LIST PROIZVODNO TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS d.o.o.

DECEMBAR 2012 - JANUAR 2013 BROJ 25 GODINA 4

La BokerijaMiris i ukus Barselone

Crni Gruja zna gde je najjeftinijeNaša nova kampanja

Posveti vreme vremenu

DRUGI SE HVALE POPUSTIMA,MI SE HVALIMO CENAMA

4. UVODNIKSpremni za Novu uspešnu godinu

5. CRNI GRUJA ZNA GDE JE NAJJEFTINIJETema broja

8. CENTRALNA KADROVSKA EVIDENCIJA

10. KVALITET NA VRHUNSKOM NIVOU

12. LOPTA JE KOD TEBENovi DIS-ov spot sa Novakom Đokovićem

15. RADIONICAKako se osigurati od lošeg osiguranja

19. ZAKON AKCIJE I REAKCIJE NA DELU

20. PET SVEĆICA I TRI DAMEPet godina DIS marketa u Kruševcu i najbolje radnice

23. BOLJE SPREČITIPartnerstvo na polju bezbednosti

26. FRANŠIZANTJednom trgovac, uvek trgovac

28. ČETIRI GODINE DIS-a U LAZAREVCU

30. OPUŠTENI KUPCI PLAĆAJU VIŠE

32. KAKO SPREČITI KRAĐU U RADNJI

34. KAKO NAPRAVITI UPEČATLJIVE SLAJDOVE

36. POSVETI VREME VREMENU

39. PRAZNIČNE PRODAJNE ČAROLIJE

42. VELIKIM LIDERIMA NIJE POTREBNO VELIKO ISKUSTVO

44. POVEĆAJ PRODAJUSedam saveta za podsticanje neplanirane kupovine

46. LA BOKERIJA

50. KUGLANJE ZABAVNIJE OD GUGLANJA

52. RECEPTI

54. ENIGMATIKA

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP “DIS” Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Ivan Skokić, Dragan Stevanović, Vladimir JosifovićKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rsŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtu: www.disyu.com, www.dismarket.rs

15. 19.

12.

20. 39.

46.

S poštovanjem,

Zoran TirnanićPredsednik kompanije DIS

UVODNIK

Privodeći kraju još jednu uspešnu godinu, sumiramo rezultate napornih priprema da nikad spremniji krenemo u dalje širenje ka svim onim potrošačima koji nas željno iščekuju i koji nam poručuju da je „Lopta ipak kod nas“. Kod onih kojima smo već blizu, svakodnevno opravdavamo poverenje, te bazu naših lojalnih kupaca svakodnevno učvršćujemo i širimo.

Naša misija je da svima njima omogućimo da u ovim teškim vremenima kupe više. Da bismo tu misiju ostvarili, potrebno je da to poverenje počiva na stabilnom sistemu koji ni u jednom trenutku ne sme da ugrozi tu našu iskrenu želju. Ovogodišnji ciljevi kompanije se nisu primarno ogledali u brojkama, već u tome da što spremniji uđemo u novi ciklus širenja, pojačavajući upravo one tačke koje mogu biti problem usled legitimne želje da takođe dođemo i do što većeg broja potrošača. Ipak, uspeli smo da kao i prethodne godine, u stanju opšteg pada kupovne moći, šireći bazu potrošača, zadržimo trend unapređivanja svih bilansnih parametara. Kadrovski, organizaciono i finansijski

spremni, ciljeve za sledeću godinu postavljamo ambiciozno, ali i realno. Svim partnerima se zahvaljujemo na saradnji u svim aktivnostima koje smo u toku godine uspešno završili, kao i na poverenju koje nam kao kompaniji ukazuju.

Zaposlenima poručujemo da će se u mesecima i godinama pred nama ukazivati prilike da zajednički napredujemo u ličnom i profesionalnom smislu. Hoćemo da u teškim vremenima, komentarima i prognozama, budemo svetla tačka koja će biti izuzetak. To možemo samo uz međusobnu podršku i zajedničkim delovanjem ka istom cilju. U duhu dobrog početka ka tom cilju, želim nam srećnu, zdravu i uspešnu Novu godinu.

SPREMNI ZANOVU USPEŠNU GODINU

5

TEMA BROJA

Mi u DIS-u dobro znamo da naš uspeh dugujemo pre svega tome što našim potrošačima dajemo maksimalno koliko možemo. Pametna politika razvoja, negovanje dobrih odnosa sa dobavljačima i partnerima, maksimalna optimizacija procesa rada i stalno stručno usavršavanje su takođe deo jednačine, ali ono što nikada ne gubimo iz fokusa jesu potrošači.

Svih ovih godina razvijali smo se po ovim principima i gledali kako drugi, vešto koristeći alate moderne komunikacije, potrošačima nude naizgled primamljive ponude za koje mi u DIS-u

znamo da nisu bolje od naših. U toj tržišnoj utakmici, naši konkurenti koriste pre svega komuniciranje procenata popusta koji kupci mogu da ostvare u toku određene prodajne akcije. Znali smo da to ima efekta, kupci se usredsrede na procenat popusta, a ne na krajnju cenu.

Priznajemo, i mi smo morali da se upustimo u tu trku, igrali smo po ustaljenim pravilima tržišne utakmice. U jednom trenutku, razmislili smo i odlučili da to više ne radimo. Naravno, to ne znači da ćemo povlačiti nekorektne poteze prema konkurenciji.

CRNI GRUJA ZNA GDE JE NAJJEFTINIJE

Naša nova kampanja

Naprotiv, odlučili smo se da učinimo tržišnu utakmicu transparentnijom i da našim potrošačima skrenemo pažnju na ono što je za njih stvarno bitno. Mi smatramo da se prema potrošačima treba postaviti otvoreno, bez pakovanja ponude u šarene papire i bez mahanja tradicionalnim marketinškim zastavicama koje odvlače pažnju od onog najvažnijeg pitanja – koliko šta na kraju košta?

To i jeste tema naše najnovije marketinške kampanje „DRUGI SE HVALE POPUSTIMA, MI SE HVALIMO CENAMA“. Slažemo se, dovoljno je bilo samo da istaknemo ovu poruku i svima će biti jasno o čemu je reč. Međutim, želeli smo da ta poruka, kako se kaže, komunicira sa što širom ciljnom grupom. Da je vidi, primi i zapamti što veći broj ljudi. To je poruka da ne treba gledati šarene popuste, već koliko se novca na kraju potroši.

Otuda ideja da se angažuje postava mega uspešne serije Crni Gruja, najviše reprizirane serije u Srbiji u poslednjih deset godina. Crni Gruja, Zmago i Bole su poznati i voljeni u

svakom domu Srbije, a originalna postavka likova potpuno je odgovarala našoj poruci. Crni Gruja je dovitljivi Srbin, uvek spreman na trgovinu, ali narodski lukav i oprezan da ne izvuče deblji kraj. Zmago je pomalo krut i uvek poslovan Slovenac, po pravilu voljan da Gruji ponudi poslovni angažman, „koristan za obojicu“. Na kraju, omiljeni Bole glumi naivka koji najčešće izvuče deblji kraj.

Sigurni smo da ste do sada reklame već videli. Ono što je važno jeste da su svi učesnici oduševljeno prihvatili da učestvuju u našoj reklami, uključujući i autora Aleksandra Lazića i producenta Crnog Gruje Bogdana Stojiljkovića. Atmosfera na snimanju je bila dobra, a iskusna glumačka postavka je na licu mesta bila raspoložena za improvizacije, u skladu sa načinom na koji je snimana serija i film Crni Gruja i Kamen Mudrosti. U svakom slučaju, svi su zadovoljni rezultatom i telefonski pozivi su neprestano stizali sa svih strana jednom kada je emitovanje počelo u udarnim terminima naših najgledanijih televizija.

TEMA BROJA: CRNI GRUJA ZNA GDE JE NAJJEFTINIJE

U poslovnom okruženju, osnovni resurs svake organizacije čine ljudi i njihove sposobnosti kojima doprinose ostvarenju organizacionih ciljeva. Njihova znanja, kreativnost, inovativnost, motivisanost i informisanost predstavljaju ono što ih odvaja od svih ostalih resursa u preduzeću. Prema tome, zaposleni predstavljaju najvažniji resurs u kreiranju dodatnih vrednosti preduzeća.

CENTRALNAKADROVSKA EVIDENCIJAJednostavan način povećanja efikasnosti i kvaliteta rada

9

S obzirom na izuzetan značaj ljudskog resursa za funkcionisanje i razvoj kompanije, postoji potreba da se u DIS-u uspostavi konceptualni i sadržajni okvir funkcije upravljanja ljudskim resursima u odnosu na celokupan proces upravljanja poslovanjem, vodeći računa o svim specifičnostima kompanije DIS.

Kako bi jedna kompanija mogla da raspolaže ovim podacima o svakom zaposlenom, neophodno je da ima centralnu bazu podataka o zaposlenima. Ako ste poslednjih nekoliko meseci od strane naših poslovnih partnera, Beaconhouse Centra za procenu i razvoj, bili odvajani od svakodnevnog posla i pitani „svašta”, to je upravo zbog toga.

Čemu bi jedna ovakva baza mogla da služi?

Kreiranje dosijea za zaposlene u DIS-u, omogućava brzo i jednostavno izveštavanje o zaposlenom i uključuje sve lične podatke, podatke o raspoređivanju, odsustvima, stručnom usavršavanju.

Centralna kadrovska baza formirana na ovakav način bi dosta povećala efikasnost i kvalitet rada HR službe kroz povećanje ekonomičnosti i jednostavnosti u procesu rada. Složićete se da regulisanje ovih procesa u kompaniji koja ima skoro 1.300 zaposlenih može imati veliki značaj. Ažurno i kvalitetno izveštavanje o zaposlenima, izrada raznih analiza i statističkih obrada podataka treba da pruži relevantne informacije kao osnovu za brže i efikasnije odlučivanje, odnosno upravljanje kadrovima.

Projekat centralne kadrovske evidencije realizovan je tako da se može primenjivati na postojećim hardverskim i softverskim resursima kompanije. Implementacija sistema Centralne kadrovske evidencije uključuje sinergiju nekoliko faktora. Pre svega, zakonske regulative u koju spadaju: Zakon o radu, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o evidencijama u oblasti rada, Zakon o zaštiti podataka ličnosti, itd. Centralna baza kadrovskih podataka obezbeđuje generisanje i upravljanje dokumentima i zaštitu podataka u svakom pogledu.

Centralna kadrovska evidencija je rešenje koje daje viši kvalitet i obezbeđuje kompaniji DIS da za najkraće moguće vreme implementira aktivnosti upravljanja ljudskim resursima u skladu sa poslovnim ciljevima.

Projekat centralne kadrovske evidencije predstavlja ključni preduslov za integraciju procesa HR funkcije kao što su:

Upravljanje zaposlenima (integrisana lista i statistički pregled)

Upravljanje dokumentima i rasporedom zaposlenih

Upravljanje beneficijama zaposlenih

Upravljanje kandidatima u procesu regrutacije i selekcije

Upravljanje obrazovanjem i usavršavanjem

Upravljanje odmorima i odsustvima

Upravljanje zdravstvenim kartonima

U toku ovog dela projekta, svi zajedno smo imali veliko angažovanje na formiranju ove baze. Svi zaposleni su intervjuisani od strane naših konsultanata iz Beaconhouse centra i dali podatke prema formatu za dosije. Moramo istaći da zbog duge i visoko profesionalne saradnje naše partnere doživljavamo kao deo naše organizacije, što je inače njihov prepoznatljiv model rada. Oni su, u toku obilazaka i rada sa našim ljudima, iskazali zadovoljstvo zbog visokog nivoa saradnje naših zaposlenih, posvećenosti velikom zadatku naše kompanije i naravno, gostoprimljivosti svih domaćina.

KVALITET NA

VRHUNSKOM NIVOUKontrolisano, provereno, potvrđenoRezultati nedavno sprovedene kontrole pokazali su da DIS nastavlja da ispunjava standarde za prestižni sertifikat za ispunjenje najviših higijenskih standarda i standarda bezbednosti i ispravnosti proizvoda. Ovaj dokument dodeljuje renomirana francuska sertifikaciona kuća Biro Veritas. Sa detaljima procesa sertifikacije nas je upoznao stručni konsultant kompanije DIS Milan Dopuđa, magistar kvaliteta i bezbednosti hrane.

O kakvoj sertifikaciji je reč?Reč je o sertifikaciji sistema upravljanja kvalitetom i bezbednošću proizvoda u preduzeću DIS Krnjevo, prema zahtevima međunarodnog standarda ISO 9001 i preporučenih međunarodnih principa higijene hrane HACCP, usklađenim sa domaćim Zakonom o bezbednosti hrane. Integrisan sistem upravljanja kvalitetom i bezbednošću ISO 9001/HACCP za cilj ima što bolju organizaciju preduzeća, kako bi se na najbolji način ispunili zahtevi kupaca po pitanju kvaliteta usluga koje DIS pruža. Time su obuhvaćena i pitanja ispunjenja higijenskih standarda i standarda bezbednosti i ispravnosti proizvoda. Kompanija DIS je ovaj prestižni sertifikat dobila još 2010. godine, a ove godine u oktobru je izvršena kontrolna provera. To se obavlja kroz dve

faze i traje šest dana. Rezultati kompanije DIS su bili pozitivni i na osnovu toga je produženo važenje sertifikata, koji poseduje međunarodne akreditacije i priznat je u celom svetu.

Šta je podrazumevao čitav proces i koliko je trajao?Proces uvođenja ovih savremenih sistema upravljanja je trajao nešto duže od godinu dana i podrazumevao je izmene i prilagođavanja zahtevima standarda na svim nivoima i u svim sektorima kompanije. To znači određene izmene u infrastrukturi, prilagođavanje načina obavljanja poslova, ali i uvođenje novih procedura i obuka zaposlenih. Sistem upravljanja kvalitetom i bezbednošću proizvoda ISO 9001/HACCP treba posmatrati kao alat odnosno pomoć pri organizaciji preduzeća, sa posebnim

Mekoćakoja osvaja

Novi mirisi. 16% više papira.

www.paloma.siPEFCcerti kat.

100%celuloza.

Dermatološki ispitano.

No i mi isiNNOVO Novi toaletni papir

akcentom na bezbednost i higijensku ispravnost proizvoda koji se prodaju u DIS-u. Ovim sistemom omogućava se prikupljanje objektivnih informacija kroz čitav proces poslovanja, analizu dobijenih rezultata i prezentovanje rukovodstvu, kako bi se eliminisala mogućnost subjektivne greške pri donošenju odluka. Zaposleni u DIS-u konstantno unapređuju sistem, prilagođavajući ga novim tehnološkim rešenjima i izmenama unutar kompanije, a sve u cilju stalnog povećanja pouzdanosti i bezbednosti proizvoda koje DIS nudi kupcima.

Šta sertifikovanje znači za kompaniju DIS?Posedovanjem ovog prestižnog sertifikata DIS dobija priznanje da je svoj sistem poslovanja uskladila sa svim zahtevima međunarodnih standarda i da se time svrstala u grupu svetskih kompanija. Istovremeno, ovaj sertifikat postavlja kompaniju DIS u sam vrh srpskih preduzeća i među lidere u branši, što pokazuje težnju ka daljem jačanju i napredovanju na tržištu, sa posebnim akcentom na potrošače i brigu o njihovim potrebama i zahtevima. Potrošači dobijaju sigurnost i bezbednost, a kupci kvalitetnog partnera i čvrstu osnovu za svoje dalje napredovanje.

Da li se praktikuju redovne kontrole i šta one podrazumevaju?Kako bi obezbedila visok nivo zaštite za svoje potrošače, kompanija DIS je postavila vrlo strog sistem kontrole rada kako u veleprodaji, tako i u marketima, kroz tri nivoa kontrole i provere funkcionisanja sistema. Na prvom nivou je obaveza zaposlenih i njihovih neposrednih rukovodilaca u marketima

da svakodnevno kontrolišu i unapređuju uslove higijene hrane, kontrole ispravnosti i svežine namirnica koje nude svojim potrošačima. Na drugom nivou se nalazi služba interne kontrole i provere sa timom obučenih i iskusnih kontrolora koji prate da li se poštuju sva pravila koja smo postavili. Treći nivo predstavlja eksterna provera kompanije Biro Veritas, što podrazumeva godišnje nadzore tokom kojih se kontroliše ispunjavanje zahteva međunarodnih standarda. Nakon treće godine vrši se kompletna revizija sistema kroz takozvani proces resertifikacije, kako bi se osiguralo da kompanija DIS i dalje prati sve savremene trendove u kvalitetu i bezbednosti hrane.

Svakako, jako važan segment kontrole je konstantan rad sa dobavljačima na povećanju pouzdanosti, kvaliteta i bezbednosti robe koja se prodaje u DIS-u. To se pre svega odnosi na robnu marku DOBRO, a artikli ove robne marke se nalaze pod budnim nadzorom i kontrolom stručnih kadrova i eksternih kuća i laboratorija, koje potvrđuju visok nivo kvaliteta i bezbednosti.Kompaniji DIS je jako važno poverenje potrošača, ali istovremeno i odgovorni partnerski odnosi sa dobavljačima, jer je naša zajednička misija da do srpskih potrošača stiže kvalitetna i zdravstveno bezbedna hrana iz Srbije.

Kampanja „Kupuj domaće u domaćoj trgovini“ naišla je na odličan prijem kod potrošača. Spot sa Novakom Đokovićem i prorokom Tarabićem, u izvođenju Tanasija Uzunovića, dodatno je skrenuo pažnju javnosti na DIS kao najveći domaći trgovinski lanac. Poruka koju ovi kadrovi nose je bliska našim ljudima. Uz sve teškoće tranzicionih vremena, neke klasične vrednosti ipak uspevaju da opstanu, tako da je ponekad potrebno samo malo podsetiti ljude na to koliko u stvari mogu sami da doprinesu sopstvenom i opštem boljitku. Zato su prelepi kadrovi Srbije, uz poziv na veru u sebe i sopstvene mogućnosti, izazvali toliko pozitivnih emotivnih reakcija.

LOPTA JE KOD TEBENovi DIS-ov TV spot sa Novakom Đokovićem

Sledeći spot u okviru ove kampanje je direktno obraćanje najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića televizijskim gledaocima. Jednostavnim i iskrenim rečima objašnjava koliko je bitan lični trud i zalaganje u svakom trenutku života. Direktan pogled u kameru, lice ozbiljno, ali i blago, sa odlučnim izrazom. Novak izgovara tekst: „Ako sam nešto naučio to je da u svemu moram da pođem od sebe...“. Prisutni članovi snimateljske ekipe pomno su koncentrisani na svoje zadatke. Novakove reči samo izoštravaju njihov profesionalni fokus. Snimanje se odvija brzo u opuštenoj, istovremeno užurbanoj, radnoj atmosferi. Ceo set je postavljen pre Novakovog dolaska. Ekipa je već navikla da se šampion pojavljuje u tačno zakazanom terminu. Takođe dobro znaju i da će proći deo vremena dok se svi slikaju sa Novakom. On to i čini u svom prepoznatljivom opuštenom maniru. Kada režiser dâ znak za početak rada, sve funkcioniše savršeno.

REPORTAŽA

Đoković tekst izgovara bez puno prethodnih priprema. Očito je da stoji iza svake izgovorene reči, smirenim tonom prenosi poruku na kojoj se zasniva njegov lični uspeh: „Sve pobede su tvoje. Za svaki poraz sam si kriv.“ Neposrednost njegovog nastupa odaje utisak kao se obraća direktno svakome od nas. Sledi poziv na kupovinu domaćih proizvoda u domaćoj trgovini. Iskreno, jasno i od srca.

Režiser je zadovoljan snimljenim, pregleda materijal na licu mesta. Ekipa nasmejana pakuje opremu, iz delića njihovih međusobnih razgovora shvatamo da su ponosni što su deo ovog projekta. Samo snimanje je kratko trajalo. Odlazimo puni pozitivnih utisaka, svesni da smo upravo prisustvovali uspešnoj realizaciji lepe i kvalitetne zamisli.

15

RADI

ONIC

A

KAKO SE OSIGURATI OD LOŠEG OSIGURANJAPanel diskusija: Osiguranje imovineNa radionici koju časopis Market network organizuje u saradnji sa trgovinskim lancima Univerexport i DIS, ovaj put u prostorijama DIS-a, predstavnici Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije, Nikola Đukić i Nikola Dragojlović, upoznali su vlasnike maloprodajnih objekata s važnošću osiguranja poslovne imovine, ali i životnog i penzijskog osiguranja vlasnika samostalnih trgovačkih radnji i njihovih zaposlenih.

Poslovnu imovinu vlasnici radnji mogu da osiguraju od požara, poplave, posledica prirodnih nepogoda, ali i od krađe, razbojništva, loma stakla i drugih rizika. Važno je samo, kako objašnjava Nikola Đukić, da se svaki rizik precizno definiše. Pre svega, potrebno je dobro se upoznati sa pojmovima i načinom funkcionisanja osiguranja. ☂ Premija osiguranja je određena suma koja se uplaćuje osiguravajućoj kući na mesečnom, kvartalnom ili godišnjem nivou, a moguće je uplatiti i sve odjednom. Visina premije zavisi od broja korisnika osiguranja, od procene rizika, načina isplate i drugih faktora. Ugovorom se predviđaju svi rizici, ali je važno obratiti pažnju na opšte i posebne uslove. Oni su napisani u svakom ugovoru i sadrže brojne začkoljice, kojima osiguravajuće kuće štite svoje interese, a osiguranici moraju biti svesni toga. Suma je precizirana ugovorom i formira se kada

društvo proceni rizik – objasnio je Đukić. Polisa osiguranja, prema njegovim rečima, sadrži sve elemente osiguranja, ali je, kako je dodao Đukić, potrebno posebnu pažnju obratiti na opšte i posebne uslove. Lista uslova u većini slučajeva nalazi se u ugovoru, ali ne uvek. Opšti uslovi odnose se na rizike i definisani su u zavisnosti od toga o kom je riziku reč, dok se posebni uslovi odnose konkretno na pojedinačne slučajeve i zavise od brojnih faktora. Đukić ističe da pre potpisivanja ugovor treba pažljivo pročitati. On dodaje i da, posle odluke o osiguravanju sebe, svojih zaposlenih ili imovine, ne treba prenagliti i otići u najbliže osiguravajuće društvo samo zato što je tako najlakše.☂ Dobro se raspitajte o ponudama na tržištu. U Srbiji postoji 27 osiguravajućih društava i svako od njih ima donekle drugačije ponude i pogodnosti za korisnike, tako da bi ponudu trebalo tražiti na osnovu svojih potreba – savetuje Đukić. Treba obratiti

Zubne paste Kolynosdostupne su u više varijanti:

Kolynos Super White 125, 75 i 50mlKolynos Whitening 75ml

Kolynos Fresh Gel 65ml, Blue Wave i Mint Splash

Kolynos oglas-3.indd 1 6.11.2012 13:07:24

17

pažnju i na to da je granica za uplaćivanje premija u svakom društvu tri godine, što se odnosi samo na životno osiguranje, tj. osiguranje od nesrećnog slučaja ili smrti. ☂ Ukoliko ste redovno uplaćivali premiju dve i po godine, recimo, a zatim prestali, ništa nećete dobiti i vaš novac odlazi u nepovrat. U slučaju da ste posle tri godine prestali da uplaćujete, imaćete dve opcije. Jedna je da otkupite osiguranje, to jest da raskinete ugovor sa osiguravajućim društvom i tražite da vam isplati osiguranu sumu koju ste stekli do tog momenta. Ona će iznositi između 50 i 65 odsto krajnje osigurane sume. Druga opcija je da nastavite saradnju sa društvom i da budete osigurani novcem koji ste do tada uplatili, što će na kraju iznositi manje od prvobitne sume – objasnio je Đukić. Kada je reč o osiguranju imovine, postoji veliki broj rizika od kojih se može osigurati. Najčešće je, kako objašnjava Nikola Dragojlović, osiguranje od požara, poplave, krađe i razbojništva, ali i osiguranje mašina, robe, robe u prevozu ili osiguranje zaposlenih od povreda na radu.☂ Imovinu, mašine i robu možete osigurati takozvanim nadosiguranjem, što znači da je osigurana suma veća od realne vrednosti robe ili nepokretnosti. Takođe, imovina se može osigurati i podosiguranjem, koje obuhvata sumu manju od realne vrednosti, najčešće oko 80%. U oba slučaja, osiguravajuće društvo nadoknađuje štetu, kada utvrdi da do oštećenja nije došlo namerno – ističe Dragojlović. Moguće je, kako kaže, odlučiti se i za višestruko osiguranje, tj. osigurati imovinu kod više osiguravajućih društava. U tom slučaju, obaveza je osiguranika da svaku od kuća obavesti o ugovoru sa drugim društvima, pri čemu će svaka od tih kuća učestvovati u ukupnom iznosu naknade štete. ☂ Mogućnosti osiguranja su nepregledne i u principu se o svemu možete dogovoriti sa osiguravajućim društvom, važno je samo da se svaki rizik precizno definiše. Na primer, u slučaju da ste se osigurali od poplava, a desilo vam se da se zbog otapanja snega poplavi radnja, osiguranje vam neće pokriti troškove sanacije objekta ukoliko u ugovoru nije definisano da se poplava odnosi i na poplavu koja je nastala kao posledica mraza i otapanja snega. Isto važi za osiguranje od udara groma i oluje. Oluja se različito definiše i važno je precizirati o kakvoj je oluji reč – objašnjava Dragojlović. Još jedan od saveta koje je Dragojlović istakao kao značajan za vlasnike samostalnih trgovinskih radnji

jeste i to da se obavezno proveri da li društvo s kojim želite da sklopite ugovor poseduje dozvolu za rad. Spisak osiguravajućih društava sa dozvolom nalazi se na sajtu Narodne banke Srbije.☂ Jedan od zadataka našeg centra je i kontrola osiguravajućih društava. Svako od njih u obavezi je da u svakom trenutku ima dovoljno sredstava da isplati osigurane sume svim osiguranicima, tj. da njihova matematička rezerva ne prelazi određeni minimum. Da bi društvo dobilo i zadržalo dozvolu, na prvom mestu mora da ispunjava određene obaveze. Svako društvo, takođe, mora da ima izveštaj o tome kako investira novac i ukoliko se primeti da postoji opasnost da će se neko od društava ugasiti, bankrotirati ili povući sa našeg tržišta, Narodna banka Srbije mu oduzima dozvolu, a njegovo poslovanje prebacuje na drugu osiguravajuću kuću, koja preuzima sve obaveze – kaže Dragojlović.

RADI

ONIC

A

Besplatna pomoć NBSUkoliko imate bilo kakve nedoumice u vezi sa radom osiguravajućih kuća, pitanja možete postaviti stručnjacima iz Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije i to imejlom ili telefonom. O svemu se možete informisati i na sajtu Narodne banke Srbije, kao i na portalu tvojnovac.nbs.rs, specijalno kreiranom za tu svrhu. U slučaju da imate prigovor na rad osiguravajućeg društva, pismenu žalbu prvo treba da uputite tom društvu, nakon čega ono ima zakonski rok od 30 dana da vam na prigovor odgovori. Ukoliko niste zadovoljni odgovorom, prigovor možete poslati i Narodnoj banci Srbije, a isto možete učiniti i u slučaju da niko ne odgovori u zadatom roku. Narodna banka Srbije zatim ima rok od osam dana da ispita slučaj u samom društvu, a posle toga i osam dana da vam odgovori. Osim toga, Narodna banka Srbije može da organizuje i medijaciju, tj. da bude neutralni posrednik prilikom donošenja odluke na osnovu prigovora. Sve usluge ovog centra su besplatne.

Od kojih se rizika osigurati?Najčešće pokriveni rizici, prema rečima učesnika radionice, jesu rizici od požara, poplave ili bujice, udara groma, eksplozije, oluje, grâda, izlivanja iz vodovodnih ili kanalizacionih cevi, klizanja tla, odrona zemljišta, snežne lavine, provalne krađe i razbojništva, javnih manifestacija i demonstracija. Kod nas je najviše zastupljeno kombinovano osiguranje stvari i domaćinstva. Tim osiguranjem obezbeđuje se naknada po osnovu štete nastale usled uništenja ili oštećenja objekta, kao i pokretnih stvari i dragocenosti.

Obratite pažnju na uslovePrilikom izbora društva s kojim ćete sklopiti ugovor o osiguranju imovine raspitajte se:☂ pod kojim uslovima, na koju vrednost i od kojih će rizika biti

osigurana vaša imovina;☂ koliki je iznos premije osiguranja, koji su uslovi plaćanja;☂ da li je i pod kojim uslovima moguća izmena visine premije;☂ koliki je maksimalan iznos naknade koji će vam društvo

isplatiti u slučaju nastanka štete;☂ da li kao osiguranik učestvujete u naknadi štete i koliko;☂ kako i gde možete da raskinete ugovor o osiguranju;☂ koja su vaša prava i obaveze;☂ koliko iznose i ko snosi troškove utvrđivanja postojanja štete;☂ koje su vaše mogućnosti ukoliko se ne slažete sa visinom

procenjene štete.

Opšta pravila osiguranja imovine☂ Iznos naknade iz ugovora o osiguranju ne može biti veći od stvarne štete.☂ Iznos naknade ne može biti veći od naznačenog iznosa na polisi, čak i ako je stvarna šteta veća od tog iznosa.☂ Pravo iz ugovora o osiguranju može imati samo lice koje je u trenutku štete imalo interes da se šteta ne dogodi.

RADIONICA

19

Ova uspešna serija počela je obeležavanjem Svetskog dana muškaraca, sledila je slavska akcija za Mitrovdan, pa vikend posvećen stavljanju kupusa. Slave Vrači i Đurđic su zbog bliskih datuma objedinjene u jednu akciju. Niz je nastavljen ljutim vikendom, slavskom akcijom za Aranđelovdan i slatkim vikendom. Obeležili smo početak posta, borili se protiv prehlade, navijačima smo pružili priliku da po akcijskim cenama obezbede sve što im je potrebno za uživanje u fudbalu uz TV prenose. Vozačima smo dali mogućnost da povoljno nabave proizvode bez kojih se njihov četvorotočkaš teško može izboriti sa zimskim uslovima. Svi koji slave 19. decembra po novom kalendaru znaju koliki je posao spremanje stana uoči slave, zato smo jednu nedeljnu akciju posvetili proizvodima namenjenim čišćenju. Vikend uoči Svetog Nikole propraćen je popustom na artikle potrebne za spremanje slave. Logično je usledio popust na slavske poklone. Dani oko Nove godine namenjeni su kićenju jelke, nabavci poklona i spremanju praznične trpeze. Sve smo to uzeli u obzir pri izboru tema i artikala za akcije u ovom periodu. U prazničnom maniru su i poslednje dve akcije u ovom ciklusu, Božićna i ona za Srpsku novu godinu.

Kada je napravljen plan sa precizno utvrđenim datumima trajanja akcija, usledili su dogovori sa dobavljačima u vezi sa nabavkom artikala specifičnih za svaku pojedinačnu priliku. Dobra priprema je od suštinske važnosti u ovakvim poduhvatima. Bitno je da, kada dođe u objekat, potrošač tu i zatekne ono što ga je inicijalno dovelo – proizvod oglašen na akciji. Normalno da će uz to njegova korpa biti popunjena svim artiklima koji mu inače čine redovni spisak za nabavku. Reakcije potrošača su najbolji pokazatelj uspešnosti ove kampanje. Uz dinamične video klipove koji su pratili svaku od akcija u sećanju su ostali i neki od slogana. Poruke koje su pratile svaku pojedinačnu akciju su često bile šaljivo intonirane, što je samo doprinelo uspešnosti kampanje. “Stavićeš kupus” je rečenica koja je u mnogim domaćinstvima često ponavljana početkom novembra, uz neskriveno odobravanje starijih članova porodice. Topla jesen je pokolebala mnoge naše sugrađane u nameri da stave kupus, tako da je naša akcija plasirana u pravom trenutku, a odziv je bio više nego odličan.

Ukupni utisak je da smo potrošačima ponudili upravo ono što im je najpotrebnije u datom trenutku, što su oni i prepoznali.

Akcije u maloprodajnim objektimaOd početka novembra 2012. naše nedeljne i vikend akcije pojavile su se u udarnim televizijskim terminima u sasvim novom ruhu. Svaka akcija je posebno osmišljena, praćena sopstvenim sloganom i štampanim oglasom u domaćim listovima. Akcije su koncipirane tematski, u skladu sa vremenskim intervalom u kome se emituju i najčešće su vezane za određeni značajan datum. Artikli koji su na popustu su birani prema temi akcije.

ZAKON AKCIJE I REAKCIJE NA DELU

Legenda kaže da je reka oblikovala poseban kamen, krušac. Od njega je 1371. godine sazidan Kruševac, prestoni grad Lazareve Srbije. Vreme je prolazilo, prilike su se menjale, a grad je opstajao. U ne tako davnoj istoriji Kruševac je bio nadaleko poznat po svojim industrijskim potencijalima. Onda su opet naišla teška vremena. Kruševljani se protiv teškoća bore radom. To je zaključak koji možemo izvesti posle naše posete gradu u kome trgovačko-bakalski esnaf postoji još od 1846.

Pet godina DIS marketa u Kruševcu

PET SVEĆICA I TRI DAMESa Nenadom Zdravkovićem, direktorom ogranka DIS marketa u Kruševcu, razgovarali smo značajnim povodom. Uoči proslave pet godina rada ovog objekta u Kruševac smo došli i da bismo intervjuisali radnice meseca. Nenada smo zatekli usred posla u prilično punom marketu. Kroz smeh nam kaže da je to sasvim normalna situacija za ponedeljak pre podne i da bi trebalo da dođemo kada je stvarno gužva.

Kakav je tim na čijem ste čelu?Zdravković: To mogu u dve reči, pouzdani i odgovorni. Tim broji 73 zaposlena, od čega je trenutno radno aktivno 63. Odsutne su uglavnom radnice na trudničkom bolovanju, što nas sve raduje i motiviše da se dodatno posvetimo poslu. Specifično za ovaj objekat je to što većina zaposlenih ovde radi od prvog dana. Fudbalskim rečnikom rečeno imamo mnogo utakmica u nogama i to se vidi u svakodnevnom poslovanju. Svako zna svoju poziciju i svoj posao. Moje je da te aktivnosti koordiniram. Normalno, u slučaju potrebe priskačemo u pomoć jedni drugima. Moram da kažem da su mi od neprocenjive pomoći ljudi koji zajedno sa mnom vode ovaj objekat. To su Jelena Milanović, referent nabavke, Dejan Perić, šef prijemnog magacina, Jelena Šošić i Nataša Đidić, flor menadžeri, Biljana Milić, šef kasa i Ivana Radosavljević, šef bele linije. Svakodnevno se zajedno trudimo da DIS market Kruševac funkcioniše onako kako se od najveće domaće trgovine očekuje.

Kako je Kruševac reagovao na otvaranje DIS marketa pre pet godina?Zdravković: Dolazak DIS-a je bio nešto o čemu se uveliko pričalo u danima pre nego što je market otvoren. Na sam dan otvaranja gužva je bila neopisiva. Obezbeđenje je tokom celog dana moralo da dežura i da pušta deo po deo kupaca unutra. Procena je da se okupilo oko 10.000 ljudi, što u ovom gradu nisu uspele mnoge sportske i zabavne manifestacije. Od toga dana Kruševac je prihvatio DIS kao svoju, domaću radnju i tako je do danas.

Kakva je trenutna situacija kada je konkurencija u pitanju? Zdravković: DIS je sinonim za povoljne cene i odličan izbor, tako da sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da naši svakodnevni kupci ostaju verni svojim navikama, dok im se novi stalno priključuju.

Šta je to što vas izdvaja od drugih trgovaca u okruženju?Zdravković: Već sam pomenuo cene, ali ima tu još bitnih stavki. S obzirom na to da imam 11 godina iskustva u trgovini, od čega poslednjih osam u maloprodaji, znam da kada potrošačima ponudite izbor proizvoda kakvi su recimo zastupljeni u našoj robnoj marki DOBRO onda ste na odličnom putu da odgovorite na njihove potrebe. Mi svaku akciju koju naša kuća oglašava bilo putem medija ili kroz liflete dočekujemo spremni. Na primer, ako kupac vidi da je nešto na akciji i dođe, a mi taj artikal nemamo, on se oseća prevarenim. Zato je izuzetno bitno pratiti dinamiku i kada to uradimo kako treba onda je akcija pun pogodak. Neke grupe artikala kao što su voće i povrće ili sveže meso su jako nezgodne za rad u ovakvim situacijama. Ovo je kraj bogat povrćem, postoje dve velike zelene pijace u gradu, ali i pored toga naša pijaca radi zadovoljavajuće. Tu je procena referenta nabavke ključna za uspeh, a nivo stresa koji u tim prilikama doživljavamo je sastavni deo ovog posla. U svakom slučaju bitno je da se stalno nudi nešto novo i da se na taj način razbija monotonija svakodnevne kupovine.

Pet godina je lep jubilej. Koji su planovi za proslavu?Zdravković: Kao i do sada, radno i skromno. Kupcima ćemo uz sve redovne akcije ponuditi i akciju Stoti kupac, a spremili smo i neka dodatna iznenađenja. Koristim ovu priliku da čestitam koleginicama koje su izabrane za radnice meseca. Taj izbor uveličava našu proslavu i govori nam da smo na dobrom putu.

Kakva je vaša vizija razvoja DIS marketa u Kruševcu?Zdravković: U teškim vremenima kao što je ovo u kome trenutno poslujemo, uspeh je opstati. Mi opstajemo i napredujemo, tako da sam optimističan. Odolevamo naletima konkurencije i iskreno verujem da ćemo, ako stvari u okruženju krenu na bolje i mi raditi još bolje.

Najbolje radnice, deo uigranog timaTri dame sa kojima smo razgovarali zasluženo su dobile priznanje za radnika meseca u DIS-u. Jelena Šošić, flor menadžer, Marijana Janković, zamenik šefa kasa i Bratislavka Kusovac, kasir prodavac. Sve tri su u kruševačkom DIS-u od prvog dana. Kakvo je vaše iskustvo kao trgovca u DIS-u?Šošić: Radila sam u trgovini i ranije, međutim rad u DIS-u je sasvim drugačije iskustvo. Prethodno stečena znanja sam iskoristila kako bih se što bolje uklopila u kolektiv, što je dalo rezultate. Ovu priliku bih iskoristila da se zahvalim u moje ime i u ime mojih koleginica ljudima koji su nas obučavali za ovaj posao u našoj firmi. Svakako da ovo priznanje prija i da do njega ne bi došlo bez pune podrške kompletnog tima.

Koliko vremena provodite u kancelariji, a koliko „u polju“?Šošić: Najveći deo vremena provedem u marketu. DIS Kruševac ima 4.000 m2 i 16 kasa. S obzirom na to da smo okruženi zgradama, veliki broj potrošača dolazi zbog sitnih svakodnevnih nabavki. Koncept velikih vikend nabavki još uvek se nije odomaćio kod naših kupaca. Sve to za posledicu ima veliki broj ljudi u radnji, računamo da mesečno kroz objekat prođe preko 130.000 sugrađana. Trudimo se da u svakom trenutku budemo maksimalno profesionalni i ljubazni.

Šta vas motiviše da se posvetite poslu na taj način?Šošić: Ovo je posao koji zahteva stalno učenje i unapređivanje znanja i veština koje posedujete. Nekada to može da bude i naporno, ali od velike pomoći je to što se svi dobro poznajemo.

Tu smo od samog početka i jako dobro znamo šta je čiji zadatak. Ako negde zaškripi pomažemo jedni drugima i to sve zajedno čini radnu atmosferu izuzetno prijatnom. U takvim uslovima raditi što bolje se nameće kao obaveza samo od sebe.

Da li ste imali prethodno iskustvo u trgovini?Janković: Ne, meni je ovo prvi posao. Imam pet godina radnog staža i svih pet sam provela u DIS-u. Ova nagrada je motiv za dalji rad i nadam se da ćemo opravdati poverenje koje nam je ukazano.

Sada ste na mestu zamenika šefa kasa, da li vam ta pozicija odgovara?Janković: Zadovoljna sam. Zadužena sam i za rad sa profesionalnim kupcima na kasi broj 16. Kao što je šefica rekla, mi se ovde svi trudimo da radimo svoj posao najbolje što možemo. Imamo stvarno prijateljske odnose, a imamo i nekoliko bračnih parova koji su zaposleni ovde. Jedna od tih porodica je i nastala iz ljubavi koja se rodila između dvoje naših kolega.

Kako rešavate eventualne probleme sa kupcima?Janković: Kao što su nas savetovali na obuci, uvek saslušamo kupca i onda uz osmeh dođemo do rešenja. Na sreću imamo stroge kriterijume za izbor profesionalnih kupaca, pa nemamo problema oko plaćanja. Redovni kupci su tu svakodnevno i prema njima se trudimo da budemo maksimalno ljubazni.

Rekli su nam da ste vi promenili najviše pozicija od svih zaposlenih u kruševačkom DIS-u. Da li vam teško padaju tako česte promene?Kusovac: Prvo sam radila na odeljenju pekare, onda na voću i povrću, pa u restoranu Meze, a sada sam na kasi. Volim da radim sa ljudima, radila sam kao trgovac i pre zaposlenja ovde, tako da mi ne smeta rotacija po odeljenjima. Ovako je zanimljivije, stalno se nauči nešto novo.

Kako vidite svoju poslovnu budućnost?Kusovac: Volela bih da ovde dočekam penziju. Svi mi imamo porodice i kad radite u dobroj firmi onda to znači sigurnost za našu decu.

Bratislavka KusovacJelena Šošić Marijana Janković

21

23

BOLJE SPREČITI...

Šta predstavlja bezbednost u maloprodaji i trgovinskim lancima uopšte ?Ako bezbednost posmatramo u najširem smislu, kao odsustvo opasnosti, vrlo brzo ćemo postati svesni činjenice koliko je energije, znanja i truda potrebno za postizanje određenog bezbednosnog nivoa u kompaniji koja se bavi maloprodajom. Progresivan i fleksibilan sistem obezbeđenja lica, imovine i poslovanja je nezaobilazna karika savremene trgovine i predstavlja bitan preduslov za uspešan razvoj. S obzirom na prirodu posla trgovinskih lanaca, menadžer bezbednosti treba da ima proaktivan, strateški i timski pristup rešavanju problema.

Šta je to prevencija gubitka? Istraživanje globalnih gubitaka u svetskim trgovinskim lancima koje svake godine sprovode međunarodne institucije pokazuju

porast stope krađa u nepovoljnim ekonomskim uslovima. Takav negativan trend nije zaobišao ni kompaniju DIS koja je ozbiljno shvatila rizike sa kojima se susrećemo. Za uspešno funkcionisanje sektora bezbednosti neophodno je da se uradi kvalitetna analiza načina poslovanja i na osnovu toga, primeni nova bezbednosna tehnologija. To je jedini način da izgradimo sveobuhvatan, integrisan i napredan pristup koji će dati opipljive rezultate u prevenciji krađe.

Blagovremena identifikacija pretnji je najbolja zaštita i zato smo svi u kompaniji DIS usmereni na pravovremeno otkrivanje uzroka ugrožavanja koji ne moraju uvek biti eksterne prirode. Svaki sektor u kompaniji ima određene bezbednosne izazove i u slučaju nepažnje može doći do gubitaka, što nije neuobičajena pojava u ovako dinamičnom okruženju. Nije na odmet napomenuti da su lojalnost zaposlenih i osećaj pripadnosti

PARTNERSTVO NA POLJU BEZBEDNOSTIOd 1.12.2012. naša služba bezbednosti dobila je pojačanje u vidu saradnje sa renomiranom firmom Stracon security d.o.o. Sa Mladenom Raonićem, direktorom sektora bezbednosti i čovekom zaduženim za risk menadžment u DIS-u, razgovarali smo povodom implementacije novih bezbednosnih standarda u našim objektima.

25

kompaniji osnovne karakteristike zdravog i sigurnog sistema. Kompanija DIS dugi niz godina neguje te vrednosti i gradi timsku atmosferu u kojoj vlada poverenje, što je veoma bitna bezbednosna komponenta.

Krađe, bilo eksterne ili interne, predstavljaju najveći rizik u trgovini. Protiv počinioca ćemo preduzeti sve zakonske mere. Taj projekat zahteva tehnička i kadrovska ulaganja kako bismo na vreme uočili opasnosti, i na taj način ih otklonili.

Šta čini kompanija DIS kako bi poboljšala svoje poslovanje i suprotstavila se opasnostima od gubitaka i manjkova? Važno je da smo svi shvatili da nisu uvek neophodne velike promene. Dovoljno je uskladiti osnovne operacije i podići nivo bezbednosti. Na taj način smo postigli da svaki pojedinac ima svoj deo odgovornosti i ne okreće glavu od potencijalnih rizika. Nije dovoljno sprovoditi samo jednu osnovnu radnju, već je neophodno da konstantno menjamo pristup kako bismo se zaštitili.

Kako je došlo do potrebe za angažovanjem spoljnog partnera u ovoj oblasti?Ulaganje u bezbednost neke kompanije doživljavaju kao „nužno zlo“, a postoje i one druge koje to smatraju preduslovom za uspešnost poslovnog sistema. Kompanija DIS pripada ovoj drugoj grupaciji i moram priznati da je pravo zadovoljstvo raditi u takvom poslovnom okruženju. U cilju unapređenja sektora bezbednosti odlučili smo se za strateško partnerstvo sa kompanijom Stracon security d.o.o. koja je na tržištu poznata po visokom kvalitetu i izuzetnoj efikasnosti u pružanju usluga obezbeđenja lica, imovine i poslovanja.

Kako smo do sada imali samo interni sistem fizičkog obezbeđenja koji se širio i uvećavao zajedno sa kompanijom, došli smo do razvojne tačke kada smo osetili potrebu za pojačanjem i unapređenjem sistema obezbeđenja. To smo postigli angažovanjem specijalizovane kompanije koja ima dodatna znanja i opremu. Stracon security d.o.o. predstavlja tim uspešnih i visoko stručnih profesionalaca bezbednosnog menadžmenta koji će na pravi način preneti svoja dosadašnja znanja i iskustva na sve službenike obezbeđenja u sistemu, koji žele dalje da razvijaju svoje kapacitete.

Ko sačinjava sektor bezbednosti kompanije DIS?Sektor bezbednosti kompanije DIS u narednom periodu sačinjavaće interna i eksterna služba obezbeđenja. Bezbednosna praksa je pokazala da pristup obezbeđenja kroz bezbednosne prstenove veoma efikasno funkcioniše i ima dobre rezultate u otkrivanju i sprečavanju destruktivnih radnji. Treba pomenuti veliki doprinos integrisanog sistema zatvorene televizije CCTV u domenu zaustavljanja krađa i praćenja kompletne situacije u maloprodajnim objektima. Sistem tehničke zaštite predstavlja oči i uši sektora bezbednosti. Dalja unapređenja garantuju kvalitetnu razvojnu bazu sistema bezbednosti.

Poslednjih godina svi smo svedoci negativnih uticaja svetske ekonomske krize i povećanja stope kriminala, što se direktno odražava na gubitke u trgovinskim lancima. U čemu se ogleda kvalitet i uspešnost sektora bezbednosti kompanije DIS u prevenciji gubitaka?Evidentan je porast stope kriminala što se svakodnevno ispoljava kroz učestale krađe u maloprodajnim objektima. Pametne kompanije upravljaju manjkovima tako što poslovanje posmatraju i prate kao međusobno povezan skup poslovnih procesa integrisan sa savremenim tehnologijama, u koja ulažu odgovarajuća sredstva. Upravljanje manjkovima treba da bude najvitalnija poslovna operacija svakog trgovinskog lanca, podjednako izbalansirana u pogledu planiranja i organizacije. S ponosom mogu reći da celokupan menadžment tim kompanije DIS aktivno učestvuje i daje svoj doprinos u kreiranju i sprovođenju strategije prevencije gubitaka što odlikuje uspešne poslovne sisteme.

Kakvi su planovi za dalji razvoj ovog sektora?Sektor bezbednosti će u narednom periodu kroz kombinaciju dobrog strateškog planiranja, veće budnosti, adekvatnog ulaganja u savremenu tehnologiju omogućiti stalno smanjenje gubitaka i zaštitu budžeta kompanije.

BOLJE SPREČITI

RADNIK OBEZBEĐENJA

Koliko su stanovnici Požarevca upoznati sa vašom ponudom?

Mislim da nisam neskroman kada kažem da ceo grad zna za „Ana market“. Dnevno kroz radnju prođe 1.600 do 1.800 kupaca, a prodaja hleba se kreće između 2.000 i 2.500 vekni na dan. Do skoro je hleb koštao 25 dinara, a sada smo digli cenu na 28. Trudimo se da i ostale cene budu takve da privuku potrošače.

Od kada poslujete i da li ste od početka u sistemu franšize?

Radnja je otvorena pre dve i po godine. DIS-ov franšizant sam od samog početka. Iskreno, ne verujem da bih se upuštao u ovaj posao bez podrške koju mi DIS pruža. Uslovi su izuzetno povoljni, kada na to dodamo rabate na tačnost plaćanja i to što idemo sa malom maržom, dobijete objašnjenje kako opstajemo.

Da li je Ana market vaš prvi trgovački poduhvat?

Da jeste, verovatno bi mi bilo lakše. Cela moja karijera je uz male prekide vezana za trgovinu. Bio sam direktor trgovine na malo u PK Jedinstvo Aleksinac, imao privatnu radnju, pa bio upravnik maloprodaje u jednoj trgovini u Požarevcu. Nekoliko godina sam se bavio ugostiteljstvom, međutim situacija je takva da mi je povratak u trgovačke vode izgledao kao sigurnije rešenje.

Sa DIS-om ste sarađivali u tom periodu?

Svakako, pomno sam pratio razvoj DIS-a maltene od samog početka. Sarađivao sam sa DIS-om i u prethodnim firmama u kojima sam radio, još dok su bili isključivo veleprodaja. DIS mi je bio od ogromne pomoći kada sam rešio da se upustim u ovaj lični poduhvat, a i obuka koju sam prošao mi veoma koristi.

JEDNOM TRGOVACUVEK TRGOVACPožarevac ima oko 43.000 stanovnika i oko 74.000 stanovnika sa okolinom. Ekipa DIS Glasnika razgovarala je sa Goranom Stokićem, vlasnikom „Ana marketa“ o trgovačkom iskustvu, Požarevljanima kao kupcima i saradnji sa DIS-om.

Razgovor sa franšizantom

Kolika je vaša radnja i da li imate neka proširenja u planu?

Ovaj prostor ima oko 170 m2 i imam devet zaposlenih. Osim ove radnje imam još dve manje, a upravo ovih dana otvaram još jednu. U pitanju su manji objekti po okolnim seoskim naseljima. Tu sam našao svoju računicu, jer takav objekat pokrivam sa dvoje zaposlenih, što umanjuje troškove, a i konkurencija nije tako oštra. Ovaj objekat bih voleo da proširim i preuredim tako da ulaz i izlaz budu odvojeni, da dobijem kružno kretanje kroz radnju, ali ti planovi su sada na čekanju zbog otvaranja ovih manjih radnji.

Kako se borite sa konkurencijom?

Da nemam ovakve uslove koje mi DIS daje ne bih mogao da držim niske cene, a to je danas najbitnije. Mada, bitan je i kvalitet. Pre mene je u ovom prostoru bio SOS market i nisu opstali. Trebalo je šest meseci da radnja profunkcioniše, a onda su ljudi počeli da dolaze u većem broju i tako je do danas. Realno, sada je 80% robe koju prodamo iz kategorije onih skupljih artikala, a ostalih 20% je iz niže kategorije. Ljudi su shvatili da za pare koje imaju mogu da kupe i povoljno i kvalitetno. I da imaju izbor. Kada sam otvarao manje radnje, ljudi u selima nisu pričali da je otvoren „Ana market“. Vide tablu „DIS Partner“ i kažu - stigao DIS. To mnogo znači, jer svi vide reklame na televiziji i u novinama.

Planovi za budućnost?

Takva su vremena da ne mogu da kažem ni šta nas sutra čeka. Voleo bih da opstanem i da otvorim još nekoliko manjih radnji. Mislim da je to mera koju mogu da postignem i ne bih se upuštao u nešto što ne mogu da pokrijem, ni finansijski, ni snagom, ni vremenom koje imam.

FRANŠIZANT

ČETIRI GODINE DIS-aU LAZAREVCU

Predstavite nam DIS market Lazarevac.Lazarevac je beogradska opština koja broji 62.000 stanovnika. Veći deo zaposlenog stanovništva radi u REIK Kolubari. Ta činjenjica doprinosi tome da Lazarevac spada u grupu opština sa višim standardom. DIS market u Lazarevcu je šesti po redu otvoren objekat u okviru kompanije. Ukupan broj zaposlenih je 74. Ovo je moderan maloprodajni objekat koji u ponudi ima oko 9.000 artikala sa akcentom na domaće proizvode. Prostire se na površini od 4.000 m2 prodajnog prostora sa 16 kasa i velikim parking prostorom.

Kako su vaši sugrađani reagovali kada je otvoren DIS u Lazarevcu?DIS market je prvi market ovog tipa otvoren u Lazarevcu, a to je izazvalo veliko oduševljenje kod stanovništva, jer su do tada bili prinuđeni da za velike kupovine idu u Beograd. Na obostrano zadovoljstvo i posle četiri godine poslovanja, mi smo kvalitetom usluga i asortimana uspeli da zadržimo i pridobijemo nove potrošače. I dalje se trudimo da zadovoljimo sve potrebe građana i ostvarimo još bolji rezultat u poslovanju.

Kako kupci reaguju na poziciju DIS-a kao domaće trgovine?Veoma pozitivno, zato što potrošačima nudimo domaće proizvode koji su veoma kvalitetni. Potražnja za njima je veća i pored velikog izbora uvoznih proizvoda.

Kako je protekla proslava?Četiri godine rada obeležili smo radno i svečano. Osvrnuli smo se na protekle godine i prisetili se lepih trenutaka. Neki radnici su ovde upoznali svoje bračne partnere, rođeno je puno dece. Tačno u podne smo poslužili rođendansku tortu prisutnim potrošačima i saradnicima. I za ovaj rođendan svaki stoti kupac nagrađen je gratis kupovinom, tako da smo ovaj dan svi zajedno proslavili.

Na koje načine vaše prethodno iskustvo doprinosi vašem sadašnjem poslu?Od samog početka rada ovog marketa sam deo rukovodećeg tima, prvo kao poslovođa, zatim kao referent nabavke, a sada

PROSLAVA U SRCU KOLUBARSKE ŠUMADIJE

Povodom četvrtog rođendana DIS marketa u Lazarevcu razgovarali smo sa Radmilom Dišić, direktorom ogranka.

kao direktor ogranka. Znanje stečeno dugogodišnjim radom u oblasti trgovine, finansijskog poslovanja, kao i iskustvo u samom radu marketa za protekle četiri godine veoma mi olakšava rad na trenutnoj poziciji rukovodioca marketa.

Kako se borite sa konkurencijom?Raznovrsnim asortimanom, ljubaznim osobljem odnosno kvalitetom usluge. Imamo potrošače iz gradova u okruženju kao što su Ljig, Lajkovac, Ub, Obrenovac. Zbog pozicije marketa koji se nalazi na Ibarskoj magistrali imamo kupce koji svraćaju iz drugih gradova i inostranstva u periodu godišnjih odmora.

Kakav je vaš odnos sa kupcima?Trudimo se da odgovorimo na sve zahteve potrošača. Kupci su zadovoljni uslugom i cenama u našem objektu. Naš pozitivan pristup svim izazovima koje nameće okruženje, pokreće nas da pružimo što bolju i kvalitetniju uslugu.

Kakav je vaš tim?Lično sam veoma zadovoljna, jer sam deo tima koji maksimalno angažovano i ozbiljno pristupa svojim zadacima. Od ukupnog broja zaposlenih, polovina je tu od početka rada objekta. Dolazak mladih i ambicioznih ljudi doprinosi da ovaj kolektiv ima borbeni duh i želju za što većim uspehom.

Na koji način podstičete inicijativu kod zaposlenih?Pozitivnim pristupom svakodnevno učestvujem u organizaciji rada u marketu, savetujem kako da se rešavaju problemi u poslovanju. Jednostavno, stojim zaposlenima na raspolaganju, što doprinosi da naš market pozitivno funkcioniše.

Šta je recept uspeha radnje?Uspeh radnje zavisi mnogo od odnosa svakog zaposlenog prema potrošačima, a adekvatna komunikacija i ljubaznost je osnova za uspešnu trgovinu. Tu sam da svojom podrškom i ličnim primerom pokažem kako da najlakše i najbrže dođemo do cilja.

Kako rešavate nepredviđene situacije, kašnjenja, nesporazume?Uglavnom čestim sastancima i razgovorima sa zaposlenima o nastalim problemima gde ih upoznajem o mogućim posledicama njihovog eventualnog neodgovornog ponašanja. Zatim motivisanjem na lični razvoj, jer to doprinosi razvoju cele kompanije.

Kako vidite razvoj marketa na čijem ste čelu?Nadam se da će se trend rasta nastaviti, kako u broju potrošača tako i u ostvarenom prometu. Kompaniju DIS karakteriše visok nivo pružene usluge, uspešno obavljanje radnih zadataka i ostvarenje planiranih ciljeva. Ponosni smo što smo deo tima jedne od najvećih domaćih kompanija, koja stoji u vrhu trgovinskih lanaca u našoj zemlji. Ova činjenica nam daje motiv da nastavimo da se trudimo i usavršavamo.

Eksperimentalnoj grupi su prikazani relaksirajući video klipovi koji su podrazumevali duboko disanje, zamišljanje prijatnih pejzaža i slušanje prijatne muzike. Kontrolna grupa je gledala film o uticaju robota na moderan život. Posle nekoliko minuta svim učesnicima dati su katalozi sa slikama različitih proizvoda, uključujući sveće, čips, stolice za masažu, ramove za slike, časove bandži džampinga, članarinu u kazinu, usisivač i merač pritiska u gumama za automobil.

Dok su slike artikala prikazivane jedna po jedna, zadatak učesnika je bio da procene kojoj od cenovnih kategorija pripada prikazani artikal. Nakon ispitivanja zaključeno je da su opušteniji učesnici zaokruživali više cenovne kategorije nego oni iz kontrolne grupe.

Istraživački tim je ponovio eksperiment, sa tom razlikom što su učesnicima umesto video klipova puštali muziku. Eksperimentalna grupa je slušala sporu modernu muziku, sa mnogo elektronskog zvuka, koja se može čuti u spa centru. Kontrolna grupa je slušala džez numere koje nisu prouzrokovale stres, ali nisu bile ni preterano opuštajuće. Numere pomenutih muzičkih pravaca tiho su puštane grupama dok su gledali slike artikala i zaokruživali cenovne kategorije kojima pripadaju. Opet, oni koji su bili opušteniji zaključili su da prikazani artikli više koštaju.

U okviru sledećeg zadatka učesnicima je pokazana slika kamere. Njihov zadatak je bio da zamisle da žele tu kameru i da učestvuju u licitaciji za nju. Morali su da kažu koliko bi maksimalno novca bili voljni da izdvoje. Nakon licitacije zaključeno je da je opuštenija populacija licitirala čak 12% veću sumu od članova kontrolne grupe.

U rezultatima istraživanja objašnjeno je da opušteni kupci misle da proizvodi više vrede, jer relaksirane osobe imaju tendenciju da razmišljaju na apstraktnijem nivou. Tako su, pri licitaciji za kameru, opušteniji učesnici bili fokusirani više na to šta bi im ta kamera omogućila da rade, na primer da ovekoveče lepe trenutke, dok su manje opušteni učesnici bili koncentrisani na konkretne osobine kamere kao što je broj megapiksela, zum i slično.

Rezultati eksperimenata su naveli istraživački tim da posavetuje kupce da uživaju u opuštanju koje im omogućava prijatan ambijent prodavnice u kojoj se nalaze, ali da odluku o kupovini proizvoda odlože za trenutak kada budu izvan uticaja ovog prijatnog okruženja. Drugim rečima, ne treba se odlučivati na kupovinu fotelje za masažu dok se sedi u njoj.

Ljudi vole da su opušteni, a vole i sam proces relaksacije. To je poznato svima, time pa i trgovcima koji se trude da stvore opuštajući ambijent u svojim prodavnicama. Istraživanje koje je sprovela Poslovna škola univerziteta Kolumbija pokazuje da je relaksiran kupac voljan da potroši više novca. Pomenuto istraživanje je rađeno sa šest vrsta eksperimenata, 24 proizvoda i 670 ispitanika.

OPUŠTENI KUPCIPLAĆAJU VIŠE

Svetska trgovina je tokom 2011. godine izgubila više od 107 milijardi dolara zbog krađa u prodavnicama. Najveće gubitke zbog ovog problema u prodavnicama imaju Indija, Maroko i Brazil, a najmanje Austrija, Hong Kong i Tajvan.

Svetskom trendu rasta krađa ne pomaže svetska ekonomska kriza koja snižava životni standard. U tom trendu ne zaostaje ni Srbija, gde se prodavci žale da se krade svašta i stalno. Uzroci se nalaze na svakom koraku, nepotpune procedure, nepošteno osoblje, dobavljači, proizvođači. Kradu i muškarci i žene i stari i mladi, bogati i siromašni. Sitne krađe su češće zimi, jer je u zimskoj garderobi lakše sakriti ukradenu robu.

Većina eksperata je usaglašena oko toga da su dobro obučeni i oprezni zaposleni, koji su u stanju da primete potencijalnog lopova, najbolji način da se spreči krađa u objektima. Radnici u prodavnici treba da obraćaju pažnju na one kupce za koje primete da izbegavaju kontakt očima, izgledaju nervozno, nose vrećastu odeću ili velike torbe. Lepljive prste imaju i oni koji besciljno lutaju po prodavnici, ništa ne kupujući odlaze iz radnje, pa se brzo vraćaju. Treba biti sumnjičav prema onim ljudima koji se duže zadržavaju na mestu koje zaposlenima nije u vidnom polju i onima koji konstantno promatraju zaposlene i druge kupce.

Zadatak rukovodilaca radnje je da organizuju obuku svojih zaposlenih. U funkcionisanje objekta treba da uključe neke opšte tehnike prevencije krađe, među kojima su stalno stanje pripravnosti, podizanje svesti o mestima u objektu gde je veća šansa za krađu, postavljanje znaka da će lopovi biti krivično gonjeni. Odličan način da se spreči krađa je pozdravljanje svih kupaca i razgovor sa njima. Lopovi žele da ostanu neprimetni, pa ih direktan razgovor osujećuje u nameri.

Ipak prevencija pomaže samo donekle. Kada posumnjaju na krađu, zaposleni moraju znati kako da pravilno reaguju. Osobi za koju se pomisli da planira da ukrade treba dati priliku da plati za artikal koji je „zaboravio” da plati, pitajući na primer: „Da li mogu da počnem da kucam?” Radnici nikada ne treba da pokušavaju da fizički zaustave kradljivce. Umesto toga treba da pozovu

Sa dolaskom Nove godine ljudi su skloni podvlačenju crte i okretanju novog lista u privatnom i poslovnom životu. Jedna od rezolucija za 2013. za trgovce može biti da unaprede zaštitu svog biznisa od krađe.

KAKO SPREČITIKRAĐU URADNJI?

obezbeđenje. Ako obezbeđenje nekoga zatekne u krađi, nema pravo pretresa, već treba da pozove policiju. Ukoliko za to dođe vreme, zaposleni treba u potpunosti da sarađuju sa policijom i tužiocem. Ukoliko vrednost ukradenih stvari ne prelazi 15.000 dinara, državni tužilac ne preduzima krivično gonjenje, ali to može da uradi oštećena firma.

Ne postoji samo rizik da će kupci ukrasti nešto, već i zaposleni. Neki trgovci tvrde da je u krajnjoj liniji krađa od strane zaposlenih veća pretnja. Eksperti tvrde da je najbolja odbrana od ovog problema – opreznost. Postoji i nekoliko strategija kojima se nepošteni zaposleni mogu osujetiti u svojim namerama. Vlasnici, direktori, menadžeri prodajnih objekata treba savesno da obavljaju svoju nadzornu funkciju i da primećuju sve nepravilnosti u radu zaposlenih i papirologiji koju vode. Ukoliko se nepravilnosti javljaju često tokom smena kada radi jedan zaposleni, treba obratiti pažnju na tog radnika. Rukovodilac, takođe, treba periodično nenajavljen da svraća u radnju i tokom tih poseta da proveri zalihe, kase, račune i da obavesti zaposlene o tome kako bi znali da je sve podložno kontroli u svakom trenutku. Poželjno je korišćenje POS sistema, koji automatski rade obradu podataka. Zaposlene tokom obuke o krađi treba informisati ne samo o adekvatnom načinu za otkrivanje i reagovanje sa kupcima, već i sa kolegama i treba ih ohrabriti da anonimno dojave nepravilnosti. Jedan od mogućih

indikatora da radnik nešto „smera” je da stalno sa sobom nosi digitron ili posebnu svesku.

Bezbednost od krađe nikad ne može biti potpuna. Ipak, kažu eksperti, odlučujući bezbednosni korak je završen onda kada i kupci i zaposleni postanu svesni toga da rukovodstvo pažljivo prati šta se dešava.

33EKONOMIJA

KAKO NAPRAVITIUPEČATLJIVE SLAJDOVE?

Publika koja se trudi da pažljivo sluša prezentaciju ne može istovremeno da čita detaljne slajdove sa mnogo teksta, a da ne propusti nešto značajno. Zato treba voditi računa da slajdovi budu adekvatno urađeni, tako da onaj ko ih čita može da ih shvati za pet do deset sekundi.

Pri njihovom osmišljavanju, o slajdovima treba razmišljati kao o bilbordima. Ljudi dok voze, samo na momenat mogu da skrenu pažnju sa saobraćaja, kako bi videli informaciju koju bilbord prenosi. Slično tome, tokom prezentacije slušaoci treba prvenstveno da budu fokusirani na ono šta izlagač govori, a da samo „bacaju pogled” na slajdove.

Istraživanja pokazuju da ljudi mnogo brže i efikasnije uče pomoću multimedijalnih poruka kada nema suvišnih reči, grafičkih prikaza, animacija i zvukova. Veliki broj podataka postaje smetnja, jer zapravo skreće pažnju publike, čime se narušava suština poruke.

Za pravljenje slajdova najčešće se koriste programi Microsoft PowerPoint, Apple Keynote i Prezi. U okviru ovih programa postoji veliki broj opcija i „zavodljivih” elemenata. Ipak se treba suzdržati od njihove preširoke primene i koristiti jednostavnija rešenja koja podržavaju poruku koju treba preneti.

Tokom formiranja slajdova, svaki od njegovih elemenata treba da prođe test korisnosti. Publici nije potrebno da vidi logo firme na svakom slajdu, zato ga treba izostaviti. Ista logika se primenjuje i na tekst. Treba da bude koncizan i podložan brzom pregledanju. Treba obratiti pažnju da veličina fonta bude dovoljno velika da i publika u poslednjem redu može da pročita tekst sa slajdova bez teškoća.

Važno je da svi slajdovi budu vizuelno osmišljeni u jednom, konzistentnom stilu. Na svim slajdovima treba koristiti istu paletu boja. Poželjno je ograničiti se na tri komplementarne, uz par neutralnih boja kao što su siva i svetlo plava. Utisku konzistentnosti doprinosi ukoliko je jedan fotograf autor svih fotografija koje se se nalaze u slajdovima i ukoliko su ilustracije urađene u istom stilu. Nije preporučljivo da se koristi više fontova, najbolje je koristiti jedan, najviše dva.

Uvek treba imati na umu da slajd nije teleprompter, tj. da iako treba da posluži za podsećanje izlagača, ne treba da sadrži sve ili većinu onoga šta izlagač planira da kaže. Takođe, ukoliko je izlagaču potrebno da gleda u beleške, treba da podesi PowerPoint tako da koristi opciju Presenter view na dva monitora. Time će se na monitoru laptopa pored izlagača prikazivati slajdovi sa beleškama, dok će na video bimu publika gledati slajdove bez beleški.

Prezenter treba da posveti posebnu pažnju postavljanju elemenata na slajdove. Ubacivanje jednostavnih vizuelnih elemenata može da pomogne da se poruka slajda lakše prenese. Postoji pet principa dizajna koji pomažu da se unapredi kvalitet i upečatljivost slajdova.

Upečatljivost slajdova i poruke koju nose podstiče se pomoću efekta toka i koristi se ako tekst ima više elemenata, koji ne mogu u isto vreme biti predmet pažnje publike. Efekat toka se postiže usmeravanjem pomoću vizuelnih elemenata koji „vode” publiku od jednog do drugog dela teksta.

Upečatljive stvari privlače oko, pa dizajneri koriste kontrast da privuku pažnju na određene elemente. Kontrast se postiže pomoću veličina, oblika, boje i blizine.

Ovaj element odlično služi da naglasi pojam koji treba da bude u centru pažnje u datom trenutku izlaganja prezentacije. Pri pravljenju slajdova, prezenter može da bude u iskušenju

da popuni taj prostor ubacujući dodatne elemente umesto da ostavi beli prostor. Ipak, treba da ima na umu da ovaj element izoštrava pažnju gledalaca, jer izoluje i naglašava.

Elementi slajda, jasno vizuelno postavljeni po važnosti, omogućavaju da gledaoci brzo shvate njegove najvažnije elemente.

Ovaj princip je postignut ukoliko cela prezentacija odaje utisak da prenosi celovitu, smislenu i ujednačenu poruku i da je pravila jedna osoba.

1. TOK

5. JEDINSTVO

2. KONTRAST

3. BELI PROSTOR

4. HIJERARHIJA

POSVETIVREMEVREMENU

Svakodnevno svi donose svesne ili nesvesne odluke o raspodeli vremena. Neki segmenti vremena su deo rutine – odvoženje dece u vrtić, vreme za jelo, džogiranje, spavanje. Za popunjavanje vremena između tih rutinskih radnji, ljudi se okreću rokovnicima koji ih upućuju gde treba ići, šta treba raditi, sa kim se sastati. Većina populacije troši više od trećine života i više od polovine budnih sati na poslu. Svako se s vremena na vreme zapita kako može efikasnije, iskrenije i bolje raspolagati vremenom provedenim na poslu. Početak Nove godine može biti idealan trenutak za samounapređenje po pitanju organizacije i korišćenja vremena.

3. Da li ste se skoro analitički osvrnuli na svoj rokovnik?Kontrola rokovnika i kritičko sagledavanje obaveza može poslužiti kako bi osoba mogla da otkrije na šta zaista troši najviše vremena. Može biti izuzetno korisno uporediti i uskladiti percepciju o tome gde se vreme troši (planiranje strategija, mentorstvo) sa jedne i objektivno trošenje vremena (administrativno planiranje, redovni sastanci) sa druge strane. Poređenjem postignutog tokom prethodnog meseca sa listom strateških prioriteta, često dolazimo do otkrića da nisu usklađeni koliko se pretpostavlja, a može se desiti da se uopšte ne poklapaju. Dešava se i da se nečiji fokus premesti na radnje u kojima je dobar, na lakše zadatke, probleme koji se mogu brzo rešiti, umesto da ostane na poduhvatima korisnim na duže staze. Zato, treba identifikovati pet prioriteta na godišnjem planu i iz meseca u mesec proveravati koliko je vremena potrebno da se oni realizuju.

4. Da li dovoljno vremena odvajate za razmišljanje?Treba izbegavati sastanke koji ne ostavljaju vreme da se pre svakog od njih razmisli o tome šta na njima treba postići. Zato je poželjno „zakazati vreme za razmišljanje“ o ciljevima koje treba postići na tom sastanku i za adekvatnu pripremu u skladu sa tipom sastanka. Za „rutinske“ sastanke dovoljno je da se u svom rokovniku odvoji vreme za razmišljanje u proporciji 1:2 u odnosu na očekivano trajanje sastanka. Za važne sastanke ponekad će biti potrebno odvojiti vreme u razmeri čak 20:1, odnosno biće potrebno 20 sati pripreme za sastanak za koji se očekuje da će trajati sat vremena.

5. Da li vas rad na više stvari u isto vreme čini manje produktivnim?Retki su trenuci tokom radnog vremena savremene zaposlene osobe kada ona paralelno ne prati dešavanja na bar dva ekrana dok radi. Pojmovi mira i tišine gotovo da nisu poznati u modernom poslovnom okruženju, pa svako mora da se potrudi da ih sam sebi obezbedi. Tokom zakazanog vremena za razmišljanje neophodno je, osim poštovanja termina, osloboditi se svega što nas ometa. To znači: isključiti sve aparate, ne primati pozive na fiksnom i mobilnom, isključiti neumorni Outlook i u potpunosti se fokusirati na zadatak.

1. Da li sam ciljno orijentisan?Temelj alokacije vremena počinje svešću o ličnim ciljevima i težnjama. Većini je lakše da opišu čime se bave nego zašto se time bave. Osoba koja prati srcem svoje poslovne želje i ciljeve nikada nema problem da objasni zašto. Ta osoba razume da posao ima više ciljeve od jednog proizvoda i da je u trci za nečim većim i važnijim od novčane zarade. Zato neko kome nedostaje organizovanost, treba da odvoji malo vremena da se priseti zašto je tu gde je, u poslovnom smislu.

2. Da li se trudite, ali ne napredujete?Neki ljudi dođu do uspeha uz pomoć sreće, ali većina zarad uspeha mora mnogo da radi. Ipak ne treba mešati istrajnost u radu i napredak. Relativno je lako shvatiti šta želimo da postignemo u životu, od uticaja na život drugih ljudi do formiranja velike porodice. Ipak, neretko se ljudi previše i predugo fokusiraju na kratkoročne zadatke i probleme koji nisu ni u kakvoj vezi sa njihovim glavnim ciljevima. Odgovor na naredno pitanje može pomoći takvim pojedincima da se osiguraju da ulažu trud i to u pravom smeru.

Evo nekoliko načina kako proveriti da li maksimalno koristimo vreme:

EKONOMIJA 37

PRAZNIČNE PRODAJNE ČAROLIJE Novogodišnji i Božićni praznici predstavljaju idealan period

za povećanje prodaje ukoliko im se pristupi blagovremeno sa pažljivo osmišljenom strategijom.

EKONOMIJA 39

Mnoge trgovine i preduzeća koja se bave uslužnom delatnošću zavise od povećane prodaje tokom praznika. Tokom ovog perioda akumulira se profit koji se kasnije koristi tokom sporih prvih meseci naredne godine. Dobro planiranje tokom jeseni pomaže da trgovci spremni dočekaju praznični period i u novu godinu uđu u plusu.

Recesija, loše vreme ili manje dana za šoping može predstavljati jak udar za trgovinska preduzeća. Planiranje i dobra strategija u periodu pre i tokom praznika od izuzetnog su značaja kako bi se svaki trenutak navale kupaca tokom praznika na pravi način iskoristio. Priprema za praznike podrazumeva stvaranje lojalnosti kod kupaca, određivanje obima zaliha i kreiranje odgovarajuće marketinške strategije.

Jedna o najvećih grešaka koju trgovac može da napravi je da zakasni sa razvijanjem praznične strategije. Prvi korak počinje u januaru i podrazumeva trud da se stekne poverenje i lojalnost kupaca tako da redovno dolaze tokom cele godine. To će za posledicu imati i povećanu posetu tokom praznika, kada kupci

po pravilu troše više novca. Krajnji cilj svakog trgovca treba da bude da se njegovi kupci, zadovoljni i zadivljeni ophođenjem i ponudom maloprodaje prema njima, osećaju krivim ako budu kupovali negde drugde. Jedan od načina da se ta lojalnost stekne je izgrađivanje ličnog odnosa sa kupcima putem VIP kartica, akcija „dovedi prijatelja” i slično.

Od kada je počela kriza, borba za svakog kupca je sve žustrija. Da bi se konkurencija pobedila, treba pronaći način da se biznis izdvoji i bude drugačiji na više načina, ne samo po proizvodima koje nudi. U doba praznika ovaj problem se multiplicira. Sve treba da funkcioniše savršeno, čak i sa većim prometom nego obično. Radnja treba da izgleda besprekorno, treba da bude najbolje moguće uređena i adekvatno ukrašena. Nove police ili izmenjen raspored elemenata u prostoru može učiniti da radnja izgleda osveženo i unapređeno. Zaposleni treba da budu efikasni i pristupačni i u doba najvećih gužvi.

U svrhu privlačenja kupaca i povećanja prodaje mogu poslužiti popusti na neke proizvode. Ovo će pozitivno iznenaditi kupce,

jer ne očekuju da cene budu snižene u periodu tako velike tražnje. Besplatna usluga dekorativnog pakovanja ili dostave za porudžbine preko interneta ili telefona, mogu biti presudni da se kupci odluče da baš tu kupe sve šta im je potrebno za praznike. Treba posvetiti pažnju da internet sajt prodavnice bude ažuriran, da sadrži sve informacije koje kupcima mogu zatrebati i da bude jednostavan za snalaženje. Ukoliko bi na sajtu kupci mogli da saznaju količinu zaliha za proizvode koji ih interesuju, to bi im olakšalo kupovinu i uštedelo vreme.

Važan korak pri pripremi za praznike je pravljenje plana prodaje za taj period. Asortiman treba vrlo pažljivo odabrati. Stručnjaci savetuju da je najbolja strategija da se inventar suzi i fokusira na robu koja se najviše prodaje u periodu od septembra do decembra.

Kada se najprodavaniji proizvodi identifikuju, treba odrediti količine za nabavku. U toj kalkulaciji važni su podaci o prodaji tokom prethodnih meseci i podaci o trendovima prodaje u okviru branše. Dobavljača treba blagovremeno obavestiti o potrebnim količinama i za svaki slučaj potražiti alternativnog, ako stalni dobavljač iz nekog razloga zakaže. Osim proizvoda iz originalnog asortimana, treba se snabdeti i svim dodatnim proizvodima koji su u duhu sezone potrebni kupcima, kao što su papiri za uvijanje poklona, čestitke i ukrasne kese. Mora se voditi računa da, bez obzira na povećanu prodaju, robe ostane i za one koji kupuju u poslednjem trenutku. Dobrom snabdevenošću proizvodima koji podmiruju želje i potrebe kupaca osigurava se maksimiziranje prodaje i profita.

Osim proizvoda, treba imati i dobre prodavce koji znaju da odgovore na potrebe potrošača. Tokom novogodišnjih gužvi potrebno je da se angažuje dodatna sezonska radna snaga.

Takođe, treba obučiti radnike da izlaze u susret kupcima. Ukoliko kupcima budu prezentovana brza i adekvatna rešenja za njihove praznične nedoumice, povećaće se prodaja. Na primer, kako svi idu na novogodišnje proslave ili ih sami organizuju, prodavci treba da znaju da kupcima predlože najbolje grickalice ili potrebne sastojke za koktel koji može postati hit na njihovoj zabavi, dekoracije, poklone za domaćine ili mališane, odevnu kombinaciju koja će biti pun pogodak u novogodišnjoj noći.

Sve pomenute pripreme mora da prati pažljivo osmišljena marketinška kampanja koja će dovesti najveći broj kupaca u radnju. Adut velikih lanaca su veća sredstva za marketing i oni treba da se trude da njihovo prisustvo u medijima bude što veće. Njihove novogodišnje reklame treba da zauzimaju cele strane u novinama i emituju se u najgledanijim i najslušanijim terminima. Manji biznisi koriste marketing u klasičnim medijima manje od velikih lanaca i zbog toga treba da povećavaju svoje prisustvo na internetu. Vrlo je važno ne štedeti previše na marketingu, jer određena trgovina ne može zauzeti deo tržišta ako je ono ne prepoznaje. Činjenica da su televizijske reklame skupe ne znači da treba sedeti skrštenih ruku već treba biti domišljat. Ulaganjem malo vremena i resursa može se pronaći neočekivano efikasna marketinška strategija koja nije preskupa. Na primer, može se kreirati tematska kampanja u novinama kombinovana sa direktnom poštom i imejl marketingom. Takođe, velika je greška kampanja koja se obraća samo delu kupaca. U današnje vreme i mali i veliki biznis profitira od kvalitetnog digitalnog marketinga posebno na društvenim mrežama, ali i od reklamiranja na sajtovima i marketinga putem elektronske pošte.

Kao završni korak u pripremama, za svaki slučaj treba napraviti plan za lakše snalaženje ako stvari krenu naopako, na primer ako vreme bude loše, ne pojave se sezonski radnici, kasni isporuka. Brz odgovor u nepredviđenim situacijama može presuditi između povećanog profita i potpunog fijaska.

PRAZNIČNE PRODAJNE ČAROLIJE

Upoređujući efektivnost lidera koji pripadaju ovim dvema grupama zaključio je da su „nefiltrirani“ lideri najefektivniji, ali ujedno i najmanje efikasni, dok oni koji su „visoko filtrirani“ uvek imaju prosečne rezultate. Ovakav zaključak otvara važno pitanje kada biramo i postavljamo ljude na odgovorne funkcije: da li je potraga za stručnjacima sa dugačkim i impresivnim radnim

biografijama gubljenje vremena? Je li obimno radno iskustvo preduslov za postizanje osrednjih rezultata? Ukoliko izaberete insajdera za koga verujete da može dobro da obavi posao, njegovi rezultati neće biti ništa bolji od onih koje bi postigao bilo koji od top kandidata. Verovatno je da neće podbaciti, ali je skoro sigurno da neće postići ništa briljantno.

VELIKIM LIDERIMANIJE POTREBNO VELIKO ISKUSTVOU svojoj sudiji o političkim, poslovnim i vojnim liderima, profesor Gautam Mukunda sa Harvardove Poslovne škole, postavlja tezu da su najbolji lideri autsajderi sa malo iskustva. Ovaj istraživač sa doktoratom sa prestižnog Tehnološkog instituta u Masačusetsu, razlikuje dve grupe vođa: one koje su prošli strogu selekciju nazvao je „filtriranim liderima“, i ovu grupu čine insajderi čija karijera napreduje na uobičajen način; drugu grupu čine tzv. „nefiltrirani lideri“, koji nikada ne bi prošli strogu stručnu selekciju, jer predstavljaju autsajdere sa sasvim malo iskustva ili one koji su se u svom poslu našli sticajem okolnosti.

Sa druge strane, od „nefiltriranog lidera“, autsajdera sa veoma malo iskustva, često doživimo iznenađenje, on će dati sve od sebe i velike su šanse da će njegovi rezultati biti izuzetni. Međutim, takvi kandidati će mnogo verovatnije od onih prvih da dožive neuspeh i da propadnu. Upravo ono što može da ih učini izuzetnima, kao što je njihova sposobnost da razmišljaju na drugi način i da ne robuju utabanim metodama rada, često donosi poražavajuće rezultate. Nefiltrirani lideri predstavljaju visoki rizik i visoku nagradu, dok oni drugi poseduju duboko poznavanje stvari i mogu da budu visoko efikasni u stabilnim situacijama. Ali, oni često ne umeju da se prilagode ekstremnim, iznenadnim promenama niti su u stanju da razdrmaju status quo, kao što to mogu da urade autsajderi. Iskustvo insajdera, „filtriranih“ lidera, je upravo ono što ih ometa da nekim situacijama pristupe drugačije od bilo kog drugog iskusnog stručnjaka. Oni će obično donositi u osnovi iste odluke. Njihov liderski uticaj je najčešće beznačajan, iako su njihove odluke po pravilu dobre.

Profesor Mukunda objašnjava svoju teoriju kroz primere američkih predsednika. Iako cenjen kao jedan od najboljih predsednika SAD ikada, prema ovoj teoriji Tomas Džeferson je „filtrirani lider“ i njegov lični liderski uticaj je beznačajan. On jeste obavio ogroman poduhvat poznat kao „Kupovina Luizijane“ i jeste udvostručio teritoriju države mirnim putem. Međutim, da su Medison ili Adams ili neki drugi „filtrirani“ lideri tada bili predsednici, učinili bi isto. Džeferson nije bio loš vođa, ali njegov lični liderski uticaj nije bio presudan. Ništa posebno. Isto tako, neko može da bude odličan menadžer, ali njegov uticaj nije toliko značajan ukoliko ima na stotine drugih dobrih menadžera koji bi na njegovom mestu uradili istu stvar. Najbolji lideri i menadžeri jesu oni koji donesu odluku koju niko drugi na njihovom mestu ne bi doneo i ta odluka se ispostavi kao dobra. Sasvim drugačiji je Abraham Linkoln, krajnji primer „nefiltriranog“ lidera. Dva puta je izgubio u trci za Senat i do te mere je bio autsajder da ga neke novine 1860. godine nisu ni uvrstile u listu top 10 republikanskih predsedničkih kandidata. Većina drugih republikanaca je smatrala da Jug blefira u vezi sa otcepljenjem i pustili bi ih da mirno odu, očekujući da će se ubrzo vratiti. Jedino je Linkoln imao kapacitet da kaže „Nećemo prepustiti Fort Samter bez borbe“, da izađe sa strategijom koja će naterati Jug da prvi zapuca i da iza sebe ujedini Sever. Naravno, ljudi nisu mogli unapred da znaju da ih čeka Građanski rat, pa ni Linkoln kao autsajder nije bio izabran svesno.

U maju 1940. godine, započela je Hitlerova ofanziva i pala je Čembrlenova vlada. Svi su hteli da premijer bude Lord Halifaks, izraziti insajder. Međutim, on je odbio funkciju i Čerčil je bio jedini preostali kandidat. Ono što sada znamo jeste da Halifaks ne bi izabrao da se bori, dok je to za Čerčila bila jedina opcija.

U tome leži tajna: liderski uticaj nema mnogo značaja u normalnim situacijama, sve dok ne naiđe onaj retki trenutak kada postaje najvažniji. Dakle, normalno, želite lidera - insajdera, sve dok vam ne zatreba autsajder. Obično nije nikakva tragedija ukoliko kompanija ostane bez jednog iskusnog menadžera, koliko god da su njegove odluke u mirnim vremenima bile dobre. Njegov rad i njegove rezultate je moguće predvideti i manje–više, bilo koji drugi iskusan menadžer na njegovom mestu će isto toliko dobro uraditi sve što je potrebno. Ali, ono što vam je potrebno jeste da budete uvek spremni za teška vremena, za krizne situacije. Tada na površinu izlaze talenti, kreativnost, hrabrost jednog autsajdera, lidera kakav racionalno nikada ne bi bio u prednosti nad iskusnijim kolegama sa bogatom biografijom. Dilema nije da li vam je potrebna jedna ili druga vrsta. Potrebno je da imate „nos“ da cenite vrednosti koje obojica pojedinačno mogu da vam ponude.

Abraham Linkoln

EKONOMIJA 43

POVEĆAJ PRODAJUSEDAM SAVETA ZA PODSTICANJE NEPLANIRANE KUPOVINE

Trgovine se oslanjaju na različite taktike kako bi kupce navele da kupe stvari koje ne žele, stvari koje im nisu potrebne i one koje nikada nisu planirali da kupe. Ovi trikovi često uspevaju, jer prema istraživanju koje je u Americi sprovela Integer grupa, devet od deset ljudi se odlučuje da kupi stvari koje nisu planirali. Impulsivne kupovine su cilj svakog prodavca i ne podrazumevaju samo kupovinu slatkiša u blizini kase. Mnogi eksperti za maloprodaju kažu da postoji nekoliko tehnika pomoću kojih se kod kupaca izaziva potreba za kupovinom, nekad vrlo suptilno, pa čak i potpuno neprimetno.

1. Izlozi usklađenih bojaProdavci uređuju izloge i enterijere radnji tako da sadrže proizvode čije se boje slažu i time odaju utisak tematske celine. Na primer, u prodavnici može biti naglašen deo sa proizvodima za kupatilo sa prolećnom temom, tako što će zeleni, plavi i žuti peškiri i zavese za kadu biti grupisani zajedno. Ovako aranžirani artikli mogu kupca da navedu na to da pomisli da je to sjajna prilika da osveži kupatilo novom zavesom, a možda čak i peškirima, bez obzira što je došao da kupi samo kukice za zavesu za kadu.

2. Trendi motiviSve, od kosturske glave, preko tufni, do različitih znakova kao što je onaj za anarhiju, je u nekom trenutku bilo predmet pažnje kupaca. U periodu kada je određeni motiv na vrhuncu svoje popularnosti izlozi se tematski uređuju proizvodima koji nisu u međusobnoj vezi, tako da ga naglašavaju. U skladu sa tim, kupac se često vraća kući sa tufnastim otiračem, ešarpom, aksesoarom za kupatilo i ramom za slike.

3. Propustićete jedinstvenu prilikuProdavnice često pokušavaju da motivišu kupce na impulsivnu kupovinu promocijama zasnovanim na principu „jedinstvene prilike” da kupe po sniženim cenama određene proizvode. Kupovinom jednog proizvoda dobijate 20% popusta, za dva artikla ostvarujete popust od 30%, a za tri ćete uštedeti čak 50%. Trik je u tome što trgovci ubede kupce da što više kupuju, više štede, uz potpuno zanemarivanje količine koja im je zapravo potrebna. Interesantno je da kupci vole ovakve akcije koje nagrađuju njihovo impulsivno ponašanje.

4. Demonstracije i degustacije proizvodaProdavci angažuju eksperte za marketing kako bi osmislili privlačne promocije, prave trgovačke predstave. One pružaju doživljaje za sva čula koja navode ljude da se odluče da neplanirano kupe baš njihov proizvod. „Zavođenje” počinje sa interesantno osmišljenim prostorom za promociju koji je lako uočljiv. Strategija promocija u praksi izgleda ovako: kupac kome privuče pažnju rezač za sir, može u istom trenutku da degustira sir i kobasice. Dok ih proba promoteri mu nude i noževe i vino i čaše za vino. Grupišući što više međusobno povezanih proizvoda, trgovci maksimiziraju korist od promocije.

5. Novi, poboljšani proizvodTrgovci, hvaleći nove i unapređene proizvode, pokušavaju da navedu kupce da ih neplanirano kupe i probaju. Dekorisanju prostora u kojem se ti proizvodi izlažu poklanja se posebna pažnja, ne bi li odavali utisak nečeg svežeg i poboljšanog. Nove kolekcije odeće ističu se adekvatnim osvetljenjem i pažljivim uređivanjem izloga, tako da stare kolekcije naspram njih izgledaju zastarelo i nepotrebno. Ovaj tip promovisanja direktno je okrenut potencijalnim kupcima koji prate trendove, ne obazirući se na to da li su te nove stvari bolje. Prodavci mogu sličan efekat proizvesti kod proizvoda koji se prodaju upakovani, kao što su žitarice ili sok, jednostavno stavljanjem reči „novo” na ambalažu, dajući važnost promeni koja u većini slučajeva beznačajna.

6. Prodaja skupljih modela i opremeTrgovci često rade na tome da navedu kupce da u okviru svoje planirane kupovine izvedu i nekoliko neplaniranih, pomoću principa „upsellinga“. Ova tehnika prodaje je naglašena u prodavnicama tehnike i elektronske opreme gde prodavci kupcima tokom kupovine skupih i velikih proizvoda nude prateće proizvode koje često nema potrebe kupovati. Na primer, ukoliko neko kupuje LCD televizor, prodavci će pokušati da ga navedu da kupi i preskupe USB adaptere, zvučnike, daljinske upravljače, itd.

7. Zona udaraVeća količina istog proizvoda izložena na velikoj površini na uočljivom delu prodavnice gotovo da viče na kupca „Kupi me!”. Zona udara je prezentovanje nekog proizvoda kupcu ispred nosa tako da ne može da ga promaši. Ovakvom vrstom izlaganja robe trgovci žele po svaku cenu da nametnu kupcu da neki proizvod primeti, tražio ga ili ne. Implicitna poruka kupcu je: “Vidi, ovo je novo, pogledaj i kupi!”.

EKONOMIJA 45

Miris i ukus Barselone

Barselona se ne može opisati, ona se mora doživeti. Gaudijev grad privlači turiste sa svih strana sveta, i o znamenitostima tog grada može da se napiše nekoliko tomova. Međutim, ovde želimo da predstavimo nešto potpuno drugačije. Za ljubitelje neklasičnog turizma i one koji vole da se u svakom gradu osete domaćim, preporučujemo da zavire kroz vrata najveće pijace u Barseloni. Najveća gradska pijaca je zatvorena gvozdenom konstrukcijom i nalazi se u glavnoj ulici La Rambla, tako da je idealno mesto da se sklonite u slučaju kiše.

Svetska pijaca

LA BOKERIJA

47ZABAVA

La Bokeriju treba da posete oni kojima je pijačni dan ritual koji ne propuštaju. Na šarenim tezgama mogu se naći sveža riba i morski plodovi, meso, bilje i začini, voće i povrće, peciva, vina, masline. Najbolje od Katalonije, a za svačiji ukus ima ponešto. Kao i u svakom primorskom gradu, u ponudi su najkvalitetnije tune i sipe koje novac može da kupi. U specijalizovanim prodavnicama za suhomesnate proizvode mogu se naći čuvene španske šunke - Pata negra. Posetioci mogu besplatno degustirati različita jela i pića, a ako požele mogu probati španske i katalonske grickalice u tapas barovima.

Tezge sa voćem i povrćem skreću pažnju potencijalnih kupaca neverovatnim bojama i oblicima plodova. Mogu se probati i različite kombinacije svežih, ceđenih sokova za osveženje. Možete napraviti miks po svom izboru i probati one plodove koje u Srbiji nemamo često priliku da probamo - marakuju, artičoku ili peruansku jagodu.

La Bokerija

Sveži morski plodovi i riba

Bilo da dođete po sastojke za piknik, da probate tapase ili jednostavno svratite u prolazu, garantovano vam predstoji nezaboravno iskustvo. U carstvu hrane priuštite sebi poslasticu od marcipana ili komad alve. Ukoliko ste spremni na sve, preporučujemo vam da probate egzotične namirnice, poput sušenih insekata, puževa i crva. Nikad se ne zna da li će se ponovo ukazati prilika za takvo uživanje.

Ipak, ne treba doći samo zbog autentične hrane. Atmosfera ovog mesta je deo utiska i predstavlja pravi užitak. La Bokerija je u svom punom sjaju u vreme ručka. Tada su podovi klizavi od otopljenog leda i kora voća. Prepuno je glasnih prodavaca koji se nadglašavaju ko ima bolji proizvod, a dar za cenkanje može daleko da dovede. U uglu baka prodaje bukete poljskog cveća. Žamor se nastavlja dok sedite u nekom lokalnom gurmanskom restoranu i častite se čuvenom paeljom sa morskim plodovima i čašom belog vina.

Kako se pale ulične svetiljke, tako se polako gasi pijaca. Čiste se tezge, podovi se peru, tišina preovladava. Velika gvozdena vrata se zatvaraju. Ali, samo do sutra. 49ZABAVA

Ulaz iz La Ramble, nezaobilazne turističke atrakcije Barselone

Ništa bez poznate španske šunke

ZABAVNIJE OD

Otkrijte mišiće za koje niste ni znali da ih imate

Baš tako. Iako kuglanje izgleda kao krajnje jednostavna razbibriga, ono u stvari aktivira celo telo. Ako vas društvo pozove u kuglanu, očekujte odličnu zabavu to veče i ne tako odličnu upalu mišića sledećih par dana. To mu dođe otprilike kao mamurluk posle dobre žurke. Cena zadovoljstva koju morate da platite.

Googlanja

KUGLANJE

51ZABAVA

Kada popijete aspirin i prestanete da se pitate kako je moguće da vas boli nešto za šta niste ni znali da imate, setićete se da ste se u stvari fenomenalno proveli. I već sledeće subote uveče eto vas opet u kuglani. Cilj je jasan, oboriti što više čunjeva sa što manje bačenih kugli. I ne povrediti se pri tom. Količina popijenog piva je obično u obrnutoj proporciji sa brojem oborenih čunjeva. Neumitni prirodni zakoni protiv kojih se ne možete boriti. Polako počinjete da se raspitujete kako se skupljaju bodovi, proradi u vama takmičarski duh. Posle par puta se osmelite da pitate gde su rupe u kugli. Lepo ste videli u američkim filmovima da to postoji, a ovde ih je neko zapušio. E onda vam kažu da to što ste gledali nije kuglanje nego bouling - američka forma kuglanja razvijena početkom XIX veka kada je kuglanje, zbog povezanosti sa klađenjem i kockom, zabranjeno u nekim američkim državama. Klasično kuglanje se sastoji u gađanju devet čunjeva. Pošto je to bio zabranjen sport, smišljena je potpuno nova igra. Kuglom ste morali da oborite deset čunjeva. Zakon to nije branio. Inače ovo nije prvi put da je kuglanje

zabranjivano. Engleski kralj Edvard III je to uradio u XIV veku. Smatrao je da vojnici mnogo vremena gube kuglajući, te da zbog toga ne vežbaju gađanje lukom i strelom.

Ova vrsta zabave postoji već preko 5.000 godina u različitim formama. Ostaci kugli i čunjeva pronađeni su u egipatskoj grobnici koja datira 3.200 godina pre naše ere. Bouling je specifičan i po tome što se kugle izrađuju u različitim veličinama u skladu sa građom i težinom onoga koji će ih upotrebljavati. Klasično kuglanje, poznato i kao nemačko, odvija se uz pomoć standardizovane kugle. Možete naručiti i posebne cipele za kuglanje, odeću za kuglanje i torbu u kojoj ćete sve to nositi. U većini domaćih kuglana dovoljno je doneti par čistih patika i doći u udobnoj odeći. Nadmetati se možete individualno, u parovima ili ekipno. A možete imati i odličan izgovor da odete na pivo sa drugarima. Znate ono: „Izvini draga, igramo važan turnir idućeg meseca. Moramo da vežbamo. Ne mogu da ostavim momke na cedilu.“

KREM SUPA OD BUNDEVE

SKUŠA U FOLIJI

Potrebni sastojci:1 glavica crnog luka2 čena belog luka250 g bundeve1 krompir1 jabuka1 dl belog vina0,5 ml pilećeg bujona1 dl slatke pavlakeSoBiber

Priprema:Narendati bundevu, luk, krompir i jabuku. Naliti sa polovinom bujona. Čenove belog luka blago zgnječiti i dodati u supu. Kuvati dok ne proključa, zatim smanjiti temperaturu i kuvati poklopljeno dvadesetak minuta na tihoj vatri. Procediti i sadržaj cediljke izmiksati u blenderu. Vratiti u proceđenu supu, dodati vino i ostatak bujona i kuvati još pet minuta. Dodati začine i pavlaku i kuvati uz mešanje još dva minuta. Služiti uz kockice prepečenog hleba. Za posnu varijantu umesto bujona sipati vodu, dodati kašiku maslinovog ulja i ne stavljati pavlaku.

Potrebni sastojci:4 skuše srednje veličineMaslinovo uljeList peršunaLimun2 čena belog lukaSoBiberOrigano

Priprema:Skuše očistiti od iznutrica pre nego što se do kraja odlede. Oprati ih vodom i ostaviti da se odlede do kraja. Marinadom, napravljenom od limunovog soka, maslinovog ulja, seckanog belog luka, peršunovog lista i začina, premazati oceđene ribe spolja i iznutra. Postaviti aluminijumsku foliju na dno pleha i poređati ribe jednu pored druge. Poklopiti drugim parčetom folije, spojiti gornju i donju foliju tako da ostane mali otvor za paru. Ubaciti u rernu zagrejanu na 200°C i peći 45 minuta.

RECEPTI

BUTKICA SA KROMPIROM

VITAMINSKE PALAČINKE

53ZABAVA

Potrebni sastojci:1 dimljena svinjska butkica600 g krompira1 čaša belog vinaSoBiber

Priprema:Dimljenu svinjsku butkicu staviti u lonac sa hladnom vodom i kuvati dok voda ne počne da ključa. Smanjiti temperaturu i krčkati je još pet minuta. U pleh poređati krompir isečen na kriške, naliti sa pola čaše vode i belim vinom. Barenu butkicu staviti preko krompira, sve poklopiti folijom, ili poklopcem ako jelo spremate u šerpi đuvečari. Ubaciti u rernu zagrejanu na 200°C i peći poklopljeno 45 minuta. Zatim skloniti foliju i vratiti u rernu još 10 minuta da se zapeče. Služiti uz salatu od kiselog kupusa.

Potrebni sastojci:2 jajetaDOBRO brašno1 dl DOBRO uljaDOBRO krem1 šolja mleka2 šolje vode4 kivija

Priprema:Umutiti jaja sa mlekom, vodom, uljem, malo soli i malo šećera. Polako dodavati brašno uz stalno mešanje da se ne stvore grudvice. Testo ne treba da bude pregusto. Peći palačinke na umerenoj vatri. Gotove palačinke filovati čokoladnim kremom i kivijem isečenim na kriške. Posuti prah šećerom po želji.

ENIGMATIKA

ILUSTROVANA OSMOSMERKA

REŠENJA SUDOKU: 1/ 162, 795, 348 - 478, 623, 519 - 395, 814, 267 - 934, 172, 856 - 751, 486, 932 - 286, 539, 174 - 623, 941, 785, 517, 268, 493 - 849, 357, 621. 2/ 761, 539, 428 - 895, 427, 631 - 432, 816, 957 - 276, 341, 589 - 354, 982, 176 - 918, 765, 342 - 527, 193, 864 - 183, 674, 295 - 649, 258, 713SKANDINAVKA: op, kp, Branka, on, ic, rist, praktikanti, retrovizor, t, obramice, aer, brakolomstvo, liha, lšim, em, ec, to, inatno, Maroko, Ajaks, i, t, trs, okat.BELA UKRŠTENICA: prolaznik, o, rezervat, ts, agronomija, kratin, koks, tučak, Dante, iterativ, im, čanj, avarka, acetati, ian, ri, orator, t, jamar, tiri, Katarina, ok, a, asanacija.OSMOSMERKA: čaša.

Sve crteže treba pronaći u liku osmosmerke. Na kraju će ostati četiri slova, koja čitana redom daju naziv staklene posude za vodu, na slici.

VODORAVNO: 1. Osoba koja prolazi pored nečega - Oznaka za obim (1), 2. Ograničeno područje zaštićeno zakonom - Auto-oznaka za Trstenik (1), 3. Nauka o poljoprivredi (1), 4. Atinski pesnik, jedan od autora antičke komedije - Prerađeni ugalj (1), 5. Deo cveta - Najveći italijanski pesnik, Aligijeri (1), 6. Povratni glagol - Imenica (skr.) (1), 7. Uvala u Crnoj Gori - Obarka (2), 8. Soli sirćetne kiseline - Institut za alkoholizam i narkomaniju (skr.) (1), 9. Rudarski Institut (skr.) - Dobar govornik - oznaka za tonu (2), 10. Vrsta lovačkog psa - Ostrvo u Hebridima, kod Škotske (2), 11. Ime glumice Žutić - Oklahoma (skr.) (1), 12. Prvo slovo - ozdravljenje (1). USPRAVNO: 1. Osoba sa praksom - Predlog: prema (1), 2. Ranija provera sposobnosti za služenje vojske (1), 3. Ozračenost - Otac (slov.) (1), 4. Brdo iznad Trebinja - Ime pisca Mana (1), 5. Vrsta biljke - Vrsta papagaja (1), 6. Odjek lupanja zvona - Stanovnik Tatarske (1), 7. Jezero u istočnom delu Tibeta - Mastionica sa perom (tur.) - Hemijski simbol natrijuma (2), 8. Japanski političar i revolucionar, Seiti - Jedan roditelj (1), 9. Oznaka za karat - Naelektrisana čestica atoma - Nadimak francuskog slikara Tuluz Lotreka - Oznaka za Italiju (3), 10. Taktičnost - Skup pčela (1), 11. Osovina (skr.) - Nauka o značenju reči (1).

BELA UKRŠTENICA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

ENIGMATIKA

R

A K

M R A V O J E D Č

V I O L I N R

E A K M A S T O A

N A V R B P P P C

T O B A O I O I I

I O T O T S L T N

L N K S K S K O S

A A A O E A R O E

V V K L L R L P P

A A R U K O P Š A

R A K L A V I R

K B M A S L I N A

55ZABAVA

U svako prazno polje upišite po jednu cifru od 1 do 9. U svakom vodoravnom redu, uspravnoj koloni i u svakom od devetkvadrata 3x3 treba da budu sve različite cifre.

SUDOKU GALERIJA

SIMBOLKISEONIKA

PLUĆNAMARAMICA

OZNAKA ZA KARAT OZNAKA

REOMIRAMESTO

U SLOVENIJI GRČKOSLOVO

KONJ U NARODNIM PESMAMA

OPUS(SKR.)

STUDENTINA

PRAKSI

SPOLJNO OGLEDALO

KOD AUTOMOBILA

DRVENINOSAČI ZA

KOFE SA VODOM

NEVERSTVOU BRAKU

OZNAKAEKVADORA

DRŽAVAU AFRICI

VELIKIHOČIJU

GIZDAVAC, FIĆFIRIĆ

(MN.)

OZNAKAITALIJE

POKAZNAZAMENICA

MORSKIGREBEN

HOLANDSKIFUDBALSKI

KLUB

SIMENS

REKAU SIBIRU

OKTOBAR(SKR.)

ETNOGRAF.MUZEJ

BILIJARSKI ŠTAP

VAZDUH(LAT.)

MUSLIMAN.MUŠKO IME

SIMBOLZA TRITIJUM

UVEZANIGROZDOVI

SPOROST,INERTNOST

PRKOSNO

OREGON(SKR.)

KROTKO, PRIPITOMLJENO

SIMBOL ZA BOR

SO AZOTNEKISELINE

ČOKOTVINOVE

LOZE

OZNAKAZA

TEMPO

7

7

6

6

6

6

6

5

5

5

8

8

8

8

3

3

2

2

2

2

3

4

4

4

1

1

1

1

9

9

9

9

7

7

7

6

6

6

6

5

5

5

8

3

3

2

2

2

3

4

4

4

1

1

1

1

9

9

9

8

8

8888

RANGTAKMIČENJA

U SPORTU

LIČNAZAMENICA

POTEŠKOĆE

INICIJALI CANKARA

DUGIHKRAKOVA

KILOPOND(SKR.)

NAZAD

ŽENSKOIME

GRAĐANSKALICA

GORNJIDEO STOPALA

ŽENSKOIME