1
страна 29. 28. страна Д ок још трају поле миле око серије „13 разлога зашто” о то ме да ли промовише самоубиство, екипа из Нетфликса је избацила нови материјал серију „Пријатељи с колеџа” која говори о групи љу ди који су се дружили на колеџу, а сада су се нашли двадесет година касније. Занимљива тема, посеб но у сезони матура. Прича се врти око групе при јатеља коју чине глумци Фред Саваџ (Макс), Киган Мајкл Кеј (Итан), Ени Парис (Сам), Нат Факсон (Ник), Зеј Сух Парк (Ма ријан) и Коби Смулдерс (Лиса), нама најпознатија по улози Ро бин у серији „Како сам упознао вашу мајку”. Серија истражује односе пријатеља који се нала зе након две деценије. Тестирају се стара пријатељства, враћају се романтична осећања, а носталги ја за прошлим временима никад није била јача. Такође, у причу се уплеће и криза средњих го дина, јер се ликови серије опако приближавају баш тој деценији. Свакодневни проблеми испрепле тени су дозом хумора, испијањем повећих количина алкохола, и спавањем јединих с другима. Од старта није планирана дру га сезона, него се сценарио гра дио као заокружена прича. Стари пријатељи се сретну, проведу у друштву највише неколико неде ља, и ту је крај приче. Јер, на кра ју крајева, свако мора да одрасте. А то је замисао продуцената ове потенцијалне хит серије. Сцена ристичко продуцентски тандем чине супружници Ник Столер и Франческа Делбанко. Они су у причу унели и личне доживљаје јер су и сами похађали Харвард. Серија „13 разлога зашто” иза зива контроверзе јер се бави де пресијом, суицидалним мислима у тинејџерском добу и осветом, те према речима појединих психо лога овај формат глорификује чин самоубиства. Серија која је рађена по роману Џеја Ашера прати причу из угла Хане Бејкер чије аудио касете проналази њен друг и симпатија Клеј Џенсон након њене смрти. Тинејџерка је у 13 касета описа ла све догађаје из средње школе и навела имена људи који су је повредили емотивно и физички. Хана је то ком средњошколског живота била жртва неи стинитих трачева да је спавала са много дечака у школи, да је лезбејка, да је намерно својој до број другарици скинула дечка итд. Хана на касе тама објашњава шта се заиста догодило и како нико није желео да каже истину. У току 13 епи зода појавиће се велики број ликова који имају везе са Ханом и који су утицали на њен живот. Серија се бави мно гим темама које су ве ома релевантне и које представљају огледало нашег површног дру штва. Самоубиство и олтар посвећен тинејџерки је ме сто где се праве селфији који се касније објављују на Инстаграму и Снепчету. Жеља за популарно шћу која по аутоматизму подра зумева суровост према другима и потреба за доминацијом у сред њој школи, је само део онога што ће серија у одређеним кадровима ненаметљиво набацити гледаоцу. И док се тренутно води полемика да ли серија глорификује сам чин самоубиства јер у серији Хана Бејкер је од своје смрти направи ла причу и догађај који ће касније коштати њене бивше другаре из школе, са друге стране серија ди ректно удара на друштво и инсти туције. Професори који не препо знају вршњачко насиље, школски психолози који се више не баве проблемима ђака након што напу сте канцеларију, а потом лицемер је у виду забринутости и апела на ученике да воде рачуна и говоре о својим проблемима. Штета је већ учињена јер тинејџерку нико не може да врати из мртвих, а ро дитељи желе правду због игнори сања проблема од стране школе, иако им је било речено. Млада глумачка екипа се добро показала нарочито Кетрин Ланг форд која је глуми Хану Бејкер. Ово је био добар потез продуце ната јер је првобитно улога била намењена Селени Гомез која би вероватно одузела пројекту на озбиљности. Кетрин је успела да пренесе очај, екстазу и равноду шност лика који се сучава са три света вршњацима, родитељима и школским особљем. С. М. П оставља се питање, како дефи нисати портрет једне земље и њених људи? Да ли је прича о Шведској сведочанство о тради ционално оријентисаним старо седеоцима који следе духовност својих преда ка или је то прича о имигрантима, који никада неће прочитати књигу неког шведског писца и које, сасвим сигурно, неће заинтересовати шведска историја нити култура? записала је Новосађанка Љиљана Малетин Војводић у књизи „Носталгија за Севером” која пред ставља последњи део скандинавске трилогије (ФинскаНорвешкаШведска) и једини је кул туролошки водич кроз Шведску публикован на српском језику. Слика Шведске у српској култури настала је током Љиљаниног уметничког резиденци јалног програма Констепидемин у Гетеборгу, у којем је ауторка боравила као писац. Те ма књиге је имаголошки поглед на културу Шведске и шведскосрпске културне везе. Чи тајући књигу можете боље разумети обичаје ове нордијске земље, сазнати шта је то лагом или фика: али и пронаћи информације у вези са шведском књижевношћу, филмом, дизај ном, музиком. У књизи се помињу Бергман, Мудисон, Стриндберг, Селма Лагерлеф, Рој Андерсон, Стиг Лашон, АББА, Грета Гарбо, Роксет, Лике Ли, Кардиганс, Музеј модерне уметности у Стохолму и Малмеу, примери ан тологијске шведске архитектуре, основни по стулати шведског дизајна, Икеа, H&M, код нас мање познати шведски брендови, али и Иво Андрић, Данило Киш, Милан Ракић, Милош Црњански, Карл Уве Кнаусгор. Љиљана Малетин нам открива како изгледа живети у два паралелна света, Србији и нор дијским земаљама? Живљење између Скандинавије и Срби је носи у себи привилегију присвајања ту ђег, двоструког идентитета, то је и могућност бекства из сопствене биографије и шанса да кроз једну другачију културу сагледам вла ститу. Оно је за мене покушај да се изолујем од свакодневице и да пишем. Да будем неко други. Али, с друге стране, кретање између два другачија културолошка и социјална ми љеа носи у себи и проблем константне компа рације, осећај да не припадам ни једнима ни другима. Носи муку мен талног егзила. У суштини, Север је за мене утопија, без обзира на то што сам свесна да не постоји ме сто на свету које је идеал но. Можда зато што сам и сама рођена у Војводини, на северу, истина једне балканске земље за коју је Црњански говорио да се у њу прелива меланхолија северних глечера рекла је Малетин Војводић ко ју питамо да ли је онда та меланхолија највећа до дирна, заједничка тачка ова два простора? Нисам о томе размишља ла, трудим се да стварањем превазиђем меланхолију, али изгледа да сте у праву, када се суочим са избором књига, филмова и тиме да су ме ка Скандинавији привукли Цр њански, Исидора, Бергман, Стриндберг, Ибзен, Ларс фон Трир, Мудисон...да сада најрадије читам Кнаусгора или Ерланда Луа мелан холија јесте у основи свега. Од буке и беса бежим у ћутање и дистанцу открила је Љиљана Малетин Војводић која и у својој књизи наводи: „Иако је врло неза хвално доносити уопштене судове у вези са одређеном земљом или нацијом, чињеница је да се Скандинавци разликују од људи са Медитерана или оних са Балкана. Одсуством средоземног шаренила и врелог темперамен та. Јер, док ће у Србији већина становника своје присуство обележавати буком и док ће по правилу сопствени живот поредити са животом свог суседа, Швеђани ће стрпљиво стојати у реду и „гледати своја посла”. Ова књига никако није водич који ће некоме помоћи да емигрира у Шведску, али ће свака ко помоћи читаоцима да ту скандинавску зе мљу прихвате и схвате. Љиљана је у књизи подсетила и на приче негдашњих имиграната које се евидентно нису много мењале. „Не, нећу се вра тити. Отишао сам још пре дванаест година, а овде, у Естерсунду, већ сам осам. Имам породицу. Видите оног белоглавог дечака та мо? Да, личи. И јесте Швеђанин. Моја жена га је родила као девој ка, пре мене; други су овде обичаји. Дао сам му своје презиме; оца ионако није знао. Сад се зове Арне Сретено вић. Једва се научио да изговори цело своје име. Учим га да говори српски. И, да видите, иде му од руке, доста је бистар. Већ четири пута сам га слао, заједно са његовом мајком, буразеру Влади у Београд, изговара шведски имигрант, Љуба Сретено вић, протагониста романа Драгослава Михаи ловића (1930) „Кад су цветале тикве” (1968). Причу о некадашњем душановачком шампио ну у боксу, (анти)јунаку београдске перифери је, Михајловић смешта у оквир који се одвија у Шведској – и који представља својеврсну имаголошку слику ове нордијске земље, која се, у великој мери, на сличан начин уз читав низ клишеа (плавокосе и плавооке Швеђанке, култ сунца и мора, специфична врста наивно сти спрам српске “супериорности”) и данас конструишу у свести многобројних емиграна та са Балкана”. Снежана Милановић СЦЕНА Тинејџерски јади и криза средњег доба НОВЕ НЕТФЛИКСОВЕ СЕРИЈЕ „13 РАЗЛОГА ЗАШТО” И „ПРИЈАТЕЉИ С КОЛЕЏА” „НОСТАЛГИЈА ЗА СЕВЕРОМ”, ПОСЛЕДЊИ ДЕО ТРИЛОГИЈЕ О СКАНДИНАВИЈИ ЉИЉАНЕ МАЛЕТИН ВОЈВОДИЋ „Пријатељи с колеџа” „13 разлога зашто” Мука менталног егзила

Мука НОВЕ НЕТФЛИКСОВЕ СЕРИЈЕ „13 РАЗЛОГА ЗАШТО” … · материјал серију „Пријатељи с колеџа” која говори

  • Upload
    others

  • View
    31

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

страна 29.28. страна

Д ок још тра ју по ле­ми ле око се ри је „13 раз ло га за што” о то­ме да ли про мо ви ше са мо у би ство, еки па

из Нет флик са је из ба ци ла но ви ма те ри јал ­ се ри ју „При ја те љи с ко ле џа” ко ја го во ри о гру пи љу­ди ко ји су се дру жи ли на ко ле џу, а са да су се на шли два де сет го ди на ка сни је. За нимљи ва те ма, по себ­но у се зо ни ма ту ра.

При ча се вр ти око гру пе при­ја те ља ко ју чи не глум ци Фред Са ваџ (Макс), Ки ган Мајкл Кеј (Итан), Ени Па рис (Сам), Нат Фак сон (Ник), Зеј Сух Парк (Ма­ри јан) и Ко би Смул дерс (Ли са), на ма нај по зна ти ја по уло зи Ро­бин у се ри ји „Ка ко сам упо знао ва шу мај ку”. Се ри ја ис тра жу је

од но се при ја те ља ко ји се на ла­зе на кон две де це ни је. Те сти ра ју се ста ра при ја тељ ства, вра ћа ју се ро ман тич на осе ћа ња, а но стал ги­ја за про шлим вре ме ни ма ни кад ни је би ла ја ча. Та ко ђе, у при чу се упле ће и кри за сред њих го­ди на, јер се ли ко ви се ри је опа ко при бли жа ва ју баш тој де це ни ји. Сва ко днев ни про бле ми ис пре пле­тени су до зом ху мо ра, ис пи ја њем по ве ћих ко ли чи на ал ко хо ла, и спа ва њем је ди них с дру ги ма.

Од стар та ни је пла ни ра на дру­га се зо на, не го се сце на рио гра­дио као за о кру же на при ча. Ста ри при ја те љи се срет ну, про ве ду у дру штву нај ви ше не ко ли ко не де­ља, и ту је крај при че. Јер, на кра­ју кра је ва, сва ко мо ра да од ра сте. А то је за ми сао про ду це на та ове

по тен ци јал не хит се ри је. Сце на­ри стич ко ­ про ду цент ски тан дем чи не су пру жни ци Ник Сто лер и Фран че ска Дел бан ко. Они су у при чу уне ли и лич не до жи вља је јер су и са ми по ха ђа ли Хар вард.

Се ри ја „13 раз ло га за што” иза­зива кон тро вер зе јер се ба ви де­пре си јом, су и ци дал ним ми сли ма у ти неј џер ском до бу и осве том, те пре ма ре чи ма по је ди них пси хо­ло га овај фор мат гло ри фи ку је чин са мо у би ства.

Се ри ја ко ја је ра ђе на по ро ма ну Џе ја Аше ра пра ти при чу из угла Ха не Беј кер чи је аудио ка се те про на ла зи њен друг и сим па ти ја Клеј Џен сон на кон ње не смр ти. Ти неј џер ка је у 13 ка се та опи са­ла све до га ђа је из сред ње шко ле и на ве ла име на љу ди ко ји су је

по вре ди ли ­ емо тив но и фи зич ки. Ха на је то­ком сред њо школ ског жи во та би ла жр тва не и­сти ни тих тра че ва ­ да је спа ва ла са мно го де ча ка у шко ли, да је ле збеј ка, да је на мер но сво јој до­број дру га ри ци ски ну ла деч ка итд. Ха на на ка се­та ма об ја шња ва шта се за и ста до го ди ло и ка ко ни ко ни је же лео да ка же исти ну. У то ку 13 епи­зо да по ја ви ће се ве ли ки број ли ко ва ко ји има ју ве зе са Ха ном и ко ји су ути ца ли на њен жи вот.

Се ри ја се ба ви мно­гим те ма ма ко је су ве­о ма ре ле вант не и ко је пред ста вља ју огле да ло на шег по вр шног дру­штва. Са мо у би ство и

ол тар по све ћен ти неј џер ки је ме­сто где се пра ве сел фи ји ко ји се ка сни је об ја вљу ју на Ин ста гра му и Снеп че ту. Же ља за по пу лар но­шћу ко ја по ауто ма ти зму под ра­зу ме ва су ро вост пре ма дру ги ма и по тре ба за до ми на ци јом у сред­њој шко ли, је са мо део оно га што ће се ри ја у од ре ђе ним ка дро ви ма не на ме тљи во на ба ци ти гле да о цу. И док се тре нут но во ди по ле ми ка да ли се ри ја гло ри фи ку је сам чин са мо у би ства јер у се ри ји Ха на Беј кер је од сво је смр ти на пра ви­ла при чу и до га ђај ко ји ће ка сни је ко шта ти ње не бив ше дру га ре из шко ле, са дру ге стра не се ри ја ди­рект но уда ра на дру штво и ин сти­ту ци је. Про фе со ри ко ји не пре по­зна ју вр шњач ко на си ље, школ ски пси хо ло зи ко ји се ви ше не ба ве про бле ми ма ђа ка на кон што на пу­сте кан це ла ри ју, а по том ли це мер­је у ви ду за бри ну то сти и апе ла на уче ни ке да во де ра чу на и го во ре о сво јим про бле ми ма. Ште та је већ учи ње на јер ти неј џер ку ни ко не мо же да вра ти из мр твих, а ро­ди те љи же ле прав ду због иг но ри­са ња про бле ма од стра не шко ле, иако им је би ло ре че но.

Мла да глу мач ка еки па се до бро по ка за ла на ро чи то Ке трин Ланг­форд ко ја је глу ми Ха ну Беј кер. Ово је био до бар по тез про ду це­на та јер је пр во бит но уло га би ла на ме ње на Се ле ни Го мез ко ја би ве ро ват но од у зе ла про јек ту на озбиљ но сти. Ке трин је ус пе ла да пре не се очај, ек ста зу и рав но ду­шност ли ка ко ји се су ча ва са три све та ­ вр шња ци ма, ро ди те љи ма и школ ским осо бљем. С. М.

П о ста вља се пи та ње, ка ко де фи­ни са ти пор трет јед не зе мље и ње них љу ди? Да ли је при ча о Швед ској све до чан ство о тра ди­ци о нал но ори јен ти са ним ста ро­

се де о ци ма ко ји сле де ду хов ност сво јих пре да­ка или је то при ча о ими гран ти ма, ко ји ни ка да не ће про чи та ти књи гу не ког швед ског пи сца и ко је, са свим си гур но, не ће за ин те ре со ва ти швед ска исто ри ја ни ти кул ту ра? ­ за пи са ла је Но во са ђан ка Љи ља на Ма ле тин Вој во дић у књи зи „Но стал ги ја за Се ве ром” ко ја пред­ста вља по след њи део скан ди нав ске три ло ги је (Фин ска­Нор ве шка­Швед ска) и је ди ни је кул­ту ро ло шки во дич кроз Швед ску пу бли ко ван на срп ском је зи ку.

Сли ка Швед ске у срп ској кул ту ри на ста ла је то ком Љи ља ни ног умет нич ког ре зи ден ци­јал ног про гра ма Кон сте пи де мин у Ге те бор гу, у ко јем је аутор ка бо ра ви ла као пи сац. Те­ма књи ге је има го ло шки по глед на кул ту ру Швед ске и швед ско­срп ске кул тур не ве зе. Чи­та ју ћи књи гу мо же те бо ље раз у ме ти оби ча је ове нор диј ске зе мље, са зна ти шта је то ла гом или фи ка: али и про на ћи ин фор ма ци је у ве зи са швед ском књи жев но шћу, фил мом, ди зај­ном, му зи ком. У књи зи се по ми њу Берг ман, Му ди сон, Стринд берг, Сел ма Ла гер леф, Рој Ан дер сон, Стиг Ла шон, АБ БА, Гре та Гар бо, Рок сет, Ли ке Ли, Кар ди ганс, Му зеј мо дер не умет но сти у Сто хол му и Мал меу, при ме ри ан­то ло гиј ске швед ске ар хи тек ту ре, основ ни по­сту ла ти швед ског ди зај на, Икеа, H&M, код нас ма ње по зна ти швед ски брен до ви, али и Иво Ан дрић, Да ни ло Киш, Ми лан Ра кић, Ми лош Цр њан ски, Карл Уве Кна ус гор.

Љи ља на Ма ле тин нам от кри ва ка ко из гле да жи ве ти у два па ра лел на све та, Ср би ји и нор­диј ским зе ма ља ма?

­ Жи вље ње из ме ђу Скан ди на ви је и Ср би­је но си у се би при ви ле ги ју при сва ја ња ту­ђег, дво стру ког иден ти те та, то је и мо гућ ност бек ства из соп стве не би о гра фи је и шан са да кроз јед ну дру га чи ју кул ту ру са гле дам вла­сти ту. Оно је за ме не по ку шај да се изо лу јем од сва ко дне ви це и да пи шем. Да бу дем не ко дру ги. Али, с дру ге стра не, кре та ње из ме ђу два дру га чи ја кул ту ро ло шка и со ци јал на ми­љеа но си у се би и про блем кон стант не ком па­ра ци је, осе ћај да не при па дам ни јед ни ма ни

дру ги ма. Но си му ку мен­тал ног ег зи ла. У су шти ни, Се вер је за ме не уто пи ја, без об зи ра на то што сам све сна да не по сто ји ме­сто на све ту ко је је иде ал­но. Мо жда за то што сам и са ма ро ђе на у Вој во ди ни, на се ве ру, исти на јед не бал кан ске зе мље за ко ју је Цр њан ски го во рио да се у њу пре ли ва ме лан хо ли ја се вер них гле че ра ­ ре кла је Ма ле тин Вој во дић ко­ју пи та мо да ли је он да та ме лан хо ли ја нај ве ћа до­дир на, за јед нич ка тач ка ова два про сто ра?

­ Ни сам о то ме раз ми шља­ла, тру дим се да ства ра њем пре ва зи ђем ме лан хо ли ју, али из гле да да сте у пра ву, ка да се су о чим са из бо ром књи га, фил мо ва и ти ме да су ме ка Скан ди на ви ји при ву кли Цр­њан ски, Иси до ра, Берг ман, Стринд берг, Иб зен, Ларс фон Трир, Му ди сон...да са да нај ра ди је чи там Кна ус го ра или Ер лан да Луа ­ ме лан­хо ли ја је сте у осно ви све га. Од бу ке и бе са бе жим у ћу та ње и дис тан цу ­ от кри ла је Љи ља на Ма ле тин Вој во дић ко ја и у сво јој књи зи на во ди: „Иако је вр ло не за­хвал но до но си ти уоп ште не су до ве у ве зи са од ре ђе ном зе мљом или на ци јом, чи ње ни ца је да се Скан ди нав ци раз ли ку ју од љу ди са Ме ди те ра на или оних са Бал ка на. Од су ством сре до зем ног ша ре ни ла и вре лог тем пе ра мен­та. Јер, док ће у Ср би ји ве ћи на ста нов ни ка сво је при су ство обе ле жа ва ти бу ком и док ће по пра ви лу соп стве ни жи вот по ре ди ти са жи во том свог су се да, Шве ђа ни ће стрпљи во сто ја ти у ре ду и „гле да ти сво ја по сла”.

Ова књи га ни ка ко ни је во дич ко ји ће не ко ме по мо ћи да еми гри ра у Швед ску, али ће сва ка­ко по мо ћи чи та о ци ма да ту скан ди нав ску зе­мљу при хва те и схва те. Љи ља на је у књи зи под се ти ла и на при че не гда шњих ими гра на та ко је се еви дент но ни су мно го ме ња ле.

„Не, не ћу се вра­ти ти. Оти шао сам још пре два на ест го ди на, а ов де, у Естер сун ду, већ сам осам. Имам по ро ди цу. Ви ди те оног бе ло гла вог де ча ка та­мо? Да, ли чи. И је сте Шве ђа нин. Мо ја же на га је ро ди ла као де вој­ка, пре ме не; дру ги су ов де оби ча ји. Дао сам му сво је пре зи ме; оца иона ко ни је знао. Сад се зо ве Ар не Сре те но­вић. Је два се на у чио да

из го во ри це ло сво је име. Учим га да го во ри срп ски. И, да ви ди те, иде му од ру ке, до ста је би стар. Већ че ти ри пу та сам га слао, за јед но са ње го вом мај ком, бу ра зе ру Вла ди у Бе о град, из го ва ра швед ски ими грант, Љу ба Сре те но­ви ћ, про та го ни ста ро ма на Дра го сла ва Ми ха и­ло ви ћа (1930) „Кад су цве та ле ти кве” (1968). При чу о не ка да шњем ду ша но вач ком шам пи о­ну у бок су, (ан ти)ју на ку бе о град ске пе ри фе ри­је, Ми хај ло вић сме шта у оквир ко ји се од ви ја у Швед ској – и ко ји пред ста вља сво је вр сну има го ло шку сли ку ове нор диј ске зе мље, ко ја се, у ве ли кој ме ри, на сли чан на чин уз чи тав низ кли шеа (пла во ко се и пла во о ке Шве ђан ке, култ сун ца и мо ра, спе ци фич на вр ста на ив но­сти спрам срп ске “су пер и ор но сти”) и да нас кон стру и шу у све сти мно го број них еми гра на­та са Бал ка на”.

Сне жа на Ми ла но вић

СЦЕНА

Ти­неј­џер­ски­ја­ди­и­кри­за­сред­њег­до­ба

НО ВЕ НЕТ ФЛИК СО ВЕ СЕ РИ ЈЕ „13 РАЗ ЛО ГА ЗА ШТО” И „ПРИ ЈА ТЕ ЉИ С КО ЛЕ ЏА”

„НО СТАЛ ГИ ЈА ЗА СЕ ВЕ РОМ”,ПО СЛЕД ЊИ ДЕО ТРИ ЛО ГИ ЈЕ О СКАН ДИ НА ВИ ЈИ ЉИ ЉА НЕ МА ЛЕ ТИН ВОЈ ВО ДИЋ

„Пријатељи с колеџа”

„13 разлога зашто”

Му­ка­мен­тал­ног­ег­зи­ла