Biblioteka

OVAKO SE @IVELO

Rani novi vek

U OSMANSKOM CARSTVU

(XV–XVIII VEK)

Autor

prof. dr Aleksandar Foti}

Ilustratori

Sa{a Arseni}

Darko Paj~in

Urednik edicije

dr Vesna Biki}

Grafi~ki dizajn

Danijela Paracki

Du{an Pavli}

Lektor i redaktor

Ivana Igwatovi}

Grafi~ka priprema

D_sign, Beograd

[tampa

Publikum, Beograd

Tira`

2.000

Izdaje

KREATIVNI CENTAR

Gradi{tanska 8, Beograd

tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659

www.kreativnicentar.co.yue-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

94(497.11)"14/17"(02.053.2.025.2)

316.728(=163.41)"14/17"(02.053.2.025.2)

39(=163.41)"14/17"(02.053.2.025.2)

Foti}, Aleksandar

U Osmanskom carstvu : (XV–XVIII) / Aleksandar Foti} ; [ilustratori

Sa{a Arseni}, Darko Paj~in]. – Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd

: Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 26 cm. – (Biblioteka Ovako se `ivelo. Rani

novi vek)

Tira` 2.000. – Registar.

ISBN 978-86-7781-526-41. Arseni}, Sa{a 2. Paj~in, Darko

a) Srbi – Istorija – 15–18v b) Svakodnevni `ivot – Srbi – 15–18v c) Srbija

– Dru{tvene prilike – 15–18v d) Srbija – Istorija – 15–18v

COBISS.SR-ID 137189132

S A D R @ A J

Osvajawe Balkana

2

Narod

4

Podanici ili robovi

6

Kasaba, {ehir i varo{

10

Doksati i ~ardaci

12

Za sofrom

16

Jelo i pi}e

18

Odevawe i ki}ewe

20

Duhovni `ivot

22

Pismenost i obrazovawe

24

Svetkovine i teferi~i

25

Kad zemqa zapusti

26

Predawa i mitovi

28

Stradawe u ratovima

30

U dimu baruta

31

Indeks

32

Hronolo{ka tablica

OVAKO SE @IVELO RANI NOVI VEK

U OSMANSKOM CARSTVU

(XV–XVIII VEK)

Aleksandar Foti}

RANI NOVI VEK

OVAKO SE @IVELO

Dok su se balkanske

sredwovekovne dr`ave

raspar~avale, na tlu Male Azije jedna mala kne`evina okupqala je i pokoravala

susede. S vremenom je iz tog jezgra stvoreno Osmansko carstvo – jedna od

najmo}nijih dr`ava sveta u XVI veku. Ve} od XIV veka, postepeno ali

nezaustavqivo, Turci su {irili svoju

dr`avu i na Balkanu. Srpska dr`ava,

razjediwena i podeqena me|u vlastelom,

nije mogla uspe{no da im se suprotstavi.

Tako je deo po deo srpskog naroda potpadao

pod tursku vlast.

Osvajawe Balkana

1389 – Bitka na Kosovu poqu, dugo pripremana, zavr{ila se bez o~iglednog pobednika. Obe vojske

povukle su se s bojnog poqa posle ogromnih gubitaka i pogibije oba vladara – kneza Lazara

i sultana Murata. Me|utim, posledice

su po Srbe bile katastrofalne.

Izginuo je najve}i deo vlastele, {to je

bio nenadoknadiv gubitak. Stefan

Lazarevi} je postao vazal osmanskih

sultana, a to su bili i docniji despoti

iz porodice Brankovi}.

2

Osmanska dr`ava dobila je ime po

Osmanu, osniva~u jedne od niza malih

turskih kne`evina u Maloj Aziji.

Turci su bili samo jedan od mnogih

muslimanskih i hri{}anskih naroda

u toj velikoj dr`avi.

Kosovska bitka i ubistvo Milo{a Obili}a,

osmanska minijatura

Vazal je velika{, gospodar neke oblasti, koji nije

bio sasvim samostalan – priznavao je vrhovnu vlast

sna`nijeg vladara, pla}ao mu je danak i pratio ga

na ratnim pohodima sa svojom vojskom.

KO JE VAZAL

1371 – Bitka na reci Marici, kod Jedrena

(u dana{woj Turskoj), prva velika bitka sa

Osmanlijama, zavr{ila se te{kim porazom Srba.

A. Stefanovi}, Boj na Kosovu,

litografija, 1871

3

1459 – Predaja Smedereva, srpske prestonice i najve}e tvr|ave, ozna~ila je

i kraj Srpske despotovine. Svega nekoliko godina docnije pala je Bosna

(1463), potom Hercegovina (1482) i na kraju Crna Gora (1496). Ne{to kasnije,

1521, Turci su osvojili Beograd, u to doba u posedu Ma|ara. Do sredine

XVI veka zavladali su ~itavim podru~jem dana{we Vojvodine i Slavonije.

SANXACI I KADILUCI

Osmanlije su u osvojenim oblastima brzo organizovale svoju vlast. Zemqa je

podeqena na sanxake (vojnoupravne oblasti) i kadiluke (sudskoupravne oblasti).

Sanxakom je upravqao sanxak-beg, zapovednik vojske i snaga koje su odr`avale red i mir,

a sudska vlast bila je u rukama kadija. Obi~no je bilo po nekoliko kadiluka u svakom sanxaku.

Oblasti naseqene Srbima pripojene su Osmanskom carstvu u vreme kada se ono pribli`avalo

vrhuncu mo}i. U XVI veku to je bila bogata, stabilna i ure|ena dr`ava, u kojoj su i pripadnici

vlasti i podanici ta~no znali svoja prava i obaveze.

Sve do kraja XVII veka Osmansko carstvo uspe{no je usvajalo mnoga

nau~na dostignu}a, razvijalo se uporedo sa evropskim silama

i izlazilo kao pobednik iz ratova s wima. U me|uvremenu su vode}e

evropske dr`ave oja~ale zahvaquju}i sna`nom tehnolo{kom razvoju

i modernom organizovawu ekonomije. Osmansko carstvo od kraja

XVII veka vi{e nije bilo sposobno da prati takav napredak.

Reforme su bile neuspe{ne, dr`ava je siroma{ila i gubila ratove.

U tim ratovima Srbi su se pridru`ivali neprijateqskim vojskama i time izazivali nepoverewe

i osvetu. Zato je wihov polo`aj postajao sve te`i i nesigurniji. Dodatno je pogor{an time {to

vlast u Istanbulu tokom XVIII veka nije imala snage da spre~i porast samovoqe i zloupotreba

u udaqenim provincijama. U tome su predwa~ili pripadnici lokalnih vojnih jedinica, upravo

oni ~iji je zadatak bio da obezbede sprovo|ewe zakona. Po{to nisu dobijali redovnu platu,

okrenuli su se iznu|ivawu, pa i otvorenoj pqa~ki.

Istanbulska opservatorija, detaq minijature, 1575–1580

Osmansko carstvo oko 1580. godine

BEOGRAD

ISTANBUL (CARIGRAD)

Delije, pripadnici pograni~ne osmanske vojske

4

Srbi su na teritoriji dana{we Srbije bili ve}insko

stanovni{tvo. Prete`no su `iveli po selima. U gradovima su

najbrojniji bili muslimani, a uz wih su `ivele zajednice Srba, pravoslavnih

Grka, Cincara, pa i Jermena, potom Jevreja, te pravoslavnih i islamizovanih

Cigana, kako su tada nazivani Romi. Albanci, u to doba

poznatiji kao Arnauti, najve}im delom su primili islam.

Katoli~ki `ivaq ~inile su grupe dubrova~kih

trgovaca u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Be~kereku,

Smederevu, Kru{evcu, Novom Pazaru, Pri{tini,

Prokupqu, Leskovcu, Ni{u i drugim naseqima.

Bilo je i srpskih katoli~kih zajednica, najvi{e

na Kosovu. Na teritoriji dana{we Vojvodine

katolici su uvek bili brojni, a od XVI veka postoje

i protestantske zajednice me|u Ma|arima.

Narod

Dubrova~ki trgovac

Najve}i deo srpskog naroda ~inili su seqaci, zemqoradnici ili sto~ari. Svi oni morali su da

daju poreze dr`avi, {to zna~i sultanu, ali i spahiji u ~ijem je posedu bilo selo. Osnovne obaveze

bile su veoma sli~ne porezima i da`binama u srpskoj sredwovekovnoj dr`avi, tako da se polo`aj

seqaka nije mnogo promenio u odnosu na pre|a{we vreme.

Jermenski i gr~ki trgovac

Dr`ava je mogla da zadu`i stanovni{tvo da obavqa razne javne slu`be ili da ga ukqu~i u

snabdevawe vojske. Takvi poslovi obuhvatali su: popravku i odr`avawe mostova, obezbe|ivawe

puteva, rad u rudnicima, gajewe sokolova, izradu lukova, strela i {titova. Stanovni{tvo koje ih

je obavqalo u`ivalo je znatne poreske olak{ice.

U jednom selu naj~e{}e

je `ivelo stanovni{tvo

iste vere. Zato je sloboda

pona{awa na selu bila

neuporedivo ve}a nego u gradu.

5

Samo je izuzetno

mali broj hri{}ana,

naj~e{}e knezovi,

pripadao vojni~kom

stale`u. Povlastice koje su ih u XVI veku veoma

pribli`avale tom stale`u u`ivali su i hri{}ani

raspore|eni u brojne jedinice vojnuka i martolosa.

I oni su zna~ajno doprinosili uspesima osmanske vojske.

Ipak, u XVII veku, kada je vojska reorganizovana, wihovi

odredi uglavnom su raspu{teni, a povlastice ukinute.

Vojni~ki stale` ~inili su ratnici. Da bi mogli da obavqaju

svoju du`nost, {tite dr`avu i raju, sultan im je davao prihode.

Te prihode obezbe|ivala je raja svojim radom. Spahije su prema

zaslugama dobijale posed, poznat kao timar, a najuve`banije

jedinice pe{adije – jani~ari – redovnu platu.

Jani~ari su u XVIII veku postali veliki teret za dr`avu.

Osiroma{eni, ~esto su nasrtali na lokalno stanovni{tvo,

i hri{}ansko i muslimansko.

Kalpak ({lem), XVI vek

Spahijsko oru`je – buzdovan (topuz)

Spahija je kowanik, lako oklopqen,

naoru`an kopqem, sabqom, topuzom,

lukom i strelama.

KO JE SPAHIJA

Izraz raja je tek u poznom

XVIII veku po~eo da se odnosi

samo na hri{}anske podanike.

Do tada su svi oni koji su pla}ali

da`bine pripadali stale`u raje,

bez obzira na to da li su bili

hri{}ani ili muslimani.

DA@BINE PLA]A RAJA