Садржај

1. Увод..................................................................................................................................................2

2. Организација часова........................................................................................................................3

2.1. Наставни циљеви......................................................................................................................4

2.1.1. Образовни циљеви............................................................................................................4

2.1.2. Васпитни циљеви...............................................................................................................4

2.1.3. Функционални циљеви......................................................................................................4

3. Врсте речника...................................................................................................................................5

3.1. Подела речника.........................................................................................................................5

3.1.1 Речник САНУ........................................................................................................................5

3.1.2 Речник српскохрватског књижевног језика.......................................................................6

3.1.3. Речник српског језика МС и Рјечник хрватског или српског језика................................6

4. Служење речницима.......................................................................................................................8

4.1. Граматичка категорија одреднице..........................................................................................9

4.2. Квалификатори..........................................................................................................................9

4.3. Синтаксичка позиција речи......................................................................................................9

4.4 Семантика речи..........................................................................................................................9

4.5. Идентификација контектстне употребљивости....................................................................10

5. Речник синонима...........................................................................................................................11

5.1. Синонимија..............................................................................................................................11

5.2. Речник синонима Миодрага Лалевића.................................................................................13

6. Асоцијативни речник и асоцијативни тестови.............................................................................14

6.1. Асоцијативни тестови.............................................................................................................14

6.2. Асоцијативни речник..............................................................................................................15

7. Речници страних речи и израза....................................................................................................15

7.1. Турцизми.................................................................................................................................17

8. Закључак.........................................................................................................................................19

Извори................................................................................................................................................21

Литература.........................................................................................................................................22

Прилог 1..............................................................................................................................................23

Прилог 2..............................................................................................................................................25

Прилог 3..............................................................................................................................................26

1

1. Увод

Речници, као значајне књиге сваке културе, носиоци су не само језичког, већ и

културног и националног блага једног друштва у одређеном тренутку развоја.

Поредећи речнике у различитим језицима, као и речнике једног језика, али из

различитог историјског тренутка, уочавамо много података о степену развоја једног

друштва, о његовом напредовању и културном развитку.

Вук Караџић је сматрао да је врло важно саставити српску граматику и речник

српског језика, како би се том језику помогло и како би се сачувао од заборава.

Након Вуковог Српског рјечника, Ђуро Даничић објављује Рјечник из књижевних

старина српских, убрзо затим започет је и рад на Речнику српскохрватског

књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности, а затим је убрзан

рад на развоју српске лексикографије. Поред описних једнојезичних речника, какви су

Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске (1967-1976), Рјечник

хрватскога или српскога језика Југословенске академије знаности и умјетности у

Загребу (1880-1976) и Речник српскога језика Матице српске, такозвани Једнотомник

(2007), објављено је и низ специјалних речника, као што су: Синоними и сродне речи

српскохрватског језика Миодрага Лалевића, Двосмерни речник српског жаргона и

жаргону сродних речи и израза Драгослава Андрића, Турцизми у српскохрватском

језику Абдулаха Шкаљића итд.

О речницима српског језика објављено је и низ радова и лингвистичких

публикација у часописима какв је нпр. Јужнословенки филолог. Данко Шипка бавио се

питањима теорије лексикографије и речницима српског језика. Поред Данка Шипке,

значајни су и радови Даринке Гортан - Премк, Милорада Дешића, Александра Белића,

Павла Ивића, Рајне Драгићевић итд.1 И сви они говоре о великом значају речника у

развоју књижевног језика једног народа, као и у развоју целокупне националне

културе.

1 У српској лексикографији постоје и зборници реферата са научних скупова посвећених лексикографији и лексикологији, какав је Лексикографски зборник 1982, 1984, 2002. Такође, значајна је и књига Сто година лексикографског рада у САНУ, коју је објавила САНУ, Институт за српски језик, у Београду 1993. године. Иако су ови радови изузетно значајни са лингвистичког аспекта, у настави српског језика и методичкој пракси, приручницима и уџбеницима нису нашли одговарајуће место.

2

2. Организација часова

Уџбеник који се користи у наставној пракси у средњим школама је Граматика

српског језика, аутора Живојина Станојчића и Љубомира Поповића. У књизи је

невелика пажња посвећена лексиологији, а о лексикографији готово да се и не говори.

Поред Вуковог Српског рјечника помиње се и Етимологијски речник Петра Скока, док

о другим речницима готово да нема помена. Иако је настаним програмом за први

разред гимназије предвиђено да ученици стекну основна знања о речницима српског

језика и начинима њихове употребе, на наставнику је како ће ову наставну јединицу

осмислити и у пракси спровести, којим ће се речницима послужити и коју ће

литературу користити. Стога ћемо у оквиру лингвистичке секције са ученицима

гимназије друштвено-језичког или општег смера ову наставну јединицу проширити,

информисати заинтересоване ученике о свим могућим начинима коришћења речника

српског језика, подстицати их на самосталан рад, али ћемо најпре обновити знања

стечена на редовној настави српског језика и књижевности. Управо због тога што

овакав приступ захтева више времена од оног које је предвиђено наставним планом и

програмом за редовну наставу, поменуту наставну јединицу обрадићемо на часовима

лингвистичке секције. Тако ће посебно заинтересовани и мотивисани ученици стећи

шира знања из области лексикографије и лексикологије, а овако стечена знања се

лакше и дуже памте.

Час организујемо у школској библиотеци уколико кабинет за српски језик не

поседује довољан број речника. Први час посветићемо обнављању знања стечених на

редовној настави. Говорићемо о врстама речника, као и о свим информацијама које се

у речнику налазе у оквиру једне одреднице.

На почетку часа, у уводном делу, заједно са ученицима, након кратког

разговора, долазимо до дефиниције речника. Можемо погледати и различите

дефиниције у различитим речницима и определити се за једну. Важно је да

дефиниција садржи информацију о томе да је речник књига у којој су речи једног

језика поређане по азбучном реду и у којој се даје тумачење значења тих речи.

3

Прва половина главног дела часа биће посвећена врстама речника. Смисао овог

дела часа јесте да се ученици информишу о томе где коју информацију могу наћи. На

пример, страну реч ће тражити у једном од речника страних речи и израза, а реч

домаћег порекла у Речнику МС, Речнику САНУ или Једнотомнику.

Ученици могу добити и табелу са празним пољима, коју ће у току часа

попуњавати називима и врстама речника.

2.1. Наставни циљеви

2.1.1. ОбразовнициљевиУсмерени су према упознавању и схватању одговарајућих појмова, чињеница,

појава и законитости. Првенствено утичу на појмовно богаћење ученика и ширења

њихових сазнајних видика. Помоћу њих се развија критичко мишљење, усваја научни

поглед на свет и остварује образовна улога наставе. Указивање на важност

коришћења речника. Уочавање значења одабраних речи.

2.1.2. Васпитни циљевиНа овим часовима радиће се на развијању смисла за уочавање битних детаља и

односа, богаћењу језичког израза ученика, неговању љубави према матерњем језику.

Васпитни и образовни циљеви узајамно се условљавају и заједнички остварују. Да би се

одређена знања стекла неопходне су радне навике и свесна активност. Васпитни циљеви

првенствено утичу на вољну активност ученика, снаже је и усмеравају према друштвено

корисним делатностима, стицању врлина и позитивних навика.

2.1.3. ФункционалнициљевиФункционални циљеви ових часова биће оспособљавање ученика у примени

раније стечених знања на новим примерима и упознавање са новим појмовима.

Лексичке вежбе имају за циљ богаћење ученичког речника и стварање повољнијих

могућности за шири избор и поузданију употребу речи. Указује се на разне могућности

употребе једне лексеме, на њихову синонимику и тематско груписање, истражују се значењске

могућности.

4

3. Врсте речника

Најпре ћемо направити поделу између једнојезичних и двојезичних, односно

вишејезичних речника, са којима су ученици свакако имали прилике да се сусретну на

настави страног језика. У томе ће нам помоћи прегледно и систематски распоређени

речници у школској библиотеци. На тај начин, уочиће прву поделу речника, поделу по

броју језика које обухватају.2

3.1. Подела речника По слоју језика који захватају речници се деле на описне једнојезичне речнике и

специјалне речнике. Задатак описних речника јесте да попишу и опишу значења свих

или скоро свих речи једног језика, док су у специјалним речницима обрађени само

неки, маркирани слојеви лексике.

Разлику између два репрезентативна описна речника, Речника САНУ и Речника

МС, најбоље је уочити конкретним тражењем речи у овим речницима. Ученике

поделимо у две групе и задамо им неколико речи. Прва група погледаће како су те

речи обрађене у Речнику САНУ, а друга како су обрађене у Речнику МС. Наравно, при

том треба одабрати речи које јасно осликавају разлику међу овим речницима. Када су

ученици уочили главне разлике међу овим речницима, дајемо им основне податке о

овим речницима.

3.1.1 РечникСАНУРечник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука

и уметности, познатији као Речник САНУ, представља највећи лексикографски подухват

у српској лингвистици. Рад на овом речнику започет је још крајем XIX века, а први том

објављен је 1959. године. До сада је објављено осамнаест томова овог речника. Кад

овај речник буде завршен имаће преко тридесет томова и око пола милиона

обрађених речи. Он тежи да попише целокупну лексику нашег језика од Вуковог

2 Интересантно би било поменути и Вуков Српски рјечник из 1818. и 1852. године. Иако би ученици очекивали да је то једнојезичан речник, треба нагласити да се ради о вишејезичном речнику, који поред речи на српском језику садржи и њихове преводе на латински и немачки језик.

5

времена до данас, а онон што га разликује од Речника МС јесте што он укључује

лексику и из народног и из књижевног језика.3

3.1.2 Речник српскохрватског књижевног језикаРечник српскохрватског књижевног језика Матице српске (Речник МС)

објављиван је од 1967. до 1976. године. Овај речник представља описни речник

савременог књижевног језика. Дакле, изостало је пописивање народне лексике, а

увршћене су само речи књижевног језика. Он спада у речнике средњег обима и састоји

се из шест томова и око 150.00 обрађених речи. Прва два тома радиле су заједно

Матица српска и Матица хрватска, а остале томове објавила је само Матица српска, јер

је Матица хрватска одустала од овог пројекта.

На основу детаљнијег описа речника, ученици су сада у могућности да направе

читав списак сличности и разлика између ова два речника. Ми наводимо запажања

Рајне Драгићевић:

Оба речника обухватају грађу из савременог језика, али се разликују по обиму. То значи да неку мање познату реч треба очекивати као одредницу Речника САНУ, али не и Речника МС. Дијалектизми, архаизми и остала маркирана лексика обрађени су у Речнику САНУ, јер овај речник обухвата грађу из књижевног и народног језика. Пошто је у Речник МС ушла само лексика из књижевног језика, тај речник понекад користимо и као нормативни речник савременог српског језика, иако он то није по замисли аутора. Речник МС је замишљен као информативни речник, а Речник САНУ, због свог обима и детаљности у дефинисаљу речи и подели значења, намењен је језичким стручњацима. Речници се разликују и по начину обраде грађе (Драгићевић 2007: 29).

3.1.3. Речник српског језикаМСиРјечник хрватског или српскогјезика

Треба поменути и Речник српског језика Матице српске, тзв. Једнотомник из

2007. године, као и Рјечник хрватскога или српскога језика Југословенске академије

знаности и умјетности у Загребу. Он се састоји од двадесет и три тома, тако да спада у

тезаурусе. Објављиван је у периоду од 1880. до 1976. године и представља једини

историјски речник нашег језика јер обухвата грађу из скоро свих старих књижевних

језика.

3 Било би пожељно да ученици овде усвоје и термин тезаурус, који означава речник великог обима.

6

Затим ћемо са ученицима погледати који још речници постоје у библиотеци.

Радећи вежбање које од ученика захтева да значење одређене речи пронађу у

одговарајућем речнику, ученици увиђају који специјални речници постоје у српском

језику (Прилог 1). Сазнаће да синониме једне речи треба тражити у речнику Миодрага

Лалевића Синоними и сродне речи српскохрватског језика, жаргоне у Двосмерном

речнику српског жаргона и жаргону сродних речи и израза Драгослава Андрића,

позајмљенице у једном од речника страних речи, као што су Лексикон страних речи и

израза Милана Вујаклије, Рјечник страних речи Братољуба Клаића или Велики речник

страних речи Ивана Клајна и Милана Шипке. Уколико знамо да је реч турског порекла,

потражићемо је у речнику Абдулаха Шкаљића Турцизми у српскохрватском језику.

Порекло речи тражићемо у Етимологијском речнику Петра Скока итд.

Табела попуњена врстама и називима речника изгледаће овако:4

По броју језика По слоју језика који захватају

Једнојезични Двојезични Вишејезични општи Посебни

Речн

ик С

АНУ

Речн

ик М

С

Једн

отом

ник

синонима Жаргона нових

речи

Речн

ик С

АНУ

Речн

ик М

С

Једн

отом

ник

Српс

ко-е

нгле

ски

Фра

нцус

ки-с

рпск

и

речн

ик и

тд.

Српс

ки р

јечн

ик

Вука

Сте

фан

овић

а

Кара

џића

Сино

ним

и и

срод

не

речи

срп

скох

рват

ског

је

зика

Дво

смер

ни р

ечни

к ср

пско

г жар

гона

и

жар

гону

сро

дних

реч

и и

изра

за

Речн

ик н

ових

реч

и -

Ива

н Кл

ајн

4 У наведеној табели нису дате све врсте речника. Такође, многе врсте речника недостају српском језику.

7

4. Служење речницима

Други део часа посветићемо конкретним примерима обраде неких лексема

како бисмо ученицима показали како се треба служити речницима и које све податке у

вези са једном лексемом у речнику могу пронаћи. Уколико у библиотеци поседују

довољан број речника, ученике поделимо у групе, при чему свака група добије по

један речник. Уколико то није случај, најбоље је обраду једне конкретне одреднице

написати на табли или имати је припремљену на графофолији како би сви ученици

могли да је виде. Погледајмо, на пример, обраду речи мајка у Речнику

српскохрватског књижевног језика Матице српске:

Најпре је неопходно усвојити термин одредница. Одредница је реч која се дефинише у речнику (у овом случају мајка). Другачије се назива и лексема. Важно је нагласити да се променљиве речи увек наводе у свом основном облику: именске речи у номинативу једнине, придеви уз то у неодређеном придевском виду, а глаголи у инфинитиву.

Лексема је увек акцентована (у свим значајнијим речницима).

8

4.1. Граматичка категорија одредницеСлово ж одмах након одреднице показује да је реч о именици женског рода. У

другим случајевима стајало би слово м (мушки род) или с (средњи род). Овај податак

можемо назвати показатељем граматичке категорије. Показатељ граматичке

категорије може показивати и врсту речи (вез, узв.), а може нпр. показивати и

глаголски вид (свр. или несвр.). Понекад се даје и облик множине (мн), и то у

номинативу (ном) и генитиву (ген) јер се понекад акценат у парадигми мења итд. Све

то спада у граматички опис речи. Понекад, али не и обавезно, даје се и етимологија

речи.

4.2. КвалификаториКвалификатори употребне и стилске вредности стављају се уз маркиране

речи.5 Наравно, оваквих речи је неупоредиво више у Речнику САНУ, зато што је то

речник књижевног и народног језика. Такви квалификатори могу бити нпр: дем.

(деминутив), дијал. (дијалекатски), погрд. (погрдно), археол. (археологија), супр.

(супротно) итд. Код лексеме мајка јавља се квалификатор употребне и стилске

вредности фиг. (фигуративно) и то уз прво, треће и четврто значење. ,,Скраћеница фиг.

(фигуративно) упућује на пренесено значење речи. Најчешћа су метафорична и

метонимијска фигуративна значења“ (Цвијетић 2005: 22).

4.3. Синтаксичка позиција речиСледећа је информација о синтаксичкој позицији речи, која се може наћи у

речнику, али и не мора бити наведена. На пример, глагол држати само у конструкцији

држати до некога/нечега има значење придавати значај.

4.4 Семантика речиЛексема може имати једно или више значења и подзначења, датих у виду

дефиниције. Значења се обележавају бројевима 1, 2, 3..., а подзначења 1а, 1б, 2а, 2б,

2в... Само прва дефиниција представља дефиницију основног, примарног значења, а

сва остала значења су секундарна. Лексема мајка има, као што видимо, пет значења,

при чему је прво (она што је родила онима које је родила) примарно, а остала су

секундарна.

5 Термини су преузети из књиге Лексикологија српског језика Рајне Драгићевић из 2007. године.

9

Иза дефиниције наводе се примери, а број примера зависи од обима речника.

Речник САНУ има највећи број примера (до шест примера). У Речнику МС наводи се

највише три примера, а у Једнотомнику само по један пример. За лексему мајка у

Речнику МС дат је по један пример за свако значење, осим за значење број 2, за које

немамо ни један пример.

Такође, ученици треба да уоче да се дефиниције углавном састоје из два дела:

описног и синонимског. Поред речи даје се, дакле, и синонимски низ (уочити –

запазити – приметити).

4.5. Идентификација контектстне употребљивостиИдентификација контекстне употребљивости је податак који се даје у

загради испред или иза дефиниције. У примеру мајка у четвртом значењу, иза

квалификатора употребне и стилске вредности, дата је идентификација контекстне

употребљивости: „4. фиг. (често уз речи: земља, домовина, отаџбина и сл.) хранитељка,

родитељка“.

Важно је да ученик схвати да су сви ови елементи у међусобном зависном

односу и да су сви они подједнако битни: и граматичке одлике речи и акценат и

дефиниције, као и примери конкретне употребе те речи у контексту.

У завршном делу часа може се извести преглед шта све једна лексикографска

обрада речи треба да садржи. А све се то може прегледно приказати и на графофолији

или на табли.

10

5. Речник синонима

У средњошколској граматици Живојина Станојчића и Љубомира Поповића

веома мала пажња је посвећена лексикологији уопште, па тако и синонимима. На

часовима лингвистичке секције ученици су у прилици да продубе своја знања о овој

лексичкој појави, а при том да се послуже неким од репрезентативних речника српског

језика.

5.1. СинонимијаСинонимија представља појаву различитих речи које означавају исти појам

(домовина – отаџбина; ученик – ђак). Такође, ученици се наводе да се подсете поделе

синонима на апсолутне и релативне. Дакле, ученици се подстичу да уоче танане

значењске разлике међу синонимима, и то кроз семантичке вежбе, а циљ оваквих

вежби јесте развијање језичке културе ученика.

Од ученика се може тражити да наведу што више синонима за речи ићи, порез,

бука и канап. Најчешће навођени синоними вероватно ће бити:

за ићи: ходати, корачати, кретати се пешачити

за порез: такса, дажбина, намет

за канап: уже, конопац

за бука: галама, гласност

Међутим, њихов број ће знатно порасти када се ученици упуте на одговарајући речник,

тј. када речи потраже у речнику Синоними и сродне речи српскохрватског језика

Миодрага С. Лалевића.6 Ту ће пронаћи следеће синониме:

за ићи: кретати се, ходати, корачати, помицати се, пешачити, крочити,

ступати, табанчити, газити, табанати, шипчити, жипчити, базати, гиљати,

пичити, кланцати, гегати се, јурити, трчати

за порез: такса, допринос, дажбина, трошарина, давање, обавеза, намет,

главница, задужење, обавезност, главарина, прилог, акциза,

контрибуција, харач, ђумрук, дација, пристојба, царина, стајарина,

6 Поред Лалевићевог речника ученици могу користити и Речник синонима Павла Ћосића и сарадника, објављен 2008. године у Београду.

11

лежарина, гробарина, франко, поштарина, данак, даћа, жировина, лукно,

тунеларина, трибут, бир, пролазнина, пашарина, плацовина, провизија,

дуг, цена, хонорар

за канап: уже, конопац, трака, конопчић, личина, корда, сиџим, шпага,

привеза, штрик, потегач, ласо, гумина, паламар, путо, путило

за бука: галама, хука, гласност, гласноћа, заглушност, бучност, громор,

тутњава, трештање, гунгула, халабука, лупање, лупњава, лупарање,

ударање, хучање, клопот, клопотање, клокот, звекет, прасак, праска,

праскање, грување, ларма, тресак, тропот, тропотање, звекетање, топот,

бат, шопот, бусање, лупкање, кврцкање, куцање, тарлабука, треска,

трескање, ломљавина, зврјање, звека

Да би се уочиле значењске разлике међу овим речима може се направити

табела у којој ће се најпрегледније видети однос међу овим лексемама, тј. видеће се

која су то карактеристична семантичка обележја која ове лексеме раздвајају од

стилски неутралних лексема.

На пример, глагол ићи је доминанта синонимског низа. Све остале лексеме из

тог низа имају неку накнадну карактеристику у односу на стилски неутрално ићи. Тако

је и порез неутрална лексема у односу на царину, која означава таксу за увоз

производа из иностранства, стајарину (такса за стајање превозног средства),

жировину (такса за храњење свиња у храстовој шуми), франко (поштанска такса),

лукно (давање за цркву), данак (давање вазалне државе владару) итд. Такође, канап је

неутрална лексема у односу на штрик (канап за сушење веша), ласо (канап за хватање

стоке), потегач (канап за подизање једра), путило (канап којим се вежу предње ноге

животиња) итд. До ових дефиниција ученици ће доћи тако што ће потражити реч у

једном од речника српског језика, нпр. Речник САНУ. Прелиставајући ове речнике

ученици ће запазити и многе квалификаторе употребне и стилске вредности, нпр. арх,

рег, фам...

Крајњи циљ оваквих семантичких анализа јесте да ученици упознају сложени

механизам синонимије у језику, јер само постојање синонима јесте знак да они не

12

значе апсолутно исто, у супротном не би било потребе за њиховим постојањем. Тако

ће ученици богатити своју језичку културу уочавањем ситних значењских разлика међу

синонимима, а уз то ће и обогатити свој речник. А све ће то постићи прелиставајући

речнике српског

језика и упознајући се са њиховим садржајем, али и специфичностима и разликама.

5.2. Речник синонимаМиодрагаЛалевићаРечници синонима спадају у специјалне речнике. Најпознатији речник

синонима код нас је Синоними и сродне речи српскохрватскох језика Миодрага

Лалевића из 1974. године, а фототипско издање овог речника објављено је 2004.

године. Овај речник се састоји од 24.573 одреднице. У овом речнику се уз одредницу

излажу синонимски низ којем она припада, превод одреднице на више језика, а онда

и објашњења и понеки пример. И поред неких недостатака, овај речник је јако

драгоцен и потребан је и стручњацима и широј публици.

13

6. Асоцијативни речник и асоцијативни тестови

6.1. Асоцијативни тестовиДео часа посвећен антонимима започињемо асоцијативним тестом (Прилог 2).7

Ученици одго варају на задате стимулусе првом речју која им падне на памет. Када

заврше тест, читамо одговоре који ће се у највећем броју примера поклапати. Дакле,

реакције се пребројавају и слажу по учесталости. Задате речи називају се речи-дражи

или стимулуси, а одговори речи-реакције. Напомињемо да је у питању тест слободних

асоцијација, јер оне нису ограничене ни у ком смислу, ни у погледу врсте речи, ни у

погледу семантичког односа између стимулуса и реакције, иначе би то биле

контролисане асоцијације. Овај тест је осмишљен с намером да се испита да ли је

лексема супротног значења заиста најчешћа асоцијација на реч-драж. За леп најчешћа

реакција је ружан, за изнад је испод, а за гласно асоцијација је тихо. Међутим, у тесту

су дате и неке речи које немају антоним, као што су ловац, кревет, сир, земља итд.

управо да би се уочила разлика међу асоцијацијама код речи које имају и речи које

немају праве антониме.

Други тест који су ученици радили састојао се од неколико речи, а од ученика се

тражило да одговоре речју супротног значења. Као што видимо, у питању су

контролисане асоцијације. Циљ оваквог теста јесте да се уоче прави антоними. Свака

од наведених речи има бар два антонима, али питање је који је антоним прави. У

ученичким одговорима јавиће се следеће реакције:

жив – мртав, убијен

обувен – изувен, бос

стар – млад, нов

обучен – свучен, го

сув – влажан, мокар, сиров

дебео – танак, мршав

А резултати теста показују да се ученици најчешће и одлучују за праве

антониме. Ученици ће на овај начин увидети и разлику између правих и неправих

антонима.

7 Анкету су радили ученици четврте године филолошког одељења Гимназије у Крушевцу.

14

6.2. Асоцијативни речникОд ученика се затим очекује да отворе Асоцијативни речник српског језика који

су израдили Предраг Пипер, Рајна Драгићевић и Марија Стефановић, а овај речник

објављен је 2005. године у Београду. Овај речник урађен је по угледу на Асоцијативни

речник руског језика Караулова и других. Грађа за овај речник сакупљана је током

2002. и 2003. године и прибављено је 800 асоцијација на 600 лексема стимулуса. За

стимулусе су углавном биране најфреквентније речи у нашем језику и оне које

сачињавају основни лексички фонд: лексеме које означавају делове тела, боје, звуке,

облике, сродство, емоције итд. Дакле, ученици у овом речнику траже све задате речи

из обе анкете и проверавају да ли се њихове реакције поклапају са оним из

Асоцијативног речника.

Ученици ће тако схватити чему, између осталог, служе асоцијативни речници и

шта све у њему могу пронаћи. Асоцијативни речници представљају добру подлогу за

многа истраживања, била она семантичка, морфолошка или етнолингвистичка. Такође,

асоцијације су врло значајне и за проучавање менталног лексикона, тј. начина на који

се лексеме складиште у нашем мозгу. У извесно смислу, асоцијативни речници могу

послужити и као речници антонима, у недостатку таквих речника. Некада се у

асоцијативном речнику може наћи и по неколико антонима на један стимулус, дакле,

читав антонимски ланац. А даље се може утврђивати који је од тих антонима прави, а

који не, тј. који је квазиантоним. Већа фреквенција антонима утиче на већи степен

супротности. Ова кратка анализа показује да се подаци из асоцијативних речника могу

користити за различита проучавања антонимских односа.

15

7. Речници страних речи иизраза

На следећем часу ученици се могу упутити на речнике страних речи и израза не

би ли уочили како се речи обрађују у таквим речницима, чему ти речници служе, али и

да би проширили и обогатили свој вокабулар. Наставник српског језика и књижевности

често се, како у разговору са ученицима, тако и у ученичким писаним радовима,

сусреће са позајмљеницама из разних језика. На њему је да процени да ли је пожељно

ту реч користити или је боље заменити домаћом речју, да ли је та позајмљеница

прилагођена граматици српског језика, да ли је акцентована по правилима књижевне

акценатске норме итд.

Такође, и наставни програми за основну и средњу школу предвиђају обраду

позајмљеница у српском језику. Оне се најпре дефинишу. „То су речи које је српски

књижевни језик, као уосталом и други језици с том функцијом, преузео из других

језика и које су постале саставни део речничког (лексичког) фонда тог језика“

(Станојчић/ Поповић 2011: 199). Затим се обично позајмљенице деле према језику из

којег потичу на: грецизме, турцизме, германизме, англицизме, хунгаризме, бохемизме

(чехизме), русизме итд. Битно је уочити законе и механизме уласка страних речи у

један језик. До тога најчешће долази услед географског и културно-историјског утицаја.

Тако можемо пратити утицаје и контакте других народа у додиру са нашим, као и

историјске прилике које су задесиле наш народ. Поред тога, међу позајмљеницама

има и оних које су се толико одомаћиле у нашем језику да се више и не осећају као

стране. Такве су, рецимо, часопис, ципела, соба, анђео, вага итд. Наравно, ученици се

усмеравају да стране речи замене домаћим, уколико у нашем језику постоји адекватна

замена, али им се исто тако скреће пажња на стручне и научне термине. Такве речи су

углавном интернационалне, међународне и слично гласе у свим језицима. Њих треба

да усвојимо такве какаве јесу и не треба им тражити домаћу замену.

Када је о позајмљеницама у речницима реч, важно је да ученици знају који су то

све речници страних речи у нашем језику. Поред Лексикона страних речи и израз

Милана Вујаклије, за који је већина ученика чула, ту су и Рјечник страних ријечи

Братољуба Клаића и Велики речник страних речи Ивана Клајна и Милана Шипке. А

16

уколико знамо да реч потиче из турског језика, послужићемо се Турцизмима у

српскохрватском језику Абдулаха Шкаљића. Понекад је потребно поред ових речника

консултовати и Речник САНУ или Речник МС јер се често у њима дају детаљнија

објашњења и у вези са граматиком и акцентом, а често и у вези са дефинисањем речи

и примерима контекстуалне употребе.

Међутим, посебан део часа посветићемо турцизмима, због великог турског

културно-историјског и језичког утицаја. Познавање турцизама важан је предуслов за

читање многих наших књижевних дела, међу којима су и она Иве Андрића, Боре

Станковића, Меше Селимовића и др.

7.1. ТурцизмиНа претходном часу ученици су добили задатак да прочитају приповетку Иве

Андрића Пут Алије Ђерзелеза. Такође, подељени су у три групе. Свака група добија по

један део ове приповетке, с обзиром да ова приповетка има три дела (Ђерзелез у хану,

Ђерзелез на путу и Ђерзелез у Сарајеву), а задатак је да пронађу турцизме у датом

делу приповетке. На часу читамо речи, а њихово значење ученици траже у речнику

Абдулаха Шкаљића Турцизми у српскохрватском језику. Тако ће, на пример, прва

група наћи следеће речи и њихова значења:

- Ђумрукана – царинарница, трошаринска станица

- Аргат – радник надничар

- Диванана – пространо предсобље на спрату у старим грађанским

кућама

- Авлија – кућно двориште

- Арачлија - онај који убира порез (харач), порезник, харачлија

- Тескера – писмо; исправа, потврда; позив

- Паша – титула високих достојанственика и војних лица

- Заптија – редар, полицајац

- Кириџија – превозник робе уз награду

- Салебџија – онај који прави и продаје салеп, топло безалкохолно

пиће

- Хоџа – муслимански свештеник

17

- Џамбас – препродавац коња

- Кахва – кафа; кафана

- Деф – врста музичког инструмента

- Шаргија – врста тамбуре

- Зурна – свирала са јаким пискавим гласом уз коју готово увек иде и

бубањ

- Шеш - беш – шест и пет (израз у игри домина)

- Чевкен – старинска кратка кошуља са дугим, широким и разрезаним

рукавима који висе низ руке, украшена златним везом

- Мегдан – двобој, дуел

- Мерхаба – муслимански поздрав

- Алчак – неваљалац, мангуп, враг

- Лола – момак; скитница, беспосличар

- Кауркиња – хришћанка, немуслиманка

- Ханџија – власник или закупац хана

Са ученицима дискутујемо о речима, откривамо њихово значење и поредимо

речи из све три групе. Циљ је да ученици на овај начин повежу наставу књижевности са

наставом језика (у овом случају реч је о туђицама, односно турцизмима) и обогате свој

речник, а све то кроз употребу речника. Такође, ученици увиђају разлог оволиког броја

турцизама у делима Иве Андрића. Андрић их је користио због дочаравања атмосфере

и индивидуализације књижевних јунака.

18

8. Закључак

Речници играју изузетно значајну улогу у развоју једне националне културе и

књижевног језика једног народа. Они су чувари језика и многих других података о

народу чија се лексика у речнику налази. Ипак, речници нису нашли одговарајуће

место у методичким уџбеницима и приручницима, а још мање у наставној пракси. Они

нису довољно заступљени у настави српског језика и књижевности. Углавном се, у

најкраћим цртама, помињу најважнији речници српског језика, а ретко се када користе

у контексту наставне обраде других предметних садржаја, тако да ученици имају

веома мало знања из ове области.

Лингвистичка секција је неопходна за савладавање ове наставне јединице и

увуђање разноврсности речника и њихове употребе. Ученике треба навикавати да се

служе речницима, а речници треба да буду дотупни ученицима у школској библиотеци

и кабинету за српски језик. Такође, помоћу речника се могу обрађивати многи други

наставни садржаји. Служећи се речницима ученици боље схватају неке лексичке

односе, као што су синонимија, антонимија, хомонимија и полисемија. Али, исто тако,

речници су згодни и за обраду жаргонизама, термина, позајмљеница итд.

Истовремено, лингвистичка секција пружа додатна знања нарочито заинтересованим

ученицима, као и могућност да самостално истражују, консултујући се са предметним

наставником.

У овом раду речницима смо посветили три часа лингвистичке секције.

Претпостављамо да овим часовима претходе часови на којима су се ученици упознали

са основним појмовима синонимије, антонимије и позајмљеницама у српском језику,

тако да се сада, кроз употребу речника, та знања обнављају и продубљују. Такође,

ученици ће схватити значај речника у развоју једне културе, сазнаће који се речници

користе у српском језику и како их треба употребљавати. Уз то, повезали смо и наставу

језика и књижевности користећи се лексемама из приповетке Иве Андрића Пут Алије

Ђерзелеза и тиме обраду речника учинили занимљивијом и креативнијом.

19

Закључујемо да су речници ризница разноврсних језичких података и примера

од којих се успешно може створити погодан дидактички материјал за обраду

различитих наставних јединица.

На крају, речници су потребни и ученицима и наставницима, дакле у целокупној

наставној пракси, а пре свега у настави матерњег језика. Зато кабинет српског језика

треба бити опремљен одговарајућим речницима. У школским библиотекама би

требало да се налази најразличитији избор речника једног језика. Не само да ће се

ученик о непознатој речи информисати у једном од речника, већ и наставник у својој

припреми за час треба да консултује основне речнике нашег језика, како описне, тако

и речнике страних речи и израза. Проблем је што многим школама недостају управо

ови речници, али и то што у српском језику не постоје многи неопходни речници.

20

Извори

Андрић 1976 [РСЖ]: Драгослав Андрић, Двосмерни речник српског жаргона и жаргону

сродних речи и израза, Београд: БИГЗ.

Герзић Б./ Герзић Н. ²2002 [РСБЖ]: Borivoje Gerzić i Nataša Gerzić, Rečnik savremenog

Beogradskog žargona, Istar, Beograd, 2002.

Клајн/ Шипка ³2008: Иван Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и

израза, Нови Сад: Прометеј.

РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I−VI, Нови Сад: Матица српска

(1967–1976).

РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика (т. I−XVIII), Београд:

САНУ, Институт за српски језик (1959–2010).

РСЈ 2007: Речник српскога језика (ур. Мирослав Николић), Нови Сад: Матица српска.

21

Литература

Драгићевић 2006: Рајна Драгићевић: „Једнојезични речници у настави српског језика“,

Књижевност и језик 1 – 2, 125-133.

Драгићевић 2007: Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за

уџбенике.

Драгићевић 2005: Рајна Драгићевић: „Шта све сазнајемо из једнојезичних речника“,

Свет речи 19-20, 52-56.

Николић 2006: Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности,

Београд: Завод за уџбенике.

Николић 2007: Мирослав Николић, Предговор, Речник српског језика, Нови Сад:

Матица српска, 7-11.

РМС 1967: Речник српскохрватског књижевног језика, књ. 1, Предговор, Нови Сад –

Загреб: Матица српака и Матица хрватска, 7-14.

Станојчић/ Поповић 2011: Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског

језика, Београд: Завод за уџбенике.

Цвијетић 2005: Ратомир Цвијетић, Речници у настави српског језика и књижевности,

приручник за наставнике, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

22

1Прилог

Уз помоћ речника одговори на следећа питања. Поред одговора напиши којим

си се речником послужио.

a) Шта значи реч филџан?

_____________________________________________________

Речник:______________________________________________

б) Израз продавати маглу значи:

_____________________________________________________

Речник:_______________________________________________

в) Синоними глагола говорити су:

______________________________________________________

Речник:_______________________________________________

г) Корен речи учитељица је:

______________________________________________________

Речник:________________________________________________

д) Правилно је написати расчупати или рашчупати?

_____________________________________________________

Речник:_______________________________________________

23

ђ) Шта значи реч матроз?

________________________________________________________

Речник:__________________________________________________

е) Шта значи реч фамилија у српском, а шта фамилия у руском језику?

_________________________________________________________

Речник:___________________________________________________

ж) Шта значи реч менаџер?

_________________________________________________________

Речник:___________________________________________________

24

2ПрилогАнкета

Пол: М Ж Колико имате година? ____________ Матерњи језик: _____________

Школа: ________________________ Датум: ________________

Молимо вас да на задате речи одговорите једном речју или двема речима које вам прво падну на памет. За израду анкете предвиђено је 2 минута.

леп -

велик -

волети -

изнад -

ловац -

груб -

гласно -

дан -

јефтин -

сир -

нов -

моралан -

вештачка -

близу -

имати -

званични -

пријатељ -

земља –

25

3Прилог

Анкета

Пол: М Ж Колико имате година? ______________ Матерњи језик: ______________

Школа: _______________________ Датум: ______________

Молимо вас да на задате речи одговорите речју супротног значења.

жив –

обувен –

стар –

обучен –

сув –

дебео –

26