Зона Мркаљ

ПЛАНИРАЊЕ У НАСТАВИсрпски језик и књижевност

у стАријиМ рАзреДиМА основне ШкоЛе

планирање у наставиСрпски језик и књижевност у старијим разредима основне школе

Треће издање

Аутор: др Зона МркаљРецензенти: мр Миодраг Павловић, филолошки факултет у Београду

Славка Јовановић, професор српског језика, ОШ „Дринка Павловић” у Београду

Обликовање корица: Милош Аризовић

Компјутерско обликовање: Нови Сад

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д.о.о. Светозара Ћоровића 15/IV, 11000 БеоградТел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Војислав НиколићРуководилац пројекта: Александар Рајковић Штампа: Scanner studio, БеоградТираж: 1.500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2012.

ISBN 978-86-7762-224-4

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

373.31.214.11(497.11)(073)371.3: :811.163.41(035)371.3: : 82(035)

МРКАЉ, Зона, 1961– Планирање у настави : српски језик и књижевност у старијим разредима основнешколе / Зона Мркаљ. – 3. изд. – Београд : Klett, 2012 (Београд : Scanner studio). – 244 стр. : табеле ; 29 cm

Тираж 1.500. – Решења из радне свеске (граматика, правопис, језичка култура, књижевност) : стр. 236–244. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија : стр. 182–184.

ISBN 978-86-7762-224-4

а) Основне школе – Наставни план и програм – Србија b) Српски језик – Настава – Методика – Приручници с) Књижевност – Настава – Методика – ПриручнициCOBISS.SR-ID 190689548

1. О планирању у настави српског језика и књижевности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.1. Планирање у складу са Програмом рада школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.2. Планирање у односу на Програм предмета за одређени разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.2.1. Извод из новог Програма српског језика за VIII разред основне школе . . . . . . . . . . . . . 191.2.2. Коментар новог Програма са објашњењима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

1.3. Планирање у складу са Oбразовним стандардима за крај обавезног образовања . . . . . . . 301.3.1. Извод из документа Образовни стандарди за крај обавезног образовања. . . . . . . . . . 32

1.4. Планирање као један од елемената наставничких компетенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371.4.1. Компетенције наставника (увид у постојеће стање и допунски предлози) . . . . . . . . . . 39

1.5. Планирање коришћења уџбеника и уџбеничке литературе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461.5.1. Извод из Општих стандарда квалитета уџбеника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

1.6. Корелација као важан фактор у планирању. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481.6.1. Правилник о екскурзијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

1.7. Индивидуализација и диференцирана настава као фактори планирања. . . . . . . . . . . . . . . . . 541.8. Планирање редовног и континуираног оцењивања ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

1.8.1. Права детета и ученика, обавезе и одговорности ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591.9. Планирање у односу на захтеве школског надзора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641.10. Самовредновање планирања и припремања наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

2. планирање градива у основној школи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 702.1. Основне смернице за израду наставних планова рада. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 742.2. Тематско планирање наставног градива из књижевности у VIII разреду . . . . . . . . . . . . . . . . . 772.3. Оријентациони распоред наставног градива за VIII разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

2.3.1. Табеларни приказ оријентационог распореда градива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 972.3.2. Предлог тема за школске писмене задатке, домаће задатке и писмене вежбе у VIII разреду. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 982.3.3. Оквирни план рада у додатној настави у VIII разреду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

2.4. План наставне јединице (формални концепт) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1032.4.1. Пример методичке припреме за час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

2.5. Одабрани методички прилози из стручне литературе и методичких часописа и њихова улога приликом планирања реализације наставе српског језика (списак литературе) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1102.6. Предлози за коришћење веб портала у припреми и реализацији наставе српског језика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

САдРжАј

3. Планирање слободних активности у настави српског језика и књижевности . . . . . . . . . . . . . 1183 .1 . Мотивисање ученика за литерарно стваралаштво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1193 .2 . Литерарна секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

3 .2 .1 . Босиљка Милић, Рад литерарних дружина и секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1213 .2 .2 . Вукосава Живковић, Видови функционисања литерарне секције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1243 .2 .3 . Слађана Павловић, Ваннаставне активности у дијалекатском крају на примеру литерарне секције ОШ ,,Јован Курсула“ у Варварину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

3 .3 . Новинарска секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1333 .3 .1 . Снежана Костадиновић, Новинарска секција ОШ „Вук Караџић“ у Београду (оснивање, планирање и рад) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1333 .3 .2 . Радмила Гава, Течај креативног писања у оквиру новинарске секције . . . . . . . . . . . . . . . . 137

3 .4 . Драмска и рецитаторска секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1453 .4 .1 . План рада драмске секције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1463 .4 .2 . План рада рецитаторске секције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

3 .5 . Лингвистичка секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1483 .5 .1 . Чутурило Јасна и Станојла Петковић, Неке могућности и облици рада у развијању књижевног стваралаштва младих у периоду образовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1493 .5 .2 . Међусобна сарадња ученичких дружина у оквиру слободних активности – табеларни приказ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

3 .6 . Библиотечка секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1523 .6 .1 . Улога библиотекара у раду школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1523 .6 .2 . Улога библиотекара у припреми ученика за такмичење из српског језика и књижевности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

4. Рекли су о планирању... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1644 .1 . Милија Николић, Планирање у настави и припремање наставника и ученика за рад . . . 1644 .2 . Вук Милатовић, Настава српског језика и књижевности (планирање и програмирање) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1704 .3 . Миодраг Павловић, Планирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

5. Цитирана литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

6. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

7. Решења из Радне свеске за осми разред (граматика, правопис, језичка култура) . . . . . . . . 186

8. Решења из Радне свеске за осми разред (књижевност) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

О планирању у настави српског језика

и књижевности

6 7

1. О плАнИРАњУ У нАСТАвИ СРпСКОГ јеЗИКА И КњИжевнОСТИ

Планирање наставе је изузетно важан и захтеван задатак пред којим се налази сваки професор српског језика и књижевности. Ваљано планирање подразумева претходни целовит увид у актуелне законе и документа Министарства просвете. Врши се у складу са Програмом рада школе и подразу-мева одговарајућу хоризонталну и вертикалну корелацију (унутар наставног предмета, са другим предметима у одређеном разреду и у односу на претходно стечена и будућа знања из појединачног и осталих предмета у различитим разредима).

Као полазиште при планирању узима се наставни програм предмета српски језик за одређени разред. Садржај Програма се анализира и врши се увид у његове обавезне и допунске компоненте. Ову анализу у школи најчешће спроводи Стручно веће за друштвене науке да би се глобално планирање из предмета српски језик извршило на нивоу целог разреда (свих одељења у оквиру једног разреда, без обзира на то да ли у њима наставу изводи један или више наставника). При том се узимају у обзир пот-ребе школе и специфичности које програм рада једне школе садржи (нпр. прослава Дана школе, план извођења екскурзија и друге ваннаставне школске активности, такмичења, календар рада, планирање школских писмених задатака и контролних вежби, завршних и критеријумских тестова и сл.).

Планирање се остварује у функционалном садејству поуздане методолошке и методичке теорије и проверене наставне праксе. (ВУЧКОВИЋ 1997: 12–15)

Планирању се приступа систематично, одговорно и стручно поуздано.Прво се проучавају програмски садржаји у оквиру редовне и додатне наставе српског језика и

књижевности, као и упутства за њихово остваривање, објављена у интегралној верзији Програма. Потом се врши увид у уџбеничку продукцију и одабирa одговарајући уџбенички комплет. Критички се процењује његова употребна вредност у будућим наставним околностима. Затим се анализирају приручници у које су укључени глобални и оперативни планови рада за одређени предмет и разред и стручно се процењује ваљаност тих планова. Поред тога што планови оваквог типа морају бити прегледни, важно је да је у њима целовито заступљен наставни садржај предмета, а значајно је и колико су функционални.

Добри предлози и занимљиви садржаји, у оквиру понуђеног редоследа, могу се преузети, допунити или модификовати на било који други начин. Од наставника се очекује да (у договору са осталим члановима Стручног већа) сачини оригиналан план рада у који ће унети и позитивна иску-ства из раније наставне праксе. Адекватно планирање изискује наставника који континуирано ради на свом стручном усавршавању. Такав наставник познаје најновија стручна достигнућа у области предмета који предаје, упознат је са новом литературом, прати стручну периодику (и објављује у њој своје прилоге), а по могућству, учествује на различитим скуповима наставника, конгресима и семинарима са својим саопштењима.

Приликом стварања оперативног плана рада наставник има у виду и која ће наставна средства користити, као и у којој мери ће то чинити. Динамику реализације садржаја школског програма ускладиће и са планираним екскурзијама, посетама, излетима; коришћењем школског и изваншкол-ског простора. Стећи ће увид у планове сачињене за друге школске предмете и покушаће да оствари значајну корелацију програмских садржаја. Редовно ће бележити своја запажања о свеукупном реа-лизовању садржаја предвиђеног планом и у будуће планове укључиће позитивна искуства.

Основ планирања наставе су дефинисани циљеви и задаци образовно-васпитног рада. Планирање се врши на годишњем и месечном нивоу. За сваку планирану активност (наставну, ваннаставну, прак-тични рад и слично) потребно је јасно дефинисати шта се очекује као крајњи резултат. Поред стицања знања, ученик се подстиче да овлада различитим вештинама и да максимално искористи личне спо-собности. Подстиче се стицање знања на нивоу препознавања и разумевања; ученик се оспособљава да

6 7

аналитичко-синтетички разматра садржај, да истражује, пореди, вреднује и примењује научено. Тако се развија критичко мишљење и способност за проблемски приступ градиву, што води ка решавању уочених проблема, уз изналажење различитих могућности за решење.

Планирање и непосредна припрема наставника услов су рационалног располагања временом јер обезбеђују: равномерност распореда наставног садржаја, систематичност, поступност у раду, селективнији избор и примену наставних метода и средстава, облика и техника рада.

Планирање наставног рада може бити у односу на време – годишње, полугодишње, тромесечно, месечно и седмично; у односу на степен разраде – глобално и оперативно, а у односу на поступак – временско и тематско.

Глобално планирање обавља се пре почетка школске године и обухвата распоређивање на- ставних тема, број часова за реализацију наставних тема, распоређивање часова за обраду, утврђи-вање и систематизацију пређеног градива.

Оперативно планирање је конкретизација глобалног и обухвата дидактичко-методичку разраду наставних тема на наставне јединице и време реализације најмање за један месец.

Наставник сачињава оперативни план уз уважавање корелације садржаја по разредима, упозна-вање услова, предзнања ученика и друго. Оперативни план садржи: време (нпр. наставне недеље), редослед наставних јединица у оквиру теме, тип часа, облик рада, методу рада, наставна средства, место рада (локацију) иновацију, (само) евалуацију и корекцију, као и напомену у коју се уноси све оно што је важно за саопштење о наставној јединици; одступање од плана итд. Оперативно плани-рање захтева флексибилнији приступ наставника. То подразумева одређену слободу у предвиђању броја часова за наставну целину или тему зависно од услова у којима се настава остварује, захте-ва који се постављају ученицима приликом учења, темпа којим ученици остварују унапред задате захтеве и друго. У односу на то, наставник може да повећа или смањи број часова за одређену тему, односно наставну јединицу. Пожељно је да наставник при изради оперативног плана укључи учени-ке и од њих непосредно добије податке који су значајни за планирање, као и предлоге за рад.

Припрема за час у комбинованом одељењу треба да буде сажета, а садржајна и прегледна, како би је наставник могао користити током извођења наставе. Основни захтев припреме за рад у оваквим условима је један час – једна припрема. Из ње је пожељно да се види:

– артикулација часа;– релативна самосталност појединих делова у оквиру часа;– измена посредног и непосредног наставног рада у одељењу (групи);– трајање појединих етапа часа.За успешно планирање и припрему у оваквим околностима потребно је утврдити почетно стање

групе имајући у виду развојне и узрасне карактеристике ученика, ниво знања и способности, социо--културне утицаје, навике, мотивацију за учење и слично.

Циљ наставе, почетно стање и рад у условима комбинованих група основни су елементи оквира у којем се одиграва педагошки процес, а самим тим и планирање и припрема наставника.

Да би се планирање реализације наставног градива извело у потпуности ваљано, неопходно је имати у виду многе значајне факторе који утичу на планирање и чине га поузданијим. То су:

– планирање у складу са Програмом рада школе;– планирање у односу на Програм предмета за одређени разред;– планирање у складу са Образовним стандардима за крај обавезног образовања;– планирање редовне, допунске, додатне наставе и слободних активности ученика;– планирање као један од елемената наставничких компетенција;– планирање у односу на фактор корелације;– планирање на основу увида у актуелну стручну и методичку литературу;– планирање у односу на индивидуализовану и диференцирану наставу;– планирање у односу на оцењивање ученика;– планирање у односу на захтеве школског надзора;– самовредновање планирања и припремања наставника.

8 9

1.1. планирање у складу са програмом рада школе

Школски програм је састављен у складу са Законом и садржи све прописане садржаје. Свим еле-ментима дат је одговарајући значај. Школским програмом обезбеђује се остваривање наставних пла-нова и програма и реализовање потреба ученика и родитеља, школе и јединице локалне самоуправе. Овај програм заснован је на реалним потенцијалима школе. (МИНИСТАРСТВО 2005: 30–32)

С обзиром да је садржина Школског програма и Годишњег програма рада прописана Законом о основама система образовања и васпитања предлаже се фреквентна провера усклађености програ-ма са законском регулативом. Процена квалитета самог програма и квалитета понуде подразумева анализу како услова у којима школа функционише (непосредно окружење, материјално-технички, људски и финансијски ресурси и ресурси локалне средине, интереси и приоритети локалне заједни-це...) тако и интереса и интересовања ученика, што захтева примену и других начина прикупљања података: посматрањем, разговорима, анализирањем расположиве документације, скалирањем... О овој области значајно је стећи додатна знања увидом у публикације и документа Министарства про-свете, попут Школског развојног планирања (МИНИСТАРСТВО 2003).

Синтагма школски програм разликује се од програма рада за одређени предмет.

Школски програм садржи:– назив, врсту и трајање Школског програма;– циљеве и задатке Школског програма;– обавезне и изборне наставне предмете и њихове обавезне и слободне садржаје;– факултативне наставне предмете и њихове садржаје;– трајање и основне облике извођења програма;– фонд часова за сваки разред;– фонд часова за сваки предмет;– начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма;– врсте активности у образовно-васпитном раду;– програмске садржаје и активности којима се остварује факултативни део Школског програма

(факултативни део обухвата предмете којима се задовољавају интереси ученика у складу са могућностима школе).

Школски програм обезбеђује:– остваривање наставних планова и програма;– остваривање потреба ученика и родитеља;– остваривање потреба локалне заједнице.

Школским програмом се на најбољи начин користе потенцијали школе. Годишњи програм рада утврђује:– време остваривања програма образовања и васпитања;– место остваривања програма образовања и васпитања;– начин остваривања програма образовања и васпитања;– носиоце остваривања програма образовања и васпитања.

Годишњи програм рада је у складу с развојним планом.

Годишњи програм рада је у складу с програмом образовања и васпитања.

Годишњи програм рада је оперативан.

8 9

1.2. планирање у односу на програм предмета за одређени разред

Стручно и поуздано припремање наставника за планирање наставе подразумева и детаљан увид у опис начина извођења програма за одређени разред. Постојеће сугестије подлежу критичкој процени, но упознавање са њима ипак је веома значајно, нарочито за наставника који није довољ-но сигуран у утемељеност својих стручних и методичких знања, или још увек није стекао довољно практичног искуства.

„У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију стан-дардним српским језиком. Отуда захтеви у овом програму нису усмерени само на језичка правила и граматичке норме већ и на њихову функцију. На пример, реченица се не упознаје само као грама-тичка јединица (са становишта њене структуре), већ и као комуникативна јединица (са становишта њене функције у комуникацији).1

Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и ту-мачи као систем. Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се остварује њена функција. У I и II разреду у оквиру вежби слушања, говорења, читања и писања ученици запажају језичке појаве без њиховог именовања, да би се од III до VIII разреда у концентричним круговима и континуираним низовима граматички садржаји изучавали поступно и селективно у складу са узрастом ученика.

Поступност се обезбеђује самим избором и распоредом наставних садржаја, а конкретизација нивоа обраде, као врста упутства за наставну праксу у појединим разредима, назначена је описно формулисаним захтевима: запажање, уочавање, усвајање, појам, препознавање, разликовање, информативно, употреба, обнављање, систематизација и другима. Указивањем на ниво програмских захтева наставницима се помаже у њиховим настојањима да ученике не оптерете обимом и дуби-ном обраде језичке грађе.

Селективност се остварује избором најосновнијих језичких законитости и информација о њима.

Таквим приступом језичкој грађи у програму наставници се усмеравају да тумачење граматич-ких категорија заснивају на њиховој функцији коју су ученици у претходним разредима уочили и њоме, у мањој или већој мери, овладали у језичкој пракси. Поступност и селективност у програму граматике најбоље се уочавају на садржајима из синтаксе и морфологије од I до VIII разреда. Исти принципи су, међутим, доследно спроведени и у осталим областима језика. На пример, алтернацију сугласника к, г, х ученици ће прво запажати у грађењу речи и деклинацији у V разреду, а вежбама и језичким играма у том и претходним разредима навикавати се на правилну употребу тих консона-ната у говору и писању; елементарне информације о палатализацији добиће у VI разреду, а усвојена знања о битним гласовним особинама српског језика обновити и систематизовати у VIII разреду. Тим начином ће ученици стећи основне информације о гласовним променама и алтернацијама, оспособиће се за језичку праксу, а неће бити оптерећени учењем описа и историје тих језичких појава.

Елементарне информације из морфологије почињу се ученицима давати од II разреда и поступ-но се из разреда у разред проширују и продубљују. Од самог почетка ученике треба навикавати да уочавају основне морфолошке категорије, на пример: у II разреду поред уочавања речи које именују предмете и бића, уводи се и разликовање рода и броја код тих речи а у III разреду разликовање лица код глагола. Тим путем ће се ученици поступно и логички уводити не само у морфолошке већ и у синтаксичке законитости (разликовање лица код глагола – лични глаголски облици – предикат – реченица). Речи увек треба уочавати и обрађивати у оквиру реченице, у којој се запажају њихове функције, значења и облици.

1 Овде се наводи опис програма српског језика који прати попис наставних садржаја у документима Програма предмета српски језик за старије разреде основне школе.

10 11

Програмске садржаје из акцентологије не треба обрађивати као посебне наставне јединице. Не само у настави језика, већ и у настави читања и језичке културе, ученици ће се у сваком разреду уво-дити у програмом предвиђене стандардне акценатске норме а сталним вежбањем, по могућству уз коришћење аудио снимака, ученике треба навикавати да чују правилно акцентовану реч, као и да, у местима где се одступа од акценатске норме, разликују стандардни акценат од свога акцента.

Правопис се савлађује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која се орга-низују често, разноврсно и различитим облицима писмених вежби. Поред тога, ученике врло рано треба упућивати на служење правописом и правописним речником (школско издање).

Настава ортоепије обухвата следеће елементе говора: артикулацију гласова, јачину, висину и дужину, акценат речи, темпо, ритам, реченичну интонацију и паузе.

Артикулационе вежбе односе се на правилан изговор гласова: -ч, -ћ, -џ, -ђ, -х, као и -е (често отворено). Ученици с неправилним изговором -р, -с, -з упућују се логопеду. Гласови се најпре веж-бају појединачно, а онда у говорном ланцу, у тексту.

Ортоепске вежбе, обично краће и чешће, изводе се не само у оквиру наставе језика него и наста-ве читања и језичке културе. Треба указивати на правилност у говору, али и на логичност и јасност.

Вежбе за усвајање и утврђивање знања из граматике до нивоа његове практичне примене у новим говорним ситуацијама проистичу из програмских захтева, али су у великој мери условље-не конкретном ситуацијом у одељењу – говорним одступањима од књижевног језика, колебањима, грешкама које се јављају у писменом изражавању ученика. Стога се садржај вежбања у настави јези-ка мора одређивати на основу систематског праћења говора и писања ученика. Тако ће настава је-зика бити у функцији оспособљавања ученика за правилно комуницирање савременим књижевним српским језиком.

У настави граматике треба примењивати следеће поступке који су се у пракси потврдили својом функционалношћу:

– подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика;– сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности;– заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно на битним својствима и

стилским функцијама језичких појава;– уважавање ситуационе условљености језичких појава;– повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста;– откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава;– коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика;– систематска и осмишљена вежбања у говору и писању;– што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава;– неговање примењеног знања и умења;– континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом;– остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања;– побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;– указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава;– коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава. У настави граматике изразито су функционални они поступци који успешно сузбијају уче-

никову мисаону инертност, а развијају радозналост и самосталност ученика, што појачава њихов истраживачки и стваралачки однос према језику. Наведена усмерења наставног рада подразумевају његову чврсту везаност за животну, језичку и уметничку праксу, односно за одговарајуће текстове и говорне ситуације. Због тога је указивање на одређену језичку појаву на изолованим реченицама, истргнутим из контекста, означено као изразито непожељан и нефункционалан поступак у настави граматике. Усамљене реченице, лишене контекста, постају мртви модели, подобни да се формално копирају, уче напамет и репродукују, а све то спречава свесну активност ученика.

Савремена методика наставе граматике залаже се да тежиште обраде одређених језичких појава буде засновано на суштинским особеностима, а то значи на њиховим битним својствима и стилским

10 11

функцијама, што подразумева занемаривање формалних и споредних обележја проучаваних језич-ких појава.

У настави језика нужно је посматрати језичке појаве у животним и језичким околностима које су условиле њихово значење. Ученике ваља упутити на погодне текстове и говорне ситуације у који-ма се одређена језичка појава природно јавља и испољава. Текстови би требало да буду познати уче-ницима, а ако пак нису, треба их прочитати и о њима разговарати са ученицима.

Наставник ваља да има на уму и то да упознавање суштине језичке појаве често води преко до-живљавања и схватања уметничког текста, што ће бити довољно јак подстицај за наставника да што чешће упућује ученике да откривају стилску функцију (изражајност) језичких појава. То ће допри-нети развијању ученикове радозналости за језик, јер уметничка доживљавања чине граматичко гра-диво конкретнијим, лакшим и применљивијим. Кад ученицима постане приступачна стилска (изра-жајна, експресивна) функција језичке појаве, прихватају је као стваралачки поступак, што је врло погодан и подстицајан пут да знања о језику брже прелазе у умења, да се на тај начин доприноси бољем писменом и усменом изражавању, али и успешнијој анализи књижевних текстова.

Нужно је да наставник увек има на уму пресудну улогу умесних и систематских вежбања, односно да наставно градиво није усвојено док се добро не увежба. То значи да вежбања морају бити саставни чинилац обраде наставног градива, примене, обнављања и утврђивања знања.

Методика наставе језика, теоријски и практично, упућује да у настави матерњег језика треба што пре превазићи нивое препознавања и репродукције, а стрпљиво и упорно неговати више об-лике знања и умења – применљивост и стваралаштво. У настојањима да се у наставној пракси удовољи таквим захтевима, функционално је у свакој погодној прилици знања из граматике ставити у функцију тумачења текста (уметничког и популарног), чиме се оно уздиже од препознавања и ре-продукције на нивое умења и практичне примене.

Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умење и навике посебно се постиже неговањем правописних и стилских вежби.

Ученике, такође, континуирано треба подстицати да своја знања о језику повезују са комуника-тивним говором. Један од изразито функционалних поступака у настави граматике јесу вежбања за-снована на коришћењу примера из непосредне говорне праксе, што наставу граматике приближава животним потребама у којима се примењени језик појављује као свестрано мотивисана људска ак-тивност. Настава на тај начин постаје практичнија и занимљивија, чиме ученику отвара разноврсне могућности за његова стваралачка испољавања.

Ситуације у којима се испољавају одређене језичке појаве може и сам наставник да поставља ученицима, да их спретно подсећа на њихова искуства, а они ће казивати или писати како у изазов-ним приликама говорно реагују.

Целовити сазнајни кругови у настави граматике, који започињу мотивацијом, а завршавају саз-навањем, резимирањем и применом одређеног градива, у савременом методичком приступу, пого-тову у проблемски усмереној настави, отварају се и затварају више пута током наставног часа. Такав сазнајни процес подразумева учестало спајање индукције и дедукције, анализе и синтезе, конкрети-зације и апстракције, теоријских обавештења и практичне обуке.

Савремена методика наставе истиче низ саодносних методичких радњи које ваља применити у наставној обради програмских јединица из језика и које омогућују да сваки целовит сазнајни пут, почев од оног који је уоквирен школским часом, добије своју посебну структуру.

Обрада нових наставних (програмских) јединица подразумева примену следећих методичких радњи:

– коришћење погодног полазног текста (језичког предлошка) на коме се увиђа и објашњава одговарајућа језичка појава. Најчешће се користе краћи уметнички, научнопопуларни и пуб-лицистички текстови, а и примери из писмених радова ученика;

– коришћење исказа (примера из пригодних, текућих или запамћених) говорних ситуација; – подстицање ученика да полазни текст доживе и схвате у целини и појединостима.

12 13

– утврђивање и обнављање знања о познатим језичким појавама и појмовима који непосредно доприносе бољем и лакшем схватању новог градива; (Обично се користе примери из познатог текста.);

– упућивање ученика да у тексту, односно у записаним исказима из говорне праксе, уочавају примере језичке појаве која је предмет сазнавања;

– најављивање и бележење нове наставне јединице и подстицање ученика да запажену језичку појаву истраживачки сагледају;

– сазнавање битних својстава језичке појаве (облика, значења, функције, промене, изражајних могућности...);

– сагледавање језичких чињеница (примера) са разних становишта, њихово упоређивање, оп-исивање и класификовање;

– илустровање и графичко представљање језичких појмова и њихових односа; – дефинисање језичког појма; истицање својства језичке појаве и уочених законитости и правил-

ности;– препознавање, објашњавање и примена сазнатог градива у новим околностима и у примерима

које наводе сами ученици (непосредна дедукција и прво вежбање);– Утврђивање, обнављање и примена стеченог знања и умења (даља вежбања, у школи и код

куће).Наведене методичке радње међусобно се допуњују и прожимају, а остварују се у сукцесивној

и синхроној поставци. Неке од њих могу бити остварене пре наставног часа на коме се разматра одређена језичка појава, а неке и после часа. Тако, на пример, добро је да текст на коме се усваја гра-диво из граматике буде раније упознат, а да поједине језичке вежбе буду предмет ученичких домаћих задатака. Илустровање, на пример, не мора бити обавезна етапа наставног рада, већ се примењује кад му је функционалност неспорна.

Паралелно и здружено, у наведеном сазнајном путу теку све важне логичке операције: запа-жање, упоређивање, закључивање, доказивање, дефинисање и навођење нових примера. То значи да часови на којима се изучава граматичко градиво немају одељене етапе, односно јасно уочљиве пре-лазе између њих. Нешто је видљивији прелаз између индуктивног и дедуктивног начина рада, као и између сазнавања језичке појаве и увежбавања.

Увођење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова (популарних, информативних), представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо на овом ступњу школо-вања стичу се основна и врло значајна знања, умења и навике од којих ће у доброј мери зависити не само ученичка књижевна култура, већ и његова општа култура на којој се темељи укупно образо-вање сваког школованог човека.

Укинута је непотребна подела на домаћу и школску лектиру, па тако извори за обраду текстова из лектире (обавезних и допунских), поред читанки, постају књиге за одређени узраст и сва остала приступачна литература.

Дата је лектира за одређен разред, разврстана по књижевним родовима – лирика, епика, драма, да би се кроз све програме могла пратити одговарајућа и разложна пропорција и имати увид у то. Подела је извршена према основној разлици везаној за стих и прозу. Лектира је обогаћена избором научнопопуларних и информативних текстова.

Текстови из лектире представљају програмску окосницу. Наставник има начелну могућност да понуђене текстове прилагођава конкретним наставним потребама, али је обавезан и на слободан избор из наше народне (усмене) књижевности и тзв. некњижевних текстова – према програмским захтевима.

Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу на одгова-рајућа методичка решења (прилагођавање читања врсти текста, опсег тумачења текста у зависности од сложености његове структуре, повезивање и груписање са одговарајућим садржајима из других предметних подручја – граматике, правописа и језичке културе и сл.).

12 13

Наставнику је дата могућност и допунског избора дела у складу са наставним потребама и инте-ресовањима конкретног ђачког колектива са којим остварује програм.

Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању и разумевању. При томе је ква-литет доживљавања и разумевања текста и непосредно условљен квалитетом читања. Зато су разни облици усмереног читања основни предуслов да ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет књижевног дела.

Изражајно читање негује се систематски, уз стално повећавање захтева и настојање да се што потпуније искористе способности ученика за постизање високог квалитета у вештини читања. Веж-бања у изражајном читању изводе се плански и уз солидно наставниково и учениково припремање. У оквиру своје припреме наставник благовремено одабира погодан текст и студиозно проучава оне његове особености које утичу на природу изражајног читања. У складу са мисаоно-емотивним садр-жајем текста, наставник заузима одговарајући став и одређује ситуациону условљеност јачине гла-са, ритма, темпа, интонације, пауза, реченичног акцента и гласовних трансформација. При томе се повремено служи аудио снимцима узорних интерпретативних читања.

Пошто се изражајно читање, по правилу, увежбава на претходно обрађеном и добро схваћеном тексту, то је конкретно и успешно тумачење штива неопходан поступак у припремању ученика за изражајно читање. У оквиру непосредне припреме у VI, VII и VIII разреду повремено се и посебно анализирају психички и језичкостилски чиниоци који захтевају одговарајућу говорну реализацију. У појединим случајевима наставник (заједно са ученицима) посебно приређује текст за изражајно читање на тај начин што у њему обележава врсте пауза, реченичне акценте, темпо и гласовне моду-лације.

Изражајно читање увежбава се на текстовима различите садржине и облика; користе се лирски, епски и драмски текстови у прози и стиху, у наративном, дескриптивном, дијалошком и монолошком облику. Посебна пажња посвећује се емоционалној динамици текста, његовој драматичности и го-ворењу из перспективе писца и појединих ликова.

У одељењу треба обезбедити одговарајуће услове за изражајно читање и казивање – ученицима у улози читача и говорника ваља обезбедити место испред одељењског колектива, у одељењу ство-рити добру слушалачку публику, заинтересовану и способну да критички и објективно процењује квалитет читања и казивања. Посредством аудио снимка, ученицима повремено треба омогућити да чују своје читање и да се критички осврћу на своје умење. На часовима обраде књижевних дела при-мењиваће се ученичка искуства у изражајном читању, уз стално настојање да сви облици говорних активности буду коректни и уверљиви.

Читање у себи је најпродуктивнији облик стицања знања па му се у настави поклања посебна пажња. Оно је увек усмерено и истраживачко; помоћу њега се ученици оспособљавају за свакоднев-но стицање информација и за учење.

Вежбе читања у себи непосредно се уклапају у остале облике рада и увек су у функцији свестра-нијег стицања знања и разумевања не само књижевног дела, већ и свих осмишљених текстова.

Примена текст методе у настави подразумева врло ефикасне вежбе за савладавање брзог чи-тања у себи с разумевањем и доприноси развијању способности ученика да читају флексибилно, да усклађују брзину читања са циљем читања и карактеристикама текста који читају.

Квалитет читања у себи подстиче се претходним усмеравањем ученика на текст и давањем одговарајућих задатака, а потом и обавезним проверавањем разумевања прочитаног текста, односно остварења добијених задатака. Информативно, продуктивно и аналитичко читање најуспешније се подстичу самосталним истраживачким задацима који се ученицима дају у припреми за обраду текста или обраду садржаја из граматике и правописа. Тим путем се унапређују логика и брзина чи-тања, а нарочито брзина схватања прочитаног текста, чиме се ученици оспособљавају за самостално учење.

Ученици старијих разреда уводе се у информативно читање које је условљено брзином и стварно прочитаним текстом. Оно се састоји од брзог тражења информације и значења у

14 15

тексту, при чему се не прочита свака реч, већ се погледом „пролази“ кроз текст и чита се на пре- скок (међунаслови, поднаслови, први редови у одељцима, увод, закључак). При вежбању ученика у „летимичном“ читању, претходно се дају одговарајући задаци (тражење одређених информација, података и сл.), а потом проверава квалитет њиховог остварења и мери време за које су задаци извршени. Информативним читањем ученици се такође оспособљавају да ради подсећања, обна-вљања, меморисања, читају подвучене и на други начин означене делове текста приликом ранијег читања „с оловком у руци“, које треба систематски спроводити као вид припремања ученика за самосталан рад и учење.

Изражајно казивање напамет научених текстова и одломака у прози и стиху значајан је облик рада у развијању говорне културе ученика. Ваља имати у виду да је убедљиво говорење прозног текста полазна основа и неопходан услов за природно и изражајно казивање стихова. Зато је пожељ-но да се повремено, на истом часу, наизменично увежбава и упоређује говорење текстова у прози и стиху.

Напамет ће се учити разни краћи прозни текстови (нарација, дескрипција, дијалог, монолог), лирске песме разних врста и одломци из епских песама. Успех изражајног казивања знатно зависи од начина учења и логичког усвајања текста. Ако се механички учи, као што понекад бива, усвојени аутоматизам се преноси и на начин казивања. Зато је посебан задатак наставника да ученике нави-кне на осмишљено и интерпретативно учење текста напамет. Током вежбања треба створити услове да казивање тече „очи у очи“, да говорник посматра лице слушалаца и да с публиком успоставља емоционални контакт. Максимална пажња се посвећује свим вредностима и изражајним могућно- стима говорног језика, посебно – природном говорниковом ставу, поузданом преношењу информа-ција и сугестивном казивању.

Са обрадом текста почиње се после успешног интерпретативног читања наглас и читања у себи. Књижевноуметничко дело се чита, према потреби и више пута, све док не изазове одговарајуће доживљаје и утиске који су неопходни за даље упознавање и проучавање текста. Разни облици поновљеног и усмереног читања дела у целини, или његових одломака, обавезно ће се примењивати у обради лирске песме и краће прозе.

При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких и синтетичких поступака и гледишта. Значајне појединости, елементарне слике, експресивна места и стилско--језички поступци неће се посматрати као усамљене вредности, већ их треба сагледавати као фунционалне делове виших целина и тумачити у природном садејству с другим уметничким чиниоцима. Књижевном делу приступа се као сложеном и непоновљивом организму у коме је све условљено узрочно-последичним везама, подстакнуто животним искуством и уобличено стваралачком маштом.

Ученике треба ревносно навикавати на то да своје утиске, ставове и судове о књижевном делу подробније доказују чињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ, истраживачку делатност и заузимање критичких ставова према произвољним оценама и закључцима.

Наставник ће имати у виду да је тумачење књижевних дела у основној школи, поготову у млађим разредима, у начелу предтеоријско и да није условљено познавањем стручне термино-логије. То, међутим, нимало не смета да и обичан „разговор о штиву“ у млађим разредима буде стручно заснован и изведен са пуно инвентивности и истраживачке радозналости. Вредније је пројектовање ученика поводом неке уметничке слике и њено интензивно доживљавање и кон-кретизовање у учениковој машти него само сазнање да та слика формално спада у ред метафора, персонификација или поређења. Зато се још од првог разреда ученици навикавају да слободно испољавају своје утиске, осећања, асоцијације и мисли изазване сликовитом и фигуративном при-меном песничког језика.

У свим разредима обрада књижевног дела треба да буде проткана решавањем проблемских питања која су подстакнута текстом и уметничким доживљавањем. На тај начин стимулисаће се

14 15

ученичка радозналост, свесна активност и истраживачка делатност, свестраније ће се упознати дело и пружати могућност за афирмацију ученика у раду.

Многи текстови, а поготову одломци из дела, у наставном поступку захтевају умесну локализацију, често и вишеструку. Ситуирање текста у временске, просторне и друштвено- -историјске оквире, давање неопходних података о писцу и настанку дела, као и обавештења о битним садржајима који претходе одломку – све су то услови без којих се у бројним случајеви-ма текст не може интензивно доживети и правилно схватити. Зато прототипску и психолошку реалност, из које потичу тематска грађа, мотиви, ликови и дубљи подстицаји за стварање, треба дати у пригодном виду и у оном обиму који је неопходан за потпуније доживљавање и поузда-није тумачење.

Методика наставе књижевности већ неколико деценија, теоријски и практично, развија и стал-но усавршава наставников и учеников истраживачки, проналазачки, стваралачки и сатворачки однос према књижевноуметничком делу. Књижевност се у школи не предаје и не учи, већ чита, усваја, у њој се ужива и о њој расправља. То су путеви да настава књижевности шири ученикове духовне видике, развија истраживачке и стваралачке способности ученика, критичко мишљење и уметнички укус, појачава и култивише литерарни, језички и животни сензибилитет.

Модерна и савремена организација наставе матерњег језика и књижевности подразумева активну улогу ученика у наставном процесу. У савременој настави књижевности ученик не сме бити пасивни слушалац који ће у одређеном тренутку репродуковати „научено градиво“, односно настав-никова предавања, већ активни субјекат који истраживачки, стваралачки и сатворачки у ч е с т в у ј е у проучавању књижевноуметничких остварења.

Ученикова активност треба да свакодневно пролази кроз све три радне етапе; пре часа, у току часа и после часа. У свим етапама ученик се мора систематски навикавати да у току читања и проучавања дела самостално решава бројна питања и задатке, који ће га у пуној мери емоцио-нално и мисаоно ангажовати, пружити му задовољство и побудити истраживачку радозналост. Такви задаци биће најмоћнија мотивација за рад што је основни услов да се остваре предвиђе-ни интерпретативни домети. Наставник ваља да постави задатке који ће ученика подстицати да уочава, открива, истражује, процењује и закључује. Наставникова улога јесте у томе да осмишље-но помогне ученику тако што ће га подстицати и усмеравати, настојећи да развија његове индиви-дуалне склоности и способности, као и да адекватно вреднује ученичке напоре и резултате у свим облицима тих активности.

Проучавање књижевноуметничког дела у настави је сложен процес који започиње наставни-ковим и учениковим припремањем (мотивисање ученика за читање, доживљавање и проучавање уметничког текста, читање, локализовање уметничког текста, истраживачки припремни задаци) за тумачење дела, своје најпродуктивније видове добија у интерпретацији књижевног дела на наставном часу, а у облицима функционалне примене стечених знања и умења наставља се и по-сле часа: у продуктивним обнављањима знања о обрађеном наставном градиву, у поредбеним изу-чавањима књижевноуметничких дела и истраживачко-интерпретативним приступима новим књижевноуметничким остварењима. Средишње етапе процеса проучавања књижевноуметничког дела у настави јесу методолошко и методичко заснивање интерпретације и њено развијање на наставном часу.

У заснивању и развијању наставне интерпретације књижевноуметничког дела основно мето-долошко опредељење треба да буде превасходна усмереност интерпретације према уметничком тексту. Савремена методика наставе књижевности определила се, дакле, за унутрашње (иманен- тно) изучавање уметничког текста, али она никако не превиђа нужност примене и вантекстовних гледишта да би књижевноуметничко дело било ваљано и поуздано протумачено.

Уз наведена методолошка опредељења, наставна интерпретација књижевноуметничког дела ваља да удовољи и захтевима које јој поставља методика наставе књижевности: да буде оригинал-на, естетски мотивисана, свестрано усклађена са наставним циљевима и значајним дидактичким

16 17

начелима, да има сопствену кохерентност и поступност, а да методолошка и методичка поступања на свакој деоници интерпретације остварују јединство анализе и синтезе.

О оквиру основне методолошке оријентације да наставна интерпретација књижевноуметнич-ког дела у највећој мери буде усмерена према уметничком тексту, примат припада опредељењу да се динамика интерпретације усклађује са водећим уметничким вредностима књижевног оства-рења, тако што ће оне бити чиниоци обједињавања интерпретативних токова кроз свет дела. Јед-но од најважнијих начела које поштује тако заснована и опредељена наставна интерпретација јесте удовољавање захтеву да се тумачењем водећих вредности обухвати, односно проучи, дело у цели-ни. Пошто су обједињена поставка и односи свестраних међусобних прожимања природне датости уметничких чинилаца у делу, тумачењем водећих уметничких вредности обухватају се и упознају и сви други битни чиниоци уметничке структуре, међу којима сваки у интерпретацији добија оно-лико места колико му припада у складу са уделом који има у општој уметничкој вредности дела. У наставној интерпретацији књижевноуметничког дела обједињавајући и синтетички чиниоци могу бити: уметнички доживљаји, текстовне целине, битни структурни елементи (тема, мотиви, умет-ничке слике, фабула, сиже, књижевни ликови, поруке, мотивациони поступци, композиција), фор-ме приповедања (облици излагања), језичко стилски поступци и литерарни (књижевноуметнички) проблеми.

У сваком конкретном случају, дакле, на ваљаним естетским, методолошким и методичким разлозима ваља утемељити избор оних вредносних чинилаца према којима ће бити усмеравана динамика наставне интерпретације књижевноуметничког дела. Зато методолошки и методи-чки прилази књижевноуметничком делу, које теоријски и практично заснива и развија савремена методика наставе књижевности, не познају и не признају утврђене методолошке и методичке системе које би требало применити у интерпретацији сваког појединог дела. То значи да нема једном датих и уходаних путева којима се улази у свет сваког појединог књижевноуметничког остварења, већ су ти путеви унеколико увек другачији у приступу сваком поједином књижевноуметничком делу – онолико колико је оно аутономно, самосвојно и непоновљиво уметничко остварење.

Књижевнотеоријске појмове ученици ће упознавати уз обраду одговарајућих текстова и по-моћу осврта на претходно читалачко искуство. Тако ће се, на пример, током обраде неке родољу-биве песме, а уз поредбени осврт на две-три раније прочитане песме исте врсте, развијати појам родољубиве песме и стицати сазнање о тој лирској врсти. Упознавање метафоре биће погодно тек када су ученици у претходном и предтеоријском поступку откривали изражајност извесног броја метафоричких слика, кад неке од њих већ знају напамет и носе их као уметничке доживљаје. Језичко-стилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта; полазиће се од изазваних уметничких утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати њихова језич-ко-стилска условљеност.

Функционални појмови се не обрађују посебно, већ се у току наставе указује на њихова примење-на значења. Ученици их спонтано усвајају у свом раду, у текућим информацијама на часовима, а уз паралелно присуство речи и њоме означеног појма. Потребно је само подстицати ученике да наве-дене речи (а и друге сличне њима) разумеју и схвате и да их примењују у одговарајућим ситуацијама. Ако, на пример, на захтев да се уоче и објасне околности које утичу на понашање неког лика, ученик наведе те околности, онда је то знак (и провера) да је тај појам и одговарајућу реч схватио у пуном значењу.

У усменом и писменом изражавању узгредно ће се проверавати да ли ученици правилно схва-тају и употребљавају речи: узрок, услов, ситуација, порука, однос и сл. Током обраде књижевних дела, као и у оквиру говорних и писмених вежби, настојаће се да ученици откривају што више особи-на, осећања и душевних стања појединих ликова, при чему се те речи бележе и тако спонтано богати речник функционалним појмовима.

Функционалне појмове не треба ограничити на поједине разреде. Сви ученици једног разреда неће моћи да усвоје све програмом наведене појмове за тај разред, али ће зато спонтано усвојити

16 17

знатан број појмова који су у програмима старијих разреда. Усвајање функционалних појмова је непрекидан процес у току васпитања и образовања, а остварује се и проверава у току остваривања садржаја свих програмско-тематских подручја.

Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе матерњег језика. Овај наставни процес, иако је програмски конституисан као посебно подручје, с посебним садржајима и облицима рада, мора се преносити како на обраду књижевног текста који је најбољи образац изра-жавања, тако и на некњижевне текстове и на граматику с правописом, која нормира правила и дефи-нише језичке законе. Исто тако, у повратном смеру, обрада књижевног текста и рад на граматици и правопису књижевног језика, мора укључивати и садржаје за неговање културе усменог и писменог изражавања, јер су својим већим делом том циљу и подређени. Рад на богаћењу језичке културе тре-ба да се интегрише са свим видовима усмених и писмених облика изражавања.

У настави језика и културе изражавања ваља непрестано имати у виду заједнички основни циљ: развијање језичког мишљења и језичке свести уочавањем језичких законитости, па тек на основу такве свести прелазити на нормирање и дефинисање. Отуда језик као средство изражавања треба да буде предмет наставне пажње у свим његовим структурама.

Неопходно је да ученици уоче разлику између говорног и писаног језика. У говорном језику ре-ченице су обично краће. Чести недостаци су незавршене и стилски неуређене реченице и употреба поштапалица.

Настава ће бити очигледнија и ефикаснија ако се користе аудиоснимци (нпр. Звучна читанка) и ако се слуша и анализира снимљен говор ученика.

Лексичке и морфолошке вежбе треба да богате ученичко сазнање о речи као облику, чему служе не само конјугација и деклинација, него и систем грађења речи (изведене, сложене и сложено-изве-дене). Вежбе у грађењу изведених речи и сложеница, по угледу на сличне речи у обрађеном тексту, треба да утичу на богаћење ученичког речника.

У старијим разредима лексичко-семантичке вежбе се односе на сложеније садржаје: право и пренесено значење речи, синонимију, хомонимију, антонимију, полисемију, архаизме, дијалектизме, жаргонизме, позајмљенице, фразеологизме. Треба упућивати ученике на служење речницима: јед-нојезичним и двојезичним, лингвистичким и енциклопедијским.

Семантичке вежбе се повезују с морфолошким и синтаксичким вежбама и оне треба да развију ученикову свест о одређеној моћи значења речи, на основу чега се једино и може развијати способ-ност и вештина изражавања. У млађим разредима те вежбе обухватају откривање семантичке вред-ности акцента, и то искључиво на илустрованим примерима (Сунце је село за село, хајдмо, селе, на село, итд.).

Синтаксичке вежбе су, као и морфолошке и семантичке, битнији садржаји језичке културе у свим разредима. Тежина захтева, природно, одређује се према узрасту ученика. Те се вежбе могу изводити и пре него што ученик почне да стиче синтаксичке појмове, с тим што се на том нивоу у разговору на часу не употребљавају стручни називи. До упознавања првих синтаксичких појмова, вежбе у обликовању реченице треба да формирају свест ученика о месту и положају појединих рече-ничних делова у склопу просте реченице. Кад се стекну први појмови о простој реченици, и вежбе ће бити конкретније и богатије. Рад на стилистици реченице конкретно се наставља до краја основног школовања. Он се састоји како у анализи и оцени ученичких реченица из усменог излагања, тако и у анализи и процени реченица у њиховим писменим саставима, а нарочито и посебно – у анализи реченица из лектире и говорног језика.

Све врсте тих вежбања, чији је циљ развијање језичког мишљења, изводе се на тексту или у току разговора.

Знатан део говорних вежбања има за циљ изграђивање културе усменог изражавања. У низу својих задатака (правилност, лакоћа, јасност, једноставност, природност, прецизност, дикција) те вежбе треба у највећој мери да приближе учеников говор књижевном изговору. С обзиром на велико шаренило и веома приметну дијалекатску разноликост говора ученика, а често и наставника,

18 19

говорење напамет научених одломака у стиху и прози (уз помоћ аудитивних наставних средстава) треба да омогући ученику не само неговање правилне дикције него и да убрза процес приближавања његовог говора књижевном изговору.

У свим облицима неговања језике културе образац или узор треба да добије одговарајуће место и његов значај се не сме никако потценити. Смишљено одабран узор, примерен узрасту и врсти, треба да буде циљ до којег се стиже уз одговарајуће напоре. И облици усменог, као и облици писме-ног изражавања, у свим врстама и типовима треба да се прикажу ученицима у пажљиво одабраним узорцима изражавања. Уколико се једна врста усменог или писменог изражавања континуирано понавља из разреда у разред, онда треба у сваком поновљеном случају, у истом или следећем разреду, анализом узорка конкретно показати и обим повећаних захтева (у садржајном, композиционо-фор-малном и језичко-стилском погледу).

Да се узорци не би претворили у клишеа која спутавају ученичку индивидуалност и самостал-ност, време између приказивања узорка и израде одговарајућег писменог задатка треба испунити радом на анализи сличних састава. Ови састави могу бити у форми одабраних текстова које уче-ници сами проналазе у својим читанкама или лектири, а обавезно и у форми самосталних домаћих писмених или усмених задатака – састава којима се остварује овладавање одређеним обликом пис-меног или усменог изражавања. У анализи узорака треба обратити пажњу на све елементе конкрет-не језичке структуре: садржај и композиција састава, распоред детаља и изражајност употребљене лексике и стилских поступака. Ниједан школски писмени задатак не би требало да се изведе, а да се претходно, на читавом низу смишљено програмираних часова, није говорило како о предмету који ће бити тема писменог састава, тако и о облику у којем ће та тема бити обрађена.

Богаћењу културе усменог и писменог изражавања посебно ће допринети самостални рад уче-ника на прикупљању одабраних примера језика и стила. Због тога ученици треба да бележе вредне примере: успеле описе, рељефне портрете, правилне реченице, како у погледу формалне структуре (распоред њених делова) тако и у погледу лексике и семантике. Овај рад треба да оствари два задатка везана непосредно за културу изражавања. Прво, тиме ученик организовано индивидуално ради на развијању своје говорне културе и писмености, а друго – у обиму своје читалачке пажње развија онај њен значајан квалитет који му омогућује непрестано посматрање језика и стила у штиву које чита.

Подстицање ученика на литерарно стваралаштво, схваћено свакако у ужем и претежно образовно-васпитном погледу, треба применити као фронталан рад с целим одељењем, а никако као обавезу литерарне секције. Рад у литерарној секцији је слободно опредељење. Ученик основне школе, нарочито у млађим разредима, по својој природи увек је спреман на креативност, па то треба и подстицати. Усменим и писменим вежбама, кад то потреба допушта, наставник ће ученицима по-казати како настаје стих, како се речи бирају и распоређују да делују ритмично, како се конституише строфа, како се гради портрет, како се описује пејзаж или сцена. Уосталом, програм наставе усме-ног и писменог изражавања конципиран је тако да у себи садржи скоро све елементе и уметничког језичког изражавања, па би их требало повремено само обједињавати и осмишљавати. Подстицање ученика на литерарно стваралаштво у додатном раду и литерарној секцији има богатије садржаје и облике, као и обимније посебне циљеве. Тај рад не треба поистовећивати с подстицањем на литерар-но стваралаштво у оквиру целог одељења.

Један од облика рада на развијању и неговању језичке чистоте јесте и развијање свести о попла-ви позајмљеница у нашем језику. Наставник ће, разумљиво, морати да нађе меру у објашњавању да сваки језик нужно прихвата и речи пореклом из грчког и латинског језика у стручној терминоло-гији. Треба помоћи ученицима у разликовању позајмљеница које су добиле ,,право грађанства“ у нашем језику од оних речи које треба енергично гонити из говора. О томе треба да се разговара у свакој конкретној прилици, кад се наиђе на позајмљеницу у тексту или кад се она појави у говору ученика; исто тако, са ученицима ваља смишљено трагати за позајмљеницама у свакодневном гово-ру и разним медијима (штампа, радио, телевизија и др.). Записивање домаћих речи, такође, може да буде подесан облик неговања језичке чистоте.

18 19

ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунски рад се организује за ученике који, из објективних разлога, у редовној настави матерњег језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских под-ручја.

Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад (на пример: група ученика с недовољним знањем одређених садржаја из граматике или правописа; група учени-ка који нису савладали неки од предвиђених елемената књижевне анализе или облика усменог и писменог изражавања; група ученика са артикулационим проблемима, итд.). На основу пре-тходног испитивања тешкоћа и узрока, за сваку групу се ствара посебан, одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени недостаци у знању, умењу и вештини ученика. Допунски рад претпоставља и специфичне облике у савладавању одређених програм-ских садржаја (индивидуализација наставе – полупрограмираним и програмираним секвен-цама, наставним листићима; предавањима с друкчијим, очигледнијим примерима; посебни групни и индивидуални задаци и др.). Нарочито треба водити рачуна о одмерености захтева, као и о стимулисању ученика за показане резултате (похвале, награде, позитивна оцена).

Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче теш-коће појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену тешкоћу или отклони недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе. Током даље ре-довне наставе такве ученике не треба испуштати из вида, односно – диференцирањем редовне наставе – омогућити ученицима да градиво савладају на редовним часовима.

1.2.1. Извод из новог програма српског језика за VIII разред основне школе2

СРПСКИ ЈЕЗИК

Циљ и задаци

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књи-жевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспо-собе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

Задаци наставе српског језика:– развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;– основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандар-

да српског књижевног језика;– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским

могућностима српског језика;

2 Овде је дат извод из „Правилника о наставном програму за осми разред основног образовања и васпитања“. Службени гласник РС – Просветни гласник бр. 2 (2010): стр. 3–11.

20 21

– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);

– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писме-

но изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у

себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вред-

новање књижевноуметничких дела разних жанрова;– упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих

енциклопедија и часописа за децу;– поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко

процењивање прочитаног текста;– развијање потребе за књигом, способности да се ученици њоме самостално служе као изво-

ром сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

– поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

– усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;– упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета

на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

– развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;– навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и теле-

визији;– подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;– подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језич-

ка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и

других моралних вредности;– развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

ОСМИ РАЗРед (4 часа недељно, 136 часова годишње)

Оперативни задаци:

– даље овладавање знањима из граматике, стилистике, лексикологије, историје књижевног јези-ка, дијалектологије;

– развијање позитивног односа према дијалектима (свом и другима), као и потребе да се усваја, негује и развија књижевни језик;

– даље усвајање ортоепске, ортографске, граматичке, лексичке и стилске норме српског језика;– развијање критичког односа према језику и садржини текстова из свакодневног живота; раз-

вијање осетљивости на манипулацију језиком (нарочито у виду бирократског језика и језика реклама);

– формирање критеријума за самосталан избор, анализу и процену уметничких дела приступач-них овом узрасту;

– систематизација знања о књижевнотеоријским појмовима;

20 21

– овладавање расправом као обликом усменог и писаног изражавања;– обнављање и систематизовање знања из свих подручја.

јеЗИК

Граматика

Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања.

Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова ре-форма језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).

Језици националних мањина (основни подаци).Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине типичног говореног је-

зика: ослањање на контекст и говорну ситуацију; функција гестова и мимике; кратке, елиптичне и недовршене реченице, емоционалност, неформалност. Главне особине типичног писаног језика у јавној комуникацији: експлицитност, потпуност реченица, интелектуалност, формалност. Фокуси-рање реченичних чланова помоћу реченичног акцента (у говореном језику) и помоћу реда речи (у писаном језику). Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, административног.

Синтагме – придевске, прилошке, глаголске. Зависне предикатске реченице: обележја (зависни везници, везнички спојеви и др.); врсте: изри-

чне (изричне у ужем смислу и зависноупитне), односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбене; конституентска функција у оквиру више реченице (независне или зависне) или синтагме. Интерпункција у вези са зависним реченицама. Напоредни односи међу за-висним реченицама (саставни, раставни, супротни).

Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом. Изражавање помоћу глагола (Очекивали су да авион полети; Авион је полетео иако је била магла) и глаголских именица (Очекивали су полетање авиона; Авион је полетео упркос магли). Преимућства именичког начина изражавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније) и њене мане (сликовитост се губи, а реченица теже прати).

Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знања). Употреба глаголских облика у приповедању.

Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем. Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).

Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање полисемије и хомонимије у великим једнојезичним речницима. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења (крило (птице) → крило зграде – метафора; Моја школа је близу → Цела школа иде на излет – метонимија).

Главна правила стандардне акценатске норме и систематизовање знања о акцентима из прет-ходних разреда.

Обнављање и систематизовање градива из претходних разреда ради припреме за завршни испит.

Ортоепија

Проверавање правилног изговора самогласника и сугласника. Интонација просте и сложене ре-ченице. Варирање интензитета, темпа и пауза у говору и у текстовима различитог садржаја.

22 23

Правопис

Прилагођено писање имена из страних језика. Писање полусложеница.Генитивни знак.Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и

одвојено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда.

КњИжевнОСТ

Лектира

Лирика

Народна песма: Српска дјевојкаЉубавне народне лирске песме (избор)Ђура Јакшић: ОтаџбинаЈован Јовановић Змај: Ђулићи (избор), Светли гробови Франческо Петрарка: Канцонијер (LXI сонет)Десанка Максимовић: Пролетња песма или ОпоменаМилош Црњански: Ламент над Београдом (одломак)Васко Попа: Очију твојих да нијеОскар Давичо: СрбијаСергеј Јесењин: Писмо мајциРајнер Марија Рилке: Љубавна песма

Епика

Народна епско-лирска песма: Женидба Милића барјактараНародне епско-лирске песме (избор)Народна песма: Почетак буне против дахијаНародне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије и Црне Горе)Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор); О народним певачимаНародна приповетка: Немушти језик или УсудТеодосије: Житије светог Саве (одломак)Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак)Петар Петровић Његош: Горски вијенац (избор кратких одломака)Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци)Симо Матавуљ: ПилипендаЛаза Лазаревић: Све ће то народ позлатитиПетар Кочић: Кроз мећавуМилош Црњански: Сеобе I (одломак)Иво Андрић: Мост на Жепи , избор приповедака о дециДобрица Ћосић: Деобе (одломак)Исидора Секулић: Царско достојанство језика (одломак) или есеј по избору

Драма

Бранислав Нушић: Сумњиво лицеДанило Киш: Ноћ и маглаВилијем Шекспир: Ромео и ЈулијаМолијер: Грађанин племић (одломак)

22 23

Допунски избор

Борисав Станковић: Увела ружаРастко Петровић: Африка (одломци)Гроздана Олујић: Гласам за љубавМилорад Павић: Предео сликан чајем (одломак о путовању Атанасија Свилара на Свету гору)Матија Бећковић: Прича о Светом СавиДушан Ковачевић: Ко то тамо певаБорислав Михајловић: Бановић Страхиња Антологија српске љубавне лирике (избор)Роберт Гревс: Златно руно (одломци)Џон Селинџер: Ловац у житуДејвид Гибинс: АтлантидаЕрнест Хемингвеј: Старац и море

Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.

Научнопопуларни и информативни текстови

Петар Влаховић: Србија – земља, људи, живот, обичаји (избор)Миодраг Поповић: Вук Стефановић Караџић (одломци) Ева Кири: Марија Кири (одломак)Ш. Кулишић, Ж.Петровић,Н.Пантелић: Српски митолошки речник (избор)Д. Срејовић, А.Цермановић: Речник грчке и римске митологије (избор)Миле Недељковић: Годишњи обичаји у Срба (избор)Драгомир Антонић: Обичајни бонтон (избор)Јасминка Петровић: Бонтон (или одломци из овакве књиге неког другог аутора)Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину.Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.

Тумачење текста

Оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела (лирска и епска песма, лирско-епска песма, приповетка, роман, драма и књижевнонаучне врсте) уз помоћ развијеног пла-на и теза. Процењивање идејно-естетских, језичко-стилских и других вредности уметничког дела.

Стицање поузданог критеријума за избор, анализу и процену књижевног текста. Упућивање ученика у коришћење одабране и приступачне литературе о делима и писцима. Подстицање и раз-вијање критичког односа у проблемском приступу делу и писцу.

Систематизовање знања о народној и ауторској књижевности (на примерима из лектире).

Књижевнотеоријски појмови

ЛирикаСтилска средства: метонимија, рефрен, антитеза, асонанца и алитерација.Лирске врсте: љубавна народна лирика; љубавна народна и ауторска песма.Сонет.

Епика

Епско-лирске врсте: поема, балада, романса.Спев.Путопис. Мемоари.Есеј.

24 25

Драма

Трагедија. Трагично (појам).Драма у ужем смислу.Протагонист и антагонист.Разрешење сукоба. Катарза.Сценски знакови. Режија.Телевизијска драма.

Систематизације књижевнотеоријских појмова

Систематизација књижевних родова и врста у народној и ауторској књижевности.Систематизација облика казивања (форми приповедања) у књижевноуметничким текстовима:

нарација (приповедање у 1. и 3. лицу); хронолошко и ретроспективно приповедање; дескрипција (портрет, пејзаж, појам ентеријера и екстеријера), наративна дескрипција; дијалог; монолог, унутра-шњи монолог.

Језичкостилска изражајна средства (систематизација).Структура уметничког текста (композиција, однос фабуле и сижеа, драмски елементи: експози-

ција, заплет, кулминација, перипетија, расплет).Врсте карактеризације лика (социолошка, психолошка, језичка ...).Мотиви: динамички, статички, наративни, описни, интернационални...).

Функционални појмови

Подстицање ученика на схватање и усвајање функционалних појмова:– романтичарско, романтично, реалистично, реално;– документовано, рационално, теза, чињеница;– етичко, естетско;– рефлексија, меморија;– креативно, доживљајно, сугестивно, пластично;– апсурд, провокација, противуречност, доследност;– самокритичност, самоиницијатива;– агресивност, себичност (егоизам), лицемерје, опортунизам;– независно, самостално, зависно, завидно.

Читање

Усавршавање изражајног читања (са захтевима као у претходним разредима). Развијање личног тона при читању и казивању напамет научених прозних и поетских целина.

Вежбање у „летимичном“ читању познатог текста, ради налажења одређених информација и увођења ученика у „летимично“ читање непознатог текста, да би утврдили да ли их текст интересује и да ли ће га читати у целини (новински чланак, непозната књига и сл.).

јеЗИЧКА КУлТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

Причање о доживљају са ефектним почетком и завршетком.Интерпретативно препричавање књижевноуметничког текста.Расправа (аргументативни текст) и пропагандни текст. Објективно и пристрасно приказивање

чињеница. Рекламе као врста пропагандних текстова. Језичке особине реклама. Манипулативност реклама. Попуњавање различитих образаца.

24 25

Репортажа као новинарски жанр. Усмена и писмена вежбања

Вежбања у причању о доживљајима (са ефектним почетком и завршетком).

Вежбања у интерпретативном препричавању књижевноуметничких текстова.

Вежбе на аргументативном тексту: сажимање текста, писање резимеа, проналажење кључних речи у тексту. Разликовање става аутора од других ставова изнесених у тексту. Издвајање из текста аргумената у прилог некој тези (ставу) и аргумената против ње; извођење закључака заснованих на тексту. Давање наслова тексту и поднаслова деловима текста.

Усмене и писане расправе на задате актуелне теме из савременог живота.

Критички приказ нове књиге, филма, радијске, телевизијске емисије и концерта.

Синтаксичке вежбе: изражавање помоћу зависних реченица и помоћу средстава реченичне кондензације (глаголски прилози, глаголске именице: Док се враћао кући, размишљао је о свему – Враћајући се кући...; Обрадовао их је тиме што је пристао – Обрадовао их је својим пристанком). Замена глаголима неумесно употребљених глаголских именица.

Препознавање бирократског језика као облика манипулације људима помоћу језика (да би се прикрила информација, истакла сопствена ученост, ублажиле непријатне чињенице). „Превођење“ са бирократског на обичан језик.

Лексичке вежбе: прикладна употреба апстрактних речи и речи из интелектуалног речника ради прецизног и ефикасног изражавања током расправе. Употреба сликовитих речи ради ефектног из-ражавања у репортажи. Коришћење речника српског језика.

Коришћење индексом, појмовником и библиографијом. Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: дијаграми, графикони.Летимично читање (ради брзог проналажења важних информација). Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора самогласника и сугласника, реченичног (ло-

гичког) акцента. Проверавање степена усвојености српског књижевног акцента и организовање ак-ценатских вежби. Коришћење речника с акцентованим речима. Правилан изговор ијекавског рефле-кса дугог јата (ије) и преношење акцента на проклитику у изражајном читању књижевних текстова (посебно у вези с дијалекатском основом).

Осам домаћих писаних задатака и њихова анализа на часу.Четири школска писмена задатка (један час је за израду и два за анализу задатака и писање по-

бољшане верзије састава).

1.2.2. Коментар новог програма са објашњењима

Нови програм српског језика за осми разред остварује се на 136 часова годишње, односно на 4 или 3 часа недељно (после последњег тромесечја). Садржај програма подељен је на четири области: Језик (са подобластима: историја језика, граматика, правопис и ортоепија), Књижевност (лектира сврстана у три основна рода: лирику, епику и драму; допунски избор текстова и научнопопуларни и информативни текстови) и Језичка култура (усмено и писмено изражавање).

Ни у једној од области, програмски предвиђеној за проучавање, наставник се не мора стриктно држати редоследа по којем је садржај конкретног програма наведен.

Као и у претходне разреде, и у осми је уведено програмско подручје Ортоепија, које се односи на правилан изговор појединих гласова, разликовање дугих и кратких акцената, интонацију рече-нице, а остварује се слушањем адекватних звучних записа, казивањем напамет научених лирских и епских текстова, снимањем казивања и читања и анализом и вредновањем снимка.

26 27

У односу на ранији програм, део садржаја из историје језика, раније проучаван у осмом, преба-чен је у седми разред, те је тако обим подобласти историја језика у завршном разреду нешто мањи.

Нови програми предвиђају и обимније и систематичније бављење језичком културом ученика, те се у наставу укључује и већи број писмених и усмених вежбања. У вези са овом облашћу сугерише се: ,,У образовне стандарде, после одговарајућих испитивања и одређивања нивоа, треба укључити и област усмено изражавање. Као основа за дефинисање стандарда у тој области може послужити следећи списак знања и умења: правилно изговара гласове; поштује књижевнојезичку норму у гово-ру; изражајно чита уметнички текст обрађен у настави и изражајно казује научен текст; препричава текст без сажимања или са сажимaњем; зна да исприча о стварном или измишљеном догађају, у пр-вом или трећем лицу, поштујући изворну хронологију или ретроспективно; уме усмено да обавести некога о нечему и опише нешто (да усмено сачини експозиторни и дескриптивни текст); уме да учес-твује у расправи; уме да формулише своје мишљење и да га јавно искаже; и има изграђену културу комуникације (културу сопственог изражавања, као и слушања и поштовања туђег мишљења).“3

Према програмским захтевима, потребно је да ученици ураде осам домаћих задатака (писаних састава) током школске године, које ће наставник прегледати и који ће се на одговарајућим часовима анализирати. Поред тога, укључују се и други типови домаћих задатака. Све вежбе за самосталан рад ученика, задаци за истраживачко читање, различите лексичке, синтаксичке, правописне и стилске вежбе, припремање ученика за говорне вежбе и изражајно читање и рецитовање, такође су заду-жења која се ученицима могу дати као домаћи задаци.

Књижевност се, као што је то учињено и у програмима за млађе разреде, више не дели на школ-ску и домаћу лектиру, већ се под лектиром подразумева све што ученик чита и у школи и код куће, а предвиђено је програмом. Отуда је одговорност наставника већа да, претходно проценивши интере-совање својих ученика, као и њихове могућности, одреди која су дела погодна за читање у целости, а која у одломцима. Иако у програмима, крај појединих дела, постоји препорука да се она раде у одломцима или у оквиру слободног избора, могуће је да се у одређеним срединама број одломака повећа, а број дела која се читају у целости сузи, мада је наравно боље ученике мотивисати да што више читају и да се заинтересују за многе факултативне књижевноуметничке текстове.

Текстови из лектире представљају програмску окосницу. Наставник има начелну могућност да понуђене текстове прилагођава конкретним наставним потребама, али је обавезан и на слободан из-бор из наше народне књижевности и тзв. некњижевних текстова – према програмским захтевима.

Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу на одгова-рајућа методичка решења (прилагођавање читања врсти текста, опсег тумачења текста у зависности од сложености његове структуре, повезивање и груписање са одговарајућим садржајима из других предметних подручја – граматике, правописа и језичке културе и сл.).

Наставнику је дата могућност и допунског избора дела у складу са наставним потребама и инте-ресовањима конкретног ђачког колектива са којим остварује програм.

Мада се у свим програмима за старије разреде, у оквиру области Књижевност упућује само на три главна рода: лирику, епику и драму, у садржају програма се појављују и лирско-епске врсте (пое-ма, балада), као и књижевнонаучна дела попут аутобиографије, биографије и путописа. Зато у осмом разреду посебну пажњу ваља обратити на увођење и образлагање лирско-епских врста (балада, ро-манса) и извршити целовите систематизације градива у оквиру класификовања књижевних родова и врста усмене и ауторске књижевности.

Утолико је важније да наставник оне књижевнотеоријске појмове и термине који нису пред-виђени програмом, а никако се у коментарисању не могу заобићи, описно објасни, без потребе да инсистира на њиховом именовању или памћењу дефиниције тог појма. Образлагање једног истог појма или термина на више начина, његово препознавање и уочавање његове функције у тексту, сагледавање истог поступка у различитим садржајима, допринеће поузданом усвајању и дуготрај-ном памћењу наученог, што ће послужити као одлична подлога за рад у средњој школи. 3 Цитат преузет из уводника документа Предлог образовних стандарда за крај обавезног образовања, са сајта

Министарства просвете (www.mp.gov.rs).

26 27

Редослед обраде наставних јединица из Језика, Књижевности и Језичке културе, доминантних наставних области, ваља оформити ослањајући се на поуздане наставне принципе. Рационално организовање програмских садржаја, њихово повезивање и коришћење у различитим наставним ситуацијама, доприноси бољем, успешнијем савладавању предмета и дуготрајнијем памћењу које прераста у трајно знање.

За обрађивање, обнављање и утврђивање градива у досадашњим програмима предлаган је оквирни број наставних часова са којима сваки наставник појединачно усаглашава своје годишње и месечне планове. Новина у програмима за старије разреде је слобода која се оставља наставни-ку да самоиницијативно одреди и распореди колико је часова потребно за обраду, утврђивање и систематизацију градива из књижевности, граматике и језичке културе. Досад су се наставници често налазили у неприлици како да своје планове ускладе са стварним радом и дешавањима у наста-ви и како да избегну евентуални несклад у записивању наставних јединица по одређеном редоследу, или у односу на одступање од броја часова предвиђених програмом за поједине сегменте наставе. То убудуће не би требало да буде проблем. Важно је само да се градиво обради у целости, а сваки појединац има право да организује наставу, самостално или у оквиру свог актива (стручног већа наставника српског језика), управо онако како сматра да ће њено спровођење бити најфункционал-није. Пожељно је да се језичка материја ефикасно, рационално и приступачно приближи ученицима управо тако што ће се садржаји из граматике повезивати са проучавањем књижевноуметничких текстова и вежбањима из културе говора и писања, где год је то могуће и сврсисходно.

Многа су дела која се у старијим разредима могу читати као целовита, мада припадају обим-нијим прозним формама. Могуће је да ће многи текстови из допунског програмског избора такође заинтересовати ученике, али ће наставник настојати да подстакне своје ђаке и на читање дела дечје књижевности која су тренутно актуелна, а чији ће прави квалитет тек показати време. Ова дела се најчешће не налазе у ученичким читанкама, али их ученици једни другима препоручују и са радо-шћу их читају, што погодује стицању читалачких навика, а то је један од најважнијих функционал-них циљева наставе књижевности. У осмом разреду предлаже се: Иво Андрић, избор приповедака о деци; Гроздана Олујић, Гласам за љубав; Бранислав Нушић, Сумњиво лице; Данило Киш, Ноћ и магла; Вилијем Шекспир, Ромео и Јулија; Душан Ковачевић, Ко то тамо пева; Џон Селинџер, Ловац у житу; Дејвид Гибинс, Атлантида; Ернест Хемингвеј, Старац и море...

У зависности од жеља, интересовања и способности ученика, али и од расположивог наставног времена, планираће се и читање, доживљавање и тумачење наведених књижевних текстова у мањем или већем обиму, о чему, након што упозна своје одељење, одлучује наставник. Заинтересовани уче-ници, наравно, могу прочитати сва ова дела ако желе, али је питање шта ће се од тога обрађивати са целим одељењем на постојећим часовима српског језика и књижевности.

Намера састављача програма била је да се не одступа од уношења у програм оних дела која су по доказаним естетским критеријумима налазила место и у наставним програмима многих претходних генерација. Но, и у формирању „канона“, предност је дата ведријим странама људског живота, при-мереним и разумљивим ђацима основне школе. У том смислу из градива осмог разреда изузете су поема Јама Ивана Горана Ковачића, спев Смрт Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића и сл.

За разлику од претходних разреда, у осмом је проучавању драмског дела у настави дат задо-вољавајући значај. Програмом се предвиђа савладавање појмова: трагедија трагично; протагонист и антагонист; разрешење сукоба, катарза; сценски знакови; режија; телевизијска драма, а од драмских дела обрађује се Сумњиво лице Бранислава Нушића, Молијеров Грађанин племић, Ромео и Јулија Вилијема Шекспира, Ноћ и магла Данила Киша, док се у читанци Речи мудрости појављује и одломак из драме Борислава Михајловића Бановић Страхиња, као допунски избор.

Приликом планирања обима обраде програмског садржаја из књижевности, уколико наставник сматра да су предложена дела сувише сложена за целовито тумачење, ваља имати у виду избор адек-ватних одломака који би мање зреле читаоце увели у будуће читање и тумачење драме јер ће сваки књижевноуметнички текст пружити свом читаоцу по нешто што тај читалац може да разуме и при-хвати на одређеном узрасту. У том смислу може се ослонити на избор дат у Читанци.

28 29

Посебно ћемо назначити новине у програму за осми разред у области Књижевност. Поред Змаје-ве песме Светли гробови уводи се и избор из Ђулића истог аутора. Ученици ће читати LXI сонет из Петраркиног Канцонијера и упознати се са овом лирском формом. Такође ће стећи увид и у специ-фичност појма ламент, читајући одломак из Ламента над Београдом Милоша Црњанског. Песму о керуши Сергеја Јесењина заменило је Писмо мајци. Уведена је Љубавна песма Рајнера Марије Рилкеа, као и избор из поезије Десанке Максимовић.

Новину представља увођење књижевнотеоријског појма есеј који прати сугестија да се у настави обради одломак из Царског достојанства језика Исидоре Секулић, или други Исидорин есеј по из-бору. Остали садржај у оквиру књижевног рода епике остао је махом исти у обавезној лектири, док допунски избор и одабир научнопопуларних и информативних текстова нуди могућност за проши-ривање садржаја. Приликом обраде одломка из монографије Миодрага Поповића Вук Стефановић Караџић погодно је указати и на различите области Вуковог рада, увидом у избор О народним пева-чима, дат у Читанци. При том се могу обнављати претходно читани и тумачени одломаци из Живо-та и обичаја народа српскога, уз обраду нових, одабраних делова, а могу се и поредити са избором из књиге Петра Влаховића Србија – земља, људи, живот, обичаји. Уколико се наставник определи да са ученицима обрађује роман Златно руно Роберта Гревса, занимљиво ће бити читање појединих одредница из Речника грчке и римске митологије. Овај речник послужиће и приликом обраде рома-на Дејвида Гибинса, Атлантида.

Посебно значајно је увођење књиге Бонтон у школски програм. Ученици тако имају могућност да се упознају са правилима лепог понашања (наведеним у хумористичком тону у књизи Јасминке Петровић), као и са Обичајним бонтоном аутора Драгомира Антонића.

Нови програм за осми разред усаглашен је и са Образовним стандардима за крај основног об-разовања. Како су ови стандарди формирани у четири групе: Читање, Писање, Језик и Књижев-ност, и дати у три нивоа (основном, средњем и напредном), њима се посебно наглашава потреба за развијањем ученичких компетенција у области Језичка култура (усмено и писмено изражавање) и подстиче се индивидуализација и диференцијација наставе.

Према новом програмском концепту, књижевне појмове ученици ће упознавати уз обраду одго-варајућих текстова и помоћу осврта на претходно читалачко искуство. Тако ће се, на пример, током обраде неке родољубиве или љубавне лирске песме, а уз поредбени осврт на две-три раније прочи-тане песме које припадају истој врсти, проширивати и продубљивати већ стечена знања.

Упознавање метонимије биће погодно тек када су ученици у претходном и предтеоријском поступку откривали изражајност извесног броја метафоричких слика, кад неке од њих већ знају напамет и носе их као уметничке доживљаје. Језичкостилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта; полазиће се од изазваних уметничких утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати њихова језичко-стилска условљеност.

Један од нових захтева програма српског језика у старијим разредима јесте и инсистирање на увиђању разлике између лирског субјекта и песника, као и приповедача и писца. У осмом разреду ће се на разликовање ових појмова ставити посебан акценат.

У претходним наставним програмима за старије разреде књижевнотеоријски и функционални појмови навођени су несистематично и здружено. При изради нових програма уложен је значајан напор да се ови појмови прочисте, одвоје и систематизују, при чему је посебна пажња усмерена на узраст ученика и на поступно прихватање и разумевање предложених садржаја. Тако ће се нпр. у осмом разреду, ученици подстицати на схватање и усвајање следећих функционалних појмова:

– романтичарско, романтично, реалистично, реално;– документовано, рационално, теза, чињеница;– етичко, естетско;– рефлексија, меморија;– креативно, доживљајно, сугестивно, пластично;– апсурд, провокација, противуречност, доследност;– самокритичност, самоиницијатива;

28 29

– агресивност, себичност (егоизам), лицемерје, опортунизам;– независно, самостално, зависно, завидно.Функционални појмови се не обрађују посебно, већ се у току наставе указује на њихова при-

мењена значења. Ученици их спонтано усвајају у свом раду, у текућим информацијама на часовима, а уз паралелно присуство речи и њоме означеног појма. Потребно је само подстицати ученике да наведене речи (а и друге сличне њима) разумеју и схвате и да их примењују у одговарајућим ситу-ацијама. Ако, на пример, на захтев да се уоче и објасне околности које утичу на понашање неког лика, ученик наведе те околности, онда је то знак (и провера) да је тај појам или одговарајућа реч (синтагма, реченица) схваћена у пуном значењу.

Функционалне појмове не треба ограничити на поједине разреде. Сви ученици једног разреда неће моћи да усвоје све програмом наведене појмове за тај разред, али ће зато спонтано усвојити знатан број појмова који су у програмима старијих разреда. Усвајање функционалних појмова је непрекидан процес у току васпитања и образовања, а остварује се и проверава током остваривања садржаја свих програмско-тематских подручја.

Градиво из језика и језичке културе, према новим програмима, савладаваће се поступно и се-лективно, у складу са узрастом ученика. Језик се представља и тумачи као систем, а језичке појаве се посматрају у контексту, а не изоловано. У оквиру основних програмских захтева наставник, на основу конкретне ситуације у одељењу, смишља вежбања и усклађује постојећа, предложена у уџбе-нику и радној свесци.

Систематска настава говорне културе и писмености подразумева краће, свакодневно упућивање ученика на садржаје из правописа и ортоепије које треба усвојити и примењивати у свакодневном животу. У ове сврхе послужиће и часови изражајног читања и казивања одабраних текстова, часови језичке културе, говорне и писане вежбе, али и часови на којима се књижевно дело тумачи у дијалогу с ученицима. Редовно укључивање у наставу лексичких и морфолошких вежби, лексичко-семантич-ких и синтаксичких вежби, уз правописне и стилске, омогућује сигурно напредовање ученика на путу ка описмењавању, развијању реторичности и читању текстова са разумевањем.

Многи књижевни текстови представљају добар пример и ослонац у објашњавању градива из гра-матике. Бирани примери лексике у оквиру књижевноуметничких текстова подржаће, на пример, обра-ду различитих начина творбе речи (извођење, слагање, комбинована творба, творба претварањем). Појам синтагме утврђиваће се и ширити увидом у естетски доминантне склопове именичких, придев-ских, прилошких и глаголских синтагми, а зависне предикатске реченице, као и њихови напоредни односи, препознаваће се и утврђивати у делима Лазаревића, Андрића, Кочића итд.

У осмом разреду систематизоваће се градиво граматике, обрађивано у претходним разредима:– о врстама речи у српском језику;– о служби или функцији речи, синтагми и реченица;– о падежном систему у српском језику;– о глаголским облицима у српском језику, њиховом значењу и употреби;– о грађењу речи;– о гласовним променама;– о акцентима и реченичној интонацији;– о правописним правилима;– о лексикологији.Посебна пажња обратиће се савладавању наставног садржаја који подржава функционално

оспособљавање ученика за живот. Ови садржаји усклађени су са знањима, вештинама и способно-стима ученика на крају основног образовања и везују се за Образовне стандарде за крај обавезног образовања.

Као и у претходним разредима, проблем увођења новог градива из језика може се јавити то-ком припреме даровитих ученика за различите нивое такмичења из језика и језичке културе јер се ученици надмећу у знању током другог полугодишта, тј. пре него што је реално могуће савладати цео предвиђени наставни садржај из поменутих области. У том случају користиће се часови додатне

30 31

наставе на којима ће се одређени сегменти градива уводити нешто другачијим ритмом него што је то одређено месечним плановима рада редовне наставе.

Новим програмима предвиђено је да се градиво о зависносложеним реченицама пребаци из седмог у завршни разред основне школе, док се у седмом (а пре је било у осмом) разреду врши сис-тематизују и проширују постојећа знања о падежима. Део градива из историје језика (раније об-рађиван у осмом разреду) о језику Словена у прапостојбини, сеоби Словена и стварању словенских језика, о старословенском и мисији Ћирила и Методија, као и о примању писмености код Срба и пи-смима глагољици и ћирилици, пребачено је у седми разред. Тако се сада у осмом разреду учи о месту српског језика међу другим словенским језицима, о дијалектима српског језика, односу народног и књижевног језика, Вуковој реформи језика, писма и правописа; о развоју српског књижевног језика, његовој лексици и о језицима националних мањина.

У области писменог изражавања (у теорији писмености основни облици писменог изражавања су: препричавање, причање, описивање, извештавање и диктат) наставник ће пратити индивидуал-но напредовање својих ученика и подстицаће их да правилно уобличавају реченице; поштују гра-матички редослед речи у реченици и уочавају стилску флексибилност тог редоследа; пишу кратким реченицама, али и да овладају техником писања дугих реченица; да јасно, прецизно и једноставно изразе одређену садржину; поштују композицију писаног састава; доследно се придржавају теме о којој пишу; умеју да самостално сачине план о одређеној теми; умеју да издвоје важно од неважног; распоређују грађу по пасусима; повезују мисли, чињенице и ситуације итд.

Увођење ученика у свет матерњег језика и књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних тек-стова (популарних, информативних), представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо у старијим разредима основне школе стичу се основна и врло значајна знања, умења и навике од којих ће у доброј мери зависити не само ученичка књижевна култура, већ и њихова општа култура на којој се темељи укупно образовање сваког школованог човека.

Успешно реализовање оваквог задатка лежи на наставницима и њиховој стручној и методичкој оспособљености да, поштујући све захтеве одређеног наставног програма, организују квалитетну наставу, примерену ученичким потребама.

1.3. планирање у складу са Образовним стандардима за крај обавезног образовања

Приликом планирања обраде и утврђивања наставног градива из предмета српски језик, на-ставник мора да узме у обзир и Образовне стандарде за крај обавезног образовања. Ови стандарди представљају исказе о темељним знањима, вештинама и умењима које ученици треба да стекну до одређеног нивоа у образовању.

Предложени стандарди махом су усклађени са школским програмима, али су у појединим садр-жајима и надређени. Они узимају у обзир сва битна знања која ученик стиче током школовања.

Како су искази стандарда формирани на три нивоа (основном, средњем и напредном), предлаже се да се у оријентационе планове они унесу као наставни циљеви чијем се остварењу тежи и да се вежу за одређене часове обраде, обнављања, утврђивања или систематизације градива.

То је нарочито важно кад је реч о оним стандардима којима се подстиче стицање нових, прак-тичних знања, која у досадашњој пракси нису увек стављана у први план.

У предложеном документу стандарда знатно озбиљније бави се читалачким компетенцијама. Ученици се упућују да већ на основном нивоу разликују делове текста и књиге; већа пажња обраћа се прилагођавању језика ученика медијуму изражавања; ученици се уче да овладају основним жан-ровима писане документације (састављање писма, попуњавање различитих образаца и формулара), да користе секундарну литературу и сл.

30 31

Неки од стандарда укључени у документ Министарства просвете обележени су звездицом. За то постоје два разлога. То су искази који или нису испитивани и самерени одређеним инструментима у периоду израде стандарда, или су то стандарди којима се у настави тежи, али их није могуће испи-тати тест методом. На пример:

– ученик има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње;

– ученик има позитиван став према дијалектима (свом или туђем);– ученик разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој;– ученик има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује нацио-

нално, књижевно и уметничко наслеђе;– ученик је способан за естетски доживљај уметничког дела итд.Адекватно припремање ученика за полагање завршног испита4 на крају основног образовања

захтева и претходно планирање часова на којима ће се увежбавати израда задатака по моделу

4 Развој система осигурања квалитета образовања једна је од области којој ће наредних година, кроз различите пројекте, Министарство просвете посветити посебну пажњу. Уз самовредновање и екстерно вредновање образовних установа, важан део овог система чине завршни и матурски испити у оквиру основношколског и средњoшколског образовања. Завршне и матурске испите полагаће сви ученици који с успехом заврше осми разред основне, односно трећи или четврти разред средње школе, а овим испитима проверавају се и оцењују знања и вештине које су стекли током школовања. Систем завршних и матурских испита мора да буде поуздан, кохерентан и јединствен. Како би се то остварило, пре увођења у све школе, систем ће бити развијен и тестиран кроз пројекат који се реализује у оквиру ИПА (Инструмент за претприступну помоћ Европске уније) програма.

До почетка пројекта планираног за 2010. годину Министарство просвете ће припремити модел завршног испита за основно образовање. Сам пројекат ће, затим, бити усмерен на развој стандарда и методологију вредновања резултата испита, а биће припремљени и приручници и водичи за спровођење испита. Након тога следиће обуке за наставнике, директоре школа и просветне саветнике, на којима ће се упознати са процедурама и правилима организације завршних испита. Када први пут буду организовале полагање завршних испита, школе ће за то добити неопходну стручну подршку. Прве завршне испите ће, према Закону о основама образовања и васпитања, полагати основци који школовање завршавају 2011. године у свим школама у Србији. Након тога, на основу вредновања резултата, утврдиће се препоруке за организовaње завршних испита у основношколском образовању за 2012. и наредне године.

Матурске испите ће, према Закону о основама образовања и васпитања, полагати ученици на крају општег средњег (општа матура), средњег стручног (стручна матура) и средњег уметничког (уметничка матура) образовања. Сам процес припреме модела матурских испита сличан је као за завршне испите у основном образовању. Општу матуру би, према плановима, требало да полажу ученици који средњошколско образовање завршавају 2015. године, односно прва генерација која је полагала завршни испит у основној школи. До тада ће, у оквиру пројекта, бити израђени методологија и стандарди, а модел ће бити тестиран у одређеном броју огледних школа. Стручну матуру већ сада полажу ученици у огледним стручним школама, па ће се на основу праћења и вредновања ових испита развити модел који ће бити уведен у целокупни систем средњег стручног образовања.

Завршним и матурским испитима проверава се шта су и колико ученици научили током школовања, да ли су стекли неопходна знања и вештине и да ли су спремни за следећи ниво образовања или запошљавање у струци за коју су се школовали. С друге стране, ови испити су и део екстерног вредновања квалитета саме школе, а и система образовања у целини – процена постигнућа и остварених циљева у раду са ученицима, односно ефеката целокупног наставног рада.

Посебна компонента пројекта биће посвећена развоју националног оквира квалификација, који је неопходан како би се у потпуности применила Лисабонска конвенција о признавању квалификација. У овој области предвиђена је сарадња и координација с пројектом Модернизација система средњег стручног образовања, јер ће кроз оба пројекта бити дефинисани дескриптори кључних струковних компетенција у по два подручја рада. Ови дескриптори указују који су исходи учења релевантни за квалификације на одређеном нивоу. За која ће четири подручја рада дескриптори бити најпре развијени одлучиће се у договору с представницима социјалних партнера (послодаваца) који ће учествовати у овим активностима.

Кроз овај пројекат школе ће добити неопходну подршку у свим активностима приликом увођења завршних испита и матура. Обезбедиће се довољан број обука за све оне који су на нивоу школа укључени у припрему, организацију и спровођење ових испита. Наставници из одабраних школа имаће прилику да учествују и у изради потребних приручника и водича за школе, ученике и родитеље, као и у изради дескриптора.

32 33

датом у Програму за самостално полагање завршног испита у вези са Образовним стандардима за крај обавезног образовања. И до сада је у опису рада наставника српског језика постојала обавеза да они наставници који држе наставу у осмом разреду припремају ученике на часовима посебно орга-низованим у те сврхе, тако да ова обавеза неће представљати новину.

Истраживања показују да су наши ђаци успешнији у продуктивном и аналитичком читању књи-жевних текстова, него што је то случај са информативним текстовима. Због тога је веома важно на часовима српског језика ученике упућивати како да са разумевањем читају различите врсте текстова и проверавати такво читање непознатог текста.

Нови програми, управо из тог разлога, предвиђају садржаје којима се наставници подстичу и обавезују да са ученицима раде на разумевању различитих врста текстова. Наиме, искази којима се описује шта ученик или ученица треба да зна и уме на крају примарног школовања сугеришу јасне наставне циљеве које ваља остварити. Они су усклађени и са испитивањима како се може радити на ојачавању читалачких компетенција ученика.

Док се у наставним програмима глобално наводе садржаји на којима ће се радити у оквиру јед-ног разреда, описи стандарда, диференцирани по нивоима ученичких могућности и способности, представљају крајње исходе до којих се у раду са ученицима долази, уз коришћење програмских садржаја.

Поред покушаја да предвиђени стандарди прате школске програме, важно је самерити колико они могу да егзистирају и ван програмског садржаја, те колико су флексибилни у односу на дате садр-жаје. Може се рећи да управо они елементи овог документа, који могу постојати као натпрограмски, омогућавају наставнику да развија аутономију у оквиру свог занимања, одабира текстове (и књижев-них, у оквиру допунског избора, и некњижевне, на којима ће се објашњавати програмски садржаји из језика, књижевности и језичке културе), одабира редослед савладавања предметног садржаја и при том поштује значајне наставне принципе.

Савладавајући школски програм и припремајући се за завршни испит, ученици ће показати у ком обиму и на ком нивоу су досегнули исходе наставе српског језика и колике су њихове индиви-дуалне могућности.

1.3.1. Извод из документа Образовни стандарди за крај обавезног образовања

СРПСКИ ЈЕЗИК

Образовни стандарди су дефинисани за следеће области:

• ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ• ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ• ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК• КЊИЖЕВНОСТ

У образовне стандарде, после одговарајућих испитивања и одређивања нивоа, биће укључена и област УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ.

Стандарде обележене звездицом није било могуће тестирати задацима или нису тестирани у овом истраживању.

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oСнОвнОм нИвОу.

32 33

вЕШТИнА ЧИТАЊА И РАЗумЕвАЊЕ ПРОЧИТАнОГ

у области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ученица:– разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи– разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста експозиција (излагање),

дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *– препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима– разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, погла-

вље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста

– проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима– рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног– повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след,

средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту– чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе

ПИСАнО ИЗРАЖАвАЊЕ

у области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:– зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)– саставља разумљиву, граматички исправну реченицу– саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у

смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)– уме да преприча текст– свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.;

препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)– влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обра-

сце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животу– зна да се служи Правописом (школским издањем)*– примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима– има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору

мржње*

ГРАмАТИКА, ЛЕКСИКА, нАРОДнИ И КЊИЖЕвнИ ЈЕЗИК

у подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица:– зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књи-

жевнојезичку норму у вези са гласовним променама– уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*– одређује место реченичног акцента у једноставним примерима– препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује

књижевнојезичку норму у вези с облицима речи– разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу

на основу постојећих творбених модела

34 35

– препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну ре-ченицу)

– разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)– одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима– правилно употребљава падеже у реченици и синтагми– правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)– препознаје бирократски језик као непожељан начин изражавања*

у подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица:– познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке одно-

се: синонимију, антонимију, хомонимију; метафору* као лексички механизам– препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свако-

дневне комуникације (у кући, школи и сл.)– зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуника-

ције (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбени-цима, текстовима из лектире и сл.)

– одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)

– служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

у подобласти НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ученик/ученица:– разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног

језика код Срба (од почетака до данас)– зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језика– зна основне податке о језицима националних мањина– има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*– разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

КЊИЖЕвнОСТу области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:– повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од V до VIII разреда)

са именима аутора тих дела– разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)– разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму– препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)– препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција,

дијалог и монолог– препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење,

ономатопеја)– уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње,

лик...– има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално,

књижевно и уметничко наслеђе*– способан је за естетски доживљај уметничких дела*

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на СРЕДЊЕм нИвОу.

34 35

вЕШТИнА ЧИТАЊА И РАЗумЕвАЊЕ ПРОЧИТАнОГ

у области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ученица:– чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог нала-

жења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*

– познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко приповедање, расправа, реклама)

– препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове– разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме

њима да се користи– проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим

критеријумима)– разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једностав-

ним примерима– препознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих ставова изнетих у

таквом тексту

ПИСАнО ИЗРАЖАвАЊЕ

у области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:

– саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан

– саставља вест, реферат и извештај– пише резиме краћег и/или једноставнијег текста– зна основне особине говорног и писаног језика*– зна правописну норму и примењује је у већини случајева

ГРАмАТИКА, ЛЕКСИКА, нАРОДнИ И КЊИЖЕвнИ ЈЕЗИК

у подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица:– одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме– препознаје гласовне промене– познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи– познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)– препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних преди-

катских реченица)– одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима– препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици– препознаје главна значења и функције глаголских облика

у подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица:– познаје метонимију* као лексички механизам– зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима,

текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава

– одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

36 37

КЊИЖЕвнОСТ

у области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:– повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима

за оквир приповедања– повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту

књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова,карактеристичних ситуација– разликује лирско-епске врсте (баладу, поему)– разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и путопис и научно-

-популарне текстове– препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту

(персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)– одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке,

етичке) и њихову међусобну повезаност– разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, моно-

лог/унутрашњи монолог, дијалог– уочава разлику између препричавања и анализе дела уме да води дневник о прочитаним књи-

гама*

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на нАПРЕДнОм нИвОу.

вЕШТИнА ЧИТАЊА И РАЗумЕвАЊЕ ПРОЧИТАнОГ

у области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ученица:– проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре или

више њих (према датим критеријумима)– издваја кључне речи и резимира текст– издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи

закључке засноване на сложенијем тексту– чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме

и графиконе

ПИСАнО ИЗРАЖАвАЊЕ

у области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:– организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту

и поднаслове деловима текста– саставља аргументативни текст– пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу– пише резиме дужег и/или сложенијег текста– зна и доследно примењује правописну норму

ГРАмАТИКА, ЛЕКСИКА, нАРОДнИ И КЊИЖЕвнИ ЈЕЗИК

у подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица:– дели реч на слогове у сложенијим случајевима– познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)– зна и у свом говору примењује* акценатску норму– познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њихо-

вим граматичким категоријама

36 37

– познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)

– познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)

у подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица:– уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме

су употребљени, или на основу њиховог порекла– зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и

правилно их употребљава

КЊИЖЕвнОСТ

у области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:– наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова, карактеристичних тема

и мотива– издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту– разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу– проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту– одређује и именује врсту стиха и строфе– тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело– изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже– повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

1.4. планирање као један од елемената наставничких компетенција

У оквиру области планирање наставник:– поседује знања, вештине, вредносне ставове и способности да анализира постојеће ресурсе,

планира активности и у складу са постојећим ресурсима ствара услове за реализацију наставе;– учествује у планирању активности које доприносе унапређивању квалитета рада школе;– подстиче и развија постојећу сарадњу између школе и установа које обезбеђују услове за сти-

цање функционалног/практичног знања ученика;– путем комуникације са породицом подстиче развој личности ученика;– учествује у планирању и програмирању образовно-васпитног рада у стручним органима шко-

ле (евентуално и на другим нивоима);– израђује глобални, оперативни и индивидуални план рада за свој предмет, као и непосредне

припреме за реализацију наставног часа; – учествује у програму који се бави уједначавањем критеријума и поштује договорене крите-

ријуме оцењивања; – планира, утврђује, уједначава и унапређује критеријуме оцењивања и припрема инструменте

за праћење рада и напредовања ученика;– у складу са постојећим могућностима обезбеђује одговарајуће услове за напредовање сваког

ученика, узимајући у обзир индивидуалне особености ученика (уважавајући могуће различи-тости);

– при планирању различитих облика наставе користи стечена знања и вештине за усклађивање садржаја са предзнањима, потребама и особеностима ученика, школе и средине у складу са наставним планом и програмом;

38 39

– бира технологије које су прилагођене ученицима, у складу са расположивим ресурсима школе;

– доприноси стварању подстицајног, безбедног и здравог окружења, којим подржава развијање свести о важности сопственог здравља и очувања животне средине;

– личним примером испољава и подстиче доследност, поштење, искреност, поузданост, емпа-тију, отвореност и спремност за различите социјалне контакте, размену идеја и података.

Да би активно и креативно учествовао у организовању и извођењу наставе и обављао свој посао у целости ваљано, након завршених основних студија просветни радник треба да демонстрира:

1. Солидно знање предмета или групе предмета; 2. Способност да подстиче радозналост и охрабри ученике да преузимају иницијативу и одго-

ворност за своје учење; 3. Залагање за расну једнакост путем личног примера, кроз наставне и друге активности; 4. Познавање практичних аспеката/вештина везаних за предмет или групу предмета; 5. Способност да развија језичку и нумеричку писменост ученика; 6. Способност да примени у пракси принципе добре дисциплине; 7. Познавање националних приоритета у образовању и васпитању; 8. Способност да примењује наставне планове и програме; 9. Спремност да буде толерантан према различитостима (етничким, родним, социјалним, кул-

турним, лингвистичким и верским);10. Спремност да учествује у јавним расправама и полемикама о образовним темама пратећи

или укључујући се у рад релевантних тела;11. Посвећеност професији и раду са децом;12. Способност да допринесе развоју свести ученика о значају заштите здравља и животне сре-

дине;13. Способност да припрема и одржава часове на начин који обезбеђује континуитет и напредак

у учењу;14. Разумевање система оцењивања и различитих начина оцењивања;15. Способност да допринесе спречавању насиља у школи;16. Познавање закона и надлежности у области образовања;17. Способност успостављања и одржавања позитивних међуљудских односа с ученицима, ро-

дитељима и колегама;18. Способност да користи спектар предавачких стратегија у складу са датим предметом, темом

и потребама ученика;19. Свест о важности и одговорности своје професије;20. Способност да допринесе стварању климе погодне за учење и развој свих ученика;21. Способност да користи рачунар и интернет и осмисли како да их ефикасно примени као

наставна средства;22. Спремност за сарадњу с локалном заједницом на организацији наставних активности (нпр.

организовање практичне наставе у локалном предузећу);23. Спремност да доприноси развоју свести ученика о потреби учешћа у демократском

друштву;24. Способност учешћа у планирању развоја институције у којој ради;25. Способност да препозна и да се адекватно постави према даровитим ученицима;26. Спремност за сарадњу са колегама из здравствених и социјалних установа;27. Спремност да доприноси развоју етике професије;28. Способност да препозна и да се адекватно постави према ученицима с потешкоћама у

учењу;29. Способност да се бави истраживањима у циљу развоја образовања;

38 39

30. Способност да критички размишља и оцени сопствени образовни учинак;31. Спремност за сарадњу са педагозима, психолозима и колегама из службе за развој каријере;32. Способност да служи ученицима као морални узор;33. Спремност да учествује у пројектима у образовању;34. Залагање за једнакост међу половима путем личног примера, кроз наставне и друге актив-

ности;35. Способност уочавања нових захтева у образовању с обзиром на тржиште рада;36. Спремност да преузме иницијативу и одговорност за свој професионални развој;37. Способност да користи интерактивне методе подучавања;38. Способност да критички оцењује и адаптира наставне програме;39. Способност да критички размишља о сопственом систему вредности.

Побројани захтеви изискују континуирано стручно припремање наставника и подстичу на ви-шеслојно планирање активности које наставник спроводи организујући рад школе, учествујући у том раду и спроводећи наставу у оквиру предмета за који је задужен.

1.4.1. Компетенције наставника (увид у постојеће стање и допунски предлози)

Предлог израде стандарда за професију наставник пролази већ трећу годину одређивања, разма-трања и усаглашавања различитих гледишта и ставова стручњака окупљених на послу рада школе. У целокупно разматрање, изнето на јавну расправу, укључени су одабрани појединци са свих нивоа: из Министарства просвете, стручних друштава, Завода за унапређивање образовања и васпитања, са наставничких факултета, из школских управа, радних група наставника, психолога и педагога.

Радни материјал текста стандарда знања, вештина и вредносних ставова (компетенција) за про-фесију наставник садржи значајан уводни део у којем се објашњава да се дефинисање стандарда односи на одређивање развојних описа подложних променама, дотеривању, усавршавању, прихва-тању или одбацивању (у зависности од тога како се који предвиђени стандард покаже након израде инструмената који ће одредити сврсисходност и значај сваког будућег појединачног стандарда). У том смислу, стандарди се не доживљавају као законске одреднице на основу којих би се надгледао рад наставника, или одлучивало о подобности појединца за рад у настави.

Овако широко постављени стандарди за професију наставник могу се сужавати и повезивати са специфичним компетенцијама, дефинисаним спрам наставног предмета или групе предмета које задужени појединац предаје.

Стандард није сам себи циљ и не утврђује се ради контроле специфичних акција наставника, већ служи као средство које ће наставнику омогућити да приближи процес учења ученику и прилагоди тај процес ученичким индивидуалним потребама и могућностима.

Очекује се да искуство у примени овог стандарда доведе до његовог даљег развоја, што води и даљем унапређивању система образовања и васпитања.

У постојећим документима Министарства просвете, показатељи остварености образовно-вас-питних циљева у областима рада наставника подељени су у следеће целине:

1. Планирање и програмирање образовно-васпитних активности;2. Настава, односно учење;3. Праћење и вредновање ученика;4. Сарадња са наставницима;

40 41

5. Информационо-документациони рад;6. Културни и јавни рад.

Прецизније дефинисани, показатељи остварености образовно-васпитних циљева могу бити:– осмишљавање подстицајне средине за учење;– усклађивање циљева, садржаја, метода рада и очекиваних исхода, уз хоризонтално и верти-

кално повезивање садржаја унутар школског програма;– планирање праћења и вредновања постигнућа ученика и подстицање на самовредновање;– тимско планирање и програмирање образовно-васпитног процеса;– уважавање индивидуалних карактеристика и потреба развојног нивоа сваког појединог уче-

ника у току припремања и планирања образовно-васпитних активности;– испитивање потреба родитеља и друштвене заједнице и у складу с тим планирање сарадње са

њима;– стално праћење развоја области која се предаје и планирање наставе у складу са новинама;– примењивање разноврсних метода, активности и облика рада;– индивидуализовање наставе, односно учења;– омогућивање активне улоге ученика у настави и учењу;– подстицање мотивације ученика за учење;– подстицање и развијање личне одговорности за учење;– коришћење и употреба различитих медија у настави;– повезивање знања из дисциплине која се предаје са знањима из других дисциплина и са ванш-

колским искуством ученика;– представљање позитивног модела ученицима како се мисли и истражује у дисциплини која се

предаје;– подстицање интерактивног учења;– праћење индивидуалног постигнућа ученика у циљу подстицања развоја;– благовремено и континуирано давање образложења и употребљивих информација ученику о

постигнућима и напретку;– подстицање и развијање вршњачког самовредновања;– осмишљавање и примењивање разноврсних начина праћења и вредновања постигнућа;– уважавање индивидуалних карактеристика и потреба развојног нивоа сваког појединог уче-

ника приликом вредновања његових постигнућа;– укључивање посебно заинтересованих ученика у рад библиотеке;– помагање ученицима у налажењу и избору литературе за израду различитих задатака;– грађење атмосфере међусобног поверења;– уважавање дечје приватности;– заступање најбољег интереса детета у образовно-васпитном раду;– оспособљавање ученика за стално образовање након завршеног школовања;– помагање ученицима да развију критички однос према изворима знања;– одређивање посебних потреба у образовно-васпитном раду у школи, са циљем набавке уже и

шире литературе;– уважавање потреба и интересовања других наставника, сарадника и колега;– укључивање у израду развојног плана школе;– међусобно сарађивање у избору и примени различите литературе за наставнике;– остваривање различитих видова стручног усавршавања наставника;– организовање часова у сарадњи са осталим наставницима;– систематско информисање корисника о новим издањима из области струке, методике, педа-

гогије и психологије;

40 41

– припремање тематских изложби библиотечко-информацијске грађе;– промовисање коришћења различитих извора знања у настави;– обучавање корисника у коришћењу каталога и претраживања базе података по различитим

параметрима;– израда и ажурирање каталога у складу са изменама библиотечке класификације;– организовање сарадње са позориштима, музејима, галеријама и другим установама и органи-

зацијама из области културе;– укључивање у библиотечко-информациони систем;– организовање књижевних сусрета и трибина;– сарађивање у организовању смотри и такмичења у литерарном стваралаштву;– активно учествовање у организацији приредби које се припремају у школи или друштвеној

заједници;– сарадња са родитељима у вези са изналажењем заједничких интереса и могућностима за по-

бољшање бављења културним и јавним радом.

Обавезе наставника одређене су захтевима који се односе на:– планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада;– праћење развоја и постигнућа деце и ученика;– сарадњу са колегама, породицом и локалном заједницом;– рад са децом са сметњама у развоју;– професионални развој;– документацију наставника.У том смислу, наставничке компетенције могу се употпунити садржајима који се односе на

стручне, методичке, васпитне, педагошко-психолошке и сарадничке области деловања у настави.

Циљеви наставе који се посебно могу истаћи, као најзначајнији, били би:

– Наставник остварује образовне, васпитне и функционалне наставне циљеве у складу са посеб-ностима наставних јединица у оквиру програма за одређени разред;

– Подиже квалитет педагошког рада у установи;– Залаже се за начела хуманости, праведности и међусобног поштовања, уважавања и толеран-

ције;– Користи адекватну наставно-научну методологију, примерену захтевима области која се об-

рађује;– Примењује компаративни и аналитичко-синтетички приступ у раду;– Организује активну, стваралачку, проблемску и креативну наставу, служећи се одговарајућим

стручним, обавештајним и логичким методама;– Уважава ученичке ставове и мишљења која су адекватно аргументована;– Континуирано прати и подстиче развој и напредовање ученика;– Учествује у планирању и програмирању васпитно-образовног рада (у свом активу, школи, на

нивоу подружнице или округа, као аутор годишњих (глобалних) планова и оперативних (ме-сечних) планова у редовној, допунској, додатној настави и слободним активностима ученика (секцијама или дружинама);

– Улаже у своје континуирано стручно, методичко и педагошко-психолошко усавршавање и на-предовање, учествујући у одговарајућим обавезним и изборним акредитованим семинарима.

Иницирање и учествовање у подизању квалитета педагошке праксе оцењује се кроз врсте и број активности у обављању послова наставника.

Врсте активности за звања наставника подељене су у 4 групе. Одређени број активности из сваке групе, у сразмери предвиђеној Правилником Министарства просвете, омогућује наставнику да стекне и одређена звања: педагошки саветник, ментор, инструктор и виши педагошки саветник.

42 43

Прва група активности:

– Извођење најмање два часа наставе на којима је присутан студент или приправник са ментором и заједничко анализирање наставе;

– Извођење најмање пет огледних часова, односно активности; анализа тих часова;– Тимско учествовање у припремању најмање пет часова наставе, односно активности у школи;– Коришћење аудио-визуелних средстава ради остваривања образовно-васпитних циљева;– Приказ новина стручном органу школе из научне дисциплине, односно области уметности из

које се изводи настава;– Организовање предавања, трибине, смотре, књижевних сусрета, академије или изложбе радо-

ва у школи;– Израда наставног средства и његово приказивање стручном органу школе;– Објављивање приказа стручног рада, односно књиге у стручном часопису;– Објављивање стручног рада у стручном часопису;– Организовање одласка ученика у биоскоп, позориште, на концерте или спортске манифеста-

ције;– Ангажовање у раду стручног актива, односно на нивоу општине, односно града;– Учествовање на стручним скуповима на нивоу региона, односно Републике;– Учествовање на стручним, односно студијским путовањима.

Друга група активности:

– Вођење радионица, најмање два различита излагања или огледна часа на стручном скупу или саветовању на нивоу општине, односно града;

– Истраживање образовно-васпитне праксе на нивоу друштвене заједнице и давање приказа њихових резултата на наставничком већу;

– Рад у стручном друштву на нивоу Републике (у управи стручног друштва или у стручним ко-мисијама);

– Учешће у истраживачком пројекту у вези са унапређивањем образовно-васпитне праксе;– Организовање рада ученичких организација и подстицање учешћа ученика у њима;– Учествовање у изради школског програма;– Објављивање приказа страног стручног рада, односно књиге која није преведена, у стручном

часопису;– Организовање предавања, трибине, смотре, књижевних сусрета, академије или изложбе радо-

ва на нивоу општине, града, односно Републике;– Ауторство или коауторство примера добре праксе објављеног у публикацији центра или Ми-

нистарства;– Учествовање у организовању регионалних, односно републичких семинара;– Координација или вођење програма огледа на нивоу школе;– Пласман ученика које је припремао наставник на општинским или окружним такмичењима;– Рецензија уџбеника, приручника или радне свеске која је одобрена за употребу;– Руковођење стручним активом, односно подружницом, друштвом на нивоу општине или града.

Трећа група активности:

– Учествовање на међународном скупу или саветовању;– Креирање програма стручног усавршавања у школи;– Координисање израде школског програма;– Руковођење стручним друштвом на градском, односно регионалном или републичком

нивоу;

42 43

– Коауторство истраживачког пројекта у вези са унапређивањем образовно-васпитне праксе;– Подстицање и укључивање запослених у школи на различите облике стручног усавршавања;– Пласман ученика које је наставник припремао на републичким, односно савезним такми-

чењима;– Координација истраживачког пројекта у вези са унапређивањем образовно-васпитне праксе

у оквиру друштвене заједнице;– Коауторство патентираног наставног средства;– Излагање и вођење радионице на стручном скупу, односно саветовању на републичком ни-

воу;– Коауторство приручника или радне свеске одобрене за употребу.

Четврта група активности:

– Припремање ученика за међународна такмичења;– Подизање информатичке културе у школи са циљем размене информација;– Ауторство патентираног наставног средства;– Подстицање, учествовање или укључивање школе у међународне образовне пројекте;– Ауторство или коауторство одобреног програма или пројекта у образовању;– Вођење радионице на међународном скупу или семинару, односно излагање;– Ауторство истраживачког пројекта;– Ауторство, односно коауторство уџбеника или збирке задатака која је одобрена за употребу.

Табела врсте и броја активности за звања наставника5:

врста активности Педагошки саветник ментор Инструктор виши педагошки

саветник

Број активности

1. (макс. могуће 13) 10 6 4 22. (макс. могуће 14) 8 10 6 63. (макс. могуће 11) 0 2 8 74. (макс. могуће 8) 0 0 0 3

Права и дужности сваког наставника са лиценцом6:

Учествовање у остваривању различитих облика стручног усавршавања у установи у којој ради, путем:

– држања огледних часова наставе, приказивања активности, тема, резултата праћења развоја ученика, учествовања у изради стручних књига или чланака и вођења радионица;

– присуствовања огледним часовима, приказима активности, истраживањем педагошке праксе и активног учествовања у анализи одабране стручне, методичке и педагошке, као и уџбеничке литературе;

– присуствовања стручним састанцима на којима се остварују поједини облици стручног усавр-шавања наставника;

– учествовања у изради развојног плана установе.

5 Видети: Водич за стручно усавршавање и напредовање наставника, васпитача и стручних сарадника. Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за професионални развој запослених, 2007.

6 Видети приручник о полагању стручног испита и стицању лиценце (Марковић 2005).

44 45

Услови и поступак напредовања и стицања звања7

У звање педагошког саветника бира се наставник који:

1. има најмање 5 година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи;2. постиже високи степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на почетно стање

и услове рада;3. иницира и учествује у подизању квалитета педагошке праксе;4. познаје бар један страни језик;5. савлада програме обуке у трајању од 140 часова (наставник без другог звања дужан је да у току

пет година похађа најмање 100 часова програма за стручно усавршавање наставника, и то 60 часова са листе обавезних програма и 40 са листе изборних програма);

6. поседује основну информатичку писменост.

У звање ментора бира се наставник који:

1. има најмање 8 година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи;2. постиже изузетно висок степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на по-

четно стање и услове рада;3. иницира и учествује у подизању квалитета педагошке праксе;4. познаје бар један страни језик;5. савлада програме обуке у трајању од 140 часова (наставник без другог звања дужан је да у току

пет година похађа најмање 100 часова програма за стручно усавршавање наставника, и то 60 часова са листе обавезних програма и 40 са листе изборних програма);

6. поседује основну информатичку писменост.

У оквиру права и обавеза установе, Правилником је уређен и однос између ментора и приправ-ника утврђивањем њихових права и обавеза.

1) ментор има право и обавезу да уводи у посао приправника, тако што:– пружа помоћ приправнику у припремању и извођењу образовно-васпитног рада;– присуствује образовно-васпитном раду најмање 12 часова у току стажа;– анализира образовно-васпитни рад у циљу напредовања приправника;– пружа помоћ приправнику у припреми испита за проверу савладаности програма увођења у

посао;2) подноси извештај о оспособљености приправника за самостално извођење образовно-вас-

питног рада;3) сарађује и помаже приправнику у избору теме и облика образовно-васпитног рада у припре-

ми испита за проверу савладаности програма увођења у посао;4) обавезно присуствује провери савладаности програма увођења у посао;5) по препоруци комисије, када је приправник делимично савладао програм, помаже у његовом

додатном обучавању за поновну проверу савладаности програма увођења у посао;

7 Ови критеријуми сачињени су према Правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника, објављеном у „Службеном гласнику Републике Србије“, који се примењује од 1. јула 2004. године и према допунама и изменама тог правилника („Службени гласник РС“ бр. 56 (2005).

44 45

6) даје мишљење приправнику, коме престане радни однос пре истека приправничког стажа, о увођењу у посао;

7) држи огледне часове студентима (уколико школа у којој наставник ради има договор са одређеним наставничким факултетом), коментарише часове са студентима на пракси (хоспи-товању) и присуствује оцењивању часова које студенти појединачно држе у одељењима која води тај предметни наставник.

У звање инструктора бира се наставник који:

1) има одговарајуће високо образовање;2) има најмање 10 година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи;3) постиже висок степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на почетно стање

и услове рада;4) иницира и учествује у подизању квалитета педагошке праксе;5) користи рачунар у раду;6) савлада одобрени програм обуке за водитеље програма;7) оствари различите одобрене програме обуке у трајању од најмање 100 часова у својству води-

теља програма или предавача, уз надзор аутора програма.

У звање вишег педагошког саветника бира се наставник који:

1) након стеченог високог образовања има најмање специјализацију у трајању од две године, или магистеријум;

2) има најмање 12 година радног искуства у обављању образовно-васпитног, васпитног или стручног рада;

3) постиже висок степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на почетно стање и услове рада;

4) иницира и учествује у подизању квалитета педагошког рада у установи;5) зна један страни језик и познаје други живи страни језик;6) користи рачунар у раду;7) креира и остварује истраживачке активности од значаја за образовно-васпитни рад.

Предлог за стицање одговарајућег звања наставника, директор доставља на мишљење Нас-тавничком већу и Савету родитеља и након прибављених позитивних мишљења (за стицање звања инструктора и вишег педагошког саветника потребно је и мишљење Завода) директор доноси ре-шење о стицању звања и унапређивању. (Наставници који стекну могућност за овакво напредовање могу бити адекватно награђени повећањем личног дохотка, што се може одредити и постојањем платних разреда.)

Поменуте компетенције, обавезе и права наставника и стручно напредовање и усавршавање, представљају полазиште за израду стандарда знања, вештина и вредносних ставова за професију наставник.

46 47

1.5. планирање коришћења уџбеника и уџбеничке литературе

Након одабира одговарајућег уџбеничког комплета, Стручно веће наставника српског језика и књижевности приступиће детаљној анализи читанке, граматике и радне свеске које ће ученици ко-ристити. Пре стварања годишњег и оперативног плана рада, наставници ће стећи комплетан увид у садржај уџбеничког комплета и процениће на који начин ће тај комплет користити у настави. Под претпоставком да одабрани уџбеници у потпуности задовољавају својим квалитетом и да су акре-дитовани од Министарства просвете, књиге оваквог типа нуде разуђену радну апаратуру која ће наставнику, а пре свега ученику, помоћи у савладавању садржаја школског програма из предмета српски језик.

Стварање годишњег (глобалног) плана кретаће се, кад год је то могуће, у смеру који је већ од-редио аутор уџбеника. Подразумева се да су многа одступања могућа јер наставу прати низ усло-вности које се морају узети у обзир. Редослед обраде наставних јединица можда неће моћи да буде једнак редоследу појављивања одабраних текстова у читанкама, јер читанка није уџбеник који ,,расте“, већ су текстови организовани у тематске блокове. У појединим тематским блоковима их је више, у понеким мање, а наставу треба организовати у оквиру десет наставних месеци. Читанке најчешће имају шест или седам поглавља, те ће се већина текстова из једног поглавља обрађивати током истог наставног месеца, али су повремена ,,преливања“ неминовна. Приликом распоређи-вања књижевноуметничких текстова из обавезне и допунске лектире, као и оних научнопопулар-них и информативних, наставник ће имати у виду да поједини наставни месеци трају краће (због зимског и пролећног распуста), а да је неопходно одвојити и довољан број часова за утврђивање обрађеног садржаја, континуирано оцењивање ученика и закључивање оцена крајем првог и дру-гог полугодишта.

Нарочита пажња посветиће се усклађивању наставних садржаја из различитих подобласти предмета, те ће се водити рачуна и о томе који се књижевни текстови могу искористити за увежба-вање наученог градива из граматике.

У обзир ће се узети и дефинисани Образовни стандарди за крај обавезног образовања, те ће се, при планирању, оставити одговарајуће време које ће наставник посветити утврђивању ученичких знања, вештина и способности на сва три нивоа ученичких постигнућа: основном, средњем и на-предном.

Остали садржаји које наставник жели да укључи у наставу: избор факултативних текстова, други одломак из дела обавезног за обраду према програму рада за одређени разред, пројекат за истраживачко читање књижевноуметничког текста, иновативна наставна средства, наставни лис-тићи и други пригодни материјал... укључују се у рад на часу или код куће тако што наставник тај радни материјал умножава и дели ученицима. Иако овакво поступање усложњава наставничке оба-везе, оно ствара могућност за употпуњавањем евентуалних празнина у одабраном уџбеничком ком-плету, утиче на заснивање компаративног приступа у обради наставних јединица и доприноси остваривању принципа рационализације у настави (током истог наставног времена може се оства-рити увид у комплексније садржаје и омогућити ученицима да о једној појави, проблему, теми саз-нају из више различитих углова што ће, свакако, допринети већој употребљивости градива које се проучава, у свакодневном животу).

46 47

1.5.1. Извод из Општих стандарда квалитета уџбеника8

ПРЕГЛЕД ГРуПА СТАнДАРДА:

А. Стандарди квалитета уџбеничког комплетаБ. Стандарди квалитета уџбеника – књиге за ученикаВ. Стандарди квалитета лекцијеГ. Стандарди квалитета садржаја уџбеникаД. Стандарди квалитета дидактичког обликовања уџбеникаЂ. Стандарди квалитета језика уџбеникаЕ. Стандарди квалитета електронских издања

Преглед свих стандарда квалитета уџбеника

А. Стандарди квалитета уџбеничког комплетаА 1. Уџбеник као структурална и функционална целина

Б. Стандарди квалитета уџбеника – књиге за ученикаБ 1. Преглед садржаја књиге и његова функционалностБ 2. Подршка изградњи вештина служења уџбеником као књигомБ 3. Ликовно-графичко обликовање уџбеника

в. Стандарди квалитета лекције В 1. Лекција (тематска целина, јединица учења, вежбања) као функционална целина В 2. Кохерентност у излагању садржаја лекције В 3. Прегледност и једнообразност ликовно-графичког дизајна лекције

Г. Стандарди квалитета садржаја уџбеника Г 1. Усклађеност са образовним циљевима Г 2. Обезбеђење базичне писмености Г 3. Тачност и актуелност знања у уџбенику Г 4. Репрезентативност знања у уџбенику Г 5. Рационалност и оптималност изабраног садржаја Г 6. Систем знања и појмова у уџбенику Г 7. Хоризонтална повезаност: повезивање градива сродних предмета Г 8. Вертикална повезаност: повезивање градива истог предмета кроз различите разреде Г 9. Уџбеник за све средине Г 10. Релевантност садржаја за ученика Г 11. Социјална релевантност садржаја уџбеника Г 12. Усклађеност система вредности са природом предмета Г 13. Природа предмета и допринос очувању националног и културног идентитетаГ 14. Недискриминација према групамаГ 15. Недискриминација различитих система вредностиГ 16. Презентација уметничких вредности

Д. Стандарди квалитета дидактичког обликовања уџбеникаД 1. Објашњење стручних терминаД 2. Функционална употреба иконичких средстава изражавањаД 3. Дидактичка вредност примераД 4. Основне смислене везе градива

8 ИВИЋ, Иван и Ана Пешикан, Слободанка Антић. Водич за добар уџбеник. Општи стандарди квалитета уџбеника. Нови Сад: Платонеум, 2008, стр. 50–51.

48 49

Д 5. Секвенце интеграције градиваД 6. Успешни начини презентовања вредности у уџбеникуД 7. Постојање питања, налога и задатака у уџбеникуД 8. Смисленост питања, налога и задатака у уџбеникуД 9. Разноврсност питања, налога и задатакаД 10. Питања, налози и задаци и различите методе учења у уџбеникуД 11. Питања, налози и задаци за проверу напредовања у учењуД 12. Подршка стваралачком мишљењу и понашањуД 13. Подршка развоју критичког мишљења

Ђ. Стандарди квалитета језика уџбеникаЂ 1. Поштовање језичке нормеЂ 2. Објашњења значења непознатих речиЂ 3. Контрола дужине реченице

Е. Стандарди квалитета електронских издањаЕ 1. Оправданост прављења електронског издањаЕ 2. Баланс различитих врста записа у електронском издању и ефекти на процес учењаЕ 3. Мрежна структура електронског издањаЕ 4. Прилагодљивост електронског издања ученицима

1.6. Корелација као важан фактор у планирању

Предмет српски језик и у основној и у средњој школи пружа многе могућности за успостављање различитих корелација:

– садржаја у оквиру самог предмета;– садржаја у оквиру једног разреда, са различитим предметима;– садржаја истог и других предмета који су савладани у претходним разредима или ће тек бити

укључени у наставно разматрање;– садржаја у вези са стицањем знања ширих од оних који су прописани школским програмима.

Најчешћа повезивања градива српског језика и књижевности врши се са историјом, геогра-фијом, ликовном и музичком културом, архитектуром, грађанским и верским васпитањем; ређе са биологијом; а у средњој школи и са социологијом, филозофијом итд.

Осми разред основне школе нарочито је погодан за часове систематизације градива који се могу комплексно организовати, уз увођење паралела са наученим градивом из других предмета, што доприноси стицању и развијању опште културе ученика. У том смислу могу се сугерисати следеће теме, значајне за остваривање оваквих повезивања:

– средњовековна уметност код Срба (12. и 13. век): архитектура (Студеница, Жича), фреско-сликарство (Милешева, Сопоћани), књижевност (Мирослављево јеванђеље, житија свети-теља); српскословенски језик;

– српска уметност 1300 – 1371: архитектура (Грачаница), скулптура (Дечани), фреско-сликар-ство (Старо Нагоричано, Дечани). Иконе и минијатуре. Народна епска поезија;

– српска уметност 1371 – 1459: архитектура (Раваница), рељефна декорација и полихромија у обради фасаде (Каленић), фреско-сликарство (Манасија). Српски манастири у књижевности;

– опште одлике барока код Срба: архитектура (манастири Фрушке горе). Улога наставника књи-жевности у припремању радног материјала за ђачке екскурзије;

48 49

– настанак модерне српске државе. Први српски устанак (Карађорђе Петровић). Народне епске песме новијих времена. Слика српских кнезова у Мемоарима Проте Матеје Ненадовића;

– Други српски устанак и стицање аутономије (Милош Обреновић). Однос Милоша Обрено-вића и Вука Стефановића Караџића (Миодраг Поповић, Вук Стефановић Караџић);

– стварање државе у Црној Гори (цетињска митрополија, Петар I, Петар II Петровић Његош, књаз Данило и књаз Никола). О Његошу као јунаку дела Писма из Италије Љубомира Нена-довића. Историјска основа Горског вијенца П. Петровића Његоша;

– ослободилачки ратови 1876–1878. године и стицање независности Србије. Одабрана поезија Ђуре Јакшића. Романтизам у српској уметности;

– академски реализам у српској уметности (сликари Ђорђе Крстић, Паја Јовановић и Урош Пре-дић; вајар Петар Убавкић. Приповедна проза српских реалиста;

– Србија од 1878. до 1903. године (проглашење краљевине, Милан и Александар Обреновић, политички живот и модернизација Србије). Сатирични и хумористички књижевноуметнички текстови;

– Србија у балканским ратовима и у Првом светском рату. Одабране песме Милутина Бојића и Владислава Петковића Диса;

– стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца и њено постојање до 1941. године (по-литички, економски и културни живот, Александар и Павле Карађорђевић). Преглед значај-них аутора и литерарних остварења хрватске и словеначке књижевности;

– Југославија у Другом светском рату. Стваралаштво Бранка Ћопића, Добрице Ћосића и других значајних писаца;

– Југославија после Другог светског рата (политички, економски и културни живот до распада СФРЈ 1991. године). Значајни писци и дела из тог периода;

– модерна и савремена уметност – правци и представници (Надежда Петровић, Петар Коњовић, Милена Павловић Барили, Мића Поповић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Влада Велич-ковић, Љуба Поповић, Оља Ивањицки...);

– допринос националне културе светској баштини (књижевност, музика, ликовна и примењена уметност, драмска и филмска уметност, телевизијско стваралаштво...);

– велика имена српске културе и науке која истовремено припадају и светској култури (Иво Андрић, Милош Црњански, Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Данило Киш...);

– основне природно-географске одлике Србије (рељеф, клима, хидрографија, биљни и живо-тињски свет). Национални паркови и заштита животне средине. Научнопопуларни и инфор-мативни текстови (читање, разумевање, издвајање битних информација; издвајање кључних речи; стварање сажетка...);

– становништво Србије (број, густина насељености, природни прираштај, миграције, структу-ра: национална, језичка, верска, полна, радна, старосна). Раслојавање језика. Сеобе под Арсе-нијем Чарнојевићем (Сеобе I, Милош Црњански);

– опште привредно-географске карактеристике Србије (географске основе развоја пољопривре-де, извори енергије и рудно богатство, индустријске гране и центри, саобраћај и важније са-обраћајнице, туристички ресурси и туристички центри. Читање текстова нелинеарног типа;

– уметничке, народне и староградске песме за певање, на текстове народне и ауторске књижев-ности; однос мелодије и стиха; слушање вокално-инструменталне музике (опера Коштана, Петар Коњовић, Шеста и Једанаеста руковет, Стеван Мокрањац, опера Косово, Д. Јенко, Ђидо – комад са певањем, Д. Јенко); композиције за певање и слушање: Боже правде, национална химна; Химна светом Сави; Тамо далеко; Креће се лађа француска; Марш на Дрину...

У читанци за осми разред Издавачке куће Klett, Речи мудрости, извршене су бројне и разно-врсне корелације. У радној апаратури Читанке наговештено је која се књижевна дела могу ком-паративно проучавати са оним текстовима који у школском програму егзистирају као обавезни

50 51

(нпр. Књига о џунгли Радјарда Киплинга и Немушти језик, народна бајка; Смрт Омера и Мериме, народна балада и Ромео и Јулија Вилијема Шекспира; народне епске песме које је спевао Филип Вишњић и Хомерова Илијада). Истакнут је значај драматизовања књижевноуметничког текста. Наглашена је улога организовања посета знаменитим задужбинама и музејима (Музеј Вука и До-ситеја, Муселимов конак, Музеј у Ваљеву, задужбине Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Вукова кућа у Тршићу; Бранковина; Музеј Николе Тесле; Народна библиотека Србије, Универзитетска библиотека (фотографија собе у којој је радила Исидора Секулић). Дата је мапа са топонимима у вези са именом светог Саве. Многи аутори анегдотски су сагледани помоћу примера из дела Саида Ораховца. Истакнути су значајни српски манастири (Милешева, Сопоћани, Хиландар) и успостављене су везе између историјских, географских и књижевноуметничких садржаја. Дат је изузетан избор значења појединог биља из српских народних веровања о биљкама. Указано је на лепоту народне ношње српског народа (Уве-ла ружа, Борисав Станковић). Уз књижевноуметничке текстове укључене су и врхунске илустра-ције дела најпознатијих домаћих и страних сликара: Марк Шагал, Невеста, петао и Ајфелова кула; Ђура Јакшић, Караула; Густав Климт, Пољубац; Франческо Хајез, Последње збогом Јулије и Ромеа; Стеван Тодоровић, Свети Сава се одриче повратка краљевском дому; Атанасије Шеломунов, Бој на Мишару... У Читанку је уведен и Кратак подсетник на почетак историје филмске уметности, као и сегмент о историји позоришта. Ученици се у овом уџбенику позивају да послушају Сонату за виолину Сезара Франка, Бетовенову Сонату за виолину и клавир посвећену Крајцеру (познатију као Крајцерова соната)...

Смисао корелирања градива у основној школи добија своје пуно значење приликом планирања школских екскурзија. Стручна већа предлажу одредишта која ће се приликом реализовања екс-курзија упознати и стварају програме екскурзија. Након усклађивања предлога школе и одабраног извођача екскурзије (туристичке агенције) следи припремање материјала за ученике који ће, поред дружења на заједничком путовању, моћи и да се информишу о значајним дестинацијама које ће по-сетити и тако стекну здружена, слојевита и трајна знања.

1.6.1. правилник о екскурзијама

На основу члана 20 став 1 Закона о основној школи („Службени гласник РС“, бр. 50/92, 53/93 - др. закон, 67/93 - др. закон, 48/94 - др. закон, 66/94 - УС, 22/02, 62/03 - др. закон и 101/05 - др. закон),

Министар просвете доноси

пРАвИлнИК О ИЗМенИ пРАвИлнИКА О нАСТАвнОМ плАнУ И пРОГРАМУ ОСнОвнОГ ОБРАЗОвАњА И вАСпИТАњА

Члан 1

У Правилнику о наставном плану и програму основног образовања и васпитања („Службени гласник СРС - Просветни гласник“, број 4/90, „Просветни гласник“, бр. 2/91, 2/92, 13/93, 1/94, 5/95, 6/96, 8/97, 14/97, 10/98, 2/00, 4/01, 4/03, 7/03, 4/04, 9/04, 12/04, 7/05, 8/05, 9/05, 6/06, 7/06 и 9/06), у Програму основног образовања и васпитања, у поглављу: „Упутство за остваривање Плана и про-грама ваннаставних и осталих активности у основној школи“, одељак: „ЕКСКУРЗИЈА, ИЗЛЕТ, ЗИ-МОВАЊЕ, ЛЕТОВАЊЕ И КАМП“, замењује се одељком: „ЕКСКУРЗИЈА“, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, а одељак: „НАСТАВА У ПРИРОДИ“, брише се.

50 51

Члан 2.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Просветном гласнику“.Број 110-00-295/08-11У Београду, 15. децембра 2008. годинеМинистардр Жарко Обрадовић, с.р.

еКСКУРЗИјА

појам екскурзије

Екскурзија је облик образовно-васпитног рада којим се доприноси остваривању плана и про-грама и циљева основног образовања и васпитања.

Екскурзија се остварује ван школе у трајању од једног до три дана годишње, у складу са узрас-том, наставним планом и програмом и програмом за екскурзије.

Циљ екскурзијеЦиљ екскурзије је непосредно упознавање појава и односа у природној и друштвеној средини,

упознавање културног, историјског и духовног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са делатношћу школе.

Задаци екскурзијеЗадаци екскурзије су: проучавање објекта и феномена у природи, уочавање узрочно-последич-

них односа у конкретним природним и друштвеним условима; упознавање начина живота и рада људи појединих крајева; развијање позитивног односа према националним, културним, етичким и естетским вредностима, спортским потребама и навикама, позитивним социјалним односима, као и схватање значаја здравља и здравих стилова живота; развијање интересовања за природу и изграђи-вање еколошких навика; подстицање испољавања позитивних емоционалних доживљаја.

Садржаји екскурзијеСадржаји екскурзије остварују се на основу наставног плана и програма образовно-васпитног

рада и школског програма и саставни су део годишњег програма рада школе.

Програм екскурзијеОдељењска и стручна већа школе предлажу програм екскурзије, који достављају наставничком

већу ради разматрања и доношења.Екскурзија може да се изведе ако је савет родитеља дао сагласност на програм и цену екскурзије

и избор агенције.Програм екскурзије садржи: образовно-васпитне циљеве и задатке, садржаје којима се поста-

вљени циљеви остварују; планирани обухват ученика; носиоце предвиђених садржаја и активности; трајање; путне правце; техничку организацију и начин финансирања.

План дежурства ученика и наставника за време путовања саставни је део програма екскурзије.

Извођење екскурзијеНосиоци припреме, организације и извођења програма екскурзије су директор школе, стручни

вођа пута, одељењски старешина или други наставник кога одреди директор школе, који је добио са-гласност одељењског већа и који је најмање једну годину реализовао наставу у одређеном одељењу.

Стручног вођу пута бира директор школе из реда наставника који остварују наставни план и програм.

52 53

Стручни вођа пута прати и спроводи програм који се односи на остваривање постављених образовно-васпитних циљева и задатака и одговарајућих садржаја.

Одељењски старешина координира остваривање садржаја и активности предвиђених програ-мом екскурзије, стара се о безбедности и понашању ученика. Изузетно, одељењски старешина оба-вља послове из надлежности стручног вође пута ако је у питању школа са малим бројем ученика и школа са комбинованим одељењима.

услови за извођење екскурзијеЕкскурзија се организује и изводи уз претходну писмену сагласност родитеља, по правилу за

најмање 60% ученика истог разреда и уколико су створени услови за остваривање циљева и задатака.Изузетно, екскурзија може да се организује ако писмену сагласност да најмање 60% родитеља

ученика одељења.Извођење екскурзије за ученике истог разреда организује се са истим садржајем, по правилу,

истовремено.Ако нису испуњени наведени услови, директор школе обуставља извођење екскурзије.

Припрема и извођење екскурзијеПутни правци, објекти, манифестације, крајеви и предели одређују се у складу са циљем и зада-

цима путовања. Екскурзија се изводи у оквиру државних граница.Ако је екскурзија организована у време наставних дана, настава се надокнађује за све ученике, у

складу са школским календаром и годишњим програмом рада школе.

Избор агенцијеИзбор агенција спроводи се у складу са овим правилником.Школа благовремено објављује оглас за путовање ученика, имајући у виду време потребно да се

обезбеде најбољи услови за реализацију предвиђеног путовања.Школа је дужна да објави оглас најмање у једним дневним новинама које имају тираж на терито-

рији целе Републике Србије. Оглас садржи све путне правце предвиђене програмом, за сваки разред посебно. У огласу се наводе сви садржаји који би требало да буду остварени за време путовања уче-ника. Оглас не садржи факултативне садржаје.

У тексту огласа школа наводи где и до ког рока туристичке агенције могу преузети упутство за формирање понуде (у даљем тексту: упутство), ради учешћа на огласу.

Рок за преузимање упутства не може бити дужи од 10 ни краћи од пет дана од дана објављивања огласа. Понуда се подноси у року од 10 дана од дана истека рока за преузимање упутства, а одлука о избору туристичке агенције доноси се најкасније 10 дана од дана истека рока за подношење понуде. Понуђачи сачињавају понуду на основу упутства.

Агенција мора да поседује одговарајућу лиценцу министарства надлежног за послове туризма и да испуњава друге услове прописане законом којим се уређује делатност туризма.

Туристичка агенција доставља понуду, сачињену на основу упутства, у затвореној коверти са назнаком „За оглас – не отварати“.

Припрему огласа, упутства и отварање понуда и избор понуђача врши комисија школе, а отва-рању понуде могу да присуствују представници понуђача.

Комисију школе чине директор школе и чланови савета родитеља одељења ученика за које се ор-ганизује екскурзија. Раду комисије присуствују секретар и шеф рачуноводства школе ради пружања стручне помоћи.

Одлуку о избору понуђача комисија доноси већином гласова од укупног броја чланова.Избор најбољег понуђача врши се када се утврди да постоје најмање три понуде које испуњавају

све услове предвиђене упутством. Уколико овај услов није испуњен оглас ће бити поновљен.После избора понуђача, савет родитеља, на основу усаглашеног предлога родитеља ученика сва-

ког одељења за које се изводи екскурзија одлучује о висини дневница.

52 53

Право на дневнице остварују: наставник - одељењски старешина, стручни вођа пута, а лекар - пратилац у зависности од програма путовања. Дневнице се обрачунавају у бруто износу и исплаћују у складу са законом, на терет родитеља ученика који путују.

Ради обезбеђивања веће сигурности ученика на екскурзији, родитељи чија деца путују могу већином гласова да донесу одлуку на родитељском састанку да, осим одељењског старешине, екс-курзију прате још највише два наставника који изводе наставу ученицима тог одељења. Ови прати-оци остварују право на дневницу на исти начин као и одељењски старешина.

Директор школе је дужан да изда путни налог запосленом који путује.Одељењски старешина обавештава родитеље о програму и цени екскурзије, избору агенције,

бруто износу дневнице за пратиоце и осталим условима путовања. Родитељи ученика који путују обавезни су да потпишу програм путовања и опште услове путовања, чиме потврђују да су упознати са условима за путовање ученика и да су са истим сагласни.

Директор школе је дужан да од агенције затражи документацију којом она доказује референце и искуство у ђачком и омладинском туризму.

Вишедневна путовања уговарају се најмање на бази пуног пансиона, а једнодневна могу бити уговорена без оброка.

Програм путовања и општи услови путовања садрже све елементе прописане законом којим се уређује делатност туризма. Писмене сагласности родитеља су саставни део уговора који закључује директор школе са одабраном агенцијом.

Агенција је дужна да се придржава утврђених општих услова путовања и програма путовања.Уговор који закључују директор школе и агенција, осим основних, садржи и следеће елементе:– појединачну и укупну цену према броју путника;– начин плаћања (број рата), услове задржавања износа гаранције;– податке о водичу, здравственој заштити и броју гратиса;– врсти, типу и категорији смештаја;– броју оброка и– врсти и типу превоза.

Безбедност путовањаПриликом уговарања путовања, директор је дужан да, уговором са агенцијом, обезбеди потреб-

не услове за удобан и безбедан превоз ученика у односу на ангажовани број аутобуса и расположиви број седишта, односно одговарајући број резервација ако се превоз обавља железницом.

Превоз аутобусом не обавља се ноћу, у времену од 22 до 5 часова.Приликом закључивања уговора са агенцијом која организује превоз аутобусом, директор шко-

ле је дужан да обезбеди да превозник пре отпочињања путовања поднесе:- записник о извршеном техничком прегледу аутобуса, не старији од пет дана;- тахографске улошке за претходна два дана - за возаче који су ангажовани за превоз ученика.Директор школе је дужан да организује консултативне разговоре пре извођења путовања, што

подразумева укљученост свих интересних група у процесу одлучивања и планирања.Директор школе је у обавези да, најкасније 48 часова пре отпочињања путовања обавести на-

длежни орган унутрашњих послова о: превознику; месту и времену поласка ученика; броју ангажо-ваних аутобуса и броју пријављених ученика, наставног и другог особља које учествује у извођењу путовања. Орган унутрашњих послова ће извршити контролу документације и техничке исправно-сти возила одређених за превоз непосредно пре отпочињања путовања.

Уколико надлежни орган унутрашњих послова утврди неисправност документације или техничку неисправног возила, или установи било који други пропуст у погледу психофизичке спо-собности возача, директор или стручни вођа пута обуставиће путовање до отклањања уочених не-достатака.

Пре путовања директор сазива заједнички састанак свих ученика који путују и њихових роди-теља, коме присуствују и стручни вођа пута и одељенски старешина. На састанку се сви учесници обавештавају о правилима понашања, којих су дужни да се придржавају.

54 55

Забрањено је пушење, конзумирање алкохола и опојних средстава за све учеснике екскурзије.Дневне активности утврђене програмом екскурзије морају бити реализоване до 24 часа.За путовања дужа од једног дана обезбеђује се лекар – пратилац.За сва путовања дужа од једног дана неопходно је да родитељ (старатељ) достави здравствени

лист.Здравствени лист садржи податке о здравственом, физичком и психичком стању ученика, а из-

даје га ординирајући лекар на основу здравственог картона.Директор школе, односно одељењски старешина и лекар обезбеђују тајност података из здрав-

ственог листа.

Извештај о извођењу екскурзијеПосле изведеног путовања, стручни вођа пута и представник туристичке агенције сачињавају

забелешку о извођењу путовања, после чега стручни вођа пута у року од три дана сачињава из-вештај, који подноси директору, са оценом о извођењу и квалитету пружених услуга.

Ученици након изведеног путовања попуњавају анкетни лист.Извештај се доставља савету родитеља и наставничком већу ради разматрања, а школском одбо-

ру ради разматрања и усвајања.Одељењски старешина упознаје родитеље са извештајем на родитељском састанку. Извештај о

путовању је саставни део годишњег извештаја о раду школе.Уколико се приликом разматрања извештаја о остваривању путовања оцени да предвиђени про-

грам није остварен или да туристичка агенција није испоштовала уговорне обавезе, школа је дужна да у року од осам дана од завршетка путовања, поднесе приговор агенцији и да о томе обавести Ми-нистарство просвете и министарство надлежно за послове туризма.

1.7. Индивидуализација и диференцирана настава као фактори планирања9

Мноштво је параметара који утичу на обликовање диференцираних припремних задатака у на-стави српског језика и књижевности. Као незаобилазни, узимају се узраст и индивидуалне способ-ности ученика, а потом садржај програма који је неопходно остварити са одређеном групом ђака (српски језик као матерњи у „класичним“ одељењима основне и средње школе; српски језик као страни за полазнике различитих узраста и предзнања; српски језик као предмет који проучавају уче-ници чији је матерњи језик српски али, како живе у иностранству, целокупну наставу имају на језику земље у којој се школују). У зависности од сложености наставних садржаја предвиђених програмом рада, обликоваће се налози помоћу којих ће се ученици, различитих способности и предзнања, уво-дити у читање, доживљавање и тумачење књижевноуметничког текста.

За добру поставку диференцираних припремних задатака за обраду литерарног текста веома је важно дефинисање наставних циљева који се, усклађени са ученичким могућностима, остварују у најмање три нивоа. На првом нивоу постављају се захтеви на које, претпоставља се, уме да одго-вори сваки ученик одређеног разреда. Они се тичу истицања личних утисака, расположења и раз-мишљања насталих поводом прочитаног текста и, уз претпоставку да су образложени, сви ученички одговори могу се сматрати одговарајућим и тачним јер су засновани на субјективном полазишту, уз поштовање рецепције читаоца. На полазном нивоу налазе се и задаци који се тичу препознавања и разумевања експлицитно датих информација, а ученик се подстиче да такве делове текста уочава и образлаже у датом контексту.

9 О овом проблему додатно се може сазнати у поглављу Диференцирани припремни задаци за истраживачко и проблемско проучавање књижевних текстова (МРКАЉ, 2009, стр. 72–80).

54 55

Програмски садржаји махом су (осим у сегменту додатне наставе), намењени ученицима са про-сечним способностима, а таквих ђака има пропорционално највише (између 60% и 75% у сваком одељењу). Број ученика са граничним способностима (овде се као критеријум узима интелигенција) у основној школи је незнатан, у односу на укупну популацију, али ипак присутан (један или два уче-ника на нивоу појединачног разреда). У средњој школи овај проблем није актуелан јер се у гимназије и средње-стручне школе ученици уписују по критеријумима одређеним „прагом знања“ који је нео-пходан за упис и даље школовање.

На трећем, напредном нивоу, формирају се задаци који погодују остварењу сложенијих нас-тавних циљева, намењени подстицању ученичког колектива да досегне виши ниво разумевања нас-тавних садржаја. На те захтеве успешно одговара мањи број ученика који се посебно истичу својом заинтересованошћу, креативношћу и талентом. Посебан проблем који се намеће при формулисању сложених задатака везује се за показатеље такозване „тежине текста“ који се обрађује. Док се често као критеријум узима дужина текста, неретко се заборави да су поезија и кратке фолклорне форме, афоризми и крилатице, такође тешки за разумевање, нарочито у основној школи. Разумевање им-плицитних порука из текстова, пренесених значења, сложене стилске форме, непознатих речи (по-себно оних које означавају апстрактне садржаје) – све су то карактеристике текстова које отежавају разумевање. Такође, и у оквиру сваког текста могу се претпоставити нивои које је лакше открити од оних које је теже докучити, где је потребно „подржати разумевање“, тј. адекватним налозима водити ученике да поступно откривају решења која доводе до успешне интерпретације књижевноуметнич-ког текста. Ипак, сложенији задаци су погодни за рад у целом одељењу, а не само у додатној настави, у оквиру секција или при менторском раду са посебно заинтересованим ђацима, зато што подстичу све ученике да индивидуално напредују, зналачки вођени пажљиво одмереним упутствима које даје наставник.

Разноврсност захтева у истраживачком пројекту ваља да иде у сусрет остваривању принципа индивидуализације у настави. Ако добро познајемо своје ученике, њихова интересовања, афинитете и способности, моћи ћемо да предвидимо питања, задатке и подстицаје који ће већину мотивисати за рад. Пропратна апаратура у читанкама најчешће је од велике помоћи и ученику и наставнику. Наравно, увек остаје могућност даље надградње и прилагођавања конкретној наставној ситуацији. У актуелним читанкама, поготово кад је реч о обимнијим и комплекснијим делима, истраживачки задаци у оквиру апаратуре имају улогу предлошка који и ученик и наставник развијају, конкретизују и обогаћују. Ваљано уобличени истраживачки пројекти у читанкама важан су мотивациони чини-лац у приступу књижевном делу.

Смисао диференцираних захтева јесте да се у оквиру сваког сегмента мисаоног ангажовања уче-ника они разликују, појачавају и шире. Зависно од приступа који наставник одабере у раду, али и од метода рада, ученик се, уз поштовање принципа поступности и систематичности, води ка поузда-ном савладавању наставног градива, тј. ка слојевитом тумачењу наставних јединица.

Није лако утврдити оптимални ниво тежине неког налога, поготово кад се имају у виду индиви-дуалне разлике међу ученицима којима се обраћамо. Зато је важно омеђити захтеве доњом и горњом границом ученичког постигнућа за одређени узраст и ослонити се на програмске садржаје у којима су осмишљени посебни кораци у освајању одређених области које се уче, као и путање напредовања ученика.

Оваквим подстицањем ученику се оставља слобода избора, могућност да самостално одабере задатке на које ће са задовољством тражити одговоре, а при том се неће осећати недовољно спо-собним да на све задатке одговори, нити ће му бити непријатно јер мора да тражи помоћ од других ученика или од старијих.

Познато је да су ученици са нешто нижим интелектуалним способностима у стању да изузетно добро репродукују текст који су научили напамет. Те ученике ваља подстицати да изражајно читају и казују те да се, укључивши се на овај начин у бављење књижевним текстом, и афирмишу пред осталим члановима одељењске заједнице.

56 57

Мада ретко, дешава се да се у неким школама у истом одељењу нађе неколико ученика разли-читих разреда. У том случају организовање часа тумачења књижевног текста са целим одељењем, насталим од ученика различитог узраста, чини се немогућим. Како наставник може поступити у том случају?

Узмимо да је реч о старијим разредима основне школе. Програмски садржаји из књижевности распоређени су тако да се значајни аутори појављују сваке школске године, тако што су заступљени с различитим књижевним текстовима. Наставник може преко пројеката за истраживачко читање, нпр. три различита књижевна дела истог аутора, усмерити ученике на индивидуалну припрему за час на којем ће се, путем компаративног приступа, уз укључивање тематско-мотивског слоја као обједињујућег чиниоца интерпретације, час водити фронтално, а ученицима ће бити омогућено да, у односу на свој узраст и захтеве програма, учествују у разговору и приступе тумачењу текстова на нивоу приказа или осврта.

У корпус диференцираних припремних задатака за истраживачко и проблемско проучавање књижевних текстова спадају и задаци за компаративно проучавање одабраних књижевних дела, као и подстицаји за формирање самосталног ученичког концепта за истраживачко читање.

Диференцирани припремни задаци за истраживачко и проблемско проучавање књижевних текстова могу се везати и за савладавање књижевноуметничког текста са ученицима у дијаспори10 (МАРКОВИЋ 2007: 45–60).

У овом случају, прави проблем проистиче из чињенице да се српски учи као други или трећи језик, мада је матерњи, те је његовом проучавању посвећен мањи број часова. Одељења у која улазе деца српског порекла формирају се по узрасним групама, а не по знању матерњег језика. Тако се у ок-виру једне групе обавезно јављају различити нивои знања, што изискује диференцирану наставу, за коју не постоје адекватна дидактичко-методичка упутства. Проучавање књижевности најчешће је у другом плану јер се акценат ставља на описмењавање ученика и њихово оспособљавање да говоре и читају на матерњем језику. Због тога књижевни текст постаје средство за увежбавање разумевања је-зика, а не садржај који ће се читати, доживљавати и тумачити у односу на своје естетске вредности.

Пошто ученик поред учења српског језика стиче и одређена знања о српској књижевности, култури, историји и традицији, са основним циљем да се описмени и научи правилно да говори ма-терњи језик, наставни садржаји су усмерени и ка коришћењу текстова тзв. секундарне литературе, као и на књижевне текстове уз које ће се уводити и образлагати граматички појмови, што ће допри-нети функционалном повезивању свих програмских елемената.

Рад у комбинованом одељењу – групи (ЗАВОД 2006), специфичан је и може се организовати по различитим моделима смењивања непосредног наставног рада наставника с ученицима и посредног, у коме наставник индиректно путем организације самосталног рада ученика организује наставу. Препоручују се следеће могуће структуре часа у примени посредног и непосредног наставног рада:

а) Наставник цео час ради с једним разредом, а други разред ради самостално.

б) Наставник непосредно ради с једним разредом, затим с другим, а на крају оба разреда раде самостално.

в) Наставник у уводном делу часа непосредно ради с оба разреда, односно са свим разредима, а затим пола времена с једним те пола времена с другим разредом.

г) Наставник у уводном или завршном делу часа ради са свим ученицима, а остало време непо-средно ради с једним, а потом с другим разредом.

д) Наставник непосредно ради са свим разредима целог часа.

ђ) Ученици свих разреда целог часа раде самостално.

10 Шири увид у овај проблем може се стећи увидом у текст: МРКАЉ, Зона. Уџбеник српског језика и књижевности за ученике у дијаспори. Овај текст објављен је у Зборнику наведеном у оквиру Цитиране литературе (МАРКОВИЋ 2007)

56 57

е) На почетку часа наставник непосредно ради са свим разредима, затим непосредно ради с једним разредом, а са осталим разредима посредно; на крају часа поново ради непосредно са свим ученицима (разредима).

ж) У уводном и завршном делу часа наставник непосредно ради са свим ученицима; између ових фаза смењују се непосредни и посредни рад, тако да током часа у сваком разреду наста-ва два или више пута прелази из непосредне у посредну и обратно.

У комбиновању непосредног и посредног наставног рада треба имати у виду узраст ученика због разлика које се испољавају у нивоу образовања, оспособљености и зрелости ученика за поје-дине облике и технике рада. Препоручује се дужи непосредан рад са ученицима млађег узраста, нарочито на почетку школске године.. Током самосталног рада потребна је чешћа провера ритма и тока рада ученика, пружање допунских објашњења и подстицање на даљи рад. Пожељно је да сваки наставни час почне непосредним радом у млађем разреду и да се њиме заврши. Сложенији начини рада (групни рад, рад с појединим инструментима, решавање проблема и сл.) погоднији су за старије ученике.

У комбинованом одељењу самосталан рад ученика са непосредним наставним радом чини ин-тегрални део сваког часа. За његово извођење издваја се исто онолико времена као и за непосредни рад. Уколико се добро организује, самосталан рад ученика знатно доприноси остваривању кључних образовно-васпитних задатака и садржаја.

Часове самосталног рада ученика треба организовати тако да доприносе продубљивању обрађе-них садржаја решавањем нових задатака као што су: коришћење новог текста, нових података и чињеница, схема и скица у вези с обрађеним садржајима; решавање задатака с новим елементима применом познатог поступка; примена задатака чије решавање захтева изналажење нових начи-на рада и друго. За такав рад наставник мора редовно да припрема збирке задатака и наставних листића и других дидактичких материјала којима се може обезбедити функционална примена знања ученика.

Ради систематског оспособљавања ученика за самостални рад потребно је повремено органи-зовати посебне часове на којима наставник даје ученицима упутства, објашњења и савете у вези са самосталним радом.

Да би се у самосталном раду постигло да сви ученици буду оптимално активни и да задатке доводе до краја – неопходно је диференцирање задатака према предзнању, способностима, тем-пу и ритму ученика. Осим тога, мора се обезбедити и (обострана) повратна информација о томе како су задаци схваћени и како се решавају. Ученицима млађих разреда, као и онима који имају тешкоће у учењу, потребна је чешћа непосредна наставникова помоћ (кратка усмена или писмена провера тока рада ученика – петоминутно објективно испитивање свих ученика, али и индивиду-ална инструкција – непосредна помоћ наставника појединим ученицима). Ученике старијег узра-ста треба поступно и систематски упућивати у начине како сами себи могу да обезбеде повратне информације о исправности тока свога рада (како да се у томе послуже својим белешкама, уџбени-ком, приручником, картом, скицом, раније решеним задатком и сл.). Уз то, за часове самосталног рада ученика наставник треба да припрема (и примењује) наставне листиће с тачним решењима, задатке и текстове с „подсетницима“ (полупрограмиране секвенце), да на видном месту у учио-ници повремено излаже текстове који чине основу за стицање нових знања и решавање задатака (примери, правила, упутства, скице, схеме и сл.). Наставна средства (од класичних преко аудио-визуелних до најсавременијих електронских медија и рачунара), стављена у службу све пунијег изграђивања активне позиције ученика, могу много да допринесу остваривању образовно-васпит-них циљева и задатака.

58 59

1.8. планирање редовног и континуираног оцењивања ученика

Сагледавајући оцењивање у новом контексту повезаности наставе и учења, можемо рећи да је оцењивање процес који се састоји из више различитих фаза, као што су: планирање, праћење тока наставе и учења, регистровање напредовања ученика, саопштавање повратних информација и вред-новање реализованих активности. У том смислу, било би оправдано уместо оцењивања користити синтагму „праћење и вредновање“. (МАРКОВИЋ 2007: 50–51)

Ако се праћење и вредновање рада ученика остварује у самом процесу наставе и учења, онда оно помаже ученицима да постану свесни циљева учења, да овладају стратегијама интелектуалног рада, да препознају остварене успехе, али и могућности за даље напредовање. Односно, на основу праћења рада и постигнућа, наставник сваком ученику пружа повратну информацију о томе како напредује у учењу, који су и какви су учинци његовог учења. Из информативне функције оцењивања произилази развојна, која се односи на све оно што наставник предлаже ученику као следећи корак у учењу. Интегрисањем информативне и развојне, дошли би се до мотивационе функције, која се огледа у поступцима и коментарима наставника којима се подиже самопоуздање и заинтересова-ност ученика. И на крају, сумирањем свих релевантних података и њиховом анализом и вредно-вањем, дошло би се до једног општег суда о успеху ученика, чиме се добија и коначна оцена рада и напредовања.

Овако планиран процес оцењивања, односно праћења и вредновања, пружиће наставнику дра-гоцене информације и о сопственој успешности. Наиме, подаци о успеху који су постигли учени-ци најреалније говоре о успешности наставника, о ваљаности његовог планирања, организовања и вођења наставе. Критичком анализом тако добијених информација наставник може да унапређује квалитет и ефикасност наставе кроз доношење одлука о мењању и иновирању наставе, наставних метода, степена активности и учествовања ученика у раду.

Сходно томе можемо закључити да наставни процес треба да се планира, припрема и организује у складу са дефинисаним очекиваним резултатима, а по завршетку наставног циклуса се утврђују постигнућа ученика, да би се затим – на основу тога да ли је постигнуто оно што се планирало или не – вредновао процес наставе и учења. Пратити постигнућа ученика у односу на дефинисане оче-киване исходе, подразумева и узимање у обзир претходно стечених знања, као и уважавање инди-видуалних разлика. Уколико желимо да сви ученици развију знања, вештине, ставове и вредности одређене кроз дефинисане исходе предметних области, читав наставни процес треба засновати на принципу индивидуализације, а у процесу оцењивања треба пратити како се ученик креће ка оства-ривању утврђених исхода.

Дакле, оцењивање је процес праћења и вредновања тока и исхода учења, а оцене су продукт тог процеса. У том смислу, процес оцењивања би требало да буде обједињен и инкорпориран у процес планирања и извођења наставе, са обавезом наставника да воде евиденцију о раду и постигнућу сваког ученика, да их извештавају како напредују и како је најбоље да наставе са радом, као и да узимајући у обзир све информације изврше завршно вредновање.11

11 О Оцењивању у школској пракси видети у: МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 3. Београд: Klett, 2009, стр. 214–218. Према: ПАВЛОВИЋ-БАБИЋ, Драгица и Ненад Хавелка, Саша Гламочак. Оцењивање у школској пракси – функције, принципи и унапређивање квалитета. Београд: Центар за евалуацију у образовању, 2003.

58 59

1.1.8.1. права детета и ученика, обавезе и одговорности ученика 12

права детета и ученикаЧлан 103.

Права детета и ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговорима, овим и посебним законима, а установа, односно сви запослени дужни су да обезбеде њихово остваривање, а нарочито право на:

1) квалитетан образовно-васпитни рад који обезбеђује остваривање принципа и циљева из чл. 3. и 4. овог закона;

2) уважавање личности;3) подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову

афирмацију;4) заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемари-вања;5) благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за његово школовање;6) информације о његовим правима и обавезама;7) учествовање у раду органа школе, у складу са овим и посебним законом;8) слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање ученичког парламента;9) подношење приговора и жалбе на оцену и на остваривање других права по основу образовања;10) покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у образовно-васпитном

процесу уколико права из тач. 1) до 9) овог члана нису остварена;11) остваривање свих права детета и ученика, права на заштиту и на правично поступање школе

према ученику и када повреди обавезу утврђену овим законом;12) право на стипендију, кредит, смештај и исхрану у дому ученика, у складу са посебним

законом.Установа је дужна да обезбеди све услове за оствaривање права детета и ученика из става 1. овог

члана.Ученик, родитељ, односно старатељ детета и ученика може да поднесе пријаву директору

установе у случају повреде права из става 1. овог члана или непримереног понашања запослених према детету и ученику, у року од 15 дана од наступања случаја.

Директор је дужан да пријаву размотри и да, уз консултацију са учеником, родитељем, односно старатељем детета и ученика и запосленим одлучи о њој и предузме одговарајуће мере, у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Запослени у установи дужан је да пријави директору, односно органу управљања кршење права детета и ученика.

Oдељењска заједницаЧлан 104.

Ученици једног одељења школе образују одељењску заједницу.Начин рада одељењске заједнице ученика ближе се уређује статутом школе.

Ученички парламентЧлан 105.

У последња два разреда основне школе и у средњој школи организује се ученички парламент (у даљем тексту: парламент) ради:

1) давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о: правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним и ваннаставним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;

12 Извод из Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС бр. 72, 2010.

60 61

2) разматрања односа и сарадње ученика и наставника, васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи;

3) обавештавања ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;

4) активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе;5) предлагања чланова стручног актива за развојно планирање из реда ученика.Парламент чине по два представника сваког одељења у школи, а у уметничкој школи – по три из

сваког разреда, односно године.Чланове парламента бирају ученици одељењске заједнице сваке школске године. Чланови

парламента бирају председника.Парламент бира два представника ученика који учествују у раду школског одбора, односно

проширеног сазива школског одбора у складу са чланом 57. овог закона.Програм рада парламента саставни је део годишњег плана рада школе.Ученички парламенти школа могу да се удруже у заједницу ученичких парламената.

Оптерећење ученикаЧлан 106.

Оптерећење ученика основне и средње школе и трајање школског часа уређује се посебним законом.

ОцењивањеЧлан 107.

Оцењивањем у основној и средњој школи процењује се оствареност прописаних циљева и стандарда постигнућа у току савладавања школског програма, а за ученике са сметњама у развоју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана.

Оцењивање је јавно и свака оцена ученику мора одмах да буде образложена. Уколико наставник не образложи оцену, а ученик то од њега захтева, ученик има право да поднесе приговор на оцену.

Ученик се оцењује из свих наставних предмета и владања.У току школске године оцењивање је описно и бројчано и врши се на основу праћења напредовања

ученика у савлађивању школског програма, а на основу посебних стандарда постигнућа.Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту у основном и три пута у средњем

образовању и васпитању.Закључна оцена из предмета јесте бројчана и изводи се на крају првог и другог полугодишта,

према утврђеним стандардима постигнућа и прописаним критеријумима за оцењивање.Ученик са сметњама у развоју коме су током образовања прилагођавани посебни стандарди

постигнућа оцењује се у складу са прилагођеним стандардима.

Оцењивање и напредовање ученикаЧлан 108.

У првом разреду основног образовања и васпитања оцењивање и закључна оцена су описни и ученик прелази у наредни разред.

У осталим разредима основног и у средњем образовању и васпитању оцењивање је описно и бројчано у току школске године, осим из предмета које одреди министар. Описна оцена садржи повратну информацију за ученика и родитеља и пружа му јасно упутство како да унапреди свој рад.

Ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају другог полугодишта има недовољне оцене преводи се у наредни разред, на основу одлуке одељењског већа, осим ако родитељ, односно старатељ изричито захтева да ученик понавља разред.

Ученику који је преведен у наредни разред, признаје се разред из кога је преведен као завршен и организује му се индивидуализован рад, у складу са чланом 77. овог закона.

Ученик од четвртог до седмог разреда и ученик средњег образовања и васпитања који има до две недовољне закључне бројчане оцене полаже поправни испит у августовском испитном року, а ученик завршног разреда у јунском и августовском року.

Ученик из става 5. овог члана завршава разред ако положи поправни испит из сваког предмета.Ученик четвртог до седмог разреда и ученик средњег образовања понавља разред ако на крају другог

полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене или не положи поправни испит.

60 61

Изузетно, редован ученик средњег образовања који није положио поправни испит може да заврши започети разред у истој школи наредне школске године, у својству ванредног ученика поновним полагањем неположеног испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Када заврши разред ванредан ученик има право да се у истој школској години упише у наредни разред, у истом својству.

Ученик завршног разреда основног и средњег образовања који не положи поправни, завршни, односно матурски испит завршава започето образовање у истој школи у својству ванредног ученика полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа.

владање и општи успехЧлан 109.

Владање ученика од првог до шестог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описном оценом која не утиче на ошти успех ученика.

Владање ученика од седмог разреда основног образовања и васпитања и ученика свих разреда средњег образовања и васпитања оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају првог и другог полугодишта и утиче на општи успех.

Општи успех ученика основног образовања и васпитања утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета и оцене из владања, почев од шестог разреда.

Општи успех ученика средњег образовања и васпитања утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из предмета и оцене из владања. Владање ванредних ученика не оцењује се.

Начин, поступак и критеријуме оцењивања успеха из појединачних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање, прописује министар.

приговор и жалба на оцену и испитЧлан 110.

Ученик основног и средњег образовања и васпитања, његов родитељ, односно старатељ има право да поднесе: приговор на оцену из предмета и владања у току школске године, жалбу на закључну оцену из предмета и владања на крају другог полугодишта и жалбу на испит.

Приговор на оцену из предмета и владања подноси се директору школе у року од три дана од саопштења оцене, жалба у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, а жалба на испит прописан посебним законом, у року од 24 сата од саопштења оцене.

Директор школе, у сарадњи са педагошко-психолошком службом и одељенским старешином, одлучује о приговору у року од три дана. Ако оцени да је приговор основан и да је оцена изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега, решењем поништава оцену и образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика.

По приговору, односно жалби на оцену из владања директор, у сарадњи са педагошко- -психолошком службом и одељењским старешином, утврђује оцену из владања.

Директор школе је дужан да одлучи о жалби, у року од 24 сата од њеног пријема. Ако утврди да је оцена из предмета изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега или је жалба из других разлога основана, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.

Ако утврди да је испит обављен противно овом или посебном закону и прописима донетим на основу њих, поништиће испит и упутиће ученика на поновно полагање испита. Испит се организује у року од три дана од дана подношења жалбе.

За проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика, односно полагање испита, директор решењем образује комисију од најмање три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета уколико школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет, ангажује стручно лице из друге школе.

Наставник чија оцена је оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије.

Када је поништен испит директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.

Оцена комисије је коначна.

62 63

Захтев за заштиту права ученикаЧлан 111.

Ученик, његов родитељ, односно старатељ, који сматра да су му повређена права утврђена овим или посебним законом, доношењем или недоношењем одлуке након подношења пријаве, приговора или жалбе, односно ако је повређена забрана из чл. 44. и 45. овог закона, право из члана 103. овог закона, што утиче на статус ученика, има право да поднесе захтев за заштиту права Министарству, у року од осам дана од дана сазнања за повреду својих права.

Ако оцени да је захтев из става 1. овог члана основан, Министарство ће у року од осам дана од дана пријема захтева да упозори школу и одреди јој примерен рок за отклањање повреде закона.

Ако школа не поступи по упозорењу из става 2. овог члана, Министарство ће одлучити о захтеву.

Обавезе ученикаЧлан 112.

У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању права.Ученик има обавезу да:1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;2) поштује школска правила, одлуке директора и органа школе;3) ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школским програмом,

прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно старатеље;4) у поступку оцењивања покаже своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања

и других недозвољених облика помоћи;5) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника;6) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи;7) благовремено правда изостанке;8) чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија;9) стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике.

Одговорност ученикаЧлан 113.

Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа је дужна да, уз учешће родитеља, односно старатеља ученика, појача васпитни рад активностима: у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.

Ученик може да одговара за лакшу повреду обавезе утврђену општим актом школе, за тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана овим или посебним законом и за повреду забране из чл. 44. и 45. овог закона.

Теже повреде обавеза ученика јесу:1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији

коју води школа или друга организација, односно орган;2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа или орган, односно

исправи коју изда друга организација;3) уништење или крађа имовине школе, привредног друштва, предузетника, ученика или

запосленог;4) подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба алкохола, дувана, наркотичког средства

или психоактивне супстанце;5) уношење у школу или другу организацију оружја или другог предмета којим може да угрози

или повреди друго лице;6) свесно непридржавање правила и мера безбедности ученика;7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се

угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања;

62 63

8) неоправдано изостајање са наставе најмање 35 часова и учестало чињење лакших повреда обавеза.

Ученик, родитељ односно старатељ одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.

васпитно-дисциплински поступакЧлан 114.

Васпитно-дисциплински поступак је хитан и покреће се закључком директора. Закључак садржи податке о ученику, опис теже повреде обавезе ученика, односно забране из чл. 44. и 45. овог закона, време, место и начин извршења повреде и одговарајуће доказе.

Закључак из става 1. овог члана доставља се ученику, односно његовом родитељу или старатељу, одељенском старешини, стручним сарадницима, односно одговарајућем стручном тиму.

Ученик мора бити саслушан, а ако је малолетан, уз присуство родитеља.Васпитно-дисциплински поступак води се применом правила општег управног поступка и

окончава се решењем.

васпитне и васпитно-дисциплинске мере и правна заштита ученикаЧлан 115.

За повреду обавезе, односно забране прописане овим законом, могу да се изрекну мере, и то:1) за лакшу повреду обавеза ученика, васпитна мера – опомена, укор одељењског старешине или

укор одељењског већа, у складу са општим актом школе;2) за тежу повреду обавеза ученика, васпитно-дисциплинска мера – укор директора и укор

наставничког већа, а за ученика средње школе и искључење ученика из школе, односно школе са домом;

3) за учињену повреду забране из чл. 44. и 45. овог закона, васпитно-дисциплинска мера:(1) премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке

наставничког већа, уз сагласност родитеља, односно старатеља;(2) престанак својства ученика средње школе у тој школској години, без права на наставак

образовања у истој школи, а ученику смештеном у школи са домом – престанак својства ученика у школи и права на смештај у дому у тој школској години, без права на наставак образовања у истој школи и смештај у истом дому.

Васпитна мера изриче се ученику за лакшу повреду обавезе из става 1. тачка 1) овог члана, без вођења васпитно-дисциплинског поступка.

Мера из става 1. овог члана може да се изрекне ученику ако је школа претходно предузела неопходне активности из члана 113. став 1. овог закона.

Ако школа није претходно предузела неопходне активности из члана 113. став 1. овог закона, предузеће их пре изрицања мере.

Када предузете активности доведу до позитивне промене понашања ученика, обуставиће се поступак, осим ако је учињеном повредом забране из чл. 44. и 45. озбиљно угрожен интегритет другог лица.

Мера из става 1. тач. 2) и 3) овог члана изриче се ученику након спроведеног васпитно- -дисциплинског поступка и утврђене одговорности.

Васпитна и васпитно-дисциплинска мера изричу се у школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика.

Ученику се смањује оцена из владања због изречене васпитно-дисциплинске мере, али се понашање ученика прати и оцена се поправља када дође до позитивне промене у његовом понашању.

Када малолетан ученик изврши повреду обавезе, односно забране из чл. 44. и 45. овог закона, школа одмах обавештава родитеља, односно старатеља и укључује га у одговарајући поступак.

Наставничко веће доноси одлуку о васпитно-дисциплинској мери искључења ученика из средње школе, а директор решење о искључењу ученика из школе.

Ученик, његов родитељ, односно старатељ има право да поднесе жалбу школском одбору на изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика или за повреду забране из чл. 44. и 45. овог закона, у року од три дана од дана достављања решења о утврђеној одговорности и изреченој мери.

64 65

Школски одбор решава по жалби из става 10. овог члана у року од 15 дана од дана достављања. Жалба одлаже извршење решења директора.

Против другостепеног решења о изреченој мери искључења ученика из средње школе или школе са домом, ученик, његов родитељ, односно старатељ има право на судску заштиту у управном спору.

1.9. планирање у односу на захтеве школског надзора

Током присуствовања многобројним часовима српског језика и књижевности, а за потребе процењивања извођења практичних часова хоспитовања студената у основној и средњој школи и оцењивања наставника-приправника који полажу за лиценцу, стекао се увид и у радне материјале представника школског надзора (просветних саветника). Ови материјали намењени су вредновању и анализи посећених часова.

Следи пример једног подсетника за наставнике (из материјала школских надзорника) у који су унети појмови који се користе у настави и објашњења која их прате, уз кратко упутство за израду наставних планова. Понуђени пример биће пропраћен кратким освртом (у напоменама) на садржај који је представљен, а очекује се и да наставници, стручно и критички, размотре дате класифика-ције и додатно обликују или допуне поједине недостатке, служећи се својим методичким знањем и искуством у раду са ученицима.

НАПОМЕНЕ (појмови који се користе у настави)ТИП ЧАСА: обрада, утврђивање, систематизација, проверавање (укључује и оцењивање) и

комбиновани (одређује се према активности која преовлађује на часу).ОБЛИК РАДА: фронтални, групни, рад у паровима, индивидуални и комбиновани.НАСТАВНЕ МЕТОДЕ13 (поступци рада наставника и ученика у наставном процесу):1. вербалне методе:– монолошка (усмено излагање – предавање, приповедање, описивање, образлагање и објашња-

вање);– дијалошка (слободан разговор – уобичајена вербална комуникација са ученицима; дискусија

– полемика, дебата или расправа, постављање питања и супротстављање мишљења аргумен-тима).

2. Решавање проблема – хеуристички приступ (наставник поступно води ученике кроз процес откривања приликом решавања проблема).

3. Рад на тексту, писани и графички радови (коришћење уџбеника и шире литературе, по-лупрограмираног и програмираног материјала, текстова; илустрације – цртежи, дијаграми, графици, шеме; самостални писани и графички радови ученика – школски писмени задаци, контролне вежбе, текстови, реферати и сл.)

4. Демонстративна (приказивање модела, шема, скица, појава, стања, активности, филмова, разне пројекције и друго).

13 Постоје различите класификације наставних метода. У радном материјалу који неки саветници користе за праћење рада на часу којем присуствују, наведене су оне које би, према мишљењу школских надзорника, требало да се користе у пракси. Запажа се да се под термином наставне методе не подразумева садејство обавештајних, логичких и стручних, већ се најзначајније место даје комуникационим методама. У наведеној класификацији појам наставне методе преплиће се са обликом рада на часу, а предност се даје часовима организованим по принципу радионице, на којима преовладава групни облик рада. Остваривање ваљане наставе уз укључивање групног рада један је од веома сложених захтева у пракси и постоји бојазан да за такво поступање нема увек довољно оправдања, али ни довољно наставничке вештине и стручности, те се на таквом часу тешко остварују предвиђени циљеви наставе.

64 65

5. Практични рад и радионица (лабораторијски, експериментални, различите врсте практич-них вежби и радионица).

6. Игровне активности (стваралачке, уметничке, драмске, логичке и друге игре као и задаци отвореног типа у језичком, логичко-математичком, телесно-кинестетичком, визуелно-про- сторном, музичком и емоционално-социјалном домену).

7. Истраживачки рад ученика (увођење ученика у поступак научног истраживања на сопстве-ном истраживачком пројекту).

8. Комбиновани рад (истовремено коришћење различитих метода).

нАСТАвнА СРедСТвА

Постоји више класификација наставних средстава, а у овим Напоменама дата је једна од њих.Текстуална (штампани и писани текстови)визуелна (предмети, фотографије, дијаслике, цртежи, карте, шеме, дијаграми, симболи итд.)Аудитивна (шумови у природи, музички и тонски ефекти, звучни ефекти итд.).Аудио-визуелна (дијафилм са текстом, музиком и звуцима; филмови; ТВ емисије; видео касете;

школска телевизија; настава уз помоћ рачунара, видеопројектора и др.).мануелна (разноврсни алати, машине, инструменти, апарати, препарати, предмети, мате-

ријали и др.).Помоћно-техничка (разноврсне табле, столице, апликатори, показивачи и др.).

УпУТСТвО

Добро сачињен план рада наставника је основна претпоставка за успешно остваривање програ-ма наставног предмета и ефикасан рад са ученицима у току школске године.

У конципирању образаца за израду планова рада наставника коришћена су упутства која су дата уз програме одговарајућих наставних предмета, сазнања савремене дидактичко-методичке праксе и Правилник о стручно-педагошком надзору („Службени гласник РС“, бр. 19/07).

Пре израде планова рада наставника, наставник и сви чланови актива (по потреби и стручна и одељенска већа) су обавезни да добро проуче поменута упутства и правилник.

Наставник је обавезан да сачини годишњи (глобални) и оперативни (месечни) план рада за ре-ализацију садржаја одговарајућег наставног предмета.

У колоне ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА14 уносе се следећи елементи:– редни број наставне теме/области;– назив наставне теме/области;– број предвиђених часова за наставну тему/област;– број часова за: обраду (нових садржаја) и остале типове часова за сваку наставну тему15;– укупан број наставних тема/области, број часова (за све теме/области), укупан број часова за

обраду (нових садржаја) и за остале типове часова.

14 Потреба за вођењем административне документације и побројавање сегмената плана омеђеног обимом формулара не може допринети квалитету наставе, нити олакшати рад у школи. Такође, не може се ни оче-кивати да ће при реализовању сваке наставне јединице наставник имати потребе да планира коришћење одређеног наставног средства или да укључује фактор корелације.

15 Стиче се утисак да ни стриктно издвајање часова обраде новог градива од часова обнављања или утврђивања не доприноси доследном остваривању принципа рационализације у настави. У уводном делу часа обраде највероватније је да ће се обнављати познати садржаји ради успостављања везе са новим градивом. Често ће се функционално повезивати градиво које припада различитим подобластима предмета и економисаће се наставним временом.

66 67

На полеђини годишњег плана писати:– лабораторијске, графичке или други назив вежбе испред речи „вежбе“, затим укупан број ве-

жби и укупан број часова за све вежбе;– редни број вежбе, редни број часа вежбе, назив вежбе и број часова по вежби.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА садржи дидактичко-методичку разраду наставних тема/области на наставне јединице према редоследу реализације програма одговарајућег наставног предмета.

Колоне ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА РАДА попуњавати на следећи начин:– иза редног броја наставне теме/области, редног броја часа наставне јединице, назива наставне

јединице (навести и корелацију: везе унутар предмета и са другим предметима/областима/активностима), за попуњавање наредних колона видети напомене, а могуће су и одговарајуће скраћенице (по договору са педагошко-психолошком службом) на нивоу школе (само за тип часа, облик рада и метод рада);

– у колону Тип часа уписати: обрада, утврђивање, систематизација и друго, а за комбиновани тип часа могу се користити одговарајуће скраћенице, према договору у школи – видети Напо-мене;

– у колону Облик рада уписати: фронтални, групни, индивидуални или други;– у колону метод рада уписати: монолошка, дијалошка, рад на тексту, писани радови, демонстра-

ција (показивање), практичан рад, радионица, решавање проблема – хеуристички приступ, игровне активности, истраживачки рад ученика и друго, а за комбиноване методе обавезно навести које су коришћене, могуће су и скраћенице на нивоу школе;

– у колону место рада и наставна средства уписати место извођења наставе (уколико није учи-оница, уписати: кабинет, специјализована учионица, лабораторија, школска радионица, назив предузећа или установе и др.) и она наставна средства која се користе за реализацију часа – видети Напомене;

– у колону Иновације навести: нове облике, методе, наставна средства и садржаје који унапређују реализацију програма;

– у колону (Само)евалуација и корекција навести: позитивне стране и проблеме у реализацији часа, као и корекције за будуће планирање наставне јединице.

После сваке наставне теме/области или наставне јединице, унете садржаје одвојити хоризонтал-ном линијом од садржаја следеће наставне теме/области односно наставне јединице.

На почетку обрасца оперативног плана за сваки месец, осим септембра, дати процену остваре-ности плана и разлоге одступања за протекли месец.

На првој страни последњег листа планова рада наставника предвиђено је да се упишу запажања директора, помоћника директора, педагога, психолога, организатора наставе, просветног саветни-ка, просветног инспектора и других овлашћених лица који ће уписати датум прегледа планова и ставити потпис са назначеном функцијом. На полеђини истог листа дате су напомене које се односе на типове часа, облике рада, наставне методе и наставна средства и могу бити од велике користи наставнику – приправнику.

Планове рада наставника урадити у два примерка, од којих један користи наставник а други школа.

***

Праћење часа школски надзорници спроводе увидом у четири различите области:а) комуникација и сарадња– наставник се јасно и правилно изражава на часу;– проверава да ли су ученици исправно разумели питања и упутства;

66 67

– охрабрује ученике да износе своја мишљења и запажања;– омогућава ученику да размисли после постављеног питања/задатка;– обраћа се сваком ученику са уважавањем;– води рачуна да ученици пажљиво слушају једни друге;– подстиче солидарност и одговорност у групном раду;– подстиче ученике да заједнички долазе до решења задатака.

б) рационалност и организација– наставник примењује различите облике, методе и технике рада у зависности од садржаја и

циљева часа;– користи расположив простор и окружење у складу са садржајима и задацима;– остварује све фазе часа према плану;– прилагођава динамику рада могућностима ученика;– употребљава расположива наставна средства и материјале;– током часа резимира обрађено градиво;– задатке за рад одређује у складу са могућностима ученика;– процењује рационалност наставних поступања и организацију наставе као процеса, те на

основу уочених резултата коригује начин рада и садржај часа.

в) подстицање ученика– наставник применом разноврсних метода и облика рада подстиче радозналост и интересо-

вање ученика;– настоји да примери које даје буду занимљиви и повезани са искуством ученика;– води рачуна да задаци буду изазовни за ученике и тражи примену наученог;– прецизним упутствима усмерава рад ученика;– подржава ученике да самостално решавају задатке;– упућује ученике у истраживачки рад;– подстиче ученике да постављају питања и дискутују;– посвећује потребну пажњу ученицима који спорије напредују;– похвалама мотивише ученике.

г) корелација и примена знања– наставник препоручује ученицима да користе додатне изворе информација (часописе, стру-

чне књиге, интернет...);– подстиче ученике да при учењу новог садржаја користе знања и вештине стечене у другим

областима;– подстиче ученике да у свакодневном животу примене научено;– заједно са ученицима прави програме за поједине ваннаставне активности, на основу ученич-

ког интересовања;– упознаје ученике са могућностима и начином коришћења школске опреме, интернета и лите-

ратуре кроз ваннаставне и ваншколске активности.

Приликом узимања у обзир свих пописаних критеријума који се вреднују као показатељи успешности или неуспешности часа и које наставник може узети у обзир при планирању, важно је ослонити се на сопствену стручност и критички проценити смисао и вредност појединих захтева школског надзора. У овом послу наставнику ће највише помоћи континуирано стручно усаврша-вање јер ће, увидом у најновију стручну и методичку литературу, најбоље моћи да одреди значај потребе за одређеним поступањем у настави. Важно је да таква поступања траже и налазе своје оправдање у школском градиву које се обрађује на одређеном узрасту, а не у тренутној „моди“ која у школу уводи као нове већ давно познате и примењиване видове наставе (нпр. индивидуализацију и диференцијацију; активну наставу; критичко мишљење и сл.).

68

1.10. Самовредновање планирања и припремања наставника

У Приручнику за самовредновање и вредновање рада школе,16 чија је основна сврха ,,да постане главна национална референца и практични водич за школске управе и школе у спровођењу само-вредновања и школског развојног планирања“, налази се и упитник за наставнике који може помоћи при самовредновању планирања и припремања наставника.

УпИТнИК ЗА нАСТАвнИКе

Молимо вас да одговорите на следећа питања процењујући тачност тврдње, односно степен присутности, као и важност датог исказа, по следећој скали:

вАЖнО ТАЧнО/ПРИСуТнО1 – неважно 1 – нетачно/није присутно 2 – мало важно 2 – у мањој мери тачно/присутно3 – важно 3 – у већој мери тачно/присутно4 – врло важно 4 – тачно/присутно у потпуности

вАЖнО ТвРДЊА/ИСКАЗ ТАЧнО 1 2 3 4 1 2 3 4

планирање1. Чланови стручних већа сарађују при планирању.2. Моји планови рада су усмерени на постизање прописаних циљева и задатака.3. У наставним плановима временски је усклађена обрада тема заједничких за више предмета. 4. Мојим плановима су предвиђени различити облици рада у функцији ефикасног стицања

знања и развоја способности и вештина ученика.5. Мојим плановима су предвиђене различите методе рада у функцији ефикасног стицања знања

и развоја способности и вештина ученика.6. Моји планови рада садрже различита места извођења наставе у функцији остваривања циље-

ва и задатака. 7. Писмене провере су временски усаглашене са проверама из других предмета.8. На основу неостварених планираних задатака, утврђених анализом провере резултата рада,

правим краткорочне корекције планова.

припремање 1. Моје припреме за реализацију часа имају јасну структуру. 2. За припрему користим стручну литературу. 3. За припрему користим интернет и друге изворе. 4. Добре припреме размењујем са колегама. 5. При припреми узимам у обзир разлику ученика у напредовању, знању и искуству. 6. Припремам задатке за рад различите тежине. 7. Пре обраде новог проверавам колико су ученици савладали претходно градиво. 8. Планирам активирање ученика ради коришћења њихових предзнања. 9. Планирам коришћење наставних средстава.10. Планирам одговарајуће моделе, препарате и приручна средства.11. Осмишљавам и припремам огледе и вежбе.12. Поштујем дидактичко-методичка упутства и инструкције дате у наставном програму.13. Израђујем наставне материјале потребне за час у сарадњи са ученицима.14. По реализованим часовима бележим запажања и допуне и користим их у следећем припремању.

16 МИНИСТАРСТВО просвете и спорта. Приручник за самовредновање и вредновање рада школе. Београд: Просветни преглед – British Council, 2005, стр. 39–40.

Планирање градива у основној школи

70 71

2. Планирање градива у основној школи

Многи приручници за наставнике српског језика и књижевности најчешће су, управо по жељи наставника, конципирани тако да су у њима дати оријентациони планови рада и модели стручно- -методичких припрема за час (МРКАЉ 2008а: 15–19). Иако се претпоставља да је жеља аутора оваквих приручника да наставницима понуде полазну основу за даље организовање наставе, уз препоруку да ове приручнике треба користити као једно од могућих полазишта и односити се према тој грађи активно, стваралачки и селективно, у нашим основним школама се поменута понуђена упутства за рад на часу и организовање глобалних и оперативних планова најчешће схватају и прихватају као грађа која се не сме заобићи при састављању планова рада, а понекад штампани предлози постају и једина могућност.

Можда је и сам назив ранијих приручника за наставнике (нпр. Програм и план рада и стручнометодичке припреме за обраду градива српског језика) допринео да се понуђена секундарна литература за наставнике прихвати и разуме не само као могућност у раду и понуђени пример, већ и као обавезни план од кога се може одступити понекад, али не превише.

Несумњиво је тешко сваке школске године правити и записивати годишње, а потом и месечне наставне планове, али је тај део радне обавезе темељ на коме почива читава конструкција савладавања захтевних наставних садржаја. Ако се почетни посао формирања доброг и чврстог наставног плана, заснованог на методичким принципима, не обави како ваља, онда ће и рад током целе школске године бити напорнији, праћен многобројним пропустима који се не могу временом ваљано надокнадити.

Професорима и наставницима српског језика и књижевности не недостаје ни инвентивности, ни имагинативности, ни знања, а ни пожртвованости у раду са ученицима. Управо зато, повремено одсуство жеље да се у раду самоорганизује, нарочито почетком школске године када се формирају годишњи и оперативни планови, може да отежа рад наставнику и учини га мање интересантним, а градиво обимнијим него што у ствари јесте. Радећи по туђем моделу често смо у прилици да критикујемо оно што нам је предложено. Правовремене измене или благе корекције послужиће да лични рад сваког појединца у настави буде ефектнији и да допринесе остварењу наставних циљева које смо на почетку школске године дефинисали.

Многи наставници полазе од тога да их унапред одређени планови укалупљују и ограничавају у настави као континуираном процесу. Сматрају да предмет српски језик и књижевност пре свега треба третирати као уметнички, па му стога треба и дати слободе које уметник има при стварању. Ипак, да би управо та слобода и оригиналност у интерпретацији наставног програма дошле до изражаја, треба се темељно припремити, благовремено предвидети, распоредити и утврдити чиниоце који учествују у наставном планирању и међусобно их ускладити. Истина је да у извођењу наставе наилазимо на многе условности, али уколико ученици унапред знају шта ће радити на часу, ако постоји договор са наставником, импровизација не долази у обзир и резултат се не препушта случају.

При стварању наставног плана за одређену школску годину, пожељно је да наставник пође од броја часова који током те школске године треба да оствари и да их правилно распореди на непуних десет месеци и на одређени број наставних тема, који не мора увек да одговара броју наставних месеци. (У том смислу добро је усагласити планирање са понуђеним текстовима у читанци, груписаним по тематским блоковима, у оним сегментима где је то могуће.)

Тематске целине могу се формирати на различите начине; на основу тематске и идејне сродности текстова понуђених програмом; на основу припадности текстова одређеним књижевним правцима; на основу усаглашености обраде књижевних дела и наставних јединица из граматике у одређеном разреду и сл. За насловљавање месечне теме обично се узима пригодан стих или реченица у којој је истакнута идејна или тематска повезаност књижевних текстова који се обрађују у предвиђеном периоду. Ређе се као наслови узимају књижевнотеоријски појмови, јер њихово познавање није од приоритетне важности на овом узрасту.

70 71

Сваки наставник је слободан да одабере онај редослед наставних јединица помоћу којег сматра да ће ученике најпоузданије, у периоду једне школске године, оспособити за савладавање градива предвиђеног програмом. При том се наставник може руководити следећим системима у организацији:

1) градиво из књижевности може се поделити у неколико тематских блокова који најчешће прате наставне месеце у првом и другом полугодишту;

2) тематски блокови могу бити усклађени са постојећим у читанци, али не морају;3) градиво из језика пожељно је обрађивати оним редоследом који ће ученику обезбедити

разумевање и приступачност садржаја који се обрађује;4) текстови из читанке, предвиђени за обраду месечним планом, могу се, пошто су протумачени,

искористити за обраду садржаја из граматике, што доприноси функционалном коришћењу и повезивању садржаја из језика и књижевности;

5) укупан број часова српског језика ваља распоредити на области Књижевност, Језик и Језичка култура, тако да се програмски садржаји обрађују у обиму који зависи од захтевности тих садржаја, а наставник одлучује колико је укупно часова потребно за реализацију градива из подобласти Граматика, Правопис, Ортоепија, Лектира, Усмено и Писмено изражавање. У обзир се такође, више из практичних разлога, узима и колико је часова неопходно планирати за обраду, тј. усвајање наставних јединица, као и за утврђивање, проширивање, обнављање и систематизацију знања, мада је најпожељније да се језичка материја ефикасно, рационално и приступачно приближи ученицима управо тако што ће се садржаји из граматике повезивати са проучавањем књижевноуметничких текстова и вежбањима из културе говора и писања.

Како читанка није уџбеник који је неопходно користити редоследом којим су поређани текстови у садржају, поставља се питање да ли је могуће организовати рад са ученицима тако што ће се одређени књижевнотеоријски појмови уводити другачије него што је то аутор уџбеника замислио. Одговор лежи управо у добро организованом и промишљеном оријентационом распореду где ће наставник, идући од лакших ка тежим захтевима програма, ученике укључивати у рад на тексту. Исто се односи и на редослед наставних јединица из граматике.

Ученике је важно оспособити за правилно коришћење уџбеника, у чему ће им нарочито помоћи упућивање на садржај и индекс појмова (књижевнотеоријских и функционалних) који се налазе у читанци. Ово се односи и на азбучник књижевних стваралаца, тумачење непознатих речи и израза, а највише на методичку апаратуру, подстицаје и захтеве који следе након текстова и доприносе ученичком организовању при самосталном раду на тексту. Наставник ће подстаћи ученике да користе све што је ваљано, дајући прецизна и разумљива упутства и објашњења.

Да би се уџбеник у потпуности искористио у обиму који задовољава и ученичка и наставникова очекивања, неопходно је претходно га пажљиво проучити. Ово, наравно, чини наставник пре почетка школске године, упознајући се са одабраним уџбеничким комплетом, а пре стварања годишњег и месечних планова рада. Како се програмом рада српског језика предвиђа обрада многих одломака из текстова, често без посебног назначавања о којим је одломцима реч, ауторима читанки је препуштен избор адекватног репрезентативног одломка који се одабира и тако подстакне учениково интересовање за читање дела у целини. Наставник просуђује о томе да ли одабрани одломак одговара узрасту, потребама наставе у одређеном разреду, и колико је намењен остварењу сложених наставних циљева, естетских, образовних, васпитних и функционалних (практичних). Исто се односи и на уџбеничку апаратуру. Понекад ће упутства за ученичко самостално припремање и рад на часу, по процени наставника, бити преобимна или пак незадовољавајућа у свом обиму и садржини. У таквој ситуацији наставник ће се више ослонити на подстицајна питања и задатке за истраживачко читање које сам осмисли и подели ученицима да се, помоћу њих, припреме за рад на часу.

Чест је случај да је понекад немогуће тачно уписати у Дневник рада шта се све на часу радило. Ако је нпр. предвиђен час обраде неког књижевног текста, рад на часу ће подразумевати и утврђивање

72 73

или систематизацију раније стечених знања. Исти књижевни текст потом може послужити и као уводни материјал за обраду наставне јединице из граматике, док ће се упућивање ученика на значај језичке културе и њихово припремање за усмено и писмено изражавање обављати на сваком часу. У Дневнику се наводи тип часа који преовлађује: обрада, обнављање и утврђивање, систематизација, усмено и писано изражавање; изражајно читање и рецитовање, говорна вежба, писмена вежба, стилска вежба, правописна вежба, домаћи задатак, контролни задатак, писмени задатак...

За обрађивање, обнављање и утврђивање градива у досадашњим програмима предлаган је оквирни број наставних часова са којима сваки наставник појединачно усаглашава своје годишње и месечне планове. Новина у програму је слобода која се оставља наставнику да самоиницијативно одреди и распореди колико је часова потребно за обраду, утврђивање и систематизацију градива из књижевности, језика и језичке културе. Важно је само да се градиво обради у целости, а сваки појединац има право да организује наставу, самостално или у оквиру свог актива (стручног већа наставника српског језика), управо онако како сматра да ће њено спровођење бити најфункционалније.

Наставник српског језика је, чини се, више него други у прилици да континуирано прати рад својих ученика, а самим тим и да га оцењује. Потреба да прати индивидуално напредовање сваког ученика, изискује од наставника и вођење документације о ученичким постигнућима, не само у Дневнику рада. Но, како се и поред великог увида у широко процењивање ученичког напредовања намеће потреба контролисања целог одељења оцењивањем путем тестова, најчешће из језика, овакве часове, уз које се обавезно планирају и они за писмене задатке и њихово исправљање, неопходно је унапред планирати, најавити и држати се њиховог броја током једне школске године (највише четири контролне вежбе, најбоље по једна на крају сваког тромесечја, и четири писмена задатка уз које се предвиђају и посебни часови припреме, а потом и исправке писменог, мада се ова врста оспособљавања и припремања ученика врши континуирано, током целе школске године). Наставник, такође, на почетку школске године може предвидети контролни задатак (за потребе петог разреда у сарадњи са наставником разредне наставе који је водио одељење у млађим разредима), чији ће му резултати послужити као полазиште у одређивању нивоа претходног ученичког знања од којег се иде навише.

Због свих потешкоћа на које се може наићи током планирања наставног градива, планирање и припремање представљају озбиљан и напоран део рада у настави, при чему се не сме ићи ни у једну, ни у другу крајност. Наиме, површно планирање или одсуство плана доводе до слабије реализације градива, а инсистирање на прецизном уклапању броја обрада, утврђивања, обнављања, вежбања и слично, спутава наставнике и умањује могућност коришћења једном наставном јединицом на више начина, у оквиру предвиђеног програма. При планирању градива добро је водити рачуна да настава доведе до развијања способности ученика за логичко мишљење и закључивање, до стицања склоности ка истраживачком раду и потребе да се аналитичкосинтетичким приступом изучавају нове наставне јединице, те да се тако ученици заинтересују за предмет. Наставник не сме инсистирати на томе да се одвоји већи број часова за анализу оне методске јединице која је, по његовој процени, важнија за ученике, или којој је наставник више склон, а да занемари, у корист тога, друге области које га не интересују или које слабије познаје. Битно је да се током школске године све што је предвиђено програмом ваљано и оствари.

Важни методички принципи (јединство теорије и праксе, принцип трајности знања и умења, очигледности...) доћи ће до изражаја приликом осмишљавања планова рада, што подразумева и наставникову методичку оспособљеност и стручност да уочава и отклања пропусте до којих је дошло у претходним планирањима. Самостално и стално побољшавање планова подразумева и потребу наставника да, усавршавајући своја стручна знања, усавршавају и непосредан рад са ђацима, чинећи тако наставу осмишљенијом, проблемском, па самим тим и интересантнијом.

72 73

Како ментални развој ученика није исти на почетку, током и крајем школске године, при конструисању глобалних наставних планова пожељно је имати у виду ову динамику и вешто комбиновати програмом понуђене садржаје, тако да предвиђени план „расте“. Груписање „предавања“ на почетку новог наставног периода и „испитивања“ пред свођење и закључивање оцена једна је од великих грешака у организовању оријентационих распореда рада. Ученик у основној школи равномерно треба да усваја основне програмске садржаје, да развија своју креативност, да се оспособи за коришћење литературом, да научи да слободно мисли, а наставник је ту да помогне у правилном обликовању различитих ставова путем дискусије, јер ће се једино тако омогућити сваком појединцу да се развије у односу на своје могућности и способности.

У планирању наставних садржаја, анализе појединачних текстова из књижевности обавезно прате и обраде, увежбавања и утврђивања градива из граматике, али и рад на језичкој култури (усменој и писменој) и писмености. При том не треба заборавити ни тумачење књижевнотеоријских појмова, стилских елемената, књижевноисторијских појмова и сл. Правилно уклапање градива предвиђеног за обраду, практично повезивање наставних јединица у сродне целине, прожимање наставе књижевности и језика, чине наставу српског језика занимљивијом, динамичнијом, а увид у ученичке могућности и способности стиче се све време рада са ђацима, а не само путем појединачних испитивања.

Неки наставници сматрају да се у приручнику могу наћи и извесни формулари у које би се уписивале скице часа. Поједине издавачке куће раније су штампале такве „свеске“, али се сматра да оне више ограничавају рад наставника и доприносе формализму, него што тај рад подстичу и чине га квалитетнијим. Исто се односи и на формуларе за оцењивање ученика. Добро је сачинити подсетник на шта се све у праћењу ученичког рада обраћа пажња, али је сваки појединац специфичан, па ће и напомене за свачији рад бити посебне, везане за различите области у којима ученик напредује или стагнира. Овакав приступ појачава потребу за описним оцењивањем и захтева веће ангажовање наставника, што нажалост често није могућно остварити са превеликим бројем ученика у одељењу.

Ако је један од основних циљева наставе књижевности да се ученици непрестано осамостаљују током анализе и тумачења књижевних дела, онда тај циљ треба себи да одреде и наставници у односу на коришћење стручном литературом и на самосталан приступ планирању наставног рада у оквиру целе школске године, по месецима и у односу на сваки, појединачни час.

Стручни активи дужни су да усаглашавају рад наставника у оквиру једног предмета, да прате, усклађују и допуњују планове рада сваког појединца у оквиру актива; да упућују наставнике на стручно усавршавање (стручна литература, семинари, активи подружница, пригодна предавања, огледни часови и сл.). Пожељно је да се наставник у припремању за час позове на своје методичко и стручно знање, али и на многобројне методичке огледе и студије, а не само на тумачења дата уз поједине наставне јединице у понуђеним приручницима. Површни предлози за анализу текстова по тезама, интерпретације засноване на мешавини ретких истраживачких задатака, узгредних питања и површних тумачења која не почивају на методичким принципима, збуњују и усмеравају, најчешће наставнике почетнике, на погрешан пут. Зато је боље да приручници за планирање рада у настави српског језика и књижевности садрже и одабране угледне методичке приступе књижевним делима и стручне интерпретације различитих аутора, или да упућују на њих.

Готови оријентациони распореди и различити приручници за извођење наставе са понуђеним моделима стручнометодичких припрема треба да служе као помоћ при стварању глобалних и оперативних планова рада у основној школи, али се могу и морају употпуњавати и мењати у зависности од резултата њихове практичне примене, и степена наставниковог стручног и методичког знања и усавршавања.

74 75

2.1. основне смернице за израду наставних планова рада

При организовању оријентационог распореда, најчешће се полази од тематског планирања наставног садржаја из књижевности. (МРКАЉ 2009б: 31–34) Ово планирање чини основицу или полазиште за уклапање даљих садржаја из језика и језичке културе. Пракса је да стварање тематског плана на годишњем нивоу, колико је год то могуће, прати постојеће уџбенике за српски језик и књижевност. Овакво поступање је сасвим оправдано ако су аутори уџбеника обезбедили да садржаји у Читанци или Граматици поступно расту, те да се у представљању градива креће од лакших области ка онима сложенијим за усвајање. Но, како се учењу књижевности не може приступити „лекцијашки’’, при формирању годишњег и месечних планова рада веома је тешко обезбедити поступност ако се руководимо само редоследом текстова наведеним у читанци. Уколико би оријентациони распоред рада у потпуности пратио овакав концепт, могло би се десити да настава књижевности постане монотона и да се не постигне међусобно повезивање садржаја, што је веома важно ако се ученицима желе објаснити разлике међу родовима и врстама, језичкостилске особености текста народне и ауторске књижевности и слично.

У том смислу, наставник се налази пред сложеним проблемом који изискује многа промишљања да би био решен на опште задовољство свих учесника у настави. Ништа у ваљаном организовању наставе не може бити једноставно, већ изискује прецизна пројектовања, домишљања и предвиђања, да би све изгледало једноставно и логично и да би се стигло до одређеног концепта који ће, претпоставља се, задовољити потребе наставе српског језика и књижевности у старијим разредима основне школе.

Коришћењем адекватних методичких поступака и радњи који доприносе различитим начинима наставног реализовања функционалних веза између области и подобласти предмета српски језик (књижевности, граматике, говорне културе и писмености) остварује се прожимање наставних садржаја, а међусобно условљавање тих садржаја погодује свестранијем сагледавању одређене наставне јединице која, осветљена из различитих углова, постаје приступачнија. Тако у први план не иступа сложеност програмског захтева, која може да збуни и одбије ученика, већ, управо, слојевитост тог захтева, његова сликовитост и вишенаменска улога, што омогућује остварење сложених циљева наставе српског језика и књижевности.

„Поетски текстови пружају посебне могућности да се ученици заинтересују за многе наставне јединице из области граматике. При томе се подразумевају услови да се језичке појаве посматрају у оквиру литературног контекста и да се под тим околностима појачано откривају њихове стилске функције.“ (НИКОЛИЋ 2006: 647) Но, док уметнички текстови пружају могућност за такав стваралачки и истраживачки рад у старијим разредима основне школе и у средњој школи, поставља се питање да ли је могуће, а и оправдано, у млађим разредима обрађивати поједине садржаје из језика и језичке културе, узимајући као полазиште књижевни текст.

Ово питање постаје разложно кад се у обзир узму читалачке компетенције млађих ученика. Према испитивањима Завода за вредновање квалитета наставе, заснованим на читању и разумевању текста, тежина задатака, тј. захтеви који се задају ученицима да их они проуче и одговоре на питања у вези са њима, мери се на основу проналажења експлицитно датих информација (на нивоу препознавања); потом преко повезивања већ наученог са новим садржајем; затим, демонстрирањем разумевања прочитаног; употребом информација, имплицитно датих, у решавању проблема; извођењем закључака који се заснивају на одређеним подацима из текста; решавањем проблема који имају више тачних одговора, као и на основу процењивања вредности идеја, изношења личног мишљења и сл.

Сасвим је јасно колико је у млађим разредима рад на читању текста са разумевањем захтеван за ученике и колико се наставна ситуација даље усложњава кад се ученици подстичу и упућују да текст интерпретирају.

74 75

Управо зато је важно, да би ученик могао да уочи, издвоји и опише одређену граматичку појаву и проучи њену језичко-стилску улогу у књижевном делу, да се текст, који се чита у нове сврхе, претходно већ познаје. Било би пожељно да се аутори граматика за основну школу повремено ослоне на програмски предвиђене књижевне текстове за одређени разред, али и да адекватно одаберу оне факултативне текстове које ученици одређеног узраста воле да читају, који су им занимљиви и блиски.

Постоји читав низ параметара који се морају поштовати да би годишњи (глобални) и месечни (оријентациони) планови били функционални. Први корак у планирању је формирање глобалног плана подељеног на одређене тематске целине или блокове. Како има десет наставних месеци, највише толико тематских блокова може постојати, мада се једна тема може проширити и на два наставна месеца (у примеру који следи тако је учињено са петом темом која обухвата јануар и фебруар). За именовање тематских целина могу послужити наслови поглавља у читанци или пригодне крилатице, пословице, одабрани цитати којима се, и у тематском и у идејном смислу, назначава садржај посебне целине (ЛАКОВИЋ 1990).

Распоред текстова сврстаних у месечне блокове не мора бити као у уџбенику. При њиховом избору полази се од доминантних карактеристика за које се наставник определи (у односу на избор тема, мотива, жанровску припадност дела или хронолошки, књижевноисторијски редослед). Градиво из граматике пожељно је, кад год је то могуће, повезати са садржајем из књижевности и проценити који су текстови (или одломци из њих) пригодни за обнављање и утврђивање одређених језичких појава.

Понекад ће и редослед текстова организованих по месецима бити важан. Усклађивање се може вршити спрам годишњих доба, значајних празника, важних историјских и културних догађаја, али овакво поступање није обавезно и више се упражњава у млађим разредима основне школе.

Током једног наставног месеца на (у просеку гледано) 16 часова српског језика, Књижевност ће се обрађивати и утврђивати отприлике 8 часова, док ће се садржај из Језика и Језичке културе уводити и обнављати на других 8 часова. При том се у оквир области Књижевност подводи и читање, разумевање и тумачење некњижевних текстова. Извесна пропорција начиниће се и унутар области. На пример Језик, са подобластима Историја језика, Граматика, Правопис и Ортоепија, садржаће, према обиму програма, више часова граматике, док ће засебних часова за правописна и ортоепска вежбања бити пропорционално мање, али ће се зато радити на континуираној припреми ученика у области правописа и на другим часовима, уз различите садржаје. У оквиру Језичке културе развијаће се и усмено и писмено изражавање, спроводиће се разноврсне говорне вежбе, анализирати ученички писани састави и писати писмени задаци.

Због специфичности школског календара који се сваке године делимично разликује (у односу на распоред празника и распуста), оријентациони планови се морају прилагођавати и мењати. Али не само зато. Сва запажања која наставник бележи током једне школске године, у одељењима разреда којем предаје, послужиће као помоћ у креативном редиговању планова за наредну школску годину и њиховом преобликовању.

Наставник је дужан да, поред квалитетне обраде градива, остави и довољно времена да се наставни садржај што боље научи, а знање постане трајно. Обнављање наученог односи се и на претходну школску годину, али се и ново градиво током школске године може обнављати, утврђивати и проширивати више пута, сагледано са различитих тачака гледишта, из другачијих углова и у вези са новом темом (нпр. језичкостилска средства и њихова улога у тексту; књижевнотеоријски појмови и њихово појављивање и значење у различитим књижевним родовима и врстама итд.).

Поред повезивања наставног садржаја на најфункционалнији начин, наставник ће, док ствара наставне планове рада, водити рачуна да у обраду укључи све књижевнотеоријске и функционалне појмове предвиђене програмом. Проширивање знања о појединим појмовима подразумева и њихово поновљено појављивање и образлагање у различитим садржајима предмета српски језик. Постојање

76 77

индекса појмова, најчешће на крају читанке, може подстаћи ученике да у периоду од петог до осмог разреда сачине свој речник и тако научено градиво систематично и поуздано усвоје и потом приме-не приликом интерпретације предвиђених књижевних текстова.

Следећи важан моменат у стварању планова је правовремено планирање израде писмених (4) и контролних задатака (4–6), диктата (у броју за који се наставник определи) и домаћих задатака (8 писаних састава, а остало према одлуци наставника). Правилно распоређивање ових задатака ва-жно је из више разлога: ученицима се тако даје довољно времена да се за ову врсту оцењивања знања припреме; провере се распоређују тако да се ученици што мање оптерете, а опет, везују се за периоде у настави када је важно извршити одређене систематизације градива.

Да би се ученици ваљано припремили за наставу, неопходно је да унапред знају када ће се које дело читати; које ће се градиво из граматике обрађивати; када да се посебно припреме за усмена и писмена излагања, да на време прочитају лектиру (и основни и допунски избор, али и додатне текстове које могу сами одабрати); за кад да се спреме за изражајно читање и рецитовање; да напишу домаће задат-ке (не само саставе, већ и многа вежбања, нпр. из радне свеске; у којим временским интервалима ће усмено систематизовати своја знања, или реализовати контролне и писмене задатке. Зато је пригодно да наставник, после усклађивања годишњих и месечних планова рада са члановима наставних актива, ове планове предочи и ученицима, одштампа их и подели, а они да их залепе у своје школске свеске на почетку сваког месеца, или нове наставне теме. Наравно, план рада може се и издиктирати.

Како се лектира више не дели на школску и домаћу, ученици ће се, поред читања одабраних књи-жевних одломака на часу, подстицати да читају код куће. На часу се читање као методичка радња обавезно уводи, али не само путем наставниковог интерпретативног читања, већ у многим облици-ма и функцијама. Читање одабраног одломка често мотивише ученике за читање целог књижевног дела. Истраживачко читање самостално примењују ученици, вођени развијеним наставниковим упутствима... Током интерпретације текст ће увек служити као аргументација садржаја о ком се го-вори и читање појединих реченица, пасуса или целовитих одломака представљаће подршку ђацима који, поводом дела које се тумачи, образлажу, упоређују, закључују, износе различите утиске и твр-дње. Поновљено читање већ обрађеног текста, за које се такође посебно припрема, изводиће се на часовима језичке културе.

Прецизним планирањем извођења свих наставних садржаја подржава се принцип рационали-зације. Иако ће сваки час бити именован у односу на централну тему која се на њему реализује, правилним уклапањем наставних јединица у месечне целине, а потом и годишњу целину, отвориће простор за повезивање градива из подобласти предмета српски језик; у рад ће се укључити и компа-ративни приступ проучавању књижевних текстова, читање и тумачење књижевних дела ван школ-ског програма и сл. Приликом обнављања већ интерпретираног текста може се указати и на језичко-стилска средства, стилске фигуре обрађиване током претходног школовања, а адекватни примери из поменутог одломка могу послужити и за формирање лексичких, морфолошких, стилских и син-таксичких вежби које ће ученици радити уз коришћење припремљених наставних листића, и то све на истом часу.

Рационално организовање наставних садржаја, адекватно предвиђање и реално планирање нас-тавног градива које је могућно савладати у одређеном времену и обиму, пружа наставнику могућ-ност да искаже своју аутономност и да „ослободи“ поједине часове за оне ученичке потребе које се учине приоритетнима у одређеном периоду школске године. Да ли ће то бити часови утврђивања, припреме за различита такмичења, читање књижевних дела по додатном избору, или часови посете културно-историјским споменицима, здањима и задужбинама, позоришту, биоскопу, библиотеци и сл. зависи и од састава ученика у одељењу, од њихове заинтересованости за предмет српски језик, амбиција, склоности, спремности на поступан и континуиран рад који, на крају, ипак мора донети позитивне резултате.

76 77

2.2. Тематско планирање наставног градива из књижевности у VIII разреду

При осмишљавању оријентационог распореда, најчешће се полази од тематског планирања нас-тавног садржаја из књижевности. Ово планирање чини основицу или полазиште за уклапање даљих садржаја из језика и језичке културе. Пракса је да стварање тематског плана на годишњем нивоу, колико је год то могуће, прати постојеће уџбенике за српски језик и књижевност. Овакво поступање је сасвим оправдано ако су аутори уџбеника обезбедили да садржаји у Читанци или Граматици поступно расту, те да се у представљању градива креће од лакших области ка онима сложенијим за усвајање.

Посебан проблем је и дилема како одредити да ли читанка уопште може да се конципира по систему од лакшег ка тежим садржајима. Kao што је већ назначено, aко се претпостави да су краћи текстови лакши за обраду, важно је проучити у којој мери су у њима заступљене ученицима непо-знате или мање познате речи. Исти је случај и са поезијом. Мада су песме знатно краће од многих прозних текстова штампаних у одломцима, специфичност песничког језика, метафоричност зна-чења, версификација, такође усложњавају читање, доживљавање и тумачење поезије. Због тога се ни поменути критеријум не може сматрати поузданим. Ипак, захваљујући стручности и искуству наставника и ширини могућности које методика наставе као научна дисциплина нуди, овај проблем се може разрешити на више задовољавајућих начина17 (МРКАЉ 2009а).

У предложеној табели види се да број часова по месецима зависи од школског календара и броја радних дана у месецу. Број часова на којима се проучавају књижевна дела изједначен је са бројем часова лектире. Садржаји из историје и теорије књижевности и књижевне критике укључују се у тумачење књижевности. Укупан број часова из области Књижевност, Језик и Језичка култура је син-хронизован. Мада је градиво из књижевности изузетно обимно, предвиђа се његово савладавање на 52 часа, градиво из граматике, правописа и ортоепије заузима 48 часова, а усменом и писменом изражавању посвећено је 36 часова. Такође, часови утврђивања, обнављања и проширивања знања, увежбавања и систематизације предвиђени су у већем броју у односу на часове обраде. Градиво се обрађује на 59 часова, а утврђује, проширује, обнавља и систематизује на 77 часова, што је од изузет-не важности због припремања ученика за полагање завршног испита.

Током школске године предвиђена су четири контролна задатка из граматике и два завршна те-ста из језика и књижевности који служе коначној провери ученичког знања пред полагање завршног испита. За проверу правописа наставник ће уводити диктате по потреби. Вежбајући писмено изра-жавање, ученици ће писати домаће задатке (осам је предвиђено Програмом) и друге облике писме-них састава, а припремаће се самостално, код куће, и за неке часове књижевности и језика, помоћу истраживачких задатака, као и за различите облике усменог изражавања (у виду говорних вежби) и за изражајно читање и казивање одабраних текстова.

У осмом разреду предвиђено је осам наставних тема:

Кад се сретну сан и јава (септембар): народна бајка Немушти језик (или Усуд); народне епско-лирске песме (избор: Смрт Омера и Мериме, Хасанагиница...); народна балада Женидба Ми-лића барјактара; Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник (избор); (Вук Стефановић Караџић, Миодраг Поповић).

Књижевнотеоријски појмови: народна епско-лирска песма (одлике); балада, романса; тема, мо-тив (главни и споредни), интернационални; епски и лирски елементи – особености лирске и епс-

17 Видети о тематском и месечном планирању градива у седмом разреду у књизи: МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 2. Београд: Klett, 2009а.

78 79

ке народне поезије (сличности и разлике); народна бајка (структура, фантастично и реалистично); приповедање, описивање, дијалог, монолог; главни јунак; симбол; драматизација.

Земља тврда, а небо високо (октобар): Почетак буне против дахија, народна епска песма; на-родне епске песме новијих времена (песме о ослобођењу Србије и Црне Горе): Бој на Мишару, Три сужња...(избор); О народним певачима, Вук Стефановић Караџић; класификација народне поезије; Мемоари (одломак), Прота Матеја Ненадовић; Горски вијенац (одломци), Петар Петровић Његош; Писма из Италије (одломци), Љубомир Ненадовић.

Књижевнотеоријски појмови: народна епска поезија (одлике); лик (карактеризација; лице; јунак (главни, споредни, позадински); колективни лик; портрет; поруке; композиција; (апострофа), мета-фора, метонимија; епски десетерац; (алузија), басна, пословица, изрека, афоризам; казивач, народни певач, приповедач; хронолошко приповедање, ретроспективно приповедање; драмски спев; еп; епи-зода; мемоари; дијалог; путопис; пејзаж; хумор; књижевнонаучне врсте.

Усправна земља (новембар): Светли гробови, Јован Јовановић Змај; Отаџбина, Ђура Јакшић; Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић; Пилипенда, Симо Матавуљ; Србија, Оскар Давичо; Деобе, Добрица Ћосић.

Књижевнотеоријски појмови: уметничка (ауторска) лирска песма; родољубива песма; рефле-ксивна (мисаона) песма; социјална песма; мотив: статички, динамички, описни (дескриптивни), на-ративни; композиција епског дела; приповетка; новела; пејзаж у функцији карактеризације лика; идеје (поруке); епске прозне врсте (класификација); ентеријер, екстеријер; стилски правци (роман-тизам, реализам – основне одлике, уопштено); симбол, контраст, поређење, метафора, персонифи-кација.

Говорити о љубави, то је већ помало волети (децембар): Српска дјевојка, љубавне народне лирске песме (избор); Петрарка (избор сонета); Ромео и Јулија (одломак), Вилијем Шекспир; Ђулићи (избор), Јован Јовановић Змај; Увела ружа, Борисав Станковић; Очију твојих да није, Васко Попа; Љубавна песма, Рајнер Марија Рилке.

Књижевнотеоријски појмови: љубавна песма; класификација народне лирике; сонет; (сонетни венац, канцонијер); идеализација; лирски субјекат; карактеризација лика (социолошка и психолош-ка); актер; трагедија; протагонист, антагонист, сукоб, катарза; однос фабуле и сижеа; композициони елементи драме; ауторска књижевност; приповедање у првом и трећем лицу; перспектива; субјек-тивно и реалистичко приповедање; дневник; строфа (катрен, терцина), рима; мотив; циклус песама, збирка песама; ритмичност, мелодичност; метричка анализа песме; преводна књижевност; стилске фигуре (систематизација).

Савиним стопама (јануар): Житије светог Саве, Теодосије; Обичаји о различнијем празницима (одломак из Живота и обичаја народа српскога, Вука Стефановића Караџића; Свети Сава у народној књижевности (избор легендарних прича и предања); Предео сликан чајем (одломци), Милорад Па-вић; Прича о светом Сави, Матија Бећковић, Хиландар (избор текстова).

Књижевнотеоријски појмови: биографија; (топоним, клетва); средњовековна књижевност; порт-рет; легендарна прича, предање; фантастични мотиви; приповедач; екстеријер; роман (одлике).

Цео свет је позорница (фебруар): Грађанин племић (одломак), Молијер; Сумњиво лице, Бра-нислав Нушић; Ноћ и магла (одломци), Данило Киш; Ко то тамо пева, Душан Ковачевић; Бонтон, Јасминка Петровић.

Књижевнотеоријски појмови: комедија; комедија ситуације; вербална комика; дидаскалије; чин, појава; монолог, драмски дијалог, реплика; драмска радња; композициони елементи драмског текста;

78 79

карактеризација ликова у драми; режисер, режија; ТВ драма (теледрама); адаптација; сценарио; си-нопсис, књига снимања.

Мрвица детињства (март): Писмо мајци, Сергеј Јесењин; Кроз мећаву, Петар Кочић; Иво Ан-дрић, избор приповедака о деци: Књига, Панорама, Деца...

Књижевнотеоријски појмови: сажетак (резиме); лирска песма; песничка слика, преводна књи-жевност; елегија; врсте описа; приповетка; збирка приповедака; поетика (писца); психолошка ана-лиза лика; карактер, карактеризација ликова: психолошка, социјална, језичка; структура уметнич-ког текста (композиција; однос фабуле и сижеа); драмски елементи у прозном тексту; хронолошко и ретроспективно приповедање; форме приповедања (систематизација).

Кућа поред пута (април, мај): Ламент над Београдом (одломци), Милош Црњански; Сеобе I (одломак), Милош Црњански; Исидора Секулић (избор из есејистичке прозе); Мост на Жепи, Иво Андрић; светски роман из допунског избора: Ловац у житу, Џон Селинџер или Атлантида, Дејвид Гибинс или Старац и море, Ернест Хемингвеј; избор из путописне књижевности (факултативно); избор из Антологије српске љубавне лирике (условно).

Књижевнотеоријски појмови: роман; приповетка; наратор; тачка гледишта; перспектива; пеј-заж, екстеријер; симбол; есеј (оглед); ламент, тужбалица; лирска песма; инспирација; песнички језик; лирски субјекат (лирско ја); врсте ауторске лирске поезије (дескриптивна, љубавна, родољубива, ми-саона, социјална, елегија); функција мотива у композицији лирске песме; врсте риме; строфа, стих, александринац; метафора, епитет, поређење; приповедање (субјективно и објективно); унутрашњи монолог; колективни лик; психолошка анализа лика; поруке (идеје); путопис, репортажа.

Како је ово само један од могућих примера тематског планирања у VIII разреду, наставници се упућују да проуче и друге сличне примере и моделе који постоје у методичкој литератури (МРКАЉ 1999) и приручницима за наставнике (КЛИКОВАЦ, БАЈИЋ и др. 2006: 80–94).

2.3. оријентациони распоред наставног градива за VIII разред

I НАСТАВНА ТЕМА (септембар): Кад се сретну сан и јава

1. Језичка култура (усмено изражавање: уводни час)

Упознавање ученика са годишњим планом рада, уџбеницима, приручницима и лектиром. Поде-ла плана наставних садржаја који ће се обрађивати у септембру. Обавештавање ученика о школском материјалу (свескама, прибору) који ће им бити потребан у раду.

(Током септембра може се организовати посета школској библиотеци, а ученици ће се упутити у начин коришћења библиотечког фонда.)

Причање о доживљају с распуста са ефектним почетком и завршетком.Задаци за рад у групама: Подела задатака за истраживачко читање бајке Немушти језик (рад по

групама).

2. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада народне бајке Немушти језик, Читанка, стр. 8.Књижевнотеоријски појмови: народна бајка; мотиви (динамички и наративни; статички и

описни; интернационални мотиви); композиција; реалистично и фантастично у бајци; симбол; дра-матизација.

80 81

Предлог за самостални рад заинтересованих ученика: Драматизација народне бајке Немушти језик.

3. Језичка култура (усмено изражавање)

Говорна вежба: Немушти језик – предност или невоља (формирање аргумената у вези са подте-мом: Негативан поступак позитивног јунака; увод у расправу).

4. Језик (историја језика: обрада)

Српски језик међу другим словенским језицима. Граматика, стр. 8; Радна свеска, стр. 6.Дијалекти српског језика (основни подаци): екавски и (и)јекавски изговор (подела према за-

мени некадашњег гласа „јат“); дијалекти екавског и (и)јекавског изговора (подела према граматич-ким особинама говора): призренско-тимочки дијалекат, косовско-ресавски дијалекат, шумадијско-војвођански дијалекат, зетско-јужносанџачки дијалекат, источнохерцеговачки дијалекат. Грамати-ка, стр. 10–14.

Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања. Граматика, стр. 15.

5. Језик (историја језика: обрада)

Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски. Вукова ре-форма језика, писма и правописа. Граматика, стр. 16–18.

6. Језичка култура (усмено изражавање)

Расправа. Граматика, стр. 108. (Читање и анализа одломка Словенско писмо – прилагођено из дела Историја српске ћирилице, Петар Ђорђић. Одговарање на питања поводом понуђеног одломка, Граматика, стр. 108.)

7. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада одломака из Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, Читанка, стр. 24.Развој лексике српског језика (основни подаци). Граматика, стр. 22.Домаћи задатак (условно): Истраживачки рад на речницима (Српски рјечник Вука Стефановића

Караџића, Речник МС (вишетомни или једнотомни), Речник књижевних термина, Речник симбола...). Ученици се подстичу да прикупе што више архаичних и мање познатих речи и да од њих сачине мали речник са објашњењима. Упућују се како да се користе индексом, појмовником и библиогра-фијом приликом рада на секундарној литератури. (Ослонац у овом виду ученичких истраживања може пружити и школски библиотекар.)

8. Књижевност (лектира: обрада)

Наставна интерпретација народне епско-лирске песме Женидба Милића барјактара. Читанка, стр. 12.

Књижевнотеоријски појмови: тема; приповедање, описивање, дијалог, монолог; главни јунак.Задатак за самостални рад: Прочитати народну бајку Усуд. Припремити се за усмено разматрање

мотива усуда у истоименој бајци и у народној балади Женидба Милића барјактара. Припремити се

80 81

за изражајно читање бајке Усуд и изражајно казивање и рецитовање одабраних одломака из народне баладе Женидба Милића барјактара.

9. Језик (ортоепија: увежбавање)

Мотив усуда у народној бајци Усуд и у народној балади Женидба Милића барјактара (компара-тивни приступ).

Изражајно читање и казивање одломака народне бајке Усуд и народне баладе Женидба Милића барјактара. Проверавање правилног изговора самогласника и сугласника. Интонација просте и сложене реченице. Реченични (логички) акценат. Развијање личног тона при читању и казивању напамет научених прозних и поетских целина.

10. Језик (граматика: обрада)

Књижевни језик Срба од Вука до данас. Граматика, стр. 22. Развој српског књижевног јези-ка, Радна свеска, стр. 10. Језици националних мањина (основни подаци). Граматика, стр. 24; Радна свеска, стр. 15.

11. Језик (правопис: утврђивање)

Обнављање знања из правописа: употреба великог слова, интерпункција, одвојено и састављено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда... (Рад на припремљеним настав-ним листићима.)

У другом делу часа организовати диктат.

12. Књижевност (обрада)

Лирско-епске народне песме. Обрада песама по избору ученика и наставника: Смрт Омера и Мериме, Хасанагиница, Предраг и Ненад (баладе); Стојан и Љиљана (романса). Неки предложени текстови налазе се у Читанци, стр. 19, 22. Остале текстове које предвиђа за обраду наставник може фотокопирати и поделити ученицима, или им задати да сами пронађу те текстове и припреме се за час.

Књижевнотеоријски појмови: народна епско-лирска песма; балада, романса; епски и лирски елементи (особености лирске и епске народне поезије – поређење).

13. Језик (историја језика: утврђивање)

Контролна вежба

14. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада одломка по избору наставника из монографије Миодрага Поповића о Вуку Стефановићу Караџићу. (Фотокопирати одабране одломке из ове монографије и поделити ученицима на часу.)

15. Језик (граматика: обнављање)

Врсте речи. Променљиве именске речи. Рад на припремљеним наставним листићима.

16. Језик (граматика: утврђивање)

Грађење речи. Обнављање садржаја из претходних разреда. Граматика, стр. 26–29.

82 83

Уочавање различитих гласовних промена до којих долази при грађењу речи. Вежбање на посеб-но припремљеним наставним листићима.

17. Језик (граматика: обрада)

Грађење речи. Комбиновано грађење и грађење претварањем. Граматика, стр. 30–31; Радна свеска, стр. 16.

18. Језичка култура (писмено изражавање)

Анализа домаћих задатака на тему: Вук као реформатор српског језика и правописа.

II НАСТАВНА ТЕМА (октобар): Земља тврда, а небо високо

1. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада народне епске песме Почетак буне против дахија. Читанка, стр. 44.Књижевнотеоријски појмови: народна епска песма; (апострофа), метафора, метонимија; епски

десетерац.

2. Књижевност (лектира: обрада)

Наставак обраде народне епске песме Почетак буне против дахија. Лик Илије Бирчанина. Лик Карађорђа. Описивање и карактеризација лика.

Књижевнотеоријски појмови: портрет; карактеризација лика; епизода.Истраживачки задатак: Упутити ученике да прочитају одломак из Мемоара Проте Матеје Нена-

довића и да упореде начин на који Филип Вишњић пева о Илији Бирчанину и Алекси Ненадовићу, а како Прота Матеја Ненадовић у својим Мемоарима гради ликове ових кнезова.

3. Језик (граматика: обрада)

Једнозначне и вишезначне речи. Хомонимија. Приказивање полисемије и хомонимије у великим једнојезичким речницима. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења. (СТА-НОЈЧИЋ, ПОПОВИЋ 2008: 189–197).

4. Језик (правопис: обрада)

Прилагођено писање имена из страних језика (могућ рад на пригодном тексту из омладинског часописа посвећеног страној музици). Граматика, стр. 82; Радна свеска, стр. 78.

Упућивање ученика како да користе Правопис (школско издање), Речник језичких недоумица и сл.

5. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада избора О народним певачима, Вука Стефановића Караџића. Читанка, стр. 54.Књижевнотеоријски појмови: казивач, народни певач; портрет.

6. Књижевност (лектира: обрада)

Тумачење одломка из Мемоара Проте Матеје Ненадовића. Читанка, стр. 58.

82 83

Књижевнотеоријски појмови: приповедач; мемоари; хронолошко приповедање, ретроспектив-но приповедање.

7. Језичка култура (усмено изражавање)

Говорна вежба: Јунаци Првог српског устанка из пера Вука Стефановића Караџића и Проте Ма-теје Ненадовића. Вежбање у интерпретативном препричавању књижевноуметничких текстова.

Припрема за израду Првог школског писменог задатка. Разговор о композицији задатка. Упути-ти ученике на који начин да се додатно припреме, на шта да обрате пажњу. Објаснити им шта се све узима у обзир при оцењивању писменог задатка.

8. Језичка култура (писмено изражавање)

Израда Првог школског писменог задатка. Могуће теме: 1. Са Филипом Вишњићем по устаничкој Србији2. Слика буне у народној песми Почетак буне против дахија и у Мемоарима Проте Матеје Не-

надовића3. „Не треба се у срећи гордити, ни у несрећи очајавати“ (Прота Матеја Ненадовић)

9. Књижевност (лектира: обрада)

Избор народних епских песама новијих времена (о ослобођењу Србије и Црне Горе): Бој на Ми-шару, Бој на Чокешини, Три сужња, Пипери и Тахир-паша... Тумачења на нивоу приказа и осврта. Читанка, стр. 49, 52.

Класификација народне епске поезије.

10. Језичка култура (писмено изражавање)

Исправка Првог школског писменог задатка. (Указивање на грешке издвојене из радова и њихо-во уопштено тумачење у сарадњи са ученицима. Читање најуспешнијих радова и образлагање њихо-вог квалитета, у дискусији.)

11. Језичка култура (писмено изражавање)

Индивидуално исправљање Првог школског писменог задатка у свесци за писање писмених. (Наставник ће у одређеном тренутку преконтролисати, а по могућству и оценити, напор ученика да побољшају текст свог писменог задатка, после инструкција које су добили.)

Факултативно: Рад на редиговању текста. Указивање на коректорске и лекторске грешке. Упозна-вање ученика са основним коректорским знацима. Стилизација текста.

12. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада одломака из Горског вијенца Петра Петровића Његоша. Читанка, стр. 62.Књижевнотеоријски појмови: лик, лице; колективни лик; драмски спев; еп; (алузија), басна, по-

словица, изрека; афоризам.

13. Књижевност (лектира: утврђивање)

Наставак анализе одломака из Горског вијенца. Ликови у драмском спеву. Разматрање идејног слоја текста (разматрање истакнутих мисли: Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечо-вјештвом и сл.)

84 85

Књижевнотеоријски појмови: јунак (главни, споредни, позадински); поруке, композиција дела.

14. Књижевност (лектира: обрада)

Наставна интерпретација одломака из дела Писма из Италије Љубомира Ненадовића. Читан-ка, стр. 67.

Књижевнотеоријски појмови: путопис; дијалог; пејзаж; хумор; књижевнонаучне врсте.

15. Језичка култура (усмено изражавање)

Вежбе на аргументативном тексту. За потребе овог часа добро ће послужити одломци из дела Писма из Италије Љубомира Ненадовића. Са ученицима се може вежбати: сажимање текста; про-налажење кључних речи у тексту; разликовање става аутора од других ставова изнесених у тексту; издвајање из текста аргумената у прилог некој тези (ставу) и аргумената против ње; извођење закљу-чака заснованих на тексту; давање наслова тексту и поднаслова деловима текста.

16. Језичка култура (писмено изражавање)

Анализа домаћег задатка: Његош у Ненадовићевом путопису, књижевни јунак и историјска лич-ност или Хумористички елементи у Ненадовићевим доживљајима са путовања по Италији.

17. Језик (граматика: обрада)

Именичке и придевске синтагме. Граматика, стр. 33–36; Радна свеска, стр. 24.Повезивање новог градива са претходним (падежи у српском језику).

III НАСТАВНА ТЕМА (новембар): Усправна земља

1. Књижевност (лектира: обрада)

Наставна интерпретација песме Светли гробови Јована Јовановића Змаја. Читанка, стр. 123.Књижевнотеоријски појмови: уметничка (ауторска) лирска песма; рефлексивна (мисаона) пес-

ма; монолог, дијалог; стилски правац романтизам (основне одлике).

2. Књижевност (лектира: обрада)

Наставна интерпретација песме Отаџбина Ђуре Јакшића. Читанка, стр. 110.Књижевнотеоријски појмови: родољубива песма; симбол, контраст, поређење.Задатак за самостални рад: припремити се за изражајно рецитовање песме Отаџбина. У Читан-

ци је песма акцентована.

3. Језик (ортоепија: утврђивање)

Главна правила стандардне акценатске норме и систематизација знања о акцентима из претход-них разреда на примеру акцентоване песме Отаџбина Ђуре Јакшића.

Изражајно рецитовање песме.

84 85

4. Језик (правопис: утврђивање)

Правописна правила којих се придржавамо. Примери исправног писања и честе грешке. Дубле-ти. Обнављање и систематизовање садржаја. (Рад на припремљеним наставним листићима.)

5. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада дела Пилипенда Симе Матавуља. Читанка, стр. 127.Књижевнотеоријски појмови: мотив: статички, динамички, описни (дескриптивни), наративни;

новела; ентеријер, екстеријер; пејзаж у функцији карактеризације лика; идеје (поруке); реализам – основне одлике.

6. Језик (граматика: утврђивање и проширивање знања)

Непроменљиве врсте речи (обнављање). Рад на припремљеним наставним листићима.Прилошке и глаголске синтагме. Граматика, стр. 36, 37; Радна свеска, стр. 24.

7. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење приповетке Све ће то народ позлатити Лазе Лазаревића. Читанка, стр. 113.

Књижевнотеоријски појмови: композиција епског дела; приповетка.Задатак за самостални рад: Ученицима поделити задатке за истраживачко читање приповетке,

засновано на проблемском приступу делу.

8. Књижевност (лектира: утврђивање)

Наставак интерпретације приповетке Све ће то народ позлатити Лазе Лазаревића увидом у форме приповедања. Карактеризација ликова капетана и Благоја казанџије.

Књижевнотеоријски појмови: ентеријер, екстеријер; епске прозне врсте у ауторској књижев-ности (класификација).

9. Језик (граматика: обнављање и проширивање знања)

Обнављање знања о комуникативним и предикатским реченицама. Утврђивање независних реченица, напоредних односа међу њима и препознавање зависних реченица у оквиру сложене. Рад на припремљеном радном материјалу (коришћење одговарајућим одломцима из претходно обрађе-них књижевноуметничких текстова).

10. Књижевност (лектира: обрада)

Интерпретација песме Србија Оскара Давича. Читанка, стр. 229.Књижевнотеоријски појмови: социјална поезија; родољубива песма; симбол; метафора; персо-

нификација.

11. Језичка култура (усмено изражавање)Говорна вежба: Родољубље у поезији српских песника

86 87

12. Језичка култура (писмено изражавање)

Анализа домаћег задатка: Лик Пилипенде из истоименог дела Симе Матавуља, илиЛик Благоја казанџије из приповетке Све ће то народ позлатити Л. Лазаревића.

13. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење одломака из дела Деобе Добрице Ћосића. Читанка, стр. 221.Знакови интерпункције и њихово коришћење у тексту. Посебности у коришћењу интерпунк-

ције у одабраним одломцима из књижевноуметничких текстова. Одсуство интерпункције у проз-ном и поетском тексту. Уочавање појединих особина типичног говореног језика у писаном тексту: елиптичне и недовршене реченице, емоционалност, неформалност (на примеру одломка из Деоба, Добрице Ћосића).

14. Језик (граматика: утврђивање)

Неки посебни типови предикатских реченица (безличне, реченице са логичким субјектом, обез-личене, пасивне...). У припремању за час наставници могу користити књигу Граматика српског јези-ка Ж. Станојчића и Љ. Поповића, стр. 245. (У сврхе функционалног повезивања наставног садржаја, поједини примери могу се користити из романа Деобе Добрице Ћосића.)

IV НАСТАВНА ТЕМА (децембар): Говорити о љубави, то је већ помало волети

1. Језик (граматика: обрада)

Зависне предикатске реченице. Граматика, стр. 39–40; Радна свеска, стр. 27.

2. Језик (граматика: обрада)

Изричне реченице. Граматика, стр. 41; Радна свеска, стр. 28.

3. Књижевност (лектира: обрада)

Интерпретација народне лирске песме Српска дјевојка. Читанка, стр. 76.Љубавне народне лирске песме (избор). Читанка, стр. 77.Књижевнотеоријски појмови: одлике народне лирске поезије; класификација народне лирике.

4. Књижевност (лектира: обрада)

Интерпретација LXI сонета Франческа Петрарке (из Канцонијера). Читанка, стр. 80.Књижевнотеоријски појмови: (сонетни венац, канцонијер); циклус песама; идеализација; лир-

ски субјекат; врста строфе: катрен, терцина.

5. Језик (граматика: обрада)

Односне и месне реченице. Граматика, стр. 43, 45; Радна свеска, стр. 29, 31.

86 87

6. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење одломка из трагедије Ромео и Јулија Вилијема Шекспира. Читанка, стр. 83.

Књижевнотеоријски појмови: актер; трагедија; протагонист, антагонист, сукоб, катарза; однос фабуле и сижеа; композициони елементи драме: експозиција, заплет, кулминација, перипетија, рас-плет.

7. Језик (граматика: обрада)

Временске и поредбене реченице. Граматика, стр. 46, 51; Радна свеска, стр. 32, 37.

8. Језик (ортоепија: утврђивање и проширивање знања)

Разликовање дугих и кратких акцената, дугоузлазних и дугосилазних. Развијање вештине у изговарању краткоузлазних и краткосилазних акцената.

Обнављање и увежбавање обрађених садржаја о акцентима у српском књижевном језику. (За изражајно читање препоручује се и коришћење акцентованих одломака различитих текстова из Акценатске читанке Асима Пеца.)

9. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада изабраних песама из циклуса Ђулићи Јована Јовановића Змаја. Читанка, стр. 92.Књижевнотеоријски појмови: љубавна песма; мотив; врсте риме; циклус песама, збирка песама;

ритмичност, мелодичност.

10. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење приповетке Увела ружа Борисава Станковића. Читанка, стр. 96.Књижевнотеоријски појмови: приповедање у првом и трећем лицу; перспектива; субјективно и

реалистичко приповедање; дневник; карактеризација лика (социолошка и психолошка).

11. Језичка култура (писмено изражавање)

а) Анализа домаћег задатка: Љубав као вечита инспирација песника.б) Припрема за израду Другог школског писменог задатка. Рад на композицији састава. (Могуће

вежбање на одштампаном тексту у коме нису обележени нови пасуси, нити су исправљене језичке и правописне грешке.)

12. Језичка култура (писмено изражавање)

Израда Другог школског писменог задатка. Предлог тема: Једно јутро ме је подсетило на тебе; Шта ми то не да мира; Виђено неким другим

очима; Само се срцем јасно види.

13. Језик (граматика: обрада)

Узрочне, последичне и намерне реченице. Указивање на особености, сличности и разлике. Гра-матика, стр. 47, 52, 50; Радна свеска, стр. 33, 38, 36.

88 89

14. Језичка култура (писмено изражавање)

Исправка Другог школског писменог задатка. (Указивање на грешке издвојене из радова и њи-хово уопштено тумачење у сарадњи са ученицима. Читање најуспешнијих радова и образлагање њи-ховог квалитета, у дискусији.)

15. Језичка култура (писмено изражавање)

Индивидуално исправљање Другог школског писменог задатка у свесци за писање писмених. (Наставник ће у одређеном тренутку проконтролисати, а по могућству и оценити, напор ученика да побољшају текст свог писменог задатка, после инструкција које су добили.)

16. Језик (граматика: обрада)

Условне и допусне реченице. Граматика, стр. 48, 49; Радна свеска, стр. 34, 35.

17. Језик (граматика: утврђивање)

Обнављање знања о зависним реченицама. Рад на одабраним примерима.

18. Књижевност (лектира: обрада)

Компаративни приступ тумачењу лирских љубавних песама:Интерпретација лирске песме Очију твојих да није, Васко Попа. Читанка, стр. 106.Читање, доживљавање и тумачење Љубавне песме Рајнера Марије Рилкеа. Читанка, стр. 103.Метричка анализа лирске песме (основни појмови). Читанка, стр. 198.Књижевнотеоријски појмови: ауторска књижевност; љубавна песма; преводна књижевност;

стилске фигуре (систематизација).

V НАСТАВНА ТЕМА (јануар): Савиним стопама

1. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење одломка из Теодосијевог Житија светог Саве. Читанка, стр. 30.Књижевнотеоријски појмови: биографија, средњовековна књижевност; портрет.

2. Књижевност (лектира: утврђивање)

Свети Сава у народној и ауторској књижевности. (Наставник се упућује на књиге Свети Сава у народним и уметничким песмама, прикупио и средио Урош Џокић; Свети Сава у уметничким песмама 1935–2007, сакупили и приредили Александра Вранеш и Бојан Ђорђевић. Уредник проф. др Злата Бојовић, Друштво „Свети Сава“, Београд, 2008, 597 стр.)

(Упутства за организовање часа на тему Свети Сава у народним причама налазе се у књизи Наставна теорија и пракса 1, стр. 89–95.)

Књижевнотеоријски појмови: легендарна прича, предање; фантастични мотиви; приповедач.

3. Књижевност (лектира: обрада)Обрада песме Прича о светом Сави Матије Бећковића. Читанка, стр. 36.Књижевнотеоријски појмови: симбол; (топоним, клетва).

88 89

4. Језик (граматика: утврђивање и проширивање знања)

Напоредни односи међу зависним реченицама. Граматика, стр. 53; Радна свеска, стр. 42.

5. Језик (граматика: обрада)

Служба зависних реченица у оквиру више реченице или синтагме. Граматика, стр. 54; Радна свеска, стр. 43.

6. Језик (граматика: утврђивање)

Контролна вежба: Врсте зависних реченица (на нивоу препознавања).

7. Књижевност (лектира: обрада)

Тумачење одломка из романа Предео сликан чајем Милорада Павића. Читанка, стр. 39.Књижевнотеоријски појмови: приповедач; екстеријер; роман (одлике).Задатак за самостални рад: Ученицима поделити припремљен материјал помоћу којег ће се при-

премити за говорну вежбу Хиландар као симбол и литерарни мотив.

8. Језичка култура (усмено изражавање)

Говорна вежба: Хиландар као симбол и литерарни мотив.

9. Језичка култура (усмено изражавање)

Летимично читање. Граматика, стр. 107; Радна свеска, стр. 97.Вежбање у „летимичном читању“ познатог текста, ради налажења одређених информација и

увођења ученика у „летимично“ читање непознатог текста, да би утврдили да ли их текст интересује и да ли ће га читати у целини (новински чланак, непозната књига и сл.).

VI НАСТАВНА ТЕМА (фебруар): Цео свет је позорница

1. Језик (граматика: обрада)

Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине типичног говореног је-зика: ослањање на контекст и говорну ситуацију; функција гестова и мимике; кратке, елиптичне и недовршене реченице, емоционалност, неформалност. Граматика, стр. 98; Радна свеска, стр. 94.

2. Језик (ортоепија: вежбање)

Вежбе у говорништву. Кратко, садржајно и језгровито излагање о одређеној теми у задатом вре-мену, пред аудиторијумом. (Ученике подстицати да правилно артикулишу гласове; да обрате пажњу на њихову јачину, висину и дужину; да ваљано акцентују речи; да воде рачуна о реченичној интона-цији, варирању интензитета, темпа, ритма и пауза у говору.)

3. Књижевност (лектира: обрада)

Интерпретација одломка из Молијерове комедије Грађанин племић. Читанка, стр. 136.

90 91

Књижевнотеоријски појмови: комедија; вербална комика; дидаскалије; чин, појава; монолог, драмски дијалог, реплика.

4. Језик (граматика: обрада)

Главне особине типичног писаног језика у јавној комуникацији: експлицитност, потпуност ре-ченица, интелектуалност, формалност. Фокусирање реченичних чланова помоћу реченичног акцен-та (у говореном језику) и помоћу реда речи (у писаном језику). (Вежбања на примерима из одломка Грађанин племић.)

5. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење комедије Сумњиво лице Бранислава Нушића. Одабрани одломак је у Читанци, стр. 144. Предлаже се да ученици прочитају цело дело, а да се оно на часовима интерпретира уз повремено илустровање одломцима из текста.

6. Књижевност (лектира: утврђивање)

Наставак интерпретације комедије Сумњиво лице Бранислава Нушића.Књижевнотеоријски појмови: драмска радња; композициони елементи драмског текста; карак-

теризација ликова у комедији; комедија ситуације.

7. Језик (граматика: обрада)

Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, администра-тивног. Рад на посебно одабраним примерима текстова (из дневне штампе, часописа, уџбеника, пра-вилника и сл.)

8. Језичка култура (писмено изражавање)

Стилска обрада једне исте теме на три различита начина. (Приликом припремања ученика за израду овог домаћег задатка, одабрати као узорне текстове пример из енциклопедије, или уџбеника биологије (нпр. о пшеници); један новински текст који се бави извештавањем о приносу пшенице (или текст из Забавника) и један законски акт у којем је прописано прикупљање, чување и откуп пшенице или слично).

У другом делу часа ученике подсетити како се пише приказ и задати им домаћи задатак: Приказ позоришне представе или нове књиге.

9. Језичка култура (усмено изражавање)

Усавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког текста; вођење ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обрађеног књижевног дела (условље-ност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и психолошких пауза, реченичног акцента). Читање и казивање по улогама.

Читање нелинеарног текста (позоришне афише; распоред одржавања културних манифестација у граду; ред вожње и сл.)

10. Језичка култура (писмено изражавање)

Анализа домаћег задатка: Приказ позоришне представе или нове књиге.

90 91

11. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада одломка из драме Ко то тамо пева Душана Ковачевића. Читанка, стр. 164.Пројекција инсерта из домаћег филма Ко то тамо пева, према сценарију Душана Ковачевића.

Упоредна анализа драме и филма.Књижевнотеоријски појмови: режисер, режија; адаптација; сценарио; синопсис, књига сни-

мања.

12. Језик (граматика: утврђивање)

Служба (функција) речи у реченици. Обнављање градива из претходних разреда. Рад на при-премљеним наставним листићима.

13. Језик (граматика: обрада)

Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом. Изражавање помоћу глагола и глаголских именица. Преимућства и мане именичког начина изра-жавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније, а у неким се сликовитост губи, а реченица теже прати).

Служба зависних реченица у оквиру више реченице или синтагме. Граматика, стр. 54; Радна свеска, стр. 43.

14. Књижевност (лектира: обрада)

Тумачење одломака из ТВ драме Ноћ и магла Данила Киша. Читанка, стр. 157.Књижевнотеоријски појмови: ТВ драма (теледрама).

15. Књижевност (лектира: обрада и систематизација)

Обрада одломка из Бонтона Јасминке Петровић, У позоришту. Читанка, стр. 169.Позоришни појмовник. Читанка, стр. 170. Утврђивање стечених знања о драмском књижевном роду. Класификација драме; особине; тео-

ријски појмови.

16. Језик (граматика: правопис)

Интерпункција у вези са зависним реченицама. Рад на одабраним примерима из књижевно- -уметничких текстова.

Припрема за израду контролног задатка о служби (функцији) речи, синтагми и реченица.

VII НАСТАВНА ТЕМА (март): Мрвица детињства

1. Језик (граматика: утврђивање)

Контролна вежба: служба речи, синтагми и реченица.

2. Књижевност (лектира: обрада)

Интерпретација песме Сергеја Јесењина Писмо мајци. Читанка, стр. 180. Књижевнотеоријски појмови: лирска песма, елегија; песничка слика; преводна књижевност.

92 93

3. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење књижевноуметничког текста. Кроз мећаву, Петар Кочић. Читанка, стр. 172.

Књижевнотеоријски појмови: врсте описа; приповетка; психолошка анализа лика; карактер, карактеризација ликова: психолошка, социјална, језичка; хронолошко и ретроспективно припове-дање.

4. Књижевност (лектира: утврђивање)

Језичкостилска анализа приповетке Кроз мећаву Петра Кочића.(На овом часу се могу остварити и следећи садржаји предвиђени Програмом: Правилан изговор

ијекавског рефлекса дугог „јата“ (ије) и преношење акцента на проклитику у изражајном читању књижевних текстова (посебно у вези са дијалекатском основом).

Систематизација: Структура уметничког текста (композиција, однос фабуле и сижеа; драмски елементи у прозном тексту: експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет).

5. Језик (граматика: утврђивање)

Глаголски облици. Граматика, стр. 58. Глаголска времена. Граматика, стр. 59. Систематизација знања стеченог до осмог разреда. Рад на посебно припремљеном материјалу и наставним листићима.

6. Књижевност (лектира: обрада)

Избор приповедака о деци Иве Андрића. Прикази приповедака: Књига, Деца, Панорама итд. Читанка, стр. 183.

7. Књижевност (лектира: утврђивање)

Целовита интерпретација једне Андрићеве приповетке из збирке о деци.Књижевнотеоријски појмови: приповетка; збирка приповедака; приповедач; форме припове-

дања; приповедање у 1. и 3. лицу; поетика (писца).

8. Језичка култура (писмено изражавање)

Припрема за Трећи школски писмени задатак: Увежбавање технике у изради писменог састава (избор грађе, њено компоновање, обједињавање

садржаја, приповедање и описивање).

9. Језичка култура (писмено изражавање)

Израда Трећег школског писменог задатка. Предлог тема: „Човек није створен за пораз“ (Хе-мингвеј), Доказао/ла сам да могу...; Лако је осудити, а тешко разумети човека.

10. Језик (граматика: утврђивање и проширивање знања)

Основне функције и значења глаголских облика. Употреба глаголских облика у приповедању. Граматика, стр. 45–54. (Могућ рад на примерима из Андрићевих приповедака.)

92 93

11. Језичка култура (писмено изражавање)

Исправка Трећег школског писменог задатка.У другом делу часа посебно указати на пропусте у правопису: писање негације уз именице и

придеве; писање НАЈ уз придеве; употреба великог слова и друго. Могуће је дати и кратак диктат.

12. Језичка култура (писмено изражавање)

Други час исправке Трећег школског писменог задатка – писање побољшане верзије састава (индивидуални рад ученика).

13. Језичка култура (усмено изражавање)

Сажетак (резиме). Читање одабраних текстова (уметничких и осталих) по избору наставника и стварање сажетака различитих типова текста. Уочавање и издвајање кључних речи.

Домаћи задатак: Резиме једног текста писаног научним стилом.

14. Језик (правопис: обрада)

Писање полусложеница. Генитивни знак. Граматика, стр. 85, 86; Радна свеска, стр. 80, 81.

15. Књижевност (систематизација)

Форме приповедања (облици казивања). Форме приповедања као интеграциони чинилац ин-терпретације књижевноуметничког текста.

16. Језик (граматика: утврђивање)

Обнављање градива о независносложеним и зависносложеним реченицама.

17. Језичка култура (писмено изражавање)

Анализа домаћег задатка (Резиме једног текста писаног научним стилом).

VIII НАСТАВНА ТЕМА (април, мај): Кућа поред пута 1. Књижевност (лектира: обрада)

Избор факултативног текста и његово читање и тумачење на часу. Предлог: Тесла, портрет међу маскама, Владимир Пиштало. Читанка, стр. 193.

Читање текста са разумевањем. Проналажење експлицитних и имплицитних информација. Повезивање информација и идеја изнетих у тексту. Извођење закључка заснованог на тексту. Издвајање битног од мање битног садржаја...

2. Језичка култура (усмено изражавање)

Говорна вежба: Интерпретативно препричавање текста по избору ученика (према претходно сачињеном плану). Сажимање и проширивање текста.

94 95

3. Језик (граматика: утврђивање)

Нелични глаголски облици. Граматика, стр. 67–69; Радна свеска, стр. 51–53.

4. Језичка култура (усмено изражавање)

Богаћење речника. Прикладна употреба речи и коришћење речника српског језика. Граматика, стр. 123; Радна свеска, стр. 113, 118.

Лексичке и семантичке вежбе. Рад на посебно припремљеним наставним листићима.

5. Књижевност (лектира: обрада)

Читање, доживљавање и тумачење књижевноуметничког текста, Сеобе I, Милош Црњански. Од-ломак из Читанке, стр. 200.

Историјска подлога романа.Књижевнотеоријски појмови: роман; колективни лик; психолошка анализа лика; пејзаж; ексте-

ријер; наратор; тачка гледишта.

6. Књижевност (лектира: обрада)

Интерпретација Пролетње песме Десанке Максимовић. Читанка, стр. 190.Ритам осећања и мисли у лирској песми.Књижевнотеоријски појмови: лирска песма; мотив; строфа, стих, рима; језичкостилска сред-

ства.

7. Језик (граматика: утврђивање)

Систематизација знања о глаголима и глаголским облицима. Припрема за контролну вежбу.

8. Језик (граматика: утврђивање)

Контролна вежба: глаголски облици.

9. Књижевност (лектира: обрада)

Интерпретација приповетке Мост на Жепи Иве Андрића. Читанка, стр. 208.(Структура приповетке и анализа ликова.)Књижевнотеоријски појмови: приповетка; наратор; тачка гледишта; пејзаж, екстеријер; епитет,

поређење, метафора, симбол.

10. Књижевност (лектира: утврђивање)

Наставак интерпретације приповетке Мост на Жепи Иве Андрића. (Разматрање идејног слоја текста. Проблемски приступ.)Стилске вежбе. Рад на одабраним примерима из истоимене књиге Милије Николића.

11. Књижевност (лектира: обрада)

Читање и тумачење есеја Исидоре Секулић (по избору наставника). Есеј Ми и стварност, Читанка, стр. 217.

Књижевнотеоријски појмови: есеј; приповедање; субјективно и објективно; инспирација; поруке.

94 95

12. Језичка култура (усмено изражавање)

Припрема за израду Четвртог школског писменог задатка.Говорна вежба: Мој дом је у мом срцу.Изражајно рецитовање одабраних одломака из обрађених прозних текстова.

13. Језичка култура (писмено изражавање)

Израда Четвртог школског писменог задатка. Предлажу се теме: Будућност какву желим; Ово је мој свет; У име моје генерације; Најлепши школски тренуци; Збогом мојих петнаест година...

14. Језичка култура (писмено изражавање)

Исправка Трећег школског писменог задатка. (Коментарисање претходно издвојених примера из школских задатака и њихово редиговање и стилизовање са ученицима. Образлагање композиције састава на основу задате теме. Смисао одговора на тему.)

15. Језичка култура (писмено изражавање)

Индивидуална исправка Трећег школског писменог задатка.Кориговање и лекторисање текста (условно).

16. Књижевност (лектира: обрада)

Обрада одломака из Ламента над Београдом Милоша Црњанског. Читанка, стр. 214.Књижевнотеоријски појмови: лирски субјекат; ламент; тужбалица; стилске фигуре; строфа;

песнички језик.

17. Језичка култура (писмено изражавање)

Рекламе као врста пропагандних текстова. Језичке особине реклама. Манипулативност рекла-ма. Анализа реклама с телевизије, из новина и часописа, с рекламних паноа. Граматика, стр. 112; Радна свеска, стр. 103.

18. Језик (граматика: систематизација)

Значења падежа. Обнављање и систематизација градива увидом у одабране одломке из књижев-ноуметничких текстова, по избору наставника.

19. Књижевност (лектира: обрада)

Светски роман из допунског избора: Ловац у житу, Џон Селинџер или Атлантида, Дејвид Гибинс или Старац и море, Ернест Хемингвеј. Тумачење дела.

Коришћење индексом, појмовником и библиографијом (у сарадњи са библиотекаром школе).

20. Језик (правопис: систематизација)

Систематизација знања из правописа. Граматика, стр. 136; Радна свеска, стр. 82.

96 97

21. Језичка култура (усмено и писмено изражавање)

Репортажа као новинарски жанр (обрада). Граматика, стр. 104; Радна свеска, стр. 96. Говорна вежба: Употреба сликовитих речи ради ефектног изражавања у репортажи.

Избор из путописне књижевности.Уочавање разлике између путописа и репортаже. Рад на одабраним примерима.

22. Језичка култура (писмено изражавање)

Бирократски језик. Препознавање бирократског језика као облика манипулације људима помоћу језика (да би се прикрила информација, истакла сопствена ученост, ублажиле непријатне чињени-це). „Превођење“ са бирократског на обичан језик. Граматика, стр. 116; Радна свеска, стр. 105.

Читање и разумевање дијаграма, графикона и сл. Попуњавање разних образаца. Граматика, стр. 119, 121; Радна свеска, стр. 109, 111.

23. Језик (граматика: систематизација)

Припрема за израду годишњег теста из граматике. Резимирање наученог о: врстама речи; служби речи, синтагми и реченици; гласовним променама; значењима падежа; комуникативним и преди-катским реченицама, независно и зависносложеним; глаголским облицима и њиховим значењима; грађењу речи...

24. Језик (граматика: систематизација)

Израда годишњег теста из језика (граматика и правопис).

25. Језичка култура (писмено изражавање)

Анализа домаћих задатака: Годишњи дневник читања.Књижевнотеоријски појмови (утврђивање садржаја на одабраним одломцима из текстова

обрађиваних у седмом разреду). Израда теста из књижевности.

26. Књижевност (систематизација)

Израда годишњег теста из књижевности.

27. Језик (ортоепија: вежбање)Говорна вежба: Изражајно казивање по претходно сачињеном плану на тему: Пред очима

света.У другом делу часа предлаже се изражајно рецитовање неке од три песме које су ученици

обрађивали током школовања у старијим разредима и научили напамет.

96 97

2.3.1. Табеларни приказ оријентационог распореда градива

Према овако сачињеном распореду рада по месецима, градиво ће се обрађивати у оквиру девет наставних тема, по предвиђеним наставним областима:

НАСТАВНЕ ТЕМЕ I II III IV V VI VII VIII VIII УКУПНО

НАСТАВНИ МЕСЕЦИ С О Н Д Ј Ф М А М /

БРОЈ ЧАСОВА ПО МЕСЕЦИМА 18 17 14 18 9 16 17 12 15 136

КЊИЖЕВНОСТ 5 8 7 6 4 7 6 6 3 52

ЛЕКТИРА 5 8 7 6 4 7 6 6 3 52

ЈЕЗИК 9 3 5 8 3 7 5 3 5 48

ГРАМАТИКА 3 2 3 7 3 5 4 3 3 33

ПРАВОПИС 1 1 1 / / 1 1 / 1 6

ОРТОЕПИЈА 1 / 1 1 / 1 / / 1 5

ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА 4 / / / / / / / / 4

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 4 6 2 4 2 2 6 3 7 36

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ 3 2 1 / 1 1 1 3 1 13

ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ 1 4 1 4 1 1 5 / 6 23

УКУПНО ОБРАДЕ 9 10 6 12 4 8 3 5 2 59

УКУПНО УТВРЂИВАЊА 9 7 8 6 5 8 14 7 13 77

У предложеној табели види се да број часова по месецима зависи од школског календара и броја радних дана у месецу. У том смислу, зависно од одлуке Министарства просвете о школском кален-дару за 2010/2011. годину, предложени часови се могу померати. Планирање ће се усклађивати и са интерним распоредом часова у школи, те ће број часова српског језика у једном месецу варирати, зависно од тога да ли се предвиђа настава на 3 или 4 часа недељно и по којој се динамици распоред смењује.

Број часова на којима се проучавају књижевна дела изједначен је са бројем часова лектире. Садр-жаји из историје и теорије књижевности и књижевне критике укључују се у тумачење књижевности, као и разумевање некњижевног текста. Укупан број часова из области Језик нешто је мањи него у области Књижевност. У Језик улазе четири подобласти: Историја језика, Граматика, Правопис и Ортоепија. Према предлогу састављача Програма, часови изражајног читања и казивања укључују се у област Језик, подобласт Ортоепија. Ако би се сабрали часови Ортоепије и Језичке културе, њихов број би био 41, што је више него у претходним разредима. Овим се задовољава још један од циљева предвиђених новим Програмом, да се ученици припреме за практичну примену знања која ће понети из школе. Часови утврђивања, обнављања и проширивања знања, увежбавања и система-тизације предвиђени су у нешто већем броју у односу на часове обраде, нарочито током последњег тромесечја, а наставник ће и на часовима обраде увек утврђивати већ стечена ученичка знања и новим градивом их само даље ширити.

98 99

2.3.2. Предлог тема за школске писмене задатке, домаће задатке и писмене вежбе у VIII разреду

1. Изненадни сусрет 2. Речи које су ме охрабриле 3. Човек само срцем добро види 4. Истина ми је донела мир 5. Доказао сам да могу… 6. Необичан догађај (доживљај) 7. Лако је осудити, а тешко разумети човека 8. Фантастичко и реалистично у народној бајци (Усуд, Немушти језик) 9. „Живот нам враћа оно што ми другима дајемо“(Иво Андрић)10. „Ти гробови нису раке, већ колевке нових снага“ (Ј.Ј.Змај)11. „Човек није створен за пораз“ (Хемингвеј)12. Са Филипом Вишњићем по устаничкој Србији13. Слика буне у народној песми Почетак буне против дахија и у Мемоарима Проте Матеје Не-

надовића14. „Не треба се у срећи гордити, ни у несрећи очајавати“(Прота Матеја Ненадовић)15. „Има сеоба, смрти нема…“(Црњански)16. „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“ (Његош)17. Тиранско лице и судбина насилника 18. Несрећа зближава људе19. Траговима светог Саве20. Невоља свачему човека научи21. Лик Пилипенде из истоименог дела Симе Матавуља22. Лик Благоја казанџије из приповетке Све ће то народ позлатити Л. Лазаревића23. Дани мог детињства24. Шта сањам и шта ми се догађа25. Шта ми то не да мира?26. Мелодија осећања и мисли у лирској песми (по избору)27. Одјеци лирске песме у мом бићу28. Једно јутро ме је подсетило на тебе…29. Будућност какву желим30. Ово је мој свет31. У име моје генерације…32. Најлепши школски тренуци…33. Збогом мојих петнаест година34. Хоћу, ето, баш хоћу!35. На обалама Дунава (реке)36. Запис са путовања37. У машти по далеким пределима38. Блискост далеких ствари/предела39. Београдска разгледница

98 99

2.3.3. оквирни план рада у додатној настави у VIII разреду

о додаТноМ раду18

1. За додатни рад опредељују се ученици од IV до VIII разреда изнадпросечних способности и посебних интересовања за наставу српског језика, односно за продубљивање и проширивање знања из свих или само појединих програмско-тематских подручја редовне наставе (књижевност, језик, култура изражавања, филмска и сценска уметност). То су они ученици чија се знања, интересовања и даровитост изразитије испољавају већ у I, II и III разреду. Такве ученике уочавају, прате и подстичу наставници разредне наставе и педагошко-психолошка служба школе све до IV разреда када се први пут организује додатни рад (изводи се све до завршног разреда).

2. Додатни рад се организује и изводи за ученике од IV до VIII разреда, један час недељно током целе наставне године. Изузетно је важно да се започета динамика додатног рада одржи док се не реа-лизује утврђени програм. Уколико се, изузетно, додатни рад организује само у једном делу наставне године, пожељно је да се интересовање даровитих ученика за овај рад доцније не гаси, односно да се они подстичу на самостални рад другим формама рада (нпр. појачаном индивидуализацијом рада у редовној настави, давањем посебних задатака, ангажовањем у одговарајућим слободним активнос-тима и др.).

3. Додатни рад – заснован на интересовању ученика за проширивање и продубљивање знања, умења и вештина – непосредније активира ученике и оспособљава их за самообразовање, развија њихову машту, подстиче их на стваралачки рад и упућује на самостално коришћење различитих извора сазнања. Под руководством наставника ученици се у додатном раду самостално служе књи-жевном и некњижевном грађом (у учењу и истраживању), те припремају и излажу своје радове (ус-мене, писмене, практичне) пред својом групом, разредом или целом школом. Знања, умења и вешти-не које су стекли истраживачким, индивидуалним и групним радом ученици користе у редовној настави, слободним активностима и у другим приликама (конкурси, такмичења, школске и друге приредбе). Ученике који се посебно истичу у додатном раду треба и посебно стимулисати (похвале, награде, стипендије за даље школовање, упис у одговарајућу средњу школу и др.).

4. Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се непосредним праћењем од стране наставника разредне и предметне наставе, анализом радова ученика и остварених резул-тата на смотрама, такмичењима, интервјуисањем ученика и родитеља и применом одређених ин-струмената од стране школског психолога/педагога. На основу добијених резултата праћења и ис-питивања, интересовања и жеља даровитих ученика и напред наведених оријентационих садржаја, наставник заједно са ученицима утврђује (конкретизује) програм додатног рада с групама или поје-диним даровитим ученицима. Програмом рада обухватају се сегменти оријентационих садржаја програма (зависно од интересовања и жеља ученика: сва подручја или само књижевност, односно језик, односно култура изражавања, односно филмска или сценска уметност). То значи да наставник није обавезан да с појединцем или групом ученика оствари оријентационе програмске садржаје у целини. Битно је да планирани програмски садржаји буду у складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим годишњим фондом часова.

5. Додатни рад из српског језика може се реализовати као индивидуализовани (примерен поје-диним ученицима) и групни (за групе ученика једног или више разреда који се посебно интересују 18 „Правилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања.“ Службени гласник

РС – Просветни гласник бр. 5 (2008): стр. 13–14.

100 101

за исте програмске садржаје додатног рада). Зависно од интересовања ученика и програмских тема, групе се могу мењати (флексибилност састава групе).

6. Улога наставника у додатном раду је специфична. У сарадњи са учеником (евентуално, ро-дитељима и школским педагогом/психологом) наставник утврђује конкретан програм додатног рада (у развијеним школама програм може да утврди и стручни актив наставника српског језика у раз-редној и предметној настави). Реализујући програм додатног рада, наставник за сваку од одабраних тема проналази и примењује најпогодније облике и методе рада, пре свега оне које у највећој могућој мери активирају све потенцијале ученика, а нарочито оне који омогућавају развој креативности уче-ника. Током додатног рада наставник се поставља као сарадник који стручно помаже рад појединца или групе: упућује и усмерава, помаже да се дође до правих решења, закључака и генерализација. Однос ученика и наставника у додатном раду је сараднички, непосреднији и ближи него у редовној настави, заснован на узајамном поверењу и поштовању.

7. У додатном раду са ученицима наставник прати и евидентира њихов развој и напредовање, усавршава утврђене програме, открива нове могућности индивидуализације рада (проблемски за-даци, истраживачки радови, програмиране и полупрограмиране секвенце, коришћење књижевне и некњижевне грађе и разних апарата и техничких помагала и др.), те врши уопштавање и примену стечених знања, умења и вештина у различитим ситуацијама. Обезбеђује укључивање ученика у организоване облике рада ван школе (конкурси, смотре, такмичења). За сваког ученика води досије у који уноси битне податке о његовом напредовању у развоју, те се стара да тај досије прати ученике пре уписа у средњу школу.

8. Ученици се самостално опредељују за додатни рад из српског језика (могу бити мотивиса-ни, али никако присиљавани на то). Приликом опредељивања ученика за додатни рад, објективно треба проценити мотиве који су утицали на њихову одлуку (у обзир долазе само стварно надарени ученици, оцене из српског језика, а жеље ученика и родитеља не представљају пресудан фактор, јер не мора у сваком одељењу да буде даровитих ученика за овај предмет, талентованих за све предмете и области). Ученик остаје укључен у додатни рад онолико времена (година) колико жели. Посебно треба водити рачуна о томе да се даровити ученици не оптерећују изнад њихових стварних могућ-ности и жеља (довољно је да ученик, уз редовну наставу, буде ангажован још само у једном виду васпитно-образовног рада – додатном раду, на пример, из овог предмета).

садржај додатног рада у осмом разреду

језик и језичка култура

Синтаксичка анализа компликованијих реченица. Усмено расправљање на теме из свакодневног живота. Писање аргументативних текстова с

коришћењем литературе. Вежбе у говорништву. Кратко, садржајно и језгровито излагање о одређеној теми за одређено

време, пред аудиторијумом. Анализа реклама с телевизије, из новина и часописа, с рекламних паноа. Самостално проналажење примера бирократског језика и његово „превођење“ на обичан језик. Самостално састављање дијаграма и графикона.Проучавање локалног говора. Самостални радови ученика о локалном говору (читање одгова-

рајуће литературе; сакупљање грађе; писање рада и његово објављивање у школским гласилима).

100 101

књижевност

Карактеризација ликова увидом у форме приповедања.Језичкостилска анализа као интеграциони чинилац интерпретације књижевноуметничког

текста.Истраживачки рад на речницима (Српски рјечник Вука Стефановића Караџића, Речник МС,

Речник књижевних термина, Речник симбола...).Обједињујући и поредбени чиниоци у обради одабраних књижевних текстова (компаративни

приступ).Драматизација прозног текста.

Пример годишњег плана рада у додатној настави:1. Уводни час – представљање садржаја рада на часовима додатне наставе.2. Вежбе у говорништву. Кратко, садржајно и језгровито излагање о одређеној теми у задатом

времену, пред аудиторијумом.3. Усмено расправљање на теме из свакодневног живота. (Претходна припрема подразумева до-

говор о избору тема, прикупљање података из нпр. дневних новина и различитих часописа и стварање плана излагања. Појединачна излагања о истој теми постају предмет расправе.) Писање аргументативних текстова с коришћењем литературе.

4. Анализа реклама с телевизије, из новина и часописа, с рекламних паноа. Уочавање елемената пропаганде. Писање реклама и (условно) њихово ликовно обликовање.

5. Посета позоришту. Компаративна анализа одабраног драмског текста и позоришне пред-ставе.

6. Особености језика књижевноуметничког текста. Одлике књижевног језика. Народни је-зик и локални говор.

7. Припрема за истраживачки рад: проучавање локалног говора. Увид у секундарну литера-туру; подела задужења. Даљи индивидуални рад. Објављивање најбољих радова у школ-ском гласилу.

8. Акцентовање одабраног текста уз слушање звучног записа и проверавање акцената у реч-нику.

9. Метричка анализа лирске песме. Језичкостилска анализа као интеграциони чинилац интер-претације књижевноуметничког текста.

10. Активно коришћење вербалних (говорних) и невербалних знакова комуникације (став тела, израз лица, контакт са слушаоцима (аудиторијумом).

11. Избор из путописне књижевности домаћих аутора. Читање и анализа одабраних одломака. Уочавање стилских карактеристика путописа.

12. Час са библиотекаром: појам библиографске одреднице; стварање ауторског и предметног каталога; коришћење интернета при проналажењу различитих података. (Анализа библиог-рафске одреднице. Цитирање.)

13. Истраживачки рад на речницима (Српски рјечник, Речник МС, Речник симбола, Српски ми-толошки речник...). Договор у вези са начином истраживања и даљи индивидуални рад.

14. Анализа савременог књижевног дела по слободном избору ученика. Писање приказа књиже-вног дела. Давање препоруке за читање. Стварање сажетка (резимеа).

15. Карактеризација ликова увидом у форме приповедања.16. Синтаксичка анализа одломака из приповетке Све ће то народ позлатити Лазе Лазаре-

вића.17. Анализа пројекције домаћег филма са посебним акцентом на визуелне и акустичке ефекте.

Стварање сценарија.

102 103

18. Коректура и лектура одабраног текста, уз коришћење уобичајених коректорских знакова.19. Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: легенде и табеле (Нпр. на основу обе-

лежене географске карте на којој је нацртан план екскурзије, ученици пишу опис планираног путовања, уносећи редослед посећивања места и укључујући културно-историјске знаменито-сти које им је речено да ће посетити, или кратке биографије писаца који су у тим крајевима жи-вели, радили, кроз њих пролазили.) Друга могућност: на основу читања распореда културних манифестација које се за тај месец предвиђају у месту из којег је ученик, или у неком другом месту (у главном граду ова обавештења могу се добити у брошури Водич кроз Београд), праве се табеле у које се уноси којим ће се манифестацијама присуствовати тог месеца и у које време. Ученици се могу учити и читању различитих графикона, везаних за истраживања спроведена у њиховом разреду (у договору са психологом и педагогом), која се могу односити на испити-вање њихових ширих интересовања, успеха из школских предмета, способности да комуници-рају са другим људима: родбином, наставницима, својим вршњацима...

20. Рад са одабраним ученицима на тестовима за такмичење из српског језика и језичке културе, и из књижевности, за талентоване ученике.

21. Даље увежбавање градива на тестовима са различитих нивоа такмичења из језика и језичке културе.

22. Индивидуално припремање такмичара и талентованих ученика за такмичења.23. Правопис: Неке језичке недоумице и њихово решавање.24. Продукција електронских текстова за потребе школе и ученика. Израда антологија. Конти-

нуирани индивидуални рад ученика.25. Критичка процена одабране телевизијске емисије. (Колико гледам ТВ? Шта гледам? Због чега?

Шта гледају моји укућани? Најомиљенији ТВ програм. Емисија која није по мом укусу.)26. Час креативног писања. Развијање ученичке способности да се квалитетно писмено изража-

вају. Критичка анализа радова.27. Организација и реализација изложбе (о писцу, делу, епохи и сл.).28. Формирање анкете и анализа резултата анкете (о школском животу; о избору будућег зани-

мања; о животним ставовима; о појавама у друштву...).29. Проучавање говорног језика ученика у школи. (Говорни језик краја помешан са стандардним

српским језиком. Употреба жаргонизама.)30. Оспособљавање ученика за руковање разноврсним техничким и електронским наставним

средствима.31. Организовање изложбе најбољих ученичких радова – на нивоу одељења. (Одабрати ученике

који ће да осмисле изложбу и начине каталог са описом радова и кратким биографијама из-лагача.)

32. Проучавање језика писаца. Обједињујући и поредбени чиниоци у обради одабраних књи-жевних текстова (компаративни приступ).

33. Самостално проналажење примера бирократског језика и његово „превођење“ на обичан језик.

34. Проучавање стручних чланака о језику у језичким рубрикама и праћење емисија о језику.35. Организовање међуодељењског квиза о животу и делу Вука Стефановића Караџића (Вукова

биографија; рад на сакупљању народних умотворина; рад на реформи језика и правописа; оригинално стваралаштво; Вук као књижевни критичар и полемичар; преводилачки рад; Ву-кове присталице и противници; занимљивости из приватног живота...).

36. Организовање такмичења на нивоу разреда, у знању српског језика. Састављање питања за квиз; игре асоцијација; коришћење различитих облика питања (нпр. као у РТС1 Слагалици). Напомене: Група ученика која похађа додатну наставу чини жири који претходно и смишља сва питања за такмичаре и организује начин надметања уз помоћ наставника.

102 103

Примери: 1. Питања из општег корпуса (о писцима, делима, књижевноисторијским терминима, исто-

ријској подлози дела и сл.).2. Стварање најдуже речи од понуђених слова.3. Погађање наслова различитих књижевних дела помоћу задавања антонимних синтагми, на

пример: Ушију мојих да је (Очију твојих да није); Крај устанка за рају (Почетак буне против дахија); Зимска прича (Пролетња песма); Говори са Исланда (Писма из Италије); Развод Пе-рића водоноше (Женидба Милића барјактара)...

4. Игра асоцијација, на пример:

А1 ћук Б1 за невернике В1 Иве Андрића Д1 поетеса

А2 креја Б2 за нероткиње В2 Вука Караџића Д2 лиричарка

А3 препелица Б3 за наивне В3 МилошаЦрњанског Д3 књижевница

А4 гугутка Б4 за изгинуле В4 Доситеја Обрадовића Д4 списатељица

ПТИЦА ПОМИЛОВАЊЕ ЗАДУЖБИНА ПЕСНИКИЊА

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

5. Проналажење: речи које се римују (на задату реч смислити што више таквих речи у ограниче-ном временском периоду); одређене врсте речи унутар краћег текста; издвајање стихова или реченица у којима доминирају стилске фигуре које се траже и сл.

6. Игра пантомиме: Објашњавање наслова задатог књижевног дела покретима и погађање тог наслова.

2.4. План наставне јединице (формални концепт)

„Настава као облик праксе који се претежно састоји у специфичном комуницирању између на-ставника и ученика (срачунатом на стицање знања, вештина, навика, разних способности, ставова, вредности и других особина чије формирање битно зависи од учења одговарајућих садржаја) готово у свим до сада познатим дефиницијама садржи термине планска и систематска. Као и сваки други сложенији вид људске делатности, она не може бити успешна без припремања и планирања. Плани-рање заузима посебно место у припремању наставника за извођење наставе. У оквиру планирања, истиче се да планирање и план рада представљају два дела наставног посла у припремању наставни-ка за наставу“ (МРЉЕШ 1983: 59).

План наставне јединице није могућно одсечно разграничити од елабората о наставној јединици. План о наставној јединици (план часа; функционална скица наставног рада; подсетник за час) сажет је облик писане припреме за наставни час.

Припремање и планирање наставе у целини и непосредно припремање сваке наставне јединице налазе се у тесној међусобној повезаности као целина и део. План о наставној јединици се, као и целокупан наставни рад, посматра како са стручног и методичког, тако и са педагошког становишта. Битну садржину плана о наставној јединици чине они елементи који би морали бити незаобилазни у свакој настави: циљеви и задаци наставне јединице; начин прибављања аргументације за основне

104 105

тврдње из садржаја градива; примереност садржаја рада предзнању ученика; избор и комбиновање наставних средстава; комбинација наставних метода; коришћење одговарајућег облика наставног рада и временска артикулација логичких целина наставне јединице.

ФорМални конЦеПТ Плана насТавне јединиЦе иЗ књиЖевносТи

Име наставника:Школа: (назив)Разред:Датум одржавања часа:Наставна јединица: (назив)Врста часа: обрада новог градиваНаставне методе: дијалошка, текстовна, монолошка...Наставна средства: читанка, илустрације, графоскоп, музичка читанка...Литература за ученике: (навести)Литература за наставнике: (навести)

Наставни циљеви:ЕСТЕТСКИ: (навести)ОБРАЗОВНИ: (навести)ВАСПИТНИ: (навести)ФУНКЦИОНАЛНИ: (навести)

Истраживачки задаци: (Могућно је ученицима поделити за домаћи рад неколицину захтева започетих сарадничким императивима типа: објасните, размислите, уочите, истакните, откријте, проучите... на основу којих би се ваљано припремили за час који следи.)

Уводни део часа

Уводни подстицајни, мотивациони разговор са ученицима. Повезивање садржаја који ће бити обрађиван или утврђиван са ученичким претходним знањем и искуством.

Кратак разговор о писцу, књижевном правцу, делима истог аутора. Локализовање текста (шире и уже)19.

Подстицање ученика на пажљиво слушање и разумевање интерпретативног читања наставника.Изражајно читање текста (наставник чита одабрано књижевно дело из читанке).Тихо читање (условно, обављају га ученици након наставниковог читања и размишљају о тексту

о коме ће се на часу разговарати).Тумачење непознатих речи и израза (врши се све време анализе текста, кад се за то укаже пот-

реба, а не само после прочитаног текста).

19 Многим методичким радњама (локализовање, врсте читања, тумачење непознатих речи и израза, мотиви-сање...) у овом формалном концепту морало је бити одређено само једно место. Међутим, управо њихово креативно и стваралачко коришћење у настави, у различитим елементима часа, где оне функционишу као „распршене“ и доприносе сагледавању истог проблема из различитих углова, јесте њихова основна одлика. У том смислу, сваки план наставне јединице уклопљен у наметнути формулар, ограничавајући је, превише узак и формалан.

104 105

Главни део часа

Разговор о утисцима које је књижевно дело оставило на ученике. (Изношење утисака и разговор поводом њих, а у вези са текстом, битан је фактор мотивације. Ученици се подстичу да се преко соп-ствених импресија укључе у анализу наставног садржаја.)

Тумачење књижевног дела (Врши се преко унапред припремљених група питања, тематски срод-них, након којих следе тумачења која у припреми за час такође даје наставник, у виду анализе и одго-вора на постављене захтеве, а у складу са својим могућностима и знањима, без претпостављања шта би ученици рекли, а шта не. Важно је да су циљеви, до којих ученици долазе у раду на часу и циљеви које је наставник истакао, тумачећи књижевно дело у припреми за час, заједнички. Приликом анали-зе књижевног дела тумаче се мотиви, песничке слике, уводи се појам лирског субјекта, анализирају се ликови, облици изражавања, проблемски се приступа различитим сегментима текста, разматра се композиција дела, врши се језичкостилска анализа, тумачи се идејни слој дела, све време користећи се аналитичко-синтетичким приступом у обради предвиђене наставне јединице.)

Завршни део часа

Погодан је за резимирање битних елемената истакнутих током анализе; за заокруживање нас-тавне јединице, поновљено читање текста, проверу онога што је забележено на табли и у ученичким свескама; за дефинисање теоријских појмова који су током часа описно образлагани, за давање до-маћег задатка (у договору са предметним наставником).

2.4.1. Пример методичке припреме за час

Наставна интерпретација народне бајке Усуд(Однос између теоријског и доживљајног проучавања бајке20 Усуд)

Први сусрет са народном књижевношћу ученици доживљавају слушањем, а потом читањем бајки. Улога бајке у дечјем одрастању врло је важна али се са ученицима мора јасно разграничити шта се очекује од наставне интерпретације, пошто су млади читаоци врло често склони да траже подударност реалног живота и „живота“ у књижевном делу. Већина књижевна дела дефинише као „одраз стварности“, будући да су неодвојива од живота, а при том занемарују да се дело „преобража-ва у нову стварност“ (РОСАНДИЋ 1978: 147) те се реалистички концепт бајке не може прихватити. Деца транспонују податке из живота у своју представу и визије, неоптерећени законитостима књи-жевне форме. Стога је важно обратити пажњу на психологију деце и њихов узраст. За њихов књи-жевни развој тумачење естетског у делу врло је важно. Дело мора имати уметничку вредност како би подстакло доживљаје, а они изазвали утиске. Зато је неопходно бајку тумачити и са психолошког гледишта, а ученике подстицати на коментарисање јунака, засновано на њиховој типизираности и посебности у односу на функцију коју јунаци у бајци преузимају. (МРКАЉ 2008а)

У основној школи и током даљег образовања, ученици бивају упућени на препознавање и об-разлагање специфичности бајке као и на усвајање нових теоријских приступа путем анализе. Уоча-вају поступке јунака који нису нужно мотивисани ситуацијама из реалног живота. Поступци морају бити образложени узрочно-последичним низом догађаја. Ту фантастика има важну улогу, те је неза-обилазно допустити им да искажу доживљај чудесног, необичног или ненаданог.

20 О овом проблему може се прочитати у поглављу Однос између теоријског и доживљајног приступа народној бајци, у књизи: МРКАЉ, Зона. Наставно проучавање народних приповедака и предања. Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 2008, стр. 222–232.

106 107

Оно што је спорно и донекле опасно током тумачења дела и увођења доживљајног сегмента у ин-терпретацију, јесте постављање лоше формулисаних питања која одвлаче од света уметничког дела, те ученик објашњава све кроз лично искуство. Ликови у бајкама су типски и не дозвољавају удаља-вање, али допуштају разна тумачења. Фантастика, а нарочито фантастична бића несвесно добијају нову димензију, па читалац или слушалац ствара визију и пројектује слику. У томе се крије слобода тумачења али је неопходно прилагодити се строгој форми жанра, да би моменат доживљеног остао у границама исправног тумачења.

Дете се од почетка учи да је у бајци све могуће и да су само неке ситуације оствариве у свако-дневном животу. Ако му се на време објасни разлика између стварног и чудесног, онда ће бајка као жанр бити веома корисна и поучна. У противном, може изазвати погрешну реакцију. Зато се у млађим разредима основне школе током тумачења дела треба осврнути колико на доживљајни, толико и на естетски свет, јер је он основа и за разумевање жанровских законитости. Само тако ће бајка постати извор знања, мудрости, наде и вере. Њена поучност је сугестивна, али није наметљива, а њена занимљивост лежи у фабули и необичној композицији. Специфична сликовитост крије се у фантастичним елементима и једноставном језику. Свет бајке тежи превладавању социјалних разли-ка, па се у њој често појављују јунаци из различитих средина.

Свакако да постоји разлика у тумачењу бајке у зависности од узраста, али се ни сложеност и слојевитост овог жанра не могу занемарити. Зато је битан предуслов за квалитетно интерпретирање бајке потреба за комплексном припремљеношћу наставника и ученика.

Разлог проучавања народних бајки током образовања није само у спознавању водећих тео-ријских вредности дела, већ у буђењу посебних навика, наклоности, утисака, мисли и расположења ученика-читалаца. Разговор о доживљају дела понекад може бити подстицан узгредно или формал-но и сводити се на стереотипна питања: Како вам се допало дело? Која осећања је пробудило у вама? Како сте га доживели? У таквим ситуацијама, ученици брзо одговоре, исцрпе емоције и често гене-рализују ставове. Да би се овакво наставно поступање избегло, подстичемо их да искажу остварене или могућне доживљаје који су им истовремено покретачи, зачетници динамичног процеса који започиње уводним разговором, читањем, доживљавањем дела, а који ће се развити током интер-претације. У том смислу, процес који побеђује утиске, расположења, мисли, распламсава машту и изграђује ставове спознајом, не спутава развој знања из теорије књижевности.

Разговор у вези са бајком Усуд може се започети сходно теми јер обавезује на „повезивање, упо-ређивање и образлагање“ (НИКОЛИЋ 2006: 293). Пре часа обраде наставне јединице, ученицима ће бити подељени задаци који ће их усмеравати током читања текста код куће21.

Пошто пажљиво прочитате бајку Усуд, наведите најузбудљивија места у тексту и образложи-те своја размишљања поводом њих. Шта се у бајци догодило по вашој жељи? Обратите пажњу на делове текста који су својствени бајци и подвуците их.

Ученици ће прочитати бајку код куће, а потом ће се, на часу, пре интерпретативног читања, успоставити дијалог чија је улога да подстакне (мотивише) ученике на активно учествовање у тума-чењу овог прозног текста.

Шта се подразумева под судбином? Верујете ли у њу? Образложите своје одговоре. У којим ситу-ацијама људи најчешће употребљавају овај појам? Зашто? Ко је кројач наше судбине?

Ученици дају своја мишљења уз образложења из личног искуства и сазнања које нису у вези са бајком, а која могу бити добар увод за даљу анализу. Користе се постојећим знањем, повезују стечена

21 Видети радну апаратуру у уџбенику: БАЈИЋ, Љиљана и Зона Мркаљ. Читанка за осми разред основне школе. – 2. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2007, стр. 206–207.

106 107

знања са часова верске наставе, наводе примере из живота и обичаја свог народа. Већина ће рећи да је судбина нешто што мора бити, нешто што је унапред казано или одређено. Људи о њој говоре када нешто лоше доживе, не могу то да објасне или не схватају да су сами допринели злу или добру. Неки ученици ће истаћи да је позивање на судбину правдање властитих грешака или несреће, а дру-ги да је судбина одређена и да се мора прихватити. Вођен латинском пословицом која каже: Човек је кројач своје судбине, наставник ће навести ученике да размисле о личном доприносу „судбини“, што ће уједно бити добар увод за анализу дела.

Уводни разговор послужио је и да се протумачи наслов. Како је доживљајни приступ делу био примаран у уводном делу часа, ученици ће бити уведени у дело уз читање објашњења појма усуд.22 Интерпретативно читање наставника уводи ученике у доживљајни свет који буди емоције и покреће машту.

Читање изазива реакције, па следи усмено образлагање мисли и асоцијација које је текст побу-дио. На тај начин се уочава како су ученици прихватили и разумели текст. Открива се емоционална, фантазијска и мисаона динамика ученика.

„Када се књижевни текст у настави прилагођава сазнајним токовима и васпитној и образов-ној комуникацији са учеником, онда се активира читава мрежа саусловљених релација, од којих су основне следеће: између књижевног текста и ученика и наставника; између ученика и књижевног текста, писца и наставника; између наставника и књижевног текста, ученика и писца, као и између писца и ученика и наставника у улози читалаца. Ове сарадничке односе могуће је појачати ако се у складу са њима моделује адекватно методичко поступање, тако да се са одговарајућим гледиштима на уметнички свет дела усклађује проблемски рад ученика и инструктивно деловање наставника.“ (БАЈИЋ 2006: 38).

Како је на вас деловала бајка? Шта сте осећали док сте је читали? Пратите и објашњавајте развој и ток својих осећања од почетка до краја бајке.

Већину ученика бајка привлачи својим уметничким светом. Док су је читали, осетили су неиз-весност и страх. Било је момената када су пожелели да се нађу у улози јунака како би им помогли, што их је подстакло на размишљање шта би било и како би се понашали када би се нашли у истој или сличној ситуацији.

Самосталном анализом читалачког чина ученицима се указује прилика да покажу како су дожи-вели и схватили дело, а продубљивањем дијалога наставник их мотивише на даљу интерпретацију. На почетку интерпретације неопходно је скренути пажњу на естетске елементе који подразумевају слике, поступке, догађаје, уочавање формулативног почетка, сукоб међу јунацима, смену располо-жења и токове личних мисли и асоцијација. Током разговора о делу важно је проткати теоријске са доживљајним елементима, јер ће се на тај начин наставни приступ бајци обогатити и употпунити.

Обратите пажњу на уводну формулу (почетак) бајке. Који моменат је посебно значајан за ства-рање заплета? Због чега старији брат намерава да се одвоји од млађег? Имајући у виду речи млађег брата: „Немој брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама и своје и моје, а ја сам задовољан како год ти урадиш“, образложите и прокоментаришите одлуку да се поделе.

Почетна формула се у бајци означава као стереотипна, а у себи носи одлике жанра (место, вре-ме, простор, приповедач, мотиви) које ученици осмог разреда препознају и објашњавају. Ученицима се бајка допала и све време их је држала у неизвесности. Пробудила је у њима изненађење. Неки ученици разумеју братовљеву одлуку зашто би он радио, а други не. Размишљали су о неправди, па

22 Користити се књигом: ПЕШИЋ, Радмила и Нада Милошевић-Ђорђевић. Народна књижевност. – 2. изд. Београд: Требник, 1996, стр. 252.

108 109

сходно развоју дела схватају да брат ипак није смео тако да поступи јер је у питању најрођенији, а свако треба да се нађе свом ближњем у невољи.

Разарање једне патријархалне заједнице и истицање непоштовања патријархалног васпитања и поимања света покреће наставни проблем. Неко је морао да наруши равнотежу, а речи млађег брата отварају низ могућности за даље делање јунака бајке. Ученици схватају да брат од тренутка када је помислио да треба да уради нешто другачије, постаје несрећан. Применом текст методе ученици проналазе, читају и образлажу кључне реченице: Што бих ја и за овог лењивца радио? Боље да се одселим, па да за себе радим. Наношење штете јесте прва и основна функција бајке, јер без тога мо-тивација не би била употпуњена, а она је покретач радње. Ученици то знају и наводе. „Несрећни“ старији брат појављује се као неко ко је пољуљао институцију породице. Млађи брат је, пак, уведен у дело као позитиван јунак, будући да од брата не тражи ништа више од онога што му он пружа. „Ка-рактери“ браће грађени су по принципу контраста, што указује и на положаје јунака. Књижевно дело тиме буди ученичко интересовање, заплет се наговештава, а сукоб је неминован. У првом моменту, ученицима се учинило да ће се са проблемом суочити брат „нерадник“, али како се то није десило, били су изненађени, што указује на мајсторију приповедача.

Уочавајте и образлажите са чиме се све старији брат суочава од тренутка када је напустио заједницу. Шта га је навело да пође у свет у потрази за срећом? Посебно се осврните на лик девојке која представља братовљеву срећу. Зашто је тако представљена срећа? Доведите овај опис у везу са жанром бајке. Протумачите епизоду сусрета старијег брата са домаћином који своје родитеље третира као псе. Шта се може закључити о домаћину? Ко још задужује јунака да Усуда пита о раз-лозима својих проблема? Размотрите улогу помагача (помоћника) у овој бајци.

Напуштање заједнице подразумева потрагу за решењем новонасталог проблема. Неизвесност путовања носи одређену тежину и чини се да су ликови осуђени на пропаст. Ученици су закључили да пут служи подизању нивоа свести.

Како у бајци ништа није случајно, ученике није изненадила персонификована срећа. Јунак нор-мално реагује на „девојку“ и са њом комуницира као да су из истог окружења, те је права „фантас-тика“ њихова комуникација, а не сама девојка. Фантастика је у дело уведена из потребе за срећом и њеним достизањем. Она је човекова потреба за благостањем, а ученици уочавају да је фантастика најбољи начин да се тако нешто прикаже.

Јунак случајно постаје гост у једној кући у којој домаћин своје родитеље третира као животиње. Ученици уочавају сличност са проблемом који се јавља на почетку бајке. Јасно им је да се крше „пра-вила“ породичног живота. У другом селу старији брат среће породицу шкртих људи чија говеда иду натрашке, да би напослетку упознао персонификовану реку која нема порода. Утростручавање је често у бајкама и ученици су то уочили. Они сматрају да је то важно ради братовљевог суочавања са тежином прекршаја, што „за њега“ има васпитни и морални значај. Сви ликови који су га замолили да пита за њих носе „кривицу“ и представљају носиоце кршења забране која је у бајци неминовна. Персонификована срећа у том случају врло је важна јер читаоцима носи поруку да се у свим сегмен-тима живота морају исправно понашати како би срећа „била увек на њиховој страни“.

Како би се дошло до решења, на сцену ступа помоћник, помагач „једнога поступка“, а то је „пу- стиник“ који јунаку у шуми одговара на питања и тачно казује како треба да се понаша. Ученицима ће бити скренута пажња на важност типског јунака чија је улога незаобилазна. Они сматрају да је скретање пажње јунаку од стране помагача врло важно, будући да се јунак самовољно односи према свему, те да би кршење правила поново довело до неуспеха.

Детаљније образлагање доживљаја уз незаобилазно наглашавање уметничке вредности дела, најбољи је начин да ученици уоче проблем. Током исказивања доживљаја, неопходно је да се служе постојећим знањем из теорије књижевности, на шта их наставник подстиче. Одговарањем на под-

108 109

стицаје већ су исказали проблем сукоба, нарушавања равнотеже, истакли особине старијег брата које су типичне за почетак бајке (љубомора, завист), елементе фантастике и појављивање помагача.

До каквих сазнања долази јунак током разговора са Усудом? Како објашњавате добру вољу Усуда да помогне свима који су „изгубили“ срећу? Које особине старијег брата уочавате у овом делу текста? На који начин се он мења и како је подстакнут да помаже другима?

Лик Усуда има врло важну улогу у тексту, те наставник ученицима објашњава и тумачи улогу „персонификованог“ божанства. Према предању, Усуд је „човек који живи далеко од људи, али им одређује судбину. Мислило се да он сваки дан живи другачије, некада се налази у изобиљу и богат-ству, а некада у крајњој беди и сиромаштву, а између ове две крајности постојала је варијација у сте-пену обликовања. У западним крајевима веровало се да ће сва деца рођена истог дана имати судбину коју је Усуд доживљавао онога дана када су се родила“ (ЗЕЧЕВИЋ 1981: 82).

Јунак прво невербалном комуникацијом долази до сазнања, а потом кроз кратак али садржајан дијалог. У моменту сазнавања, ученици уочавају да испољава нове особине јер причом о другим љу-дима и њиховим грешкама увиђа шта, колико и како треба да промени, што указује на његов позити-ван развој. Сама чињеница да пита за друге, указује на промене. Ученицима је интересантан утицај Усуда, па је доживљајни моменат врло битан и треба подстицати ученике да воде краћи разговор уз коментарисање. Његови даљи поступци биће снажно мотивисани узрочно-последичним догађаји-ма који ће додатно утицати на срећан крај уз извесне „потешкоће“, што ученике враћа теоријском образлагању бајке као књижевне врсте. На тај начин они повезују сазнања, образлажу, упоређују и примењују знање.

Размотри како главни јунак стиже до свог циља. Протумачи улогу Миличиног лика читајући реченицу: „Стани, брате, није моје, него Милице, моје синовице“. Како замишљаш девојку Милицу?

Да би остварио циљ, јунак мора задовољити моралне кодексе, што су ученици навели као један од разлога промене понашања. На тај начин, уочавамо да до циља долази мукотрпно, захваљујући жељи и упорности. Гледајући туђе судбине, схвата шта је живот, како треба, може и мора да мења своје понашање. Сви који су „пострадали“ током бајке, а са којима се сусрео и помогао им, имали су сличан проблем, себичлук, који су као и он решили суочавањем. У овом жанру има трагичних елеме-ната са којима се, читајући, сусрећемо при сукобима јунака и злих сила. Ипак, бајка је пуна ведрине и оптимизма, а донекле изражава и симпатије према слабијима и нејакима, узимајући их у заштиту, дарујући им оптимизам и победу. Ученици уочавају да је Милица „услов“ бољег живота, али и наук да све што човек ствара и ради треба да дели са другима, а не да узима само за себе. То ће образло-жити још једним покушајем јунака да „ради по своме“, што ученици тумаче као погрешан, али важан поступак током освешћења јунака. Овај део је неочекиван и изазива стварање перипетије.

Постављањем питања која у себи поред доживљајног садрже елементе који наводе на уочавање и образлагање законитости бајке, наставник омогућује креативнији, али и ангажованији рад, под-стицајан и неоптерећујући за ученике. При томе се руководе доживљајним аспектом који је у вези са делом, а не оним што је део њиховог личног искуства. Ово је важно нагласити, будући да тема бајке отвара низ питања која ученике могу удаљити од дела.

Колика је Усудова моћ? Верујете ли у моћ судбине и њену предодређеност? Шта закључујете после тумачења бајке у вези са човековим утицајем на сопствену судбину? Колико се напор старијег брата исплатио? Чему се све научио јунак у разговору са Усудом и после тога?

Разматрањем поступака и промене понашања јунака, још једном се потцртавају и образлажу поруке дела које су разматране током интерпретације. Непролазне вредности исказују се животним

110 111

мудростима: Свака препрека се може савладати уз много упорности и жеље; Чини добро и добро ће ти се вратити; Ко није дао, није ни добио.

Ученици су подстакнути на рад, срдачност, поштење, дарежљивост и чињење добра. Они ука-зују на Усудову моћ, снагу и ауторитет, јер нема сумње да је управо разговор помогао освешћењу јунака који, иако збуњен, постаје срдачнији, племенитији и дарежљивији, што ученике доводи до закључка да је лични удео у развоју сопственог живота итекако важан, без обзира на то да ли се ради о добру или злу. Без оног „још једног“ покушаја да ради по своме, старији брат би сигурно остао ускраћен за искуство које му је пружило „последњу опомену“, што ученике може посебно заинтере-совати и подстаћи их на размишљање о личним поступцима које чине.

2.5. одабрани методички прилози из стручне литературе и методичких часописа и њихова улога приликом планирања реализације наставе српског језика (списак литературе)

Списак дат у овом поглављу представља попис библиографских јединица који се односи на садржаје предвиђене за обраду у осмом разреду основне школе. Међу понуђеним одредницама нала-зе се и оне које су, шире гледано, од користи за наставника и његово стручно усавршавање.

Увид у секундарну литературу представља један од значајних фактора приликом припремања за школске часове и планирања извођења појединачних наставних јединица.

У овој библиографији дат је избор који се у већем делу односи на конкретне примере методичке обраде садржаја из књижевности и језика, објављене у часописима за наставнике: Школски час срп- ског језика и књижевности и Књижевност и језик.

Сврха увида у овај тип секундарне литературе највише почива на потреби да се путем размене идеја међу наставницима-практичарима осавремени приступ тумачењу наставних садржаја и тако унапреди наставна пракса.

АНДРИЋ, Милка. Наставно проучавање народног песништва, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.

АНЂЕЛКОВИЋ, Љубиша. „Етички став народног певача Старца Милије према Бановић Стра-хињи и Марку Краљевићу у песмама Бановић Страхиња и Сестра Леке капетана.“ Школски час срп–ског језика и књижевности бр. 2 (2000): стр. 79–82.

БАБИЋ, Жарко. „Јован Јовановић Змај: Љубим ли те (Ђулић, IV).“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 2 (1984): стр. 21–27.

БАЈИЋ, Љиљана. Методички приступ збирци приповедне прозе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1994.

БАЈИЋ, Љиљана и Душан Иванић, Босиљка Милић, Зона Мркаљ (ур.). Ка савременој настави српског језика и књижевности. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2004.

БАЈИЋ, Љиљана. Одабране наставне интерпретације. – 2. изд. Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 2005.

БАЈИЋ, Љиљана. Проучавање хумористичке прозе у настави. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

БЕЋИРИЋ, Слободанка. „Методички приступ роману Сеобе Милоша Црњанског.“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 2 (1984): стр. 51–57.

110 111

БРБОРИЋ, Вељко. Правопис српског језика у наставној пракси. Београд: Филолошки факултет, 2004, 451 стр.

БРБОРИЋ, Вељко. „Правописне вежбе у настави.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2006): стр. 135-145.

ВАСИЋ, Снежана. „Неке могућности коришћења народних пословица у настави правописа. Писање речци.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 3 (1998): стр. 55–58.

ВЕЉКОВИЋ-СТАНКОВИЋ, Драгана. „Експресивне глаголске творевине и њихова улога у ана-лизи књижевног лика.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2004): стр. 125–140.

ВУКИЋЕВИЋ, Драгана. „Реалистички јунак у српској књижевности.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2004): стр. 163–184.

ВУКМИРОВИЋ, Валентина. „Обрада одломка Везирово писмо и отпоздрав на њега из Горског вијенца Петра Петровића Његоша у осмом разреду основне школе.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 5 (2007): стр. 110–121.

ВУКСАНОВИЋ, Јован. „Наставникове исправке и писање коментара у писменим школским за-дацима и сличним саставима.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 3 (2004): стр. 97–101.

ВУЧКОВИЋ, Мирољуб. Драмско дело у настави књижевности и језика. Београд: Просвета, 1994.

ГОЛИЈАНИН-ЕЛЕЗ, Сања. „Панорамски часови о поезији Десанке Максимовић“. Књижевност и језик бр. 1/2 (2004): стр. 141–154.

ГОЛИЈАНИН-ЕЛЕЗ, Сања. „Методички приступ лирској песми у основној школи.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 2 (2006): стр. 20–45.

ДАБЕТИЋ, Радомир. „Тумачење Шекспирове трагедије Ромео и Јулија коришћењем графофо-лија.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 3/4 (2001): стр. 51–57.

ДЕРЕТИЋ, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Нолит,

ДЕШИЋ, Милорад. Правопис српског језика. Приручник за школе. Земун: Нијанса; Никшић: Унирекс, 2004.

ДРАГИЋЕВИЋ, Рајна. „Творба речи у настави српског језика.“ Књижевност и језик бр. 3/4 (2005): стр. 347–366.

ДРАГИЋЕВИЋ, Рајна. „Типичне грешке ученика стечене у првом кругу усвајања градива у на-стави српског језика.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2008): стр. 117–126.

ДРУШТВО за српски језик и књижевност. Књижевност и језик. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

ДРУШТВО за српски језик и књижевност. Свет речи, часопис за српски језик и књижевност. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

ДРУШТВО за српски језик и књижевност. Српски језик кроз тестове. Библиотека Књижевност и језик. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 1998.

ДРУШТВО за српски језик и књижевност. Тестови из српског језика (са општинског, међу-општинско-регионалног, окружног и републичког такмичења ученика основних школа из језика и је-зичке културе). Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.

ЂИКИЋ, Данијела. „Наставна интерпретација песме Очију твојих да није Васка Попе.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 2 (2004): стр. 77–84.

112 113

ЖИВКОВИЋ, Вукосава. „Видови функционисања литерарне секције.“ Школски час српског јези-ка и књижевности бр. 3/4 (2007): стр. 52–58.

ИЛИЋ, Павле. Лирска поезија у савременој настави. – 2. изд. Нови Сад: Дневник, 1990.

ИНСТИТУТ за српски језик. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Београд: САНУ - Институт за српскохрватски језик, 1959–2006, књ. 1–17.

ЈАКШИЋ-ПРОВЧИ, Бранка. „Место драме у настави језика и књижевности и различити присту-пи њеном тумачењу.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 3 (1998): стр. 21–28.

ЈАЊИЋ, Марина. „Говорна култура у наставним плановима и програмима за основну школу.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 2 (2008): стр. 57–63.

ЈЕНЕК, Наталија. „Веб портали у припреми за реализацију наставе српског језика (стручне ин-формације).“ Школски час српског језика и књижевности бр. 3/4 (2009): стр. 107–110.

ЈОВАНОВИЋ, Јелена. „Стилска анализа новинског чланка.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2007): стр. 51–64.

КЛАЈН, Иван. Речник језичких недоумица. Београд: Чигоја, 2002.

КЛИКОВАЦ, Душка. „О метафорама за разумевање комуникације (на примеру из књижевног дела).“ Школски час српског језика и књижевности бр. 2 (1997): стр. 56–63. У: Језик и моћ (Огледи из социолингвистике и стилистике. Библиотека ХХ век, Београд, 2008.

КЛИКОВАЦ, Душка. Граматика српскога језика за основну школу. – 3. изд. Београд: Српска школска књига, 2004.

КЛИКОВАЦ, Душка. „О научном функционалном стилу.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2004): стр. 23–38.

КЛИКОВАЦ, Душка. „О врстама текстова у настави српског језика.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2006), стр. 99–110.

КЛИКОВАЦ, Душка. „Шта је то метафора.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2008): стр. 57–76.

КНЕЖЕВИЋ, Зорица. „Обрада изричних реченица у основној школи.“ Школски час српског јези-ка и књижевности бр. 2 (2005): стр. 89–93.

КНЕЖЕВИЋ, Зорица. „Како се могу обрадити жаргонизми на часовима српског језика у основ-ној школи.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 3/4 (2009): стр. 100–106.

ЛАЗАРЕВИЋ, Татјана. „Ликови у Нушићевој комедији Сумњиво лице.“ Школски час српског је-зика и књижевности бр. 3 (1998): стр. 49–61.

ЛАЗИЋ, Радивој. „Добрица Ћосић: Откриће. Обрада одломка из романа Деобе у осмом разреду основне школе.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 1 (2005): стр. 72–84.

МИЈАЛКОВИЋ, Александар. „Школски писмени задатак.“ Школски час српског језика и књи-жевности бр. 1/2 (1998): стр. 105–109.

МИЛАТОВИЋ, Вук. „Методички приступ приповеци Мост на Жепи.“ Школски час српског јези-ка и књижевности бр. 4 (1994): стр. 8–21.

МИЛОВАНОВИЋ, Богољуб. „Изражајно (интерпретативно, експресивно) читање текста.“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 4 (1991): стр. 71–75.

МРКАЉ, Зона и Татјана Лазаревић. „Истраживачки пројекти у настави књижевности.“ Књи-жевност и језик бр. 1–3. (2003): стр. 149–156.

112 113

МРКАЉ, Зона. Наставно проучавање народних приповедака и предања. Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 2008.

МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 1. Београд: Klett, 2008.

МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 2. Београд: Klett, 2009.

МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 3. Београд: Klett, 2009.

НЕШИЋ, Бранимир. „Српска народна балада Женидба Милића барјактара у настави.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 1 (2004): стр. 79–93.

НИКОЛИЋ, Љиљана. „Једно наставно тумачење песме Ђуре Јакшића Отаџбина.“ Књижевност и језик бр. 4 (1990): стр. 393–404.

НИКОЛИЋ, Милија. Стилске вежбе. Београд: Просветни преглед, 2000.

НИКОЛИЋ, Милија. „Утицај наставе књижевности на стваралачке способности ученика.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 1 (2002): стр. 29–33.

НИКОЛИЋ, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбе-нике и наставна средства, 2005, 921 стр.

НИКОЛИЋ, Милија. „Развијање језичког осећања и богаћење речника.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2007): стр. 93–103.

ОПАЧИЋ, Звонимир. „Успешна метода обраде акцента.“ Школски час српског језика и књижев-ности бр. 3/4 (1995): стр. 68–79.

ПАВЛОВИЋ, Миодраг. „План текста у припремању наставника и ученика за тумачење књиже-вног дела.“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 1 (2005): стр. 33–43.

ПАВЛОВИЋ, Радослав М. „Настава правописа и ортоепије.“ Школски час српскохрватског јези-ка и књижевности бр. 5 (1983): стр. 64–67.

ПЕТРОВАЧКИ, Љиљана. „Методичке иновације у теорији и пракси наставе српског језика и граматике.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2006): стр. 83–98.

ПЕТРОВАЧКИ, Љиљана и Гордана Штасни. Методичке апликације. Нови Сад: Филозофски факултет, 2008.

ПЕТРОВАЧКИ, Љиљана. „Исказивање услова: условне реченице.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2008): стр. 103–116.

ПЕШИКАН, Митар и Јован Јерковић, Мато Пижурица. Правопис српског језика. Нови Сад: Ма-тица српска, 1993.

ПЛУТ, Дијана. Уџбеник као културно-потпорни систем. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003.

ПЛУТ, Дијана (ур.). Квалитет уџбеника за млађи школски узраст. Београд: Институт за психо-логију Филозофског факултета, 2007.

ПОЛОВИНА, Наташа. „Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија. Једна могућност интерпретације драмског дела у настави.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 2 (2005): стр. 81–88.

РАКОЊАЦ-ПАВЛОВИЋ, Верица. „Методички приступ лирској песми.“ Школски час српскохр-ватског језика и књижевности бр. 2 (1998): стр. 23–34.

Речник књижевних термина. Београд: Нолит, 1985.

114 115

Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2007.

САМАРЏИЈА, Снежана. „Функције епитета у усменој књижевности.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2005): стр. 15–42.

САМАРЏИЈА, Снежана. „Питања класификације и терминологије усмене књижевности.“ Књи-жевност и језик бр. 1/2 (2010): стр. 1–22.

СИМЕУНОВИЋ, Жарко. „Огрешења о стандардну језичку норму као путокази при обради гра-матичких садржаја.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 1 (2006): стр. 119–130.

СТАНОЈЕВИЋ, Предраг. „Примена интернета у настави књижевности.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2008): стр. 193–203.

СТАНОЈЧИЋ, Живојин и Љубомир Поповић. Граматика српског језика. Београд: Завод за уџ-бенике, 2008.

СТОЈКОВИЋ, Душан. „Српски писци као преводиоци.“ Школски час српског језика и књижев-ности бр. 4 (2001): стр. 74–88.

СУВАЈЏИЋ, Бошко. „Неисторијске песме и лирско-епске врсте.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2007): стр. 65–78.

ТАНАСКОВИЋ, Ана. „Збирка песама Ђулићи увеоци Јована Јовановића Змаја у настави.“ Школ-ски час српског језика и књижевности бр. 2 (2005): стр. 60–72.

ТАРТАЉА, Иво. Теорија књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998.

ТЕЖАК, Стјепко. Говорне вјежбе у настави хрватског или српског језика. Загреб: Школска књи-га, 1969.

ТЕЖАК, Стјепко. Литерарне, новинарске, рецитаторске и сродне дружине, приручник за на-ставнике. Загреб: Школска књига, 1979.

ЋОРКОВИЋ, Ана. „Раслојавање језика – наставни поступак.“ Школски час српског језика и књи-жевности бр. 3/4 (2008): стр. 106–116.

ЋОРОВИЋ, Емилија. „Проблемски приступ Теодосијевом Житију светог Саве.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 1 (2007): стр. 56–70.

ХАЈДУКОВИЋ, Лука. Странице о позоришту. Расправе, огледи, критике, записи. Нови Сад: По-зоришни музеј, 2006.

ЦВЕЈИЋ, Соња. „Наставна интерпретација лирске песме Очију твојих да није Васка Попе.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 1 (2008): стр. 95–107.

ЦВЕТАНОВИЋ, Владимир и Вук Милатовић, Александар Јовановић. Методика наставе срп–ског језика (избор текстова). Београд: Учитељски факултет, 1995.

ЦВИЈЕТИЋ, Ратомир. „Методички приступ Вуковом Српском рјечнику.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 1 (1995): стр. 27–37.

ШИЛИЋ, Милан. „Обрада допусне реченице у основној школи.“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 5 (1985): стр. 58–61.

ШЋЕКИЋ, Марија. „Школе и музеји као социјални и васпитни партнери.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 2 (2005): стр. 51–59.

114 115

2.6. Предлози за коришћење веб портала у припреми и реализацији наставе српског језика23

EDUSOFT, највећа ON-LINE база образовних ресурса

http://www.edu-soft.rs

Садржи велики број стручних текстова, моделе годишњих и оперативних планова из свих обла-сти као и свих наставних предмета, обрасце за годишња, месечна и дневна планирања.

Понуђени су:– различити модели и предлози за реализацију наставе (скице часова, радни листови, материја-

ли за штампу, мултимедијалне презентације);– стручни дидактички текстови комплексног вредновања рада ученика, тестирања, оцењивање,

критеријуми описног оцењивања и сл.;– креативне идеје, дипломе, календари, значке, налепнице...

Правопис српског језика

www.vokabular.org/pravopis/

Одлика свих цивилизованих народа с изграђеним стандардним језиком јесте тежња за очувањем структуре језика, као једног од најважнијих елемената националног идентитета. Овај сајт је отворен за све људе добре воље који желе да учествују у развоју овог пројекта. Наставницима српског језика, пружа се могућност да учествују у самом пројекту, а и да се укључе у расправу о српском језику која се води на форуму овог сајта. „Циљ је да се, временом, сарадњом са тимом стручњака за српски језик, програмера и посетилаца, створи обиман фонд речи српског језика који је кроз наменске апликације доступан свима без ограничења“. На овом сајту разматрају се и најчешће језичке недоумице.

Дигитална Народна библиотека Србије

http://digital.nb.rs

Српска дечија дигитална библиотека организована је по узрасту детета (од три до тринаест година). Збирка садржи 127 дигиталних копија књига из српске књижевности за децу. Књиге се могу зумирати, а разврстане су по тематским целинама. У оквиру сајта постоји и софтвер за учење азбуке који је обогаћен анимацијама.

Међу осталим дигитализованим документима налазе се збирке старих српских новина, научних часописа, картографска грађа (збирка неколико старих атласа, Београда на старим мапама и Гене-ралштабна карта Србије), збирка старих плоча, фотодокумената (врло богата збирка са колекцијама старих фотографија и разгледница Београда, колекција портрета знаменитих Срба из XIX века и друге колекције), документациони материјали краљевских династија (Карађорђевићи, Обреновићи, Петровићи), гравире и ликовни материјали, плакати и документациони материјали. Посебну вред-ност представљају средњовековне рукописне књиге и инкунабуле. Мирослављево јеванђеље из 1180. године, јесте најстарији сачуван и у том смислу најзначајнији српски рукопис, украшен јединстве-

23 У овом поглављу наведен је кратак приказ мр Наталије Јенек, Веб портали у припреми за реализацију наставе српског језика (стручне информације) (ЈЕНЕК 2009: 107–110), допуњен избором мр Миодрага Павловића.

116

ним минијатурама. У одељку „Разно“ могу се пронаћи дигиталне копије српских Устава од 1835. године, више дигиталних докумената разноликог садржаја, виртуелне изложбе, онлајн речник биб-лиотекарске терминологије и електронске верзије разних часописа.

Јунаци античких митова

www.mitovi.beotel.rs

Овај сајт намењен је свим љубитељима грчке митологије. Све стране су илустроване интересант-ним фотографијама грчких богова и хероја. Текстови говоре о пореклу природних појава и предмета материјалне културе, друштвених заједница, верских обреда, о пореклу света и о пореклу богова. Захваљујући једноставној навигацији можемо брзо ући у свет грчке митологије.

Пројекат Растко

http://www.rastko.rs/knjizevnost/index_c.html

Сајт Пројекта Растко намењен књижевности сигурно је најпознатији и најпосећенији извор базе података из области српске филологије. Овај веб портал познат је по систематичном објављи-вању примарних и квалитетних секундарних извора за проучавање књижевних дела.

Антологија српске књижевности

http://www.ask.rs

Виртуална библиотека дела класика спрске књижевности настала је као резултат сарадње бео-градског Учитељског факултета и Мајкрософтовог центра за развој софтвера под називом Парт–нер у учењу са циљем да свету и домаћој јавности представи најпознатија остварења националне књижевности. До сада је дигитализовано преко сто наслова најпризнатијих дела из историје српске књижевности.

116

Планирање слободних активности

у настави српског језика и књижевности

118 119

3. Планирање слободних акТивносТи у насТави срПског јеЗика и књиЖевносТи

У Јединственим основама основног васпитања и образовања о програмирању је, поред осталог, речено: „Програмирање свих области наставе, рада ученика, слободних активности ... врши се на основу законских и других заједничких докумената, као и на основу претходно утврђених потреба друштвене средине, интересовања и потреба ученика“ (према ВАСИЋ 1983: 66).

То значи да у програмирању рада дружине (секције) треба поћи од њених програмских задатака који су усклађени са задацима слободних активности као делатности и са задацима наставног пред-мета. Затим ваља ускладити опште задатке дружине са оперативним задацима из годишњег програ-ма школе и са интересовањима и потребама ученика.

Ради успешног остварења своје образовнo-васпитнe функције школа је повезана са друштвеном средином, са радним и друштвено-политичким организацијама, а повезивање друштвене средине и школе остварује се програмом рада школе.

Својим програмом рада школа предвиђа с којим ће организацијама, установама и друштвеним организацијама сарађивати, које ће услове, које пружа средина, користити, у којим активностима друштвене средине ће учествовати и како ће упознавати друштвену средину са резултатима обра-зовно-васпитног рада.

У оперативним задацима годишњег програма школе наставници и ученици проналазе за-датке и садржаје рада своје секције. На пример: драмска секција ће посећивати позориште и припремати програм за ученике и родитеље, за предшколске установе; рецитаторска ће припре-мати рецитале; литерарна ће учествовати на литерарним вечерима и у изради наградних темата; новинарска ће информисати о постигнутим резултатима; језичка ће лекторисати и кориговати радове за зидне новине и листове.

При програмирању рада секција морамо водити рачуна о интересовањима и потребама уче-ника. Ученичка интересовања су разноврсна, а потребе и захтеви често нереални. Зато морамо водити рачуна о могућностима ученика и програмирати онолико задатака колико можемо ост-варити.

У литерарним секцијама ученике највише интересује писање самосталних састава (наро-чито песама), читање књига и разговор о њима, затим уређивање зидних новина, упознавање живота и рада књижевника. Предлажу: чешће организовање књижевних вечери, сусрете са ли-терарцима из других школа, више читања књижевних дела и разговор о њима, драматизовање одломака, такмичење у писању литерарних састава. Према мишљењу наставника ученике најви-ше интересује писање (највише песама) затим воле сусрете с писцима. Ученичка интересовања подстичу читањем радова других из дечје штампе, објављивањем радова, присуством књижев-ним вечерима и наступима

У рецитаторским секцијама заинтересовани ученици највише воле да рецитују и учествују у рециталима, а затим их интересује садржина и интерпретација песме, слушање плоча уметника рецитатора, улажење у тајне лепог говора и др. Предлажу да буде више рецитала и такмичења, да чешће слушају песнике. Наставници подстичу ученичка интересовања пројектовањем одабраних уметничких песама у интерпретацији познатих глумаца, упућивањем на гледање одговарајућих еми-сија на ТВ, јавним наступима и похвалама, али их обавештавају да учествовање у рецитаторској секцији подразумева и познавање говорног апарата, учење дикције, изражајно и интерпретативно казивање, познавање различитих говорних врста: уметничка рецитација, позоришни дијалог или монолог, водитељство, предавање, расправа... (ТЕЖАК 1979: 180).

118 119

У драмским секцијама ученике највише интересују глума, припремање позоришних комада и наступи. Предлажу стварање бољих услова за рад, бољи избор комада и више наступа. Мишљења наставника: ученици највише воле играње позитивних ликова, посете позоришту и јавне наступе. Ученичка интересовања подстичу се посетама позоришту, јавним наступима и похвалама.

У новинарским секцијама ученике интересује писање свих врста новинских написа и уређи-вање зидних новина. Предлажу набавку техничких средстава, више сусрета са новинарима, самос-тално лекторисање и кориговање радова.

Ученици се опредељују, углавном, за оне делатности у секцијама које им доносе афирмацију: чи-тање својих радова пред друговима, преко разгласне станице и радија; објављивање у дечјим листо-вима; наступи пред публиком итд.

Улога наставника је да подстиче и усмерава ученичка интересовања и према другим задацима и садржајима рада.

3.1. Мотивисање ученика за литерарно стваралаштво24

Настава српског језика и књижевности у основној школи, поред основних образовних и васпитних циљева има и задатак да ученике оспособи за креативни, стваралачки процес, у коме ће сваки субјекат испољити своје максималне могућности, на одређеном степену развоја и у одређеној области (од многобројних које обухвата овај предмет). Матерњи језик који се изучава у основној школи пружа разноврсне могућности за истраживање и проучавање од стране наставника и учени-ка. Активно учествовање у наставном процесу, али и у другим ваннаставним активностима, утиче на богаћење личности и стицање нових сазнања сваког учесника у настави.

Да би одговорио на све постављене захтеве, наставник мора да буде у потпуности спреман на нове изазове, отворен за нова сазнања, маштовит, млад духом и, пре свега, широко образован, вољан да се континуирано стручно усавршава. Такав наставник одгојиће ученике који ће, у почетку, као модел преузети његов однос према раду, док не изграде свој сопствени, а своју радозналост надове-заће на радозналост свог професора.

Веома често наставник се, у свакодневном раду, сусреће са проблемом како мотивисати ученике различитих способности и афинитета да посвете своје време изучавању наставних предмета. Иако је српски језик заступљен са готово највећим бројем часова годишње, не можемо очекивати да ће сви ученици радо и са вољом изучавати матерњи језик и књижевност, али се морамо потрудити да их изазовемо да обрате што већу пажњу на градиво које се обрађује.

Један од важних задатака сваког наставника јесте да утврди на које све начине може да подстак-не стваралаштво младих људи и како да мотивише и посебно ангажује заинтересоване и надарене ученике за рад при одабраној секцији у оквиру слободних активности.

Мотивација се крије у следећем:а) Омогућити ученику креативну наставу; остварити добру комуникацију на релацији профе-

сор – ученик, осмислити разноврсне приступе обавезним наставним јединицама, осмислити занимљива „предавања“ која ће појединце заинтригирати и „увући“ у истраживање поједи-них проблема, обезбедити адекватан материјал за проучавање итд.

б) Понудити младима могућност да се опробају у различитим ваннаставним активностима које су повезане са књижевношћу и језиком, организовати заједничке посете, излете, књижевне сусрете... на којима ће се поред интересовања за предмет развијати и другарство.

24 У овом поглављу наведен је текст који је ауторка ове књиге (З. М.) изложила на саветовању Настава књижевности и књижевно стваралаштво ученика, одржано 31. марта и 1. априла 1995. у Аранђеловцу.

120 121

Такмичарски дух и жеља да се има одлична оцена из српског језика прате ученике и у одабраној ученичкој дружини, али то ни у ком случају не треба да постане искључиви мотив за учествовање у слободним активностима.

На часовима литерарне секције ученике не подстичемо на књижевно стваралаштво само зада-том темом, већ се трудимо да их осмишљеним и сврсисходним лексичким и семантичким, а потом и стилским вежбама, усмеримо ка новом и богатијем доживљавању матерњег језика. Такође, млад човек, жељан да се бави литерарним стваралаштвом, добијајући податке и информације из мање познатих области (нпр. из стилистике, версификације), у игри стваралачког процеса уочава сложе-ност пишчевог задатка што, несумњиво, представља нови изазов за њега. Такмичења у беседништву или натпевавању песника не организује се у нашим основним школама на општинском и градском нивоу, међутим, њихово организовање учинило би још садржајнијим часове литерарне или реци-таторске секције. Понекад је довољно само мало подстаћи ученике да би добили инспирацију и испољили свој таленат.

Учествовање на литерарним, наградним конкурсима, за ученике је примамљиво из више разлога:

– долазе у ситуацију да још неко, поред задуженог наставника, оцењује њихов рад и процењује им способност и таленат (мада код појединаца ово изазива и страх који их спречава да учес-твују);

– ученици се труде да одаберу најбоље што су до тад написали, или да поново искажу своју вештину писања, излажући о одређеној теми;

– надају се освајању неке од награда: дипломи, похвалници, књизи, путовању, где ће се дружити са младим људима сличних узраста и склоности.

У свакој школи, мимо званичних конкурса и такмичења која се организују на нивоу града или региона, могу се осмислити литерарна такмичења и литерарни конкурси поводом: Дана школе, Школске славе, Нове године, Дана заљубљених, доласка пролећа, Ускрса и Божића. Награде за нај-боље радове могу бити пригодне књиге, али ако школа нема довољно могућности, ученици се могу наградити и објављивањем песме или приче у школском листу или читањем радова преко разгласа; истицањем рада на паноу у за то одабраној просторији; избором за песника (писца) месеца или школске године и сл.

Задужени натавник српског језика требало би да нађе времена да, у сарадњи са библиотекаром, организује дружење ученика са писцима; књижевне вечери на којима би учествовали, поред гостију, и заинтересовани ученици и наставници других струка. Читање и тумачење поезије и прозе требало би тако да изађе из уобичајених оквира учионице и прикаже се пред ученицима на сасвим нов на-чин: и мисаоно, и уметнички и садржински.

Значај оваквих књижевних манифестација је вишеструк. Млад човек добија прилику да се још у школи искаже као талентовани стваралац, да предочи другима своје идеје и да подели са другима радост доживљаја једног уметничког дела. Тако школа постаје место окупљања и након часова, а бо-равак у њој, проведен у некој ваннаставној активности, занимљиво време посвећено хобију. Такође, ученик добија могућност да се на њему познатом месту сретне са познатим писцима, да поприча о јунацима одабраног романа или приповетке, да чује још једном своје омиљене стихове. Тиме школа постаје и дом културе и омладине.

О утицају наставе књижевности на стваралачке способности ученика Милија Николић (ПАВ-ЛОВИЋ 1996: 18–19) каже: „Добар читалац је потенцијални стваралац. Основни циљ наставе књи-жевности је развијање љубави и пријемчивости према књижевној уметности и стварање трајних читалачких навика. Добри читаоци уз помоћ књижевних дела и инвентивне наставе стичу све спо-собности које су неопходне за литерарно и уопште уметничко стваралаштво. Они из уметничких текстова спонтано усвајају смисао за оригинално поступање и дивергентно мишљење. Духовним

120 121

уношењем у уметнички свет и стваралачким сарађивањем са писцима култивишу свој литерарни, језички и животни сензибилитет и стичу поуздан уметнички укус. Самим тим богате машту, ми-сли и асоцијације, шире духовне видике и стичу високе уметничке критерије. У таквим менталним околностима појачава се тежња за личном афирмацијом, а и подиже ниво аспирације до изузетно значајних животних циљева. Сво то духовно богатство преобраћа се у способност која тежи свом испољавању, а оно и не може да буде друкчије него оригинално и стваралачко. Да ли ће се тај ствара-лачки потенцијал испољавати у књижевности или некој другој уметности, у науци, проналазаштву или некој практичној делатности – подједнако је драгоцено и за појединца и за друштво.“

Ученик има потребу да се дружи, учи и да ствара. У већини школа у Србији ученици се ваља-но подстичу на литерарно стваралаштво и овом питању се посвећује одређена пажња: покрећу се школски листови, поједини ученици постају сарадници дечјих и омладинских новина, а у неким основним школама праве се и годишњи зборници најбољих ученичких књижевних радова (доду-ше, скромно опремљени и најчешће фотокопирани, настали уз помоћ наставника и родитеља-ен-тузијаста). Чланови многих литерарних секција учествују на такмичењима, пишу прозу и поезију, пригодне темате и сл. Ипак, често недостају повратне информације о успеху и пласману учесника. Првобитни занос, снове о победи и вишемесечно ишчекивање замени разочарање и ученици (мада има позитивних изузетака) изгубе вољу да конкуришу и наредне године; првобитна мотивација за стваралаштво спласне и од писања се полако одустаје.

Морамо бити изузетно пажљиви према младим људима талентованим за књижевно ствара-лаштво. Најчешће веома осетљиве, што им дозвољава узраст и песничко опредељење, повреди их „грешка техничке природе“ или случајни пропуст организатора. Понеки онда остану обесхрабрени и разочарани и изгубе свако интересовање за даљи рад у дружинама.

Наше школе пуне су даровитих песника и писаца, пуне младих са склоности према књижев-ности. Ипак, у несигурном времену, када се у породици и друштву више прича о борби за опстанак и преживљавању, поезија доспе у запећак. Млади човек, песник, у таквим околностима своју способ-ност и таленат може схватити као ману коју треба скривати. Зато је задатак наставника да открију љубав ученика према усменој и писаној речи и да је развијају безгранично, чинећи то стрпљиво и свакодневно, упорним и преданим радом у настави књижевности, граматике, говорне културе и писмености.

3.2. литерарна секција

3.2.1. босиљка Милић, Рад литерарних дружина и секција

Литерарне дружине и секције организују се у школама као слободне ученичке активности са циљем да развијају језичко осећање, неговање доброг стила и књижевног укуса. Литерарно ства-ралаштво у школама доприноси развијању активног односа према књизи и писаној речи, подстиче развијање литерарног сензибилитета и стваралачких способности ученика и развија афинитете пре-ма естетским и етичким вредностима литературе (МИЛИЋ 1999: 66).

Облици рада литерарних дружина и секција

1. Истраживање и проучавање (облици колективног, групног и индивидуалног рада)− реферати са дискусијом и литерарне дебатне трибине, прорађивање литературе.

122 123

2. Стваралачки рад;− писање и читање самосталних књижевних продукција;− литерарне вечери и сусрети;− књижевне вечери.

3. Облици практичног рада:− радни састанци;− припреме за јавне наступе, пробе, наградне конкурсе и такмичења;− припрема изложби књига;− преписка, сређивање документације, вођење летописа;− посете и излети.

Главни садржај рада литерарних дружина и секција

1. Истраживање и проучавање

Области за колективно, групно и индивидуално истраживање и проучавање:− проучавање књижевноуметничких дела, књижевне историје, критике и теорије, теорије сти-

листике и теорије писмености;− проучавање књижевних епоха и праваца, версификације, језика старијих и савремених

писаца;− проучавање и истраживање народног блага;− проучавање најновије књижевне продукције, омладинске периодике;− проучавање књижевног стваралаштва писаца са којима се планира сусрет и литературе за

обележавање годишњица значајних датума у књижевности и историји;− прорађивање литературе којом се могу дефинисати појаве код књижевних почетника: пла-

гијат, опонашање, утицаји; − шта је шунд; проучавање литературе о шунду;− жанрови и врсте стваралачког писања и сл.

2. Садржаји и области самосталног литерарног стваралаштва

− писање и читање властитих литерарних радова;− прикази и критике ученичког литерарног стваралаштва;− литерарне вечери и сусрети (нпр. поезије, приповедне прозе, есеја);− књижевне вечери (посвећене значајној књизи, књижевном опусу једнога писца, сусрету са

савременим писцем, уметницима и другим посленицима културе и културно-уметничким ју-билејима);

− усмене новине (са ужом тематиком);− учествовање на школским приредбама;− сарадња са осталим секцијама у школи и литерарним дружинама и секцијама у другим шко-

лама;− сарађивање у ђачким листовима и часописима и другој периодици;− сарађивање са месном радио-станицом;− учествовање на конкурсима, темама и такмичењима.

122 123

3. Садржаји практичног рада литерарних дружина и секција

− Радни састанци (чвршћа организованост са утврђеним термином за састанке);− анкетирање и интервјуисање;− припреме за наступе на школским приредбама, литерарним сусретима и вечерима;− припреме изложби књига као пратеће активности књижевних вечери и сусрета;− избор најуспешнијих радова (збирки и појединачних радова) којим се учествује на конкурси-

ма, наградним тематима, у листовима и часописима;− уређивање школског листа и часописа;− сређивање документације: програма, извештаја, записника, диплома, похвала, позивница,

плаката, новинских исечака (са чланцима и фотографијама);− кореспонденција (ако је од значаја);− прилози из фототеке и фонотеке дружине и секције;− вођење летописа и сл.

4. Такмичење литерарних дружина и секција

Такмичење има за циљ да афирмише рад литерарних дружина и секција којесвојим програмима, облицима и методама рада утичу на подизање квалитета наставног процеса

у српском језику и књижевности. Такмичење подстиче ученике и наставнике на проширивање и продубљивање вредности уметничког текста, на свестраније литерарно образовање својих чланова, што ће постићи праћењем достигнућа савремене науке о књижевности и језику.

Такмичење обухвата:

− све области колективног, групног и индивидуалног рада чланова литерарних дружина и секција;

− постигнуте успехе на конкурсима, наградним тематима, такмичењима (освојене дипломе и награде);

− објављивање самосталног литерарног стваралаштва у свом школском листу/часопису или другој периодици.

124 125

3.2.2. вукосава Живковић, Видови функционисања литерарне секције

У тексту се представљају одређење, подручја деловања, начин планирања, као и конкретна ор-ганизација рада литерарне секције, како у току једне школске године, тако и у оквиру целокупног процеса основног и средњошколског процеса образовања. Посебна пажња се посвећује методичким ви-довима повезивања дијахроне перспективе корелативности наставних садржаја из области језика и књижевности са системима других ваннаставних активности предмета српски језик и књижев-ност, као и синхроног плана његовог односа са другим уметностима, научним и хуманистичким дис-циплинама. Рад има за циљ да пружи увид у могућу методологију практичног организационог тока литерарне секције, као и мотивациони план активног учешћа ученика у овом сложеном систему преплитања наставне и ваннаставне праксе.(ЖИВКОВИЋ 2007: 52–58)

Кључне речи: секција, мотивација, наставна пракса, ваннаставне активности, организација

Литерарна секција би по основном одређењу представљала вид ваннаставне активности у области предмета српски језик и књижевност. Истовремено, она подразумева и посебан, додатни облик ангажовања ученика и наставника. Њено стручно вођење, активан ђачки стваралачки однос и резултати директно су усмерени ка остваривању појединих основних одредаба Закона о основама система образовања и васпитања као што су подстицање ученика за стицање што вишег нивоа еду-кације и развој интелектуалних капацитета и знања.25 Литерарна секција има за циљ запажање, раз-вијање и усавршавање посебног дара ученика, и као таква ова је област усмерена ка индивидуалном раду. У њој се нарочито испољава и продубљују тзв. сараднички однос између наставника и ђака, развијен већ у току редовног наставног процеса. „Ове сарадничке односе могуће је појачати ако се у складу са њима моделује адекватно методичко поступање, тако да се са одговарајућим гледиштима на уметнички свет дела усклађује проблемски рад ученика и инструктивно деловање наставника.“26 Како део активности функционисања литерарне секције укључује и слободно време ученика, тако се у њој подразумевају и принципи као што су: принцип слободе и добровољности, разноврсности задатака и делатности, самоактивност, организованост, индивидуалност и колективност, као и при-мереност узрасту.27 Рад литерарне секције улази у сложену предметност српског језика и књижев-ности као наставног предмета и то на двоструком нивоу: функционалног поступања и корелације наставних подручја.28 Функционално поступање садржано је у успешном неговању културе писме-ности, високом степену повезаности задатих облика изражавања из редовне наставе са индивиду-алним ђачким афинитетима и интересовањима. „Савремена методика, и теоретски и практично, све више респектује ученикову литерарну сензибилност, која се може одговарајућим истраживачким поступцима конкретније одредити.“29 Свакако да је утицај редовног наставног процеса на облике

25 Закон о основама система образовања и васпитања објављен је у „Службеном гласнику РС“ бр. 62/2003, а ступио је на снагу 25. 06. 2003. Овде су наведене неке од његових основних одредаба из члана 2. и 3. које се односе на одређење делатности образовања и васпитања, односно на његове циљеве.

26 Љиљана Бајић, „Сараднички односи у настави књижевности“, Књижевност и језик, Београд 2006, LIII, бр. 1–2, стр. 38.

27 Набрајање основних принципа активности слободног времена наведено је према тексту: Владимир Јанковић, „Педагошка проблематика слободног времена“, Педагогија (зборник текстова), Загреб, 1969, стр. 135.

28 Оба подручја наведена су према пропису њиховог репрезентативног избора у књизи: Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Београд, 1992, стр. 10.

29 Др Ратмира Пјанић, „Извори мотивације у настави књижевности“, Школски час, Београд, 2004, XXII, бр. 4–5, стр. 46.

124 125

рада у ваннаставним активностима велики, међутим овај однос никако није једносмеран. Садржаји који су обрађени у оквиру литерарне секције могу се снажно рефлектовати на модел редовног часа доприносећи стварању ученика самосталног тумача, сарадника у процесу извођења наставе, као и узора осталима који желе да прошире, продубе и обогате своје хоризонте знања. „Снажни обра-зовни утјецаји, којима су ученици потчињени у бројним ваннаставним облицима живота и рада у школи, остављају видан траг и у образовном погледу (...) С једне стране, све је већа потреба за индивидуализацијом наставе, а с друге стране, настава добива задатак да повезује, искоришћује и сумира тако бројне резултате образовних утјецаја“30 Неговање лепе писане речи је мукотрпан по-сао, али су његови резултати вишеструко видљиви. Познато је да се иза устаљене фразе „дете је талентовано и лепо пише“ заправо крије велики претходни труд како ученика, тако и учитеља, од-носно наставника. У уској вези са тим је и једно од најчешћих практичних питања које се намеће, а то је како литерарно талентованог ученика правилно усмерити да што шире развије и усаврши свој дар. Један од поузданих путоказа за неговање лепе речи је свакако додатна врста литературе, прилагођена учениковом узрасту, интересовању, његовим властитим књижевним склоностима, али понекад и природи задатог темата. На овом плану не треба страховати да ће ученик бити спутан да угледањем на стваралаштво познатих писаца занемари сопствени израз. Треба имати на уму ми-сао Теофила Готјеа: „Ко није почео имитирајући, никад неће бити оригиналан“,31 поготово што се посебно у основној, па и у средњој школи, ради о сложеном процесу развијања индивидуалности, а самим тим и личног стила. Према речима Павла Илића „наставник је књижевни посленик, истра-живач и стваралац.“32 У организацији и стручном вођењу литерарне секције све ове три стручне димензије личности наставника, неопходне и за успешно извођење наставе, долазе до потпуног из-ражаја. Примера ради, навешћемо могући избор додатне литературе за велик број различитих све-тосавских књижевних конкурса, који се сваке године расписују и то за ученике различитог узраста и степена образовања. У млађим разредима основне школе када је фантазијско мишљење развијено, а принцип очигледности веома важан, избор литературе може бити сконцентрисан на бајколике представе Растка Немањића као одбеглог принца, а као помоћна средства могу се користити слајдо-ви или звучне читанке, које ће додатним ангажовањем визуелно-акустичних ефеката још више про-будити ученичку машту. У старијим разредима основне школе33 ђаци се већ у току редовне наставе упознају са народном традицијом (песмама и предањима) о светом Сави, као и са лирским из-разом Војислава Илића на ову тему, те и са одломцима из конкретних дела самог првог српског писца. У њима се поред оформљене представе о одбеглом принцу и подвижнику, сада развија слика вечитог путника, миротворца и занимљивог саговорника. Са друге стране, на овај начин се ствара добра мисаона и доживљајна подлога, како би се у средњој школи могли користити захтевнији извори као што су одломци из Теодосијевог и Доментијановог житија, затим одго-варајући изводи из Библије, речи познатих песника и беседника попут Васка Попе, Љубомира Симовића или Матије Бећковића. Суочавање ученика са разноликошћу текстова насталих у вези са једном историјском личношћу на најбољи начин показују да је она вечито врело надахнућа и потенцијал различитог начина израза, те се на тај начин посебно мотивишу за самостално стваралаштво, а пракса педагошки усмерава ка остваривању додатних васпитних и естетских циљева. Постављајући их у улогу стваралаца, наставник на овакав начин развија њихову чита-лачку културу, те се успоставља позната спрега на линији: читање изабраних текстова – дечје

30 Перо Шимлеша, „Анализа наставног процеса“, Педагогија (зборник текстова), Загреб, 1969, стр. 231.31 Драгиша Живковић, Драгољуб Недељковић, Проучавање књижевног дела, Београд, стр. 117.32 Павле Илић, Лирска песма у савременој настави, Нови Сад, 1980, стр. 131.33 О заступљености дела светог Саве и о светом Сави, као и о проблемима њиховог проучавања детаљно је

писано у тексту: Емилија Ћоровић, „Проблеми проучавања дела светог Саве и о светом Сави у настави српског језика“, Књижевност и језик, Београд, 2005, LII, бр. 3–4, стр. 381-393.

126 127

језичко стваралаштво – читалачка култура.34 Ученицима се практично представља да и највећи писци израстају из одређене традиције стварајући нову, јер на тај начин аутор „надживљује себе и продужује се кроз утицаје, тумачења, побијања; из сваког великог дела, као из старог пања избијају безбројне младице.“35 На овај начин се ученицима представља као тачна позната ми-сао Томаса Стерна Елиота изречена у његовом есеју из 1919. године Традиција и индивидуални таленат да ниједан песник нема целовито и независно значење сам за себе, а да се традиција и индивидуални таленат стичу великим трудом, те успевају само они којима је стало до тога.36

Корелативни план подразумева вертикалну повезаност ове секције са осталим из оквира предметности матерњег језика и књижевности (новинарском, драмском, рецитаторском), као и хоризонталну повезаност са другим уметностима и научним и хуманистичким дисциплинама (ликовним васпитањем, музичком културом, историјом, географијом, филозофијом, грађанским васпитањем, верском наставом и сл). У вези са овим планом уско је повезано додатно мотива-ционо тежиште ученика за креативношћу и индивидуалним стваралаштвом. Ученик је посебно надахнут да ствара уколико постоји могућност да се његово дело у целини или одломку штампа у школском листу или некој другој врсти публикације, уколико може да међу својим вршњацима јавно иступи и да прочита рад у оквиру драмске представе на школској приредби, књижевној трибини, приликом сусрета са познатим писцем. Литерарна секција, захваљујући многобројним књижевним конкурсима који се објављују почев од Просветног прегледа, преко дневне штампе до различитих сајтова школа и организација, пружа вредном и талентованом ученику могућност путовања, различитих сусрета, гостовања у различитим радио и телевизијским емисијама, а у последње време све су чешће и новчане награде које се добијају за једно од три најбоља освојена места на одређеном конкурсу. Ученици су на тај начин вишеструко подстакнути да се огледају и такмиче са својим вршњацима. Врсте темата су пригодног (задате теме) или слободног каракте-ра (песме, приче, драме, есеји). Наставник их остварује кроз различите облике, попут домаћих задатака, писмених задатака или слободног стваралаштва ученика, где се тражи увид у сопстве-ну збирку или циклус песама, прича, итд. Нарочито у средњој школи све су чешћи захтеви за писањем есеја, те је ту сарадња наставника различитих предмета неопходна. Да би се постизали успеси у стварању овако сложених жанровских система, неопходно је добро осмишљено усмера-вање, разноликост приступа, а који треба да воде ка ширењу радозналости и жеље да се открије непознато. Психологија нас учи да је у процесу развоја мишљења необично важно пробудити жељу за открићем: „Код истакнутих мислилаца – научника, уметника, проналазача – посебан покретач мисаоног напора често је стваралачка тежња да се сазна оно што је непознато. Често је код њих такав мотив основни мотив целокупне њихове активности и његовом задовољењу жртвују се многа разна задовољства.“37

Слично правилима редовне школске праксе, наставник или наставници38 који су задужени за вођење литерарне секције треба да на почетку школске године сачине оперативни и годишњи план њеног рада. Ова два, међусобно усаглашена облика планирања, треба да садрже прецизне одреднице метода и форми рада, времена и места одржавања састанака и консултација чланова, предвиђени интензитет сарадње са ученицима с обзиром да он варира током школске године и да треба да буде у складу са постојећим активностима школе и шире заједнице (приредбе,

34 О овоме видети детаљније у: Владимир Миларић, Дјечје језичко стваралаштво, Нови Сад, 1969.35 Жан Сезнак, „Књижевна традиција – западњачко гледиште“, Филолошки преглед, Београд, бр. III–IV, 1964,

стр. 15.36 Више о томе видети у књизи: Т. С. Елиот, Изабрани текстови, Београд, 1963.37 Никола Рот, Општа психологија, Београд, 2004, стр. 189.38 У школама са већим бројем ђака, посебно када се настава одвија у две смене, препоручљиво је да секцијом не

руководи један, него два наставника. Њиховом сарадњом, усаглашеним циљевима и организационим током, знатно се са једне стране, побољшава квалитет рада секције, а са друге, олакшава практично одржавање редовних и ванредних састанака са ученицима.

126 127

књижевни сусрети, трибине, гостовања и сл.), али и у складу са обавезама ученика у процесу редовне наставе. Садржај састанака се уноси у посебан дневник за додатне активности, који се у школама редовно користи неколико последњих година. Годишњи програм рада предаје се на почетку школске године и то до 15. септембра (што је такође предвиђено поменутим Законом о основама система образовања и васпитања, члан 81), те план и програм рада литерарне секци-је чине његов саставни део. На крају активног извођења редовне наставе, дакле у јуну месецу, прави се годишњи извештај о раду и резултатима рада секције, који представља део званичног Годишњег извештаја о раду школе, а он се предаје педагошко-психолошкој служби, директору и Школском одбору као највишем органу рада школе, на чијој се редовној седници верификује и оцењује. Иако се на први поглед може чинити да је састављање ових планова и извештаја додат-ни непотребни административни посао, њихово коректно вођење не само да олакшава процес практичне организације, него, што је веома драгоцено, вишегодишњим праћењем и поређењем постаје оријентир сагледавања развоја, али и евентуалних грешака и начина њихове корекције. На редовним, ванредним састанцима, спонтаним сусретима и разговорима са ученицима у вези са њиховим литерарним стваралаштвом не треба бити шкрт у речима похвале, а евентуалне стилске пропусте треба постепено кориговати. На ученике посебно стимулативно делује и поне-ка анегдота или податак о познатом књижевнику који је рано, још у школском узрасту, у коме се и они тренутно налазе, почео да пише и објављује прве радове. Примери да су рецимо Војислав Илић, Јован Дучић или Алекса Шантић управо као школарци започели свој песнички пут делују стимулативно, а додатна обавештења како су поменути лирици читав свој живот тежили ка уса-вршавању израза, делују подстицајно и стварају код ђака жељу за властитим усавршавањем.

Не само основно полазиште, већ и стална мисао водиља сваком наставнику који се прихвати сложеног и захтевног посла као што је организација и вођење литерарне секције требало би да буде претпоставка да се међу његовим ученицима можда крије неко од будућих писаца.39 На наставнику је додатна одговорност да талентованог појединца не само уочи, него да у складу са сопственим пе-дагошким, психолошким и уже стручним знањем усмери тај таленат да се развија даље.

39 То је полазиште које је посебно истицао и Слободан Дукић: „Литерарна секција „Ваљевске гимназије“ наставља традицију познатих литерата: Десанке Максимовић, Матије Бећковића, Дејана Мијача, Петра Пајића... Од тог сазнања полазе сви нови чланови како би са пуном одговорношћу и обавезом пред самим собом и другима приступили овом послу, неговању лепе речи.“ – Слободан Дукић, „Једна школска година у раду литерарне секције ’Десанка Максимовић’ Ваљевске гимназије“, Свет речи, Београд, 1997, I, бр. 1, стр. 68.

128 129

3.2.3. слађана Павловић, Ваннаставне активности у дијалекатском крају на примеру литерарне секције ОШ ,,Јован Курсула“ у Варварину40

„Детиња душа није ћуп који треба напунити, већ огњиште које треба разбуктати“ Монтењ

Литерарна секција представља вид ваннаставне активности у области предмета Српски језик и књижевност и посебан, додатни облик ангажовања ученика и наставника. Њено стручно вођење, активан ђачки стваралачки однос и резултати директно су усмерени ка остваривању појединих од-редаба Закона о основама система образовања и васпитања као што су подстицање ученика за сти-цање што вишег нивоа едукације и развој интелектуалних капацитета и знања.

видови функционисања литерарне секције

Овде се представљају41 подручја деловања, начин планирања, као и конкретна организација рада литерарне секције, како у току једне школске године, тако и у оквиру целокупног процеса основног образовања. Велика пажња посвећује се вертикалној корелацији наставних садржаја из области је-зика и књижевности са другим ваннаставним активностима у школи које произилазе из Српског језика и књижевности (новинарском, драмском, рецитаторском секцијом), као и хоризонталној по-везаности са другим уметностима, научним и хуманистичким дисциплинама. Тако се пружа увид у могућу методологију практичног организационог тока литерарне секције, као и мотивациони план активног учешћа ученика у овом сложеном систему преплитања наставне и ваннаставне праксе.

слика бр. 1

40 Овде је дат одломак из мастер рада Слађане Павловић који је одбрањен априла 2010. на Филолошком факултету. (Ментори: доц. др Зона Мркаљ и доц. др Вељко Брборић.)

41 Видети слику бр. 1.

ЛИТЕРАРНАСЕКЦИЈА

ОБЛИЦИ РАДА

МОТИВАЦИЈА

ПОДРУЧЈАРАДА

РЕДОВНAНАСТАВА

ОРГАНИЗАЦИЈА

ВРСТЕ ТЕМАТА

ПОЛАЗИШТА

ИСХОДИ

128 129

Функционисање литерарне секције

Рад у овој секцији је слободно опредељење ученика. Она је организована са циљем да ученици развију језичко осећање, негују добар стил и књижевни укус. Своју литерарну вештину остварују писањем радова и учешћем на различитим конкурсима, проучавајући најразличитије теме и раз-нородне жанрове. Учешћем у овој секцији њени чланови развијају адекватан однос према књизи и писаној речи, стваралачке способности и афинитете према естетским и етичким вредностима.

„Савремена методика, и теоретски и практично, све више аспектује ученикову литерарну сензи-билност, која се може одговарајућим истраживачким поступцима конкретније одредити“.42

У оквиру Српског језика и књижевности као наставног предмета активност ове секције огле-да се на двоструком нивоу: функционалног поступања и корелације наставних подручја.43 Функ-ционално поступање је видљиво у успешном неговању културе писмености, повезаности задатих облика изражавања из редовне наставе са индивидуалним ђачким афинитетима и интересовањима према књижевности и писменом изражавању.

Литерарна секција не би могла да функционише без вертикалне корелације са другим секција-ма у школи које произилазе из српског језика и књижевности (новинарском, драмском, рецитатор-ском), као и хоризонталне повезаности са другим уметностима, научним и хуманистичким дисци-плинама (музичка и ликовна култура, историја, географија, грађанско васпитање, верска настава, информатика).

Мотивација44 је изузетно битна за индивидуално стваралаштво и креативност ученика. Посеб-но ако се ученички рад објави у дневном листу, чита на књижевној вечери, школској приредби, књи-жевној трибини, приликом сусрета са познатим писцем. На ученике стимулативно делује и понека анегдота или податак о познатом књижевнику који је рано, још у школским данима, почео да пише и објављује радове. Похвале и награде рађају жељу да се понови успех, изазивају одушевљење и свест о сопственој вредности.

Утицај редовног наставног процеса на ваннаставне активности је велики, али није једносмеран. Обрађени садржаји у оквиру ове секције могу се рефлектовати и на редовном часу, доводећи до тога да ученици постану самостални тумачи или сарадници у извођењу наставе, као и узор осталима који желе да прошире, обогате и продубе своје знање.

Неговање културе писмености је изузетно мукотрпан посао, али су резултати видљиви. Благо- времено уочен таленат може афирмисати ученика као надарену личност и наговестити његов евен-туални професионални стваралачки развој и ангажман у будућности. Лоше је, уколико наставник не уочава и уважава потенцијал за креативно стваралаштво ученика, запоставља га, или искључује из наставног процеса.

Приликом рада са ученицима који су надарени за литерарно стваралаштво нарочито треба бити обазрив у конкретним радним околностима. Ученици који немају литерарних стваралачких афи-нитета не би требало да се осете инфериорним, нити да дођу до погрешних закључака о томе да се у настави књижевности, језика и језичког изражавања може бити успешан једино као уметнички стваралац. Таквим ставом формирала би се рђава радна атмосфера, а одступило би се и од основних идејних, предметних и смисаоних поставки наставне праксе књижевности и језика.

Многи наставници су сигурно били у дилеми како талентованог ученика усмерити да што више развије и усаврши свој дар. Једна од могућности је и додатна литература, прилагођена његовом узрасту, интересовању, књижевним склоностима (ка поезији или прози), а понекада и задатој теми. 42 Др Ратомир Пјанић, „Извори мотивације у настави књижевности“, Школски час, ИП Ваша књига, Београд,

2004, XXII, бр. 4–5, стр. 46.43 Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 1992. стр. 10.44 Видети слику бр. 1.

130 131

На тај начин он развија читалачку културу, а истовремено се ствара спрега: читање одабраних тек-стова − дечје језичко стваралаштво − читалачка култура.45

слика бр. 2

Чиниоци дечјег стваралаштва

Не треба се плашити да ће талентовани ученици изгубити сопствени израз ако се угледају на стваралаштво познатих писаца. Треба имати на уму мисао Теофила Готјеа: „Ко није почео имити-рајући, никад неће бити оригиналан“.46 Ученици ће кроз основну и средњу школу развити своју ин-дивидуалност и лични стил.

Према речима Павла Илића: „Наставник је књижевни посленик, истраживач и стваралац“.47 У организацији и стручном вођењу литерарне секције све ове три стручне димензије личности настав-ника, неопходне и за успешно извођење наставе, долазе до изражаја. У раду ове секције посебно се продубљује сараднички однос између наставника и ученика, развијан већ у току редовног наставног процеса.

„Ове сарадничке односе могуће је појачати ако се у складу са њима моделује адекватно методи-чко поступање, тако да се са одговарајућим гледиштима на уметнички свет дела усклађује проблем-ски рад ученика и инструктивно деловање наставника“.48

Култура усменог и писменог изражавања изузетно је важна, а сведоци смо да се последњих го-дина све више употребљавају енглеске речи у усменом и писменом изражавању младих (писмени задаци), а греши се и у правопису. Изгледа да се превише времена проводи на интернет сајтовима,

45 Видети слику бр. 2. Владимир Миларић, Дечје језичко стваралаштво, Културни центар, Нови Сад, 1969.46 Драгиша Живковић, Драгољуб Недељковић, Проучавање књижевног дела, Завод за уџбенике, Београд, стр.

117.47 Павле Илић, Лирска поезија у савременој настави, РУ Радивој Ћирпанов, Нови Сад, 1980, стр. 131.48 Љиљана Бајић, „Сараднички односи у настави књижевности“, Књижевност и језик, Друштво за српски језик

и књижевност Србије, Београд, 2006, LIII, бр. 1–2, стр. 38.

читање изабранихтекстова

дечје језичкостваралаштво

књижевно-теоријска објашњења

читалачкакултура

130 131

где се размењују „поруке“ које захтевају брзи одговор, тако да се не води рачуна о правилности изражавања у писаном облику, а усмено изражавање је изузетно скучено.

Неки ученици, под изговором да су „заборавили“ ћирилично писмо, све више употребљавају латинично. Јесу оба писма равноправна, али треба радити на очувању ћирилице. Није узалуд наш познати песник Душан Радовић не тако давно упутио апел „Волимо српски језик свакога дана по мало, јер он нема никога другог осим нас!“49

Ако постоје могућности добро је подстаћи ученике да у свој рад у ваннаставним активности-ма што више почну да укључују и рачунарске садржаје. Ученици у сарадњи са наставником пово-дом појединих конкурса, занимљивих тема и књижевних дела, могу формирати форуме, осмислити садржаје и руководити радом блога, укључујући се у дискусије.

Уколико успеју да створе малу онлајн заједницу познаника који о књижевности и литерарним радовима дискутују, размишљају и размењују гледишта, ученици и наставници ће постићи доста. Интернет ће их довести и до других, превазићи ће оквире школе, града, државе и повезати са шко-лама и организацијама у којима се баве истим активностима,50 па ће размена мишљења и ставова, постати извориште занимљивог и корисног.

Овакви видови активности могу показати ученицима да слободне активности нису изоловане од живота, већ да могу постати средство сарадње међу људима, посредник у упознавању других који имају блиска интересовања и теже ка остваривању сличних животних циљева.

Наставник који је задужен за вођење секције сачињава годишњи и оперативни план рада. Пла-нови садрже прецизне теме, облике, методе и форме рада, време и место одржавања састанака и консултација чланова, предвиђени интензитет сарадње са ученицима с обзиром на то да он варира током школске године и да треба да буде усклађен са постојећим активностима школе и шире зајед-нице (књижевне вечери, песнички сусрети, приредбе, гостовања, трибине), а такође и са обавезама ученика у процесу редовне наставе.

Садржај састанака уноси се у посебан дневник за додатне активности, који се у школама редовно користи неколико последњих година. Годишњи програм рада51 предаје се на почетку школ- ске године. Он се може мењати сваке године додавањем нових тема за рад. Најважније је да обух-вати истраживање и проучавање књижевноуметничких дела, књижевних праваца, народног блага, креативно писање (самостално ученичко стваралаштво) и практичан рад (састанке, посете, припре-ме за јавне наступе).

На крају другог полугодишта, у јуну, прави се годишњи извештај о раду и резултатима рада секције, који представља део званичног Годишњег извештаја о раду школе, а он се предаје педаго- шко-психолошкој служби, директору и Школском одбору, као највишем органу рада школе, на чијој се, редовној седници верификује и оцењује.

На редовним и ванредним састанцима, треба разговарати са ученицима о њиховом стваралаш-тву, не штедећи речи хвале, а евентуалне стилске пропусте постепено кориговати. Индивидуалност и оригиналност њихових радова објективно проценити, као и начин на који су успели у креатив-ности и да ли су имали слободу у размишљању, стилу и изразу. Тако ће се чланови секције оспособи-ти да пишу разне врсте текстова, сходно узрасту и у складу са правилима конкурса.

Неговањем литерарног стваралаштва, руководилац секције усмерава и помаже члановима секције да што више развију своје стваралачке потенцијале. Стваралачки дух омогућава ученицима да спремно ступају у везу са светом и збиљом, да разумеју његову сложеност и разрешавају проти-вуречности којима је савремено доба испуњено, да комуницирају са другима уз уважавање разли-

49 Преузето из: Душка Кликовац, Српски језик за осми разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008, стр. 17.

50 Литерарна секција ОШ „Јован Курсула“ у Варварину, остварила је контакте са школом у Шпанији и организацијама у Норвешкој, Јапану и САД.

51 Видети прилог у табели.

132 133

читих гледишта и ставова, али и да умеју да саопште своје идеје на разложан, коректан и толерантан начин.52 Непосредан васпитно-образовни циљ ученичких слободних активности омогућава сваком ученику максимално потврђивање своје личности на образовном, сазнајном, друштвеном и личном плану.

Стална мисао водиља сваког руководиоца секције треба да буде да се међу ученицима можда крију будући писци и да он има одговорност да такве појединце уочи и да их у складу са сопственим педагошким, психолошким и уже стручним знањем, усмери да свој таленат развијају даље.

Прилог (табела)

Облици изражавања литерарне секције ОШ „Јован Курсула“ у Варварину

Усмено изражавање Писмено изражавањеКомбиновани

облициизражавања

Остали видови изражавања

изражајно читање •самосталног стваралаштва казивање прозног •текста дијалог• усмена групна •презентација гостовање у радио •и телевизијским емисијама

план рада•вођење записника •секцијелитерарно •поетско и прозно стваралаштвоформирање •базе података о освојеним наградама (на сајту школе)штампање •часописаизрада антологије •награђених радова у електронском облику

индивидуалне •или групне мултимедијалне презентације поводом конкурса

организовање •књижевне вечери у корелацији са осталим секцијама у школиорганизација •и реализација изложбе (о писцу, делу)корелација са •културним институцијама локалне заједницесарадња са •дневним новинама, дечјим часописима и медијимапеснички сусрети•

52 Видети: Закон о основама система образовања и васпитања објављен у Службеном гласнику РС, бр. 6/2006.

132 133

3.3. новинарска секција

3.3.1. снежана костадиновић, Новинарска секција ОШ „Вук Караџић“ у Београду (оснивање, планирање и рад)

Један од основних циљева сваке секције јесте подстицање стваралачког рада ученика, покушај да се реализују оне видљиве или вешто скривене креативне способности које се крију у сваком од нас. Оснивање (покретање) нове секције у школи велика је одговорност, али и радост свих који учествују или подржавају њен рад.

Новинарска секција се организује за ученике од V до VIII разреда, уз континуирано укључивање и мотивисање ученика млађих разреда да учествују у њеном раду, у складу са својим могућностима и интересовањима. Састанци се одржавају најчешће једном недељно током читаве наставне годи-не. Не морају бити реализовани искључиво у просторијама школе. Програм секције, са крајњим исходом штампања школског листа, пружа могућност за рад на терену, као и посете установама чија делатност поспешује њен рад. Пожељно је мотивисати што већи број ученика и наставника да суделују у стварању школског листа, јер нас осећај припадности и тимског рада чини задовољнијим и успешнијим.

Улога наставника – руководиоца радом секције веома је специфична. У осмишљавању плана, могуће је испољити већу креативност, самосталност и оригиналност, а однос са ученицимаје сарад-нички, блискији, заснован на заједничким интересовањима, размени идеја, поштовању и поверењу.

Глобални оријентациони план секције мора да се темељи на јасним, реалним и конкретним васпитно-образовним циљевима и задацима: поступно и систематично овладавање основним тер-минима и врстама новинарског изражавања; подстицање и неговање стваралачких активности, развијање критичког мишљења, активно учествовање у животу и раду друштвене заједнице, као и афирмација и остваривање циљева са подручја моралног, хуманистичког, интелектуалног и естет-ског васпитања.

Све активности везане за оснивање, планирање и рад новинарске секције, могу се, условно, гру-писати у неколико основних корака.

1. корак

образовање редакције, рад на концепцији школског листа и подела задужења

Благовремено, путем књиге обавештења или истицањем информације на огласној табли, потребно је обавестити ученике о времену и месту одржавања првог састанка Новинарске секције. Позив може бити осмишљен и духовито, што ће ученике додатно заинтересовати, али треба и на-говестити особине неопходне за успешан рад: одговорност, креативност, тимски дух, поузданост, знатижељност, марљивост...

Први састанак, на коме ће се вршити пријем и одабир чланова, мора бити пажљивоприпремљен и организован. Остваривање циљева биће делотворније ако задужени наставник оформи стручни тим својих колега, који ће му помоћи да сваки ученик буде укључен у жељену активност у складу са својим интересовањима и способностима.

У оквиру образовања редакције, ефикасан је рад по систему „деска“ – у групама сличне оријен-тације: литерарна, информативна, ликовна, информатичка, забавна... Свака од ових мини редакција

134 135

бира свог уредника и најужи радни тим. Уредници група, главни и одговорни уредник – руково-дилац секције, и стручни сарадници (најчешће руководиоци осталих секција у школи, предметни наставници и учитељи, који се могу по потреби и жељи укључивати у рад) заједнички одлучују о завршној концепцији и одабиру чланака за школски лист. Квалитетних прилога је увек више, па амбициознији могу, у сарадњи са информатичком, литерарном и ликовном секцијом, ажурирати сајт школе или покренути електронски часопис, који ће се постављати једном у тромесечју. Ово је одличан маркетиншки потез у циљу популаризација рада како ученичких дружина, тако и читаве школе, а не тражи никакве додатне материјалне трошкове.

Полазна концепција листа ствара се на основу изношења ученичких идеја о рубрикама које би, по њиховом мишљењу, требало да садржи идеалан школски лист. Све идеје потребно је систематично записати на табли. Затим се, на основу реалних могућности и увида у планирани обим листа, врши одабир најзанимљивијих рубрика. Већ тада, стварају се услови да чланови секције до-бију своје прво задужење – истраживање шта о датом избору мисле ученици њихове школе. Руково-дилац секције даће им сва потребна упутства и припремљен материјал на основу кога ће извршити анкету о томе шта би у школском листу најрадије читале њихове другарице и другови. Резултати анкете олакшаће им доношење одлуке о завршној концепцији листа.

Искуства у раду говоре да радо читан школски лист треба да представља комбинацију образо-вног, актуелног, информативног и забавног садржаја. Неке од најчитанијих рубрика су оне у којима су дати ученички интервјуи с поводом (са познатим личностима), али и са наставницима или уче-ницима школе, литерарни радови ученика, њихове репортаже са путовања и екскурзија, резултати са такмичења, новости из света филма, музике, моде, информатике, представљање неког необичног спорта... Многима је омиљен „Велики одмор“ – лапсуси наставника и ученика, тестови знања или интелигенције, укрштенице, судоку... Једна од најоригиналнијих и ученицима најинтересантнијих рубрика школског листа „Вук“ ОШ „Вук Караџић“ из Београда, јесте „Чик, погоди ко је?!“ у којој се ученици позивају да, на основу кратког интервјуа и слике из детињства неког наставника, погоде о коме је реч. Наравно, обично следи слатка награда – чоколада за оног ко се први јави загонетној личности. Атрактивна је и рубрика „Нај-нај генерације“ у којој се крајем школске године објављују резултати анкете међу ученицима ко је најперспективнији, најплеменитији, најшармантнији уче-ник/ученица осмог разреда, нај спортиста, нај пар, нај осмех...

Након јасно постављеног циља, све је много лакше и прелази се на корак број 2.

2. корак

Едукација чланова Новинарске секције

За успешан рад неопходна је упоредна теоријска и практична едукација чланова Новинарске секције. И наставницима и ученицима у томе од велике користи може бити Лексикон новинарства (Група аутора. Београд: Савремена администрација, 1979). Ова књига нам може помоћи да стекнемо и пренесемо основна знања везана за теорију и праксу у новинарству, његовим жанровима, систему информисања, коректурној шеми, маркетингу, штампању и дистрибуцији листа.

3. корак

Рад и истраживања не терену, посете и промоције

Овај домен рада секције посебно је пријемчив за ученике. У оквиру њега комбинују се практична вежбања, рад на терену, са дружењем, сазнавањем новога, информисањем и учењем путем методе показивања.

134 135

Представљање часописа различитих оријентација (за младе, научног, забавног, страног, домаћег, са најдужом традицијом, школског...) послужиће им као извор и едукације и инспирације.

Организована посета Сајму књига може имати вишеструке васпитно-образовне циљеве. Пре одласка, треба осмислити план рада и поделити задужења. Ученици могу правити мини-интер-вјуе са познатим личностима које ће сретати на сајму, бележити утиске посетилаца, представљати најтраженију књигу, тражити ону са најлепшим повезом, најмањих и највећих димензија, и уз све то долично се забавити и дружити.

Посета штампарији или неком графичком центру може се организовати уз помоћ Савета роди-теља који ће на родитељским састанцима пренети информацију осталима. Увек се нађу људи добре воље који су у могућности да остваре сличне контакте и подрже младе нараштаје у стваралачким настојањима.

Заједнички одлазак у позориште пружиће материјал за приказ актуелне позоришне представе, али и право освежење, награду за уложени труд током школске године.

4. корак

Анализа и одабир радова, задаци везани за реализацију штампања школског листа

Активности везане за ово подручје се преплићу, не одвијају одједном, нити нужно у завршном процесу рада.

На популаризацији листа треба радити током читаве школске године – укључивањем што већег броја сарадника, спровођењем анкета, објављивањем конкурса за најлепшу фотографију школе, нај-занимљивијег догађаја са великог одмора, излета, вести, извештаја или репортаже са неког значај-ног догађаја из школског живота (Дан Школе, Школска слава Свети Сава), са промоција, књижевних вечери и сл.

Анализа и одабир радова врши се по критеријуму квалитета. Подстиче се афирмисање позитив-них животних вредности. Бирају се образовни, информативни, актуелни и ученицима атрактивни чланци.

Школски лист се најчешће објављује крајем школске године, представљајући слику збивања из живота читаве школе, те се за организацију штампања школског листа (које подразумева значајна финансијска средства) задужује Школски одбор, директор, Савет родитеља, секретар и рачуновод-ство. На овај начин заокружује се активност великог броја учесника и излазак школског листа пред-ставља радостан и значајан догађај за све.

Објављени бројеви школског часописа биће драг поклон гостима на школским прославама, може се по симболичној цени продавати ученицима, поклањати одличним ученицима, или на неки други начин, чиме ће се афирмисати рад школе и секција у оквиру ње.

Често неправедно запостављене, школске секције ученици доживљавају као оазу игре, дружења и топлине усред преобимног обавезног школског програма. У њима су се пронашли многи поједин-ци, касније значајни за свет уметности, новинарства или науке, јер као што се каже у Малом принцу: „И баобаби су некад били мали“.

Предлог плана рада Новинарске секције

1. Пријем и одабир чланова секције на основу интересовања и способности2. Организација рада редакције и подела задужења у оквиру редакције3. Осмишљавање концепције листа – представљање једног награђеног школског листа 4. Анкета међу ученицима школе: Најзанимљивије рубрике

136 137

5. Утврђивање концепције листа 6. Лексикон новинарства – врсте новинарског изражавања – вест 7. Вест – практична вежба 8. Анализа прилога за нови број 9. Коректурна шема (прилог у Лексикону новинарства)10. Коректура – практична вежба11. Извештај12. Извештај – практична вежба13. Посета Сајму књига14. На новинарском задатку (Трагом догађаја...)15. Анализа радова са новинарског задатка16. Информатичко образовање (сарадња са информатичком секцијом и наставником информа-

тике)17. Представљање електронског издања школског листа18. Интервју19. Анализа реализованих интервјуа20. Илустрације у новинарству21. Репортажа22. Анализа пристиглих репортажа23. Анкета о актуелним догађањима у школи и шире 24. Заједнички одлазак у позориште25. Анализа и одабир радова за школски лист26. Анализа и одабир радова за школски лист27. Анализа и одабир радова за школски лист28. Боје у новинарству – идејни предлози за насловну страну (сарадња са ликовном секцијом и

наставником ликовне културе)29. Маркетинг – анализа конкретних предлога маркетиншке групе30. Посета штампарији31. Интернет и његова примена у новинарству32. Представљање једног страног забавног листа за децу и омладину (по избору ученика)33. Представљање једног научног часописа34. Анкета: Читаност нашег листа35. Анализа новог броја листа36. Анализа рада секције у току школске године

136 137

3.3.2. радмила гава, Течај креативног писања у оквиру новинарске секције (ГАВА 2002: 73–82)

Школски програми су обимни, информативни, али најмање истраживачки и не подстичу креа-тивност ученика.

Течај креативног писања је течај надградње за ученике новинарске секције који су основна предзнања о новинарским врстама изражавања научили и применили у школском листу.

Овај течај треба да им омогући да на други начин изразе своје биће, да ослушкују и траже ехо сопственог света, да се не устручавају да буду посебни, нови, другачији.

Тзв. задаци са усмереном пажњом имају као циљ намеру да се ученицима у тим истраживачким корацима помогне, никако наређује.

Оно што треба да науче јесте да користе стручну литературу, читају добре писце и користе све културно-историјске изворе који спајају људе и векове.

Октобар

Активност Задаци Циљ

1. Формирање групе на Погледати филм „ДРУШТВО „Тајну васпитања открио јeоснову интересовања и МРТВИХ ПЕСНИКА“ онај који је успео да поми-личног опредељења ри две основне супротно-ученика у школи сти: подстицати и обузда-− Избор ученика вати слободу детета.“координатора− Начин избора приче Навикавање ученика намесеца систем у раду.− Учествовање наконкурсима− Договор о начину радаи терминима одржа-вања састанака.

2. Као прави писци Сваки ученик треба да осети и Писци из животног обиља„ЋУТЕЋА ШЕТЊА“ доживи пишчеву ситуацију у бирају и издвајају оно штоШетња са ученицима по којој свет види само својим илуструје њихову идеју.пијаци, аутобуској станици, духовним очима и бележи самодому здравља, суду, пошти, оно што његов ментални филтерглавној улици, или гробљу одабере, пропушта и означи каоБЕЗ ИЈЕДНОГ посебно, специфично иМЕЂУСОБНОГ карактеристично.КОМЕНТАРА

138 139

3. Читање и коментар Инсистирање на конструктивној Писци дела пишу збоградова критици са образложењем и своје дубоке унутрашњеШта ми се (не) допада анализом утисака. Научити их потребе, али их упућују да разликују критизерство од другима. Добро је чути шта импресионистичког или други замерају тексту. објективног коментара. Навикавати ученике на толеранцију када чују негативну критику.Професор све радове требада прегледа и појединачноукаже на правописне истилске грешке.

4. Читалачки часДавид Албахари: Прочитати са ученицима приче Свест о стваралачкимНЕДОВРШЕН РУКОПИС напорима и тешкоћама.Вида Огњеновић:НАСЛОВ

Новембар

Активност Задаци Циљ

1. Живи модел − Вежба: сетити се што више Применити све функцио-Чланови течаја бирају и синонима за речи: око, дете, налне стилове у описива-речима сликају друга нос, глава... њу лика(другарицу) − Користити Стилске вежбе Милије Николића − Текстуални опис једног члана групе који је „Жива природа“ уз наговештај психолошке обојености лика карактером Рејмон Кено: Стилске вежбе

2. Колективно Усмерено запажање − Текст је жанровски слобо-присуство венчању Посматрати у догађају елементе: дан: прича, есеј, сатира,у општини или − кича − расипништво новинарски чланак. Ука-цркви гламурозност зивати на различитост − насиља − музика (ступидни утисака у нијансираној рефрени), јачина музике, ситуацији. Прецизирање пуцање из ватреног оружја, садржаја, избор са циљем пијани гости − љубав, срећа и лепота младенаца у том миљеу

138 139

3. Читање радова икоментар– Избор најбољег рада Коментар у писаној и усменој Слободна изражавањапо оцени ученика и форми личних процена и оценапредлог ТЕКСТА туђег радаМЕСЕЦА− Учешће на конкурсу

4. Читалачки часЖак Превер: Појавни и појмовни свет, везе, Изрећи неизрециво је јед-Како направити преплитања и значај на од суштина уметности.портрет птице

ТЕМА: Креативност као идентитет

Децембар

Активност Задаци Циљ

1. Документарна −Набавити диктафон Навикавање на објектив-прича (суседа, −Користити старе ност у приповедању ирођака, пријатеља фотографије и документа хронолошки поштовањеу 3. лицу) −Проучити историјски чињеница, навикавање наТема: Моја улица период (у градском музеју и истраживачки рад.пре сто година архиву) Проучити: − етапе композиције − сиже − фабулу

2. Замишљени − Увод: Андрићев − Развијање маштовито- интервју Разговор са Гојом сти, допунско, додатно, (одломак) жељено истраживање о − Прочитати неки интервју из некој личности, осећај за жуте штампе, упоредити слободан проток тумаче- ступидност питања и тема ња, ослобађање стега и уопште као и „значај“ предрасуда о некоме или интервјуисане личности за нечему културни, друштвени и јавни живот

140 141

3. Читање радова и Одвојити довољно времена за − Како ме други дожи-образлагање пажљиво слушање радова и вљавају и како тумачеутисака тумачење мој рад, став, мишљење,− Избор текста месеца за поглед на свет уопште.емисију на радију (Бити упоран у навикавању ученика на толерантно прихватање критике, иако она не мења њихов став).

4. Тематска посета − Обезбедити ученицима − Прошлост је жива акомузеју, архиву града и приступ депоу музеја и можемо да јој приђемобиблиотеци архива − Посетити места која су подстицајна, али и истраживачки значајна и занимљива.

– Штампање школског листа и најбољих радова по избору ученика и професора– Промоција листа у библиотеци школе– Водитељи промоције су аутори текстова– Одабрати текстове за емисију на локалном радију.

Јануар

Активност Задаци Циљ

1. Слушање „Музике краљева“ (средњовековна духовна музика коју је слушао и Свети Сава) − Вера Злоковић − „Musica antiqua“ − Духовни сусрети векова

2. Слагао сам − Опис Истиниту или измаштану − Овакве ситуације су деоделикатне ситуације у непријатну, деликатну свакодневног живота, 1. лицу ситуацију описати детаљно, али је потребна велика са елементима психолошког уметност да се оне опишу нијансирања и „дозирају“ у тексту

3. Прича мог Сугестије ученицима: детињства (вежба − којом бојом би било приповедања) обојено њихово детињство, − којих се звукова сећају, − забрањених игара

140 141

− батина или туге − путовања − сукоба са старијима − незадовољства, стида − туге, лажи, срамоте − неправде − среће − нечег смешног, трагичног или апсурдног.

Данило Киш: Киш као отац (литерарни)Башта, пепео свом оцу (коментарисање)

коментар радова (пажљиво и опрезно)

− Да ли воле дете у себи?− Шта је од тог безазленог детета у њима остало?− Да ли то дете у себи воле, чувају, мазе, или га се стиде?− Да ли су им одрасли помогли да науче да воле себе и друге?− Да ли су их научили да поштују себе и друге?− Шта им се код њих самих (не) допада?

Фебруар

Активност Задаци Циљ

1. Прича старе Спремити одговарајући Навикавање на истражи-фотографије илустровани материјал за све вачки поступак, проучавање(Породична фотографија чланове течаја архивског и документарногстара до 100 година, материјала као литерарнефотографија замка, цркве, подлоге.манастира)

2. Михаил Енде: Открити суштину дела кроз − Препознати фантазијскуБескрајна прича судбински значај уметности у машту као нераскидиви − Раније препоручена животу човека и цивилизације део реалностикњига, дат рок уопште − Порука и поука − Прича за децу као начин да се кажу озбиљне животне истине

142 143

3. Сан Припремити одабране од- (Описати сан, предосећање, ломке из дела Достојевског,тренутак луцидне интуиције, Црњанског, Андрића у ко-исказати неизрециво) јима се преплиће стварност са „петом димензијом“, светом подсвести и надреал- ног, чудесног, фантазмаго- ричног, тајанственог и необјашњивог

4. Читалачки час Сусрети појмовног и Шарл Бодлер реалног светаВезеПрепоручити књигуКоњска уста Џојса Керија У ком свету уметник живи?

иЗбор ТексТа МесеЦа

Март

Активност Задаци Циљ

1. Лутајући мотиви „Ја спавам, а срце је моје Ослобађање клишираних− Универзална и под- будно“ предрасуда о квалитетустицајна општељудска песама ове врстеместа и мотиви у − Песма над песмама литератури, музици, (Библија)сликарству − САСТАВИТИ ЛИЧНУ АНТОЛОГИЈУ ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ

2. Прича, наслови и − Припремити исечке са Живот пише приче, режи-фотографије (по насловима и фотографијама ра драме, кроји судбине.случајној повезаности) из новина Ми само пишемо о томе, − Избор случајем јер је често не одлучујемо. Слу- понуђено наличје исечака чајност постоји: ДА-НЕ ПОГЛЕДАТИ ФИЛМ (расправа) „ЛАВИРИНТ“

142 143

3. Епохе и правци у − Коришћење стручних Навикавање на консулто-књижевности терминолошких речника вање са стручном литера-утилитарно, и литературе: туромавангардно, − Речник жаргона ангажовано, − Речник књижевнихпостмодерно... термина− Функционални − Вујаклијин лексиконстилови Биће и језик − Час у библиотеци града и школе − Рејмон Кено: Стилске вежбе

4. Деникен или Прочитати: Без намере да се дође доДарвин Деникен: Повратак звездама епохалних открића, само(Наредне године, Дарвин: Постанак врста жеља да се анализирајупосле веронауке) или Библија (одломци) два опречна става и изра-Бог зи сопствено мишљење и убеђење у односу на по- стојеће званичне теорије

иЗбор најбоЉег ТексТа и Збирке

гост месеца: споменка крајчевић

Април

Активност Задаци Циљ

1. Мој аскурђел деда Направити породични ро- Суочити се са осећањемКоме сам ја дослов и допунити оним пролазности али и траја-аскурђел деда? што је потонуло у време. њем у времену, простору и нама самима.

2. Фонетска Пратити језичку ситуацију Стручно употпуњавањеистраживања на терену − бележити знања и искустава о јези-− дијалектска, лексичка (из)говор старијих суграђана, ку и ширење језичке кул-синтаксичка читати огласе у граду, објаве, туре у функцији описива-Упућивачки задатак: дописе, обавештења ња ликова у радовима.Душка Кликовац:

144 145

3. Фразеологија исоциолингвистика

4. „Истина боли, лаж Написати тумачење у Дружење са мислима ве- још више“ есејистичкој форми ликих писаца. Покушај да се те истине уведу у ученички свет и преломе кроз призму ученичког субјективног доживљајаПрепоручити књигу Предогледалом − ВењаминаКаверинаТема: Шта би јунаци Јунаци су тумачи пишче-(ликови) рекли о свом вих идеја и ставова. Да творцу могу, шта би књижевни ликови рекли о свом писцу? (Ана Карењина, Аксиња Ромео и Јулија,Чича Горио...)

иЗбор ТексТа МесеЦа

Мај Мај Мај

Активност Задаци Циљ

Шта смо научили? Шта смо знали? Где смо стали?

Припремити анкетни упитник са простором за примедбе и предлоге

Бити отворен за критику ипримедбе и уважитиконструктивне примедбе

− Избор најуспелијих радова (јавним гласањем и образложењем)− Штампање листа− Промоција листа− „Прича за радио“− Резултати конкурсаНаграде ученицима – књига Мали принц са посветом „Сви путеви воде ка људима“ и честитка-

ма на уложеном труду.

Узимајући у обзир чињеницу да се ученици секције сваке године мењају (или допуњују) програм је рађен едукативно, али првенствено са жељом и намером да лични израз сваког ученика буде при-маран.

144 145

3.4. драмска и рецитаторска секција

О раду драмске и рецитаторске секције не може се говорити ако се у обзир не узме проучавање вредности говореног језика (интонација, интензитет, темпо, паузе, боја гласа) у оквиру интерпрета-тивног читања и казивања. „Тим се читањем пјесничка реч у озвученом облику преноси до слуша-оца, тј. читач преноси слушаоцу (примаоцу) поруке текста (емоционални и мисаони слој текста)“ (ТЕЖАК 1979: 181). Препоручује се да се вежбање у изражајном читању и рецитовању спроводи у три етапе:

1) теоретска припрема (о говорним вредностима);2) избор интерпретација изабраних текстова;3) практично увежбавање.

Рецитатор, глумац или говорник (па и члан рецитаторске секције) мора добро да познаје говор-ни инструмент (говорне органе), говорне вредности (артикулацију, акцентуацију, реченични нагла-сак, реченичну интонацију, паузу, темпо, ритам, мимику, гестикулацију); различите говорне врсте. Сви ови елементи биће од значаја приликом припремања ученика за јавни наступ, а већина њих ће се бодовати на такмичењима рецитатора и надметањима у беседништву, или приликом извођења позоришне представе у којој су глумци ученици.

Уметност говорења захтева брижљиву негу и савладавање многих корака који претходе јавном наступу. Да би ученик могао изражајно да казује било који тип текста који треба да савлада, он мора претходно да га разуме, тј. да га протумачи. Разумевање или неразумевање текста брзо одаје рече-нични акценат. Такође, наглашена гестикулација, непримерена висина тона, говорне мане најпре избију у први план и наруше сав труд који је уложен у савладавање учења текста напамет.

Највећу помоћ наставнику који руководи рецитаторском или драмском секцијом могу пружити одабрана наставна средства и књиге проф. др Милорада Дешића који се читав низ година бави про-блемима у оквиру дијалектологије, акцентологије, беседништва и правописа:

ДЕШИЋ, Милорад. Српски акценат с лакоћом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1992 (и каснија издања).

ДЕШИЋ, Милорад (ур.). И камен би речима подигао – Избор из српског и светског беседништва. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999, 2000.

ДЕШИЋ, Милорад. Мали акценатски речник српског језика. Београд: Завод за уџбенике и нас-тавна средства, 2001.

ДЕШИЋ, Милорад. „Мјесто дикције у настави српског језика и књижевности.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (1999): стр. 49–56.

У књизи Наставна теорија и пракса 1, (МРКАЉ 2008а), поглавља О рецитовању (практични савети) Ратомира Ралета Дамјановића и О изражајном читању и казивању (НИКОЛИЋ 2000) та-кође дају детаљна упутства наставнику који се налази пред задатком планирања и програмирања рада рецитаторске и драмске секције.

146 147

3.4.1. План рада драмске секције

Руководилац: Златко Грушановић, ОШ „Вук Караџић“, Београд

ВРЕМЕ САДРЖАЈ РАДА БРОЈ ЧАСОВА

Септембар

– Формирање секције и договор о раду– План рада за текућу школску годину– Проучавање драмских текстова– Основни појмови из позоришне уметности

1111

Октобар

– Посета позоришту– Разговор о гледаној представи– Избор новог текста за драмску игру– Подела улога

1111

Новембар

– Читачка проба (рад за столом)– Читачка проба (анализа ликова)– Читачка проба (основна идеја)– Читачка проба (читање по улогама)

111

Децембар

– Распоредна проба: груписање лица и ствари на сцени– Распоредна проба: вежбе покрета и гестова– Распоредна проба: сценске радње– Распоредна проба: вежбе ритма и темпа

1111

Јануар– Генерална проба– Учешће секције на прослави Дана светог Саве– Анализа рада секције у првом полугодишту

11

Фебруар

– Теоретско упознавање историје позоришта и драме– Сусрет са професионалним глумцем– Распоредне пробе: вежбе акцента и паузе– Посета позоришту

1 1 1

Март

– Распоредне пробе: звучни и други ефекти – Распоредна проба: Костими и маске– Распоредна проба: Израда комплетног декора– Генерална проба

1 1 1

Април

– Генерална проба – Премијера – Дан школе– Гостовање представе у другим школама– Учешће на фестивалима и такмичењима

1 1 1 1

Мај

– Беседништво– Такмичње у беседништву– Гледање телевизијске драме или слушање радио-драме– Стваралачки писмени рад: писање сценских дела (дијалог)

1 1 1 1

Јун– Стваралачки писмени рад: писање сценских дела (драматизација) – Разматрање извештаја о раду секције: Предлог чланова секције за похвале

и награде

1 1

146 147

3.4.2. План рада рецитаторске секције

СЕПТЕМБАР

1. Формирање секције2. Чиниоци изражајног казивања3. Акцентске вежбе4. Акцентске вежбе

ОКТОБАР1. Обрада изабране песме2. Истраживање облика изражавања песме3. Вежбе интонације4. Вежбе интензитета

НОВЕМБАР1. Паузе у рецитовању, понављање и рефрени2. Вежба темпа, мимике и гестикулације3. Избор анализе садржаја за наступ поводом школске свечаности4. Увежбавање за наступ

ДЕЦЕМБАР1. Увежбавање за наступ2. Генерална проба пред наступ3. Избор и анализа садржаја за Нову годину4. Генерална проба пред наступ за Нову годину

ЈАНУАР1. Избор садржаја за прославу Дана светог Саве2. Генерална проба

ФЕБРУАР1. Историја говорне уметности: Историја позоришта, драме, беседништво2. Беседништво3. Припрема за такмичење у беседништву4. Такмичење у беседништву

МАРТ1. Сарадња са другим секцијама (драмска, музичка, ликовна)2. Посета позоришној представи3. Дискусија о посвећеној представи4. Сусрет са професионалним глумцем

АПРИЛ1. Избор и анализа садржаја поводом Дана школе2. Припрема за наступ поводом школске свечаности3. Увежбавање наступа4. Генерална проба

148 149

МАЈ1. Припрема за такмичење у рецитовању2. Увежбавање наступа за такмичење3. Генерална проба4. Такмичење у рецитовању

ЈУН1. Рецитовање најбољих садржаја протекле године2. Анализа рада секције и извештај

3.5. лингвистичка секција

Лингвистичка секција бави се проучавањем савременог књижевног и говорног језика, а као сло-бодна активност тражи развијање способности за истраживања у области језика, развијање интере-совања према језику, проучавање језика, повезивање стечених знања са друштвеном средином итд.

Многи оперативни задаци везани за рад лингвистичке секције помоћи ће наставнику прили-ком организовања годишњег плана рада. Овде ћемо понудити неке садржаје и предлоге тема који се могу разрађивати и употпуњавати.

– упућивање ученика у методологију истраживачког рада и проучавање српског језика;– проучавање писаног језика књижевних класика и савремених писаца;– проучавање говорног језика у школи (израда асоцијативног школског речника);– оспособљавање ученика за проучавање стручних чланака о језику и праћење емисија и новин-

ских рубрика о језику, као и за писање стручних чланака;– сарадња у школском листу и зидним новинама;– проучавање говорног језика краја;– истраживање присутности латиничког и ћириличког писма у називима установа, радњи, про-

давница, локала...;– анализа лексичког фонда у одабраном књижевном делу;– проучавање порекла имена и презимена, надимака људи у окружењу и имена јунака књижев-

них дела;– указивање на прожимање једног дијалекта особинама других дијалеката (уз анализу фонетске

и морфолошке норме као прозодијске особине, акцентуације и других сличности и разлика у односу на стандардни књижевни језик);

– истраживање „политичког“ дискурса уз утврђивање доказа како се језиком манипулисало кроз историју ради постизања националних и политичких циљева;

– проучавање лексике школских писмених задатака;– уочавање разлике у појединим цртама локалног говора села која се налазе на само неколико

километара удаљености: разматрање порекла, састава и значења микротопонима;– бављење историјатом жаргона и запажање нових елемената жаргона: англосрпски жаргон,

компјутерски жаргон и сл.;– оспособљавање ученика за лекторски и коректорски рад;– проучавање речи српског језика и разматрање примарних значења речи, уз ширење семантич-

ког поља;– оспособљавање ученика за рад на терену.

148 149

3.5.1. Чутурило јасна и станојла Петковић, Неке могућности и облици рада у развијању књижевног стваралаштва младих у периоду образовања

„У процесу образовања сви бисмо желели да стваралаштву младих посветимо довољно просто-ра, времена и енергије, али се догађа да нам то понекад изгледа неостварљиво у постојећим условима (ЧУТУРИЛО, ПЕТКОВИЋ 1996: 50–53).

Основно је почети од младог бића, оног које треба да опипа и препозна своје стваралаштво. Ми, који смо се на образовно-стваралачком путу по опредељењу нашли у процесу везаном за језичко и књижевно стваралаштво, неизбежно од самог језика морамо поћи. И сам језик је у одређеном пери-оду развоја младог бића, стваралачки процес. И глас, а и слово може да буде стваралачки чин. Тако би се из неког језичког (лингвистичког) стварања постепено издвајали одређени стваралачки потен-цијали младих и, не би требало да нас чуди што препознајући језик као својеврсно стваралаштво и вештину комуницирања језиком, млад човек кроз језик и преко језика постаје добар говорник или мајстор који барата графичким знацима. Ако већ нема предмета лепог писања и доброг говора зашто не кружок слободних стваралачких активности посвећен томе. У прве четири године школовања тако би се могли издвојити млади креатори графичког знака, писари, преписивачи, спретни казива-чи, они који пристижу до говора, рецитације, глуме...

Развијањем облика лингвистичке секције прилагођеног узрасту, од малих ногу младо биће при-хвата значај језичке комуникације, па би се могло догодити да му тај стваралачки рад помогне да искаже и изрази чак своја историјска, биолошка и друга научна сазнања, на бољи и сигурнији начин.

Управо полазећи од претпоставке да језичка (лингвистичка) секција представља основ многих стваралачких облика везаних за књижевност, млада особа би у оквиру рада ове секције могла про-наћи неки одређенији облик, неки свој слатки залогај. До четвртог разреда основне школе усмерења младих кретала би се у два основна правца: у правцу лингвистичког говора и у правцу лингвистич-ког писања. Зна се да дете у први разред улази спремније за говор него за писање, па би се говорне вештине могле стваралачки обрађивати свакако раније од писаних облика стварања.

Млади не воле да им други постављају границе. Омогућавајући им да слободно траже језички израз, помогли би им да временом сами успоставе своје границе и своје жељене облике књижевног стваралаштва.

Ако би се из групе лингвиста најпре издвојили говорници и љубитељи писане речи, на следећем нивоу појавили би се казивачи и рецитатори, да би се из групе рецитатора касније могли издвојити глумци и љубитељи глуме. У групи љубитеља писане речи на следећем нивоу издвојили би се они који воле туђу писану реч од оних који воле да стварају своју писану реч. То су, на једној страни љу-битељи библиотеке, добри читаоци и чувари књиге, а на другој страни писци о књигама и будући писци литерарних творевина.

Оваквим приступом остварила би се могућност стваралачког потврђивања најразличитијих интересовања деце. Од петог разреда основне школе облици рада би се могли још конкретније ис-пољити. И даље је основна лингвистичка секција, али би се на овом узрасту већ могли препознати љубитељи језика и његових правила на једној страни и они други који језик већ желе да уграде као функцију у стил књижевног стварања, па се ту најпре издвајају стилисти од лингвиста. Стилисти би могли имати своје одвојене сусрете на којима се кроз препознавање сопственог или већ призна-тог уметничког облика изражавања, диференцирају у песнике, приповедаче и извештаче, да би се у одређеном тренутку здружили у праву књижевно-стваралачку литерарну секцију.

У лингвистичкој секцији ослобођеној од опредељених литерараца, може се догодити да се издвоји круг мајстора превођења. Ту би се у корелацији са наставом страних језика могле правити упоредне анализе различитих превода истих краћих текстова. Ово би на нов, стваралачки начин подстакло уче-

150 151

нике на учење страних језика. На том нивоу и секција рецитатора и глумаца може добити свој израз на страном језику. Такође се међу приповедачима из литерарне секције може издвојити стваралаштво на страном језику, па чак и покушај писања песама на страном језику на нивоу зрелијег узраста. У оквиру рецитаторске и драмске секције на новом нивоу, могу се појавити они који желе да драматизују пого-дан наративни или дијалошки текст или да сами напишу краћи драмски облик.

Знајући младе и њихова интересовања, могло би се очекивати да се из литерарне секције, из круга деце извештача, издвоје најпре новинари, затим тумачи и приказивачи књижевних дела као и круг младих критичара. Оснивањем новинарског кружока стваралаштво младих би тежило ства-рању школског листа, а за лист би се могла везати и група младих лингвиста који имају дар за испра-вљање језичких грешака (будући коректори или лектори) као и будући уредници.

Са појавом школског листа као најбољег облика презентације стваралаштва младих, не само да сви ствараоци имају могућност да објаве свој рад или известе о туђем раду или догађају, већ се као неизбежна појављује потреба укључивања у рад редакције, групе младих ликовних стваралаца као и групе из фото-секције, и других.

Све ово звучи као бескрајан ланац у коме се и стваралаштво може изгубити, па се поставља пи-тање како све то организовати на једном месту и у једној средини. Не мора значити да ће се у свакој средини појавити баш сви ови облици интересовања младих за књижевно стваралаштво, али је си-гурно да се могу појавити, поготову у већим културним центрима. Одрасли не умеју образовати ако покажу неразумевање за било које стваралачко интересовање младих.

Поставља се питање како то све успоставити и организовати у време препуно мотива за буђење радозналости младих и рађа се претпоставка да је то скоро немогуће. Можда је у разрешењу ове претпоставке, залогај онога ко помаже младима утолико слађи.

Постоји могућност здруживања свих секција насталих као резултат креативности младих у об-ласти језика и књижевности, у једно тело. То тело представљало би форум или скупштину коју би чинили сви чланови секција за српски језик, али би се на оснивачком састанку изабрало шире и уже руководство. Шире руководство чинили би представници ученика одабраних за руководиоце поје-диних секција: лингвистичке, литерарне, рецитаторске, новинарске, библиотекарске или појединих кружока, ако их има у оквиру секције. То тело би између својих чланова изабрало уже руководство које би имало 4 до 7 чланова и отпочело рад састајући се у одређено време и одређени дан у седмици. Руководство би заједно са наставницима, а на основу предлога за сваку поједину секцију сачинило годишњи план својих активности као и облике рада на заједничким састанцима.

Библиотека не би била више само читалиште. Ту би се отворио простор за заједнички организо-вани рад. Као облик рада на овим сусретима, поред организационих питања, могла би се успостави-ти читава једна песничка школа. Ученици би могли изразити жељу да им наставници или позвани стручњаци одрже предавање из домена њихових интересовања (о теорији и историји књижевности, књижевној критици, стваралачком надахнућу средњовековља, кичу и шунду и слично). Ученици би могли остварити своје стваралачке амбиције припремајући и сами уз помоћ наставника излагања, извештавања или нека друга практична приказивања. Могли би позвати тог утврђеног дана књи-жевне или друге ствараоце на разговор, а могли би и представити неки одабрани лист или књигу. Ученици би могли на ове заједничке састанке да позову и своје другове из других средина и њихове наставнике, а могли би и они да праве посете представљајући своје већ развијено стваралаштво.

Овакав облик рада неминовно би довео до корелације са свим креативним кружоцима школе. Потез, боја, звук, покрет и реч могли би се здружити на овим скуповима и створити посебан култур-но-уметнички тренутак. Овај облик јавног представљања створио би и културну публику, па би се све активности могле здружити у клуб младих љубитеља уметности.

Младе естете могли би се појавити са својим стваралаштвом и поред младих биолога, географа, физичара итд. Крај неке пресоване биљке могла би се наћи и песма о њој. Крај историјске личности и њен књижевни портрет, крај географских немих карата путопис и тако даље. Неки представни-

150 151

ци секције младих географа били би одабрани за водиче приликом излета путоказом књижевних остварења (према Карловцима или Тршићу, Бранковини или Каменици, свеједно). После оваквих излета стварали би се нови путописи и нови извештаји.

У оквиру рада овако здружених секција на неком зрелијем узрасту могао би се успоставити рад за округлим столом. Нашли би се ту заједно наставници и ученици да слушајући различита равноправна и заснована мишљења на одређену тему интересовања ученика, остваре посебан вид стваралачке дискусије.

И док би за округлим столом сви били равноправни, на другој, већ познатој платформи, испи-тивале би се могућности обдарених појединаца да се представе кроз забавна и озбиљна такмичења. Они најбољи могли би похађати песничку школу, добити право да предложе књигу која ће се купити за школску библиотеку или могућност да на основу својих интересовања одаберу књигу која ће ући на списак обавезне лектире.“

3.5.2. Међусобна сарадња ученичких дружина у оквиру слободних активности – табеларни приказ (ПАВЛОВИЋ 1996: 54)

КРУЖОКДРАМСКИХ ПИСАЦА

ПЕСНИЧКИ КРУЖОК

ОРАТОРСКА СЕКЦИЈА

РЕЦИТАТОРСКА СЕКЦИЈА

КРУЖОК ГЛУМАЦА

КРУЖОК РЕЖИЈЕ

СЕКЦИЈА ПРАВИЛНОГ ИЗРАЖАВАЊА

ЛИНГВИСТИЧКИ КРУЖОК

СТИЛИСТИЧКИ КРУЖОК

КРУЖОК ПРОЗНОГ СТВАРАЊА

КРУЖОК ПРИПОВЕДАЧА

НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА

КРУЖОК КРИТИЧАРА

КРУЖОК ИЗВЕШТАЧА

ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

СЕКЦИЈА ЗАПИСИВАЧА

КРУЖОК ЧИТАЛАЦА

КРУЖОК ТУМАЧА

СЕКЦИЈА ЉУБИТЕЉА КЊИГЕ

СЕКЦИЈА ЛЕПОГ ПИСАЊА

СЕКЦИЈА ПРЕПИСИВАЧАСЕКЦИЈА ГРАФИЧАРА

ДРАМСКА СЕКЦИЈА

ГОВОРНИЧКА СЕКЦИЈА

СЕКЦИЈА ЗА НЕГОВАЊЕ ЈЕЗИКА

ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ МОГУЋЕГ МОДЕЛА РАСЛОЈАВАЊА И ЗДРУЖИВАЊА СЕКЦИЈА И КРУЖОКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

152 153

3.6. библиотечка секција

3.6.1. улога библиотекара у раду школе

1. УРЕЂЕЊЕ БИБЛИОТЕКЕ (сарадња са ученицима, родитељима, школом и широм друштве-ном заједницом)

– простор за учење и забаву;

2. УКЉУЧИВАЊЕ МИНИМАЛНО 70% УЧЕНИКА ШКОЛЕ У КОРИШЋЕЊЕ ФОНДА БИБ-ЛИОТЕКЕ

– начини за подстицање ученика да користе библиотечки фонд (сарадња са предметним наста-вницима; значајна улога професора српског језика);

– осмишљавање рекламних паноа за промовисање нових књига за децу и омладину – поклон књиге различитих издавача (сарадња са ликовном секцијом);

– доступност каталога издања нових књига, али и увид у штампане комплете раније називане „домаће лектире“;

– организовање књижевних вечери (представљање дела гостујућих писаца за децу, али и пред-стављање дела класика уз помоћ професора српског језика и ангажовање литерарне, драмске или рецитаторске секције; представљање ученичких радова – такође у просторијама библио-теке);

3. ИЗДВАЈАЊЕ СРЕДСТАВА ЗА ШИРЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ БИБЛИОТЕЧКОГ ФОНДА:

– спонзори, сарадња са библиотекама у граду или региону (закон налаже обезбеђивање иско-ришћености минимум девет наслова по уписаном ученику).

4. ОСТВАРИВАЊЕ МНОГИХ СЛОЖЕНИХ НАСТАВНИХ ЦИЉЕВА (међу којима додатни зна-чај имају васпитни):

– израда и развијање кодекса понашања у библиотеци и у школи (у сарадњи са ученицима и наставницима);

– разматрање више различитих издања бонтона (као информативни текст уведен је у осмом разреду);

5. УКЉУЧИВАЊЕ УЧЕНИКА У МНОГЕ ИСТРАЖИВАЧКЕ ПРОЈЕКТЕ:

а) израда пописа књига;б) класификација издања;в) увођење нових књига у библиотечки фонд (и обезбеђивање више примерака);г) израда библиографија (коришћење библиографија уведено је у један од стандарда за крај оба-

везног образовања, у оквиру читалачких компетенција);д) изложбе о значајним писцима и њиховим делима (фотографије из музеја, фотокопије старих

издања; занимљиве појединости из живота писаца...);

152 153

ђ) оспособљавање ученика за самостално тражење и коришћење извора информација (библио-течки предметни и ауторски каталог);

е) коришћење интернета (поузданост извора – сугерисање избора);ж) корелација, сарадња са многим секцијама.

6. СТВАРАЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА ЗА ПОЈЕДИНЕ ОБЛАСТИ ЗНАЊА:

– подстицање наставника да прослеђују библиотекару своје угледне и огледне припреме за час, наставне листове, контролне вежбе из граматике, правописне вежбе (сваке године на овај на-чин школа може да створи по једну књигу из сваког предмета);

– повезивање тематских садржаја преко различитих приступа и предмета (нпр. одређени исто-ријски период у литератури, историји, уметности, филозофији и социологији);

– материјали за осмишљање екскурзија: прилоге дају професори различитих предмета; нпр. Пу-тевима великана (Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, свети Сава, Милош Црњански, Данило Киш);

– географија (израда мапа о одређеним градовима и областима);– историја (најважнији датуми у српској историји; занимљивости о историјским личностима).– личност и дело писца;– савременици аутора чије се дело проучава;– корелација са музиком (ко је од великих композитора када стварао);– која су велика књижевна дела настала у свету и код нас у истом периоду;– како се развијала ликовна уметност;– развој позоришта, филма;– велика достигнућа у природним наукама (могу се укључити и наставници из природне групе

предмета);

7. УЧЕСТВОВАЊЕ У ОРГАНИЗОВАЊУ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

Различите културне активности највише се могу реализовати у простору библиотеке. Библио-тека тако постаје:

– простор за учење;– простор за дружење с друговима и књигом:– простор за изложбе;– место за књижевне вечери:– простор за рад секција;– база новинарске секције;– литерарни кружок;– место за чување наставних средстава;– културни простор за промоцију књига;– место за трибине о различитим темама;– простор за сусрет са познатим личностима или за представљање занимања родитеља или сл.У библиотеци ће се припремати за обележавање месеца књиге, посету Сајму књига, актуел-

ним изложбама... Ученици ће се у школској библиотеци спремати и за реализовање истраживачких пројеката у организацији Центра за таленте.

154 155

8. РАД У СТРУЧНИМ ДРУШТВИМА– стручно усавршавање;– познавање рада великих библиотека у Србији;

9. УЧЕСТВОВАЊЕ У ОПРЕДЕЉИВАЊУ АКТИВА (стручна већа друштвених наука) за садр-жаје који ће ући у програм рада;

Пример: Годишњи план рада Стручног већа српског језика, ликовне и музичке културе у основ-ној школи

МЕСЕЦ САДРЖАЈ ИЗВРШИОЦИ

VIIIАвгуст

1. Глобални и оперативни планови2. Усвајање годишњег плана рада сви чланови

IXСептембар

3. Распоред писмених задатака, контролних тестова и вежби

4. Планирање допунске и додатне наставе и слободних активности

наставници српског језика

XОктобар

5. Припрема за прославу Дана школе6. Избор и набавка аудио-визуелних наставних

средстава

директор, чланови, педагог

XIНовембар

7. Посета часовима у циљу размене искустава (угледни и огледни час)

8. Корелација међу предметима друштв. науке

медијатекар,директор,чланови, Актив наст. истор.

XIIДецембар

9. Текућа питања у раду Актива (ниво знања, критеријуми оцењивања)

10. Стручно предавање из српског језикасви чланови

IЈануар

11. Усаглашавање критеријума оцењивања на крају (полугодишта)

12. Припрема за прославу Савиндана

директор, чланови, педагог

IIФебруар

13. Школска такмичења (припреме, договор о пропозицијама)

14. Сарадња са библиотекама ван школе

настав. срп. јез.медијатекар, библиотекар

IIIМарт

15. Анализа резултата такмичења16. Стручно предавање (лик. и муз. култ.)

сви чланови, наст. лик. муз. културе

IVАприл

17. Анализа тестова за полагање пријем. испита из српског језика

18. Анализа рада допунске наставе

наставницисрпског језика, библиотекар

V–VIМај-јун

19. Културна и јавна делатност ученика20. Уџбеници и литература за следећу школску

годинусви чланови

154 155

10. ОРГАНИЗОВАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ РАЗЛИЧИТИХ ОБЛИКА УСАВРШАВАЊА ЗАПОСЛЕ-НИХ У ШКОЛИ, ЗА КОРИШЋЕЊЕ БИБЛИОТЕКА И КАТАЛОГА И ПРЕТРАЖИВАЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА

– организовање библиотечко-информационе инфраструктуре у школи.

11. УКЉУЧИВАЊЕ БИБЛИОТЕКАРА У РЕДОВНУ НАСТАВУ:

– организовање часова посете школској библиотеци, посете Библиотеци града; упућивање у ко-ришћење библиотечког фонда;

– организовање часова читања и читања са разумевањем;– сарадња са другим секцијама;– помоћ при реализацији додатне наставе (израда библиографија; коришћење књигом);– упознавање ученика са начином коришћења енциклопедија, речника, лексикона, специјалних

књига и сл.;– уређење кабинета српског језика.

12. СТВАРАЊЕ ГОДИШЊИХ ПЛАНОВА РАДА

– вођење библиотечке секције – план рада.

13. ДОПУНСКИ РАД СА УЧЕНИЦИМА КОЈИМА ТРЕБА ДОДАТНА ПОМОЋ

14. КУЛТУРНИ И ЈАВНИ ЖИВОТ ШКОЛЕ

– стручна предавања за колектив о техници научног рада или препоручивање нових књига одраслима за читање;

– набавка нових, стручних књига, у договору са свим стручним већима (различити предмети);– подстицање ученика да воде Дневнике читања (повремено прегледање тих дневника);– организовање редовне посете позоришним и филмским представама;– препоручивање ученицима да користе додатне изворе информација (часописе, стручне књиге,

интернет);– подстицање ученика да при учењу новог садржаја користе знања и вештине стечене у другим

областима;– подстицање ученика да примене научено у свакодневном животу;– израда програма, заједно са ученицима, за поједине ваннаставне активности на основу њихо-

вих интересовања;– упознавање ученика са могућностима и начином коришћења школске опреме, интернета и

литературе, кроз ваннаставне и ваншколске активности;– упућивање ученика у истраживачки рад;– организовање дебата, расправа, квизова (подстицање ученика да постављају питања и дис-

кутују);– усклађивање задатака за рад са могућностима и заинтересованости ученика.

156 157

15. САБИРАЊЕ POWER-POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈА

– стварање колекције наставних филмова преснимавањем;– набавка емисија из Школског програма;– звучна и акценатска читанка + уређаји за пројектовање;– оспособљавање свих наставника за коришћење различитих наставних средстава: графоскоп,

пројектори; нова, савремена технологија;– прибављање сценарија и драматизација за потребе рада драмске и литерарне секције (сарадња

са позориштима и факултетима);– избор добре музике (дела класика, прикупљање песама, мелодија, у које су укључени текстови

песама домаћих писаца);– фонолошка лабораторија – слушање изговора речи страних и матерњег језика;– рад на школском часопису (библиотекари могу имати своје сталне рубрике): 1) приказ нове књиге;2) библиографија одабраних дела једног писца уз библиографије стручне, секундарне литерату-

ре о том писцу (помоћ талентованим ученицима);– покретање различитих акција у вези са библиотеком – обавештења или рекламе у вези са биб-

лиотеком;– сарадња с новинарском секцијом (интервјуи са ученицима о томе шта се чита; израда анкета и

објављивање резултата у часопису; праћење ученичког напредовања у области читања)– подстицање ученика да развију своје читалачке компетенције везане и за књижевне и за некњи-

жевне текстове (према образовним стандардима за крај основног образовања).

16. ОРГАНИЗОВАЊЕ АКЦИЈА ЗА ПОБОЉШАЊЕ И БОГАЋЕЊЕ БИБЛИОТЕЧКИХ ЈЕДИНИЦА

– ученици поклањају књиге библиотеци (може и са посветом);– ученици учествују у смишљању поклон-пакетића за најбоље читаоце;– претплата на школске и наставничке часописе и гратис примерци;– претплата на нова издања и постизање минималне набавне цене;– симболична чланарина за све ученике у школи – од тога куповати књиге;– фотокопирање и коричење старих издања, потребних, а мање доступних ученицима и наста-

вницима – сарадња са факултетима;– рад на коричењу књига (довести занатлију који то може ученицима да покаже, или сваком

дати по једну стару књигу да је „рестаурира“, а претходно објаснити шта се све очекује да се уради (смањивањем годишњег отписа похабаних библиотечких јединица испод 2% , чему ће лично допринети, ученици ће научити да више цене књигу и да је чувају).

156 157

3.6.2. улога библиотекара у припреми ученика за такмичења из српског језика и књижевности53

Апстракт: У раду се разматра улога библиотекара у вођењу појединачних истраживачких проје-ката из области српског језика и књижевности, бављење менторским послом, уз претходно одаби-рање најталентованијих ђака из поменуте области (у сарадњи са предметним наставником и раз-редним старешином), као и значај библиотекара у припремању ученика за различита такмичења из српског језика и књижевности и допринос ове професије просперитету школе (ВРАНЕШ 2010: 63–73).

Кључне речи: библиотекар, ученик, такмичење, српски језик, књижевност, ваннаставне актив-ности.

Улога библиотекара у раду школе сагледава се у широком контексту, кроз сарадњу са ученици-ма, родитељима, школом и широм друштвеном заједницом.

Уређење библиотеке као простора за читање, учење, дружење и културно-забавни живот шко-ле захтева континуирано духовно и материјално улагање свих појединаца заинтересованих за живот библиотеке. Поред укључивања минимум 70% ученика школе у коришћење библиотечког фонда, што представља једну од основних обавеза библиотекара, свакодневно се обогаћују начини подстицања ученика на коришћење библиотеке, у чему најважнију улогу имају наставници и професори српског језика и задужени библиотекари. Осмишљени рекламни панои за промовисање нових књига за децу и омладину (уз сарадњу са ликовном секцијом), поклон књиге различитих издавача, доступност катало-га нових издања, као и увид у штампане комплете некадашње домаће лектире, привући ће кориснике библиотеци и омогућити им да се постепено упознају са многим садржајима рада библиотекара. У ту сврху помоћи ће и организовање књижевних вечери (представљање дела гостујућих писаца за децу, као и стваралаштва класика, али и одабраних ученичких радова), уз ангажовање чланова литерарне, драмске или рецитаторске секције који ће се континуирано припремати за рад у омиљеној слободној активности управо под окриљем библиотеке, користећи се понудом коју она пружа.

Како закон налаже обезбеђивање искоришћености минимум девет наслова по уписаном уче-нику, тежак задатак библиотекара, али и других запослених у школству, јесте проналажење одго-варајуће подршке и сарадња са другим библиотекама у граду или региону. Адекватна материјална подршка, а пре свега ентузијазам запослених у просвети, допринеће стварању библиотеке по мери свих корисника, без обзира на њихов узраст. Но, како је задатак школске библиотеке да помогне пре свега младима да заволе чудесни свет литературе, поред многобројних других захтева на које про-фесионални библиотекар мора да одговори, намеће се онај везан за укључивање ученика у значајне истраживачке пројекте. Оспособљавање ученика за самостално претраживање и коришћење разно-врсних извора информација; израда пописа књига; класификација издања; увођење нових књига у библиотечки фонд; израда библиографија; организовање тематских изложби (уз помоћ постојећих културних установа у региону), ужа и шира корелација са другим предметима који се у школи проу-чавају, допринели би окупљању великог броја ђака различитих интересовања око шароликих, забав-них и креативних садржаја које ова установа у установи може да понуди.

Библиотека је погодно место за стварање база података за поједине области знања. Подстицањем колега-наставника да прослеђују библиотекару своје угледне и огледне припреме за час, наставне лис-тиће, контролне вежбе из граматике и правописа; повезивање тематских садржаја преко различитих приступа и предмета (нпр. обрада одређеног историјског периода у књижевности, историји, ликовној уметности, филозофији, социологији итд.) у многоме би олакшало и систематизовало ученичко снала-

53 Овај рад ауторка књиге (З. М.) објавила је у Зборнику: ВРАНЕШ, Александра (ур.). Школска библиотека и настава језика и књижевности. Београд: Филолошки факултет, 2010, стр. 63–73.

158 159

жење приликом припремања за различита такмичења из српског језика и књижевности, а наставници-ма би пружило могућност да се у сваком тренутку ослоне на квалитетне радове својих колега, као и да својим прилозима постојећу базу података обогаћују надаље. Овакве заједничке активности школског колектива могу се усмерити и ка стварању образовног садржаја намењеног екскурзијама (путевима великана; израда књижевних и културноисторијских мапа; прављење пратећих материјала намењених ученицима: биографије писаца, историјат знаменитих кућа, предела, области; каталог фотографија...).

Библиотека је једина просторија у школи са толико широком наменом и вишеструким могућнос-тима за спровођење ваннаставних садржаја, да је неопходно запослити бар два библиотекара у једној установи који би реализовали све захтевне садржаје ове професије. Библиотека може бити простор за учење; простор за дружење са друговима и књигом; изложбени простор; место за одржавање књижев-них вечери; учионица за рад секција; могућа база новинарске секције и школског разгласа (уколико се састоји од више просторија); литерарни кружок; место за чување наставних средстава; позорница за промоције књига, трибине о разним темама, сусрет са популарним личностима и занимањима. Она је и место укрштања идеја које износе, планирају и реализају сви чланови стручног већа наставника српског језика, ликовне и музичке уметности. Може бити и значајно место за усавршавање знања свих запослених у школи, као и простор за организовање библиотечке инфраструктуре у школи.

Уз већ устаљена задужења које библиотекар има у настави српског језика (организовање часа у библиотеци; разговор о новим књигама за децу и омладину; упознавање ученика са начином ко-ришћења енциклопедија, речника, лексикона и других значајних књига, теже доступних; органи-зовање посета позоришту, бископу, актуелним изложбама, промоцијама и сусретима; упућивање ученика у начин коришћења предметним и ауторским каталогом; информатичко описмењавање ученика и сл.), улога библиотекара може бити посебно значајна у припремању ученика за различита такмичења везана за област српски језик и књижевност. Ова потреба пре свега се актуализује поја-вом све већег броја такмичења на диференцираним нивоима (школском, општинском, регионалном и републичком).

Наставници српског језика, запослени у редовној настави, преоптерећени бројем часова и за-хтевима предмета, често нису у прилици да посвете већи број часова (од предвиђене норме) учени-цима-такмичарима. У том смислу помоћ библиотекара је више него драгоцена.

У додатној настави коју могу похађати и посебно заинтересовани ђаци који се не такмиче, предвиђен је одређен број сати за припрему такмичара, али то је обично недовољно. Управо у таквим приликама библиотекари могу да помогну тако што ће ученицима-такмичарима држати додатне часове (индивиду-алне или у групи) на којима ће објашњавати одређене проблеме из области језика и језичке културе.

Библиотека је право место за оваква окупљања јер су ученицима здружено доступни примерци актуелних граматика, правописа, речника, језичких практикума или књига из историје језика, као и различите збирке задатака; многа стручна литература, часописи и енциклопедије за децу, интернет...

Како је библиотека и место где се ученици окупљају и креативно друже, пре свега с књигама, библиотекар ће подстицати младе кориснике у њиховим индивидуалним напорима да истраже литературу која ће им помоћи у решавању одређених проблема на које наилазе у припремању за такмичења и упућивати их да самостално приступе решавању тих проблема. Ова врста комуника-ције допринеће остваривању многих функционалних циљева наставе српског језика, а ученицима ће бити пружена додатна могућност да се ослоне на још једног стручњака, поред предметног настав-ника, који ће им помоћи у припреми за остварење што бољег пласмана, што позитивно утиче на индивидуални развој, а обезбеђује и вишу позицију школе у друштвеној заједници.

Поред такмичења из језика и језичке културе које традиционално организује Друштво за српски језик и књижевност Србије и Министарство просвете, ученици учествују и на књижевним конкур-сима. Како рад литерарне секције не подразумева само увежбавање писања састава и подстицање ученика на оригинално стваралаштво, већ је заснован на промишљеном програму, испланираном према наставним месецима, одговарајућу стручну помоћ у учењу креативног писања опет може пру-

158 159

жити библиотекар. Његова улога је значајна и при одабирању најквалитетнијих радова који ће бити послати на конкус, али је још значајнија у периоду активног стварања ученичких састава. У индиви-дуалном раду са надареним појединцима, библиотекар ће успешно указати будућем такмичару на који начин да организује писмени састав, размисли о његовој структури, усклади га с темом. Учени-ку ће се, такође, понудити оригинална полазишта која га могу мотивисати да се креативније и лепше изрази. Посебно важна је језичкостилска анализа састава којим ученик конкурише, као и техничка обрада текста за коју такмичара опет најбоље може да оспособи библиотекар који до танчина по-знаје технику научног рада, стандарде у писању електронске верзије текста и сл.

У последњих неколико година, у организацији регионалних и Републичког центра за таленте, спроводе се такмичења из српског језика и књижевности за посебно надарене појединце.54

54 Откривање, праћење развоја и напредовање надарених ученика ради реализације програма стварања на-учног подмлатка поставља се као један од основних циљева Републичког центра за таленте. Ова установа, са системом од четрнаест регионалних центара у Србији, бави се талентованим ученицима из области при-родних и друштвених наука. У сарадњи са Министарством просвете и стручним друштвима Центар тален-тованима ствара услове за њихов развој у одабраној научној области. Рад и напредовање одабраних прате предавачи и ментори са Универзитета, САНУ, института, школе и привреде.

Центар покрива три значајне области делатности:–открива и идентификује надарене;–пружа талентованима подршку у развоју;–организује помоћ при изради магистарских и докторских дисертација, као и код научних и стручних

усавршавања у земљи и иностранству.Правилник са упутствима за Републичко и регионална такмичења и смотре научно-истраживачких

радова талената доступан је на сајту www.centarzatalente.com. И-мејл Центра је talenti@eunet.rs, а адреса Нушићева 6/V, 11000 Београд. Телефони: 011/ 3239-625 и 3232-162.

Филозофски факултет у Београду, Катедра за психологију, израђује тест за пријемно тестирање учени-ка. Поред личног опредељења за одређену научну дисциплину и препоруке наставника-ментора из школе, ученик се верификује и тестом интелигенције.

Програмски садржаји се реализују кроз континуирани рад у регионалним центрима, са фондом од 30 часова по полугодишту, и кроз менторски рад са истакнутим стручњацима. Настава је прилагођена уз-расту полазника и области за коју ученик покаже интересовање.

У оквиру предмета српски језик, полазници могу радити истраживачке радове из језика или књижев-ности, а могу се такмичити и у оригиналном стваралаштву (ауторске збирке песама, прича, романи, дра-ме, драматизације, сценарији...).

Претходних година ученици су, поред израде рада који се вреднује са 50 поена, били у обавези да реша-вају тест из српског језика и књижевности. Од претпрошле школске године (2007/2008) тестови из језика и књижевности су раздвојени и они таленти који раде рад из језика, полажу само тест из језика, а они који раде рад из књижевности, полажу тест из књижевности. Тестови такође носе по 50 поена тако да ученик, поред знања о специфичној теми којом се бави, треба да поседује и висок ниво знања из одабране области. Тестове из српског језика и језичке културе претходних година састављале су проф. др Душка Кликовац и доц. др Весна Ломпар, а тестове из књижевности доц. др Зона Мркаљ, за седми и осми разред основне школе и сва четири разреда средње школе.

О квалитету истраживачких и ауторских радова, на Републичком нивоу, одлучује Стручна комисија коју сачињавају три члана.

Преко сајта центра јавност се може обавестити и о параметрима који се бодују при оцењивању радова који конкуришу, тј. учествују на смотри. У ту сврху послужиће Правилник са упутствима за Републичко и Регионално такмичење и Републичку и Регионалну смотру научно-истраживачких радова талената, као и Упутство за писање научно-истраживачког рада. На аутентичност рада ученик може добити максимал-но 25 поена; за примењивост резултата 10; на техници писања рада 5 поена и на усменој одбрани рада (са израдом паноа) највише 10 бодова. Укупно 50.

160 161

Улога библиотекара у вођењу појединачних истраживачких пројеката из области српског језика и књижевности, бављење менторским послом, са неколицином ученика, а претходно ода-бирање најталентованијих ђака из поменуте наставне области (наравно, у сарадњи са предметним наставником и разредним старешином) и у овом домену може постати кључна. Као ментор, библи-отекар би се са својим кандидатом прво договарао о теми; потом би се утврђивао редослед радњи које је потребно обавити у вези са одабиром литаратуре и њеним обимом, усклађеним са узрастом ученика. Са учеником би се затим договарало о начину обраде и спровођењу истраживања, о приба-вљању одговарајућих доказа, њиховој статистичкој обради (ако је потребно) и томе слично.

Овакви истраживачки радови и на пољу матерњег језика, и у области књижевности, могли би се, поред појављивања на такмичењу талената, уврстити и у зборник радова који би, уз помоћ роди-теља или заинтересованих спонзора, школа могла да објављује сваке године, а главни и одговорни уредник таквог зборника био би библиотекар. Ове активности могу се ширити и на друге наставне предмете и обављати уз помоћ одабраних колега из свих стручних већа у школи.

Поред могућности да ученицима помогне у информатичком описмењавању, значајно је истаћи колики је значај библиотекара који подстиче, подржава и развија читалачке компетенције корисни-ка библиотеке.

Наиме, према стандардима за крај обавезног образовања, дефинисаним у четири подобласти: читање, писање, језик и књижевност, ученике је неопходно оспособити за различите видове читања књижевноуметничких и осталих текстова.

Како је основни задатак библиотекара, као и наставника књижевности, да код младих развије љубав према књизи и читању, окупљање већег броја ђака свих узраста, у различитим периодима током школске године; разговори о књигама, организовање књижевних вечери, сусрета са писцима; посета родним или спомен-кућама великана литературе и музејима, изложбама, позоришту, при-вући ће ученике, те ће се књигом, и мимо ђачких дружина, они даље бавити и са већом заинтересова-ношћу читати, доживљавати и тумачити литерарне и све друге текстове, што ће допринети њиховом општем духовном развоју и напретку.

На основу спровођених тестова у Србији, могло се закључити да ученици показују лоше ре-зултате у области читање. Истраживања (увидом у национална и ПИСА тестирања) показују да су наши ђаци успешнији у продуктивном и аналитичком читању књижевних текстова, него што је то случај са информативним текстовима. Због тога је веома важно у савладавање стратегије читања укључити и наставнике који предају друге предмете, а пре свега библиотекара који ко-риснике библиотеке директно подстичу на читање различитих врста текстова. Ученици се могу упућивати како да са разумевањем читају књижевноуметничке, књижевнонаучне, публицистичке, научнопопуларне и остале текстове, а такво читање непознатог текста потом ће се увежбавати и проверавати у циљу савладавања захтева који ће се пред ученицима наћи на различитим нацио-налним тестирањима.

Нови програми, управо из тог разлога, предвиђају садржаје којима се наставници обавезују да са ученицима раде на разумевању различитих врста текстова. Наиме, искази којима се описује шта ученик или ученица треба да зна и уме на крају примарног школовања сугеришу јасне наставне циљеве које ваља остварити. Они су усклађени и са испитивањима како се може радити на ојачавању читалачких компетенција ученика.

Пласман полазника на Републичком такмичењу и Смотри научно-истраживачких радова талената у распону је од 90 до 100 бодова. Прво место, 100–97; друго место 96–94; треће место 93–90.

Ученици који освоје исти број бодова деле одговарајуће место. Најуспешнији такмичари за прво, дру-го или треће место добијају дипломе за постигнути успех, а са појединим факултетима већ је постигнут договор да ученици који освоје прво место на Републичком такмичењу буду ослобођени дела пријемног испита за упис на факултет (у оној области на коју се односи истраживање и у оквиру које је освојен нај-виши пласман).

160 161

Примера ради, у области читање од ученика се захтева да проналази експлицитне и импли-цитне информације у мање или више сложеним текстовима, линеарним или нелинеарним; да ту-мачи (интерпретира) текст тако што разуме његово основно и пренесено значење, препознаје на-мену текста, образлаже његове поруке и смисао, увиђа значај појединих делова текста за развијање његове основне идеје, издваја чињенице којима се илуструју и доказују ставови изнети у тексту и сл. Ученик се подстиче да уочи и образложи исту информацију, различито исказану, да повезује информације у оквиру једног или више текстова, да закључује о утемељености сложенијих тврдњи о тексту, промишља и вреднује текст; издваја његове делове којима се поткрепљују различити изнети ставови; пореди и критички процењује формално-садржинске одлике текстова на основу свог знања и читалачког и животног искуства.

Зато је за наставу српског језика, али и у оквиру ваннаставних активности, посебно значајно проучити описе резултата учења у области читања и поступно се са ученицима кретати од осно-вног нивоа, усложњавајући обим вештине читања са разумевањем.

Следећи пример показује како се један стандард у поменутој области шири и усложњава. Док се на основном нивоу предвиђа да ученик чита текст с разумевањем (наглас и у себи), средњи ниво укључује у коришћење и различите стратегије читања: летимично читање – ради брзог налажења одређених информација; истраживачко читање (читање с оловком у руци) – ради учења, изврша-вања различитих задатака, решавања проблема и читање ради уживања. На напредном нивоу, у оквиру поменутог стандарда, проналазе се, издвајају и упоређују информације из два дужа текста сложеније структуре или више њих (према датим критеријумима).

Природа оваквих тестирања и истраживања спроведених на ученицима није дозволила да се, као важна област у предмету српски језик, испитује језичка култура у оквиру усменог изража-вања, али ће у будућим самеравањима ученичких постигнућа и та област морати да буде укључена у проверу која ће показивати реалну остварљивост предложених стандарда. У том смислу доћи ће и до одређених промена у оквиру такмичења из језика и језичке културе, те ће нови задаци намењени такмичарима укључивати и захтеве који досад нису тестирани.

Све сложенији налози које савремена школа поставља пред наставнике српског језика и књи-жевности, укључују и активније присуство библиотекара у редовној и додатној настави и ванна-ставним активностима. Оваквом потребом свакако се значајно шири обим посла библиотекара, али се ученицима омогућује квалитетније и свеобухватније функционално знање.

Библиотекари у својим срединама треба да буду предводници стручног усавршавања настав-ника, главни организатори културног и јавног живота школе, стручни консултанти у области ко-ришћења и примене библиотечког фонда, корелатори рада школских секција, организатори рада фонолошких лабораторија, добављачи савремених наставних средстава и кључни подстрекачи заинтересованих појединаца да напредују у одабраним областима предмета српски језик, да се такмиче и унапређују свој таленат.

162

Рекли су о планирању...

164 165

4. рекли су о Планирању...

4.1. Милија николић, Планирање у настави и припремање наставника и ученика за рад (НИКОЛИЋ 2005: 183–190)

Настава је друштвена делатност која подразумева доследно планско извођење. Сви њени циље-ви, садржаји и облици, радње, поступци и средства благовремено се п р е д в и ђ а ј у и усмеравају према постизању вредних резултата. Планирање омогућује свим учесницима у настави да увек у н а п р е д знају шта ће се, када и како радити. Настава не трпи импровизације и не предаје се слу-чајностима. У њој се успех не очекује као нека неизвесна могућност, већ се он плански припрема и егзактно условљава. Тако се пре почетка школске године свестрано сагледавају и антиципирају сви чиниоци који могу да обезбеде солидан успех, па се на основу њих ствара годишњи план рада који служи као полазна основа за даље и непосредније планирање.

Планска утемељеност наставе и њено остваривање по унапред сачињеним пројектима стимули-ше наставника на благовремено п р и п р е м а њ е и себе и ученика за свакодневни рад. У таквим околностима увек се зна шта је урађено и докле се стигло, а шта треба остваривати на следећим ча-совима и у наредним временским јединицама.

Планирање у настави матерњег језика и књижевности обавља се поступно и систематично, почевши од годишњег (оријентационог) распореда градива до припрема за обраду појединих нас-тавних јединица. Планирање полази од наставног плана и програма, дакле од градива које треба обрадити и циљева које ваља постићи у времену које је прописано бројем наставних часова а и при-мерено могућностима домаћег рада.

Основне радње на којима се темељи планирање јесу функционално распоређивање и усклађи-вање свих чинилаца који моделују наставно поступање. Тако се распоређује градиво по временским јединицама (часовима, седмицама, месецима, полугодиштима), доводе у корелативан однос разна наставна подручја (књижевност, граматика, говорна култура и писменост), а све се то усклађује и са наставом других предмета (историјом, страним језиком, ликовним васпитањем ...). Утврђују се односи између часова обраде, вежбања и обнављања те између школског и домаћег рада. Подешавају се методички приступи према градиву и ученицима, усклађују се са наставним циљевима и прин-ципима.

За сваки разред у коме предаје наставник ствара два плана: годишњи и оперативни. Поред ових обавезних планова који служе за непосредан текући рад, наставник ради свог личног и дугороч-нијег стручног усавршавања повремено пише исцрпне методичке приступе појединим наставним јединицама и актуелним проблемима из школске праксе. Управо публикује, било излагањем или штампањем, методолошке прилоге наставној пракси у виду предавања, осврта, приказа, чланака, огледа и студија.

И свака ваннаставна активност плански се остварује, па ће наставник књижевности и матерњег језика стварати заједно са ученицима план рада литерарне, драмске, новинарске или неке друге ђач-ке дружине којом руководи. У надлежности му је и план рада разредног старешине, а и планови за извођење допунске и додатне наставе.

164 165

годишњи План

Годишњи план рада је р а с п о р е д наставног градива по временским јединицама. Овим планом се утврђују поступност и динамика остваривања наставног програма током читаве наставне годи-не. Ствара се посебно за сваки предмет и разред. Укупно годишње градиво дели се на одговарајуће тематске целине и наставне јединице, а ове се распоређују на полугодишта, месеце, седмице, дане и часове. (Полугодишњи, месечни и сви други „временски“ планови само су делови годишњег плана.) Обухватају се часови обраде, увежбавања, примене и обнављања градива, а уз школски рад предвиђа се и домаћи, посебно у виду ученичког припремања за наставу. Планира се у складу са свим настав-ним принципима, а уз посебно уважавање начела поступности и систематичности, примерености наставе узрасту, јединства теорије и праксе, рационализације и економичности и трајности знања и умења.

Годишњи план наставник ствара пре почетка редовне наставе, управо га почиње припремати чим сазна у којим ће разредима и одељењима предавати. Прво, детаљно проучава наставни про-грам и уџбенике за одређени разред и израчунава укупан годишњи број часова. Затим у складу са особеностима градива и бројем часова у појединим временским јединицама распоређује предмете целине, наставне јединице и облике рада по најбољој сазнајној каузалности. Наставници који први пут остварују програм у неком разреду већином не могу унапред да сачине целокупан годишњи план, па је препоручљиво да га стварају парцијално, по месецима, а и да им помогне неки искуснији сарадник из стручног актива. Стручни актив је надлежан да обавља увид у годишње планове рада за сваки разред, да их критички процењује, усавршава и одобрава.

Годишњи план је због свог великог предметног и временског опсега доста уопштен. Он утврђује само динамику рада постављањем наставних тема, јединица и облика рада у функционалне сазнајне односе који су методички подешени за даље и прецизније планирање. Управо, овај глобални план само долази до наставних јединица и часова и поставља их у методолошки прорачунат и образложен редослед, али не улази у њихове појединачне наставне поставке и методичке изведбе. Ово даље и прецизније планирање у оквиру појединих наставних јединица и часова обавља се поступно и бла-говремено у оперативном плану који је стална и непосредна претходница текућем раду.

Градиво се у годишњем плану групише и распоређује по тематској сродности, управо по блис-кости било које врсте. Основа за тематско планирање већином су књижевни текстови, али то може бити и предметност са језичког подручја, а и разни облици обуке у усменом и писменом изража-вању. У основној школи текстови се групишу према заједничким и блиским мотивима и порукама. Тако се добијају тематски кругови који обједињавају сродне текстове из школске и домаће лектире. Књижевна дела и одломци из њих обично се групишу у „методичке циклусе“ по следећим темат-ским подручјима: детињство (ведро, тужно, „босоного“), рад и стварање, свет маште, материнска и породична љубав, племенити подвизи, величина „малих“ људи, друштвени проблеми, родољубље, изузетни ликови и судбине, описи природе, научна фантастика, узбудљиви догађаји, смешне згоде, духовито испољавање – и сл.

Писци читанки за основне школе придржавају се тематског груписања текстова, па тиме знатно олакшавају наставнику планирање. Они обично поглавља у читанкама насловљавају поетским иска-зима који упућују на мотивску и смисаону сродност обухваћених текстова. На пример: На звезданим друмовима (стваралаштво и визионарство), Из облака прстен паде (љубав и фолклорни мотиви), Човек само срцем добро види (племенитост и морална узвишеност), Градитељи света (рад и ства-ралаштво), Веруј, земљо! (родољубље), Грана од облака (машта и чудесан свет), Иза шума, иза гора (чежња и стваралачка машта), Свет у капи росе (оригинална гледишта и трагање за лепотом).

У средњим школама литерарно градиво се ређе распоређује по тематској сродности, а чешће по књижевним епохама, писцима и литерарним жанровима. Овакво планирање је усклађено са прин-ципима историчности и развојности.

166 167

Уз одговарајуће текстове се планирају обрада, увежбавање и обнављање градива из граматике, говорне културе и писмености. Тако се групише саодносно градиво са разних подручја у кохерентне целине за чије остваривање је потребно по десетак, петнаест, па и више часова. Ове целине се по своме обиму могу и тако подешавати да се уклапају у месечне бројеве часова, па да се једна или две обраде у току месеца. Иначе, остваривање тематских целина не мора се усклађивати са почетком и крајем месеца. Могу се узимати временске деонице које започињу у једном, а завршавају се у наред-ном месецу.

Ево једне тематске целине из годишњег плана за V разред основне школе:

Наставна тема: На крилима маште

Време остваривања 4 – 25. октобар (15 часова)

1. Б. Ћопић: Поход на мјесец (уметнички доживљаји, предметност, ликови и поруке).2. Нарација, описи, дијалози и симболика у причи Поход на мјесец.3. Говорна вежба: Невероватно, али истинито.4. Субјекатски и предикатски скуп речи; именички и глаголски додаци (увежбавање и обна-

вљање).5. Правописна вежба (диктат): писање управног говора, обележавање одељака, састављено и

растављено писање речи.6. Б. Црнчевић: Босоноги и небо (мотивска структура приче, лик Босоногог и дубљи смисао

његовог стваралачког испољавања).7. Изражајно читање одломака из обрађених прича (вежбање) и упоредна анализа ликова и

мотива: два дечака маштара (Ћопићев и Црнчевићев) посежу за немогућим – један да дохва-ти месец, други да пољуби небо.

8. Стилска вежба: избор речи, ублажавање и појачавање исказа.9. Грађење речи: изведене и неизведене речи (обрада).10. Б. Нушић: Хајдуци (лектира: усмени прикази).11. Процена и коментарисање писменог састава (домаћег): Пустио сам машти на вољу.12. Писмени задатак: Тематика са подручја стваралачке маште.13. Читање, коментарисање и процена одабраних писмених задатака; упутства за писање по-

бољшане верзије текста.14. Правописна вежба (коришћење примера из писменог задатка). Стилска вежба (на примери-

ма из писменог задатка. Упутства за усавршавање текста (поправку задатка).15. Час резервисан за допунски рад (планираће се накнадно у складу са текућим потребама).

У наведеном делу плана (тематској целини) приметна је корелација између књижевних текстова, говорних и писмених вежби (свуда је заступљена тематика из света маште), а у текстовима има по-годних примера за обраду и увежбавање предвиђеног језичког градива. Настава граматике, стилске и правописне вежбе заснивају се и на исказима из писмених састава и говорних ситуација.

При стварању годишњег плана треба имати на уму да је различит број часова у полугодиштима, да су продуктивнији јесењи и зимски месеци од пролетних и да се урачунава мањак часова у време школских екскурзија и производне праксе. Што школска година више одмиче и измиче, то је и већи опсег знања које ваља обнављати и примењивати, па се поступно повећава број часова обнављања и увежбавања.

Годишњи план може имати две варијанте: општију, у којој се наводе само наставне теме и об-лици рада са предвиђеним бројем часова, и конкретнију, у којој су теме рашчлањене на наставне јединице и појединачне часове. Ова прецизнија варијанта (пример таквог планирања управо је и наведен) знатно је функционалнија, јер је сасвим подешена за даље оперативно планирање.

166 167

оПераТивни План

Оперативни план је сачињен од методичких припрема за обраду наставних јединица и за оба-вљање свих видова школске обуке. Он се ствара поступно у току наставне године тако да благовре-мено обезбеђује наставникову припремљеност за свакодневни рад. Посебно се планира методички приступ свакој наставној јединици и рад на сваком часу. Циљ оперативног планирања је да се пред–види и примени такво наставно поступање које је до те мере поуздано да може унапред гарантова-ти квалитетан рад и солидан успех.

Оперативно планирање је текући посао који се обавља преко целе наставне године а по поступ-ности која је утврђена годишњим распоредом градива и динамиком његовог остваривања. У план (посебну радну свеску) благовремено се уносе припреме за обраду наредних наставних јединица и обављање вежбања и обнављања. Под благовременошћу се обично подразумева наставникова припремљеност данас за сутра. Али природа појединих облика рада често захтева да се наставник и по читав месец раније потпуно припреми за непосредну праксу. Наставник се мора раније при-премити за онолико времена колико му је потребно да и своје ученике припреми за успешан рад. Тако ће истраживачке задатке за проучавање обимнијих књижевних дела морати да припреми и са њима да упозна своје ученике по десет, петнаест, па и тридесет дана пре часова интерпретације. Систем вежбања (језичких, правописних, стилских и писмених састава) ваља у потпуности и до детаља разрадити за дужи, скоро двомесечни период обуке (обично од једног до другог писменог задатка).

Ваља добро разликовати с т в а р н у наставникову припремљеност за час од његове писане припреме, коју често сачињава у облику задатом од надлежних школских органа и просветно-педагошке службе. Стварна припремљеност (добра или лоша) показује се једино на школским часовима, у непосредном раду са ученицима и постигнутим резултатима. „Документација“ у виду обавезних писаних припрема често не даје поуздан увид у право стање ствари. Штампани форму-лари за оперативно планирање (присутни у појединим школама, а исти за све предмете!) показују колико се стваралачки посао формалистички схвата, сагони у „рубрике“ и своди готово искључи-во на контролну улогу.

Оперативно планирање ваља све више да се ослобађа контролне функције, а да појачава своју стваралачку и антиципаторску улогу. Управо, наставник не треба да ствара оперативни план (пише припреме) ради другога (саветника, директора, школске инспекције), већ ради ученика, себе и ваља-не наставе. Припрему за сваки час наставник пише у оном облику који му најбоље служи као подсе-тник за успешан рад. У њу уноси првенствено оне податке и идеје за које постоји бојазан да се у непосредном раду могу заборавити или превидети. Тако ће назначити специјалне циљеве, ориги-налнију методологију, изузетнију организацију часа, проблемске ситуације, истраживачке задатке, наставна средства, скице мотивске структуре уметничког текста, примере за наставу граматике и језичку обуку. У припрему се уноси све што може да послужи као предострожност против површ-ности и импровизације, нпр., поступан распоред појмова који се обрађују, подсетник за излагање монолошких деоница, скица за коришћење табле, формулације важнијих проблемских питања, ис-траживачка гледишта, битни вредносни чиниоци уметничког текста, важнији датуми и подаци из књижевне и националне историје, странице у књигама из којих ће се користити цитати, упутство за рад домаћег задатка – и сл. Наравно, увек само по нешто од овога, оно што стварно може да помогне наставнику, да га подсети, оријентише и пружи му сигурност.

Припреме које се уносе у оперативни план нису потпуни методички приступи наставним јединицама, већ су само скице и подсетници за стручну и методичку поставку рада на часовима. Сажето писање припрема није знак уске и површне стварне припремљености наставника. Ме-тодичке суштине и новине у приступу неком градиву могу се написати и у неколико реченица, па да то за стручну особу буде поуздано обавештење. Сажетост је овде економичан и нужан

168 169

поступак. Ако би наставник за сваки час писао опсежну припрему, уносећи у њу и оно што се подразумева, онда од толиког писања не би имао времена да се стварно припрема за рад. На-ставнику матерњег језика и књижевности треба оставити довољно времена да студиозно чита књижевна дела и прати стручну и методичку литературу, да прегледа ученичке писмене радове, да се бави истраживачким радом и публиковањем свога искуства. Ови и овакви послови спадају у стално и дугорочно припремање наставника. На њима се стичу знање и умење за текуће при-премање и планирање, а и знатно више од тога – способност за стваралачку изведбу онога што је планирано.

Препоручљиво је да се у оперативни план (припреме) после појединих одржаних часова убеле-жи по нешто од новостеченог искуства. Те критичке напомене о остварљивости радних пројеката служе за даље усавршавање оперативног плана и за његово подешавање за рад са новим генерација-ма. Проверена и побољшана верзија припрема за обраду наставне јединице може послужити као основа за писање и објављивање одговарајућег методичког рада.

МеТодиЧки ПрилоЗи насТавној Пракси

Врхунско методичко искуство наставник стиче студиозним и критичким истраживањем не-посредне наставне праксе, првенствено своје, а уз њу и праксе других стручњака, о којој се оба-вештава помоћу литературе, а и непосредним увидом у рад својих колега и сарадника. Споља-шњи подстицаји за лично усавршавање, који обично делују у виду обавеза, никада не могу да буду толико делотворни колико наставникова унутрашња и самоникла мотивација за струч-ним афирмисањем. Свему што је обавезно обично се удовољава рутински и конвенционално, а у најбољем случају стандардним поступањем. Тако и обавезне писане припреме подстичу на ваљано обављање текућег посла, али оне немају мотивациону моћ за максимално испољавање наставникових творачких способности. Виши степен мотивације огледа се у наставниковом оп-редељењу да својом љубављу и правом на тежи и афирмативнији рад надмаши обавезу. Зато је пожељно да наставник годишње напише неколико целовитих и угледних приступа појединим наставним јединицама са разних програмских подручја.

Ти студиозни методички радови, чланци, огледи и студије, разликују се од текућих припрема (скица) по детаљној разрађености сваке наставне ситуације, по предвиђеним радним подстицајима, задацима и питањима, управо по егзактном методолошком условљавању резултата који се очекују од учесника у настави. По сажетој припреми (подсетнику) може успешно да ради само онај ко ју је написао, а по свестрано разрађеној методичкој поставци добре врсте може и било који други на-ставник, па и онај са недовољним искуством, да оствари солидан успех. Практични методички при-лози су свестрано информативни за стручну јавност. Један од циљева им је стално наставниково стручно и методолошко самоусавршавање, а други публиковање и преношење стеченог искуства на друге наставнике.

Довољно је ако наставник напише годишње два-три методичка рада корисна за текућу и бу-дућу наставну праксу. То могу бити методички приступи књижевним делима разних жанрова, пројекти за обраду наставних јединица из граматике, сугестије и примери за извођење говорних и писмених вежби, а и практични прилози било којој врсти и облику наставног рада. Ако би наставник тако по мало, али стрпљиво и квалитетно писао прилоге из праксе и за праксу, ство-рио би за десетак година своју методику. И то своју у најбољем смислу: оригиналну и проверену, поткрепљену личним и ширим искуством, оперативну и толерантну, без прописа и теоријских дигресија. Таквим радом на своме усавршавању наставник стиче право и могућност да одржава предавања у стручним активима и подружницама, да своје радове објављује и да са њима учест-вује на семинарима и научним скуповима.

168 169

Школски органи и стручне службе у просвети могли би знатно више да подстичу наставнике на истраживачки рад и писање методичких огледа и студија. Ваљало би да чешће и искрено показују и доказују да високо цене ту врсту посла. У свом инструктивном и контролном увиду у наставников рад просветни саветници и директори школа ваљало би да поразговарају са колегом о томе које нас-тавне проблеме истражује и до којих је резултата дошао, шта пише, које радове је објавио и припре-мио за штампу, која предавања је одржао за наставнике и шта може да припреми за следећи стручни семинар или састанак актива. Тако би се подстицала наставникова воља за самоусавршавањем и афирмисао најбољи облик дугорочног припремања за стваралачко обављање наставе.

ПриПреМање уЧеника

Наставниково припремање за рад увек је срачунато и на припремање ученика. Годишњи и опе-ративни планови обавезују све учеснике у настави. Обраде наставних јединица, а поготову веж-бања, у суштини остварују ученици уз наставниково упућивање и подстицање. Благовременим пла-нирањем и најављивањем текућих задатака за предстојећи рад обезбеђује се да ученици долазе на часове спремни да остваре свој део посла. Они увек треба унапред да знају шта ће се обрађивати, обнављати и увежбавати на следећим часовима како би знатан део посла обавили у припремном поступку. Време неопходно за припремање ученика увек се усклађује са обимом и тежином градива које се савлађује. За то је понекад потребно двадесетак минута колико да се уради нека простија вежба, али је повремено неопходно по петнаест, па и тридесет дана, кад је, на пример, потребно да се прочита и проучи неко обимније књижевно дело.

Наставник поступно упознаје ученике са наредним градивом из свога, а управо и њиховог го-дишњег плана рада. Најављује им које ће се теме и наставне јединице обрађивати у наредном месецу или петнаестодневном периоду. При томе их упућује до када да прочитају поједина књижевна дела и како да се припреме за њихово тумачење, које делове градива да обнављају; најављује им тематске области за говорне вежбе и писмене саставе, упућује их како да се припремају за израду писменог задатка – и сл. Ученици бележе тај део плана и динамику његовог остваривања.

Ученици се на време упознају и са својим задацима из оперативног плана. Уз домаће и истра-живачке задатке следе и детаљна упутства за рад са најавом не само онога што ће се радити на сле-дећем часу, већ и к а к о ће се то чинити и шта се од ученика о ч е к у ј е. Кад су ученици добро припремљени, онда се рад претежно заснива на њиховим открићима и саопштењима, управо на размени мишљења.

170 171

4.2. вук Милатовић, Настава српског језика и књижевности (планирање и програмирање) (МИЛАТОВИЋ 2005: 28–36)

/.../

Наставници се, обично, поводе за понуђеним наставним планом и програмом, поготову ако га је урадио познати методичар или практичар, преузимају га без критеријума, само толико да би испунили своју обавезу. Добро је у овој врсти посла опонашати ваљане узоре, али је много боље планирати и програмирати у складу с многобројним специфичностима одељења или школе. Зато дајемо предност индивидуалном начину планирања и програмирања, јер кроз тај облик рада долазе до израза и наставников стваралачки дух и ученичке способности. Узорни планови и програми, сва-како, могу бити подстицај наставнику за њихову индивидуалну израду, као методичко-дидактички предложак.

Значај планирања

Планирање и програмирање су изузетно важне активности у току припреме добро организо-ваног наставног рада. То је свеобухватна и осмишљена припрема, предвиђање и пројектовање бу-дућег рада. Планирање је „облик предвиђања будућности“, организација будућег рада. Уколико је та организација квалитетнија, утолико ће и њено остваривање бити боље. Ми планирамо да бисмо предвидели шта ћемо да радимо, којим ћемо путевима ићи, којим ћемо се методама, поступцима и облицима рада користити.

Планирање је основно средство против импровизације и стихијности у наставном раду. Резул-тати наставног рада, између осталог, зависе и од планирања, од тога како смо распоредили одређене садржаје. Али, распоређивање садржаја није једноставан и механички поступак − не планира се да би се нека материја просто организовала по одређеним темама и наставним јединицама. Планирање је нешто много дубље и сврховитије − то је добро осмишљен систем организације наставног рада за једну школску годину.

Теоретичари и практичари с правом истичу чињеницу да се планирањем не утврђује једном заувек начин распоређивања садржаја на одређене временске јединице. Планирање треба схватити веома флексибилно те отуда израз оријентациони план и програм, којим се истиче потреба да се повремено одступа од одређеног плана и програма, или се том плану нешто додаје или одузима, што зависи од многих околности. Наставник у току рада долази до сазнања да је нешто могао да уради боље, да нешто треба изоставити или допунити, преформулисати или актуелизовати. Отуда нас-тавни план и програм треба схватити као глобалну оријентацију, као флексибилно предвиђање, а не као чврсто и окоштало распоређивање наставне грађе.

Ваљало би у току планирања избегавати сваку врсту формализма и површности. Наставник не сме да се задовољи тиме што је на брзину или олако урадио план и програм за текућу школску годи-ну и што је тиме испунио једну своју радну обавезу. Не сме да планира по инерцији, да некритички усваја туђе планове и програме. Нарочито је штетно преписивање наставних планова и програма, некритичко, стереотипно и монотоно преписивање. Неки стари или туђи програми могу послужити за тзв. стваралачко или рестаураторско преписивање. Одмах ваља утврдити шта је у том програму добро, а шта лоше, сагледати како да се побољша оно што није добро, како да се одређени програм актуелизује. Планирање, пре свега, подразумева распоређивање наставне материје а потом и методе, поступке и облике рада, коришћење наставне технологије и свега онога што ће допринети ефикас-ности и добрим резултатима рада. То је свеобухватно планирање. Планирање је облик наставникове стваралачке припреме, то је његов индивидуални стваралачки чин помоћу којег испољава властиту

170 171

способност предвиђања будућности. Отуда неки користе израз стваралачко планирање чиме се, обично, механичко и немаштовито планирање уздиже на виши ниво.

Основни захтеви стваралачког планирањаПојам „стваралачко планирање“ подразумева свеобухватност, студиозност, маштовитост и да-

вање индивидуалног тона планирању. У току овог планирања наставник води рачуна о неким опш-тим захтевима, али он те опште моделе рада прилагођава својим потребама и условима свога рада. Основни захтеви стваралачког планирања могу бити следећи:

– уважавање општих услова рада школе;– опремљеност школе савременим дидактичко-техничким средствима;– уважавање психофизичких и интелектуалних способности ученика;– уважавање специфичности одељења: ниво знања, радне навике, васпитност, социјални еле-

мент, ниво осамостаљености ученика итд.;– емоционална зрелост ученика, мењање расположења, стабилност пажње, брзина замарања;– уважавање потреба, интереса, мотивације и амбициозности ученика;– не треба планирати само садржаје него и начине рада (методе, поступци и облици рада);– схватање да нема ваљаног планирања без ваљане евалуације;– уважавање актуелног наставног плана и програма;– статус ученика у процесу учења;– уважавање циљева и задатака наставе српског језика у трећем разреду.

Тимско и индивидуално планирање

Тимско планирање много је заступљеније у нашим школама него индивидуално. Тим за плани-рање обично чине наставници истог разреда − на пример, наставници већа трећег разреда одређене школе или, можда, ширег региона. То може бити тим стручњака за српски језик, наставници који су се специјализирали или гаје посебну љубав или афинитет према наставном предмету српски језик.

Индивидуално планирање врше наставници појединачно, свако за себе. Неки методичари дају предност тимском раду сматрајући да је оно стручно темељније и студиозније, мада то не мора бити тако. Индивидуалне планове раде амбициозни и компетентни појединци који желе да чин плани-рања приближе свом одељењу узимајући у обзир све његове карактеристике и специфичности. Ин-дивидуални планови, у зависности од особе која их ради, могу бити веома аутентични и амбициоз-ни, прецизни и с наглашеним духом њихове индивидуалности.

Модели планирања и програмирања

У теорији и пракси познате су разне врсте планирања. Подела се врши на основу одређених критеријума:

– планирање у односу на време: годишње, полугодишње, тромесечно, месечно и недељно;– планирање у односу на ниво разраде садржаја: глобално, оперативно и детаљно;– планирање у односу на природу наставног градива: тематско.

Годишњи план рада практичари углавном називају „годишњи глобални план“ а месечни план називају „месечни оперативни план“ или само „оперативни план“. У нашим школама углавном су за-ступљени − глобално или годишње и оперативно или месечно планирање. У току израде годишњег или глобалног плана наставник, по правилу, распоређује наставне теме по месецима, одређује у ком месецу ће бити обрађена нека тема. Правећи оперативни месечни и недељни план, наставник теме предвиђене годишњим планом разрађује на наставне јединице, он операционализује наставне теме. Планира се онолико наставних јединица колико има часова. Месечни или оперативни план се може урадити на почетку сваког месеца у току године, али је много боље, а и у пракси је такав облик

172 173

планирања заступљенији, да се такав план уради на почетку школске године, и то за целу годину, тј. за све месеце. Таквим планирањем наставник стиче представу целовитости и прегледности, одмах на почетку има испред себе урађен целовит систем рада.

1. модел

сТрукТура годишњег насТавног Плана

Годишњи фонд часова: _______Прво полугодиште _______часоваДруго полугодиште _______часова

1. Језик _______часоваа. Граматика _______часоваб. Правопис _______часовав. Ортоепија _______часова

2. Књижевност _______часоваа. Лирика _______часоваб. Епика _______часовав. Драма _______часоваг. Допунски избор _______часовад. Научно-популарни и информативни текстови _______часова

3. Језичка култура _______часоваа. Усмено изражавање _______часоваб. Писмено изражавање _______часовав. Усмена и писмена вежбања _______часова

2. модел

сТрукТура годишњег Плана рада

Годишњи фонд часова _________Прво полугодиште _______часова

1. Језик _______часоваа. Граматика _______часоваб. Правопис _______часовав. Ортоепија _______часова

2. Књижевност _______часоваа. Лирика _______часоваб. Епика _______часовав. Драма _______часоваг. Допунски избор _______часовад. Научно-популарни и информативни текстови _______часова

3. Језичка култура _______часоваа. Усмено изражавање _______часоваб. Писмено изражавање _______часовав. Усмена и писмена вежбања _______часова

172 173

Друго полугодиште _______часова

1. Језик _______часоваа. Граматика _______часоваб. Правопис _______часовав. Ортоепија _______часова

2. Књижевност _______часоваа. Лирика _______часоваб. Епика _______часовав. Драма _______часоваг. Допунски избор _______часовад. Научно-популарни и информативни текстови _______часова

3. Језичка култура _______часоваа. Усмено изражавање _______часоваб. Писмено изражавање _______часовав. Усмена и писмена вежбања _______часова

3. моделсТрукТура годишњег Плана рада По МесеЦиМа

Годишњи фонд часова ________

Месеци Предметна подручјаЈезик Књижевност Језичка култура Укупно часова

СептембарОктобарНовембарДецембарЈануарФебруарМартАприлМајЈун

4. моделоПераТивни План рада По МесеЦиМа

Годишњи фонд часова _________Септембар ________ часоваСтруктура наставног планаБрој часова по наставним подручјимаЈезик Језичка култураГраматика _______ Усмено изражавање ________Правопис _______ Писмено изражавање ________Ортоепија _______ Усмена и писмена вежбања ________Књижевност _______ Писмени задатак ________

174 175

Распоред наставних јединица1.2.3.4.5.6.7.8.9.Итд.

Напомена: Наводи се онолико наставних јединица колико у септембру има часова, водећи ра-чуна о заступљености свих предметних подручја. На исти начин се часови распоређују за остале месеце.

5. модел

ГОДИШЊИ ОПЕРАТИВНИ ПЛАН НАСТАВНИХ ТЕМАГодишњи фонд часова _________

Наставне теме Наставне јединице Време обраде

Прва наставна тема 1.2.34.5.6.7.89.10. (и тако даље)

септембар

Друга наставна тема октобар

Трећа наставна тема новембар

Четврта наставна тема децембар

Пета наставна тема јануар

Шеста наставна тема фебруар

Седма наставна тема март

Осма наставна тема април

Девета наставна тема мај и јун

Напомена: Наставне теме се тако до краја школске године рашчлањују на наставне јединице и одређује се месец обраде. Могуће је унети колону у којој ће бити означен тип часа с ознакама: О − обрада, У − утврђивање, С − систематизација.

174 175

4.3. Миодраг Павловић, Планирање (ПАВЛОВИЋ 2008: 30–40).

Планирање је сложена методичка активност коју наставник остварује током припремања. Планирањем се прецизирају динамика и токови остваривања наставног плана и програма у одго-варајућим временским сегментима наставе. План рада наставнику омогућава да ученике благов-ремено мотивише за припремање, односно за читање, доживљавање и тумачење књижевних дела. Такође, наставник планирањем осмишљава одговарајући редослед којим ће се изучавати наставни садржаји, чиме се остварују повољне рецепцијске околности и услови рада за припремање ученика и интерпретацију књижевних дела.

На планирање наставних садржаја у настави језика и књижевности утичу посебности програм-ских концепција наставе књижевности, језика и културе изражавања, обим програма, унутрашње и спољашње, односно међупредметне корелацијске везе садржаја наставе књижевности и језика, радне околности, способности, предзнања и интересовања ученика. Приликом планирања посебну улогу имају методички принципи развојности, довољности, условности и усклађености градива са узрастом и способностима ученика.55 Приступ планирању наставник остварује увидом у програмске садржаје, њиховом детаљном анализом. Планирањем наставник не би требало да запостави кон-кретне услове рада. Правилну дистрибуцију наставних садржаја у одговарајуће временске периоде наставник ће остварити уколико добро проучи календар за школску годину. Ученици ће градиво пратити и савлађивати мотивисанији за рад уколико се наставни садржаји правилно уклопе у рад-не седмице, месеце и полугодишта. Неоправдано је, рецимо, обраду књижевних текстова из једне наставне теме у основној школи, односно из једног књижевноисторијског периода у средњој школи, прекидати зимским распустом, јер би се изгубио континуитет у раду, пореметиле би се рецепцијске околности, па би ученици отежано, након дужег прекида, пратили градиво и учествовали у раду на часу. Одговарајућу динамику и континуитет тумачења треба ваљано остваривати и приликом приступа појединачним делима. Дужи прекид између два часа интерпретације такође би се непо-вољно одразио на мотивисаност и рецепцијску будност ученика током тумачења књижевног дела. У недељним школским распоредима часова, на које наставник често и не може непосредно да ути-че, честа је пракса везаних блок-часова, такозваних двочаса. Тако се може догодити да на првом у блоку часова ученици тумаче једно, а на другом часу друго књижевно дело. Не само да умор спре-чава ученике да се максимално ангажују у раду на оба часа, већ су и доживљаји ученика на другом часу знатно слабијег интензитета, па су интерпретацијски резултати лоши. Наставник би требало да дистрибуцију садржаја часова на недељном нивоу учини што повољнијом за ученике, комбинујући, на пример, часове тумачења књижевног дела са часовима изучавања језика, односно културе из-ражавања. Планирањем треба настојати да се тумачења одвијају континуирано и да се редоследом тумачења остварују повољне рецепцијске и радне околности за припремања и интерпретације. По-штујући принципе развојности, довољности, усклађености градива са могућностима ученика, добро планирање се одликује и довољном еластичношћу, тако што омогућава наставнику да преиспитује квалитет плана рада у различитим фазама наставног процеса и даје могућности за одговарајућа ре-аговања на уочене негативне аспекте планирања.

Планирањем градиво добија смисаони облик и омогућава се усвајање програмских садржаја на истраживачки, систематичан и поступан начин. Различити редоследи у изучавању делова градива могу да утичу на рецепцију, методичке приступе, припремне активности, на начине и облике рада. Планирање зато настоји да структуира програмску грађу на начин који ће у конкретним наставним околностима бити рецепцијски, доживљајно, сазнајно и образовно најделотворнији. Стварање по-вољних радних и читалачких околности, на пример, остварује се и успостављањем одговарајућег редоследа у тумачењу књижевних дела. У тематски структуираним програмима, најповољније је 55 Видети: Николић, Милија: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд, 2006, стр. 90–82.

176 177

припремати, мотивисати ученике за читање, доживљавање и тумачење књижевних текстова који се окупљају око једне наставне теме. У програмским садржајима у средњој школи редослед књижевно-уметничких текстова заснива се, махом, на хронолошком односу између дела једне књижевне епохе. Тако се ученици подстичу да уочавају, прате и изучавају доминантне структурне, односно поетичке и стилске посебности у оквиру књижевноуметничког правца. Ученици читају, доживљавају и тумаче репрезентативне књижевне текстове у оквиру одговарајуће стилске формације, па се припремају и за поредбено проучавање односа и утицаја датих дела. Одговарајуће планиран редослед у тумачењу књижевних дела има и мотивациону улогу, пошто тематски, мотивски и стилски блиска књижевна дела изазивају и подстичу читалачка интересовања и радозналост ученика.

План рада имплицира програмску структуру градива. Зато планирање настоји да следи наставни програм на који се односи. У основној школи тематско уобличавање програмских целина изискује проналажење интерпретативно функционалних и мотивационо ваљаних литерарних мотива у корпу-су књижевних текстова који ће окупити групу књижевних дела у једну целину. Тематски оквир је про-извољан и проистиче из садржинских и структурних посебности текстова који чине програм наставе књижевности. Могући интегративни оквир дају тематске целине у читанкама, али оне нису обавезујуће приликом планирања. Уколико се од њих, на пример, одступи, мора се рачунати и на поремећаје који ће утицати на функцију и коришћење садржаја методичког апарата уз текст у читанкама.

Поједини књижевни текстови погоднији су за обраду књижевнотеоријских појмова и појава чије је изучавање у настави такође присутно. На пример, ученици ће боље упознати посебности родољубиве поезије обрадом песме Домовина Душана Васиљева, него одломком из поеме Ђачки растанак Бранка Радичевића. Зато је добро да се песма Душана Васиљева обради пре одломка из Ђачког растанка, по-што су родољубиви лирски елементи Домовине непосредније и сугестивније саопштени, а одломак из Радичевићевог дела захтева утемељенија предзнања ученика и читалачко искуство у интерпретацији родољубиве лирике. Текстови других књижевних дела су, пак, погодни да се посредством њих наставни научни програмски садржаји утврде, систематизују, или да се знања ученика о њима прошире. Унутар програмски установљеног корпуса књижевних текстова требало би планирањем постићи оптималан редослед, при чему ће се књижевни текстови међусобно јасно повезивати у шире целине (тематске, жанровске, књижевноисторијске), а који ће истовремено да омогући најфункционалније приступе на-учним програмским садржајима. За научне садржаје у настави књижевности битно је и то да се једном обрађени појављују као подразумевајући у следећим тумачењима, а знања о њима, вештине ученика да их препознају и протумаче им естетску улогу, се утврђују, проширују, надограђују и усавршавају.

Током планирања респектују се и корелацијске могућности наставе језика и књижевности. То указује да планирање није апсолутно индивидуализована активност наставника. Ако план рада тежи да на адекватан начин обухвати корелацију програмских садржаја, он настаје као резултат заједничког рада тима наставника сродних предмета, као и педагога и психолога школе. Колективан приступ планирању може у већим стручним активима прерасти у тимски облик рада.

Односи наставних садржаја из језика, књижевности и културе изражавања резултирају специ-фичним типом унутарпредметних веза. Језички план књижевног дела долази непосредно до изражаја посебно приликом тумачења стилског комплекса књижевног дела. У настави језика књижевност је у функционалној улози када се текстом књижевног дела демонстрирају језичке појаве и лингвистичке категорије. Али и тада је неопходно сагледати књижевни текст као језичкоуметнички садржај, што значи да се активирају сродни механизми и радње, као и приликом његовог тумачења.56 Па и сама култура изражавања у свом најпродуктивнијем виду огледа се у високоразвијеној способности уче-ника да на одговарајућем језичком плану (писаном или усменом) успешно изнесу или образложе своје доживљаје, разумевање и вредновање тумаченог књижевног дела.

56 Видети, између осталог, у: Николић, Милија, Николић, Мирјана: Српски језик и култура изражавања: за шести разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2007 (27), стр. 18, 55, 70.Николић, Љиљана, Станојчић, Живојин, Кликовац, Душка: Језик и језичка култура 1, Стручна књига, Београд, 1997, стр. 15–17.

176 177

Добро проучени садржаји и програмска концепција наставе књижевности, језика, говорне кул-туре и писмености током припремања помажу наставнику да економичније и функционалније уоб-личава приступе књижевним делима. На пример, јасну језичку – стилску издиференцираност лико-ва у књижевном делу, која је и важан елемент карактеризације, ученици могу интуитивно да наслуте у млађим разредима, али ће функционалност овог књижевног поступка потпуније схватити пошто изуче лингвистичку појаву раслојавања јазика, у првом разреду средње школе, па их наставник под-стакне да знања примењују приликом тумачења ликова из света књижевног дела.

Међупредметне корелацијске везе су важне за планирања и припремање. Могућности међу-предметних корелација заснивају се на универзалности, интердисциплинарности и разноврсним предметностима књижевних дела, односно на повезаности програмских садржаја наставе књижев-ности са програмским садржајима блиских предметних подручја попут историје, историје уметнос-ти, филозофије, психологије и социологије. Ученици се помоћу одговарајућих припремних задатака подстичу да на истраживачки начин уочавају, издвајају и тумаче одговарајуће корелацијске про-грамске садржаје и да резултате истраживања користе у припремањима, читању, доживљавању и тумачењу књижевних дела. Корелације богате доживљај света књижевног дела, употпуњавају ту-мачења, битне су за развој методолошких способности, подстичу ученике на рад, развијају њихове способности, истраживачки и проблемски приступ. Захваљујући корелацијама ученици се моти-вишу да сагледавају свет знања као јединствен наступ човека у намери да доживи, сазна и објасни сложеност света и људски живот. Ученици зато књижевност доживљавају као важан феномен којим се, здружено са осталим облицима креативног духовног рада, свет доживљава и објашњава. Међу-предметне корелацијске везе у настави књижевности остварују се на две равни. Однос програмских садржаја књижевности према предметима друштвених хуманистичких наука је, махом, тематски, а корелација књижевности са наставом других уметности је заснована на уочавању и разумевању посебности уметничког изражајног поступка. Током припремања и планирања наставник увидом у програмске садржаје блиских предметних области уочава и издваја садржаје који могу бити функци-онални за припремања и тумачења. Пошто се и на нивоу дистрибуције наставних садржаја појављују значајне консеквенце, заједничко планирање у оквирима сродних актива може дати повољне резул-тате. Приликом заједничког планирања може се ускладити динамика изучавања програмских садр-жаја. Стицање знања у појединим предметима условљено је специфичном историјском периодиза-цијом и у планирању није флексибилно.57 Ово посебно долази до изражаја приликом историјских приступа изучавању уметности, јер се уочава диспропорционалност у брзини развијања стилских посебности различитих уметности.

Специфичан редослед у изучавању тематски подударних наставних садржаја може битно да утиче на динамику и садржаје припремања и тумачења. Изучавање историјског догађаја Косовске битке ученици остварују, на пример, у настави историје, али и у настави књижевности, приликом тумачења косовске епике. Повољно је да ученици о Косовском боју што више сазнају у настави ис-торије, како би се осамосталили приликом локализовања, доживљавања и тумачења поетске визије овог историјског догађаја. Наставник ће истраживачким припремним задацима подстаћи ученике да знања из историје активно примењују током припремања и тумачења песама косовске тематике.

Важни сарадници у планирању могу бити и ученици. Подстицањем ученика да у планирању ак-тивно учествују и сарађују са наставником, планирање постаје још један садржај у коме се ученици стављају у субјекатску позицију. Учествовање ученика у планирањима има важну улогу у мотива-цији, развоју дисциплинованости у раду, у усавршавању методолошких способности, осамостаљи-вању ученика у сазнавању и стицању индивидуалног односа према настави.58 Ученике треба детаљ-

57 Росандић, Драгутин: Методика књижевног одгоја и образовања, Школска књига, Загреб, 1988 (2), стр. 196.58 Видети: Стевановић, мр Марко: „Иновације у наставној пракси“, Просветни преглед, Београд, 1982, стр.

37–40. Стевановић, др Марко: „Заједничко планирање наставника и ученика − детерминанта идејно-васпитног

рада у настави“, Наша школа, Сарајево, 1988, број 9–10, стр. 390–397.

178 179

но упознати са садржајима глобалних планова рада на почетку школске године. Најбоље је зато да сваки ученик има свој примерак глобалног плана рада који садржи прегледан редослед наставних јединица и упознаје их са основним карактеристикама градива; наставник ученицима указује на обимност и сложеност, естетску посебност књижевних дела обухваћених планирањем. Своја запа-жања о плану који им је предложио наставник, ученици могу износити на почетку месеца, па се благовремено постиже договор о прецизном времену обраде књижевних дела. Глобални план рада намењен ученицима може да садржи и неке детаљније одреднице код појединих садржаја рада, као важна упутства за читање и тумачење дела, на пример, податке о одговарајућим примарним извори-ма за тумачење, о доброј секундарној стручној литератури и слично. Складним графичким решењи-ма могу се издвојити јасније целине у плану рада које се односе на тематску, жанровску или књижев-ноисторијску груписаност текстова, што ће ученицима расветлити изучавану структуру градива.

Подстицањем да остварују увид у глобални план рада на почетку школске године и укључи-вањем у планирање, ученицима се омогућава да на непосредан начин сазнају, схватају и разумевају структуру градива. Пошто структура градива одражава посебности из области знања чије кључ-не садржаје презентује, уочена је узајамност на релацији између разумевања структуре градива и структуре знања.59 Проучавањем структуре градива преко плана рада, ученици су у могућности да на непосредан начин уочавају посебности знања и појава чијим се изучавањем баве. Зато су преглед-ност, систематичност и доследност планирања у настави књижевности и језика важни критеријуми глобалних планова и програма рада.

Овладавање сложеном и обимном структуром знања, појава и садржаја из области књижев-ности, језика и језичке културе, омогућава се применом одговарајућих модела планирања. Плани-рање градива по моделу спиралног курикулума оцењено је као повољно за наставу књижевности,60 јер се њиме сазнајни процес у целини поспешује, омогућава се остваривање истраживачких, про-блемских и стваралачких приступа, а унутрашње предметне целине повезују се чвршће и функцио-налније. Спирално планирање градива је сложеније од других модела планирања јер претпоставља добру мотивисаност ученика и континуираност у стицању и развијању знања и способности.

Планирање базирано на моделу спиралног курикулума мотивише ученике да знања и способ-ности активно примењују у различитим наставним ситуацијама, односно у приступима различитим књижевноуметничким текстовима. Такође, планирањем по моделу спиралног курикулума учени-ци су у могућности да знања о књижевноуметничким појавама допуњавају, а да своје литерарне вештине и способности перманентно усавршавају и развијају. Тако се, на пример, знања и способ-ности ученика остварена приликом читања, доживљавања и тумачења лирске песме, одговарајућим истраживачким задацима актуелизују приликом припремања за тумачење других лирских песама. Ученици се том приликом могу подстаћи да се подсете претходних знања, те да их примењују током припремања и тумачења. Тиме се већ у припремној фази рада постиже одговарајући континуитет, а знања и способности ученика на сврсисходан, економичан и истраживачки начин унапређују. План рада ће омогућити наставнику да уочи и издвоји одговарајуће садржаје из претходних периода рада и да их истраживачким задацима укључи у припремање ученика за тумачење. Најчешће се ученици подсећају раније обрађиваних књижевних дела, како би се створио повољан доживљајни контекст и формирале ваљане радне околности. Мотивисање ученика да се подсете књижевних текстова песни-ка европског романтизма уочи приступа српском романтичарском песништву омогућиће свестра-није истраживачке приступе посебностима у песништву српског романтизма:

59 Видети: Брунер, Џером, Правила планирања, у: Психологија у настави, Зборник радова, приредила Тинде

Ковач-Церовић, свеска 2, Београд, 1988, стр. 33–79.Шарановић-Боженовић, Надежда: „Брунерово схватање теорије наставе“, Педагогија, Београд, 1996, број 1–2, стр. 79.

60 Видети: Николић, Милија: Правила планирања, у: Наставни принципи и књижевне интерпретације, Ђачка задруга Основне школе „Милош Црњански“, Београд, 1996, стр. 40–42.

178 179

− Подсетите се песама европског романтизма које сте недавно обрађивали. − Установите посеб-ности поезије романтизма на примерима Бајронових, Пушкинових и Хајнеових песама. − Издвојте и укратко представите битне мотиве, тематику и расположења у делима ових писаца. − Припремите се и да образложите жанровске посебности ових романтичара.

Припремања ученика заснована на оваквим истраживачким припремним задацима омогућа-вају ученицима да на прегледан и целовит начин систематизују своја читалачка искуства која су у вези са европским романтизмом, те да о њима усмено реферишу на часу уочи приступа делима српских романтичара. Доћи ће до уочавања, издвајања и тумачења оригиналних посебности српског романтичарског песништва, па ће га ученици на одговарајући начин и вредновати у оквиру књижев-ноисторијског контекста. Припремни истраживачки задаци којима се ученици мотивишу да освеже знања из обрађеног градива створиће и повољне радне околности за компаративне приступе делима романтизма у европским и у српској књижевности.

Планирање градива из књижевности по моделу спиралног курикулума повољно је и за раз-вијање знања ученика о књижевним жанровима, односно за усавршавање интерпретације поједи-них жанрова. Припремним и истраживачким задацима ученици се мотивишу да обнове знања о одређеним жанровима које су упознали, те да читалачка искуства која су стекли активно користе то-ком припремања за тумачење других дела. Ученици средњих школа могу се припремати за приступ народној балади Хасанагиница на овај начин:

− Обновите знања о лирској и епској поезији. − Подсетите се посебности лирике; спремите се да на примерима једне до две обрађене песме објасните одлике лирике, посебно однос лирског субјекта према уметничком свету песме и његово место у том свету. − Издвојте кључне карактеристике епике (тематику, начине и улогу приповедања) и спремите се да на часу говорите о уметничком свету једне до две обрађене епске песме. − Објасните разлике између лирског и епског књижевног рода.

Пробни разговор који ће наставник остварити уочи тумачења Хасанагинице биће посвећен ос-вежавању знања о лирици и епици. Тиме ће се остварити повољни радни услови за уочавање и ту-мачење лирских и епских елемената у Хасанагиници, па ће ученици интензивније доживљавати свет дела и сазнавати посебности баладе као специфичног лирско-епског литерарног садржаја.

Поједини методичари указују непосредније на значај планирања по моделу спиралног курику-лума приликом планирања обраде, односно приликом проширивања знања о књижевнонаучним програмским садржајима. Наиме, усвајање и развијање знања о књижевнотеоријским појмовима и категоријама остварује се, махом, током припремања и самих тумачења књижевних дела.

Успостављањем одговарајућег редоследа тумачења књижевних дела омогућава се континуитет усвајања знања о књижевнотеоријским појавама и категоријама, и то у позитивном усмерењу: од простог ка сложенијем, од непознатог ка познатом, од апстрактног ка конкретном. Уочава се и могућ-ност да се путем планирања по моделу спиралног курикулума систематично прати успех ученика у овладавању знањима о књижевнотеоријским појмовима, као и способност ученика да стечена знања активно примењују током читања, доживљавања и тумачења књижевних дела. Руски методичар Го-лубков остварио је, увидевши наведене посебности спиралног планирања, специфичан облик пла-нирања. Он је на хоризонталном плану приказивања наставних програмских садржаја пројектовао научне садржаје, а на вертикалном пратио узраст, време реализације и одговарајуће књижевноумет-ничке текстове којима ће се остварити приступ изучавању научних програмских садржаја.61 Таквим планирањем Голубков је указао на важност систематичног и прегледног праћења динамике, темпа и квалитета остваривања наставних садржаја у различитим временским сегментима наставе. Метод

61 Видети приказ рада Голубкова, у: Росандић, Драгутин: Методика књижевног одгоја и образовања, Школска књига, Загреб, 1988 (2), стр. 71–75.

180 181

планирања који предлаже Голубков омогућава да се постигне идеалан поредак, редослед у изуча-вању програмских садржаја који ће одговарати радним околностима, односно знањима, способнос-тима и могућностима ученика. Приступ Голубкова активно примењује Драгутин Росандић, пратећи развој програмских захтева у једној фази образовања. На пример, појмови и категорије који су у вези са лирским жанром, прате се од првог до осмог разреда основне школе, што омогућава наставнику да, припремајући обраду лирских песама, сагледа које су програмске захтеве ученици претходно ус-војили, те да на њима утемељи методички приступ припремању ученика и тумачењима.62 Упутно је, међутим, запазити да понекад ученици не савладају на одговарајући начин све програмске садржаје током претходних периода школовања, те да је зато неопходно да наставник, припремајући ученике за тумачење, најпре провери (дијалошки, тестом задатака објективног типа) колико су ученици ус-војили знања и стекли вештину примене стечених искустава у приступима књижевноуметничким текстовима. Звонимир Диклић у раду о методичким приступима књижевном лику сагледава детаљ-но програмска одређења о књижевном лику, констатујући да се знања ученика о књижевном лику усложњавају, проширују и продубљују из разреда у разред, па сходно овим посебностима планира садржаје, динамику и токове обраде лика у књижевном делу.63 Слободан Миленковић је припрему за интерпретацију песме Стари Вујадин у целини засновао на анализирању програмских садржаја на које се наставник може ослонити, а потом је планирао обраду нових функционалних појмова којима ће ученици продубити доживљај, разумевање и тумачење епског дела.64 Пројектујући мре-жу програмских садржаја, наставник се целовито припрема и функционално планира тумачења. Мрежа програмских садржаја систематизује приступе сложеној програмској грађи, па се у сваком делу наставног процеса уочава шта тумачењима претходи и шта из њих следи. Такође, омогућена је функционална селекција програмских садржаја који су актуелни за дато тумачење. Тумачења се тиме оптимализују, а повољније се предвиђају, осмишљавају и остварују ваљане радне и рецепцијске околности.

Недостатак оваквих приступа у планирању је у њиховој сложености због које наставник доста времена треба да посвети израђивању планова рада. Такође, врло често ученици не усвоје на од-говарајући начин известан број књижевнотеоријских појмова нити стекну вештину њиховог при-мењивања приликом тумачења. Посебно је тешко генерализовати степен у ком су ученици овла-дали појмовном и практичном димензијом књижевнотеоријског појма или категорије. Пожељно је да наставник континуирано проверава знања ученика и подстиче њихов рад током припремања, а нарочито током интерпретација, односно током часа. Планирање по моделу спиралног курикулума подстиче наставника да увек преиспитује актуелна знања ученика, да се активно информише о про-грамским садржајима који су били планирани да их ученици усвоје. Средњошколски наставници, на пример, могу да запоставе ову посебност, па да заснивају припремања ученика на садржајима које ученици нису ваљано усвојили током основне школе. Погрешно је и проширивање екстензи-тета и интензитета програмских садржаја, јер се тиме слабији ученици доводе у отежане наставне ситуације. Најповољније је да се у планирању обима научних програмских садржаја наставник при-држава начела довољности и усклађености, да знања ученика допуњава, унапређује и усавршава на редовним часовима, али, према потреби, и на часовима допунске и додатне наставе.

Посебности планирања по моделу спиралног курикулума подстичу наставника да уложи доста труда, вештине, методичког умећа и радног искуства, што подразумева активну сарадњу старијих и млађих наставника у оквиру стручног актива. Отежавајућу околност за остваривање плана и про-62 Видети: Росандић, Драгутин: Методика књижевног одгоја и образовања, Школска књига, Загреб 1988 (2),

стр. 391–392.63 Видети: Диклић, Звонимир: Књижевни лик у настави. Методичке основе за интерпретацију књижевног

лика, Школска књига, Загреб, 1978, стр. 20–45.64 Миленковић, Слободан: „Један вид припремања наставника за час или о надоградњи и реализацији

неких захтева наставног плана и програма на примеру народне епске песме Стари Вујадин.“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 5 (1985): стр. 42–47.

180 181

грама рада по моделу спиралног курикулума представљају и конкретни услови рада, односно радне околности. Већа ремећења редоследа у обради наставних јединица услед замене часова, на пример, могу да угрозе целовитост, ток и динамику методичких приступа, пошто су сва тумачења и обраде наставних јединица коегзистентна. Обрада наставне јединице о Вуковој реформи језика и право-писа, из предметне области језика, на пример, пре или знатно након тумачења Вукових књижевних текстова, отежаће целовитост и методичку хармоничност припремања и тумачења.

Спирални курикулум примењен у планирању омогућава наставнику да плански, благовремено подстиче ученике да се припреме за проширивање знања, тако што ће претходна сазнања, доживљај-на и читалачка искуства обновити, како би се она на одговарајући начин надоградила. Наставник, проучавајући и осмишљавајући план рада, благовремено планира обим, динамику и садржаје својих припремања и припремања ученика, сагледава потребе за применом наставних средстава, те врши њихову селекцију, проучава начине њихове употребе и припрема их за укључивање у припремања ученика и рад на часу. Из плана рада произлазе и нека од наставникових упоришта за мотивисање ученика, као што су мотивисање садржајима рада, уочавање најфункционалнијих наставних ситу-ација и радних околности у којима ће се остварити мотивисање ученика. Припремне активности наставника и посебно ученика, другим речима, природно произлазе из плана рада тако да је добро, функционално планирање нераздвојни елемент наставе и извориште ваљаних припремања.

182 183

5. ЦиТирана лиТераТура

БАБИЋ-ПАВЛОВИЋ, Драгица и Ненад Хавелка, Саша Гламочак. Оцењивање у школској пракси – функције, принципи и унапређивање квалитета. Београд: Центар за евалуацију у образовању, без године издања, 35 стр.

БАЈИЋ, Љиљана. „Сараднички односи у настави књижевности.“ Књижевност и језик бр. 1/2 (2006): стр. 37–45.

БАЈИЋ, Љиљана и Зона Мркаљ. Читанка за осми разред основне школе. – 2. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2007.

ВАСИЋ, Јован. „Програмирање рада у секцијама српскохрватског језика.“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 1 (1983): стр. 66–70.

ВРАНЕШ, Александра (ур.). Школска библиотека и настава језика и књижевности. Београд: Филолошки факултет, 2010, стр. 63–73.

ВУЧКОВИЋ, Мирољуб. Настава српског језика и књижевности у петом разреду основне школе. Приручник за наставнике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.

ГАВА, Радмила. „Течај креативног писања у оквиру новинарске секције.“ Школски час српског језика и књижевности, бр. 2 (2002): стр. 73–82.

ЖИВКОВИЋ, Вукосава. „Видови функционисања литерарне секције.“ Школски час српског језика и књижевности, бр. 3/4, (2007): стр. 52–58.

ЗАВОД за унапређивање образовања и васпитања. Водич за увођење у посао наставника предметне наставе основних и средњих школа. Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за професионални развој запослених, 2006.

ЗАВОД за унапређивање образовања и васпитања. Посебан програм основног образовања и васпитања у иностранству. Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2006.

ЗАВОД за унапређивање образовања и васпитања. Водич за стручно усавршавање и напредовање наставника, васпитача и стручних сарадника. Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за професионални развој запослених, 2007.

„Закон о основама система образовања и васпитања.“ Службени гласник РС бр. 6 (2006).

ЗЕЧЕВИЋ, Слободан. Митска бића српских предања. Београд: ИП Вук Караџић, 1981, стр. 82.

ИВИЋ, Иван и Ана Пешикан, Слободанка Антић. Водич за добар уџбеник. Општи стандарди квалитета уџбеника. Нови Сад: Платонеум, 2008, стр. 50–51.

КЛИКОВАЦ, Душка и Љиљана Бајић, Зона Мркаљ. Приручник за српски језик и књижевност за осми разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006, стр. 77–95.

ЛАКОВИЋ, Александар. Планови рада и стручно-методички модели из српскохрватског језика, за V, VI, VII и VIII разред ОШ. Приручник за наставнике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1990.

МАРКОВИЋ, Бранислава (ур.). Уџбеник и савремена настава. Зборник поводом 50 година рада Завода за уџбенике. Београд: Завод за уџбенике, 2007, стр. 45–60.

182 183

МАРКОВИЋ, Драган. Приручник о полагању и стицању лиценце за рад наставника, васпитача и стручних сарадника. Београд: ИП Ваша књига, 2005.

МАРКОВИЋ, Мирко. „Процес планирања, праћења и вредновања постигнућа ученика у настави филозофије.“ Школски час српског језика и књижевности бр. 5 (2007): стр. 50–51.

МИЛАТОВИЋ, Вук. Настава српског језика и књижевности у трећем разреду основне школе. Приручник за наставнике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005, стр. 28–36.

МИЛИЋ, Босиљка. „Рад литерарних дружина и секција.“ Свет речи бр. 1 (1999): стр. 66–68.

МИНИСТАРСТВО просвете и спорта. Школско развојно планирање (тромодуларни приручник). Београд: Министарство просвете и спорта Републике Србије, Сектор за развој и образовање и међународну просветну сарадњу, 2003.

МИНИСТАРСТВО просвете и спорта. „Закон о основама система образовања и васпитања.“ Службени гласник РС бр. 62/2003, 64/2003, 58/2004, 62/2004.

МИНИСТАРСТВО просвете и спорта. Приручник за самовредновање и вредновање рада школе. Београд: Просветни преглед – British Council, 2005, стр. 30–32, 34, 39–40.

МИНИСТАРСТВО просвете и спорта „Закон о основама система образовања и васпитања.“ Службени гласник РС бр. 6 (2006)

МИНИСТАРСТВО просвете и спорта „Закон о основама система образовања и васпитања.“ Службени гласник РС бр. 72 (2010)

МРКАЉ, Зона. Мотивисање ученика за књижевно стваралаштво. Београд: Темат, 1996, стр. 78–81.

МРКАЉ, Зона. Оријентациони распоред наставног градива за VIII разред основне школе. Београд: Стручна књига, 1999.

МРКАЉ, Зона. Наставно проучавање народних приповедака и предања. Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 2008а.

МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 1. Београд: Klett, 2008б.

МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 2. Београд: Klett, 2009а.

МРКАЉ, Зона. Наставна теорија и пракса 3. Београд: Klett, 2009б.

МРЉЕШ, Миломир. „Припремање за наставни рад и план о наставној јединици.“ Школски час српскохрватског језика и књижевности бр. 1 (1983): стр. 59–65.

НИКОЛИЋ, Милија. Утицај наставе књижевности на стваралачке способности ученика. Београд: Темат, 1996, стр. 15–19.

НИКОЛИЋ, Милија. Стилске вежбе. Београд: Просветни преглед, 2000.

НИКОЛИЋ, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. – 4. изд. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006, стр. 183–190.

ПАВЛОВИЋ, Драган (ур.). Настава књижевности и књижевно стваралаштво ученика. Зборник радова. Београд: Темат, 1996.

ПАВЛОВИЋ, Миодраг. Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела. Београд: Завод за уџбенике, 2008, стр. 30–40.

184 185

ПЕШИЋ, Радмила и Нада Милошевић-Ђорђевић. Народна књижевност. – 2. изд. Београд: Требник, 1996, стр. 252.

„Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника.“ Службени гласник Републике Србије 1. јул 2004. и допуна бр. 56 (2005).

„Правилник о стручно-педагошком надзору.“ Службени гласник РС – Просветни гласник бр. 19 (2007).

„Правилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања.“ Службени гласник РС – Просветни гласник бр. 5 (2008): стр. 13–14.

„Правилник о наставном програму за осми разред основног образовања и васпитања.“ Службени гласник РС – Просветни гласник бр. 2 (2010): стр. 3–11; 13–14.

„Предлог образовних стандарда за крај обавезног образовања.“ www.mp.gov.rs/ преузето 01.08.2010.

РОСАНДИЋ, Драгутин. Књижевност у основној школи. Загреб: Школска књига, 1978.

СВЕТ речи, средњошколски часопис за српски језик и књижевност. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, (1997).

ТЕЖАК, Стјепко. Литерарне, новинарске, рецитаторске и сродне дружине. Приручник за наставнике. Загреб: Школска књига, 1979.

ХАВЕЛКА, Ненад и Емина Хебиб, Александар Бауцал. Оцењивање од идеје до праксе – оцењивање за развој ученика. Приручник за наставнике. Београд: Министарство просвете и спорта (Просветни преглед) – British Council, 2003.

ЧУТУРИЛО, Јасна и Станојла Петковић. Неке могућности и облици рада у развијању књижевног стваралаштва младих у периоду образовања. Београд: Темат, 1996, стр. 50–53.

184 185

6. ЗАКЉУЧАК

У књизи Наставна теорија и пракса (српски језик и књижевност у основној школи) – II, пошло се од садржаја везаних за Програм рада у седмом разреду основне школе.

У првом делу, под називом Приступ настави српског језика и књижевности у VII разреду, коментарише се нови програм српског језика и даје приказ уџбеничког комплета ИК Klett за овај предмет; нуде се основне смернице за израду наставних планова; указује се на потребу коришћења шире методичке литературе и на значај наставникове самосталности у реализовању тематског планирања наставе књижевности и при стварању оријентационог распореда наставног градива из области Језик, Књижевност и Језичка култура (уз давање адекватних примера). Наставнику се на једном месту нуди извод из новог програма за српски језик и књижевност у седмом разреду, оквирни план рада у редовној и додатној настави са осмишљеним садржајем, сажетак правила о учествовању надарених ученика у такмичењима Републичког центра за таленте...

У другом поглављу ове књиге, Методички прилози, из различитих углова осветљени су многи методички проблеми и дат је предлог за њихову реализацију; наведене су целовите интерпретације појединих књижевних текстова (у виду методичких припрема за час), а начињен је и списак одабраних методичких прилога из стручних и методичких књига, студија и часописа, које се наставник упућује да користи.

Треће поглавље књиге, Додатни избор текстова примерених узрасту VII разреда, нуди одломке из факултативне лектире који се могу адекватно искористити уз тумачење обавезних књижевних текстова.

У четвртој целини књиге дат је Избор из секундарне литературе који може послужити наставнику да понуђене стручне садржаје користи на различите начине: при локализовању одломака или књижевних текстова у целини; у функцији мотивисања ученика за читање, доживљавање и тумачење књижевних дела; при осмишљању компаративног приступа тумачењу одређених наставних садржаја из књижевности; приликом формулисања задатака за истраживачко читање; за потребе рада у додатној настави и ученичким слободним активностима...

Књигом Наставна теорија и пракса 3 остварена је целина са Наставном теоријом и праксом 1 и 2. Заокружени су различити методички проблеми назначеним у теорији о настави, понуђена су многа практична решења, сугестије и подстицаји на примерима наставних јединица предвиђених новим наставним програмима (од петог до осмог разреда).

Мада ова књига, преко одабраних примера, прати Програм рада из српског језика и књижевности у VII разреду, погодна је и за шире коришћење. Методичка питања која се разматрају и реализују нису и не могу бити ограничена ученичким узрастом и садржајем тренутно актуелног програма, те је зато Наставна теорија и пракса намењена свим професорима српског језика и књижевности, као и студентима Методике наставе књижевности и српског језика.

186 187

7. решења из радне свеске за ОсМи разред (граМатика, правОпис, језичка култура)

српски језик међу другим словенским језицима

1. литвански, грчки, румунски

2. в)

3. Источнословенски језици као службено писмо имају ћирилицу, а западнословенски латиницу.

4. певати

5. а) у руском, белоруском, украјинском, чешком и словачком

б) у пољском в) источнословенске

дијалекти српског језика1. а) (и)јекавски; б) екавски; в) (и)јекавски; г) екавски; д) екавски.

2. екавски шумадијско-војвођански

ијекавски источнохерцеговачки

3. а) месец; б) човек; в) реч; г) време

4. а) полетјети; б) вртјети; в) дјеца; г) ондје; д) недјеља; ђ) медвјед.

5. оћерати, ође

6. а) одолијевати; б) одољети; в) звијезда; г) звјездица.

7. Строги професор Перун покушао је да доскочи браћи, па чим би, рецимо, испитао Бранка и послао га на мјесто, одмах би прозвао Ранка, али браћа би у клупи тако брзо и вјешто измијењала мјеста да би опет излазио Бранко и поново говорио, али сада под именом Ранка.

8. в)

9. косовско-ресавскиВрање

источнохерцеговачкиЗрењанин

шумадијско-војвођанскиНеготин

призренско-тимочкиУжице

186 187

10. а) Та, идите, ви се само шалите. Где сте их сакрили? б) ди в) тол’ке толике

11. а) Свирају ми они и певају. Танко и високо кроз ноћ и на месечини свирају. А из сераја и башта, куда младе жене и девојке око шедрвана и на месечини оро играју, грнета свира, даире се чују и песма... Па тај глас иде, са месечином се лепи, трепери и на мене као мелем на срце ми пада.

б) 3; 1) в) а; е г) из серај и башче; око шедрван; с’с месечину

12. а) ајде; љеб; ’ајдука б) ђе; гдје в) нема

развој српског књижевног језика

1. старословенски

2. а) ћирилицом б) у XII в) по хумском кнезу Мирославу

3.

4. Житије светог Симеона

5. Вук Стефановић Караџић

6. а) злоба

7. б)

8.

9. а) XVIII, XVIII б) руска

10. а) рускословенским б) народним

11. XVIII, XIX

12. Љубомир је живјо около пол четрнаестога века: он је био родом из Ерцеговине. Служјо је при С. Стефану Краљу Дечанскому под оружјем.

Мирослављево јеванђеље XIII векправни текст

Житије светог Симеона XII векбогослужбена књига

Душанов законик XIV векбиографија

Историја разних словенских народов 1794.Захарија Орфелин

1772.Живот и дела Петра ВеликогЈован Рајић

188 189

13. Стефан Лазаревић

14.

Име српског књижевног језика Период у којем је био у употребиславеносрпски од друге половине XVIII века до половине XIX века

старословенски до XII векарускословенски од половине XVIII века до краја XVIII века

српскословенски од XII до XVIII века

15. б)

16.

дь = ђ ть = ћ ль = љ нь = њ і = ј29

17. а) пре 1839. б) после 1839.

18.

19. 1836.

20. а)

21.

Дело АуторПесме Бранко Радичевић

Горски вијенац Петар Петровић ЊегошНови завјет (превод) Вук Караџић

Рат за српски језик и правопис Ђура Даничић

22. 1852, 47000

23. 1868.

24. Захарија Орфелин

25. српски, екавског, ијекавског, ћириличним

1818.Мала простонародна славено-сербска пјеснарица

1814.Писменица сербскога језика

1836.Српски рјечник

1847.

Нови завјет (превод)

Српске народне пословице

188 189

26. а) патријарх б) лопата в) јастук г) арија

језици националних мањина

1. фински

2. из Индије

Творба речи

1. један, црн, нога

2. а) брат – браћа б) белац – бео в) бибер – Биберче

г) сивети – сив д) лак – лакоћа ђ) нога – ножни

3. корен, породицу

4. старица, старост, остарити, старина, старац, стареж, старински, старачки, старинар, старинарница, старосни и сл.

5. брат

6. а), д), ђ), з)

7. а) брукати се; б) прекрајати; в) бездан; г) медији; д) прамен; ђ) соковник

8. б)

9. извођење, слагање, комбинована творба, претварање

10.

Просте именице Именице које спадају у твореницеград учитељицакише облакодер

11. Поступак при којем се од творбене основе и суфикса добија изведеница, назива се извођење.

12. мудрац, папирница, лекарка, лакоћа, чашица, марљивост

13. паркетар; посластичар; часовничар; стаклар; штампар; травар

190 191

14.

15.

Суфикси: -џија, -ар, -ач.

16.

Изведеница Творбена основа Суфиксблагост благ- -остзидина зид- -инасабирак сабир- -ак

17.

зуб -ат зубатплав -каст плавкастблистати -ав блиставвек -ан/ни вечан/ вечнимилост -ив милостив

18. Поступак при којем се од двеју (веома ретко и више) речи добија нова реч назива се слагање. Овим поступком добијамо сложенице.

19. предњонепчани, северозападни, стармали, градоначелник, тужибаба

20. а) земљиште, земљорадња б) воденица, водоинсталатер в) козји, козорог

г) кућевласник, кућица д) пољопривреда, пољана ђ) плавуша, плавокоса

21. а)

22. подшишати се, несвестан, прашума, заспати, сапутник, издати, просед, умити се

глаголшестица

придев

број

именица

учитељ

гласати

лепота

Где су оне абаџије, Кујунџије, бојаџије,Где грнчари и сарачи,Столари и поткивачи,Калдрмари, папуџије,Где се дедоше, у ствари,Лимари и кожувари?

190 191

23. а) С; б) И; в) С; г) И; д) И; ђ) С

24. искривити из + кривитирасхладити раз + хладитиотписати од + писатиусковитлати уз + ковитлатипоткопати под + копати

25. а) из, од, уз; б) ДА (глагол је несвршеног вида, а кад му се дода било који од датих префикса, постаје свршеног вида)

26. б) сјајан шлем; в) сребрни лук; г) изгледа као бог / личи на бога

она која има златан трон (престо)

27. комбинована творба

28.

а) приморје → при- + мор- + -је

б) припећак → при- + пећ- + -ак

29. а) Да ли је именица заноктица настала комбинованом творбом? Да, јер су на реч нокат (нокт-) истовремено додати префикс за- и суфикс -ица.

б) Да ли је придев немоћан настао комбинованом творбом? Не, јер је овде префикс не- додат на придев моћан. Овај начин творбе назива се слагање (префиксација).

30. а) земуница, водоземац б) главобоља, главница в) сувомразица, сувоћа

г) прсни, попрсје д) књиговезац, књижара ђ) окућница, кућаница

31. а) коњокрадица, украсти б) створити, рукотворина в) ватрогасац, угасити

г) домородац, изродити д) разрезати, печаторезац ђ) бесплатан, наплатити

32. једнобожац, божији, богомоља, безбожник, богобојажљив, боговски

33.

а) поткровље → под + кров + је палатализација

б) беспослица → без + посл + ица једначење сугласника по месту творбе

в) недоношче → не + донос + че једначење сугласника по звучности

г) двосложан → дв + о + слог + ан јотовање

192 193

34. б) по + глав + је; в) млад + o + жен + ја; г) под + неб + је; д) писмо + нос + ја;

ђ) под + зем + је

35. а) јотовање, једначење сугласника по месту творбе

б) јотовање, једначење сугласника по месту творбе

в) губљење сугласника, јотовање

36. творба претварањем

37. а), в), ђ), е)

38. Ако учиниш добро, остављам ти пола; ако ми учиниш зло, остављам ти читаво.

39. а) радни глаголски придев; б) трпни глаголски придев;

в) глаголски прилог прошли; г) глаголски прилог садашњи

40. а) Осигуравајући имовину, морао је да ангажује осигуравајуће друштво.

б) Није употребио одговарајуће аргументе одговарајући на њено питање.

в) Лутајући морским пространствима, живео је лутајући Холанђанин.

г) Прошла недеља нам је свима прошла веома брзо.

41. б), в)

42. Чело главе копље пободоше,

а дно ногу сабљу оставише.

43. а) С; б) И; в) И; г) И; д) П; ђ) К; е) П; ж) С; з) П; и) С; ј) И; к) И.

синтагме

1. Скуп двеју или више речи од којих је једна главна, а остале зависе од ње, назива се синтагма. Речи су повезане заједничким значењем и као целина имају исту службу у реченици.

2. а)

3. в)

4. Кинески назив за чај је „ча“. именичка синтагма

5. Торнадо је јак вртложни ветар. Сачињавају га:

1) хоризонтални вртлог;

2) левак и

3) други вртлози.

192 193

6.

7. а) велика шоља за чај б) енглески кекс са лешником

в) бакина дневна соба г) старински тањири од порцулана

8.

Именичка синтагмаАтрибут Главна реч Атрибут

симпатична ДЕВОЈЧИЦА црних очију

9. највећи пожар старог века субјекта

10. а) прилошка; б) придевска; в) придевска; г) прилошка

11. довољно дуго прилошка синтагма в)

12.

Царски пингвин има веома густо

перје.

именичка придевска именичка

13. трчећи узбрдо глаголска синтагма в)

14. Малог комарца пошаље мама на први самостални лет. Враћајући се кући, био је

необично весео.

– Мама, мама, летео сам јако добро! Сви људи су ми тапшали!

15. а) Непрекидно певајући, славуји дочекују зору. глаголски прилог садашњи

б) Окренувши се на другу страну, наставио је да спава. глаголски прилог прошли

в) Враћајући се кући, размишљао је о свему. глаголски прилог садашњи

г) Стигавши у школу, схватио је да је заборавио домаћи. глаголски прилог прошли

16. а) Војевање је могло да одведе појединца у суседну земљу, а некад и у

неслућене даљине, као што показују различити примери.

врло полако придевска

изузетно радостан именичка

прилошка

глаголска

течно читати

часопис о музици

194 195

б) У свим раздобљима живота ти људи су имали веома изражену потребу да путују по свету.

в) Пошто се врло детаљно сагледају сви главни чиниоци, може се нешто рећи

о путовањима у средњем веку.

17. а) (необично густо)

Зависне предикатске реченице

1. Назив реченица у граматици означава комуникативну и предикатску реченицу.

2. 2 (две)

3. а) чекајући воз, чекам воз, не чекавши воз, чекати воз, јер чека воз, чекај воз

б) кад је климнуо главом, климајући главом, климнућу главом, климати главом

в) путовала бих по свету, путујући по свету, путуј по свету, путовати по свету

4. Предикатске реченице које могу да стоје самостално називају се независне, а оне предикатске реченице које не могу да стоје самостално називају се зависне.

5. а) стигао сам кући; б) добићу телефон; в) свануло је; г) читаш ли књигу

изричне реченице

1. Зависне реченице којима се изриче садржај глагола говорења, мишљења, осећања, опажања називају се изричне реченице. Две најважније врсте ових реченица су изричне реченице у ужем смислу и зависноупитне реченице.

2. Осетила сам да пада ситна киша. служба правог објекта

3.

Субјекат Предикат ОбјекатАна је приметила да имам нову свеску

4. а) Рекао ми је да ће доћи поново сутра. зависноупитна

б) Марко је питао Ану да ли данас имају хемију. изрична у ужем смислу

5. а) Иван ме је питао колико је сати. б) Милане, колико је сати? в) Иван ме упита: „Колико је сати?“

6. а) Колико је сати, нико није знао. б) Гледали смо како одлази последњи воз.

в) Реци ми шта сте се договорили. г) Да не постоји Деда Мраз, открио ми је ујак.

д) Да је стала киша, нисмо ни приметили. ђ) Одлучила је да се промени.

194 195

односне реченице

1. Зависне реченице које ближе одређују појам на који се односе називају се односне реченице.

2. а) То је клуб који највише волим. б) То је клуб чији сам члан.

в) То је клуб какав се ретко среће. г) Ко је члан клуба, путује у петак.

д) То је клуб где сви тренирамо. ђ) Погледај онај клуб што је први на листи.

Као обележја ових реченица овде се јављају заменице који, чији, какав и ко, прилог где и везник што.

3. Најбоље су затворена врата која можемо оставити отворена.

атрибут (у оквиру именичке синтагме)

4. Ко брзо одлучује, брзо се и каје. служба субјекта

5. Римљани су имали приколице на два точка, које су вукли коњи.

6. а) Промену климе на Арктику изазива човек, који то и даље упорно чини.

б) Ко пропусти прилику, биће од прилике напуштен.

в) А у слободним тренуцима, којих више није било много, одлазио би у шуму.

г) Ко не ради, не зна вредност одмора.

7. Сви су чекали: ујка Чарлс, који је седео далеко, Данте и господин Кејзи, који су седели у фотељама са обе стране камина и Стивен, који је седео на столици између њих.

8.

а)

б)

9. б)

10. а) Тај глумац је играо у филму који / којег смо сви гледали неколико пута.

б) У музеју Рилског манастира чува се крст који / којег је истесао Рафаил.

в) Био је то наставник који / којег смо сви много волели.

г) Он је захтевао деблокаду рачуна који / којег има у једној америчкој банци.

д) То је писац који / којег критичари тумаче као првог романсијера.

Узео је књигу, која је стајала на столу. Постоји више књига, а једна је на столу.

Постоји само једна књига и она је на столу.Узео је књигу која је стајала на столу.

Стан има три прозора који гледају на двориште

Стан има само три прозора и сви гледају на двориште.

Стан има више прозора, а само три гледају на двориште.

Стан има три прозора, који гледају на двориште

196 197

Месне реченице

1. Зависне реченице које означавају место вршења радње називају се месне реченице.

2. а) Наћи ћемо се где смо се договорили. б) Где год нема асфалта, непроходно је.

в) Стајаћу тамо одакле се боље види бина. г) Куда он пролази, трава не расте.

Као обележја ових реченица овде се јављају прилози где (сам или са речцом год), куда и одакле.

3. Где постоји велика воља, не може бити великих потешкоћа.

служба прилошке одредбе за место

4. а) Где ничега нема, тамо и цар губи право. б) Куда су и други прошли, иди и ти.

в) Где уђе неслога, кућа постане тесна. г) Куд год кренеш, не осврћи се за собом.

5.

Субјекат Предикат Објекат Прилошка одредба за местоМарко сретне неког познаника где год дође

6. а) месна; б) односна; в) односна; г) месна.

временске реченице

1. Зависне реченице које означавају време вршења радње називају се временске реченице.

2. а) Наћи ћемо се кад год хоћеш. б) Чим је отворио кишобран, киша је престала.

в) Кад купим рекет, уписаћу се на тенис. г) Пре него што изађеш, искључи рачунар.

Као обележја ових реченица овде се јављају везници кад (сам или са речцом год), док, чим, пошто и везнички спој пре него што.

3. Чим је у спаваћој соби нестало светла, у свим зградама домаћинства настала је врева и комешање. служба прилошке одредбе за време

4. а) Јутрос, док сам читао новине, изненада зазвони телефон.

б) Почетком октобра, када су животиње већ пожњеле жито, слетело је у двориште

Животињске фарме страховито узбуђено јато голубова.

в) Кад много прашта, утицајан човек постаје још утицајнији.

г) Кад је човек марљив и умешан, мало је тога немогуће.

5.

Субјекат Предикат Прилошка одредба за начин Прилошка одредба за времелеп дан долази брзо кад се облак изгуби

196 197

узрочне реченице

1. Зависне реченице које означавају узрок вршења радње називају се узрочне реченице.

2.

а) Путоваћу возом јер се плашим авиона.

б) Успео је зато што је био упоран.

в) Пошто је овде гужва, сачекаћу те напољу.

г) Будући да се није ни јавила, нећемо је чекати.

3. Стрипови о Паји Патку били су забрањени у Финској, зато што он не носи панталоне.

служба прилошке одредбе за узрок

4.

Субјекат Предикат Објекат Прилошка одредба за узроккраљ поштује закон јер га закон чини краљем

5. а) Пошто се број веб страница брзо мења, тешко је утврдити колико их има.

б) Будући да нисам одавде, не сналазим се баш добро у граду.

в) Ми морамо, јер је већ врло касно, да кренемо кући.

г) Пошто се више ништа није видело, стали смо насред пута.

6. Бичеви праве пуцкетајући звук јер им се врх креће брже од звука.

служба прилошке одредбе за узрок

условне реченице

1. Зависне реченице које означавају услов вршења радње називају се условне реченице.

2. а) Да сам био на твом месту, поступио бих другачије.

б) Доћи ћу кући раније ако будемо губили последњи час.

в) Моја сестра би, кад би добила стипендију, отишла у Париз.

3. Северни пол остаће без леда до 2060. године ако се овом брзином настави смањивање његове површине. служба прилошке одредбе за услов

4.

Субјекат Предикат Прилошка одредба за условочи не греше ако им срце наређује

Као обележја ових реченица овде се јављају везници јер, пошто и везнички спојеви зато што и будући да.

Као обележја ових реченица овде се јављају везници да, ако, кад.

198 199

5. а) Уколико дрво није цветало у пролеће, узалудно ћеш у јесен трагати за његовим плодовима.

б) Ако нисте знали, савремена верзија астечког језика још се користи у Мексику.

в) Да сам астронаут, летео бих до најдаље могуће тачке у свемиру.

6. Ако сâм не видиш, не поричи ништа. служба прилошке одредбе за услов

допусне реченице

1. Зависне реченице које означавају да се радња више реченице остварује упркос ономе што значи зависна реченица, називају се допусне реченице.

2. а) Иако се нисам уплашио, осетио сам да сав дрхтим.

б) Мада је напољу било хладно, сви смо скочили у море.

в) Књига ми је била досадна премда су је многи хвалили.

3. Добро сам одговарао историју мада се нисам сетио једне године.

служба прилошке одредбе за допуштање

4.

Субјекат Предикат Објекат Прилошка одредба за допуштањеМилош је запамтио целу песму мада нема добро памћење

5. а) Иако туда често пролазим, не знам како се зове та улица.

б) Мада добро говорим руски, не могу да читам Чехова у оригиналу.

в) Иако нам се снови чине дугим, они никад не трају дуже од тридесет минута.

г) Иако су полетели на време, слетели су сат касније него што је планирано.

6. а) Иако (мада) је био уморан, завршио је посао до краја.

б) Није дошао мада (иако) смо се договорили.

намерне реченице

1. Зависне реченице које означавају циљ, сврху вршења радње више реченице називају се намерне реченице.

2. а) Ана, отвори прозор да уђе свеж ваздух.

б) Мама је поклопила шерпу како би вода брже проврила.

в) Укључили су пећ не би ли мало угрејали ту ледену собу.

Као обележја ових реченица овде се јављају везници иако, мада и премда.

Као обележја ових реченица овде се јављају везници да, како и речца ли са потенцијалом у одричном облику.

198 199

3. Субјекат Предикат Објекат Прилошка одредба за циљ

Један огромни морски диносаурус јео је камење да би имао баласт у стомаку.

4. Лоши људи живе да би јели, а добри људи једу да би живели. прилошка одредба за циљ

5. а) Да би дело испало добро, треба га често исправљати и дотеривати.

б) Да бисмо сачували остварене циљеве, морамо напредовати полако.

в) Да би се очистиле залепљене жваке по тротоарима и коловозима улица, у

Великој Британији се потроши око двеста двадесет милиона фунти сваке године.

6. а) Састали су се да (како) би се договорили о сарадњи. ∕ Састали су се не би ли се договорили о сарадњи.

б) Отпутовао је у Милано да (како) би купио нову флауту. ∕ Отпутовао је у Милано не би ли купио нову флауту.

Поредбене реченице

1. Зависне реченице које означавају начин вршења радње више реченице исказан неким поређењем називају се поредбене реченице.

2. а) Милош трчи као да ногама не додирује стазу.

б) Поштујемо га као што он поштује нас.

в) Све се завршило како је требало.

г) Лакше ми је да куцам текст него да га пишем руком.

д) Фотографија је испала лепша него што смо очекивали.

3. а) као што, као да, како, колико б) него што, него да

4. а) Свако има подједнаке могућности да буде велик онолико колико жели.

б) Човек је непажљив и расејан онолико колико га ствари одвлаче од њега самог.

Као обележје ових реченица јавља се прилог колико.

5. а) Као што су рекли, данас је сунчано. б) Како сејеш, тако ћеш и жети.

в) Колико си заслужио, толико ћеш добити. г) Како дошло, тако прошло.

6. б), в)

Као обележја ових реченица овде се јављају везници као да, као што, како, него да и него што.

200 201

Последичне реченице

1. Зависне реченице које означавају последицу вршења радње више реченице називају се последичне реченице.

2. а) Ветар је дувао тако јако да је цреп летео са кровова.

б) Било је толико занимљиво да нисмо чули звоно за крај.

в) У сали је била толика гужва да нисмо могли да уђемо.

3. а) Цивилизација Маја била је толико постојана да су у свом језику имали и реч за раздобље времена од 400 година.

б) Неке врсте гљива су толико отровне да је за човека смртоносан само један залогај.

в) Будућност је тако светла да ћемо сви носити наочаре за сунце.

4. Пошаље отац сина у собу да учи. Кад је мало касније отишао да провери како иде учење, имао је шта и видети: син гледа телевизију, а књига на поду.

– Да ли се тако учи? – подвикну отац.

– Да, да! Толико сам се уморио од учења да ми је књига испала на под – као из топа одговори син.

5. б), г), д) У осталим реченицама запета је вишак.

Зависне реченице (утврђивање)

1.

2. а) Сви радо слушају кад достојни заповедају. временска

б) Ко брзо одлучује, брзо се и каје. односна

в) Ако будеш опрезан, бићеш сигуран. условна

г) Не може бити сетве где није било жетве. месна

Као обележја ових реченица јавља се везник да.

иако, мада, премда

кад, док, чим, пошто

ако, кад, да

као што, као да, како

јер, пошто, зато што

поредбене

узрочне

допусне

временске

условне

200 201

д) Император је рекао да је најтеже добро владати. изрична

ђ) Да би остао филозоф, ћути! намерна

е) Ради као што говориш. поредбена

ж) Душа личи на мисли, јер мисли дају боју души. узрочна

з) Иако човек много памти, више заборавља. допусна

и) Завист је тако слепа да цео дан куди врлине. последична

3. а) За Маје се дуго веровало да су живеле у потпуном складу са својим окружењем.

б) Пошто је смисао човековог постојања препознала у уметности, одлучила је да студира у Паризу.

4. Ако брзо не затворите врата, сви папири ће се разлетети, јер дува промаја.

5. а) У дну великог амбара, на некој врсти уздигнутог подијума, Мајор се већ био удобно сместио на свом сламеном лежају испод фењера који је висио о греди. односна

б) Опрезан је човек који пре грмљавине опере косу шампоном од коприве. односна

6. Зашто лист папира има димензије 21 × 29,7 cm? Ове димензије, у ствари, представљају пропорцију између више бројева, коју је открио Леонардо да Винчи. Тај однос крије једну тајну: ако савијемо папир на пола, дужина постаје ширина и однос између две димензије остаје исти. Ако лист савијемо поново, однос ће опет остати исти. Ово је једина пропорција која поседује такву особину.

1) односна 2) условна 3) условна 4) односна

7. а) Лондон је први град који је у другој половини XIX века пробио бројку од пет милиона становника. односна

б) Пре него што су се отиснули на море, постојбина Шердена била је Сардинија. временска

в) Нула је једини број који се не приказује римским бројем. односна

8. а) Пре него што обећаш, промисли, кад обећаш, испуни.

б) Док не почнеш – мисли, кад почнеш – ради.

в) Кад год се нађеш на страни већине, време је да застанеш и размислиш.

9. Научници су успели да науче делфине да ускладе два ритма и глас како би могли да произведу мелодију.

временска

10. а) Нико не зна шта све може док не покуша.

изрична

б) Предлажем ти да учиниш добро кад можеш, јер нећеш увек моћи.

изрична временска узрочна

в) Родитељ је онај који третира тинејџера као дете, а очекује од њега да се понаша као зрела особа.

односна изрична

202 203

11. 1) односна 2) временска

12. Познато је да млади нерадо одлазе на спавање, и да се ујутру тешко буде. Изгледа да је кривац за то један хормон. Тај хормон назива се „хормон спавања“. Тело одраслог човека обично почне да га лучи око десет сати увече. Научници сматрају да се код тинејџера то догађа касније, око један сат. Значи, њима се заиста не спава до ране зоре.

13. а) намерна б) намерна

напоредни односи међу зависним реченицама

1.

2. а) саставни б) супротни в) раставни

3. а) саставни условне; б) раставни месне; в) супротни изричне

4. а) Кад је отпевао своју песму и кад се повукао у мирни угао собе, он је почео да ужива у својој усамљености.

б) Кад се пробудио, није знао који је дан ни колико је сати.

служба зависних реченица у оквиру више реченице или синтагме

1. а) прилошка одредба за време б) прилошка одредба за место в) прави објекат

г) субјекат д) прилошка одредба за узрок ђ) субјекат е) прави објекат

2. а) Док је ватра пуцкетала у камину, музичари су покушавали да дочарају чаролију зиме и зимских празника.

б) Кад је скупио довољно песама о зими и Божићу, Стинг је са пријатељима музичарима у својој кући у Италији снимио нови албум.

в) Лепо се налази у свему и само понекад оживи и прожме нас док посматрамо неку појаву.

3. а) По сувом времену пужеви избегавају плочнике, а склањају се међу жбуње које боље задржава влагу.

б) Час који је прошао више се не може вратити.

4. б), в), д), е), и)

или

и, ни, нити, па, те

а, али, но, него, већ

саставни

раставни

супротни

202 203

исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом

1. Иако је била гужва,

2. прилошка одредба за време

3. по хлеб.

4. ради истине.

5. као да га ветар носи в)

Значење и употреба глаголских облика

глаголска времена

Презент

1.

Једнина Множина1. лице -м -мо2. лице -ш -те3. лице / -у, -ју, -е

2. а) Чим се попнем на врх брда, махнућу ти. б) Они увек заспе око десет сати.

в) Морам да се извиним другу. г) Шта радиш? Миришем нови парфем.

д) Он је решио да се окани компјутерских игрица.

ђ) Врло често ми се дешава да сломим наочаре.

3. б), д) 4. в) 5. а)

Перфекат

1.

Једнина Множина1. лице читао сам читали смо2. лице читао си читали сте3. лице читао је читали су

204 205

2. а) Милош се сагнуо / се сагао да дохвати књигу.

б) Ана и Маја су се тргнуле / су се тргле кад је пао лустер.

в) Они су са спољне стране свом снагом затегнули / затегали конопац.

3. б)

4. Ја сваке године овамо свраћам, али не виђам свог пријатеља, јер пролазим кроз Беч увек у лето, када библиотека не ради.

5. а) Милош је ушао у салу, погледао присутне и кисело се насмејао човеку који га је изгрдио прошле недеље.

б) Ана је тек јуче прочитала књигу коју сам јој дала пре две године.

в) Милош ми је рекао да је њихова екипа прошле године освојила прву награду на школском турниру.

Аорист

1.

Једнина Множина1. лице рекох изгорех рекосмо изгоресмо2. лице рече изгоре рекосте изгоресте3. лице рече изгоре рекоше изгореше

2. а) Милош се сагну / се саже да дохвати књигу.

б) Ана и Маја се тргнуше / се тргоше кад је пао лустер. в) Он не хтеде / хте да остане дуже.

3. в)

4. Два дана после Арифбега стиже и мајстор Антоније из Далмације са првим радницима. Тосун--ефендија га представи новом поверенику. По блештавом и топлом априлском дану обиђоше грађевину и утврдише распоред за прве послове. приповедачки

Плусквамперфекат

1.

Једнина Множина1. лице био сам читао били смо читали2. лице био си читао били сте читали3. лице био је читао били су читали

2. а) Кад смо стигли на концерт, Ана је већ била отпевала своју песму.

б) Време се беше покварило, па нисмо отпутовали на острво.

в) Пре него што смо ушли, врата су се била сама отворила. релативно

204 205

Имперфекат

1. Једнина Множина

1. лице певах ношах тресијах певасмо ношасмо тресијасмо2. лице певаше ношаше тресијаше певасте ношасте тресијасте 3. лице певаше ношаше тресијаше певаху ношаху тресијаху

2. У јаругама, под логором, скупљали су се по тројица и четворица. Испитивали су се брзо ко је из ког села, а после, јурећи кроз жбуње, тражили су пут. приповедачки

Футур I

1. Једнина Множина

1. лице доћи ћу доћи ћемо2. лице доћи ћеш доћи ћете3. лице доћи ће доћи ће

2. б)

3. приповедачко

глаголски начини

Футур II

1.

Једнина Множина1. лице будем дошла будемо дошле2. лице будеш дошла будете дошле3. лице буде дошла буду дошле

2. б)

Потенцијал

1. Једнина Множина

1. лице желео бих желели бисмо2. лице желео би желели бисте3. лице желео би желели би

206 207

2. а) Изашао сам у град да бих купио карте за концерт. намера

б) Морали бисте нам помоћи око писања. могућност

в) Кад бих имала слуха, уписала бих музичку школу. услов

г) Хладно је, попила бих топао чај. жеља

Императив

1. 2. лице једнине 1. лице множине 2. лице множине

обојити обој обојмо обојтеразбити разбиј разбијмо разбијтеспојити спој спојмо спојтеоткрити откриј откријмо откријте

2.

а) Дајте ми, молим вас, килограм хлеба. савет

б) Вежите појасеве, полећемо! молба

в) Не улазите са сладоледом у продавницу! заповест

г) Једите више воћа и поврћа! забрана

нелични глаголски облици

Инфинитив

1. Инфинитив

мислим мислитирекох рећиокренућу окренутисео бих сестипришао је прићи

2. б)

да + презент

206 207

Глаголски прилог садашњи

1. а) слећући б) предлажући в) издајући г) скачући

д) излажући се ђ) одајући е) задајући ж) прегледајући

2. а) Изазивајући плиму и осеку, месечева гравитација помера земљину кору горе-доле за 30 цм. прилошка одредба за начин

б) Журећи према кући, сетио се да је заборавио књиге у школи. прилошка одредба за време

3. а) Провео је вече свирајући виолину. прилошка одредба за начин б) Радећи много, уморио се. прилошка одредба за узрок в) Отварајући врата, спазио је брата. прилошка одредба за време г) Сачуваћете линију радећи вежбе. прилошка одредба за начин д) Потрошио је много новца купујући све и свашта. прилошка одредба за узрок4. прилошка одредба за начин

Глаголски прилог прошли

1. а) испекавши б) помогавши в) рекавши г) стигавши

д) чувши ђ) прошавши е) отишавши ж) видевши

2. а) Прочитавши писмо, брзо му је одговорио. прилошка одредба за време б) Обукавши се топло, није осећао хладноћу. прилошка одредба за узрок в) Дочекавши својих пет минута, Милош је шутнуо лопту. прилошка одредба за време г) Преводио је филм окренувши леђа екрану. прилошка одредба за начин д) Вративши се с летовања, наставио је да тренира тенис. прилошка одредба за време ђ) Пројурио је заобишавши групу ђака. прилошка одредба за начин3. прилошка одредба за начин

Радни глаголски придев

1. а) ишао б) питао в) рекао г) тресао д) носио ђ) видео

2. а) перфекат б) футур II в) плусквамперфекат г) футур I д) потенцијал ђ) аорист

3. б), г), д)

Трпни глаголски придев

1. а) прегризен б) спасен в) протресен г) спашен д) унет / унесен ђ) пренет / пренесен

2. б), в), д), ж)

208 209

обнављање граматике (градиво од 5. до 8. разреда)

гласови

Подела гласова у српском језику

1. а) В (није самогласник) б) Р (сви су прави сугласници, осим сонанта Р)

в) Ћ (није сонант)

2. а) Т б) Т в) Т г) Н

3. Повежи парове по звучности и допиши сугласнике који недостају:

a) Т Ж б) З Џ в) П К

Ђ д Ч Г Д ТШ Ћ к С Г Б

4. а) ПАТА б) КАТА в) СИТ г) ШУПА д) ТЕТА ђ) ШУТ

е) КАСА ж) СУПА з) ЧЕК и) ТИШИ ј) ЧАК к) ПРЕК

5. г)

6. а) 2), б) 1), в) 3), г) 5)

7. а) Ф, б) В

8. б)

9. Знам да кажем ћ, само нечу.

10. Ц (сви су безвучни сугласници)

слог и подела речи на слогове

1. Сви самогласници су слоготворни гласови. И алвеоларни сонанти у неким случајевима могу бити слоготворни.

2. Једносложне Двосложне Тросложне

је једна паметномреч доста човеку

208 209

3. а) п р е|п и |с и |в а |т и б) с п о р|т и|с т а в) к о м |п о|з и|ц и|ј а

г) а|у|т о|м о|б и л|с к и д) р а с|п о|р е|д и|т и ђ) и с|т р|ч а|т и

е) з а | в р|ш и|т и ж) п у| с т и њ| с к и з) п е |с к о |в и т|

4. Гргур, Срђан, Првослав

5. а) У српском језику трпни придев може бити атрибутски употребљен.

срп|ском трп|ни

б) Придеви срдачан и срдит имају различито значење иако им је корен исти.

ср|да|чан ср|дит

в) Реч трпеза може означавати и „сто у храму, у цркви, иза олтара“.

тр|пе|за цр|кви

гласовне промене

1. а) претпоследњи б) одсвирати в) потпитање г) отпасти

д) подстанар ђ) претчас е) натприродно ж) подсвест

з) отпаковати и) надсводити ј) потпредседник к) подсмех

2. тесан, бесан, жесток

3.

моћи

пресвући

ући

привући

смоћи

проћи

порећи

препећи

можеш

пресвучеш

привучеш

препечеш

уђеш

смогнеш

прођеш

порекнеш

У презенту НЕМА резултата палатализације

У презенту ИМА резултата палатализације

210 211

4. а) журки б) читанци в) тачки

5. наређен, јотовање

6. а) среда б) јануар в) Зајечар

7.

Номинатив једнине Генитив једнине Генитив множинеобожавалац обожаваоца обожавалацастрадалац страдаоца страдалацапрималац примаоца прималаца

преводилац преводиоца преводилацапошиљалац пошиљаоца пошиљалацапочинилац починиоца починилаца

8. Гурали су намештај кроз предњу башту, посуту снопићима сламе и отпацима конопца.

9.

којег(а) → коег(а) → коог(а) → ког(а)својег(а) → своег(а) → своог(а) → свог(а)твојег(а) → твоег(а) → твоог(а) → твог(а)

асимилација и сажимање самогласника

10. а) Душанкин (од Душанка) б) Душичин (од Душица)

в) Милкин (од Милка) г) Миличин (од Милица)

11. а), б)

12. губљење сугласника, непостојано а, сибиларизација

13. 1) в), 2) б), 3) ђ), 4) г), 5) е), 6) д)

14. губљење сугласника, непостојано а, сибиларизација

15. тачка, играчка, праћка, коцка

16. поштовалаца, мушки род, множина, генитив

прелазак л у о, непостојано а

17.

робље роб + је б + ј = бљдрвље дрв + је в + ј = вљгрмље грм + је м + ј = мљ

210 211

врсте речи

1. За време спавања човек изгуби просечно триста једанаест грама.

2. а)

У осталим случајевима ова именица је у номинативу једнине.

б) у генитиву једнине в) Енглеска, Ирска г) кестење

3. Нека је проклета земља у којој су

пашчад пуштена, а камење свезано.

4. Скр. је скр. за скр.

5. а) средњи, множина, акузатив

б) збирне

6. Пита Перица тату:

– Тата, је ли истина да су људи некада уместо новцем плаћали козама?

– Јесте, сине.

– А како су их онда стављали у новчаник?

Номинатив Акузатив Вокатив Инструментал

једнинаПерица тату тата

новцемистина новчаник сине

множина људи козама

7. а) стол- б) столиц- в) столњак- г) троношц- д) бурет- ђ) стабл-

8. сандале (све остале именице имају само множину, а сандале могу имати и једнину и множину)

9. најстарије

10. а) строжи б) тешњи в) виши г) чистији д) горчи ђ) бешњи

е) гори ж) ређи з) јеткији и) ближи ј) црњи к) нижи

11. врсни: номинатив магичним: инструментал

швајцарски: номинатив нову: акузатив

магичног: генитив латинске: номинатив

У Енглеској и Ирској је с јесени веома распрострањена и популарна следећа дечја игра: пробуши се кестен, па се веже о канап, а онда два дечака ударају један кестен о други. Победник је онај чији кестен остане читав.

212 213

12.

Описни Градивни Присвојни Месни Временскијефтин метални стричев унутрашњи ранијидиван воштани Анин горњи зимски

13. Кога је дозивао тај отегнути глас поред Дрине? („Ти! Ти! Тај!“) Никог. Оног ко се одазове. Који то учини, то је тај.

Именичке Придевскеличне ти упитно-односне који

неличнекога, ко

показнетај, то

никог оног

(Се овде није заменица, већ речца уз повратни глагол одазвати се.)

14. средњи, једнина, генитив

15. неко

16. б)

17.

Именичке ПридевскеУпитне Неодређене Одричне Опште Упитне Неодређене Одричне Опште

шта нешто ништа свашта чији нечији никакав свачији

18. а) Нису говорили ни са ким. б) Посвађали смо се ни око чега.

19. Породица Настасијевић имала је седморо деце. Сваки од четворице браће Настасијевић имао је најмање по један уметнички дар.

Основни број Збирни број Бројна именица на -ицаједан седморо четворица

20. сто педесет осам

21. Иду две ципеле улицом. Једна упадне у рупу, а друга ни пет, ни шест, него седам.

22.

збирнидвадесет двоја

двадесет два бројни придев

двадесет двојица основни

бројна именица на -ицадвадесет двоје

212 213

23. а) императив б) презент

24. Шопен се у Паризу издржавао приређујући концерте и давајући часове клавира. дајући

25. Ено, сунце просу задњи сјај по води!

Возаре, похити! Распни једро, броди!

Месечино, грани! Хитри ветре, дуни!

а), в), д), е), з)

26.

Инфинитив Аорист Инфинитив Аористпопити попих ићи идох

прочитати прочитах рећи рекохугледати угледах пасти падох

дати дадох узети узех

27. а) играмо (сви глаголи су у императиву, а играмо је у презенту)

б) тресијасмо (сви глаголи су у аористу, а тресијасмо је у имперфекту)

в) препећи (сви глаголи су у гл. прилогу садашњем, а препећи је у инфинитиву)

28. а) перфекат б) глаголски прилог садашњи в) презент

29. Инфинитивна (аористна) основа Презентска основа

сести сед- седи-стићи стиг- стигне-лежати лежа- лежи-учити учи- учи-доћи дођ- дође-

30. а) рећи, имати, прочитати, записати б) разговарати, седети, ићи

31. в)

32. бисте, увезена

33. а) бисте б) бисте в) бисмо

34. Школа је као отаџбина – што си даље од ње, више је волиш. далеко, много (пуно, доста)

35. придевска заменица: који глагол у презенту: употребљавају предлог: у

редни број: првом прилог: најређе именица у генитиву: једнине

глагол у инфинитиву: преписивати

214 215

36. а), г), ђ), ж)

37. а) пред (све су везници, а пред је предлог)

б) међу (све су везници, а међу је предлог)

38.

Супротна речца

Узвична речца

Модална речца

Речца за истицање

Показна речца

Упитна речца

међутим ала нажалост чак ено зар

39.

Узвици који изражавају осећања

Узвици за дозивање и терање (људи и животиња)

Узвици који подражавају разне звукове

пих, куку, јој иш, пис, хало бум, кукурику, цмок

40. иако везник; се речца; мало прилог; две број; познатих придев; пуду именица

41. ако везник; немаш глагол; своје заменица; не речца; узимај глагол; ти заменица

42. по – локатив; за – акузатив; од – генитив; у – акузатив

43.

придеви средњем драгоценприлози толико више

44. Дванаестог септембра ове године изненадну провалу облака на северу Сардиније пропратило је хиљаду петсто удара грома у року од само једног сата.

45. без предлог; обзира именица; то заменица; увек прилог; наилази глагол; први број

46.

Предлог уз локатив Непроменљиви број Именица у номинативу

Глагол у 3. лицу једнине презента

на пет научници постоји

214 215

реченица, њени делови и односи међу њима

Субјекатско-предикатска реченица

1. а) ти; б) он; в) они; г) ја

2.

Субјекат Предикат Прави објекатЛеонардо да Винчи је изумео маказе

3. Реке не пију своју воду; дрвеће не једе своје плодове; облаци не гутају своју

кишу. Све што је велико, увек је у корист других.

б)

4. 1. Моји другови из клуба а) предикат

2. сваке недеље б) субјекат

3. у школској сали в) прави објекат

4. играју г) прилошка одредба за време

5. стони тенис. д) прилошка одредба за место

5. а) Јагуар, највећа америчка дивља мачка, у прошлости је живео на широком подручју Јужне Америке.

б) Рак разбојник, врста рака са Божићних острва у Полинезији, има тако јака клешта да њима може да сломи кокосов орах.

6.

Субјекат Предикат Прилошка одредба за времепрви и-мејл послат је 1972. године

7. а) Микеланђело је био леворук.

б) Индијска железница је највеће светско предузеће. именским предикатима

8. Жене у Мозамбику од млевене коре дрвета праве својеврсне креме за лице. синтагмом

9. Прича о фосфору има занимљиву предисторију. синтагма

10.

Субјекат Предикат Прави објекат Прилошка одредба за времецар је одликовао младог ратника те године

11. а), б), д), е), и), ј)

12. Николи задрхта брада.

логички субјекат субјекат (граматички)

216 217

13. а) Спасени путници окупили су се на обали реке. прилошка одредба за место

б) У претходним деценијама многи каравани су били нападнути.

прилошка одредба за време

в) Последњи пасус прочитао је у себи. прилошка одредба за начин

г) Одустали смо од пута због лошег времена. прилошка одредба за узрок

14.

Прилошка одредба за место Предикат Прави објекатУ непроходним прашумама Гватемале нашли су заборављену престоницу античког света.

15.

Субјекат Предикат Прави објекат Прилошка одредба за времеКинези су изумели летећег змаја хиљаду година пре наше ере

16. в)

17. а) Испред зграде сам срео Уроша, потресеног протеклим догађајима.

акузатив, мушки род, једнина

б) Моја сестра, одушевљена филмом, остала је да седи још неко време.

номинатив, женски род, једнина

в) Путовао сам са братом, навикнутим на овакве летове.

инструментал, мушки род, једнина

18. За рођендан сам сестри поклонила парфем.

неправи објекат прави објекат

19. а) логички субјекат б) неправи објекат

20. а) Ветар се већ био стишао. б) Ветар је изненада почео да дува.

в) Данас не треба да излазиш из куће. г) Данас не бих излазио из куће.

д) Јуче смо вежбали математику. ђ) Морам да урадим све задатке.

21. Храбри ратник Змај Огњени Вук, јунак наших народних песама, у ствари је био деспот Србије Вук Бранковић, син слепог Гргура Бранковића.

22. Пре појаве Великог праска целокупна васиона била је незамисливо врела.

прилошка одредба за време предикат

23. а) прилошка одредба за начин б) прилошка одредба за време в) предикат

216 217

Конгруенција

1. а) Њихова кућа је огромна.

б) Мој кућни љубимац је мали хрчак.

в) Ова нова игрица веома је досадна.

2. а) роду б) броју в) лицу

3. а) број, лице б) род, број, лице в) број, лице

4. Мој друг Милош има најсавршенији мобилни телефон.

5. а), б), в)

независне предикатске реченице

1.

2. а) Да ли је један седамнаестогодишњак успео да остане будан 264 часа?

б) Колико дуго је успео да остане будан један седамнаестогодишњак?

в) Ко је успео да остане будан 264 часа?

3. а) У б) З в) Ж г) О д) З ђ) У е) О ж) Ж

4. а)

напоредни односи међу реченицама и реченичним члановима

1. а) Моја сестра и њена пријатељица научиле су ове године да скијају.

служба: субјекат напоредни однос: саставни

б) Нису купиле чизме, већ скијашке ципеле.

служба: прави објекат напоредни однос: супротни

обавештајнаАла је леп дан за путовање!

упитнаНека вас прати срећа на путу!

узвичнаУ октобру путујемо у Рим.

жељнаНемојте да путујете!

заповеднаКад путујете у Рим?

218 219

в) На скијање идемо обично у јануару или фебруару.

служба: прилошка одредба за време напоредни однос: раставни

2. а) саставни б) супротни в) закључни г) искључни

3. раставни

4. Своје детињство проживех безазлено, |своју младост проживех лакомислено, |али сада гледам на своју прошлост критичким наочарима. саставни, супротни

Значење и употреба падежа

1. а) дрвета б) воде в) пасуља

деони генитив

2. а) Сви кнезови ништа не говоре; б) Кад се ладна поднапише вина,

сам говори кнеже Владисаве... ал’ беседи Мусићу Стеване...

в) Подиже се Змај-деспоте Вуче г) Ал’ не чека Страхинићу бане,

преко мора Млетку латинскоме... но на њега ђога нагоњаше...

субјекта због броја слогова у стиху (десетерцу)

3. У прошлу суботу играли смо утакмицу на нашем фудбалском терену, али смо због лошег времена једва видели лопту. Са великим напором, али по плану, окончали смо овај меч победом.

Предлошко-падежне конструкције Падеж Значењеу прошлу суботу акузатив времена нашем фудбалском терену локатив местозбог лошег времена генитив узрокса великим напором инструментал начинпо плану локатив начин

4. а) плаве косе б) трком

218 219

Писање имена из страних језика

1. в)

2.

3. 1) б), в); 2) а), г); 3) б), в); 4) а), г).

4. а) ЕЈ; б) АЈ; в) Ж; г) З; д) Љ; ђ) Ч.

5. а), в).

6. а) Брижита; б) Карла; в) Алиса.

7. а) Познате америчке глумице Деми Мур и Џулију Робертс гледали смо јуче у новом филму.

б) Вајолет Афлек, кћеркица глумице Џенифер Гарнер и глумца Бена Афлека, проглашена је најслађом славном бебом.

в) То је било у стилу чувеног Џесија Овенса.

г) Једна од улога у филму „Пирати с Кариба“ поверена је глумцу Џонију Депу.

д) Јуче је Ђоковић играо са Роџером Федерером.

ђ) Објављен је интервју са Бритни Спирс и њеном старијом колегиницом Марајом Кери.

е) Ана Ивановић се сликала са сестрама Сереном и Венус Вилијамс.

8. б)

Писање полусложеница

1. б) 2. а), в), г), ж), з.

3. а) мини сукња, б) мини-голф, в) фотосинтеза, г) фото-изложба,

д) аутогол, ђ) ауто-кућа, е) мото-трке, ж) суперсила

(Сви примери су наведени у речнику школског издањa Правописа.)

4. 1) бег Пинторовић, Смаил-ага, Мемед-ага, бег Хусеин, Селим-паша, Мустај-кадија

2) а), в), г), ђ)

5. ауто-трке, коњске-трке, јако-мало, мало-помало, повуци-потегни, неће-моћи

Fritz

Frick

Frisch

Фрик

Фриш

Фриц

220 221

генитивни знак (угласти знак дужине ^)

1. б)

2.

а) б)

3. а) Понекад сам сâм у ситуацији да донесем важну одлуку.

б) Ако и сâм сам свестан последица, лакше ћу их избећи.

в) Нова терапија требало би да дâ добре резултате.

г) Ретки су тренуци кад персијска мачка дâ да је помазиш.

4. б), в), ђ).

5. у генитиву множине

обнављање правописа (градиво од 5. до 8. разреда)

1. а) Једино Земља од свих планета у Сунчевом систему није названа по неком паганском богу.

б) Нови Зеланд лежи у јужном Пацифику, југоисточно од Аустралије.

в) Путујући по словенском Балкану, Алфонс Муха, чувени чешки сликар, пише својој жени: „Музика и песма овде су тако дубоко византијске и словенске“.

г) До сада је укњижено две хиљаде станова у насељу Тркалиште, а на реду је Бенска бара, највеће шабачко насеље.

д) Недалеко од Великог Градишта налази се Сребрно језеро, некадашњи рукавац Дунава.

ђ) Букурешки мир, којим је окончан руско-турски рат 1812. године, довео је до пропасти Првог српског устанка.

е) Једна од најлепших грађевина средњег века, манастир Студеница, познат је по свом градитељском складу и живопису.

ж) Чувена слика Уроша Предића, Херцеговачки бегунци, настала је 1889. године.

з) Стеван Мокрањац био је директор и професор Српске музичке школе, а најпознатије композиције су му Приморски напјеви, Руковети, Опело и др.

Моја љубав под животом спава,

Откуд мисô рађа своја чеда.

.................................................

Моју љубав још сећање не дâ.

....................................................

Мрак се ширио кô море дубоко,

А ја сам будан, с тобом и са миром,

Дочекô зору, не склопивши око.

220 221

2.

ВОЈНИ МУЗЕЈ НА КАЛЕМЕГДАНУ Војни музеј на КалемегдануЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ВРАЊУ црква Свете Тројице у ВрањуОСНОВНА ШКОЛА УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ Основна школа „Уједињене нације“ДОМ ЗДРАВЉА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Дом здравља у Сремским КарловцимаНАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Народна библиотека СрбијеГАЛЕРИЈА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ Галерија Српске академије наука и уметности

МИНИСТАРСТВО НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Министарство науке Републике СрбијеБЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ Београдско драмско позориште

3. а) Израчунато је да Бајкалско језеро садржи једну петину слатке воде на земљи.

б) Слике Бете Вукановић чувају и излажу Народни музеј, Музеј савремене уметности и Музеј града Београда.

4. а) У том роману детаљно је описан живот светог Саве.

б) Наша породична слава је Свети Сава. в) Храм Светог Саве налази се у Београду.

5. б)

6. а) Легенда каже да је Марко Поло (1254–1324), најпознатији светски путник средњег века, од Кинеза украо рецепт за тестенину и донео га у Италију.

б) Иван Висин, поморски капетан из Прчања, 1852. године је опловио свет на свом једрењаку „Сплендидо“.

в) Иако није настао за време Клеопатрине владавине (69–30. пре н. е.), него више од хиљаду година раније, један обелиск у Паризу постао је познат као Клеопатрина игла.

г) Пошто је роман Маргарет Мичел „Прохујало са вихором“ 1937. године добио Пулицерову награду, филмски ствараоци пожелели су да ову сагу из америчког Грађанског рата пренесу и на филм.

д) Урош Предић, наш познати сликар, насликао је већи број икона у Старом Бечеју, Перлезу, Руми, Орловату, Цељу (Словенија) и Либертвилу (САД).

ђ) У Црвеном мору салинитет износи 41‰, у Каспијском мору чак 170‰, а у Балтичком мору салинитет је свега 9–10‰.

е) Реке Србије отичу у три слива: црноморски, егејски, јадрански.

ж) У другом ставу опере „Месечарка“, једном од три музичка ремек-дела Винченца Белинија (1801–1835), месечарка Амина у сну пева чувену арију.

7. – Мистер Шо – ослови млади књижевник славног енглеског писца Бернарда Шоа – кладим се да ме се не сећате!

– Добили сте опкладу! – насмеја се Шо.

8. б)

222 223

9. б)

10. в)

11. а) Платон је пријатељ, али је већи пријатељ истина.

б) Срећа даје пријатеље, а несрећа их проверава.

в) Ко зна пут, тај се не спотиче.

г) Кад се облак изгуби, обично долази леп дан.

д) Док се моћни свађају, мали страдају.

ђ) Где влада сила, разуму нема места.

е) Не треба радити као остали, већ као они који раде исправно.

ж) Ко нема у глави, има у ногама.

12. а)

13. а) Дејвис куп, најстарије тениско такмичење репрезентација, први пут је одржан 1900. године.

б) Мој колега, одушевљен позориштем у Будимпешти, започео је његову реконструкцију.

в) Ваљево је било, а и данас је, привредни, административни и културни центар западне Србије.

г) Иако је Милан Коњовић припадао српској буржоазији, одувек је волео живот на селу.

д) Ако до сад нисте видели фасцинантну фреску „Бели анђео“, онда планирајте излет до манастира Милешева.

ђ) Чим је уочен његов цртачки таленат, Ђорђе Миловановић је постао стипендиста на студијама сликарства у Минхену.

е) Боја је, нема сумње, подстакла субјективизам и изнела у први план уметникову личност.

ж) Пошто је време тих дана било сувише кишовито, морали су да прекину градњу.

14. Када би се храна, вода, кисеоник, угљен-диоксид и други елементи користили без обнављања, веома брзо би се потрошили.

15. а)

16.

17. Кад му је сликар показао платно, човек је са снебивањем закључио:

– Овај портрет уопште не личи на мене!

– Заиста? – мирно је узвратио сликар.

– Па, у том случају, ви се потрудите да личите на њега.

Дошао је Марко!

Дошао је, Марко!

Некога обавештавамо да је стигао Марко.

Марка обавештавамо да је неко стигао.

222 223

18.

бело/бијело б(иј)ело монархист/монархиста монархист(а)никад/никада никад(а) објект/објекат објек(а)т

јул/јули јул(и) ларингит/ларингитис ларингит(иса)јеванђелски/еванђелски (ј)еванђелски фреквенца/фреквенција фреквенц(иј)а

19. Спис Галилеа Галилеја из 1610. године „Siderius nuntus“ (Звездани гласник) бави се запажањима до којих је овај астроном дошао гледајући кроз телескоп.

20. Бели лук (ни)је лековит.

21. в)

22. а) Биотички фактори обухватају: а) узајамне утицаје између организама; б) утицаје живих бића на спољашњу неживу средину и в) утицаје човека.

б) У језерима и барама од обале према дубљим деловима воде изражена је смена животних заједница:

1) зона високих биљака – коренови и горњи део стабла у води, а остало изнад;2) зона плутајућих биљака – највећим делом испод површине, а листови плутају; 3) зона подводних биљака – потпуно потопљене у воду.

23. а) 2:3 (два према три) б) 2–3 (од два до три) в) 2, 3 (два и три)

24. а) На гласању је победио први кандидат резултатом 19:10.

б) Карта Румуније у атласу је представљена размером 1:3 000 000.

в) Наш тенисер у четвртфиналу у Москви победио је Американца са 6:3, 5:4.

25. б)26. а), в)27. б)28.

то јест тј. на пример нпр.доктор др и тако даље итд.такозвани тзв. пре нове ере п.н.е.страна стр. основна школа ОШи слично и сл. број бр.женски род ж. р. множина мн.

29. а) през. б) франц. в) инф. г) дем. 30. а) Љубитељи клизања моћи |ће да посећују клизалиште сваког нерадног дана.

б) Да|ли сте некад на одмору играли игру пар-непар?в) Небитно је да ли би их он данас победио или не|би.г) Клуб тренутно не|ради због незавршених радова на водоводној мрежи.

224 225

д) Хоћеш ли да идеш са|мном у биоскоп вечерас после часова?ђ) Отпутовао је не|мислећи ни на своје најближе, а камоли на нас.е) Овај термин за тенис ми не|одговора, а немам могућности да изаберем други.ж) Идеш|ли сутра са нама или остајеш код куће? з) У Панчеву живим три|и|по године не|рачунајући неколико ранијих долазака.

31. а) бисмо; б) бисте, бих; в) би, бисмо; г) бисмо.

32. Да би добили најбоље од наше машине за судове, прочитајте упутство пре употребе. (Треба бисте.)

33. а)

34. а) Током 16. и 17. века Беч су у два наврата опседале војске Отоманског царства.

б) Већ на крају XVIII века град броји двеста хиљада становника и наставља да се развија све до Првог светског рата.

35. склопи, стави, прихвати, проспи

36.

мораш не мораш желећи не желећитребало би не би требало хоћеш нећешнашавши не нашавши стигоше не стигошеићи ће неће ићи затварај не затварај

37. полулево, невелик, не могу, неправда

38. Пијемо нас неколико пропалих људи

И полу свет:

Без свега, и без радости... полусвет

39. мање-више, тамо-амо, дан-данас

40. годину-две, хоћеш-нећеш, брже-боље

41. а) За скидање флека са тканине понекад се користи хлор-сирћетна киселина. б) Посетили смо неколико културно-историјских споменика. в) Из суседне собе изненада смо чули нешто као дум-дум. г) У такмичењу је учествовало само двоје-троје из нашег одељења. д) Аралско језеро је по површини сада на шестом-седмом месту на ранг листи. ђ) Ниш се налази на територији призренско-тимочког дијалекта.

42. крај, мај, јун, врео, сласт, дан

43. б), д), ђ)

44. а) После Другог светског рата град је, све до 1955, био подељен на четири зоне, под управом Совјетског Савеза, Америке, Велике Британије и Француске.

б) Дворац Шенбрун, сличан француском дворцу Версају, састоји се од 1441 просторије.

224 225

језик свакодневне комуникације – говорни и писани

1. а) говорни језик б) писани језик

2. а), в), д)

3. Аутобус креће у недељу у 600 испред школе. (може и други ред речи)

4. – Шта ти радиш?

– Ништа. Помагала сам мало кеви да прави колаче.

– Ајде, бре, с нама у град.

– Морам да учим.

– Немој да се фолираш!

– Стварно морам. Поздрави друштво!

– Оћу, хвала ти.

ајде, оћу

5. а) научни стил, б) публицистички (новинарски) стил,

в) административни стил, г) научни стил

репортажа

1. в)

2. 1) а), 2) а), 3) б)

3. в)

4.

летимично читање

1. а) историја, б) музичко, в) географија, г) биологија

путописна репортажа

спортска репортажа

научна репортажа

узбудљива одбојкашка утакмица на песку

изненадна појава ретке врсте медуза у заливу

необичан морски пејзаж при заласку сунца

226 227

расправа

1. а) 2, б) дискутовати

в) Они сваког дана дискутују тај проблем. Они сваког дана дискутују о том проблему.

4. 1) Према мишљењу аутора израз слепи путник дословно је преведен са немачког језика.

2) 1) некад је постојао поморски пропис да се слепци превозе бродовима бесплатно, без возне карте; 2) кријумчарени путници, тј. путници без возне карте, скривали су се по мрачним угловима палубе или потпалубља бродова на које су се тајно укрцавали, па су онда, кад их открију и извуку из таме, бивали заслепљени жарком светлошћу и тако остајали једно време слепи.

3) д)

4) б)

5) б)

6)

3. Изношење претпоставки које се не могу доказати

5. Језичко објашњење израза као закључни став у расправи

1. Издвајање израза слепи путник као најзанимљивијег

4. Анализа и одбацивање раније изнетих претпоставки

2. Довођење овог израза у везу са другим језицима

7) Не.

5. 1) Зар није лепше носит лепоту,

сводова твојих постати стуб,

него грејући светску грехоту

у пепо спалит срце и луб.

2) в) 3) б), в)

4) унутрашњост нечега, средина какавог плода, језгра, саставни део неких ботаничких назива

5) Лаза Костић, Santa Maria della Salute, срце, луб

6.

Маричка битка, краљ Вукашин, цар Урош Окретање Земље око Сунца

слободан стих, Јован Дучић, везани стих Ко је убио Уроша нејаког?

Коперник, Птоломеј, Галилеј Да ли је рима неопходна за поезију или не?

226 227

DONAVIT – новитет, имунитет, приоритет!

Идите право, ходајте здраво!

Глагол је у императиву, име производа наводи се у слогану.

Глагол је у презенту, име производа наводи се у слогану.

реклама

1.

1) императив, 2) у рекламама под б) и д), 3) у реклами под г), 4) грло 5) а) и в)

3. Не.

4. 1) а), 2) б), 3) б)

5.

бирократски језик

1.

обавити гласање гласативршити процену процењиватидоћи до победе победити

извршити замену заменитиизразити жељу желети

обављати припреме припремати

2. а) финансијска средства → новац б) образовни процес → школовање

в) електрична енергија→ струја г) угоститељски објекат → ресторан

д) брачни друг → супруг ђ) теретно возило → камион (могућа су и друга решења)

3. б)

Научите језик за 3 месеца по најновијем методу!

Било куда, КИКИ свуда!

Кад се грло пита, ФЛОРАВИТА!

Hello! Воће које мами осмех!

За свеж дах!

Изгубите 5 кг за 7 дана!

ПЛАЗМА – пусти корак!

Буди супер, читај ХУПЕР!

таблете за грло

Глаголи су у императиву, употребљена је рима.

часопис

Глагол је изостављен, није употребљена рима.

чај за мршављење

школа страних језика

Глагол је изостављен, употребљена је рима.

бомбоне за освежавање даха

228 229

4. а) Доћи ће до промене времена. Промениће се време.б) Дошло је до промене плана. Променили смо план.в) Склопили су пријатељство. Спријатељили су се.г) Склопићемо пријатељства. Спријатељићемо се.

5. а) О том питању они исто мисле као и ми.б) Неправилним руковањем оштећује се апарат.в) У свим експозитурама наше банке обавезно се плаћа у динарима.г) На аутопуту је застао саобраћај.д) Надлежни нису додатно улагали у школске терене.ђ) Ове године производња је порасла. е) Преговарачи су задовољни постигнутим резултатима. ж) Сви чланови клуба су га подржавали током утакмице.з) Надлежни су нам обећали да ће се уплатити заостали дугови.и) Планирамо конференцију на којој ће се размењивати мишљења и искуства.

6. а) Међу млађом популацијом присутан је страх од вакцине.б) Он је у својој дискусији изнео податак да је предузеће прошле године забележило значајне

губитке.в) Остварили су добру сарадњу на свим заједничким пословима.

коришћење индексом, појмовником и библиографијом

1. а) библиографија, б) појмовник, в) индекс2. а)3. а) Стефан Лазаревић (помиње се на највећем броју страна), б) по имену в) 189.4. Хамити

Читање и разумевање дијаграма, графикона и сл.

1. а)

б) 30,5 m/s, в) ДА

2. б)

покреће лишће и заставе2. слаб ветар

12,3 m/s4. жестоки ветар

повија веће гране3. оркан

повремено покреће лишће1. поветарац

18,9 m/s5. олуја

228 229

Попуњавање разних образаца

1.

2.

богаћење речника

Једнозначне и вишезначне речи

1.

2. 3.

3. а) пасти б) одвојити се в) изаћи

4. а) 5) б) 2) в) 1) г) 4) д) 6) ђ) 3)

5. 5.

6. неуролог, ортопед, офталмолог, стоматолог

Овим се потврђује да је _____________________Пекић Милица____________________________

(презиме и име ученика)

рођен/рођена _______1. I 1995._____ у _____________________________Зрењанину_______________

(датум рођења) (место рођења)

Једнозначне речи:сликарство, Шумановић, десет, штафелај

Вишезначне речи:сликар, слика, сликати, четкица

230 231

Метафора и метонимија

1.

2. б), в)3. а) метафора, б) метонимија, в) метафора, г) метонимија, д) метафора4. метафором5. открио, метафором

Хомоними

1. б)2. а), в), д)3. а) лет, б) лето4. Но док ми мутни боли срце косе, глагол косити у 3. лицу множине презента Кô студен травку уврх крша гола, Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ кô вилине косе. именица коса у номинативу множине5. а)6. в)7. – Хоћеш ли мало колача? – Дај ми само један гриз ако није са пшеницом. – Не брини, моја мама у овај колач не ставља гриз.

Прикладна употреба речи и коришћење речника српског језика

1.

Преношење имена једног појма на други појам на основу сличности међу њима назива се

Преношење имена једног појма на други појам на основу њихове повезаности назива се

метонимија

метафора

адекватно

ефектно

дискретно

виртуелно

ненаметљиво

нестварно

прикладно

упадљиво

230 231

2. а) децидиран, б) децентно 3. б)

4. 1) – в), 2) – г), 3) – в), 4) – а)

5. погрдно

6. 1) – в), 2) – а), 3) – а), 4) – б)

7. б.

8.

9. Да.

Правилан (из)говор

Увежбавање правилног изговора самогласника и сугласника

1. а) Девич је манастир близу Косовске Митровице, а Девић је презиме нашег етномузиколога.

б) Чар је „оно што привлачи“, а ћар је „добитак, зарада, корист“.

в) Жена која спава је спавачица, а хаљина у којој спава назива се спаваћица.

г) Глаголска именица од мутити гласи мућење, а од мучити гласи мучење.

2. а) р; б) л; в) и; г) е.

„ бити погодан, примерен за нешто, пристајати некоме (нечему); подударати се с нечим (неким)“(5)

„обично тајно, кришом наговорити, подстаћи на нешто или подбунити против некога“(9)

„говорити ружно о неком ко није присутан“ (7)

„разговорати о некој заједничкој ствари двеју или више страна ради постизања одређеног споразума“ (3)

„у разговорима доћи до заједничког гледишта са неким, споразумети се“ (1)

„споразумно одредити, утврдити, углавити“ (4)

„изразити своје незадовољство, неслагање с нечијим поступком, држањем и др.; пребацити, прекорити“ (6)

„обраћати се речима један другоме, говорити с неким, причати; расправљати о нечему“ (2)

„наводити неке разлоге с намером да се нешто оправда“ (8)

„надметати се у говорењу, огледати се ко ће говорити боље, вештије, уверљивије“ (10)

232 233

Акценат речи

1.

Ознака Назив Ознака НазивДУГИ акценти дугосилазни ⁄ дугоузлазниКРАТКИ акценти \\ краткосилазни \ краткоузлазни

2. писамце (акценат је на другом слогу)

3. а) ( У реченици под б) подвучена реч може имати краткоузлазни (ķсу) или дугоузлазни (ĵсу) акценат, а у реченици под в) само дугоузлазни (ĵсу))

4. кајсија (ова реч има дугоузлазни акценат на првом слогу (кėјсија), а све остале речи из низа имају краткосилазни акценат на првом слогу)

5. а) петак, среда; б) јун, јул; в) подне, поноћ.

6. а) На једносложним речима могу стајати само силазни акценти.

б) На првом слогу вишесложних речи могу стајати сва четири акцента.

в) У вишесложним речима ниједан акценат не може стајати на последњем слогу.

7. б)

8. б), в), д), е)

9. б) (у питању је генитив множине именице врата; ова именица има само множину и у средњем је роду)

10. в) (генитив множине свих именица има дужину на последњем слогу)

11. а) гентив множине б) генитив једнине в) гентив множине

г) номинатив једнине д) генитив једнине ђ) генитив множине

12. б), в), д), ж) (глаголи у презенту имају дужину, а они у императиву немају)

13. в) (проклитике (не, да, на) стоје испред речи са којима чине акценатску целину)

14. а) бих: енклитика да: проклитика; б) ли: енклитика на: проклитика

в) не: проклитика га: енклитика

Интонација реченице (реченична мелодија, нагласак, пауза)

1. а) императиву (запета обележава да је именица Марко у вокативу, ради се, дакле, о некој врсти наредбе, а то се види и по знаку узвика на крају)

б) презенту (именица Марко је у номинативу, реченица је обавештајна)

232 233

2. А (иза не је пауза, што обележава негацију неког другог исказа, а глагол волети је у потврдном облику)

3.

обнављање језичке културе (градиво од 5. до 8. разреда)

1. ко?, шта?, где?, када?, како?

2.

3. а) извештај б) вест в) репортажа

4. в)

5. 2. Он може бити направљен и од неког другог лаког материјала, којим би диригент могао давати

такт музичарима и певачима.

4. Уколико је оркестар велики, палица може да буде дугачка чак и 78 центиметара.

3. Диригентска палица мора да буде светле боје како би била видљива свим члановима оркестра, а њена дужина, у просеку од 38 до 71 центиметар, одређена је бројем људи којима диригент управља.

1. Основни алат сваког диригента је танак прут израђен од дрвета, алуминијума, целулоидних влакана.

6. а) хомонимија

7. а), в)

8.

ТУЧА„међусобно ударање двеју или више особа“ борба

„смрзнуте капи кише које падају као зрна леда“ грĕд

Некога обавештавамо да Ана плива.

Ану обавештавамо да неко плива.

Гледај, Ана, плива!

Гледај, Ана плива!

Веран и занимљив опис догађаја уз лични коментар.

Сажето обавештење о неком догађају без личног коментара.

Детаљно обавештење о неком догађају без личног коментара.

вест

извештај

репортажа

234 235

9.

10. а) видар б) проницљив в) ишчилети

(дати су синонимски низови, а само по једна реч у њима не припада датом низу)

11. в) (реч стонога подразумева број сто, а не сто као намештај – ове две речи су у односу хомонимије)

12. в)

13. Када имамо више речи истог облика, у питању је хомонимија, а кад имамо једну реч са више сродних значења, у питању је вишезначност.

14. а), б)

15. Јуче су се помирили.

16. пораз – победа; трагичан – комичан.

17. Срце је богатство

које се не продаје и не купује,

него се поклања.

18. законито

19. све – ништа; имаш (имати) – немаш (немати).

20. а) претходних б) следећих в) антонимије

21. метонимијом

22. б), в), ђ)

23. б) метонимијом

24. а) човекољубац б) филмофил в) библиофил

25. в)

26. не

27. а) нагонско; б) нагонски.

28. а) да

б) Једна група испитаника седела је за компјутером осам сати сваког дана. После извесног времена показало се да имају расуту пажњу, а при решавању задатих проблема били су деконцентрисани.

Постоји и друго истраживање: испитаници нису седели дуже од један сат за компјутером. Показало се да су при решавању задатих проблема били одлично концентрисани.

29. Словенска митологија (енциклопедијски речник)

сėмо

сĕмо

рēд

рĕд

речца

придев

именица

234 235

30. 1) в), 2) Показало се да се количина продаје пића Х знатно увећала!, 3) б).

31. а) tren, б) Број пет гласи hamsa у арапском језику. в) три и четири г) три

32.

Назив акцента Ознака Назив акцента Ознакадугосилазни краткосилазни \\

дугоузлазни ⁄ краткоузлазни \

33. држати, држање, дршка, држаља, држач, држава, држалац, држало

34. а)

35. лет, звук, зврк, брег, број

36. а) Сава је поплавила шеталиште. б) Новом фарбом је потпуно поплавила косу.

в) Чим ово прегледам, јавићу ти се. г) Данима смо прегледали старе рукописе.

37. Погрешно Тачно Погрешно Тачнозаборęвити забķравити ухвęтити ŋхватитистудģнт стŋдент удàрити ŋдарити

напрęвити нęправити Беогрęђанин Беķграђанин

38. а) б)

39. б), г), ђ) (именице у генитиву множине обавезно имају дужину на последњем слогу)

40. б), г)

41.

марĕма → мęрама капńт → кęпʼnтпапņче → пęпуче рукēв → рŋкĚвчарĕпе → чęрапе кромпħр → крķмпĮрнедğља → нģдеља пешкħр → пģшкĮрсубijта → сŋбота папħр → пęпĮрципğле → цĭпеле тањħр → тęњĮр

42. а) НЕ, б) НЕ, в) ДА, г) ДА

Град градила б’јела вīла

Ни на небо ни на земљу...

Вĩла гњиздо тица ластавица,

Вила га је за девет година...

236 237

8. Решења задатака из Радне свеске за ОсМи РазРед (књижевнОст)

кад се сретну сан и јава...

1. стари пас, петао, змија;

2. „Хасанагиница“; народна балада

3. чарна горо, црна земљо, вита јело;

4. поређење (компарација); говори ка’ да голуб гуче; смије ка’ да бисер сије; погледа, како соко сиви;

5. 2, 4, 5, 3, 1, 6;

6. Н; Т; Н; Т;

7. бијели двори – стални епитет; кад устане кука и мотика – метонимија; Шарац иде као горска вила – поређење;

8. урок, мајчина тужбалица, Љепосава;

9. в);

10. немушти језик, змија младожења, захвални мртвац, неверна љуба, препознавање по белегу, зла маћеха...

11. стидљива, добра, послушна

12. народнe епскe песме – јуначке народне песме; народне лирске песме – женске народне песме; народне епско-лирске песме – народне песме на међи;

13. ни│је│ша│ла│о│на│ка│ђе│вој│ка; народни епски (јуначки) десетерац; четвртог;

14. осећања, испевана у 3. лицу, несрећна љубав;

15. 2, 5, 3, 1, 4;

савиним стопама

1. 4, 5, 1, 3, 2;

2. персонификација;

3. в);

4. „Житије светог Симеуна“ – Свети Сава; „Житије светог Саве“ – Теодосије;

236 237

5. „Прича о Светом Сави“; Матија Бећковић;

6. а) персонификација; б) поређење (компарација); в) поређење (компарација);

7. б);

8. а);

9. а);

10. лик Стефана Немање; Растково бекство на Свету гору; постриг;

11. „Предео сликан чајем“; Милорад Павић; Атанасије Свилар;

12. б);

13. Т; Н; Т; Т;

14. а); г); д);

15. б);

земља тврда, а небо високо

1. Алекса Ненадовић; Прота Матеја Ненадовић; мемоари;

2. в);

3. „Бановић Страхиња“; три преостале песме припадају циклусу народних епских песама о ослобођењу Србије и Црне Горе;

4. в);

5. 4; 3; 6; 1;

6. природу (пејзаж/спољашњи простор); екстеријер;

7. врана гаврана; поља широкога; града бијелога;

8. б);

9. а);

10. Т; Т; Н;

11. а);

12. а) „Почетак буне против дахија“; б) „Почетак буне против дахија“; в) „Бој на Мишару“;

13. а);

14. Језик ти је бржи од памети – метонимија; Срце му је тврдо као камен – поређење (компарација); Море је заспало на сунцу. – персонификација;

15. б); г);

238 239

Говорити о љубави, то је већ помало волети

1. катрен; доба – оба; време – ме; абба или обгрљена рима;

2. забрањена љубав; превара;

3. Франческо Петрарка; Ромео и Јулија – Вилијем Шекспир; Ђулићи;

4. 15

5. Т; Н; Т; Т;

6. комедија, трагедија, радио-драма, телевизијска драма...

7. а) 2; б) 1; в) 1; г) 1; д) 2; ђ) 2;

8. а) епитет; б) поређење (компарација); в) контраст (антитеза); г) персонификација;

9. а) народна љубавна лирска песма; б) словенска антитеза; в) питома ружице; јелу танку поноситу; брата најмлађега; јарко сунце; г) „Момак и девојка“;

10. в);

11. б);

12. лепота драге/драгог; љубавна прорицања; љубавна патња; љубавни растанак;

13. Стана, приповедање у 1. лицу; сан;

14. Т; Т; Н; Т;

15. 3; 7; 1; 6; 4;

Усправна земља

1. „Све ће то народ позлатити“; Лаза Лазаревић; дијалог;

2. 3; 5; 2; 6;

3. камен; пирамида;

4. Т; Н; Т; Н;

5. Ко високо лети, ниско пада; Сит гладном не верује; светли гробови...

6. Враћа им се син из рата.

7. б);

8. а);

9. добар као хлеб; вредан као пчела; веран као пас; брз као зец; лукав као лисица; умиљат као маче; спор као пуж; здрав као дрен;

10. Кад се умље у прошлост удуби; „Отаџбина“; Ђура Јакшић; „Светли гробови“; Јован Јовановић Змај;

238 239

11. в);

12. б);

13. марљив – лењ; брз – спор; мудар –глуп; добар – зао; осећајан – безосећајан; пажљив – непажљив; леп – ружан; причљив – ћутљив (непричљив);

14. стадох; могох; продужи; одужи;

15. одан; родољубив; скроман;

Цео свет је позорница

1. упоран; покондирен; лаковеран;

2. 4; 5; 2; 1; 3;

3. „Покондирена тиква“ – Јован Стерија Поповић; „Грађанин племић“ – Молијер;

4. б);

5. израда костима – костимограф; сценска игра – кореограф; сценска шминка – маскер; изглед сцене – сценограф;

6. Једино чега се сећају на исти начин јесте то како је изгледала младићева прва љубав, која се звала Јулија Сабо.

7. в);

8. б);

9. уписати нешто златним словима – запамтити изузетно значајан догађај; слагати се до у длаку – поклапати се у потпуности; нагазити неког на жуљ – открити нечију слабост;

10. прихватити одговор у складу са питањем;

11. Н; Т; Т; Т;

12. 6; 4; 2; 3; 5; 1;

13. а) метонимија; б) персонификација; в) персонификација; г) епитет;

14. Молијер; „Бановић Страхиња“; Данило Киш; Душан Ковачевић;

15. б);

Мрвица детињства...

1. „Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег и, жалобитно цвилећи, угиба се под ногама.“

240 241

2. 3; 2; 1; 6; 5;

3. катрен; исповест; пејзаж; завичај;

4. а) персонификација; б) контраст (антитеза); в) поређење (компарација);

5. б);

6. в);

7. „Сумњиво лице“ – комедија; „Тесла, портрет међу маскама“ – роман; „Кроз мећаву“ – приповетка;

8. да ме прође јад, црн, неизбежан; „Писмо мајци“; Сергеј Јесењин;

9. „Књига“; „Деца“; „Аска и вук“;

10. Т; Н; Н; Т;

11. б);

12. а) персонификација; б) поређење; в) епитет;

13. аудитивни – шуштао је; пискаво шкрипао; без гласа и даха; визуелни – лепршао; бијела зимска ноћ; тактилни - меко лепршао снијег; који је под ногама;

14. опис ликова; опис простора;

15. а);

кућа насред пута

1. в);

2. Вук Исакович; ламент; „Сеобе“

3. Милош Црњански; „Сеобе“; што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови; глатком као што је површина дубоких, горских језера;

4. „Сеобе“ – Велика сеоба; „Мост на Жепи“ – владавина великог везира Јусуфа; „Деобе“ – Други светски рат;

5. а);

6. б);

7. „Ратар“ – социјална песма; „Светли гробови“ – рефлексивна песма; „Србија“ – родољубива песма; „Очију твојих да није“ – љубавна песма;

8. Т; Т; Н; Т;

9. ти дани што нису дани; трње им не може ништа и ништа; дани – табани; удари – остари;

10. Добрица Ћосић; роман; Исидора Секулић; есеј; Љубомир Симовић; песма;

240 241

11. Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи; „Ламент над Београдом“; Милош Црњански; „Србија“;

12. б);

13. а);

14. Вук Ст. Караџић – Хајдук Вељко; Милош Црњански – Вук Исакович; Иво Андрић – везир Јусуф; Бранислав Нушић – писар Вића; Петар II Петровић Његош – Селим-везир;

15. заигра; плач; дах; знам; своје;

обнављање градива из књижевности за пети разред

1. епика, лирика и драма.

2. „Прва бразда“, Милован Глишић, Миона, Огњан, Приповетка

3.

4. одметање 2. седам дечака иду у хајдуке3. заклетва на гробу Максе Жабе1. храстово стабло6. приче7. потера5. прва борба и магарчева исповест8. тамница

4. златна јабука; вита јела;

5. оштар, зелено, танак, бео, сниски, тршчани, тавни;

6.

„Шешир професора Косте Вујића“ 6.1. Петар Кочић „Доживљаји Тома Сојера“ 5.2. Вељко Петровић „Капетан Џон Пиплфокс“ 4.3. Иво Андрић „Јаблан“ 1.4. Душко Радовић „Ратар“ 2.5. Марк Твен „Десетица“6. Милован Витезовић „Зимско јутро“

„Деца“ 3.

7. а) персонификација б) поређење в) ономатопеја

8. в)

242 243

9.

Је│вро│си│ма, мо│ја ми│ла ма│јко

а) десетарац б) четвртог в) у народним епским песмама

10. а) чинове б) једночинка, једног в) „Биберче“ г) радио-драма

обнављање градива из књижевности за шести разред

1. Н; Т; Т; Н;

2. а) „Цар Лазар и царица Милица“ б) „Косовка девојка“ в) „Марко Краљевић укида свадбарину“ г) „Смрт мајке Југовића“

3. а) хипербола б) епитет

4. б) катрен

5. в) први и трећи, други и четврти стих

6. „Вече“, Ђура Јакшић.

7. музикалност, осећајност, сажетост

8. в)

9. сатира, Давид Штрбац, кукуруз

10.

хипербола

поређење

апострофа

контраст

градација

персонификација

„Косу реже, коса опет расте“

„Чело јој је висока планина“

„Београде, мој бели лабуде“

„Неретва која цвили и урла без престанка.“

242 243

обнављање градива из књижевности за седми разред1. алегорија

2. „Плава гробница“ Милутин Бојић „Крвава бајка“ Десанка Максимовић „Покондирена тиква“ Јован Стерија Поповић „Мртво море“ Радоје Домановић „Бисерне очи“ Сима Пандуровић „Mали принц“ Антоан де Сент Егзипери

3. а) дванаестерац б) катрен в) детиње – светиње; сироте – животе г) укрштена

4. словенска антитеза

5.

1. „Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака,“

2. „Кичица твоја не дрхти Боје твоје не плаше се“

3. „Плави зумбул и зелена када“

4. „Слан и модар мирис пролетњега мора.“

6. биографија, дневник

7. Н; Т; Т; Н;

8. у 1. лицу

9. „Подне“

10. Бој на Косову – драма Наш Божић – приповетка Златна јабука и девет пауница – бајка Чиновникова смрт – новела

обнављање градива из књижевности за осми разред

1. „Немушти језик“

2. б), ђ), е)

3. Треба користити дела из наставног програма. На пример:

а) трагедија „Ромео и Јулија“ Вилијем Шекспир б) комедија „Покондирена тиква“ Јован Стерија Поповић

в) телевизијска драма „Ноћ и магла“ Данило Киш

синестезијастални епитетихиперболаперсонификацијапоређење

244

4. Растко Немањић

Лаза Лазаревић капетан Јеротије

Теодосије Вук Исакович

Петар II Петровић Његош везир Јусуф

Иво Андрић казанџија Благоје

Бранислав Нушић Атанасије Свилар

игуман Стефан

5. Сеобе; Сеобе су роман, а остала дела су књижевно-научне врсте.

6. Н; Т; Т; Н;

7. а) драмски спев в) „Писма из Италије“ в) Љубомир Ненадовић.

8.

Тачно1. експозиција2. заплет3. кулминација4. перипетије5. расплет

9. в)10. а), г)