ВИТИНКА АД КОЗЛУК e која се завршава 31. 2015. o ... · 2020-02-02 · Улагање у заједнички контролисани ентитет

''ВИТИНКА" А.Д. КОЗЛУК Неконсолидовани финансијски извјeштаји за годину која се завршава 31. децембра 2015. гoдине и Извјeштај независног рeвизoра

ВИТИНКА А.Д. КОЗЛУК

САДРЖАЈ Страна Извјeштај нeзависнoг рeвизoра 1 - 2 Неконсолидовани финансијски извјештаји:

Неконсолидовани биланс успјеха 3

Неконсолидовани биланс стања 4

Неконсолидовани извјeштај o прoмјeнама на капиталу 5

Неконсолидовани биланс токова готовине 6

Напoмeнe уз неконсолидоване финансијскe извјeштајe 7 – 32


4

НЕКОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА На дан 31. дeцeмбра 2015. гoдинe (У BAM)

Напомена 31. децембар

2015. 31.децембар

2014.

АКТИВА Ревизију обавио други ревизор

Стална имовина Нематеријална улагања 16 10,357 11,873 Некретнине, постројења и опрема 16 13,975,979 10,153,039 Дугорочни финансијски пласмани 17 80,629 2,000 14,066,965 10,166,912 Обртна имовина Залихе 18 2,097,756 1,667,145 Дати аванси 172,374 306,583 Потраживања од купаца 19 1,795,073 2,033,221 Друга краткорочна потраживања 20 553,419 210,496 Готовински еквиваленти и готовина 22 47,369 990,376 Активна временска разграничења 20,193 1,763 4,686,184 5,209,584 Укупна актива 18,753,149 15,376,496 ПАСИВА Капитал 23 Акцијски капитал 1,639,762 1,639,762 Законске резерве 974,240 974,240 Акумулирани добитак 2,871,435 1,245,004 5,485,437 3,859,006 Дугорочне обавезе и резервисања Дугорочне обавезе 24 3,156,970 3,522,413 Дугорочна резервисања 52,720 52,720 3,209,690 3,575,133 Краткорочне обавезе Текуће доспијеће дугорочних обавеза 24 2,181,756 1,731,589 Краткорочни кредити у земљи 25 176,077 - Примљени аванси 194,640 12,101 Обавезе према добављачима 26 5,972,976 5,118,003 Пасивна временска разграничења и резервисања 208,642 170,232 Одложене пореске обавезе 189,926 155,237 Остале краткорочне обавезе 27 1,134,005 755,195 10,058,022 7,942,357 Укупна пасива 18,753,149 15,376,496

Напoмeнe на нарeдним странама чинe саставни диo oвих неконсолидованих финансијских извјeштаја.


5

НЕКОНСОЛИДОВАНИ ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОМЈЕНАМА НА КАПИТАЛУ За годину која се завршава 31. децембра 2015. године (У BAM) Законске Акумулирани

Акцијски капитал резерве добитак

Укупно

Ревизију обавио други ревизор Стање, 1. јануар 2014. године 1,639,762 974,240 981,578 3,595,580 Добитак текуће године - - 263,426 263,426 Стање, 31. децембар 2014. године 1,639,762 974,240 1,245,004 3,859,006 Добитак текуће године - - 1,626,431 1,626,431

Стање, 31. децембар 2015. године 1,639,762 974,240 2,871,435 5,485,437



6

НЕКОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС ТОКОВА ГОТОВИНЕ За годину која се завршава 31. децембра 2015. године (У BAM)

Година која се завршава

31. децембра 2015.

Година која се завршава

31. децембра 2014.

Ревизију обавио

други ревизор Новчани токови из пословних активности Приливи од продаје и примљени аванси 26,471,416 21,770,211 Приливи од премија, субвенција, дотација и слично 73,214 220,017 Остали приливи из редовног пословања 209,910 566,829 Одливи за набавке сировина, трошкове и дате авансе (17,932,933) (18,121,269)Одливи по основу бруто зарада, накнада зарада и осталих личних примања (2,963,787) (2,785,322)

Одливи по основу камата (295,354) (324,204)Одливи по основу пореза и доприноса из резултата (74,622) (39,812)Одливи по основу осталих дажбина (1,603,373) (1,800,413) Нето (одлив)/прилив готовине из пословних активности 3,884,471 (513,963) Новчани токови из активности инвестирања Одливи по основу улагања у заједнички контролисани ентитет (15,000) - Одливи по основу набавке основних средстава (4,937,490) -

Нето одлив готовине из активности инвестирања (4,952,490) - Новчани токови из активности финансирања Прилив по основу дугорочних кредита 1,700,000 1,500,000 Одливи по основу дугорочних кредита (1,551,790) (838,286)Одливи по основу краткорочних кредита (23,198) - Нето прилив готовине из активности финансирања 125,012 661,714 Нето (смањење)/повећање готовине у току године (943,007) 147,751 Готовина и еквиваленти готовине на почетку године 990,376 842,625 Готовина и еквиваленти готовине на крају године 47,369 990,376



НАПOМEНE УЗ НЕКОНСОЛИДОВАНЕ ФИНАНСИЈСКE ИЗВЈEШТАЈE За годину која се завршава 31. дeцeмбра 2015. гoдинe

7

1. ОСНИВАЊЕ И ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ДРУШТВУ

Фабрика минералне воде и безалкохолних пића “ВИТИНКА” а.д. Козлук (у даљем тексту "Друштво") је настала власничком трансформацијом државног капитала Фабрике минералне воде и безалкохолних пића “ВИТИНКА” са п.о. Козлук. Рјешењем Основног суда у Бијељини број: Fi-384/2001 од 22. јуна 2001. године извршен је упис промјене својине дијела државног капитала од 30% и промјене облика организовња у акционарско друштво. Рјешењем Основног суда у Бијељини број: Fi-210/05 од 12. априла 2005. године извршен је упис усклађивања дјелатности у складу са одредбама Закона о класификацији дјелатности и о регистру разврставања (“Службени гласник Републике Српске”, број: 113-04). Рјешењем Основног суда у Бијељини регистарски уложак број: 1-2934 од 27. новембра 2006. године извршен је упис треће емисије хартија од вриједности. Укупан капитал Друштва износи 1,639,762 BAM. Према Обавјештењу о разврставању јединице разврставања по дјелатности Републичког завода за статистику Бања Лука, претежна дјелатност Друштва је под шифром: 11.07 – производња минералне воде. Матични број Друштва је 01047337, јединствени идентификациони број код Пореске управе Републике Српске је 4400239500008. Код Управе за индиректно опорезивање Бања Лука, Друштво је уписано у јединствени регистар обвезника индиректних пореза под бројем 400239500008. На дан 31. децембра 2015. године, Друштво је имало 185 запослених (31. децембра 2014. године: 179 запослених). Директор Друштва је Тодор Панић, дипл. инжињер. Сjедиште Друштва је у Улици Дринска два број 30, у Козлуку. Рјешењем Основног суда у Бијељини број: Fi-452/05 од 16. јуна 2005. године извршена је регистрација оснивања зависног друштва - “ВИТИНКА – ЕКСПЛОАТАЦИЈА” д.о.о. Козлук, са уписаним и уплаћеним основним капиталом од 2,000 BAM (100% власник друштва је “ВИТИНКА” а.д. Козлук).

2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ НЕКОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ

ИЗВЈЕШТАЈА И РАЧУНОВОДСТВЕНИ МЕТОД

2.1. Изјава о усаглашености Приложени финансијски извјештаји представљају годишње неконсолидоване финансијске извјештаје друштва ''Витинка'' а.д. Козлук, и састављени су у складу са рачуноводственим прописима важећим у Републици Српској.

2.2. Основе вредновања и састављања неконсолидованих финансијских извјештаја Неконсолидовани финансијски извјештаји Друштва су састављени по начелу набавне вриједности (историјског трошка), осим за ревалоризацију одређених финансијских инструмената који су вредновани по ревалоризованим износима или фер вриједности на крају сваког извјештајног периода, као што је даље описано у рачуноводственим политикама.

Историјски трошак је генерално заснован на фер вриједности накнаде плаћене у замјену за робу и услуге.

Фер вриједност је цијена коју би примили од продаје имовине или платили за пренос обавеза у уобичајеној трансакцији између тржишних учесника на дан вредновања, без обзира да ли је та цијена директно провјерљива или процијењена коришћењем других техника вредновања. Приликом процјењивања фер вриједности имовине или обавеза, Друштво узима у обзир оне карактеристике имовине или обавеза које би узели у обзир и други учесници на тржишту приликом одређивања цијене имовине или обавеза на датум вредновања.



8

2. OСНOВE ЗА САСТАВЉАЊE И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ НЕКОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈEШТАЈА И РАЧУНOВOДСТВEНИ МEТOД (наставак)

2.2. Основе вредновања и састављања неконсолидованих финансијских извјештаја (наставак)

Неконсолидовани финансијски извјештаји Друштва су приказани у формату прописаном Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (''Службени гласник РС'', број 99/14), Правилником о садржини и форми образаца финансијских извјештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (''Службени гласник РС'', број 49/15), као и Правилником о садржини и форми образаца извјештаја о промјенама на капиталу (''Службени гласник РС'', број 84/09).

Друштво је приликом састављања биланса токова готовине користило директни метод извјештавања о токовима готовине.

Као што је објелодањено у напоменама 1 и 17, Друштво је власник 100% капитала у зависном правном лицу “Витинка-Експлоатација” д.о.о. Козлук. Сагласно Међународном рачуноводственом стандарду (IAS) 27 “Консолидовани финансијски извјештаји”, матично друштво је саставило и консолидоване финансијске извјештаје за пословну 2015. годину, у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске, и предало их надлежном Регистру дана 28. априла 2016. године. Ради бољег разумијевања Групе у цјелини, корисници ових неконсолидованих финансијских извјештаја Друштва требају се упознати и са консолидованим финансијским извјештајима Групе. Улагање у заједнички контролисани ентитет (Еко РС д.о.о. Бања Лука), у овим неконсолидованим финансијским извјештајима исказано је по набавној вриједности, умањеној за евентуално обезврјеђење, у складу са Међународним рачуноводственим стандардом (IАS) 31 “Учешћа у заједничким подухватима”. У својим консолидованим финансијским извјештајима за годину која се завршава 31. децембра 2015. године, Друштво је вредновало улог у заједнички контролисани ентитет методом удјела. Корекција неконсолидованих финансијских извјештаја Друштва за пословну 2015. годину

Дана 13. маja 2016. године руководство Друштва је, на основу одредаба Закона о јединственом регистру финансијских извјештаја Републике Српске, због уочених грешака, извршило одређене корекције претходно преданих неконсолидованих финансијских извјештаја Друштва за пословну 2015. годину и доставило нове кориговане финансијске извјештаје надлежном регистру (Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге а.д. Бања Лука). Извршене корекције претходно преданих неконсолидованих финансијских извјештаја Друштва се највећим дијелом односе на корекцију пореза на добит и обавезе за порез на добит за пословну 2015. годину у износу од 198,739 BAM. Корекције су извршене ради адекватније и правилније презентације одређених билансних позиција.

2.3. Функционална валута и валута извјештавања

Износи у приложеним неконсолидованим финансијским извјештајима су изражени у Конвертибилним маркама (BAM) која представља функционалну и званичну извјештајну валуту у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

2.4. Утицај и примјена нових и ревидованих Међународних стандарда за финансијско извјештавање (“IFRS”) и Међународних рачуноводствених стандарда (“IAS”)

(а) Прописи, стандарди и тумачења на снази у текућем периоду у Републици Српској

Приложени неконсолидовани финансијски извјештаји састављени су уз примјену Међународних рачуноводствених стандарда ("IAS"), односно Међународних стандарда финансијског извјештавања ("IFRS", у даљем тексту заједно: "Стандарди"), који су били у примјени на дан 1. јануара 2009. године и на њима заснованим прописима о рачуноводству Републике Српске.

Промјене у важећим Стандардима и тумачењима, као и новоусвојени Стандарди и тумачења, издати након 1. јануара 2009. године, нису објављени и званично усвојени у Републици Српској и, сагласно томе, нису примјењени у састављању приложених неконсолидованих финансијских извјештаја. Објављени Стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увијек нису званично преведени и усвојени, као и објављени Стандарди и тумачења који још увијек нису у примјени, објелодањени су у напоменама у наставку - 2.4 (б) и 2.4 (в).



9

2. OСНOВE ЗА САСТАВЉАЊE И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ НЕКОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈEШТАЈА И РАЧУНOВOДСТВEНИ МEТOД (наставак)

2.4. Утицај и примјена нових и ревидованих Међународних стандарда за финансијско извјештавање (“IFRS”) и Међународних рачуноводствених стандарда (“IAS”) ( наставак)

(а) Прописи, стандарди и тумачења на снази у текућем периоду у Републици Српској (нацтавак) Наиме, на основу одредби новоусвојеног Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске (''Службени гласник РС'', број 84/15), сва правна лица са сједиштем у Републици Српској су у обавези да у потпуности примјењују IAS, односно IFRS, као и Међународни стандард финансијског извјештавања за мале и средње ентитете ("IFRS for SMEs"), Међународне рачуноводствене стандарде за јавни сектор ("IPSAS"), Међународнe стандардe вредновања ("IVS"), Међународнe стандардe за професионалну праксу интерне ревизије, Концептуални оквир за финансијско извјештавање, Кодекс етике за професионалне рачуновође и пратећа упутства, објашњења и смјернице које доноси Одбор за међународне рачуноводствене стандарде ("IASB") и сва пратећа упутства, објашњења и смјернице које доноси Међународна федерација рачуновођа ("IFAC"). Поред наведеног, у складу са претходним Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске (''Службени гласник РС'', број 36/09 и 52/11), дана 15. јула 2010. године Управни одбор Савеза рачуновођа и ревизора Републике Српске (“Савез РР РС”) је донио “Одлуку о почетку обавезне примјене издања МРС/МСФИ (објављених до 1. јануара 2009. године)”, а на основу “Одлуке о овлашћењима за превод и објављивање” надлежне Комисије за рачуноводство и ревизију Босне и Херцеговине од 10. марта 2006. године (Службени гласник БиХ, број 81/06), којом се таква овлашћења дају Савезу РР РС. Наведено издање IAS/IFRS је одобрено од стране Фондације одбора за Међународне рачуноводствене стандарде као званични превод на српски језик за Босну и Херцеговину (Републику Српску), Србију и Црну Гору. Према наведеној Одлуци IAS/IFRS објављени до 1. јануара 2009. године обавезно се примјењују на финансијске извјештаје сачињене и презентоване у Републици Српској за обрачунске периоде који почињу 1. јануара 2010. године или касније. Међутим, промјене у важећим Стандардима и тумачењима, као и новоусвојени Стандарди и тумачења, издати након 1. јануара 2009. године, нису објављени и званично усвојени у Републици Српској. Руководство Друштва анализира промјене у важећим Стандардима и тумачењима, као и новоусвојене Стандарде и тумачења издата након 1. јануара 2009. године, и након установљавања Стандарда и тумачења који су релевантни за Друштво, има намјеру да исте примјени у састављању финансијских извјештаја након што они буду званично преведени и објављени у Републици Српској.

(б) Објављени нови Стандарди, измјене постојећих Стандарда и тумачења на снази у текућем периоду који још увијек нису званично преведени и усвојени у Републици Српској На дан објављивања ових финансијских извјештаја, доле наведени Стандарди и измјене Стандарда су били издати од стране Одбора за међународне рачуноводствене стандарде, а сљедећа тумачења била су објављена од стране Комитета за тумачење међународног финансијског извјештавања, али нису званично усвојена у Републици Српској за годишњи период који почиње на дан 1. јануара 2015. године:

� IFRS 1 (ревидовани) “Прва примјена IFRS” (на снази за годишње периоде који почињу на или

након 1. јула 2009. године), � Измјене IFRS 1 “Прва примјена IFRS” – Висока хиперинфлација (на снази за годишње периоде

који почињу на или након 1. јула 2011. године), � Измјене IFRS 1 “Прва примјена IFRS” – Укидање фиксних датума за оне који први пут

примјењују IFRS (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2011. године), � Измјене IFRS 1 “Прва примјена IFRS” - Додатни изузеци за оне који први пут усвајају IFRS (на

снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2010. године), � Измјене IFRS 1 “Прва примјена IFRS” - Ограничени изузеци за упоредна објелодањивања у

складу са IFRS 7 за оне који први пут усвајају IFRS (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2010. године),

� Измјене IFRS 1 “Прва примјена IFRS” - Државни кредити (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� Измјене IFRS 2 “Исплате по основу акција” – Трансакције групних исплата у новцу по основу акција (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2010. године),



10

2. OСНOВE ЗА САСТАВЉАЊE И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ НЕКОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ

ИЗВЈEШТАЈА И РАЧУНOВOДСТВEНИ МEТOД (наставак)


(б) Објављени нови Стандарди, измјене постојећих Стандарда и тумачења на снази у текућем периоду који још увијек нису званично преведени и усвојени у Републици Српској (наставак)

� IFRS 3 (ревидовани) “Пословне комбинације” (на снази за годишње периоде који почињу на или

након 1. јула 2009. године), � Измјене IFRS 7 “Финансијски инструменти: Објелодањивања” – Трансфер финансијске имовине

(на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2011. године), � Измјене IFRS 7 “Финансијски инструменти: Објелодањивања” – Пребијање финансијске

имовине и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� IFRS 10 “Консолидовани финансијски извјештаји” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� Измјене IFRS 10 “Консолидовани финансијски извјештаји”, IFRS 12 “Објелодањивања о учешћу у другим правним лицима” и IAS 27 “Појединачни финансијски извјештаји” – Инвестирана друштва (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2014. године),

� IFRS 11 “Заједнички аранжмани” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� IFRS 12 “Објелодањивања о учешћу у другим правним лицима” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� IFRS 13 “Одмјеравење фер вриједности (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� Измјене IFRS 10 “Консолидовани финансијски извјештаји”, IFRS 11 „Заједнички аранжмани“ и IFRS 12 „Објелодањивања о учешћу у другим правним лицима“ - Упутство о транзицији (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� Измјене IAS 1 “Презентација финансијских извјештаја” – Презентација ставки Осталог укупног резултата (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2012. године),

� Измјене IAS 12 “Порез на добит” – Одложени порези: Покриће основне имовине (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2012. године),

� Измјене IAS 19 “Бенефиције запослених” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� Измјене IAS 19 “Бенефиције запослених” – Планови дефинисаних примања: Доприноси за запослене (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јули 2014. године),

� Измјене IAS 24 “Објелодањивања о повезаним странама” - Поједностављивање захтијеваних објелодањивања за ентитете у државном власништву и појашњење дефиниције повезаних страна (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2011. године),

� Измјене IAS 27 “Консолидовани и појединачни финансијски извјештаји” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2009. године),

� IAS 27 (ревидован у 2011. години) “Појединачни финансијски извјештаји” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� IAS 28 (ревидован у 2011. години) “Инвестиције у придружене ентитете и заједничке подухвате” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� Измјене IAS 32 “Финансијски инструменти: Приказивање” – Рачуноводствено обухватање права (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. фебруара 2010. године),

� Измјене IAS 32 “Финансијски инструменти: Презентација” – Пребијање финансијске имовине и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2014. године),

� Измјене IAS 36 “Обезврјеђење средстава” – Објелодањивање надокнадивог износа за нефинансијску имовину (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2014. године),

� Измјене IAS 39 “Финансијски инструменти: Признавање и мјерење” – Прихватљиве хеџинг ставке (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2009. године),

� Измјене IAS 39 “Финансијски инструменти: Признавање и одмјеравање” – Замјена деривата и наставак рачуноводства хеџинга (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2014. године),

� Измјене различитих стандарда и тумачења која су резултат пројекта годишњег квалитативног побољшања IFRS објављеног 16. априла 2009. године (IFRS 2, IFRS 5, IFRS 8, IAS 1, IAS 7, IAS 17, IAS 18, IAS 36, IAS 38, IAS 39, IFRIC 9, IFRIC 16) првенствено кроз отклањање неконзистентности и рашчишћавање текста (већина измјена je на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2010. године),



11




(б) Објављени нови Стандарди, измјене постојећих Стандарда и тумачења на снази у текућем периоду који још увијек нису званично преведени и усвојени у Републици Српској (наставак)

� Измјене различитих стандарда и тумачења која су резултат пројекта годишњег квалитативног

побољшања IFRS објављеног 6. маја 2010. године (IFRS 1, IFRS 3, IFRS 7, IAS 1, IAS 27, IAS 34, IFRIC 13) првенствено кроз отклањање неконзистентности и рашчишћавање текста (већина измјена je на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2011. године),

� Измјене различитих стандарда “Унапријеђења IFRS (2012.)“ која су резултат годишњег унапријеђења IFRS објављена 17. маја 2012. године (IFRS 1, IAS 1, IAS 16, IAS 32, IAS 34), са циљем отклањања неусаглашености и усаглашавања текста (измјене би требало да се примјене за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� Измјене разних Стандарда “Унапријеђења IFRS (период 2010. - 2012.)“ која су резултат годишњег унапријеђења IFRS (IFRS 2, IFRS 3, IFRS 8, IFRS 13, IAS 16, IAS 24 и IAS 38), са циљем отклањања неусаглашености и усаглашавања текста (измјене би требало да се примјене за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2014. године),

� Измјене разних Стандарда “Унапријеђења IFRS (период 2011. - 2013.)“ која су резултат годишњег унапријеђења IFRS (IFRS 1, IFRS 3, IFRS 13 и IAS 40), са циљем отклањања неусаглашености и усаглашавања текста (измјене би требало да се примјене за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2014. године),

� Измјене IFRIC 14 “IAS 19 - Граница дефинисаних примања запослених, минимум захтјева фонда и њихова интеракција” - Претплата минималних захтјева фонда (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2011. године),

� IFRIC 17 “Пренос неновчаних средстава власницима предузећа” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2009. године),

� IFRIC 18 “Пренос средстава комитентима” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2009. године),

� IFRIC 19 “Укидање обавеза инструментима капитала” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јула 2010. године),

� IFRIC 20 “Трошкови откривке у производној фази површинских рудника” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2013. године),

� IFRIC 21 “Дажбине” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2014. године), и

� „Свеобухватни оквир за финансијско извјештавање 2010. године“ што представља измјену „Оквира за припремање и приказивање финансијских извјештаја“ (на снази од датума објављивања, односно од септембра 2010. године).

(в) Нови Стандарди и измјене постојећих Стандарда који су издати, а нису још увијек у примјени

На дан одобравања ових финансијских извјештаја, сљедећи Стандарди и измјене постојећих Стандарда су биле издате, али нису постале ефективне:

� IFRS 9 “Финансијски инструменти” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2018. године),

� IFRS 14 “Регулаторни одложени рачуни” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године),

� IFRS 15 “Приходи од уговора са купцима” (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2018. године),

� Измјене IFRS 10 “Консолидовани финансијски извјештаји” и IAS 28 “Инвестиције у придружене ентитете и заједничке подухвате” – Продаја или учешће у имовини између инвеститора и придруженог ентитета или заједничког подухвата (датум примјене је одложен на неодређено вријеме, док се пројекат истраживања капиталног метода не закључи),

� Измјене IFRS 10 “Консолидовани финансијски извјештаји”, IFRS 12 „Објелодањивања о учешћу у другим правним лицима“ и IAS 28 “Инвестиције у придружене ентитете и заједничке подухвате” – Инвестирани ентитети: Примјењивање изузетака у консолидацији (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године),

� Измјене IFRS 11 “Заједнички аранжмани” – рачуноводство спајања интереса у заједничким пословима (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године),

� Измјене IAS 1 “Презентација финансијских извјештаја” – Иницијатива за објелодањивање (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године),

� Измјене IAS 16 “Некретнине, постројења и опрема” и IAS 38 “Нематеријална улагања” – Објашњење прихватљивих метода амортизације (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године),



12




(в) Нови Стандарди и измјене постојећих Стандарда који су издати, а нису још увијек у примјени (наставак)

� Измјене IAS 16 “Некретнине, постројења и опрема” и IAS 41 “Пољопривреда” – Пољопривреда: биолошка средства која су предмет убирања (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године),

� IAS 27 “Појединачни финансијски извјештаји” – Капитални метод у појединачним финансијским извјештајима (на снази за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године), и

� Измјене разних Стандарда “Унапријеђења IFRS (период 2012 - 2014.)“ која су резултат годишњег унапријеђења IFRS (IFRS 5, IFRS 7, IAS 19 и IAS 34), са циљем отклањања неусаглашености и усаглашавања текста (измјене би требало да се примјене за годишње периоде који почињу на или након 1. јануара 2016. године).

Руководство Друштва је изабрало да не усвоји ове нове Стандарде и измјене постојећих Стандарда прије него они ступе на снагу. Руководство предвиђа да усвајање ових нових Стандарда и измјена постојећих Стандарда неће имати материјалан утицај на финансијске извјештаје Друштва у периоду иницијалне примјене.

2.5. Нови Правилник о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна

друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике

Дана 14. децембра 2015. године, министар финансија Републике Српске је донио нови Правилник о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (“Службени гласник РС”, број 106/15) који ступа на снагу 1. јануара 2016. године. Руководство Друштва анализира промјене у важећим рачуноводственим прописима у Републици Српској, и након установљавања измјена који су релевантне за Друштво, има намјеру да исте примјени у састављању својих неконсолидованих финансијских извјештаја након што они ступе на снагу.

2.6. Наставак пословања

Друштво је саставило своје неконсолидоване финансијске извјештаје на дан и за годину која се завршава на дан 31. децембра 2015. године у складу са начелом сталности пословања. Друштво је на наведени дан биланса стања имало краткорочне обавезе веће од текуће имовине за износ од 5,371,838 BAM. Руководство Друштва сматра да ce напријед наведена чињеница неће негативно одразити на наставак пословања Друштва, и да ће Друштво бити у могућности да измирује своје обавезе према повјериоцима и добављачима у роковима доспјећа.

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА 3.1. Приходи

Приходи од продаје производа, роба и учинака су приказани по фактурној вриједности, умањеној за попусте и порез на додату вриједност. Приходи од продаје робе, производа и учинака признају се када се ризик и корист повезана са правом власништва преноси на купца, а то подразумијева датум испоруке производа и роба купцу, односно извршења услуге. Приход од камата књижи се на обрачунској основи у складу са неотплаћеном главницом по ефективној каматној стопи.

3.2. Трошкови текућег одржавања и оправки

Трошкови текућег одржавања и оправки некретнина, постројења и опреме исказани су у стварно насталом износу.



13

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак)

3.3. Прерачунавање средстава и обавеза у страним средствима плаћања

Све позиције средстава и обавеза у страним средствима плаћања су прерачунате у њихову противвриједност у BAM по званичном курсу важећем на дан биланса стања. Пословне промјене у страним средствима плаћања током године прерачунавају се у BAM по званичном курсу важећем на дан сваке промјене. Настале позитивне и негативне курсне разлике књиже се у корист или на терет биланса успјеха.

3.4. Некретнине, постројења и опрема

Некретнине, постројења и опрема су исказани по набавној вриједности, умањеној за акумулирану исправку вриједности и евентуалне акумулиране губитке усљед обезврјеђења.

Набавну вриједност некретнина, постројења и опреме чини вриједност по фактури добављача, увећана за зависне трошкове и трошкове довођења средстава у стање функционалне приправности, умањена за било које трговинске попусте и рабате.

Под некретнинама, постројењима и опремом сматрају се она средства чији је очекивани корисни вијек употребе дужи од једне године.

Добит која настане приликом расходовања некретнина, постројења и опреме књижи се у корист осталих пословних прихода. Губитак настао приликом отуђивања некретнина, постројења и опреме књижи се на терет осталих пословних расхода.

3.5. Амортизација

Амортизација некретнина, постројења и опреме обрачунава се пропорционалним методом, током вијека корисне употребе.

Корисни вијек употребе и стопе амортизације појединих група некретнина, постројења и опреме који је служио као основа за обрачун амортизације у 2015. години је сљедећи:

Стопа амортизације (%)

Вијек трајања (година)

Грађевински објекти 1.3% - 11% 9 – 77 Производна и рачунарска опрема 1.8% - 50% 2 - 55 Стаклена амбалажа 18% 5.5 Транспортна средства 10% - 50% 2 - 10

3.6. Умањење вриједности имовине

На сваки датум биланса стања, Друштво преиспитује књиговодствене износе својих нефинансијских средстава (осим залиха и одложених пореских средстава) да би се утврдило постоје ли наговјештаји да је дошло до губитака усљед умањења вриједности наведене имовине. Ако постоје такве назнаке, процјењује се надокнадиви износ средства да би се могао утврдити евентуални губитак настао умањењем. Ако није могуће процијенити надокнадиви износ појединог средства, Друштво процјењује надокнадиви износ јединице која генерише готовину, а којој то средство припада.

Надокнадива вриједност средства (или његове јединице која генерише готовину) је фер вриједност умањена за трошкове продаје или вриједност у употреби, зависно од тога која је виша. За потребе процјене вриједности у употреби, процијењени будући новчани токови дисконтују се до садашње вриједности примјеном дисконтне стопе прије опорезивања која одражава садашњу тржишну процјену временске вриједности новца и ризике специфичне за то средство. Уколико је процијењени надокнадиви износ средства (или јединице која генерише готовину) нижи од књиговодствене вриједности, књиговодствена вриједност средства (или јединице која генерише готовину) се умањује до надокнадивог износа, а импаритетни губитак се признаје као расход периода.

На сваки дан извјештавања врши се преиспитивање да ли постоје назнаке да су претходно признати импаритетни губици умањени или више не постоје. Импаритетни губитак се поништава уколико постоји промјена у процијењеном надокнадивом износу. Код накнадног поништења губитка од умањења вриједности, књиговодствени износ средства (јединице која генерише готовину) повећава се до ревидованог процијењеног надокнадивог износа тог средства, при чему већа књиговодствена вриједност не премашује књиговодствену вриједност која би била утврђена да у претходним годинама није било признатих губитака на том средству (јединици која генерише готовину) усљед умањења вриједности.



14

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак)

3.6. Умањење вриједности имовине (наставак)

Поништење губитка од умањења вриједности одмах се признаје као приход, осим ако се предметно средство не исказује по процијењеној вриједности, у којем случају се поништење губитка од умањења вриједности исказује као повећање усљед ревалоризације.

На дан 31. децембра 2015. гoдине, на основу процјене руководства Друштва, не постоје индикације да је вриједност сталне имовине обезвријеђена.

3.7. Улагања у зависна друштва

Улагања у зависна друштва вреднују се по набавној вриједности, умањеној за евентуално обезврјеђење.

У складу са одредбама IFRS 10 “Консолидовани финансијски извјештаји”, контрола зависних друштава од стране Друштва се постиже уколико Друштво:

1) има моћ управљања над субјектом, 2) је изложено, или има права, на промјењиве приносе од свог учешћа у субјекту, и 3) има могућности коришћења своје моћи управљања субјектом да би се утицало на висину

својих приноса.

Друштво врши поновну анализу да ли заиста контролише зависна друштва уколико дође до одређених чињеница и околности које дају назнаку да је било који од претходна три елемента контроле промијењен.

Када Друштво има мање од потребне просте већине гласачких права, Друштво може да има контролу над зависним друштвом уколико су та гласачка права довољна да дају практичну могућност Друштву да једнострано усмјерава пословне активности зависног друштва.

3.8. Улагања у заједнички контролисани ентитет

Заједнички контролисани ентитет је заједнички подухват који подразумијева оснивања привредног друштва у ком сваки од учесника у заједником подухвату има своје учешће, и имају заједничку контролу над економском активношћу контролисаног ентитета. Улагања у заједнички контролисани ентитет у овим неконсолидованим финансијским извјештајима исказано је по набавној вриједности, умањеној за евентуално обезврјеђење.

3.9. Залихе

Залихе се евидентирају по нижој од набавне вриједности и нето продајне вриједности. Нето продајна вриједност је цијена по којој залихе могу бити продате у нормалним условима пословања након умањења цијене за трошкове продаје.

Вриједност залиха материјала, резервних дијелова, робе и готових производа се утврђује на основу метода просјечне набавне цијене. Набавна вриједност укључује вриједност по фактури добављача, транспортне и зависне трошкове.

Вриједност готових производа укључује све директне трошкове производње, као и припадајући дио трошкова погонске режије.

За оштећене залихе и залихе које по квалитету не одговарају стандардима врши се одговарајућа исправка вриједности, или се у цјелости отписују.

3.10. Бенефиције за запослене

а) Порези и доприноси за обезбјеђење социјалне сигурности запослених

У складу са домаћим прописима и усвојеном рачуноводственом политиком, Друштво је обавезно да уплаћује доприносе разним државним фондовима за социјалну заштиту. Ове обавезе укључују доприносе на терет запослених у износима који се обрачунавају примјеном специфичних, законом прописаних стопа. Друштво има законску обавезу да изврши обуставу обрачунатих доприноса из бруто зарада запослених и да за њихов рачун изврши пренос обустављених средстава у корист одговарајућих државних фондова. Доприноси на терет запослених књиже се на терет трошкова у периоду на који се односе.

б) Обавезе по основу отпремнина

У складу са Законом о раду и Правилником о раду, Друштво је у обавези да исплати отпремнине радницима који су закључили уговор о раду на неодређено вријеме, приликом одласка у пензију, у висини три просјечне плате Друштва или три просјечне плате радника, ако је то за њега повољније.



15

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.10. Бенефиције за запослене (наставак)

б) Обавезе по основу отпремнина (наставак)

На основу IAS 19 ''Примања запослених'' захтијева се обрачун и укалкулисавање садашње вриједности акумулираних права запослених на отпремнине. Друштво у својим финансијским извјештајима за пословну 2015. годину је извршило обрачун и евидентирање садашње вриједности акумулираних права запослених на отпремнине за одлазак у пензију.

3.11. Финансијски инструменти

Финансијска средства и обавезе се евидентирају у билансу стања Друштва, од момента када је Друштво уговорним одредбама везано за инструмент.

Финансијска средства престају да се признају када Друштво изгуби контролу над уговореним правима над тим инструментима, што се дешава када су права коришћења инструмената реализована, истекла, напуштена или уступљена. Финансијска обавеза престаје да се признаје када Друштво испуни обавезу или када је обавеза плаћања предвиђена уговором укинута или истекла.

(а) Финансијска имовина

Сва финансијска имовина се признаје, односно престаје се признавати на датум трговања кад је купопродаја финансијског средства дефинисана уговореним датумом испоруке финансијског средства у роковима утврђенима према конвенцијама на предметном тржишту, и иницијално је мјерена по фер вриједности, укључујући трансакционе трошкове. Недериватна финансијска имовина се класификује у сљедеће категорије: финансијска имовина расположива за продају, у посједу до доспијећа, те дати кредити и потраживањa. Класификација зависи од природе и сврхе финансијске имовине, и одређена је у тренутку иницијалног признавања.

Метода ефективне каматне стопе Метода ефективне каматне стопе је метода обрачуна амортизованог трошка финансијске имовине и распоређивања прихода од камата током одређеног периода. Ефективна каматна стопа је каматна стопа која тачно дисконтује будућа новчана примања књиговодствене вриједности финансијске имовине кроз очекивани вијек трајања финансијске имовине, или гдје је то могуће, краћег периода.

Приходи се признају на бази ефективне каматне стопе за кредите и потраживања и дужничке инструменте, изузев за оне који су исказани по фер вриједности кроз биланс успјеха. Дати кредити и потраживања Потраживања од купаца, кредити и остала потраживања са фиксним или одредивим плаћањима која не котирају на активном тржишту класификују се као кредити и потраживања. Кредити и потраживања вреднују се по амортизованом трошку, примјеном методе ефективне каматне стопе, умањени за процијењено умањење вриједности. Приход од камате се признаје примјеном ефективне каматне стопе, осим у случају краткорочних потраживања, гдје би признавање прихода било нематеријално. Потраживања су приказана по њиховој номиналној вриједности, умањеној за исправке вриједности ненаплативих потраживања. Исправка вриједности потраживања врши се индиректно за износ доспјелих потраживања која нису наплаћена у одређеном периоду од датума доспијећа за плаћање, што су, према процјени менаџмента базираној на историјским доказима о износу с тим у вези насталих губитака, потраживања која нису наплаћена преко годину дана. Директан отпис потраживања се врши у случајевима када је немогућност наплате извјесна и документована. Потраживања која су предмет компензације се исправљају по нето принципу. Гoтoвински eквивалeнти и гoтoвина Гoтoвински eквивалeнти и гoтoвина укључују гoтoвину у благајни, дeпoзитe кoд кoмeрцијалних банака, каo и високо ликвидна средства која се могу брзо конвертовати у познате износе готовине, уз безначајан ризик од промјене вриједности.

Умањења финансијске имовине Финансијска имовина, осим имовине исказане по фер вриједности кроз биланс успјеха, процијењена је за индикаторе умањења на сваки датум извјештаја о финансијском положају.



16

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.11. Финансијски инструменти (наставак)

(а) Финансијска имовина (наставак)

Умањења финансијске имовине (наставак)

Финансијска имовина је умањена тамо гдје је доказано да су, као резултат једног или више догађаја који су се десили након почетног признавања финансијске имовине, процијењени будући новчани токови инвестиције измијењени.

За одређене категорије финансијске имовине, као што су потраживања од купаца, средства за која је процијењено да нису умањена, накнадно се процјењују на умањење на индивидуалној основи. Објективан доказ умањења портфолиjа потраживања укључује претходно искуство Друштва у наплати, кашњење у наплати након периода доспијећа, као и промјене у националним или локалним економским условима који су у узајамној вези са неизвршењем потраживања. За финансијску имовину исказану по амортизованом трошку, износ умањења је разлика између књиговодствене вриједности имовине и садашње вриједности процијењених будућих новчаних токова, дисконтованих користећи оригиналну ефективну каматну стопу финансијског средства. Књиговодствена вриједност финансијске имовине је умањена за губитке умањења директно за сву финансијску имовину, осим за потраживања гдје је књиговодствена вриједност умањена кроз употребу исправке вриједности. Када није могуће наплатити потраживања од купаца, онда су иста отписана на терет исправке вриједности. Накнадни поврати износа који су претходно отписани се оприходују у корист исправке вриједности. Промјене у књиговодственој вриједности исправке вриједности евидентирају се у извјештају о добитку и губитку.

Са изузетком хартија од вриједности расположивих за продају, ако се, у наредном периоду, износ губитака од умањења вриједности смањи, и то смањење се односи на догађај који је настао након што је умањење признато, претходно признат губитак умањења може се признати кроз извјештај о укупном резултату у мјери која неће резултовати књиговодственим износом већим него што би био амортизовани трошак да није дошло до признавања умањења вриједности на датум када је умањење вриједности исправљено. Хартије од вриједности – улагања расположивих за продају, губици од умањења, претходно признатих кроз извјештај о укупном резултату, не поништавају се кроз извјештај о укупном резултату. Било које увећање у фер вриједности након губитка умањења је признато директно у капитал.

Престанак признавања финансијске имовине

Друштво ће престати признавати финансијску имовину само када уговорна права на новчане токове од финансијске имовине истекну, или ако пренесе финансијску имовину, па самим тим и све ризике и награде од власништва средства на други субјект. Ако Друштво не пренесе нити задржи суштински све ризике и поврате од власништва и задржи контролу над финансијском имовином, Друштво наставља да признаје финансијску имовину.

(б) Финансијске обавезе

Финансијске обавезе обухватају краткорочне обавезе из пословања и остале обавезе.

Финансијске обавезе се иницијално признају по фер вриједности умањеној за трошкове који се директно могу приписати трансакцији. Накoн пoчeтнoг признавања, финансијскe oбавeзe сe мјeрe у изнoсу пo кoмe јe oбавeза пoчeтнo призната, умањeна за oтплатe главницe, умањeна за билo кoји oтпис одобрен од стране повјериоца. Финансијске обавезе су исказане по амортизованој вриједности коришћењем ефективне каматне стопе. Обавезе по основу камата на финансијске обавезе се евидентирају на терет финансијских расхода у периоду на који се односе и приказују у оквиру осталих краткорочних обавеза. Финансијска обавеза престаје да се признаје када Друштво испуни обавезу или када је обавеза плаћања, предвиђена уговором, укинута или истекла.

3.12. Финансијски лизинг

Лизинг се класификује као финансијски лизинг у свим случајевима када се лизингом на Друштво преносе у највећој мјери сви ризици и користи које произилазе из власништва над средствима. Сваки други лизинг се класификује као оперативни лизинг.

Средства која се држе по уговорима о финансијском лизингу се признају у билансу стања Друштва по садашњој вриједности минималних рата лизинга утврђених на почетку периода лизинга. Одговарајућа обавеза према даваоцу лизинга се укључује у биланс стања као обавеза по финансијском лизингу.



17

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.13. Дугорочна резервисања

Резервисања се признају и врше када Друштво има законску или уговорену обавезу као резултат прошлих догађаја и када је вјероватно да ће одлив ресурса који стварају економске користи бити потребан да се измири обавеза и када се може поуздано процијенити износ обавезе.

3.14. Опорезивање

Текући порез на добитак

Текући порез на добитак представља износ који се обрачунава и плаћа у складу са Законом о порезу на добит. Текући порез на добитак представља износ који се обрачунава примјеном прописане пореске стопе од 10% на основицу утврђену пореским билансом, коју представља износ добитка прије опорезивања по одбитку ефеката усклађивања прихода и расхода.

Порески прописи Републике Српске не предвиђају могућност да се порески губици из текућег периода могу користити као основа за повраћај пореза плаћеног у претходним периодима. Међутим, губици из текућег периода исказани у пореском билансу могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Порески прописи Републике Српске предвиђају могућност умањења пореске основице за износе улагања у некретнине, постројења и опрему за обављање властите производне дјелатности и за износе плаћеног пореза на доходак и доприноса на лична примања за више од 30 новозапослених радника на крају пословне године.

Дана 1. јануара 2016. године ступио је на снагу нови Закон о порезу на добит. Новим Законом није промијењена стопа пореза на добит, а руководство Друштва сматра да поједине измјене, које се односе на утврђивање пореске основице неће имати материјално значајан утицај на финансијске извјештаје Друштва. Одложени порез на добитак

Одложени порез на добитак се обрачунава коришћењем методе утврђивања обавеза према билансу стања, за привремене разлике произашле из разлике између пореске основе потраживања и обавеза у билансу стања и њихове књиговодствене вриједности. Важеће пореске стопе на дан биланса стања или пореске стопе које су након тог дана ступиле на снагу, користе се за утврђивање разграниченог износа пореза на добитак. Одложене пореске обавезе се признају за све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска средства се признају за све одбитне привремене разлике и ефекте пореских губитака и пореских кредита, који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до степена до којег ће вјероватно постојати опорезиви добитак од којег се пренијети порески губитак и кредити могу умањити.

Порези и доприноси који не зависе од резултата

Порези и доприноси који не зависе од резултата представљају плаћања према важећим републичким и општинским прописима ради финансирања разних комуналних и републичких потреба. Ови порези и доприноси укључени су у оквиру осталих пословних расхода.

Порез на додату вриједност

Законом о порезу на додату вриједност уведена је обавеза и регулисан је систем плаћања пореза на додату вриједност (ПДВ) на територији Босне и Херцеговине, почевши од 1. јануара 2006. године, чиме је замијењен систем опорезивања примјеном пореза на промет производа и услуга.

4. ЗНАЧАЈНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПРОЦЈЕНЕ

Презентација финансијских извјештаја захтијева од руководства коришћење најбољих могућих процјена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентоване вриједности средстава и обавеза и објелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања финансијских извјештаја, као и прихода и расхода у току извјештајног периода. Ове процјене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансијских извјештаја, а будући стварни резултати могу да се разликују од процијењених износа. Основне претпоставке које се односе на будуће догађаје и остале значајне изворе неизвjесности при давању процjене на дан биланса стања, која носи ризик са могућим исходом у материјално значајним корекцијама садашње вриједности средстава и обавеза у наредној финансијској години представљене су у даљем тексту:



18

4. ЗНАЧАЈНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПРОЦЈЕНЕ (наставак)

Процијењени корисни вијек некретнина, постројења и опреме

Одређивање корисног вијека некретнина, постројења и опреме је засновано на историјском искуству са сличним средствима и предвиђеним технолошким напретком и промјенама економских и индустријских фактора за новонабављена средства која нису била предмет процјене. Адекватност процијењеног преосталог корисног вијека некретнина, постројења и опреме се анализира годишње, или гдје год постоји индиција о значајним промјенама одређених претпоставки. Обезврјеђење вриједности средстава

На дан биланса стања, руководство Друштва анализира вриједности средстава приказаних у финансијским извјештајима. Уколико постоји индиција да за неко средство постоји обезврјеђење, надокнадиви износ тог средства се процјењује како би се утврдио износ обезврјеђења. Уколико је надокнадиви износ неког средства процијењен као нижи од вриједности исказане у финансијским извјештајима, вриједност средства исказаног у финансијским извјештајима се смањује до своје надокнадиве вриједности. Одложена пореска средства/обавезе

Одложена пореска средства призната су на све неискоришћене пореске губитке до мјере до које је извјесно да је ниво очекиваних будућих опорезивих добитака довољан да се неискоришћени порески губици могу искористити. Значајна процјена од стране руководства Друштва је неопходна да би се утврдио износ одложених пореских средстава која се могу признати, на основу периода настанка и висине будућих опорезивих добитака и стратегије планирања пореске политике.

Правична (фер) вриједност Пословна политика Друштва је да објелодани информације о правичној вриједности оних средстава и обавеза за које постоје званичне тржишне информације и у случајевима када се правична вриједност значајно разликује од књиговодствене вриједности. Правична вриједност за ове потребе се дефинише као вриједност по којој се средство може реализовати, или обавеза измирити, на добровољној бази између субјеката који су упознати са стањем тих средстава, односно обавеза. У Републици Српској не постоји довољно тржишно искуство, стабилност и ликвидност у условима купопродаје финансијских инструмената пошто званичне тржишне информације нису у сваком тренутку расположиве. Сходно томе, у таквом окружењу није могуће поуздано утврдити правичну вриједност. По мишљењу руководства Друштва, износи у финансијским извјештајима одражавају правичну вриједност која је у датим околностима највјеродостојнија и најкориснија за потребе извјештавања.

5. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ РОБЕ И УЧИНАКА У BAM

Година која се завршава 31. децембра

2015. 2014. Приходи од продаје робе : - на домаћем тржишту 299,816 183,175 299,816 183,175 Приходи од продаје учинака: - на домаћем тржишту 21,415,874 17,184,016 - на иностраном тржишту 758,260 601,720 22,174,134 17,785,736 22,473,950 17,968,911 Приходи од продаје робе Друштва у пословној 2015. години износе укупно 299,816 BАМ, и односе се на приходе остварене од продаје залиха у износу од 172,604 BAM и на продају робе у малопродајним објектима у износу 127,212 BAM. Приходи од продаје учинака Друштва у пословној 2015. години износе укупно 22,174,134 BАМ и односе се на приходе остварене продајом минералне воде и безалкохолних пића на територији Републике Српске у износу од 18,552,502 BAM, територији Федерације БиХ у износу од 2,065,599 BAM, Брчко Дистрикту у износу од 797,773 BAM и приходе остварене на иностраном тржишту у износу од 758,260 BAM.



19

6. ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ У BAM


2015. 2014. Приходи од субвенција 48,205 240,887 Приходи по основу донације за поплаве - 20,000 Приходи од рефундација Фонда за заштиту животне средине 25,000 - Остали пословни приходи 136,705 121,774

209,910 382,661

7. ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА, ГОРИВА И ЕНЕРГИЈЕ

У BAM Година која се завршава

31. децембра 2015. 2014.

Трошкови материјала за израду - повезана правна лица (напомена 28) 831,972 629,858 - oстали добављачи 7,304,167 5,660,527 Трошкови осталог материјала (режијског) 955,803 864,681 Трошкови енергије 314,466 291,478 Трошкови горива 903,810 902,705

10,310,218 8,349,249

8. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ


31. децембра 2015. 2014.

Трошкови бруто зарада 2,869,494 2,810,680 Трошкови бруто накнада члановима управног и надзорног одбора 29,851 32,528 Накнадa за превоз радника 111,724 115,191 Трошкови дневницa за службена путовања 65,086 53,640 Трошкови топлог оброка 123,076 121,369 Отпремнине и јубиларне награде 15,760 13,741 Остали лични расходи и накнаде - 527

3,214,991 3,147,676 9. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА


31. децембра 2015. 2014.

Трошкови рекламе и пропаганде 1,464,786 1,035,772 Трошкови транспортних услуга 493,689 336,046 Трошкови услуга одржавања 255,053 273,966 Трошкови развоја 170,566 275,143 Трошкови закупнина 131,027 76,189 Трошкови ПТТ услуге 89,440 89,348 Трошкови комуналних услуга 7,525 11,553 Трошкови сајмова 7,120 - Трошкови истраживања 4,950 - Трошкови осталих услуга 161,986 158,583 2,786,142 2,256,600



20

10. НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ


31. децембра 2015. 2014.

Трошкови репрезентације 606,427 448,991 Tрошкови стипендирања и једнкратне помоћи 136,001 83,530 Трошкови премија осигурања 81,385 75,408 Трошкови платног промета 71,823 68,448 Трошкови осталих непроизводних услуга 68,206 72,760 Трошкови адвокатских услуга 30,398 15,564 Трошкови стручног образовања запослених 4,744 6,188 Трошкови здравствeних услуга 3,360 7,195 Трошкови чланарина 3,586 - Остали нематеријални трошкови 40,072 38,445 1,046,002 816,529

11. ТРОШКОВИ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА


31. децембра 2015. 2014.

Допринос за солидарност 31,053 15,674 Порез на имовину 8,450 8,256 Накнаде за воде 33,367 22,395 Накнаде за шуме 14,454 12,308 Накнаде за противпожарну заштиту 8,256 7,084 Остали порези и доприноси 72,560 128,513 168,140 194,230

12. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ У BAM


2015. 2014.

Финансијски приходи: Приходи од камата 2,356 11 Остали финансијски приходи 792 1,045 3,148 1,056

Финансијски расходи: Расходи камата (348,448) (359,327) (348,448) (359,327) (345,300) (358,271)

13. ОСТАЛИ ПРИХОДИ


31. децембра 2015. 2014.

Добици по основу продаје основних средстава - 17,097 Добици по основу продаје материјала 1,061 - Наплаћена отписана потраживања 16,839 - Приходи од отписа обавеза из купопродајних односа - 24,833 Приходи по основу исправке грешака из ранијих периода 9,055 1,007 26,955 42,937



21

14. ОСТАЛИ РАСХОДИ


31. децембра 2015. 2014.

Одобрени рабати купцима 366,999 - Кало, растур, лом и квар залиха 351,535 142,170 Исправке вриједности потраживања 291,993 325,291 Директан отпис потраживања 27,048 21,290 Отпис материјала 34,602 182,313 Расходована основна средства 1,100 - Губици по основу продаје опреме и основних средстава - 56,231 Остали расходи 52,546 47,738 1,125,823 775,033

15. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК

(а) Компоненте пореза на добитак У BAM


2015. 2014.

Текући порез на добитак 198,739 - Одложени порески расходи периода 34,689 28,145 233,428 28,145

(б) Усаглашавање пореза на добитак и производа резултата пословања прије опорезивања и прописане пореске стопе

У BAM


2015. 2014.

Добитак прије опорезивања 1,859,859 291,571 Порез на добитак обрачунат по стопи од 10% 185,986 29,157 Порески ефекти расхода који се не признају 95,061 52,473 Умањење пореске основице за улагања у производњу (82,308) (81,630) Порез на добитак 198,739 - Ефективна стопа пореза на добитак 10.69% 0%

(в) Одложене пореске обавезе

У BAM

31. децембар


2014. Привремене разлике на некретнинама и опреми Стање, 1. јануар 155,237 127,092 Одложенe порескe обавезе по основу вредновања некретнина и опреме за пореске сврхе 34,689 28,145

Стање, крај године 189,926 155,237



22

16. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА, ОПРЕМА И НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА

Земљиште Грађевински

објекти Постројења и

опрема

Некретнине, постројења и

опрема у припреми

Дати аванси за основна средства

Укупно некретнине,

постројења и опрема

Нематеријална улагања

Набавна вриједност Стање, 1. јануар 2014. године 468,573 4,104,815 20,608,727 - - 25,182,115 15,157 Пренос са датих аванса за залихе - - - - 646,151 646,151 - Набавке у току периода 16,703 4,704 3,028,615 - - 3,050,022 - Отпис (8,703) - (23,285) - - (31,988) -

Стање, 31. децембар 2014. године 476,573 4,109,519 23,614,057 - 646,151 28,846,300 15,157 Набавке у току периода - 24,891 2,780,633 - - 2,805,524 - Отпис - - (1,294,334) - - (1,294,334) - Расходовање - - (7,521) - - (7,521) - Уплата аванса - - - - 2,680,000 2,680,000 -

Стање, 31. децембар 2015. године 476,573 4,134,410 25,092,835 - 3,326,151 33,029,969 15,157 Исправка вриједности Стање, 1. јануар 2014. године - 1,913,321 15,505,144 - - 17,418,465 1,768 Амортизација у току године - 77,840 1,220,242 - - 1,298,082 1,516 Отпис - - (23,285) - - (23,285) -

Стање, 31. децембар 2014. године - 1,991,161 16,702,101 - - 18,693,262 3,284 Амортизација у току године - 80,097 1,573,865 - - 1,653,962 1,516 Отпис - - (1,293,234) - - (1,293,234) -

Стање, 31. децембар 2015. године - 2,071,258 16,982,732 - - 19,053,990 4,800 Садашња вриједност - 31. децембар 2015. године 476,573 2,063,152 8,110,103 - 3,326,151 13,975,979 10,357 - 31. децембар 2014. године 476,573 2,118,358 6,911,956 - 646,151 10,153,039 11,873

Друштво на дан 31. децембра 2015. године као обезбјеђење кредитних обавеза према Sberbank а.д. Бања Лука има уписано заложно право над цјелокупном опремом, као и хипотеку на цјелокупном земљишту и некретнинама. Дати аванси за основна средства се односе на уплаћене авансе за куповину два грађевиснка објекта (у Бања Луци и Београду). Наиме, Друштво је крајем 2015. године уплатило аванс у износу од 2,680,000 BAM пословном партнеру из Бања Луке, а по основу предуговора о куповини пословне зграде у Бања Луци. Такође, Друштво је током 2013. и 2014. године уплатило аванс у износу од 646,151 BAM добављачу из Београда, на основу предуговора о куповини пословног простора у Београду, који до 31. децембра 2015. године није био завршен. Руководство Друштва очекује завршетак и преузимање наведених објеката током пословне 2016. године.



23

17. ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ

У BAM



2014. Учешћа у капиталу зависног друштваа: - Витинка Екслпоатација д.о.о. Козлук 2,000 2,000 2,000 2,000 Учешћа у заједнички контролисаном ентитету: - Еко РС д.о.о. Бања Лука 15,000 - 15,000 - Остали дугорочни финансијски пласмани радницима - Милан Косорић 37,500 - - Ђорђе Милићевић 21,147 - - Драган Мијаиловић 4,982 - 63,629 - 80,629 2,000

Учешће у капиталу зависног друштва исказано је по набавној вриједности, и износи 2,000 BAM на дан 31. децембра 2015. године - цјелокупно се односи на учешће у капиталу зависног друштва “Витинка Експлоатација” д.о.о. Козлук (100% учешће). Учешће у заједнички контролисаном ентитету се односи на улог у капиталу друштва Еко РС д.о.о. Бањалука у укупном износу од 15,000 BAM, и представља заједничко улагање (50%:50%) са Бањалучком пиваром а.д. Бања Лука. Ово Друштво ће се бавити збрињавањем амбалажног отпада, и није почело да обавља своју дјелатност од оснивања до 31. децембра 2015. године. На дан 31. децембра 2015. године, оно је имало укупну активу у износу од 25,285 BAM, као и нето губитак пословне 2015. године у износу од 6,014 BAM, Остали дугорочни финансијски пласмани радницима са стањем на дан 31. децембра 2015. године се односе на 3 уговора о бескаматном зајму радницима Друштва.

18. ЗАЛИХЕ

У BAM



2014. Материјал 783,240 1,046,856 Резервни дијелови 498,145 - Алат и инвентар 8,148 - Готови производи 669,478 481,863 Роба у складишту 54,295 53,976 Грађевински објекти намјењени продаји 84,450 84,450 2,097,756 1,667,145



24

19. ПОТРАЖИВАЊА ОД КУПАЦА

У BAM


2015. 31. децембар

2014. Купци: - повезана правна лица - - - у земљи 4,472,418 4,600,559 - у иностранству 570,428 404,824 5,042,846 5,005,383 Минус: Исправка вриједности: - повезана правна лица - - - купаци у земљи (3,065,589) (2,789,978) - купаци у иностранству (182,184) (182,184) (3,247,773) (2,972,162) 1,795,073 2,033,221

Укупна бруто потраживања од купаца на дан 31. децембра 2015. гoдине износе 5,042,846 BAM и Друштво je извршило умањење вриједности потраживања која нису наплаћена дуже од годину дана у износу од 3,247,773 BAM. Старосна структура потраживања од купаца на дан 31. децембра 2015. године је сљедећа: У BAM


2015. 0-30 дана 818,498 31-60 дана 356,772 61-180 дана 454,505 181-270 дана 82,413 271-365 дана 82,885 преко 365 дана 3,247,773 5,042,846 Просјечан период наплате потраживања од купаца у пословној 2015. гoдини је био 31 дан (2014. године: 47 дана).

20. ДРУГА КРАТКОРОЧНА ПОТРАЖИВАЊА

У BAM



2014. Остала потраживања из специфичних послова 496,422 109,752 Потраживања од запослених по основу позајмица 33,225 93,652 Потраживања од Фонда здравственог осигурања РС 2,400 17,478 Потраживања од других лица 53,124 10,366 Потраживања за више плаћен порез на добит - 11,000 585,171 242,248 Минус: Исправка вриједности: - потраживања из специфицних послова (31,752) (31,752) 553,419 210,496

Остала потраживања из специфичних послова са стањем на дан 31. децембра 2015. године у износу од 496,422 BAM односе се на краткорочне бескматне позајмице према 8 правних лица.



25

21. ИСПРАВКЕ ВРИЈЕДНОСТИ ПОТРАЖИВАЊА

Потраживања

од купаца

Друга краткорочна потраживања

Укупно Стање, 1. јануар 2014. године 2,678,623 - 2,678,623 Исправке на терет трошкова текућег периода 293,539 31,752 325,291 Стање, 31. децембар 2014. године

2,972,162 31,752 3,003,914

Исправке на терет трошкова текућег периода

291,993 - 291,993

Наплаћена исправљена потраживања (16,382) - (16,382) Стање, 31. децембар 2015. године

3,247,773 31,752 3,279,525

22. ГОТОВИНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ И ГОТОВИНА

У BAM



2014. Жиpо рачун 35,079 965,995 Благајна 11,872 24,052 Девизни рачун 418 329 47,369 990,376

23. КАПИТАЛ

Удјели Фабрика минералне воде и безалкохолних пића “ВИТИНКА” а.д. Козлук је настала власничком трансформацијом државног капитала Фабрике минералне воде и безалкохолних пића “ВИТИНКА” са п.о. Козлук. Рјешењем Основног суда у Бијељини број: Fi-384/2001 од 22. јуна 2001. године извршен је упис промјене својине дијела државног капитала од 30% и промјене облика организовња у акционарско друштво. Рјешењем Основног суда у Бијељини регистарски уложак број: 1-2934 од 27. новембра 2006. године извршен је упис треће емисије хартија од вриједности. Укупан капитал Друштва износи 1,639,762 BAM.

Акцијски капитал је подјељен на 1,639,762 обичних акција класе А, номиналне вриједности 1 BAM за једну акцију. Структура удјела акционара коју води Централни регистар хартија од вриједности Републике Српске а.д. Бања Лука на дан 31. децембра 2015. године је сљедећа:

Број акција % Синови и оци д.о.о. Бања Лука 1,480,753 90.30% Фонд за реституцију РС а.д. Бања Лука 51,988 3.17% Томић Давор 7,554 0.46% ЗИФ Борс Инвест фонд а.д. Бања Лука 5,079 0.31% Поповић Милорад 2,222 0.14% Остали мањински акционари 92,166 5.62% 1,639,762 100% Законске резерве Законске резерве са стањем на дан 31. децембра 2015. године у износу од 974,240 BAM формиране су у ранијим годинама. Законске резерве представљају издвајања из расподјеле добитка у складу са чланом 231. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник РС", број 127/08, 58/09, 100/11 и 67/13) .



26

24. ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ

У BAM



2014. Дугорочи кредити у земљи: - Sberbank а.д. Бања Лука 2,498,808 3,397,562 - Sberbank а.д. Бања Лука 1,700,000 - - Sberbank а.д. Бања Лука 846,963 1,500,000 Дугорочи кредити у иностранству: - R Bardi, Италија 253,280 253,280 - Esarom Загреб, Хрватска 26,741 90,226 - Rouland, Пољска 12,934 12,934

5,338,726

5,254,002 Минус : Tекућа доспијећа дугорочних кредита (2,181,756) (1,731,589) 3,156,970 3,522,413 Дугорочни кредит са стањем на дан 31. децембра 2015. годне у износу од 2,498,808 BAM одобрен је од стране Sberbank а.д. Бања Лука. Иницијални одобрени износ кредита је износиo 4,700,000 BAM. Уговор потписан 31. маја 2013. године са роком отплате од 60 мјесеци, односно са роком доспијећа до 30. јуна 2018. године и каматном стопом од 6.95 % на годишњем нивоу. Анексом II овог Уговора од 21. октобра 2015. године каматна стопа је смањена на стопу од 5.7 % годишње. Дугорочни кредит са стањем на дан 31. децембра 2015. годне у износу од 1,700,000 BAM одобрен је од стране Sberbank а.д. Бања Лука. Иницијални одобрени износ кредита је износиo 1,700,000 BAM. Уговор потписан 21. октобар 2015. године са роком отплате од 36 мјесеци и промјењивом каматном стопом везаном за шестомјесечни LIBOR (везан за EUR) + 4.7 %. Дугорочни кредит са стањем на дан 31. децембра 2015. годне у износу од 846,963 BAM одобрен је од стране Sberbank а.д. Бања Лука. Иницијални одобрени износ кредита је износиo 1,500,000 BAM. Уговор потписан 14. априла 2014. године са грејс периодом од 6 мјесеци, роком доспијећа 30. април 2017. године и промјењивом каматном стопом везаном за шестомјесечни LIBOR (везан за EUR) + 5.1 %.

25. КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ У ЗЕМЉИ У BAM



2014. Краткорочни кредити у земљи: - Нова банка а.д. Бања Лука 176,077 - 176,077 - Краткорочни кредит са стањем на дан 31. децембра 2015. године у износу од 176,077 BAM одобрен је од стране Нове банке а.д. Бања Лука у виду дозвољеног прекорачења по трансакционом рачуну до 200,000 BAM. Уговор потписан 13. маја 2015. године на период од 12 мјесеци и каматном стопом од 6.90 % на годишњем нивоу.



27

26. ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДОБАВЉАЧИМА У BAM



2014. Добављачи: - повезана правна лица (напомена 28)

2,198,705

2,045,664

- у зeмљи 2,352,032 1,820,181 - у инoстранству 1,422,239 1,252,158 5,972,976 5,118,003

Обавезе према добављачима су некаматоносне. Просјечан период плаћања обавеза према добављачима у пословној 2015. гoдини је био 141 дан (2014. године: 163 дана).

27. ОСТАЛЕ КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ У BAM



2014. Обавезе за бруто зараде и накнаде зарада 146,956 137,487 Обавезе за порезе на зараде 51,054 53,515 Обавезе за доприносе на зараде 148,358 178,254 Обавезе према запосленима 17,204 17,661 Обавезе по основу камата 22,681 26,749 Обавезе за дивиденде 90,528 90,694 Обавезе за порез на додату вриједност 136,615 110,164 Обавезе за порез на добитак 198,739 - Oбавезе за порезе,царине и друге дажбине 98,943 61,576 Обавезе за доприносе који терете трошкове 4,378 3,408 Обавезе за акцизе 88,171 64,708 Oстале краткорочне обавезе 130,378 10,979 1,134,005 755,195

28. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ ПРАВНИМ ЛИЦИМА

Друштво је у току 2015. године остваривало сљедеће трансакције са повезаним правним лицем Витинка Експлоатација д.о.о. Козлук (Друштво је 100% оснивач – напомена 17.) У BAM



2014. БИЛАНС СТАЊА Пасива

Обавезе према добављачима: 26 - Витинка Експлоатација д.о.о. Козлук 2,198,705 2,045,664 2,198,705 2,045,664 Укупно обавезе 2,198,705 2,045,664 Обавезе, нето 2,198,705 2,045,664



28

28. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ ПРАВНИМ ЛИЦИМА (НАСТАВАК)


31. децембра БИЛАНС УСПЈЕХА 2015. 2014. РАСХОДИ Трошкови материјала за израду: 7 - Витинка Експлоатација д.о.о. Козлук 831,972 629,858 831,972 629,858 УКУПНО РАСХОДИ 831,972 629,858 Расходи, нето 831,972 629,858

29 ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ

29.1 . Управљање капиталом

Циљ управљања капиталом је да Друштво задржи способност да настави са својим пословањем у неограниченом периоду у предвидљивој будућности, како би очувало оптималну структуру капитала са циљем да смањи трошкове капитала, а власницима обезбиједи принос на капитал. Структура капитала Друштва састоји се од кредита, готовине и готовинских еквивалената и капитала који се приписује власницима, а који укључује удјеле, резерве, као и акумулирани добитак. Лица која контролишу финансије на нивоу Друштва испитују структуру капитала на годишњем нивоу. Не постоје никакви екстерно наметнути захтјеви по питању адекватности капитала Друштва.

29.1.1. Рацио укупне задужености према капиталу Показатељи задужености Друштва са стањем на крају године били су сљедећи:

У BAM 31. децембар


2014. Задуженост (а) 5,514,803 5,254,002 Готовина и готовински еквиваленти (47,369) (990,376) Нето задуженост 5,467,434 4,263,626 Капитал (б) 5,485,437 3,859,006 Рацио укупног дуговања према капиталу 1.00 1.10 (а) Задуженост се односи на дугорочне и краткорочне кредите, као и текуће доспијеће

дугорочних кредита, (б) Капитал укључује удјеле, резерве и нераспоређени добитак.

29.1.2. Значајне рачуноводствене политике у вези са финансијским инструментима

Детаљи значајних рачуноводствених политика, као и критеријуми и основе за признавање прихода и расхода за све врсте финансијских средстава и обавеза објелодањени су у напомени 3 ових финансијских извјештаја.



29

29 ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ (наставак) 29.1. Управљање капиталом (наставак)

29.1.3. Категорије финансијских инструмената

Категорије финансијских инструмената Друштва су приказане у наредној табели:

У BAM



2014. Финансијска имовина Дугорочни финансијски пласмани 80,629 2,000 Потраживања од купаца 1,795,073 2,033,221 Остала потраживања 553,419 210,496 Готовина и готовински еквиваленти 47,369 990,376 2,476,490 3,236,093 Финансијске обавезе Дугорочни кредити и зајмови 3,156,970 3,522,413 Текућа доспијећа дугорочних кредита 2,181,756 1,731,589 Краткорочни кредити 176,077 - Обавезе према добављачима 6,167,616 5,130,104 Остале краткорочне обавезе 255,082 144,239 11,937,501 10,528,345

29.2. Циљеви управљања финансијским ризицима У свом редовном пословању, Друштво је, у различитом обиму, изложено одређеним финансијским ризицима, и то: тржишном ризику (који обухвата ризик од промјене курса страних валута, ризик од промјене каматних стопа и ризик од промјене цијена), ризику ликвидности и кредитном ризику. Управљање ризицима у Друштву је усмјерено на минимизирање потенцијалних негативних утицаја на финансијско стање и пословање Друштва у ситуацији непредвидивости финансијских тржишта. Друштво не ступа у трансакције са изведеним финансијским инструментима, као што су свопови каматних стопа или форварди. Поред тога, у току 2015. године Друштво није вршило трговање финансијским инструментима.

(1) Тржишни ризик

(а) Ризик од промјене курса страних валута Руководство Друштва сматра да Друштво није значајно изложено ризику од промјене курса страних валута приликом пословања у земљи и иностранству, јер углавном обавља своје пословне трансакције у локалној валути (BAM), као и у EUR за који је BAM везана фиксним валутним курсом (1 EUR=1.95583 BAM). Књиговодствена вриједност финансијске имовине и обавеза Друштва у страним валутама на дан извјештавања је сљедећа:

У валути

Имовина

31. децембар Обавезе

31. децембар 2015. 2014. 2015. 2014. EUR 198,720 114,002 876,965 822,463 198,720 114,002 876,965 822,463



30

29 ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ (наставак) 29.2. Циљеви управљања финансијским ризицима (наставак)

(1) Тржишни ризик

(б) Ризик од промјене каматних стопа

Друштво је изложено разним ризицима који, кроз ефекте промјена висине тржишних каматних стопа, дјелују на његов финансијски положај и токове готовине. Обзиром да Друштво има каматоносну имовину, приходи Друштва су у одређеној мјери зависни од промјене тржишних каматних стопа. Друштво врши анализу изложености ризику од промјене каматних стопа на динамичкој основи узимајући у обзир алтернативне изворе финансирања и рефинансирања.

Анализа осјетљивости Анализа осјетљивости на промјене каматних стопа је одређена на основу изложености каматних стопа дугорочних кредита на крају извјештајног периода и то по фиксним каматним стопама. У случају да је каматна стопа на дугорочне кредитне обавезе на дан 31. децембра 2015. године била већа/мања за 1 процентни поен на годишњем нивоу, уз остале непромијењене варијабле, нето добитак Друштвa за годину која се завршава на дан 31. децембра 2015. године био би већи/мањи за износ од 78,440 BAM (2014. године: 64,150 BAM), као резултат већег/мањег расхода од камата.

(в) Ризик од промјене цијена капитала Друштво није изложено значајнијем ризику од промјена цијена власничких хартија од вриједности обзиром да Друштво нема улагања класификованих у билансу стања као средства расположива за продају, или као финансијска средства по фер вриједности чији се ефекти промјена у фер вриједности исказују у билансу стања. Друштво није изложено ризику промјене цијена, јер приходе од продаје роба и учинака углавном остварује на домаћем тржишту на коме је један од највећих заступника.

(2) Ризик ликвидности

Управљање ликвидношћу је централизовано на нивоу Друштва. Друштво својом имовином и обавезама управља на начин који му обезбјеђује да у сваком тренутку испуњава све своје обавезе. Друштво располаже довољним износом високо ликвидних средстава (готовина и готовински еквиваленти и орочени депозити), као и континуираним приливом новчаних средстава од реализације производа и услуга који омогућава да своје обавезе измирује у року доспијећа. Друштво не користи финансијске деривате. Рочност доспијећа финансијске имовине и обавеза Друштва на дан 31. децембра 2015. и 2014. године:

У BAM Финансијска имовина 31. децембар 2015.

дo 1

мјесец

1 - 3

мјесеца

3 - 12

мјесеци

1 - 5

година

преко 5 година

Укупно Без камата 600,788 1,795,073 - 80,629 - 2,476,490 Укупно 600,788 1,795,073 - 80,629 - 2,476,490 31. децембар 2014.

Без камата 1,200,872 2,033,221 - 2,000 - 3,236,093 Укупно 1,200,872 2,033,221 - 2,000 - 3,236,093



31

29. ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ (наставак) 29.2. Циљеви управљања финансијским ризицима (наставак)

(2) Ризик ликвидности

Финансијске обавезе 31. децембар 2015.

дo 1

мјесец

1 - 3

мјесеца

3 - 12

мјесеци

1 - 5

година

преко 5 година

Укупно Без камата 261,082 6,179,616 221,560 169,960 - 6,832,218 Фиксна каматна стопа 40,000 80,000 1,148,937 1,486,076 - 2,755,013 Варијабилна каматна стопа 35,000 70,000 837,258 1,699,329 - 2,641,587 Укупно 336,082 6,329,616 2,207,755 3,355,365 - 12,228,818 31. децембар 2014.

Без камата 150,239 5,142,104 54,000 356,440 - 5,702,783 Фиксна каматна стопа 40,000 80,000 987,022 2,578,936 - 3,685,958 20,000 40,000 659,507 799,259 - 1,518,766 Укупно 210,239 5,262,104 1,700,529 3,734,635 - 10,907,507

Преглед доспијећа финансијских инструмената (имовине и обавеза) је направљен на основу недисконтованих новчаних токова финансијске имовине и обавеза, укључујући и камате на ту имовину које ће бити зарађене (осим на средства за која Друштво очекује да ће се новчани ток појавити у другом периоду), односно на основу најранијег датума када се од Друштва може тражити да плати насталу обавезу.

(3) Кредитни ризик Кредитни ризик настаје код готовине и готовинских еквивалената, орочених депозита, потраживања од правних лица и преузетих обавеза, и односи се на ризик да друга страна неће испунити своје уговорне обавезе према Друштву, што ће резултирати финансијским губитком Друштва.

Друштво је изложено кредитном ризику у ограниченој мјери. Обезбјеђење од кредитног ризика успостављено је предузимањем одређених мјера и активности на нивоу Друштва.

29.3. Фер вриједност финансијских инструмената Руководство Друштва сматра да књиговодствена вриједност финансијских средстава и финансијских обавеза признатих у приложеним финансијским извјештајима апроксимира њиховој фер вриједности.

30 ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ


31. децембра 2015. 2014.

Нето добитак обрачунског периода 1,626,431 263,426 Просјечан пондерисан број издатих акција 1,639,762 1,639,762 Зарада по акцији (основна и разријеђена) 0.99 0.16



32

31. СУДСКИ СПОРОВИ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ

Судски спорови На дан 31. децембра 2015. године, Друштво је водило пет судских спорова ради наплате својих потраживања у износу од 126,154 BAM. Истовремено, процијењене потенцијалне обавезе по основу девет судских спорова у којима је Друштво тужена страна износе укупно 269,743 BAM, не укључујући ефекте потенцијалних затезних камата. Руководство Друштва сматра да исход наведених спорова неће имати материјално значајан утицај на финансијске извјештаје Друштва у будућности, те Друштво није извршило резервисања у финансијским извјештајима за 2015. годину по основу потенцијалних губитака који могу проистећи из ових судских спорова.

32. ДОГАЂАЈИ НАКОН ДАНА БИЛАНСА Није било догађаја након извјештајног периода који би захтијевали корекције или додатна објелодањивања, у складу са IAS 10 " Догађаји након извјештајног периода".

33. ПОРЕСКИ РИЗИЦИ

Република Српска и Босна и Херцеговина тренутно имају више закона који регулишу разне порезе уведене од стране надлежних органа. Порези који се плаћају укључују порез на додату вриједност, порез на добитак и порезе на плате (социјалне порезе), заједно са другим порезима. Поред тога, закони којима се регулишу ови порези нису били примјењивани дуже вријеме за разлику од развијенијих тржишних привреда, док су прописи којим се врши имплементација ових закона често нејасни или не постоје. Сходно томе, у погледу питања везаних за пореске законе ограничен је број случајева који се могу користити као примјер. Често постоје разлике у мишљењу међу државним министарствима и организацијама везано за правну интерпретацију законских одредби што може довести до неизвјесности и сукоба интереса. Пореске пријаве, заједно са другим областима законског регулисања (на примјер, питања царина и девизне контроле) су предмет прегледа и контрола од више овлашћених органа којима је законом омогућено прописивање јако строгих казни и затезних камата. Тумачење пореских закона од стране пореских власти у односу на трансакције и активности Друштва могу се разликовати од тумачења руководства. Као резултат изнијетог, трансакције могу бити оспорене од стране пореских власти и Друштву може бити одређен додатни износ пореза, казни и камата. У складу са Законом о пореском поступку Републике Српске, период застарјелости пореске обавезе је пет година, при чему право на утврђивање и наплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање не застаријева. То значи да пореске власти имају права да одреде плаћање неизмирених обавеза у року од пет година од тренутка када је обавеза настала. Ове чињенице утичу да порески ризик у Републици Српској и Босни и Херцеговини буде значајнији од оног у земљама са развијенијим пореским системом. Поред наведеног, Друштво има трансакције са повезаним правним лицима. Иако руководство Друштва сматра да Друштво посједује довољну и адекватну пратећу документацију у вези са трансферним цијенама, постоји неизвјесност да се захтјеви и тумачења пореских и других органа разликују од тумачења руководства.

34. ДЕВИЗНИ КУРСЕВИ Средњи курсеви за девизе, утврђени на међубанкарском тржишту девиза, примијењени за прерачун девизних позиција извјештаја о финансијском положају у BAM, за поједине главне валуте су били сљедећи:

BAM 31. децембар


2014. EUR 1.9558 1.9558 Амерички долар (USD) 1.7900 1.6084

Documents

ВИТИНКА АД КОЗЛУК e која се завршава 31. 2015. o ... · 2020-02-02 · Улагање у заједнички контролисани ентитет