Предавање из предмета “Основи туризма”

др Александра Вујко

Туристичко путовање је “велики сан” сваког појединца. Стога, када говоримо о туризму говоримо о милионима ставова и емоција које путују светским пространствима.

ТУРИСТИЧКЕ ПОТРЕБЕ

У психологији потреба, потреба се најчешће дефинише као “осећај недостатка нечега, чијим се прибављањем успоставља биолошка и психолошка равнотежа”.

Подела потреба:

1. ПРИМАРНЕ (ЕГЗИСТЕНЦИОНАЛНЕ)

2. СЕКУНДАРНЕ (СТЕЧЕНЕ)

Туризам је добио обележје привредне појаве тек када су се на ширем плану појавиле потребе које су га мотивисале.

Задовољење примарних потреба довело до све већих загађења –ПОТРЕБА за опоравком, рекреацијом... ТУРИСТИЧКЕ ПОТРЕБЕ!!!

ПОТРЕБА – ПОДСТИЦАЈ – ЦИЉ –ЗАДОВОЉЕЊЕ ПОТРЕБА

Нека од најважнијих обележја туристичких потреба:

- ЕЛАСТИЧНОСТ

- ИНТЕНЗИВНОСТ

- МОГУЋНОСТ ПРОШИРЕЊА,

- КОНКУРЕНТНОСТ са другим секундарним потребама

По мишљењу Крапфа, проширење туристичких потреба се остварује:

- Користе се све сложеније и квалитетније услуге

- Путује се у нова места, удаљене земље...

- Слободно време се све више повећава, па се све више путује... Потреба за путовањем!!!

Хијерархија потреба по Маслову:

1. Физиолошке потребе

2. Потребе сигурности

3. Потреба за припадањем и љубављу

4. Потреба за уважавањем и статусом

5. Потреба за самоостваривањем

У формирању туристичке потребе и њеном задовољавању долази до изражаја личност (формирање личности), култура, емоција, језик као средство споразумевања и друго.

ПОРОДИЦА –стицање навика

Туристичка потреба као интеракција културе и личности (језик, начин исхране, одевање, духовно стваралаштво и друго)

Улога ставова и сугестија у формирању и задовољењу туристичких потреба

Две основне туристичке потребе су:

1. РЕКРЕАТИВНА ТУРИСТИЧКА ПОТРЕБА

2. КУЛТУРНА ТУРИСТИЧКА ПОТРЕБА

ТУРИСТИЧКИ МОТИВИ

Мотиви су објективни квалитет у задовољењу потреба, али и специфична веза туристичких кретања и туристичке привреде.

То су за туристе атрактивне појаве и предмети у природи и друштву.

ТУРИСТИЧКИ МОТИВИ су основни подстицаји кретања чијим се дејством задовољавају рекреативне и културне потребе

ПОТРЕБА ЈЕ СУБЈЕКТИВНА ЕКСПРЕСИЈА, А МОТИВ ЈЕ СПОЉЊА ДРАЖ КОЈА ПОДСТИЧЕ И ЗАДОВОЉАВА ТУ ПОТРЕБУ!!!

Својства мотива којима се задовољава туристичка потреба називамо АТРАКТИВНИМ АТРИБУТИМА!!!

Постоје 4-ри атрактивна атрибута:1. Рекреативни2. Куриозитетни3. Знаменити4. ЕстетскиМотив мора поседовати најмање један

атрибут!!!

САМОСТАЛНИ МОТИВИ (планина, град)

КОМПЛЕМЕНТАРНИ МОТИВИ (гастрономија, мала планинска језера, појединачна архитектонска остварења и сл.)

ПОДЕЛА МОТИВА:

1. Према атрактивном дејству:

- Рекреативни (вода, рељеф, живи свет, клима...).

- Културни : монументални (тврђаве, музеји, природне реткости), спектакуларни (сајмови, ревије), креативни (сликарство, скулптура, музика и др,)

Према генези:

- Природни

- Антропогени

Према пореклу:

- Геоморфолошки

- Климатски

- Хидрографски

- Биографски

Културни се деле:

- Етносоциолошки

- Уметнички

- Амбијентални

- Манифестациони и

- Пејзажни

Према степену атрактивног дејства:- Самостални- Комплексни (више атрактивних атрибута)- Комплементарни

Према степену активираности:-потенцијалниАктивираниАфирмисани

ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА – утврђиванје атрактивности туристичких мотива

Мекинтош (McIntosh), Гоелднер (Goeldner), и Ричи (Ritchie, 1995)- мотивација

1. Физиолошки мотиватори: релаксација и освежење тела и духа, јачање и очување здравља, спортска активност и задовољство.

2. Културни мотиватори: настојања људи да доживе нове културе, упознају друге народе, њихов животни стил, музику, уметност, фолклор, плес, итд ...

3. Интерперсонални мотиватори: жеља за новим познанствима, посета родбини или пријатељима, потрага за новим и другачијим искуствима.

4. Статус и престиж као мотиватори: удовољавање потребама ега, статусне и престижне потребе, тежња за угледом у својој средини и групи, за самопоштовањем, за доказивањем, за посебношћу, богатством и моћи, итд

Плог 1974.

1. "Психоцентрични" тип - испољава тенденцију ка конзерватива понашању и окупираности собом током својих туристичких путовања, преферира "сигурне" одредишта и често их изнова посећује.

2. "Алоцентрични" тип - авантуриста, мотивишу га нове дестинације и ретко када посећује једну те исту дестинацију два пута.

3. "Средње - центрични" тип - позициониран је између прва два екстрема.

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА И ТРАЖЊА Главна карактеристика туристичке

понуде је њена нееластичност (спорост при изградњи објеката, споро прилагођавање туристичкој тражњи, сезонски карактер туризма и приучена радна снага и сл.)

Главна карактеристика туристичке тражње је њена еластичност.

Фактори туристичке тражње:

- Популација: (већи број становника, већа тражња).

- Старосна структура становништва (омладински туризам, туризам трећег доба и сл)

- Полна структура – изизетно значајна улога женског дела популације

-Укупан приход друштва (национални доходак, стандард...)

- Дистрибуција прихода у друштву (да ли је доходак уједначен)

- Степен урбанизације (сеоско и градско становништво)

- Степен индустријалозације земље - Ниво технолошког развоја земље- Социополитичка структура земље- Систем пореза (може много утицати на

формирање цена и расположиви доходак, а самим тим и на тражњу)

Дакле, туристичка тражња зависи од економских могућности становништва!!!

Међутим и од многих ванекономских фактора!!!

ФОРМУЛА:

Daij= M.T.F.V.

R

Da – реална тражња

ij- из места становања (i) до дестинације (ј)

M.T.F.V. –ЧОВЕК – ВРЕМЕ- СЛОБОДНА НОВЧАНА СРЕДСТВА - ЖЕЉА

R – Утицај различитих фактора (удаљеност, конкуренција, лош имиџ, постојећа инфраструктура, смештајни и други туристички објекти, политичка нестабилност и друго)

Сегментационе варијабле –анализа туристичке тражње

Полазећи од основне варијабле “разлог путовања”, може се извршити сегментирање на:

- Туристичко путовање

- Пословно путовање и

- Остало

- Величина групе (индивидуална или групна путовања)

- Регија (место боравка)

- Старосна структура туриста

- Сегментација према полу (специфична путовања)

- Социоекономски статус (фонд слободних новчаних средстава)

- Животни циклус породице

ДОНОСИОЦИ ОДЛУКА...

Типологија туриста

Према основној подели, могу се

издвојити домаћи и међународни

(интернационални) туристи

Коенова класификација туриста:

1. Организовани масовни туриста -Скроман авантуристички дух, сигуран је под својим "стакленим звоном" током путовања. Одлучује се за комплетно испрограмиране туристичке аранжмане и руте. Ретко остварује контакте са локалном културом или становништвом.

Индивидуални масовни туриста: Сличан малопре описаном туристи, с тим

што испољава мало већу флексибилност и

наклоност ка личном избору. Међутим,

резервације његовог путовања, смештај и

боравак и даље су стриктно

организовани од стране туристичких

служби. Зидови његовог "стакленог

звона" спречавају га да истински доживи

посећену дестинацију.

Истраживач: Самостално организује

своје путовање, истражује Неутабаним стазе.

Међутим, тражи удобан смештај и поуздано

средство транспорта. Иако повремено

напушта "стаклено звоно", враћа се под

окриље његово услед одређене неповољне

ситуације.

Скитница: Одбацио је сваку спону са

туристичком индустријом. Покушава да

отпутује што даље од свога дома и свега

познатог. Не следи фиксни план пута,

скитница живи са локалним народом, сам

плаћа своје рачуне, стапа се са локалном

културом.

Туристичке услуге

Туристичке услуге представљају скуп разнородних услуга.

- У месту сталног боравка

- У процесу превоза од места сталног становања до туристичког места

- На туристичкој дестинацији