САДРЖАЈ - WordPress.com · 2013-10-16 · xv. СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ 1. Раја, бегови и немири 2. Срби

Предговор I. ИЗУМИ И ОТКРИЋА1. С новим открићима у Нови век2. Град и мануфактура3. Хуманизам и ренесанса4. Велика географска открића

II. ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ1. Свето римско царство немачке народности2. Реформација3. Римокатоличка обнова

III. ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ1. Шпанија и Низоземска револуција2. Енглеска и Француска 3. Пруска, Шведска, Пољска 4. Русија

IV. ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. век)1. Ратови и освајања2. Уређење државе3. Друштво, исламизација, култура

V. СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ 1. Поданици и њихов живот2. Пећка патријаршија3. Сеобе Срба 4. Босански пашалук и хајдучија5. Кнежинска самоуправа у Београдском пашалуку

VI. ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА (16–18. век)1. Успон Хабзбурга и стварање Аустријске монархије 2. Хабзбуршки просвећени апсолутизам

VII. СРБИ ПОД ВЛАШЋУ ХАБЗБУРГА И МЛЕТАКА 1. Борба за стицање и очување привилегија2. Друштво и свакодневни живот3. Дубровник, Венеција, ускоци

VIII. АТЛАНТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 1. Енглеска револуција2. Америчка револуција3. Француска револуција – од апсолутистичке до уставне монархије4. Француска револуција – доба републике

IX. ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА1. Француска против свих2. Уређење Француске и њени порази3. Доба обнове4. Мир омеђен револуцијама (1830–1848)5. Националне револуције6. Националне државе7. Велика Британија, Француска и Русија

X. ПРИЈАТЕЉСКЕ И СУСЕДНЕ МОНАРХИЈЕ1. Турска2. Аустро-Угарска

XI. СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)1. Востани, Сербије!2. Иванковац, Мишар, Делиград3. Херојска одбрана и пораз4. Цвети у Такову 5. Држава и њене установе 6. Европа и устаничка Србија

XII. СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)1. Аутономна кнежевина2. Живети у вајату и на двору3. Три вожда и три препорода

XIII. КНЕЖЕВИНА СРБИЈА 1. Обреновићи – отац и синови2. Уставобранитељи3. Обреновићи – поново на престолу4. Независна Србија 5. Привреда и друштво (1835–1878)

XIV. ЦРНА ГОРА1. Теократска заједница племена2. Кнежевина3. Племенска привреда и друштво

XV. СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ1. Раја, бегови и немири2. Срби у Јужној Угарској3. Институције Срба у Хабзбуршкој царевини

XVI. СРПСКА НАЦИЈА И БАЛКАН1. Деобе2. Културне, образовне и научне установе3. Балкан

Хронолошка табелаЛитература

121122125129133138144147

152153157

161162166170175180185

188189193197

199200206211215221

227228233239

241242247252

258259262265

270282

4

569

1319

25262933

3637414548

53545861

666770727679

828388

91929599

104105108

113117

САДРЖАЈ

Вла дар, ди на сти ја и мо нар хи ја нај че шћи су пој мо ви ко ји се ко ри сте при опи су по ве сти ско ро свих на ро да и др жа ва. У овом пе ри о ду рет ке су др жа ве ко је ни су уре ђе не на мо нар хи стич ким прин ци-

пи ма. Вр ху нац у раз во ју мо нар хи зма, као ви да вла да ви не, пред ста вља-ју, тзв. ап со лу ти стич ке мо нар хи је. Рет ке ме ђу њи ма су оне зе мље у ко-ји ма је уве ден про све ће ни ап со лу ти зам. Тек од Фран цу ске ре во лу ци је на ста је до ба ре пу бли ка, а у др жа ва ма ко је су за др жа ле мо нар хи стич ки об лик, нај че шће по угле ду на Ен гле ску, сле ди до ба устав них мо нар хи ја, у ко ји ма је власт вла да ра огра ни че на устав ним нор ма ма и пар ла мен том. По вест европ ских мо нар хи ја, из у зи ма ју ћи Осман ску и Хаб збур шку, од Ен гле ске на за па ду, до Ру си је на ис то ку, при ка за на је у овом те мат ском одељ ку.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

III

37

1 ШПАНИЈА И НИЗОЗЕМСКА РЕВОЛУЦИЈАIII.

АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ

Иде је ху ма ни зма и ре не сан се, као и ре-фор ма ци ја и про ти вре фор ма ци ја, има-ле су ве ли ки ути цај и на по ли тич ке про-

ме не у Евро пи. Од 16. ве ка мо нар хи је бе ле же успон, и по зна те су у исто ри ји као ап со лу ти-стич ке мо нар хи је. То су би ле др жа ве фе у дал ног ти па, у ко ји ма је вла да ру, мо нар ху, при па да ла сва власт, па су још на зи ва не нео гра ни че не мо-нар хи је (са мо др жа вље). Вла да ре ва власт је све-та, очин ска и ап со лут на, али је под ра зу ме ва ла ра зум не од лу ке и по што ва ње за ко на. Ства ра ње овог ти па мо нар хи ја пот по мо гла је но ва, еко-ном ски моћ на гра ђан ска кла са. Иако је гра-ђан ски слој имао ве ли ку еко ном ску моћ, ни је имао по ли тич ка пра ва, ни ти пра во да од лу чу је. Фе у дал ни ра то ви и са мо во ља плем ства, ко ја је до ве ла до рас цеп ка но сти др жав не те ри то ри је, ни је пру жа ла си гур ност, ни ти је дин ство тр жи-шта. За то је др жав но је дин ство, оли че но у вла-да ру, омо гу ћа ва ло гра ђан ској кла си да љи раз вој. Плем ство је из гу би ло по ли тич ку са мо стал ност, а њи хо ва вој на уло га је про ме ње на упо тре бом ва тре ног оруж ја и ства ра њем ста ја ћих вој ски.

У ери мо нар хи зма би ло је ва жно има ти енер-гич ног и спо соб ног вла да ра, ко ји је био га ран-ци ја ми ра и на прет ка у др жа ви. Ап со лу ти стич ки вла да ри из гра ђу ју управ ни апа рат, ад ми ни стра-ци ју, и за во де цен тра ли стич ки об лик уре ђе ња др жа ве. Они осни ва ју вр хов не и ло кал не ор га-не вла сти и ме ђу соб но их по ве зу ју. Као вр хов ни ор ган, уз кра ља, нај че шће се по ми ње др жав ни са вет, ко ји вре ме ном до би ја об лик вла де, из вр-шног ор га на вла сти. У овом пе ри о ду по чи ње да ра сте моћ пар ла мен та, али он је још увек био бли жи сред њо ве ков ној ста ле шкој скуп шти ни, не го за ко но дав ном те лу 19. ве ка. Двор, у ко јем бо ра ви вла дар и ко ји се ве зу је за глав ни град, по ста је уста но ва од мо ћи и упли ва на по ли ти-ку. Вла да ри по кла ња ју на ро чи ту па жњу вој сци, ко ја се ви ше не ре гру ту је са мо из плем ства и за по тре бе ра та, већ по ста је стал на ору жа на си ла, и ко ри сти се и у дру ге свр хе. Да би из др жа ва ли

вој ску и ад ми ни стра ци ју, вла да ри за во де раз не по ре зе, раз ре зу ју ћи их на сво је по да ни ке.

Ја ке мо нар хи је би ле су би тан пред у слов ства-ра ња моћ них др жа ва, че му се све ви ше те жи ло. Вре ме ном, мо нар хи је су из гу би ле од свог сја-ја и угле да, мно ге су се чак из ви то пе ри ле, те је би ло нео п ход но да се вла да ре ва нео гра ни че на „бо жан ска“ пра ва огра ни че за ко ни ма. Ти ме се

„Кра љу се мо ра слу жи ти жи во том и те лом, до бри ма и имет ком, ча шћу и са ве шћу, та ко што му се пре пу шта све осим спа се ња ду ше. Ово по след ње је пре пу ште но Бо гу. Али све оста ло мо ра би ти мо је“, ре као је пру ски краљ Фри дрих Вил хелм I.

ЗА ДА ТАК:

При се ти те се о ко јим сте све др жав ним уре ђе њи-ма до са да го во ри ли. Ко је др жа ве су би ле де спо-ти је, мо нар хи је или ре пу бли ке у ан тич ком или до бу сред њег ве ка?

Непознате речи

ре гру то ва ти – по пи си ва ти и при ма ти вој не об ве зни ке за слу же ње вој ске.

38

за ла зи у вре ме дру ге по ло ви не 18. ве ка, у до ба мо нар хи ја про све ће ног ап со лу ти зма. Вла да-ри про све ће ног ап со лу ти зма у Ру си ји, Аустри ји, Пру ској и То ска ни (у њој је про све ће ни ап со лу-ти зам до се гао вр ху нац), све ви ше па жње по кла-ња ли су за ко но дав ству и по да ни ци ма.

Ве ли ки рат ни су ко би, у ко ји ма су уче ство ва-ле мно ге зе мље, усло ви ли су да ве шти на пре го-ва ра ња стек не ве ли ки зна чај, те је ди пло ма ти ја по ста ла це ње на гра на спољ не по ли ти ке. Ве ћи на др жа ва је ус по ста ви ла ме ђу соб не ди пло мат ске од но се, по сред ством ди пло мат ских пред став ни-ка: ам ба са до ра, по сла ни ка, от прав ни ка по сло ва и кон зу ла. Ди пло ма ти јом су се ба ви ли пред став-ни ци ари сто кра ти је, обра зо ва не лич но сти ко је

су го во ри ле стра не је зи ке. Ди пло мат ски је зик је био фран цу ски, али га од Бер лин ског кон гре са 1878. све ви ше по ти ску је ен гле ски. Ме ђу на ро-д ни од но си би ли су и оста ли ве о ма сло же ни, те је по ред зва нич них ди пло мат ских ор га на био ве о ма ис так нут рад тзв. тај не ди пло ма ти је. У ово вре ме на ста је по јам рав но те жа си ла, ко ји је пред ста вљао чи тав сплет од но са из ме ђу ве-ли ких си ла, и дао основ но обeлежје европ ској и свет ској по ве сти до да на шњих да на.

Три цар ства ис ка зи ва ла су уни вер зал не зах-те ве: Шпа ни ја, Осман ско цар ство и Мо сков ска Ру си ја. Вре ме ном, то ме ће те жи ти још Фран цу-ска, Ен гле ска, Аустри ја и Пру ска, ко је су у исто вре ме, сти ца ле ста тус свет ских си ла.

III. ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

Европа у 17. веку

39

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ШПАНИЈА

Кар ло V Хаб збур шки, од но сно Кар ло I, шпан ски вла дар, не са мо да је до но сио сам све ва жне од лу ке, већ је до де лио чла-

но ви ма сво је по ро ди це нај ва жни је по ло жа је у др жа ви. На сле дио га је на шпан ском пре сто-лу син Фи лип II (1556–1598). Ап со лу ти стич ку власт одр жа вао је по мо ћу ин кви зи ци је. Мо ри-сци, ко ји су жи ве ли на ју го и сто ку Шпа ни је и би-ли до бри зе мљо рад ни ци, на сил но су пре ве де ни у хри шћан ство и би ли ве о ма угње та ва ни. По сле не у спе ле по бу не (1568) ра се ље ни су по Ка сти љи. Кра љев по лу брат Дон Ху ан, вој во да од Аустри је, по ра зио је тур ску фло ту код Ле пан та, на се вер-ној оба ли Пе ло по не за. Го ди не 1580. из вр ше но је ује ди ње ње Пор ту га ли је са Шпа ни јом, чи ме је им пе ри ја знат но уве ћа на.

Фи лип II је ушао и у рат са Ен гле ском, за то што је тај но по ма га ла про те стан те, а као по вод на вео је по гу бље ње Ма ри је Стју арт, шкот ске кра љи це. Фи лип је при пре мао ве ли ку фло ту у лу ци Ка диз за ин ва зи ју на Ен гле ску. Кра јем ју ла 1588. го ди не по кре нуо је „Ве ли ку ар ма ду“, ко ја је до жи ве ла по раз у Ла Ман шу. По том је до шло до еко ном ског за о ста ја ња, чи ме је Шпа ни ја то ком 17. ве ка пре тво ре на у дру го ра зред ну др жа ву, са бе зна чај ним вла да ри ма. Ре ал ну сли ку шпан ског дру штва дао је Сер ван тес у Дон Ки хо ту. Шпа ни-ја је мо ра ла да при зна Пор ту га ли ји не за ви сност (1668) за вла да ви не по след њег Хаб збур га, Кар-ло са II. Хаб збур ге су сме ни ли фран цу ски Бур-бо ни, по што је на пре сто до шао Фи лип V, унук Лу ја XIV. У Ра ту за шпан ско на сле ђе, ми ром у Утрех ту (1713), Шпа ни ја је из гу би ла све по се де у Ита ли ји и шпан ску Ни зо зем ску (Бел ги ју), ко ји су при па ли Хаб збур зи ма, и Ги брал тар, ко ји су осво ји ли Ен гле зи. Шпа ни ја је од та да би ла ма-ња др жа ва, али бо ље уре ђе на. Кар лос III цен-тра ли зо вао је др жа ву, па су Ара гон, Ка та ло ни ја и Ва лен си ја из гу би ле сво ја са мо у прав на пра ва. Фор ми ра ни су кор тес, као пред став нич ко те ло це ле кра ље ви не, и вла да.

РЕ ВО ЛУ ЦИ ЈА У НИ ЗО ЗЕМ СКОЈ

По ред му сли ма на, краљ Фи лип II је не-вер ни ци ма сма трао и про те стан те. Ни-зо зем ска, ко ја је би ла ур ба ни зо ва на и

жи ве ла од тр го ви не, пру жа ла је уто чи ште мно-гим про те стан ти ма и би ла је вер ски то ле рант-на сре ди на, а чи ни ле су је да на шња Хо лан ди ја, Бел ги ја, Лук сем бург и део се вер не Фран цу ске. На се ве ру зе мље го во ри ло се не мач ким, а на ју гу фран цу ским је зи ком. Ве ра је би ла кал ви ни стич-ка, али би ло је и ка то лич ких на се о би на, на ро чи-то на ју гу. Фи лип је сво јом агре сив ном вер ском по ли ти ком иза звао сна жну опо зи ци ју.

Еко ном ски на пре дак омо гу ћио је по ја ву бо-га те и ути цај не гра ђан ске кла се, ко ја ће из ве-сти пр ву гра ђан ску ре во лу ци ју у по ве сти. Ви-љем Оран ски пред во дио је две по бу не про тив Шпа на ца (1566, 1572), ко је су за вр ше не Ган ским


Морисци – Мавари.

Карлос III

40


спо ра зу мом (1576). Ре во лу ци ја је за па ла у кри-зу ка да је ју жно, ва лон ско ка то лич ко ста нов ни-штво про це ни ло да им је кал ви ни зам ве ћи не-при ја тељ од Шпа на ца, па су ство ри ли Ара ску уни ју (1579) и оста ли по да ни ци Шпа ни је.

Се дам про вин ци ја се вер не Ни зо зем ске, ко-је је пред во ди ла нај ве ћа и нај бо га ти ја – Хо лан-ди ја, на ста вља ју бор бу и исте го ди не осни ва ју Утрехтску уни ју. Ове про вин ци је про гла ша ва ју ује ди ње ње и не за ви сност и на ста вља ју бор бу за сло бо ду. Но ва др жа ва на зва на је Ује ди ње не про-вин ци је, али је убр зо до би ла име Хо лан ди ја, а ме ђу на род но при зна ње је сте кла Вест фал ским ми ром 1648. го ди не. Би ла је то пр ва гра ђан ска ре пу бли ка у Евро пи. Хо лан ди ја се исто вре ме-но осло бо ди ла шпан ске вла сти и фе у да ли зма, и бр зо по ста ла узор на ка пи та ли стич ка др жа ва. Ви љем Оран ски је по твр ђен у зва ње штат хол-де ра са пра вом на след ства. У Ха гу је за се да ла скуп шти на др жав них ста ле жа, нај ви ши др жав-ни ор ган.

По сле ди ца ових до га ђа ја је сте по де ла зе мље на Хо лан ди ју и, ка сни је на ста лу, Бел ги ју. Ство-ре не су две на ци је: се вер на – хо ланд ска, кал ви-ни стич ка и ре пу бли кан ска, и ју жна – бел гиј ска, ка то лич ка и мо нар хи стич ка.

Амстердам

1. На ве ди те ап со лу ти стич ке мо нар хи је, као и мо нар хи је про све ће ног ап со лу ти зма.2. Ка да се по ја вљу је пр ва гра ђан ска ре пу бли ка у Евро пи?

Виљем Орански

41

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕIII.

Ап со лу ти стич ке мо нар хи је, по том мо нар хи је про све ће ног ап со лу ти зма, би ле су моћ не др жа ве, а јед на од њих би ла је Шпа ни ја. Ди пло ма ти ја је по ста ла ва жна гра на спољ не по ли ти ке свих ве ли ких си ла. У де лу огром не шпан ске мо нар хи је из би ла је пр ва гра ђан ска ре во лу ци ја – Ни зо-зем ска.

2 ЕНГЛЕСКА И ФРАНЦУСКА

ЕН ГЛЕ СКА

Ен гле ском је у 16. ве ку вла да ла ди на сти-ја Тју до ра (1485–1603). У том пе ри о ду Ен гле ска, иако из му че на Сто го ди шњим

ра том и Ра том ру жа, ус пе ла је да, од дру го ра-зред не, по ста не во де ћа европ ска др жа ва и ве-ли ка по мор ска и ко ло ни јал на си ла. За хва љу ју ћи вер ски то ле рант ном вла дар ском ап со лу ти зму, у Ен гле ску су по че ли да при сти жу про те стан ти про те ри ва ни из Фран цу ске, Не мач ке и Шпа ни је. Они су до но си ли но вац, зна ње и уна пре ди ли су ма ну фак тур ну про из вод њу, па је за крат ко вре-ме Ен гле ска по ста ла нај ве ћи про из во ђач си ро ве ву не, а за тим и го то вих тка ни на. Евро па је у 16. ве ку би ла по го ђе на вер ским ра то ви ма и су ко-би ма, ко ји су ути ца ли на сма ње ње и пре ста нак про из вод ње. Те не да ће ми мо и шле су Ен гле ску, и она је ис ко ри сти ла сво ју изо ло ва ност да су сти-г не и пре стиг не раз ви је не европ ске др жа ве. Си-стем „огра ђи ва ња“ оп штин ске зе мље пре тво рио је мно го број но се о ско ста нов ни штво у бес кућ-ни ке, ко ји су у по тра зи за по слом на се ља ва ли ма ло број не гра до ве и по ста ја ли јеф ти на рад на сна га за ма ну фак тур не ра ди о ни це.

Тју до ри су се осла ња ли на но во плем ство и бо га то гра ђан ство, ко ји ма је од го ва рао вла-дар ски ап со лу ти зам. По сле по бе де над ста рим плем ством, кра љу је као про тив ник оста ла са мо још ка то лич ка цр ква, ко ја је у Ен гле ској има ла огром не по се де и ве ли ко бо гат ство. Хен ри VI II (1509–1547) је у по чет ку сво је вла да ви не био одан цр кви, те је до био од па пе ти ту лу „бра ни-о ца ве ре“. Раз во дом бра ка од шпан ске прин-це зе Ка та ри не, за о штрио је од но се и рас ки нуо са Ри мо ка то лич ком цр квом (1534). Од та да је краљ по гла вар ен гле ске цр кве. Дог ме и цр кве но бо го слу же ње су оста ли и да ље ри мо ка то лич ки,

али је уме сто ла тин ског уве ден ен гле ски је зик. Ма на сти ри су за тва ра ни, а њи хо ва имо ви на кон фи ско ва на, што је кра љу омо гу ћи ло да по-пу ни ри зни цу и на гра ди вер но плем ство. Та ко је на ста ла Ан гли кан ска цр ква.

У Ен гле ској је и да ље по сто јао ве ли ки број ка то ли ка, на ро чи то ме ђу ста рим плем ством, ко-је је са оду ше вље њем до че ка ло на пре сто лу Ма-ри ју Тју дор, ћер ку Хен ри ја VI II и Ка та ри не. За пет го ди на сво је вла да ви не оста ла је упам ће на као Кр ва ва Ме ри, због про го на про те ста на та и по врат ка ри мо ка то ли чан ству.

До ба Ели за бе ти не вла да ви не (1558–1603) је до ба успо на при вре де, по ра ста тр го ви не, из-град ње фло те, по чет ка ко ло ни за ци је Се вер не Аме ри ке и кул тур ног про цва та. Ра ди ла је на ује ди ње њу са Шкот ском и Ир ском. Иако су се ри мо ка то лич ки Ир ци по бу ни ли уз по моћ Шпа-ни је, Ен гле зи су угу ши ли уста нак, за пле ни ли им по се де и на се ли ли их ен гле ским до се ље ни ци ма (1579–1601). Ели за бе та је по ма га ла на пре дак ин ду стри је, тр го ви не и по мор ства. Лон дон ски

Хенри VIII

42

тр гов ци и бан ка ри су осно ва ли сво ју бер зу, ус-пе ли да се осло бо де по сред ни штва ни зо зем-ских тр го ва ца и Хан зе. Нај зна чај ни је тр го вач ко удру же ње би ла је Ис точ но-ин диј ска ком па ни ја, ко ја је до би ла мо но пол над тр го ви ном у це лом под руч ју ис точ но од Рта До бре на де, до Ма ге-ла но вог мо ре у за. Сме ли по мор ци су, уз по моћ вла де, во ди ли гу сар ски рат про тив Шпа ни је, уни шта ва ли бро до ве и оти ма ли на се о би не, по-пут Френ си са Дреј ка. Те жи ште сво је по ли ти ке Ен гле ска је са Евро пе, где је из гу би ла и по след-њу сред њо ве ков ну те ри то ри ју Ка ле, пре не ла на ко ло ни је у Се вер ној Аме ри ци и Ин ди ји.

ФРАН ЦУ СКА

Се дам на е сти век је сто ле ће Фран цу ске, бу ду ћи да је ра то ви ма и ди пло мат ском ве шти ном ус по ста ви ла до ми на ци ју у За-

пад ној Евро пи. Осим не ко ли ко успе шних вла да-ра, по себ но су се ис та кли и дво ји ца по ли ти ча ра – Ри ше ље и Ма за рен. Ан ри IV (1589–1610) је ста би ли зо вао ди на сти ју до би ја њем му шког на-след ни ка, ко јег ни су има ла тро ји ца прет ход них вла да ра. На сле дио га је ма ло лет ни син Луј XI II, уме сто ко га је вла да ло ре гент ство мај ке Ма ри је Ме ди чи. Због су ко ба ко ји је из био у Скуп шти ни ста ле жа (1614) из ме ђу гра ђан ства и плем ства, она је рас пу ште на и ни је се са ста ја ла 175 го ди на, до из би ја ња Фран цу ске гра ђан ске ре во лу ци је. Фран цу ска се ста би ли зо ва ла и про ши ри ла на про сто ре се вер но а ме рич ког кон ти нен та, на про вин ци ју Кве бек.

III.

Eлизабета I

Ар ман Жан де Пле си, по зна ти ји као кар ди нал Ри ше-ље (1585–1642), кра љев је пр ви ми ни стар од 1624. до 1642. го ди не. Био је вешт и пре пре ден по ли ти чар, ве-о ма ре а лан, а успе хе је по сти зао се лек тив ним осве-та ма и ег зе ку ци ја ма. Осми слио је и во дио ви ше ра- то ва – про тив Шпа ни је, не мач ких др жа ва, Аустри је. Ис та као се угу ше њем по бу не ху ге но та на ју гу Фран-цу ске, осво јив ши Ла Ро шел, као и из да ва њем Але ског едик та ми ло сти (1629). Њи ме су ху ге но ти из гу би ли по ли тич ке при ви ле ги је, гра до ве и лу ке, али су за др-жа ли вер ске сло бо де и ко нач но се уто пи ли у фран-цу ску за јед ни цу. Фран цу ска ви ше ни је за па да ла у ве-ли ке вер ске кри зе, али је у дру гој по ло ви ни 18. ве ка про те ра ла је зу и те. Ри ше ље је скр шио и моћ круп ног плем ства, при ве зав ши га за кра ља. По бољ шао је фи-нан си је и успе шно угу шио све за ве ре. Ри ше ље је био ве ли ки по бор ник без у слов не по кор но сти гра ђа на вла да ру, и сма тра се твор цем ја ке ап со лу ти стич ке др-жа ве.


бер за – уста но ва у ко јој се обавља про це на, ку по ви на и про да ја вред но сних хар ти ја и де о ни ца.

ре ген ство – на ме сни штво.


43


Смр ћу Ри ше љеа, за тим и кра ља, на власт до-ла зи кра љи ца Ана као на ме сник ма ло лет ном Лу ју XIV (1643–1715). Ду жност пр вог ми ни стра оба вљао је Жил Ма за рен. Круп ни фе у дал ци по-ку ша ли су да огра ни че кра љев ску ап со лу ти стич-ку власт. Њи ма се при дру жи ла и па ри ска бур жо-а зи ја, па се Фран цу ска на шла у гра ђан ском ра ту (1648–1653), по зна том под име ном фрон да. По-бу на, иако ду го трај на, ни је би ла успе шна, па је плем ство ко нач но при хва ти ло ап со лу ти стич ку мо нар хи ју, ко ја ће на ред них го ди на до сти ћи вр-ху нац.

Ри ше ље и Ма за рен при пре ми ли су осно ве за пра вог ап со лу ти стич ког мо нар ха ка кав је био Луј XIV, нај у спе шни ји вла дар Фран цу ске. Кру ни сан је у Рем су (1654), а вен чао се са Ма-ри јом-Те ре зом, ћер ком шпан ског кра ља Фи ли па IV. До фен Фран цу ске ро ђен је две го ди не ка сни-је. На це ре мо ни ји при ре ђе ној у ту част, Луј XIV се обу као као рим ски им пе ра тор. Ка да је умро Ма за рен (1661) из ја вио је да ће би ти сам свој пр ви ми ни стар.

Краљ је днев но про во дио за рад ним сто-лом про сеч но око се дам ча со ва. Био је со лид но обра зо ван, а ве ли ку па жњу по све ћи вао је соп-стве ном из гле ду. Да би пред ста вио свој кра љев-ски сјај, по ди гао је ве ле леп ни парк у Вер са ју. Ла скав ци су га на зва ли „Краљ Сун це“, а при пи-су је му се да је из ре као ми сао, ко јом се че сто сли ко ви то пред ста вљао мо дел ап со лу ти стич ке мо нар хи је: „Др жа ва – то сам ја“!

Је ди на лич ност ко ја се, по ред ње га, по себ но ис та кла је Кол бер, ми ни стар фи нан си ја. Он је тво рац еко ном ске по ли ти ке по зна те под име-ном мер кан ти ли зам, ко ја се за сни ва на ин-тен зи ви ра њу тр го ви не и зах те ва да се ро ба из Фран цу ске што ви ше из во зи у стра не зе мље, а да се што ви ше сма њи увоз ро бе из истих тих др жа ва. Тим на чи ном сти ца ле су се ве ли ке ко-ли чи не нов ца у фран цу ску др жав ну бла гај ну. Фран цу ска је у овом пе ри о ду ус пе ла да про ши-ри сво је ко ло ни јал не те ри то ри је.

Жил Ма за рен (1602–1661). По ре клом Ита ли јан, па-пин ди пло ма та, кар ди нал и пр ви ми ни стар Фран цу ске (1643–1661), у вре ме ма ло лет ства Лу ја XIV. Ње го ва по-ли тич ка моћ по ти ца ла је оту да што је био љу бав ник кра љи це Ане. Су ве ре но је упра вљао уме сто ма ло лет-ног кра ља, ко јег је об у ча вао у по ли ти ци. Су ро во је угу шио фрон ду. Од ли ко вао се ди пло мат ском спо соб-но шћу, у жи во ту скро ман и љу ба зан, али вешт у сти-ца њу бо гат ства.

Луј XIV


фрон да – праћ ка.

до фен – пре сто ло на след ник.

44


Лу ју XIV по шло је за ру ком да ство ри нај ве-ћу ста ја ћу вој ску у Евро пи. По том се упу стио у мно ге ра то ве: са Шпа ни јом, са Хо лан ди јом, а во дио је рат за Фа лач ку и Рат за шпан ско на сле-ђе (1701–1713). У пр ва три ра та ус пео је да ма ло про ши ри др жав ну те ри то ри ју дуж гра ни це. По-след њи рат Фран цу ска је во ди ла про тив „Ве ли ке али јан се“ – Ен гле ска, Хо лан ди ја, Аустри ја, Пру-ска. До 1704. го ди не она је има ла успе ха, а за-тим је тр пе ла по ра зе. Утрехтским ми ром (1713) Фран цу ска је за др жа ла Ал зас и Франш-Кон те, а из гу би ла, у ко рист Ен гле ске, се вер но а ме рич ке ко ло ни је – Њу Фа ун дленд, за лив Хад сон и Ака-ди ју, и при зна ла Ха но вер ску ди на сти ју. Аустри-ја је од у зе ла од Шпа ни је Шпан ску Ни зо зем ску, Ми ла но, На пуљ и Си ци ли ју, а Ен гле ска Ги брал-тар.

Лу је ва вла да ви на ни је сјај но за вр ше на, а на њу је па ла мр ља и због по вла че ња Нант ског едик та, за бра не про те стан ти зма и од ла ска ху-ге но та из Фран цу ске. При кра ју ње го ве вла да-ви не, те о лог Фе не лон га је упо зо ра вао да је из гу-био по ве ре ње гра ђа на, ко ји су пу ни „гор чи не и

оча ја“, бу ду ћи да се по све тио са мо сти ца њу мо ћи и сла ве. Из ре ка Лу ја XV – „По сле нас по топ“, нај ре чи ти је од сли ка ва ово вре ме.

Ан гло-фран цу ска бор ба за ко ло ни јал но цар-ство раз ви ла се у 18. ве ку. Че тр де се тих го ди на Фран цу ска је успе шно ра то ва ла у Евро пи, али ни је бе ле жи ла успе хе и у бор ба ма са Ен гле зи ма. Рав но те жа сна га по ме ри ће се, и по ред по др шке Шпа ни је Фран цу ској, у ко рист Ен гле ске, у бе-сми сле ном Сед мо го ди шњем ра ту (1756–1763), за вр ше ним ми ром у Па ри зу. Гу би ци Фран цу ске би ли су ве ли ки: рас то чи ла је сво је ко ло ни јал но цар ство – мо ра ла је да пре да Ка на ду и те ри то-ри је ис точ но од Ми си си пи ја, Гре на ду, То ба го, и да се по ву че из Ин ди је. Фран цу ска ко ло ни јал-на им пе ри ја све ла се на не ко ли ко остр ва: Гва-да лу пу, Мар ти ник, Сан До мин го, Ма у ри ци јус и Сеј ше ле. Она ви ше ни је би ла у ста њу да се так ми чи око ко ло ни ја са Ен гле ском. Ме ђу тим, Фран цу ска је и да ље би ла на коп ну над моћ ни ја од Ен гле ске, јер је има ла број ни је ста нов ни штво и ја чу вој ску.

Версај

1. Ка ко је на ста ла Ан гли кан ска цр ква?2. Шта је Фран цу ска из гу би ла ми ром у Па ри зу?

45

III.

Фран цу ска до жи вља ва вр ху нац под Лу јем XIV, а Ен гле ска све ви ше на пре ду је као ко ло ни јал на си ла, са ја ком при вре дом, обе као ап со лу ти стич ке мо нар хи је. Мер кан ти ли зам је обе ле жио еко-но ми ју овог до ба у обе зе мље.

3 ПРУСКА, ШВЕДСКА, ПОЉСКА

ПРУ СКА

Нај зна чај ни је не мач ке из бор не др жа ве (кра ље ви не, кне же ви не, вој вод ства и мар кгро фо ви је) би ле су Ба вар ска, Сак-

со ни ја, Бран ден бург и Пру ска. Вој на ор га ни за-ци ја и ди сци пли на Бран ден бур га и Пру ске, омо-гу ћи ли су њи хов успон по сле Вест фал ског ми ра. Бран ден бург и Пру ска су на ста ли по ко ра ва њем сло вен ских и ли тав ских пле ме на. Оне су би ле и оста ле до бре вој нич ке др жа ве, ко лев ка пру ског и по том, не мач ког ми ли та ри зма.

Ди на сти ја Хо ен цо лерн до шла је на пре сто мар кгро фо ви је Бран ден бург по чет ком 15, а вој вод ства Ис точ не Пру ске по чет ком 17. ве-ка. Пр ви зна чај ни ји вла дар ове ди на сти је био је Фри дрих Вил хелм, ве ли ки из бор ник. У вре ме ње го вог на след ни ка, Фри дри ха I Пру ског, до-шло је до ује ди ње ња ове две др жа ве пер со нал-ном уни јом, и та ко је на ста ла је дин стве на пру ска др жа ва. Ста тус кра ље ви не сте кла је 1701. го ди-не, уз са гла сност ца ра Све тог рим ског цар ства, а ве ли ке си ле при зна ле су је Утрехтским ми ром.

Краљ Фри дрих Вил хелм I (1713–1740) уре-дио је др жав ну упра ву, удво стру чио вој ску (вој-ни рок тра јао је 25 го ди на, не кад и ви ше), по ве-ћао по ре зе и за вео штед њу. Осно вао је и чу ве ну офи цир ску шко лу у Бер ли ну, ко ју су по ха ђа ли са мо ода бра ни си но ви јун ке ра. Они су чи ни-ли го то во ком пле тан офи цир ски ка дар, све до Пр вог свет ског ра та. Пру ски краљ је ис ко ре нио бес по сле ност, за вео су ро ву ди сци пли ну, па је за вла да ви не твор ца пру ског ми ли та ри зма вла да ло пра ви ло: „Слу ша ти, а не ми сли ти!“ По ме ра ни ју је при са је ди нио 1719. го ди не.

Већ за ње го ве вла да ви не, а по себ но за вла-да ви не ње го вог на след ни ка Фри дри ха II (1740–1786) Пру ска је по ста ла ве ли ка си ла. У вре ме

Ра та за аустриј ско на сле ђе пру ска вој ска је за-у зе ла Шле зи ју. Ти ме је за по че та бор ба за во де-ћу уло гу у Не мач кој, из ме ђу ње и Аустри је. За Шле зи ју су во ђе на три ра та, и оста ла је трај но у са ста ву Пру ске, за вр шет ком Сед мо го ди шњег ра та (1756–1763). Рат је био кр вав и оби ло вао је мно гим бит ка ма.

Фридрих II


ми ли та ри зам – др жав на по ли ти ка ко ја се осла ња на вој-ску и ње не ин те ре се.

јун ке ри – пру ско ни же плем ство.


46

Фри дрих II је скр шио от пор јун ке ра и од сво-јих по да ни ка тра жио сле пу по слу шност. Пру ски ми ли та ри зам осна жен је кул том др жа ве, ис ка-зи ва ним по зна том из ре ком да је краљ њен пр ви слу га. Пру ска је би ла то ле рант на про те стант ска др жа ва, на ро чи то од до ла ска из гна них фран цу-ских ху ге но та.

Аустриј ско-пру ска не тр пе љи вост и ме ђу соб-ни ра то ви, као и успон Ру си је, обе ле жи ли су 18. век. Пру ска је уче ство ва ла у де о ба ма Пољ ске, и тим пу тем про ши ри ла сво ју те ри то ри ју.

ШВЕДСКА

За пре власт на Бал ти ку бо ри ло се не ко ли ко др жа ва – Дан ска, Швед ска, Пољ ска и Ен-гле ска као нај ве ћа по мор ска си ла, да би им

се у 18. ве ку при дру жи ла и Ру си ја. Дан ска је би-ла из бор на мо нар хи ја са ди на сти јом Ол ден бург и ни је ус пе ла да по ста не ве ли ка си ла, као што је то по шло за ру ком Швед ској. Дан ска и Швед ска

во ди ле су не ко ли ко ра то ва у 17. ве ку, из ко јих је Швед ска иза шла као по бед ник, с пра вом при-сту па на Се вер но мо ре. Пре ра да гво жђа и ба кра, кон тро ла про ла за Сунд и уби ра ње луч ких так са, омо гу ћи ли су Швед ској да се со лид но на о ру жа и во ди успе шно не ко ли ко тзв. се вер них ра то ва са Дан ском, Ру си јом и Пољ ском. За вла да ви не Гу ста ва Адол фа (1611–1632) она по ста је европ-ска си ла. Швед ска ши ри сво је те ри то ри је на ју гу, Три де се то го ди шњи рат до но си јој По ме ра ни-ју. Кар ло X (1654–1660) на но си по раз По ља ци-ма код Вар ша ве. Вла дар по сте пе но кр ши моћ круп них фе у да ла ца и Рик сда га, чи ме се сте кла мо гућ ност да се ља ци от ку пом по ста ну сло бод-ни. Ап со лу ти стич ки об лик вла да ви не уста љен је 1693. го ди не кра ље вим до но ше њем Про гла са о су ве ре но сти, ко јим је вла дар осло бо ђен од го-вор но сти за сво је по ступ ке.

Швед ска, као европ ска ве ли ка си ла, бе ле жи вр ху нац за вла да ви не кра ља Кар ла XII (1697–1718). Она во ди Се вер ни рат про тив Ру си је, Пољ ске и Дан ске (1700–1721). У ра ту са Пољ-ском има ла је ви ше успе ха не го са Ру си јом. Ми-ром у Ни шта ду (1721) Швед ска је из гу би ла Ли-во ни ју, Есто ни ју, Ка ре ли ју, али је за др жа ла део Фин ске. Кра јем ве ка Швед ска је ко нач но скло-пи ла ду го трај ни мир са Ру си јом и спа ла у ранг дру го ра зред не европ ске си ле.

ПОЉ СКА

Пољ ска је по ста ла из бор на мо нар хи ја по сле из у ми ра ња ди на сти је Ја ге ло ви-ћа 1572. го ди не. На пре сто су до ла зи ли

вла да ри из дру гих ди на сти ја, и би ли су из бор-ни а не на след ни. Пољ ски из бор ни вла да ри ни-су би ли моћ ни као за пад ни на след ни вла да ри. Сејм, ко ји су чи ни ли круп но плем ство и шљах-та, имао је до ми на ци ју над вла да ром. Пољ ска је ри мо ка то лич ка зе мља, у ко јој је ја чао уни јат ски по крет и спро во ђе на дис кри ми на ци ја про те ста-на та.

У ди пло ма ти ји је ду го вла да ло уве ре ње да је Пољ ска „праг пре ко ко јег Ру си ја сту па у Евро пу“. У по чет ку Ру си су тр пе ли по ра зе од По ља ка, ко-ји су чак ушли у Мо скву (1610). Ме ђу тим, кра јем ве ка Пољ ска је из гу би ла пе ти ну сво јих ис точ них

III.


Рик сдаг – скуп шти на ста ле жа.

Карло XII


47


те ри то ри ја, ко је су при по је не Ру си ји. Не сре-ћ на окол ност за Пољ ску са сто ја ла се у то ме што је би ла окру же на ра то бор ним не при ја те љи ма и са њи ма не пре кид но во ди ла ра то ве. Нај ви ше про бле ма има ла је са Швед ском, ко ја је 1655. го-ди не за у зе ла Вар ша ву. Пољ ска је ра то ва ла и са Тур ском. Јан Со бје ски (1674–1696) на нео им је по раз код Хо ћи ма, по мо гао Аустри ји у од бра ни Бе ча и увео Пољ ску у Све ту ли гу (1684). Кар ло-вач ким ми ром (1699) Пољ ска је до би ла По до ли-ју и за пад ну Укра ји ну. Кра јем 17. ве ка она је још би ла моћ на др жа ва.

Суд би на пољ ске др жа ве нај бо љи је при мер број них пред но сти ко је на след на мо нар хи ја има у од но су на из бор ну мо нар хи ју. Сејм је огра ни-ча вао вла да ре ва пра ва по себ ним уго во ром, на-зва ним „Пак та кон вен та“. Сва ки пле мић мо гао је спре чи ти Сејм у до но ше њу ко ри сних од лу ка ко ри сте ћи пра во ве та. Сва ко вој вод ство има ло је пра во да од ба ци од лу ке кра ља и Сеј ма, чи-ме је уни ште на цен трал на власт и Пољ ска ви ше ни је би ла у мо гућ но сти да бра ни сво ју др жав ну

са мо стал ност. Она је до не кле успе ва ла у од бра-ни сво је др жав но сти у Ра ту за пољ ско на сле ђе (1733–1735). Не што ка сни је, ру ска ца ри ца Ка та-ри на II по ста ви ла је свог љу бав ни ка Ста ни сла ва По ња тов ског за кра ља Пољ ске. По то њи кра ље ви су би ли ма ри о не те ве ли ких си ла и пра во је чу до ка ко је Пољ ска оп ста ја ла као не за ви сна др жа-ва. Усле ди ли су нај не срећ ни ји тре ну ци у ње ној исто ри ји, гу бље ње др жав но сти три ма по де ла-ма (1772, 1793, 1795) из вр ше них из ме ђу три ју су сед них си ла – Ру си је, Пру ске и Аустри је. Ове по де ле Пољ ске до ве ле су до то га да Ру си ја и Пру ска по ста ну су се ди.

Уста нак Та де у ша Ко шћу шког (1794) про тив Ру си је био је не у спе шан, па су По ља ци оста ли без др жа ве до 1918. го ди не.

Та де уш Ко шћу шко (1746–1817). Пољ ски и ли-тван ски ре во лу ци о нар и ју нак. Ро ђен у пле мић-кој по ро ди ци, по сле не ре дов ног шко ло ва ња за вр шио Уни вер зи тет за вој не и др жав не чи нов-ни ке. Еми гри рао је у Пру ску, па у САД. Ис та као се као ин же ње риј ски офи цир у Ра ту за аме рич-ку не за ви сност и сте као чин бри гад ног ге не ра-ла. Вра тио се у Пољ ску и сту пио у вој ну слу жбу, али је по но во еми гри рао (1792). Дру га по де ла Пољ ске под ста кла га је да по диг не уста нак, осло бо ди Вар ша ву и про гла си уки да ње кмет-ства. Ру си и Пру си угу ши ли су уста нак, Ко шћу-шко је ра њен, за ро бљен и од ве ден у Пе тро град. Пу штен је на сло бо ду две го ди не ка сни је, и оста так жи во та про вео је у САД, Фран цу ској и Швај цар ској.


Сејм – Са бор, ста ле шка скуп шти на.

шљах та – пољ ско ни же плем ство.

1. Ко ји је пру ски вла дар при са је ди нио По ме ра ни ју и ко је го ди не?2. Ка да је Швед ска по ста ла ве ли ка си ла?3. На ве ди те пе ри од не по сто ја ња пољ ске др жа ве? Шта је то ме био узрок?

48

ШИ РЕ ЊЕ МО СКОВ СКЕ РУ СИ ЈЕ

Мо сков ска кне же ви на осло бо ди ла се Та-та ра 1480. го ди не, за вла да ви не Ива-на III Ва си ље ви ча (1462–1505). Он је,

по том, ује ди нио не за ви сне ру ске те ри то ри је, тзв. уде о не кне же ви не: Нов го род, Твер, Ро стов, Ја ро слав и дру ге, и по стао вла дар на ци о нал не др жа ве, чи је осно ве је по ста вио још Ди ми три је Дон ски. За у ста вља њем про до ра Ту ра ка, Ру си-ја је по ста ла моћ но цар ство, бра ни лац пра во-сла вља. Ра дио је и на уре ђе њу др жа ве уво де ћи је дин ствен прав ни и ад ми ни стра тив ни си стем, као и сва ки по бор ник ап со лут ног на че ла вла сти. Као ве ли ки кнез Мо скве по стао је са мо др жац, али је овој ти ту ли при до дао, при кра ју вла да ви-не, још три ре чи – „и све Ру си је“. Овог на че ла вла да ви не, цар ско са мо др жа вље, др жа ли су се сви по то њи ру ски вла да ри и по то ме је она би ла мо нар хи ја за пад ног ти па, са не ка да ја че, а не ка-да сла би је из ра же ним ап со лу ти стич ким ви дом упра вља ња.

Мо сков ска Ру си ја по ста ла је на след ни ца ви-зан тиј ске тра ди ци је, јер је цр ква при зна ла ца ру вр хов ну власт, што је знат но оја ча ло вла да ре ва пра ва. Оту да по ти че иде ја о Мо сков ској Ру си ји као уни вер зал ној др жа ви. Пре ма књи га ма про-ро ка – два су Ри ма па ла, тре ћи, Мо сква, по сто ји, а че твр тог не ће би ти. У сна же њу ру ске др жа ве ва жну уло гу има ла је и ру ска ауто ке фал на цр ква (од 1448), по себ но у обла сти оства ре ња на ци о-нал ног иден ти те та.

По што је пре бро ђе на ди на стиј ска кри за, а на пре сто до шао Иван IV Гро зни (1533–1584), сла ва и моћ Ру си је на гло су уз диг ну ти. Ње го ва мај ка Је ле на, срп ског је по ре кла. Цар ску ти ту-лу узео је 1547. го ди не, ка да је све ча но ми ро-по ма зан и кру ни сан. За тим је осно вао ста ја ћу

вој ску и лич ну гар ду, и по све тио се цен тра ли-зо ва њу др жав не упра ве. Ре фор му је на ста вио ства ра њем Иза бра ног ве ћа и Крун ског са ве та, и Упра ве за спољ не по сло ве, оста вља ју ћи бла-гу са мо у пра ву ло кал ним вој во да ма. Уре див ши др жав ну упра ву, ни је му би ло те шко да за у зме Ка зан и Астра хан, али су га Швед ска и Пољ ска спре чи ле да из би је на Бал тик.

Про цес мо дер ни за ци је др жа ве и ру ског фе у-дал ног дру штва тра јао је ду го, а он га је за по чео. Ру ско дру штво де ли ло се на две гру пе: вла сте лу и те жа ке. Вла сте лу су чи ни ли кне же ви ћи, бо ја ри (круп но) и двор ја ни (сит но плем ство).

Иван IV био је да ро вит вла дар, али, у по зним го ди на ма, нео б у зда но пла хо вит. Уби ство си на Ива на до не ло му је епи тет – „Гро зни“. На сле дио га је син Фјо дор, чо век бла ге на ра ви, али слаб вла дар. За ца ре вог пр вог са вет ни ка из бо рио се Бо рис Го ду нов, ко ји је 1589. го ди не осно вао па-три јар ши ју, оства рив ши ти ме ве ков ни сан Ру ске цр кве. Смр ћу Фјо до ра (1598) уга си ла се ло за Да-ни ло ви ча из ди на сти је Рју ри ко ви ча, те се др жа-ва на шла у ра су лу, за хва ће на гра ђан ским ра том, се љач ким не ми ри ма и бу на ма (смут ное вре мя, 1605–1613).

Швед ска је у 17. и 18. ве ку на пре до ва ла и за кра ља Кар ла XII би ла на вр хун цу своје моћи. Пољ ска је као из бор на мо нар хи ја ду го би ла у кри зи, док је у три ма по де ла ма ни су по ко ри ле Ру си ја, Пру-ска и Аустри ја. Ми ли та ри стич ки уре ђе на Пру ска за бе ле жи ла је ве ли ки успон у 18. ве ку.

РУСИЈА4III.


са мо др жац – го су да рь , вла дар.

Иван Грозни


49


РО МА НО ВИ

По што су ис ти сли По ља ке, са стао се у Мо скви Зем ски са бор 1613. го ди не. Уче сни ци Са бо ра су би ли пред став ни ци

свих дру штве них ста ле жа, и они су иза бра ли за ца ра Ру си је Ми ха и ла Фјо до ро ви ча Ро ма но ва (1613–1645). Са њим по чи ње тро ве ков на вла да-ви на ди на сти је Ро ма нов (до 1917).

Ца ру Ми ха и лу пру жао је по др шку у упра вља-њу Ру си јом отац, ми тро по лит Фи ла рет. Он је окон чао ра то ва ње са По ља ци ма и за у зео тур ско утвр ђе ње Азов на До ну (1637). Цар је из вр шио по пис ста нов ни штва и ре фор ми сао др жав ну упра ву, чи ме су се ба ви ли ско ро сви ру ски вла-да ри, али не увек успе шно. Зем ски са бор био је ста ле шка скуп шти на плем ства, све штен ства и тр го ва ца, а при ка зи јед на вр ста ми ни стар ста ва, чи ме се, у др жав ној упра ви, Ру си ја ве о ма при-бли жи ла уре ђе њу за пад них др жа ва.

Ру си ја је бр зо уве ћа ва ла те ри то ри ју, али у од но су на за пад не др жа ве, она је још увек би ла за о ста ла зе мља. Да би по ста ла ве ли ка си ла, би-ло јој је нео п ход но да иза ђе на Бал тич ко и Цр но мо ре, по што је има ла са мо јед ну лу ку на се ве ру – Ар хан гелск. Раз до бље нај ве ћег ру ског ши ре ња је пе ри од из ме ђу 1689. и 1855. го ди не. Ра то ви ма и осва ја њи ма по че ла је да ши ри сво је гра ни це пре ма Си би ру, осво јив ши Урал, бо гат ру да ма.

То ком 17. ве ка из би ли су на Па ци фик, и код Аму ра до шли у до дир са Ки не зи ма. У Укра ји ни („Ма ла Ру си ја“) по диг нут је ко зач ки уста нак под вођ ством Бог да на Хмељ ниц ког, у ко ји се упле ла и Ру си ја. Рат је окон чан при па ја њем укра јин ских те ри то ри ја на де сној оба ли Дње пра (1667). Ко-ли ко се Ру си ја ши ри ла пре ма за па ду, то ли ко су за пад ни ути ца ји, по сред ством Укра ји не и Бе ло-ру си је, про ди ра ли у Ру си ју: по зо ри ште, ба рок, ико но пи са ње и сл.

ПЕ ТАР ВЕ ЛИ КИ

Нај ви ше успе ха Ру си ја је по сти гла за вла-да ви не свог нај ве ћег вла да ра Пе тра I (1682–1725), ка да је по не ла све атри бу-

те ап со лу ти стич ке мо нар хи је за пад ног ти па и, за јед но са Пру ском, сте кла ста тус ве ли ке си ле. Пе тар је по стао цар у де се тој го ди ни, за јед но са сво јим ма ло ум ним бра том Ива ном. Уме сто њих, вла да ла је њи хо ва по лу се стра Со фи ја, ко ју је Пе тар зба цио 1689. го ди не. Као млад вла дар

Михаил Фјодорович Романов

Петар I Велики

50

III.об и шао је за пад ну Евро пу: Пру ску, Хо лан ди ју, Ен гле ску и хаб збур шке зе мље, и упо знао се са њи хо вим дру штве ним, тех нич ким и, по себ но, вој ним те ко ви на ма, не ли бе ћи се да ра ди обич не по сло ве у по зна тим бро до гра ди ли шти ма. По-том је, по угле ду на Хо лан ди ју и Ен гле ску, до вео у Ру си ју мај сто ре свих стру ка, из вр шио ре фор ме и зе мљу при пре мио за рат не по ду хва те. Ве лик број мла дих Ру са упу тио је у за пад не зе мље да уче је зи ке, бро до град њу, гра ђе ви нар ство и ме-ди ци ну.

Цар Пе тар про вео је ве ћи део сво је вла да ви-не у ра то ви ма са сво јим глав ним не при ја те љи-ма: Пољ ском, Швед ском и Тур ском. У ра ту са Тур ском (1710–1711) до жи вео је по раз на ре ци Пру ту, али је ус пео да за др жи све ра ни је те ри-то ри је, осим Азо ва. Пе тар I је успе шно ра то вао про тив Пер си је и Швед ске. Швед ски краљ Кар-ло XII бе ле жио је у по чет ку успе хе, по себ но по-бе дом код Нар ве, али је 1709. го ди не, у Укра ји ни, код Пол та ве, до жи вео стра хо вит по раз. Ми ром у Ни шта ду (1721) Ру си ја је за до би ла Есто ни ју, Ли во ни ју и део Ка ре ли је и ко нач но по ста ла бал-тич ка зе мља. Пе тар I је при хва тио ти ту лу ца ра

(им пе ра то ра), и ти ме по ка зао ко ли ко је уз диг-нут ме ђу на род ни углед Ру си је. Све ове успе-хе ове ко ве чио је из град њом но ве пре сто ни це – Санкт Пе тер бур га (Пе тро гра да), на оба ла ма Не ве у Бал тич ко мо ре.

Усле ди ле су и уну тра шње ре фор ме у др жа ви: ство рио је ста ја ћу вој ску и мор на ри цу, отво рио мно ге руд ни ке и ма ну фак ту ре, увео га је ње но-вих по љо при вред них кул ту ра, уре дио по ре ски

Санкт Петербург


Стварање руске државе

51


си стем, бо јар ску ду му за ме нио се на том, мо-дер ни зо вао из вр шну власт уво ђе њем ко ле ги ја (ми ни стар ста ва), увео но ву ад ми ни стра тив-ну по де лу на гу бер ни је са гу бер на то ри ма као управ ни ци ма; осно вао Све ти си нод и уки нуо зва ње па три јар ха; отво рио мно го број не шко ле за мо ре плов ство, тех ни ку, ме ди ци ну; осно вао Ака де ми ју на у ка (1725), док је Уни вер зи тет Ру-си ја до би ла тек 1755. го ди не; пот чи нио бо ја ре и за бра нио им да но се ду ге бра де и ду ге ка пу те, а же на ма ски нуо по крив ке са ли ца и до пу стио да из ла зе из ку ћа.

Овим про ме на ма, Ру си ја је по сти гла ви сок сте пен цен тра ли за ци је, осна жи ла вла да ре ва ауто крат ска пра ва и моћ, уве ла јед но о бра зност упра ве у зе мљи и из ме ни ла жи вот не усло ве. Ве-ли ка осва ја ња и про ши ре ња учи ни ли су је ви-ше на ци о нал ном др жа вом. Би ле су то ко ре ни те про ме не, ко је су по ву кле ру ско дру штво на пред, ство ри ле мо дер но фе у дал но цар ство и при бли-жи ле Ру си ју За па ду, због че га му је Си нод до де-лио епи тет „Ве ли ки“.

По том се на ру ском пре сто лу сме ни ло не ко-ли ко не спо соб них вла да ра. Тек сре ди ном ве ка, Пе тро ва кћер ка Је ли са ве та (1741–1762) ста би-ли зо ва ла је др жа ву. Иако ра то ва ње ни је пре ста-ло ни за ње не вла да ви не, по зна ти ја је по сја ју, за ба ва ма и рас ко ши ко је је за ве ла на дво ру. За ње не вла да ви не, на се ли ли су се Ср би из Ју жне Угар ске у Укра ји ну.

ЦА РИ ЦА КА ТА РИ НА

Ру си ја се ста би ли зо ва ла и на ста ви ла са осва ја њи ма но вих те ри то ри ја за вла да ви-не спо соб не Ка та ри не II (1762–1796), не-

мач ке прин це зе. Она је ве што укло ни ла су пру га, ца ра Пе тра III, и са ма вла да ла. Пе тар Ве ли ки из вео је Ру си ју на хлад ни Бал тик, а Ка та ри на на то пло Цр но мо ре, чи ме је по твр ди ла да је моћ-на си ла. Тур ке је по ра зи ла у ра ту (1768–1774) и на коп ну и на мо ру. Ру ска фло та је из Бал тич ког мо ра упло ви ла у Сре до зем но мо ре, и код Че-шме (1770) по ра зи ла тур ску фло ту, да би по том за по се ла Крим и се вер ну оба лу Цр ног мо ра. Ру ска вој ска про др ла је пре ко Ду на ва у се вер ну

Катарина II

Грб династије Романов

52


Бу гар ску, и ти ме озна чи ла пут ко јим ће убу ду-ће ићи ру ске сна ге. Ку чук-Кај нар џиј ским ми ром (1774) Ру си ја је до би ла про ши ре ње на под руч ју Ку ба на, из ме ђу Бу га и Дње пра, про лаз кроз Бос-фор и Дар да не ле и пра во за шти те хри шћа на у Тур ској. Био је то ве ли ки успех ру ског оруж ја и ди пло ма ти је, и огро ман до би так за пра во слав не бал кан ске на ро де. Од та да, они не ви де осло бо-ди о ца од тур ског роп ства са мо у Аустри ји, већ и у Ру си ји.

Ка та ри на II је на ста ви ла агре сив ну по ли ти ку пре ма Тур ској. О по де ли Тур ске из ме ђу Ру си-је и Аустри је ца ри ца је осми сли ла, тзв. „Грч ки про је кат“ (1781). Њи ме је ута на че на пр ва по де ла Осман ског цар ства, пре ма ко јој је Ср би ја при-па ла Аустри ји, што ће се по но ви ти и у на ред ним до го во ри ма ових зе ма ља. Но ви успе шни рат про тив Тур ске (1787–1792) омо гу ћио јој је на-ста вак про ши ре ња на Цр ном мо ру, из ме ђу Пру-та и Бу га, и ко нач но осва ја ње Азер беј џа на. Ко-нач но је осво јен и Крим (1783), где је са гра ђе на ба за за бу ду ћу цр но мор ску фло ту. Због по стиг-ну тих успе ха и она је сте кла епи тет „Ве ли ка“.

У уну тра шњој по ли ти ци, по ка за ла је чвр сту ру ку угу ше њем ве ли ког уста на ка се ља ка, пред-во ђе них Пу га чо вим (1773–1775).

Русија је поделом Пољске добила највећи део, па се може рећи да је постала највећа др-жава у Европи. Осам на е сти век је век ру ског те-ри то ри јал ног екс пан зи о ни зма и по ра ста ње ног ме ђу на род ног зна ча ја и угле да. Осе тан је ве ли ки и убр за ни раст ути ца ја за пад не кул ту ре на жи-вот у свим ње ним дру штве ним струк ту ра ма. У Ру си ји је пре о вла да вао ути цај фран цу ске кул-ту ре, што се мо же за па зи ти и у де ли ма ру ских кла си ка, у ко ји ма се раз го во ри че сто во де на фран цу ском је зи ку.


екс пан зи о ни зам – те жња ка осва ја њу но вих те ри то ри ја и тр жи шта.

Је ме љан Ива но вич Пу га чов (1742–1775). Ко зак, хра бар и вешт вој ник, уче сник не ко ли ко ра то ва ко је је во ди ла ца ри ца Ка та ри на II. Пред вод ник је се љач-ког устан ка на Ура лу и По во лож ју. У ме сти ма ко ја је осло бо дио увео је ко зач ку са мо у пра ву, уки нуо вој ну оба ве зу и да жби не, и се ља ци ма да ро вао зе мљу. У јед ном тре нут ку је ње гов уста нак за пре тио рас плам-са ва њем у цен трал ној Ру си ји. Цар ска ар ми ја, под ко ман дом Су во ро ва, по ра зи ла је уста ни ке код Ца ри-ци на (Вол го град), Пу га чо ва ухап си ла и по гу би ла у Мо скви. Уста нак је био ве ли ка опо ме на вла да ру да по ве де бри гу о те шком по ло жа ју ру ских се ља ка.

1. Ка ко се зо ве ру ска ди на сти ја ко јој је при па дао Иван Гро зни?2. Ко ли ко ду го је вла да ла Ру си јом ди на сти ја Ро ма но в?3. На ко ја мо ра су Ру си ју из ве ли Пе тар Ве ли ки и Ка та ри на Ве ли ка?

По ку шај те да из ове те мат ске це ли не уочи те и за пи ше те све ка рак те ри сти ке ап со лу ти стич ких мо нар хи ја и вла сти њи хо вих вла да ра.

ЗАДАТАК

Кремљ, Москва

Спо ра зу мом кне за Ми ло ша и Ма ра шли Али-па ше окон чан је Дру ги срп ски уста нак, од но сно пр ви пе ри од Срп ске ре во лу ци-је (1804–1815), та ко зва ни рат ни или де струк тив ни пе ри од, чи-

ја је основ на ка рак те ри сти ка ру ше ње тур ске вла сти и др жа ве и вас-крс срп ске вла сти и др жа ве. У дру гом пе ри о ду Срп ске ре во лу ци је (1816–1835), Ср би ја је до 1830. го ди не ужи ва ла по лу а у то ном ни по-ло жај, а по том ауто ном ни. Реч је о кон струк тив ном пе ри о ду Срп ске ре во лу ци је, ко ји се по кла па с ве ћим де лом пр ве вла да ви не кне за Ми ло ша. Тај пе ри од пре по зна тљив је по по нов ној из град њи др жав-них вла сти на про сто ру Бе о град ског па ша лу ка, а по сле 1833. го ди не и на те ри то ри ји на ко јој се про сти ра ла уста нич ка др жа ва. Овај пе ри-од за вр ша ва се јед ним од нај ва жни јих со ци јал но-еко ном ских до га-ђа ја у по ве сти Ср би је 19. сто ле ћа – уки да њем фе у да ли зма (1835).

XII

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)

189

1 АУТОНОМНА КНЕЖЕВИНА

ХАТИШЕРИФИ

Спо ра зум во жда Ми ло ша и бе о град ског ве зи ра Ма ра шли је ни је мно го ну дио Ср-би ма, али им је вра тио то ли ко же ље ни

мир по сле ско ро два на ест го ди на ра то ва ња. Ми-ло шу Обре но ви ћу, са да већ кне зу, и уста ни ци ма пред сто јао је дуг и не пред ви дљив пут бор бе за ауто ном ни по ло жај Ср би је. Ауто но ми ју је Ср-би ја сте кла осам на ест го ди на по сле окон ча ња Дру гог срп ског устан ка, на осно ву ме ђу на род-них уго во ра и Пор ти них прав них до ку ме на та. Кнез Ми лош је пре го во ре с Пор том во дио осла-ња ју ћи се на од ред бе Ич ко вог ми ра, Осму тач ку Бу ку ре шког ми ра и усме ни спо ра зум с ве зи ром Ма ра шли Али-па шом. Пре го во ре с Тур ском во-ди ле су по себ не де пу та ци је, да би ка сни је ту ду-жност пре у зео срп ски ка пу ће ха ја, ди пло мат ски пред став ник у Ца ри гра ду.

По што је прет ход но до би ла две мол бе Ср-ба, Пор та је ле га ли зо ва ла спо ра зум кне за Ми-ло ша и ве зи ра Ма ра шли је, та ко што је Ср би ма из да ла осам фер ма на у зи му 1815–1816. го ди не. Тим ак ти ма сма њен им је ха рач, да та ам не сти-ја, спа хи ја ма је на ре ђе но да узи ма ју при хо де са фе у дал них по се да по за ко ну, по рез Тур ској пла-ћан је у две ра те, срп ски тр гов ци мо гли су да тр гу ју по це лом Цар ству, тур ска вој ска бо ра ви ла је са мо у гра до ви ма, по па лан ка ма и гра до ви ма се део је уз му се ли ма по је дан срп ски кнез ра-ди от пра вља ња срп ских по сло ва, а у Бе о гра ду је ра ди ла На род на кан це ла ри ја са ста вље на од на хиј ских пред став ни ка. На тим пра ви ма за сни-ва ла се по лу а у то но ми ја Ср ба у Бе о град ском па-ша лу ку.

Ру си ја и њен ди пло мат ски пред став ник у Ца-ри гра ду све вре ме су по др жа ва ли кне за Ми ло-ша и тру ди ли се да Пор та усво ји срп ске зах те ве. Од свих мол би упу ће них Пор ти нај зна чај ни ја је она из 1820. го ди не у ко јој су Ср би нај пот пу-ни је из не ли сво је зах те ве. Тек де це ни ју ка сни је, под при ти ском Ру си је, Пор та ће при зна ти Ср-би ји ауто ном на пра ва. Ру си ја је Акер ман ском кон вен ци јом ре ши ла са мо не ке сво је про бле ме

XII.

ДИ МИ ТРИ ЈЕ ДА ВИ ДО ВИЋ 17891836

Ро ђен је у Зе му ну, где је учио основ ну шко лу, по ха-ђао је гим на зи ју у Срем ским Кар лов ци ма, сту ди рао ме ди ци ну у Пе шти и Бе чу, али ни је их за вр шио. У Бе чу је с Ди ми три јем Фру ши ћем по кре нуо Но ви не серб ске (1813–1822) и ча со пис За бав ник. Због про ти вље ња уни-ја ће њу Ср ба у Дал ма ци ји и ду го ва пре бе гао је у Ср би-ју, где је сту пио у слу жбу код кне за Ми ло ша ра де ћи као ле кар и кне жев се кре тар. По што је сте као по ве ре-ње, кнез му је дао да во ди спољ не по сло ве и слао га на пре го во ре у Ца ри град. Ис та као се ве штим по сре-до ва њем из ме ђу кне за, ру ске ди пло ма ти је и тур ских ми ни ста ра. По сле кне за Ми ло ша, ње го ва уло га у до-би ја њу ха ти ше рифâ из 1830. и 1833. го ди не је нај ве ћа. И у Ср би ји је по кре нуо и уре ђи вао Но ви не серб ске (1834–1835). По том је био по пе чи тељ ино стра них де ла (1834), уну тра шњих де ла и про све те (1835). У Ми ле ти ној бу ни био је на стра ни кне за Ми ло ша и, по том, ис та као се као пи сац Сре тењ ског уста ва. По што се због Сре-тењ ског уста ва за ме рио Тур ској, Ру си ји и Аустри ји, кнез Ми лош је сву кри ви цу сва лио на ње га и ли шио га свих зва ња. По след ње го ди не жи во та про вео је у Сме-де ре ву.

Иако Новине сербске нису биле прве српске новине, одиграле су значајну улогу у развоју српске журналистике и биле од велике користи Вуку Караџићу у његовој књижевној делатности.


депутације – изасланици Србије на Порти.

ферман – султанова писмена заповест, наредба.

190

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)XII.с Тур ском и оба ве за ла је да Ср би ји из да фер ман о ауто но ми ји, те је та ко не до вољ ну за шти ту пре-тво ри ла у пра ви про тек то рат. Али на го ми ла не про бле ме с Тур ском, она је ипак ре ши ла ра том (1828–1829), ко ји је за вр шен Је дрен ским ми-ром. Ше стим чла ном Ру си ја је оба ве за ла Тур ску да од мах ре ши срп ско пи та ње нај ви шим прав-ним ак том – ха ти ше ри фом. Ка да се има на уму да је уче ство ва ла и у из ра ди ха ти ше ри фа за Ср-би ју, ње на уло га у об но ви и об ли ко ва њу срп ске др жав но сти од пре суд ног је зна ча ја.

На шав ши се у те шкој си ту а ци ји због по бу-на у зе мљи, под при ти ском Ру си је и ве штом, упор ном и пот ку пљи вом по ли ти ком кне за Ми-ло ша Тур ска је из да ла Ср би ма три ха ти ше ри-фа – 1829, 1830. и 1833. го ди не. Пр ви је ско ро бе зна ча јан, док су дру га два уте ме љи ла Ср би ју као ауто ном ну др жа ву.

Ха ти ше риф из 1830. го ди не ута на чио је од-но се Ср би је и Тур ске и про пи сао пра ва срп ском на ро ду на те ри то ри ји ко ју су осло бо ди ли уста-ни ци у Пр вом устан ку. Ср би ја је са став ни део Тур ског цар ства, а Тур ци има ју пра во да бо ра ве са мо у „цар ским гра до ви ма“ (Бе о град, Ша бац, Сме де ре во, Кла до во, Ужи це, Со ко), док ће сва дру га утвр ђе ња би ти по ру ше на. Тур ска се не ће ме ша ти у уну тра шње по сло ве Ср би је. Ср би ма је при зна та сло бо да ве ро и спо ве сти, из бор ми тро-по ли та и епи ско па и упо тре ба зво на на цр ква ма, што је по твр ђе но кон кор да том с Ва се љен ском па три јар ши јом (1831). Упра ва Ср би јом по ве ре-на је кне зу и Са ве ту, ко ји ма при па да из вр шна власт. Ср би има ју пра во да ор га ни зу ју суд ство, да др же вој ску, да отва ра ју бол ни це, штам па-ри је, шко ле и по шту. Срп ски тр гов ци мо гу сло-бод но да тр гу ју у Тур ској, а Ср би ја има пра во да др жи у Ца ри гра ду свог ди пло мат ског пред-став ни ка – ка пу ће ха ју. Тур чин не мо же при си-ли ти Ср би на да му слу жи ако он то не ће, ка ко је ра ни је би ло.

Ха том је кне зу Ми ло шу Обре но ви ћу при зна-то пра во на след ства пре сто ла пре ма прин ци пу пр во род ства, на осно ву од лу ка на род них скуп-шти на из 1817. и 1827. го ди не. Сул тан је кне зу из дао по се бан акт – Бе рат (1830), чи ме је прав-но уте ме ље на ди на сти ја Обре но вић. У по себ но упри ли че ном чи ну об ја вљи ва ња Ха ти ше ри фа и Бе ра та вид но ме сто при па ло је ми ро по ма за њу кне за Ми ло ша у Са бор ној цр кви у Бе о гра ду.

Овим прав ним ак ти ма Ср би ја ни је сте кла пот пу ну ауто но ми ју по што су оста ла не ре ше на три пи та ња: исе ље ње Ту ра ка, при са је ди ње ње, тзв. шест на хи ја и три бут Тур ској.


протекторат – покровитељство. кон кор дат – спо ра зум не ке др жа ве са Ва се љен ском па-три јар ши јом или па пом. бе рат – по ве ља, акт о име но ва њу. три бут – да нак, по рез ко ји је по ко ре ни на род пла ћао осва ја чу.

Шест на хи ја – Реч је о те ри то ри ји из ван Бе о град ског па ша лу ка ко ју су Ка ра ђор ђе ви уста ни ци осло бо ди ли по сле 1807. го ди не. Кнез Ми лош ни је упра вљао њом по сле 1815. го ди не и уза луд ни су би ли сви на по ри да је по вра ти. По што је прет ход но по бу нио ло кал но ста-нов ни штво, он је ту те ри то ри ју при са је ди нио Ср би ји 1831. и 1832. го ди не. Бе о град ски па ша лук за хва тао је по вр ши ну од 24.440 km2, док су „шест на хи ја“ има ле 13.300 km2. Ср би ја се од 1833. до 1878. го ди не про сти-ра ла на 37.740 km2.

Ни је дан ха ти ше риф ни ти бе рат ни је са чу ван у ори-ги на лу и за то не мо же мо по ну ди ти илу стра ци ју би ло ко јег од њих. Са чу ван је опис Ха ти ше ри фа из 1838. го ди не („Тур ског“ уста ва), па се он ов де на во ди у це-ли ни ка ко би се упот пу ни ла пред ста ва о тим ак ти ма то ли ко зна чај ним за на ста нак но во ве ков не срп ске др жав но сти.

„На сви ма овим сул та но вим ха ти ше ри фи ма и фер-ма ни ма, на вр ху, че лу, на ла зи се ве ли ка цр на ту ра, сул тан ски мо но грам са ста вљен из пи сме на, име на и на сло ва вла да ју ћег сул та на и ње го вих пре да ка. Али код ха ти ше ри фа 1838. го ди не сул тан ска ту ра, мо но-грам сул та на Мах му да дру гог из ра ђен је сав зла том; а де сно од ту ре, ма ло из диг ну то, на ла зи се бо јом и зла том на цр та ни ве нац, у ви ду елип се, са отво ре ним гор њим кра јем, ко ји је ис пу ни ло зла том из ра ђе но сун це, са ра за су тим зра ци ма. У овом вен цу на ла зи се сво је руч но од сул та на Мах му да дру гог на пи са но: ’По овој из ло же ној пре ви со кој на ред би На шој, у све му без у слов но по сту па ти и вр ши ти је, а про тив но не чи-ни ти’.“

Мита Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842, Београд, 1897.

191


Упор ним кне же вим за ла га њем на Пор ти, ко је је по др жа ва ла ру ска ди пло ма ти ја, по сле при са-је ди ње ња шест на хи ја Пор та је Ср би ји из да ла Ха ти ше риф из 1833. го ди не. Њи ме је и фор мал-но при зна ла при са је ди ње ње по ме ну тих на хи ја, утвр ди ла да нак на 2.300.000 гро ша, про ду жи ла Тур ци ма рок за исе ље ње из Ср би је и утвр ди ла ста тус Бе о гра да. Раз гра ни че ње из ме ђу Ср би је и Тур ске из ве де но је у зи му 1833/4. го ди не.

Ср би ја је, ко нач но, по сле ду го го ди шњег ра-то ва ња и ди пло мат ске бор бе сте кла по ло жај ауто ном не кне же ви не, од но сно ва зал но-три-бу тар не др жа ве, са не за ви сном уну тра шњом упра вом.

УКИДАЊЕ ФЕУДАЛИЗМА

УСр би ји су жи ве ли Ср би и Тур ци, али је би ло и Ру му на, Ци га на, Је вре ја. Она је 1804. го ди не има ла око 400.000 ста нов-

ни ка, а 1813. и 1834 – око 700.000. Од то га, Ту-ра ка је би ло око 24.000 и они су углав ном би ли исла ми зо ва ни Ср би. Пра вих Осман ли ја би ло је ма ло. Од 1815. до 1833. го ди не у Ср би ји Бе-о град ског па ша лу ка по сто ја ло је дво вла шће, двој на срп ско-тур ска власт. У Бе о гра ду је се део ве зир, за по вед ник Па ша лу ка, у чи јим је ру ка-ма би ла сва тур ска власт. Ва жна лич ност био је алај-бег, ста ре ши на спа хи ја, док су ста ре ши не на хи ја би ли му се ли ми. У Ср би ји су по сто ја ле све три вр сте фе у дал них по се да – ти ма ри, зе а-ме ти и ха со ви (му ка де – сул та но ва до бра). Ср-би су да ва ли Тур ској, ве зи ру и спа хи ја ма раз не вр сте по ре за.

Уз тур ску власт по сто ја ла је па ра лел но и срп-ска власт – вр хов ни кнез, На род на кан це ла ри ја, обор кне зо ви на хи ја, кне зо ви кне жи на, кне зо ви до де ље ни му се ли ми ма ра ди при су ства су ђе њу Ср би ма, се о ски кме то ви. За из др жа ва ње срп-ске вла сти са ку пљан је по се бан по рез, док се ку-лу чи ло за по тре бе обе вла сти. Све до сти ца ња ауто но ми је срп ска власт је би ла у по во ју и ни је до сти гла ни во из вре ме на Пр вог устан ка. По ред кне за, нај зна чај ни ја уста но ва би ла је На род на скуп шти на, ко ја се са ста ја ла два пу та го ди шње због раз ре зи ва ња и са ку пља ња по ре за, из бо ра Ми ло ша за кне за, би ра ња и упу ћи ва ња де пу та-ци ја у Ца ри град. На род на кан це ла ри ја је, ка сни-је, пре ра сла у Суд на род ни срп ски. Пра во су ђу је кнез Ми лош по кла њао ве ли ку па жњу, оти ма ју ћи суд ску власт од Ту ра ка и пре но се ћи је на срп ске су до ве. По том је увео „упи сне пан ду ре“, скри ва-ју ћи вој ску иза тог име на.

СЕЉАКОВЕ ДАЖБИНЕ:

Султану (турској држави): харач, чибук, главница.

Спа хи ји: у нов цу – глав ни ца, сви ња ри на, ка зан, свад-ба ри на, ко та ри на, по па ша, ви на ри на; у усе ви ма – де-се так од пше ни це, ра жи, јеч ма, зо би, круп ни ка, про је, ку ку ру за, лу ка, ду ва на


ха рач – лич ни по рез, гла ва ри на.

чи бук – по рез на сит ну сто ку (ов це, ко зе).

глав ни ца – вр ста нов ча ног по ре за.

Хат из 1833.

192


Јед но од нај ва жни јих дру штве но-еко ном ских пи та ња у Ср би ји 19. ве ка би ло је уки да ње фе-у да ли зма. Уста ни ци су осло ба ђа њем Бе о град-ског па ша лу ка исто вре ме но уки да ли фе у дал не од но се и оба ве зе. Ср би у уста нич кој др жа ви би ли су ли ше ни фе у дал них од но са и оба ве за. Па дом Ср би је вра ћен је фе у да ли зам у свом кла-сич ном ви ду – ти мар ском си сте му. Спо ра зу мом кне за Ми ло ша и ве зи ра Ма ра шли Али-па ше фе у дал ни од но си и оба ве зе по но во су ста вље-ни на за кон ске осно ве. Ср би су рад на уки да њу фе у да ли зма за по че ли 1820. го ди не, а до вр ши ли де це ни ју и по ка сни је. Пла ћа ње дан ка Тур ској од се ком под ра зу ме ва ло је усту па ње фе у дал них до ба ра Ср би ма, али то ни је би ло ла ко из ве сти због про ти вље ња спа хи ја. Ово пи та ње ко нач но је ре ше но ха ти ше ри фом из 1833. го ди не, ка да је да нак пре се чен на 2.300.000 тур ских гро ша. У ту су му ушле су све оба ве зе срп ских се ља ка пре ма спа хи ја ма и сул та ну, од но сно фе у дал ци ма и др-жа ви, јед но став ни је ре че но – Кне же ви не Ср би је пре ма Осман ском цар ству. Сто га се мо же ре ћи да је тур ско фе у дал но уре ђе ње Ср би је пре ста ло на Ми тров дан 1833. го ди не, ка да је по след њи пут по рез ис пла ћи ван сул та ну и спа хи ја ма на до та да шњи на чин.

Са пре стан ком фе у дал них од но са срп ских се ља ка пре ма спа хи ја ма ни је на стао пот пун рас кид с фе у да ли змом у Кне же ви ни. На ред не две го ди не срп ска др жа ва је са ку пља ла фе у дал-не да жби не од срп ских се ља ка, а кнез Ми лош се пре ми шљао да тур ске фе у дал це за ме ни срп-ским. Би ло је то вре ме ка да је ве ли ки срп ски пре по ро ди тељ Вук Ка ра џић тра жио од кне за Ми ло ша да га по ста ви за тр шић ког спа хи ју. Вре ме од 1833. до 1835. го ди не од ли ку је се по-лу фе у дал ним ста њем: фе у дал них од но са ни је би ло, али је би ло фе у дал них да жби на ко је је са-ку пља ла срп ска др жа ва уме сто спа хи ја. У вре ме не ми ра иза зва них Ми ле ти ном бу ном и то ком ра да Сре тењ ске скуп шти не од лу че но је да се све

да жби не сли ју у по рез од 6 та ли ра го ди шње, ко-ји би по ре ски об ве зни ци пла ћа ли у две ра те. Од Ђур ђев да на, 5. ма ја 1835. го ди не пре ста ле су и фе у дал не оба ве зе, па се он узи ма као дан ко-нач ног уки да ња фе у да ли зма у Ср би ји. То је и крај со ци јал ног про це са Срп ске ре во лу ци је. Ср-би у Кне же ви ни Ср би ји ме ђу пр вим на ро ди ма у Евро пи осло бо ди ли су се фе у дал них око ва, што је бу ду ћем раз во ју зе мље да ло по себ но обе леж је – по ја ва дру штва сло бод них се ља ка.

У на ред них не ко ли ко го ди на ре ша ва но је ва жно пи та ње зе мљи шне сво ји не, од но сно при пад но сти зе мље. Се љак ни је био вла сник зе мље, већ сул тан – то ва жно пра во сте као је Ха ти ше ри фом из 1838 (Тур ски устав). Он је та-да про гла шен го спо да ром зе мље ко ју об ра ђу је и с ко јом је у пот пу но сти рас по ла гао: мо гао ју је про да ти, оста ви ти у на след ство и за ве шта ти.

Ср би јан ско дру штво 19. ве ка ду го ће би ти се љач ко, без фе у дал не и гра ђан ске кла се, са ма-ло број ном ин те лек ту ал ном, по ли тич ком и кул-тур ном сна гом, те је спо ро до би ја ло дру штве ну ели ту. Оно је би ло ско ро ујед на че но у си ро ма-штву и ни је мо гло из ве сти бр жи ма те ри јал ни на пре дак.

Црква и конак кнеза Милоша у Београду

1. У чему је разлика између полуаутономног и аутономног статуса Србије?2. Ко је покренуо и уређивао Новине сербске?

Покушајте да сазнате зашто је укидање феудализма најзначајнија друштвена појава у Србији у 19. веку.

ЗАДАТАК

193

XII.

РАТ НА СВА КО ДНЕ ВИ ЦА

Ра то ва ње је бит на од ли ка уста нич ког до ба (1804–1815), те је сто га жи вот уста ни ка био то ме при ла го ђен. Уста ни ци су ве ћи

део вре ме на про во ди ли по шан че ви ма, ко јих је нај ви ше би ло дуж гра ни це, на ро чи то по ред Дри не. Нај по зна ти ји шан че ви по диг ну ти су на Де ли гра ду, Ми ша ру, Ло зни ци, Вар ва ри ну, Че гру, Љу би ћу и За са ви ци. И тур ска вој ска ко ри сти ла је шан че ве у бор би про тив уста ни ка. Шан че ви су би ли раз ли чи тог об ли ка и ве ли чи не, има ли су гру до бра не, ку ле и ме ста за то по ве, а у уну-тра шњо сти – скло ни ште за му ни ци ју и оруж је, ко њу шни цу, про сто ре за од мор и спа ва ње вој-ни ка, чу ва ње хра не, бу нар или скри ве ни до вод во де с обли жњег из во ра. Сва ки ша нац имао је свог за по вед ни ка. У ве ћим шан че ви ма ко ман да је нај че шће би ла у ру ка ма вој во да.

Уста нич ка сва ко дне ви ца би ла је углав ном рат на: или су се уста ни ци ту кли с Тур ци ма, или су се при пре ма ли за бор бе. Ра то ва ње је пре-ста ја ло с је се њим ки ша ма и за по чи ња ло пр вих

про лећ них да на, а је дан део рат ни ка оста јао је у шан че ви ма и пре ко зи ме. Ду го ра то ва ње оста-ви ло је по сле ди це на он да шњег чо ве ка: „А у оно вре ме та ко су Ср бљи ди вљи би ли и сви ре пи ка-ко исто ти гри и ла фо ви, пак ту тре ба вр ло ли-сич ка мај сто ри ја с њи ма жи ви ти“, при ме тио је са вре ме ник Ни ћи фор Нин ко вић.

НА СЕ ЉА

Ср би су углав ном жи ве ли у се ли ма, а би-ло их је и у ва ро ши ма, у ко ји ма су бо-ра ви ли за јед но с Тур ци ма. У гра до ви ма

су жи ве ли, хра ни ли се и обла чи ли као и Тур-ци. Због то га на род те ва ро ша не ни је убра јао у Ср бе и пре зи рао их је. Чак се ни у је зи ку ни су раз ли ко ва ли Ср би од Ту ра ка јер је ве ћи на му-сли ма на би ла срп ског по ре кла и рет ко ко ји је знао го во ри ти тур ски. Че та бе о град ских Ту ра ка пе ва ла је 1804. го ди не, при ли ком јед ног по хо да у уну тра шњост, пе сму Чу ва ла ов це То до ра, ши-ро ким по љем крај мо ра. Ме мо а ри сти с по чет ка 19. ве ка бе ле же да су ти му сли ма ни, по тур че ња-ци, би ли го ри и не сно сни ји ра ји од Осман ли ја, пра вих Ту ра ка.

Срп ско се ло про сеч но је има ло око 50 ку ћа и би ло је ра штр ка но, те је сто га за хва та ло ве лик про стор. Кнез Ми лош је три де се тих го ди на 19. ве ка по ку шао да ушо ри се ла у Ср би ји по угле ду на на се ља у Хаб збур шкој мо нар хи ји, али у то ме ни је ус пео, осим не ко ли ко из у зе та ка. Се о ске ку-ће у ко ји ма се ста но ва ло би ле су углав ном пра-вље не од сла бог ма те ри ја ла. Це лу уну тра шњост чи ни ла је јед на про сто ри ја, с ог њи штем у сре ди-ни, док су рет ке би ле ку ће ко је су има ле две со-бе. По што се жи ве ло у за дру зи, у та ко ве ли ким по ро ди ца ма мо гло се на ћи по ви ше оже ње них

Три ма ха ти ше ри фи ма Ср би ја је ре гу ли са ла др жав но прав не од но се са Тур ском и по ста ла ауто-ном на Кне же ви на. Уки да њем фе у да ли зма омо гу ћи ла је бр жи при вред ни на пре дак и по ја ву гра-ђан ског дру штва.

ЖИВЕТИ У ВАЈАТУ И НА ДВОРУ2

Ада-кале


194

XII.љу ди, па је за сва ког од њих гра ђен по ред ку ће ва јат. У ку ћи су спа ва ли са мо ста ри ји, а у ва ја ти-ма – оже ње ни и њи хо ва де ца. Сва ка ку ћа има ла је свог ста ре ши ну. А сва ке сед ми це по јед на же-на (ре ду ша) спре ма ла је хра ну.

Здра вљу на ро да тре ба ло је по кло ни ти ви ше па жње, те су, по ред до ма ћих на дри ле ка ра, са-мо у ких ли ца, у Ср би ју по че ли да до ла зи уче ни ле ка ри. Је дан од њих био је и Бар то ло мео Ку-ни берт, Ита ли јан, ле кар бе о град ског ве зи ра, а по том кне за Ми ло ша. Он је за со бом оста вио за ни мљи ве ру ко пи се, дра го це ни из вор за про у-ча ва ње на род ног жи во та. Бол ни це су отва ра не још за вла да ви не кне за Ми ло ша, али је пр ва на-мен ска згра да по диг ну та тек 1866. го ди не. Хи-ги јен ске при ли ке ни су би ле до бре ни у се ли ма, ни у ва ро ши ма. Нај ви ше про бле ма би ло је са здра вом во дом за пи ће.

Ср би се ља ци жи ве ли су од зе мље и сто ке, али је и ме ђу њи ма би ло тр го ва ца и за на тли ја – ко-ва ча, ка ча ра, ћур чи ја, дун ђе ра, ко ноп ча ра, ко-ла ра… У ис хра ни су ко ри сти ли ку ку ру зни хлеб, ре ђе пше ни цу и је чам, кром пир је тек по чео да се ко ри сти, док су па суљ, ку пус, лук, гра шак, со-чи во и рот ква ре дов но упо тре бља ва ни.

ОДЕВАЊЕ

Му шка но шња у Ср би ји би ла је ско ро сву да јед на ка: опан ци, ша ре не ча ра пе до ко ле на, га ће од плат на, чо ха не чак-

ши ре, ко шу ља до ко ле на с ве зе ним ру ка ви ма и ко ли ром, оба ви је на ву не ним цр ве ним по ја сом, пре ко ње од бе лог сук на кра так зу бун и гуњ од цр ног сук на дуг до ко ле на. На гла ви ви ше вр ста ка па – ши ља та цр ве на, фес, цр на од абе или цр-на шу ба ра. За по ја сом лу ла и раз не вр сте оруж ја ви ше као украс. Од му шких ига ра нај по зна ти је су би ле ба ца ње ка ме на с ра ме на, ска ка ње, рва ње и га ђа ње у ни шан. Жен ска но шња раз ли ко ва ла се од кра ја до кра ја. Нај че шће се на гла ву ста-вља ла бе ла ма ра ма ис ки ће на сре бр ним нов цем.

У Ср би ји су по сто ја ле и ма ле др ве не ку ће ко је су мо гле да се пре ме шта ју кол ском ву чом по чи та вом по се ду. Жи ве ћи ду го под Тур ци ма, Ср би су че сто би-ли при мо ра ва ни да се скла ња ју ду бо ко у шу ме и ја-ру ге. Они су на тај на чин спа са ва ли де цу од дан ка у кр ви, из бе га ва ли пла ћа ње по ре за, али и све дру ге вр сте не при јат но сти ко је је на ме тао од нос ра је и фе-у да ла ца. Изо ло ван жи вот у шу ма ма и ја ру га ма био је те жак и не здрав. Кнез Ми лош је то ком сво је пр ве вла-да ви не пред у зео зна чај ну ме ру ти ме што је про на-шао све ова кве „скри ва ли це“ и на ре дио им да ку ће из ме сте на осун ча не про план ке. Ти ме је по сти гао два ци ља: на те рао их је да уред но пла ћа ју по рез срп ској др жа ви, чи ме је знат но уве ћао др жав ни бу џет, а мно-го је до при нео по бољ ша њу на род ног здра вља при-си лив ши их да на пу сте вла жне и нео сун ча не про сто-ре и да оду на при род но здра ви је зе мљи ште и под не бље.

Кућа из околине Ваљева

Вајат


ћурчија – крзнар.

дунђер – столар и зидар у исто време.


195


Ко шу ља је за коп ча ва на од мах ис под вра та, а опа-са на ша ре ном ву не ном пре га чом од ре са. Пре ко ње је до ла зи ла ха љи на без ру ка ва од бе лог плат-на, с раз ре зом ко ји је омо гу ћа вао да се ви де гру-ди и пре га ча, ру ка ви су би ли отво ре ни, а це ла ха-љи на ис ки ће на пла вим ву не ним гај та ни ма. Же не су на но га ма но си ле цр ве не или цр не ча ра пе и обич ну обу ћу, а ду го су за по јас за де ва ле бри тву.

Му шкар ци су, па и кнез Ми лош и ње го ви чи нов ни ци, све до сти ца ња ауто но ми је но си-ли тур ско оде ло. Оно је би ло леп ше и бо га ти је од срп ске гар де ро бе, бу ду ћи да су Тур ци би ли спа хи је и бо гат ством над ма ши ва ли Ср бе. По сле сва ке бит ке уста ни ци су ски да ли с Ту ра ка оде ло и обла чи ли га по што би ски ну ли сво је.

Пре о крет у обла че њу Ср ба на стао је ка да је сте че на ауто но ми ја, а нај жи во пи сни је га је ис ка-зао Ди ми три је Да ви до вић, се кре тар кне за Ми-ло ша. Ка да је чи тан Ха ти ше риф из 1830. го ди не на тур ском је зи ку, срп ски чи нов ни ци но си ли су на гла ви фе со ве и тур ба не као знак по што ва-ња тур ске вла сти. Су тра дан, по што је про чи тао кне жев го вор, Да ви до вић, ко ји је но сио те гет уни фор му и тур ску ка пу на гла ви, пред сви ма је јав но раз вио и ски нуо чал му и, ве ру ју ћи да је тур ско до ба про шло, а срп ско на ста ло, по слао је ку ћи и ни ка да је ви ше ни је но сио. Мно ги Ср би угле да ли су се на ње га.

Му шкар ци ни су ши ша ли ко су, као ни же не, и са ви ја ли су је у ви ти цу или ки ку. По што је у вре ме ду го го ди шњег ра то ва ња би ло те шко одр-жа ва ти хи ги је ну ко се, ко ја је уз то и сме та ла у бит ка ма, Ка ра ђор ђе се пр ви оши шао и на ре дио свим вој ни ци ма да то ура де 1810. го ди не. По-сле Дру гог устан ка, у вре ме дво вла шћа, ко са се ши ша ла, осим што је оста вљан је дан чу пе рак на сре ди ни гла ве, али је и он убр зо не стао из он-да шње мо де.

Док је Ка ра ђор ђе обла чио уоби ча је но срп-ско оде ло и по то ме се ни је мно го раз ли ко вао од сво јих се ља ка, до тле су се ње го ве вој во де и ко ман дан ти, као и кнез Ми лош раз ли ко ва ли од обич ног све та ги зда вом гар де ро бом, с ве ли ким тур ба ни ма као у нај по зна ти јих Ту ра ка.

ОБИ ЧА ЈИ

Го сто љу би вост је јед на од ле пих осо би на срп ског на ро да. Њу су за па зи ли сви стра-ни пут ни ци ко ји су бо ра ви ли у Ср би ји.

Срп ски до ма ћи ни су с под јед на ком па жњом до че ки ва ли и до ма ће и стра не го сте на ко нак и го сти ли их као сво је при ја те ље и по зна ни ке. „Ни шта ми ни је би ло чуд ни је не го ка да сам ују-тру ра но, по сле спа ва ња, ви ђао мла ду же ну ка ко већ сто ји пред вра ти ма са пре кр ште ним ру ка ма на пр си ма, че ка ју ћи тре ну так да нас мо же услу-жи ти“, за па зио је Прус Ото Ду би слав Пирх.

Кре вет у Ср би ји ду го ни је био у упо тре би. Уме сто ње га ко ри шће ни су ду ше ци, ћи ли ми и јор га ни. Кнез Ми лош је пр ви уве зао из Аустри-је гво зде ни кре вет, а пр ви кла вир пре не ла је у Ср би ју Да ви до ви ће ва же на 1822. го ди не. Ку ће

Пре не го што се упу тио у Трав ник, бо сан ски ве зир је по слао де ле га ци ју да с во ждом скло пи при мир је. Ка ра ђор ђе се по ја вио пред Тур ци ма са нај и стак ну-ти јим ста ре ши на ма, али у обич ном оде лу и ло ши је оде вен од сво јих пра ти ла ца. Тур ски пре го ва ра чи ни-су га пре по зна ли, па су упи та ли ко је од њих Ка ра-ђор ђе. „Ко је ку де, ја сам Цр ни Ђор ђе, но не ком црн, а не ком бео.“ Сум њи ча ви Тур ци вр те ли су гла вом и с не ве ри цом се згле да ли. По сле скло пље ног при мир-ја, при од ла ску, за сва ки слу чај, ка за ли су срп ским пре го ва ра чи ма: „По здра ви те Цр ног Ђор ђа!“ И та ко су се рас та ли. Тур ци су пре шли Дри ну уве ре ни да ни су ви де ли свог нај ве ћег не при ја те ља.

Народна ношња из околине Пирота

196


углед них Ср ба, ви со ких кне же вих чи нов ни ка, као што је био Да ви до вић, би ле су на ме ште не „по не мач ки“ (европ ски) и у њи ма су се и стран-ци угод но осе ћа ли.

Не што ви ше се зна о дво ро ви ма срп ских во ждо ва – Ка ра ђор ђа и Ми ло ша. Ка ра ђор ђе је то ком це лог Пр вог устан ка жи вео у То по ли, где је три го ди не зи дао утвр ђе ње од ка ме на (1811–1813), свој двор. Уну тар утвр ђе ња на ла зи ла су се два ве ли ка ко на ка, не ко ли ко про прат них згра да и цр ква. Тур ци су град спа ли ли 1813, а зи ди не су сру ше не 1877. го ди не. У ње му је Ка ра ђор ђе са су пру гом Је ле ном и де цом жи вео скром но.

Кнез Ми лош је ма ње ра то вао од Ка ра ђор ђа и ду го је жи вео у ми ру. Бу ду ћи да је сте као ве-ли ко бо гат ство, са гра дио је ви ше дво ро ва – у Кра гу јев цу, По жа рев цу, Бе о гра ду и Топ чи де ру. Вук Ка ра џић ни је пре те ри вао кад је пи сао да је Обре но вић „по гра дио дво ре по це лој Ср би ји, и жи ви као ка кав пра ви зе маљ ски Бог“.

Ср би су по што ва ли оби ча је и тра ди ци ју. На род не и цр кве не пра зни ке, по себ но сла ве, про сла вља ли су уоби ча је но ве се ло. Ру ски кон-зул Ро до фи ни кин за па зио је да Ср би мно го пи ју ра ки ју, па и сам Ка ра ђор ђе. Ње гов по ку шај да во жда на у чи да пи је чај с ру мом уме сто ра ки је за вр шио се не у спе шно. И ду го го ди шње ра то ва-ње по ма ло је ути ца ло да вој ни ци че шће и ви ше пи ју ви но и ра ки ју. Кнез Ми лош је био уме рен у ал ко хо лу. Чи бук с ду ва ном и ка фа би ли су му оми ље ни ји.

Не рав но прав ност же на у од но су на му шкар-це, осим што су би ле ли ше не пра ва на на след-ство уко ли ко су има ле бра ћу, ви ди се и по то ме што ни су се да ле с му же ви ма за со фром, већ су их дво ри ле. То пра во ни су има ле ни во ждо ва Је ле на, ни кне ги ња Љу би ца. Тек ја ну а ра 1838. го ди не, на ба лу ко ји је при ре дио ен гле ски кон-зул Хо џес, за бе ле же но је да су пр ви пут же не ис так ну тих Ср ба, не се љан ке, се де ле са сво јим му же ви ма за тр пе зом.


дво ри ти – ста ја ти по ред не ког и оп слу жи ва ти га.

1. Ка ко су уста ни ци још на зи ва ли ша нац?2. По ку шај те да на пра ви те раз ли ку у обла че њу, пи ћу и дво ро ви ма из ме ђу Ка ра ђор ђа и Ми ло ша. По ред тек ста ко ри сти те и илу стра ци је.

Про на ђи те и на пи ши те об ја шње ња за по је ди не де ло ве на род не гар де ро бе, нпр. фес – тур ска ка па.

ЗАДАТАК

Династијске славе:Ђур ђев дан – Пе тро вић-Ње го ши.

Све ти Кли мент, од 1890. го ди не Све ти Ан дреј Пр во зва ни – Ка ра ђор ђе ви ћи.

Свети Никола – Обреновићи.

Српско гостопримство

Крсна слава

197

XII.

Ра то ва ње с Тур ци ма и вре ме дво вла шћа бит но су ути ца ли на срп ску сва ко дне ви цу. Ислам ски ути ца ји ре ме ти ли су тра ди ци о нал не оби ча је, ви ше у ва ро ши ма не го у се лу. Ре во лу ци ја је зна-чај ним про ме на ма ство ри ла осно ве за пре по род срп ског дру штва.

ТРИ ВОЖДА И ТРИ ПРЕПОРОДА3

Срп ска ре во лу ци ја је нај зна чај ни ји до га ђај у но во ве ков ној исто ри ји срп ског на ро да. У вре ме Пр вог и Дру гог устан ка Ср би

су об но ви ли др жа ву на те ри то ри ји Бе о град-ског па ша лу ка, ко ја је то ком на ред на два ве ка би ла сто жер ра су том срп ском на ро ду у две ма мо нар хи ја ма – Осман ској и Хаб збур шкој. Из Ср би је Бе о град ског па ша лу ка за по че та је бор ба за осло бо ђе ње и ује ди ње ње Ср ба. Срп ска ре во-лу ци ја има ла је пр вен стве но др жа во твор ни или осло бо ди лач ки ка рак тер, али њу су од ли ко ва ли још и со ци јал ни пре врат и кул тур ни пре по род.

Ре во лу ци ја је из не дри ла три во жда – Ка ра-ђор ђа Пе тро ви ћа, Ми ло ша Обре но ви ћа и Ву-ка Ка ра џи ћа. Пр ва дво ји ца зва нич но су но си ла вла дар ску ти ту лу још у до ба Ре во лу ци је, док је тре ћи то зва ње до био ка сни је и оно ни је има ло вла дар ски оре ол. Ка ра ђор ђе и Ми лош сте кли су ти ту лу као во ждо ви Пр вог и Дру гог срп ског устан ка, као вас кр сни ци но во ве ков не Ср би је, као др жа во твор ци, као но си о ци на ци о нал ног и со ци јал ног пре по ро да срп ског на ро да. Вук Ка ра џић, не по сред ни уче сник Пр вог, а по сред-ни Дру гог устан ка, по том нај бо љи исто рик оба устан ка, ни је био пред о дре ђен, ни ти је по ка зи-вао на ме ре ка вла дар ском до сто јан ству.

Вожд Ка ра ђор ђе био је но си лац осло бо ди-лач ког, кнез Ми лош со ци јал ног, а Вук Ка ра џић кул тур ног про це са Срп ске ре во лу ци је. Ка ра ђор-ђе је осло бо дио срп ску ра ју од Ту ра ка, кнез Ми-лош уки нуо фе у дал не на ме те, чи ме су ство ри ли усло ве за кул тур ни пре по род срп ског на ро да. Но си лац тог пре по ро да, без ко јег прет ход на два не би има ла сми сле ну по тку свог по сто ја ња, био је Вук Ка ра џић. Та ко је он по стао тре ћи вожд срп ског на ро да.

На ши пре ци су до бро схва ти ли да на ци о нал-ну и со ци јал ну сло бо ду мо ра ју про же ти ду хов-ним и обра зов ним уста но ва ма. На до ве зу ју ћи се на успе хе уста на ка, Вук Ка ра џић је осми шља вао кул тур ни пре по род и при бли жа вао срп ски сло-бо дар ски на род Евро пи, упо зна ју ћи је с ње го вим не ма лим ду хов ним вред но сти ма. Вук је мо гао да из вр ши кул тур ни пре по род срп ског на ро да са-мо за то што се из бо рио за по ло жај тре ћег во жда и што је за со бом и сво јим де лом имао Ср би ју.

Без но во ве ков не срп ске др жа ве, по ни кле у Ре во лу ци ји, не би смо до жи ве ли кул тур ни пре-по род ко ји је сво јом из вор ном про ду хо вље но-шћу да вао осо бит сми сао на ци о нал ној и со ци-јал ној сло бо ди срп ског на ро да. На ци о нал ни, со ци јал ни и кул тур ни про цес, ко је оли ча ва ју Ка-ра ђор ђе, Ми лош и Вук, про жи ма ју се, усло вља-ва ју и по ве зу ју у оп шти ток по ја ва Срп ске ре во-лу ци је. Срп ски се љак је но си лац на ци о нал ног и со ци јал ног про це са Ре во лу ци је. Је зик тог се ља ка

Карађорђе Петровић Милош Обреновић


по тка – ов де: осно ва.


198


Вук је узео као осно ву књи жев ног оп ште ња. Се-љак је сто жер Ре во лу ци је, а ње гов је зик осно ва кул тур ног пре по ро да. Нај ве ћа за слу га за та кав пре о бра жај при па да Ву ку, ко ји је сво јим хро ни-чар ским и исто ри о граф ским де лом пред ста вио свом ро ду осло бо ди лач ко и др жа во твор но де-ло Пр вог и Дру гог устан ка, мно го успе шни је од свих са вре ме ни ка.

Као уче сник уста на ка, хро ми Вук ни је мо-гао да се бо ри пу шком, већ пе ром. Они ко ји су по слу жи ли во ждо ви ма као пи са ри и као пи сци устав них ака та, за ко на Пра ви тељ ству ју шчег со-вје та, суд ских про пи са и слич них спи са, ста ја ли су, та ко ђе, уз бок вој во да ма и бор ци ма за осло-бо ђе ње јер су сло бо ду сте че ну ра том осми шља-ва ли пе ром, те је та ко на ста ла уста нич ка др жав-на ор га ни за ци ја. Сло бо да се сти ца ла хе рој ском бор бом, а др жа ва се ор га ни зо ва ла пи са ним про-пи си ма. Та ко је кул ту ра (у ње ном нај ши рем зна-че њу) по при ми ла обри се др жа во твор но сти: Ми-шар, Де ли град и Љу бић ни су ни шта зна чај ни ји за на ста нак и об ли ко ва ње но во ве ков не срп ске др жа ве од устав них ака та из 1805, 1808. и 1811. го ди не.

Тек од ла ском у Беч Вук Ка ра џић по све ти-ће се књи жев ном ра ду у нај ши рем зна че њу тог пој ма. По сле гра ма ти ке (1814), Срп ског рјеч ни-ка (1818, 1852) и бу ква ра, ње го ва нај зна чај ни ја де ла по све ће на су вре ме ну Срп ске ре во лу ци је: Пр ва го ди на Срп ског во је ва ња на да и је, Дру га го ди на Срп ског во је ва ња на да и је, Пра ви тељ-ству ју шчи со вјет серб ски, Ми лош Обре но вић, књаз Сер би ји, ве ћи број уста нич ких би о гра фи-ја и дру го. По ред то га, из да вао је ча со пис Да-ни цу, са ку пљао и об ја вљи вао на род не пе сме од нај ста ри јих вре ме на до ње го вог до ба. У бу ђе њу на ци о нал не све сти, осми шља ва њу на род ног је-дин ства, раз во ју срп ске књи жев но сти, где спа да и ње гов текст Ср би сви и сву да, Ву ко вом књи-жев ном ра ду и на род ним пе сма ма при па ло је за вид но ме сто.

До си теј Об ра до вић је по ста вио осно ве на ко-ји ма ће по то ња ге не ра ци ја, уста нич ка, за по че-ти и до вр ши ти кул тур ни пре по род. У уста нич-кој Ср би ји он ни је имао мо гућ но сти да се ба ви књи жев но шћу, али је по ма гао Ива на Ју го ви ћа у осни ва њу Ве ли ке шко ле (1808–1813).

По ме ни мо још и Фи ли па Ви шњи ћа, сле пог гу сла ра и твор ца нај леп ших уста нич ких пе са-ма. У исто вре ме, Ди ми три је Да ви до вић штам па Но ви не серб ске (1813–1822) у Бе чу, а књи жев ник Ми ло ван Ви да ко вић пи ше пр ве срп ске ро ма не.

Се ди ште срп ског кул тур ног пре по ро да би ло је у Бе чу, по том се пре но си ло на југ, у Пе шту, где је осно ва на Ма ти ца срп ска, за тим у Но ви Сад, па тек он да у Ср би ју. Јер неј Ко пи тар је био по кре тач ка сна га срп ског кул тур ног пре по ро-да, ве ли ка пот по ра Ву ку и ње го вој ге не ра ци ји. За Ср бе је учи нио ви ше не го за Сло вен це. Вук Ка ра џић имао је ве ли ке про тив ни ке у сво јој је-зич кој и пра во пи сној ре фор ми, ме ђу ко ји ма су би ли нај по зна ти ји ми тро по лит Стра ти ми ро вић и прав ник и књи жев ник Јо ван Ха џић. Тај су коб, ни ма ло бе зна ча јан, тра јао је по ла ве ка, док Ву ко-ве иде је ни су ко нач но при хва ће не у Кне же ви ни Ср би ји.

1. Ко ја три про це са од ли ку ју Срп ску ре во лу ци ју? По ку шај те да да те об ја шње ње за сва ки про цес.2. За што је Вук Ка ра џић ста вљен уз бок Ка ра ђор ђу и Ми ло шу?3. У ко јим ме сти ма је би ло се ди ште срп ског пре по ро да? На ве ди те и че твр то ме сто, ко је се у тек сту не по ми ње.

На пи ши те есеј о Ву ко вој исто ри о граф ској де лат но сти.ЗАДАТАК

Вук Караџић Филип Вишњић

Documents

САДРЖАЈ - WordPress.com · 2013-10-16 · xv. СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ 1. Раја, бегови и немири 2. Срби