БИОЛОГИЈА 5 - klett.rs · БИОЛОГИЈА 5 Приручник за наставнике биологије у петом разреду основне школе Друго

СВЕТЛАНА РАКИЋ

БИОЛОГИЈА 5Приручник за наставнике биологије

у петом разреду основне школе

БИОЛОГИЈА 5Приручник за наставнике биологије у петом разреду основне школеДруго издање

Аутор: Светлана Ракић Фотографије: архива Издавачке куће „Klett”, WikipediaРецензент: мр Мирјана Никлановић, професор биологије у Седмој и Четрнаестој београдској

гимназији, БеоградГрафичко обликовање: Владан ЂурићОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Штрикла

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11 000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: проф. др Ивица РадовићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Newpress, СмедеревоТираж: 300 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-484-2

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

371.3::57(035)

РАКИЋ, Светлана, 1962- Биологија 5 : приручник за наставнике биологије у петом разреду основне школе / Светлана Ракић. - 2. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Newpress). - 108 стр. : илустр. ; 29 cm

Тираж 500. - Библиографија уз поједина поглавља.

ISBN 978-86-7762-484-2

a) Биологија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 216890636

УВОДОвај приручник је саставни део уџбеничког комплета за биологију у петом разреду основнe

школе. Садржи Наставни план и програм биологије за пети разред основне школе, Стандарде ученичких постигнућа за крај обавезног образовања, с примерима задатака за проверу њихове остварености, и предлоге наставних активности за реализацију образовно-васпитних садржаја биологије за пети разред основне школе.

Приручник садржи приказ корелације образовно-васпитног садржаја биологије са сродним наставним предметима, посебно природним наукама које се изучавају у првом и другом циклусу обавезног образовања.

С посебном пажњом анализирани су елементи активног учења/наставе који се препоручују за остваривање циљева и задатака.

Идеје за реализацију додатне наставе лако се могу применити, посебно у раду с даровитим ђацима, те су дата упутства за остваривање тог циља методом самосталног рада ученика.

Ауторка

СА ДРЖАЈ1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ И ПЛАНИРАЊЕ РАДА НАСТАВНИКА ..............................................6

1.1. Наставни план и програм биологије за пети разред ............................................................ 6

1.2. Планирање у настави биологије .............................................................................................. 10

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА ..........................12

2.1. Карактеристике образовних стандарда .................................................................................. 13

2.2. Образовни стандарди за наставни предмет биологија ..................................................... 13

2.3. Примери задатака по областима наставног предмета биологија,усклађени са стандардима ученичких постигнућа ............................................................. 21

3. ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА ................................................. 33

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ ................................................................................................................................... 42

4.1. Вербалне методе ............................................................................................................................. 42

4.2. Визуелне методе ............................................................................................................................. 43

5. ОБЛИЦИ РАДА ............................................................................................................................................ 44

6. ТИПОВИ ЧАСОВА ....................................................................................................................................... 46

7. AКТИВНА И ТРАДИЦИОНАЛНА НАСТАВА ............................................................................................47

7.1. Учење у традиционалној и активној настави ......................................................................... 47

7.2. Методе учења у активној настави .............................................................................................48

7.3. Пример припреме за активну наставу .................................................................................... 53

8. ДОПУНСКА НАСТАВА ................................................................................................................................ 56

8.1. Наставни листићи за рад на часовима допунске наставе .................................................58

9. ДОДАТНА НАСТАВА ....................................................................................................................................61

10. БИОЛОШКА СЕКЦИЈА ............................................................................................................................. 63

11. БИОЛОШКЕ НАСТАВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ ................................................................................................... 64

12. НАСТАВНА СРЕДСТВА ............................................................................................................................. 66

13. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ......................................................................................................................... 67

14. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА ТЕСТОВИМА .............................................................................. 71

15. ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА И ТЕСТОВИ С ТАКМИЧЕЊА ................................ 85

16. ИСТРАЖИВАЧКИ РАДОВИ УЧЕНИКА .................................................................................................. 87

16.1. Пример истраживачког рада ученика: Урбана флора насеља Бусија,

предграђа Пожаревца ................................................................................................................89

16.2. Пример истраживачког рада ученика: Контаминација мобилних телефона

код деце основношколског узраста и фактор ризика за здравље ............................102

17. ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ ............................................................................... 107

18. ЛИТЕРАТУРА КОЈА ЈЕ КОРИШЋЕНА У ПИСАЊУ ПРИРУЧНИКА .................................................. 108

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ И ПЛАНИРАЊЕ РАДА НАСТАВНИКАНаставни програм је документ којим су наставни садржаји подељени на предмете према

наставном плану. Пре израде планова рада, наставник и сви чланови актива обавезни су да добро проуче и примењују актуелне правилнике регулисане законом и статутом школе.

1.1. Наставни план и програм биологије за пети разредУ Правилнику о наставном плану и програму за други циклус основног образовања и

васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања (Сл. гласник РС – Просветни гласник, бр. 6/2007, 2/2010, 7/2010, др. правилник и 3/2011, др. правилник) биологија спада у обавезни наставни предмет од V до VIII разреда са по два часа недељно, те наставник тако и планира реализацију наставних садржаја. Наставним планом рада, осим редовне наставе, предвиђене су и додатна и допунска настава с једним часом недељно, а 36 на годишњем нивоу, и слободне активности.

У наставном програму биологије за пети разред дати су циљеви и задаци наставe, садржаји предмета по темама и наставним јединицама, оперативни задаци и начин реализације.

Извод из наставног плана и програма биологије за пети разред

Циљ наставе биологије у основној школи јесте да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја упознају основне појмове о природним појавама, живом свету, његовом историјском развоју и законитостима које у њему владају.

У настави биологије код ученика треба развијати основну научну писменост, објективност и логичко расуђивање, способност критичког мишљења, свест о властитом положају у природи, љубав према природи и осећање дужности да чувају и заштите природу, да развијају хигијенске навике и здравствену културу.

Задаци наставе биологије јесу: – материјално-сазнајни, тј. образовни, који се односе на стицање општих биолошких знања; – функционални, који се односе на развијање вештина, навика и способности; – васпитни, који се односе на формирање и развијање ставова, интересовања, мотива и облика понашања ученика.

Задаци наставе биологије јесу да ученици: – схвате улогу и значај биологије за напредак човечанства и одрживи развој; – разумеју поступан развој живог света; – схвате да су жива бића груписана према сродности у пет царстава; – стекну основна знања о грађи и функционисању живих бића; – развију способност повезивања појмова и процеса у живим бићима и природи;

7

– стекну знања о разноврсности и распрострањености живих бића; – схвате узајамне односе живих бића и животне средине, као и динамику кружења материје и протицања енергије;

– развију осећање одговорности према животној средини; – схвате степен угрожености биосфере и улогу сваког појединца у њеној заштити и унапређивању;

– упознају грађу и функционисање људског организма; – стекну хигијенске навике неопходне за очување сопственог здравља и здравља других људи;

– схвате да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева поштовање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима;

– користе методе посматрања, мерења и експеримента; – приликом избора будућег занимања имају јасну представу о занимањима повезаним с биологијом, што ће им омогућити квалитетно професионално усмеравање.

Оперативни задаци

Ученици треба да: – схвате појам биологије као науке значајне за напредак човечанства и одрживог развоја; – буду оспособљени за руковање једноставним лабораторијским прибором, лупом или микроскопом и да умеју да израде једноставне привремене препарате;

– упознају основну јединицу грађе живих бића; – упознају разноврсност живих бића; – схвате појам ботанике као научне области биологије; – упознају и знају да објасне основну спољашњу грађу вегетативних биљних органа; – знају да објасне грађу и улогу цвета, плода и семена; – схвате процесе и начине опрашивања и оплођења; – упознају царство биљака и најзначајније групе; – упознају основне елементе заштите и степен угрожености биљака делатностима човека у природи;

– развију интересовање за проширивање знања у одговарајућим институцијама (ботаничка башта, природњачки музеј, библиотека);

– упознају царство гљива и њихове основне карактеристике.Може се закључити да су наведени оперативни задаци конкретни и да се односе на стицање

знања и умења из конкретних образовно-васпитних садржаја биологије.

Садржај програма

Увод (6)

Биологија и њен значај за развој и напредак човечанства.

Како се природа упознаје (посматрање, праћење и описивање појава, истраживања у лабораторији). Лабораторијски прибор, лупа и микроскоп.

Вежба: Лупа и микроскоп, руковање и одржавање.

Вежба: Техника микроскопирања.

8

Особине живих бића и разноврсност живог света (12)

Особине живих бића.Жива бића изграђена су од ћелија – откриће ћелије, облик, величина и основна грађа (ћелије без организованог једра; ћелије с организованим једром).Једноћелијски и вишећелијски организми – ткива, органи, системи органа, организам.Вежба: Посматрање биљне ћелије под микроскопом (покорица црног лука).Класификација живих бића у пет царстава.Вируси – на граници живог и неживог (информативно).Једноћелијски организми без организованог једра – бактерије (одлике, начин живота и улога у природи).Једноћелијски организми с организованим једром: једноћелијске алге, једноћелијске гљиве и праживотиње – одлике, начин живота и улога у природи (информативно).

Царство биљака – грађа и животни процеси биљака (31)Ботаника – научна област биологије.Свет биљака – настанак и развој биљака.Грађа биљака – биљни организам.Корен. Делови, облици и улога.Вежба: Разликовање делова и облика корена.Стабло: спољашња грађа и улога. Преображај стабла.Лист. Делови, облици и улога.Животни процес: фотосинтеза.Вежба: Издвајање хлорофила из листа.Животни процеси: дисање и транспирација.Вежба: Доказивање транспирације и дисања.Цвет. Делови, облици, једнополан и двополан цвет; цвасти.Опрашивање и оплођење.Вежба: Разликовање делова једнополних и двополних цветова и цвасти.Плод. Делови плода. Разноврсност плодова.Семе. Грађа семена, значај семена.Распростирање плодова и семена.Клијање семена.Вежба: Услови клијања семена.Вежба: Израда школске збирке плодова и семена.Вегетативно размножавање. Значај.Вежба: Вегетативно размножавање; калемљење.Како биљке расту. И биљке реагују. Покрети биљака.Како биљке добијају имена.

9

Разноврсност биљака, значај и заштита (17)Алге (вишећелијске алге) – одлике, начин живота.Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита алги.Маховине – одлике, начин живота.Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита маховина.Папратнице – одлике, начин живота.Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита папратница.Голосеменице – одлике, начин живота.Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита голосеменица.Вежба: Голосеменице (препознавање).Скривеносеменице – одлике, подела (дикотиледоне и монокотиледоне), начин живота, размножавање.Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита скривеносеменица.Јестиве и лековите биљке.Житарице.Упутство за прикупљање биљака за хербаријум.Практичан рад: Прикупљање биљака за школски (заједнички) хербаријум.

Царство гљива (6)Гљиве – нису биљке, нису животиње.Разноврсност гљива – квасци, плесни и печурке.Улога и значај гљива у природи. Симбиоза алги и гљива – лишајеви.Вежба: Посматрање квасца и хлебне буђи под лупом и микроскопом.Значај биљака и гљива. Ишчезавање и заштита биљака и гљива.Биодиверзитет.

Начин остваривања програмаПрограмски садржаји биологије резултат су захтева времена и најновијих достигнућа у

науци, и примерени су развојним способностима ученика.Наставне теме логички су распоређене, а обрађују садржаје из биологије – ботанике и

пружају ученицима основна знања за брже и лакше разумевање градива.Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети око 60% часова

за обраду новог градива и око 40% за друге типове часова, укључујући и излазак у природу. Излазак у природу, осим посматрања и праћења природних појава и процеса, подразумева и прикупљање биљака за заједнички хербаријум (по десетак најтипичнијих представника биљака из окружења).

Концепција програма пружа широке могућности за примену различитих наставних метода и информационих технологија. Избор наставних метода зависи од циља и задатака наставног часа и опремљености кабинета. Избор облика рада препуштен је наставнику. Наставници треба да препознају различите нивое знања ученика, да настоје да побољшавају квалитет и проверавају резултате учења.

Наставник за припрему рада на часу треба да користи уџбеник који је одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја и да се усавршава пратећи акредитоване семинаре и најновију стручну литературу.

10

1.2. Планирање у настави биологије Планирање је комплексан део образовно-васпитног процеса. За успешну реализацију

наставних садржаја веома је важно благовремено и детаљно планирање свих елемената наставног процеса. Планови рада за наставу биологије треба да буду базирани на прописаном наставном плану и програму, усмерени ка достизању стандарда постигнућа и напредовања ученика и у складу с могућностима школе у којој се изводи наставни процес.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије сваке године прописује календар за текућу школску годину. Он садржи број и распоред радних и наставних дана, распуста и празника. На основу њега планирају се активности у школи, па и у настави биологије.

Планирање у настави биологије изводи се на годишњем и месечном нивоу, а за његову успешну реализацију наставник биологије у обавези је да прави дневне припреме за текућу школску годину.

Годишњи план рада обухвата распоред целокупног фонда часова за биологију по наставним темама, редослед наставних тема с бројем часова за обраду, понављање, вежбање и систематизацију наставног садржаја.

Наставним планом рада биологије, осим редовне наставе, предвиђене су и додатна и допунска настава, с једним часом недељно, а 36 на годишњем нивоу, и слободне активности.

Табела 1.2.1. Пример годишњег плана рада наставника биологије у петом разреду основне школе по наставним темама

Редни број наставне

теме Назив наставне теме

Број часова

за обраду за друге типове укупно

1. БИОЛОГИЈА – НАУКА О ЖИВОТУ 3 3 6

2. ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

5 7 12

3. ЦАРСТВО БИЉАКА – ГРАЂА И ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ

19 12 31

4. АЛГЕ И ЦАРСТВО БИЉАКА – РАЗНОВРСНОСТ И ЗНАЧАЈ

10 7 17

5. ЦАРСТВО ГЉИВА – РАЗНОВРСНОСТ И ЗНАЧАЈ

2 2 4

6. БИОЛОШКА РАЗНОВРСНОСТ – ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА

1 1 2

40 32 72

11

Годишњи (глобални) план за наставу биологије јесте оријентациони план рада, израђује се пре почетка школске године и обухвата распоређивање наставних тема предвиђених наставним програмом, број часова предвиђених за тему, распоређивање часова за обраду, утврђивање и систематизацију. Приликом израде годишњег (глобалног) плана наставник полази од циљева и задатака наставе биологије и Плана и програма наставе биологије.

Глобални план рада садржи следеће елементе: – редни број наставне теме; – назив наставне теме; – број часова предвиђених за наставну тему; – број часова за обраду наставних јединица и остале типове часова за сваку наставну тему; – укупан број наставних тема, број часова за све теме, укупан број часова за обраду нових садржаја и за остале типове часова.

Оперативни (месечни) план рада јесте план којим се по месецима у једној школској години одређује распоред реализације наставних садржаја планираних годишњим планом рада.

Оперативни план садржи дидактичко-методичку разраду наставних тема за одређени разред на наставне јединице према редоследу реализације програма биологије. Оперативним планом конкретизују се циљеви и задаци наставе, што омогућава анализу остварених резултата и корекцију наредног месечног плана.

Оперативни план рада садржи следеће елементе: – редни број наставне теме; – редни број наставног часа; – назив наставне јединице; – тип часа; – облик рада; – наставне методе; – наставна средства; – образовне стандарде; – корелацију; – оцену остварености плана и разлоге одступања за протекли месец.

Наставник у табелу уноси податке за одређени месец у току школске године.

Осим годишњег и месечног плана, наставник биологије мора да прави и план реализације наставне јединице на једном часу – дневне припреме.

Дневне припреме су обрасци у које треба унети васпитне циљеве и задатке, избор наставних метода, наставна средства, наставне стандарде који се могу применити на часу, исходе часа, коришћену литературу, корелацију, артикулацију (уводни, главни и завршни део часа) и запажања о часу.

Дневним планирањем и израдом дневних припрема наставник омогућава добру и квалитетну реализацију наставног садржаја и остваривање наставних циљева и задатака.

12

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА1

Предлог образовних стандарда за крај обавезног основног образовања сачињен је у оквиру пројекта Министарства просвете Републике Србије „Развој школства у Републици Србији”, пројектна компонента „Развој стандарда и вредновање”. Припрему Предлога образовних стандарда за крај обавезног образовања реализовао је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања на основу члана 23 Закона о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС – Просветни гласник, број 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04) и члана 22 Закона о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС – Просветни гласник, број 72/2009).

Предлог образовних стандарда развили су стручни тимови које је именовало Министарство просвете на основу предлога стручних друштава наставника. Образовни стандарди сачињени су на основу процене стручњака за школски предмет, стручњака за образовне науке, стручњака за научну дисциплину и резултата емпиријског истраживања.

Предлози стандарда имају три основне намене:• да унапреде квалитет наставе, учења и исхода учења;• да помогну наставницима да успоставе објективне и јавне критеријуме оцењивања;• да се користе као инструмент самовредновања и вредновања ученика, наставника и

школа.Шта се добија увођењем образовних стандарда?• Лако се може проверити да ли су пожељни резултати учења остварени и тако вредновати

ефикасност учења.• Фокус рада се мења – од поучавања ка учењу. Парадигма се мења – од наставника ка

ученику.• Наставници тачно знају шта ученици треба да науче.• Ученици тачно знају шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се њихово учење

проверавати. • Ученици преузимају већу одговорност за сопствено учење када знају шта се од њих

очекује и које стандарде треба да достигну.• Испитане материјале лакше је развијати када постоје јасно операционализовани циљеви

и исходи/резултати учења.

1 Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија, Република Србија, Министарство просвете, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2010.

13

Образовни стандарди: конкретни искази изражени у облику захтеваних компетенција

Образовни стандарди артикулишу захтеве школског учења и наставе, изражене као исходе/резултате учења. Образовним стандардима образовна мисија и задаци школе као образовне институције преведени су у конкретне термине и појмове. Овако конципирани образовни стандарди изведени су из општих циљева образовања и спецификују компетенције ученика.

Употреба термина компетенције (комбинација знања, вештина, ставова и навика које омогућују појединцу да активно и ефикасно делује у одређеној ситуацији) указује да се образовни стандарди не заснивају нужно само на листи наставних садржаја преко којих су образовни циљеви конкретизовани. Компетенције пре идентификују основне димензије процеса учења у датом предмету или предметној области.

2.1. Карактеристике образовних стандардаКарактеристике које квалитетни образовни стандарди треба да садрже уколико желе да

повежу циљеве и исходе, као и да буду реални и недвосмислени за кориснике у школама:

1. Спецификовање предмета. Образовни стандарди односе се на специфичан садржај, постављени су јасним терминима који одражавају основне принципе научне дисциплине и школског предмета.

2. Фокус. Стандарди не покривају целокупан садржај области или предмета већ конкретизују језгро предмета или области.

3. Кумулативност. Образовни стандарди односе се на компетенције које су биле развијане код ученика до одређене тачке у различитим фазама школовања и због тога одражавају систематско интегрисано учење.

4. Обавезни за све. Стандарди казују који су очекивани захтеви од ученика. Ови описи стандарда требало би да се примене на све ученике.

5. Диференцијација. Стандарди праве разлику између нивоа, према степену остваривања основног нивоа стандарда. Када се постави основни ниво стандарда, то олакшава даљу спецификацију нивоа и диференцијацију захтева.

6. Разумљивост. Образовни стандарди формулисани су јасно и концизно.

7. Изводљивост, остварљивост. Захтеви представљају изазов за ученике и наставнике, али могу бити остварени уз разумне напоре.

2.2. Образовни стандарди за наставни предмет биологијаОбразовни стандарди за биологију дефинисани су за следеће области:

1. Особине живих бића,

2. Јединство грађе и функције као основа живота,

3. Наслеђивање и еволуција,

4. Живот у екосистему,

5. Човек и здравље,

6. Посматрање, мерење и експеримент.

Оваква поставка образовних стандарда, осим што има чврсто упориште у постојећим циљевима и задацима програма и градива биологије, указује и на могућу прекомпозицију

14

Наставног плана и програма биологије, у складу с очекиваним развојем система образовања и нових знања у биологији. Образовне стандарде из области Посматрање, мерење и експеримент моћи ће да остваре само оне школе које су адекватно опремљене.

ОСНОВНИ НИВОСледећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на основном нивоу.

1. Особине живих бићаУ области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/-ца:

• БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света;• БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним

случајевима;• БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и

животиња;• БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје њихове типичне представнике;• БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне

чињенице о томе.

2. Јединство грађе и функције као основа животаУ области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА ученик/-ца:

• БИ.1.2.1. зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије;

• БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси и зна основне карактеристике грађе тих ћелија;

• БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма;

• БИ.1.2.4. познаје основну организацију органа у којима се одвијају различити животни процеси;

• БИ.1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном;• БИ.1.2.6. разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање,

надражљивост, покретљивост, растење, развиће, размножавање);• БИ.1.2.7. зна да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији с

околином.

3. Наслеђивање и еволуција У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/-ца:

• БИ.1.3.1. разуме да јединка једне врсте даје потомке исте врсте;• БИ.1.3.2. зна основне појмове о процесима размножавања;• БИ.1.3.3. зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал;• БИ.1.3.4. зна појам и основну улогу хромозома;• БИ.1.3.5. зна основне принципе наслеђивања;• БИ.1.3.6. зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују;

15

• БИ.1.3.7. зна да од зигота настаје организам и да се тај процес назива развиће;• БИ.1.3.8. зна основне научне чињенице о еволуцији живота на Земљи;• БИ.1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло с чијом се историјом можемо

упознати на основу фосилних записа;• БИ.1.3.10. зна да је природно одабирање основни механизам прилагођавања организама.

4. Живот у екосистемуУ области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/-ца:

• БИ.1.4.1. препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште – биотоп, животна заједница – биоценоза, популација, еколошка ниша, екосистем, биом, биосфера) и зна најопштије чињенице о њима;

• БИ.1.4.2. препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организме и популације;

• БИ.1.4.3. уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергетске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правце кружења најважнијих супстанци (воде, угљеника, азота);

• БИ.1.4.4. препознаје животне услове који владају у карактеристичним екосистемима Србије и најважније представнике врста које их насељавају;

• БИ.1.4.5. препознаје основне последице развоја човечанства на природу (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене) и најважније врсте загађивања воде, ваздуха, земљишта;

• БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад);

• БИ.1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажу, компост) и у заштити биодиверзитета (националних паркова, природних резервата);

• БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења.

5. Човек и здрављеУ области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/-ца:

• БИ.1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржава;

• БИ.1.5.2. разуме значај примене хигијенских навика у исхрани и посебно значај термичке обраде хране;

• БИ.1.5.3. разуме значај одржавања хигијене кућних љубимаца, домаћих и дивљих животиња и правилног опхођења према њима;

• БИ.1.5.4. разуме зашто је важно да се придржава званичних упутстава која се односе на заразне болести (епидемије и пандемије);

• БИ.1.5.5. препознаје основне знаке поремећаја функције појединих органа и основне симптоме инфекције и разликује стање у коме може сам/-а да интервенише од стања када мора да се обрати лекару;

• БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке додатака у храни и исхрани (конзерванси и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд.) и опасности од неуравнотежене исхране (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл.) и познаје основне принципе правилног комбиновања животних намирница;

16

• БИ.1.5.7. разуме да загађење животне средине (воде, ваздуха, земљишта, бука итд.) и неке природне појаве (УВ зрачење) неповољно утичу на здравље човека;

• БИ.1.5.8. зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и поштовање биолошких ритмова (сна, одмора);

• БИ.1.5.9. разуме да постоје полне болести, познаје мере превенције и могуће путеве инфекције, као и њихове негативне последице по здравље;

• БИ.1.5.10. зна да постоје природне промене у понашању које настају као последица физиолошких промена (пубертет, менопауза), зна да у адолесцентном добу могу да се појаве психолошки развојни проблеми (поремећаји у исхрани, поремећаји у понашању, поремећаји сна и сл.);

• БИ.1.5.11. разуме одговорност и опасност превременог ступања у сексуалне односе и разуме зашто абортус у доба развоја има негативне последице по физичко и ментално здравље;

• БИ.1.5.12. зна да болести зависности (претерана употреба дувана и алкохола, дрога) неповољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ (институцијама и стручњацима);

• БИ.1.5.13. зна како се треба понашати према особи која болује од болести зависности или је ХИВ позитивна.

6. Посматрање, мерење и експеримент

У области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ на основном нивоу ученик/-ца:• БИ.1.6.1. уме да разликује и користи једноставне процедуре, технике и инструменте за

прикупљање података у биологији (посматрање, бројање, мерење);• БИ.1.6.2. уме да по упутству и уз помоћ наставника реализује једноставно истраживање,

попуни формулар, прикаже резултате у табели/графикону и извести о резултату;• БИ.1.6.3. зна како да се понаша у лабораторији и на терену и правила о раду и безбедности

рада;• БИ.1.6.4. уме по упутству да изведе унапред постављени експеримент и одговори на

једноставну хипотезу уз помоћ и навођење наставника.

СРЕДЊИ НИВО

Следећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на средњем нивоу.

1. Особине живих бића

У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/-ца:• БИ.2.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог на карактеристичном

биолошком материјалу (препаратима, огледима);• БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује

их у типичним случајевима;• БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа кола/

класе;

17

• БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када мањи број чинилаца делује на типичне заједнице живих бића или организме.

2. Јединство грађе и функције као основа живота

У области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА ученик/-ца:• БИ.2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју

обављају у вишећелијским организмима (разлике између биљне и животињске ћелије, између коштане и мишићне ћелије и сл.);

• БИ.2.2.2. зна и упоређује сличности и разлике између нивоа организације јединке: зна да се ћелије које врше исту функцију групишу и образују ткива, ткива са истом функцијом органе, а органи са истом функцијом системе органа;

• БИ.2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека;

• БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се производи, складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и да се то назива метаболизам;

• БИ.2.2.5. разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу) сложене (хранљиве) материје;

• БИ.2.2.6. разуме да и у биљној и у животињској ћелији сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа енергија у процесу који се назива дисање;

• БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи;• БИ.2.2.8. зна да је неопходна координација функција у вишећелијским организмима и зна

који органски системи омогућују ту интеграцију;• БИ.2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у одржавању хомеостазе.

3. Наслеђивање и еволуција

У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/-ца:• БИ.2.3.1. разуме основне разлике између полног и бесполног размножавања;• БИ.2.3.2. разуме механизам настанка зигота;• БИ.2.3.3. разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични

с њима;• БИ.2.3.4. зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина;• БИ.2.3.5. уочава да постоје разлике између јединки исте врсте и различитих врста и зна да

су оне настале деловањем еволуционих механизама;• БИ.2.3.6. уочава прилагођеност организама и разуме да током еволуције природно

одабирање доводи до прилагођавања организама на услове животне средине.

4. Живот у екосистему

У области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/-ца:• БИ.2.4.1. употребљава еколошке појмове у опису типичних ситуација у природи;• БИ.2.4.2. зна и правилно именује делове екосистема, заједница и популација и зна да

опише везе између делова;

18

• БИ.2.4.3. уме да на разноврсним примерима одреди основне материјалне и енергетске токове у екосистему, основне односе исхране и најважнија својства биоценоза и популација;

• БИ.2.4.4. зна да у природи постоји кружење појединих супстанци (воде, угљеника и азота);• БИ.2.4.5. препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на Земљи;• БИ.2.4.6. препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и

света и карактеристичне представнике врста које их насељавају;• БИ.2.4.7. зна да објасни основне прилагођености живих организама на живот у ваздушној,

воденој и земљишној средини;• БИ.2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта, као и значај очувања

природних ресурса и уштеде енергије;• БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова,

природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова).

5. Човек и здравље

У области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/-ца:• БИ.2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља;• БИ.2.5.2. разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних

намирница;• БИ.2.5.3. зна како се чува хранљива вредност намирница;• БИ.2.5.4. зна механизме којима загађење животне средине угрожава здравље човека;• БИ.2.5.5. зна механизме деловања хемијских материја на физиолошке процесе у организму

и на понашање (утицај алкохола, различитих врста дроге, енергетских напитака и сл.).


У области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ ученик/-ца:• БИ.2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује

податке и извести о резултату;• БИ.2.6.2. зна шта је грешка инструмента и прецизност мерења и уме по упутству да

калибрише инструмент;• БИ.2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума,

и да коментарише резултат;• БИ.2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави хипотезу, формира и

реализује једноставан експеримент и извести о резултату.

НАПРЕДНИ НИВО

Следећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на напредном нивоу.

1. Особине живих бића

У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/-ца:• БИ.3.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним

случајевима и у атипичним примерима (вируси, делови организама, плодови и сл.);

19

• БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо или као неживо;• БИ.3.1.3. разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их

примени у атипичним случајевима;• БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа класе/

реда најважнијих група;• БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и

промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама.

2. Јединство грађе и функције као основа живота

У области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА ученик/-ца:• БИ.3.2.1. зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и

човека;• БИ.3.2.2. разуме морфолошку повезаност појединих нивоа организације и њихову

међусобну функционалну условљеност;• БИ.3.2.3. разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функције током еволуције;• БИ.3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног понашања неопходна функционална

интеграција више система органа и разуме значај такве интеграције за преживљавање;• БИ.3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функције јединке током

животног циклуса;• БИ.3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који

информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног система);

• БИ.3.2.7. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који реагују на промене у околини и карактеристике органа који враћају организам у равнотежу онда када је из ње избачен (стресно стање – улога ендокриног система);

• БИ.3.2.8. зна и разуме које су последице стресног стања по организам.

3. Наслеђивање и еволуција

У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/-ца:• БИ.3.3.1. разуме разлику између телесних и полних ћелија у погледу хромозома и деоба;• БИ.3.3.2. разуме да полне ћелије настају од посебних ћелија у организму;• БИ.3.3.3. зна функцију генетичког материјала и његову основну улогу у ћелији;• БИ.3.3.4. зна да је број хромозома у ћелији карактеристика врсте;• БИ.3.3.5. разуме како различити еволуциони механизми, мењајући учесталост особина у

популацијама, доводе до еволуције;• БИ.3.3.6. разуме да човек може да утиче на смер и брзину еволуционих промена својих

популација и популација других врста.

4. Живот у екосистему

У области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/-ца:• БИ.3.4.1. уме да објасни како различити делови екосистема утичу један на други, као и

међусобне односе популација у биоценози;

20

• БИ.3.4.2. разуме да се уз материјалне токове увек преноси и енергија и обратно и интерпретира односе исхране у екосистему (аутотрофне, хетеротрофне, сапротрофне животне комплексе, ланце исхране и трофичке пирамиде);

• БИ.3.4.3. разуме значај кружења појединих супстанци у природи (воде, угљеника и азота);• БИ.3.4.4. разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација;• БИ.3.4.5. предвиђа на основу задатих услова средине тип екосистема који у тим условима

настаје;• БИ.3.4.6. познаје механизме којима развој човечанства изазива промене у природи (утицај

киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене);

• БИ.3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета;

• БИ.3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете.

5. Човек и здравље

У области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/-ца:• БИ.3.5.1. познаје узроке и физиолошке последице заразних болести;• БИ.3.5.2. познаје основне принципе лечења заразних и других болести;• БИ.3.5.3. разуме основне биолошке процесе који леже у основи физиолошки правилне

исхране;• БИ.3.5.4. познаје главне компоненте намирница и њихову хранљиву вредност;• БИ.3.5.5. познаје симптоме и главне карактеристике болести метаболизма и узроке због

којих настају (гојазност, анорексија, булимија, шећерна болест);• БИ.3.5.6. разуме механизме поремећаја функције појединих органа;• БИ.3.5.7. познаје основне биолошке механизме који доводе до развијања болести

зависности;• БИ.3.5.8. разуме механизме стресног стања и утицај јаких негативних емоција на

физиолошке процесе у организму и на понашање појединца.


У области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ ученик/-ца:• БИ.3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно

прикупљање података;• БИ.3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис

резултата;• БИ.3.6.3. уме самостално да прави графиконе и табеле према два критеријума уз детаљан

извештај;• БИ.3.6.4. разуме значај контроле и пробе у експерименту (варирање једног/више фактора),

уме да постави хипотезу и извуче закључак;• БИ.3.6.5. зна, уз одговарајуће навођење наставника, самостално да осмисли, реализује и

извести о експерименту на примеру који сам/-а одабере.

21

2.3. Примери задатака по областима наставног предмета биологија, усклађени са стандардима ученичких постигнућа

Област Особине живих бића

Ниво основни

Стандард БИ.1.1.1. ученик/-ца уме да наведе основне карактеристике живог света.

Број тачних појмова 5

Упутство за рад Напиши на линији појмове који припадају живој и неживој природи.

Наведени су појмови који се односе на живу и неживу природу.

Појмови: ветар, лист, киша, камен, бактерије, облак, вук, семе, извор, трава.

_________________________________________________________________________



Стандард БИ.1.1.1. ученик/-ца уме да наведе основне карактеристике живог света.


Упутство за рад Напиши на линијама испод текста појмове који означавају заједничке карактеристике живих бића.

Наведени су појмови који се односе на жива бића.

Појмови: рађање, размножавање, радовање, развиће, раст, исхрана, смрт, старење, опадање лишћа, дисање, митарење, упијање воде, трчање, летење, једноћелијска грађа.

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

22



Стандард БИ.1.1.3. ученик/-ца препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња.


Упутство за рад Заокружи број испред тачног одговора.

Које су од наведених одлика заједничке за биљну и животињску ћелију?

1. Ћелијска мембрана 4. Једро

2. Крупна вакуола 5. Ћелијски зид

3. Цитоплазма 6. Хлоропласти






Које од наведених одлика не припадају биљној ћелији?

1. Променљив облик ћелије 4. Заобљен облик ћелије

2. Једро 5. Хлоропласти

3. Ћелијски зид 6. Ћелијска мембрана

23






Који се од наведених животних процеса дешава само у биљкама?

1. Исхрана 5. Дисање

2. Транспирација 6. Раст

3. Рађање 7. Кретање

4. Фотосинтеза 8. Опрашивање



Стандард БИ.1.1.4. ученик/-ца уме да наведе називе пет царстава и познаје њихове типичне представнике.


Упутство за рад Поред назива организма наведи царство коме организам припада.

Бактерије царство _____________________

Печурке царство _____________________

Праживотиње царство _____________________

Каранфил царство _____________________

Ајкула царство_____________________

24




Упутство за рад Повежи називе организама с царством коме организми припадају.

Група истраживача проучавала је живи свет једне баре и њене околине.

Током истраживања пронашла је организме који су наведени у левој и десној колони.

Алге Царство гљива Кишна глиста

Праживотиње с бичевима Царство монера Барска трска

Праживотиње с лажним ножицама Царство протиста Плесни

Водене буђи Царство биљака Печурке

Локвањ Царство животиња




Упутство за рад На линији напиши ком царству припада организам са слике.

На сликама су приказани организми који припадају различитим царствима.

___________ ___________ ___________

___________ ___________

25



Стандард БИ.1.1.5. ученик/-ца зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне чињенице о томе


Упутство за рад Повежи линијама назив процеса (средња колона) с местом у биљци где се процес одвија (лева колона) и променама које се у њему дешавају (десна колона)

Део биљке у којој се процес одвија

Назив процеса Промене у биљци

Стоме фотосинтеза процес развића клице

Семе дисање преношење поленових зрна с прашница на жиг тучка исте врсте биљке

Листови, цветови и делови тела биљке

транспирација настанак нових јединки од делова вегетативних органа мајке биљке

Читава површина тела опрашивање настанак хранљивих супстанци помоћу светлости

Подземни и надземни делови биљке

клијање мењање положаја појединих органа и делова органа биљке током њеног раста

Хлоропласти вегетативно размножавање узимање кисеоника, а ослобађање угљен- -диоксида

Цвет покрети одавање воде у облику водене паре

26


Ниво средњи

Стандард БИ.2.1.3. ученик/-ца познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа кола/класе.

Упутство за рад Повежи групе биљака – коло (лева колона) с њиховим особинама (десна колона). Једна група особина не припада ниједној групи биљака.

Групе биљака (кола) међусобно се разликују по одређеним особинама.

Групе биљака Особине биљака

Маховине То су организми развијених вегетативних органа, од којих су најизраженији листови. Размножавају се спорама.

Папратнице То су организми с ћелијама које имају организовано једро и ћелијски зид од супстанце хитина. Најчешће упијају хранљиве супстанце угинулих организама.

Голосеменице То су сићушне биљке изграђене од једноставних ткива које немају праве биљне органе. Расту на површини стена формирајући зелени покривач у виду јастучића.

Скривеносеменице То су дрвенасте биљке са семенима без заштитног плодовог омотача.

Најбројнија су и најразноврснија група биљака. Нема их изнад граница вечитог снега и леда ни у великим дубинама мора.

27




Упутство за рад Повежи групе биљака – класе/редове (лева колона) с њиховим особинама (десна колона). Једна група особина не припада ниједној групи биљака.

Групе биљака (класе/редови) међусобно се разликују по одређеним особинама.

Јетрењаче На вршном делу тела развијају се кратке дршке с лоптастим чаурама. Доњи део стабла одумире и разлаже се.

Тресетнице На врховима неких грана формирају се класићи са спорама.

Раставићи Има облик дрвета с листовима који наликују листовима скривеносеменица.

Цикаси Тело је без стабаоцета и листића, пљоснато и полеже по површини земље.

Гнетуми Сваки чланак завршава се љуспастим листићима који су доњим делом међусобно срасли и чине рукавац.

На врховима стабла носе велике перасте листове, па подсећају на палме.

28




Упутство за рад Повежи групу четинара (лева колона) с њеним особинама (десна колона). Једна група особина не припада ниједној групи четинара.

Групе четинара међусобно се разликују по одређеним особинама.

Црни бор Четине су бодљасте, а шишарке личе на бобице.

Јела Семена су појединачна и обавијена сочним црвеним омотачем.

Смрча Четине су веома дуге и тамнозелене.

Клека Младе гранчице су длакаве, а шишарке тамнољубичасте.

Тиса Четине су пљоснате, чешљасто распоређене на гранчицама, на полеђини са две беле пруге.

Четине су четвороугаоне на пресеку.




Упутство за рад Повежи групу (породицу) цветница (лева колона) с њеним представником (десна колона). Један представник не припада ниједној групи (породици) цветница.

Групе цветница међусобно се разликују по одређеним особинама.

Породица перуника жалфија

Породица трава јагода

Породица главочика ротква

Породица ружа попино прасе

Породица купуса хајдучка трава

шафран

29

Област Јединство грађе и функције као основа живота


Стандард БИ.1.2.1. ученик/-ца зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије.


Упутство за рад У празном пољу нацртај биљну ћелију и обележи њене делове одговарајућим бројевима.

1. Ћелијска мембрана

2. Цитоплазма

3. Једро

4. Хлоропласти

5. Ћелијски зид



Стандард БИ.1.2.1. ученик/-ца зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије.


Упутство за рад Пронађи оне појмове који се односе на заједничке карактеристике биљне и животињске ћелије и напиши их на линијама испод текста.

Наведени су појмови који се односе на грађу ћелије.

Појмови: вакуола, ћелијска мембрана, једро, хлоропласти, ћелијски зид, митохондрије.

__________________________________________________________________________

30



Стандард БИ.1.2.3. ученик/-ца зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма.

Упутство за рад Линијама повежи назив биљног органа (лева колона) с називом процеса који се у том органу обавља (десна колона).

Биљни орган Процес

Корен фотосинтеза

Лист упијање воде из подлоге

Цвет провођење воде и минералних материја

Стабло опрашивање



Стандард БИ.1.2.5. ученик/-ца разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном.

Упутство за рад Линијом повежи назив начина исхране с одговарајућим објашњењем.

Наведене су врсте неких организама према начину исхране.

Аутотрофи Жива бића могу сама да стварају хранљиве супстанце или да их узимају готове.

Хетеротрофи Жива бића сама стварају хранљиве супстанце.

Миксотрофи Жива бића хране се другим организмима.

31


Ниво напредни

Стандард БИ.3.2.1. ученик/-ца зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и човека.

Упутство за рад Заокружи слово испред тачног одговора.

На слици је приказан:

а) изглед јабуке,

б) попречни пресек јабуке,

в) грађа јабуке.




Упутство за рад Заокружи слово испред дела цвета који је уочљив на слици.

На слици цвета неки његови делови посебно су уочљиви.

А. Прашници Б. Крунични листићи

В. Чашични листићи

Г. Тучак

32




Упутство за рад Пронађи оне појмове који представљају плодове и напиши их на линији испод текста.

Наведени су појмови који се односе на делове биљака.

Појмови: кртола, ризом, трн, бобица, крупа, чаура, рашљика, столона, луковица.

_______________________________________________________________________




Упутство за рад Линијама повежи наведене појмове (лева страна) с њиховим значењем (десна страна).

Наведени су појмови и њихова значења.

Клица оплођена јајна ћелија

Зигот зачетак нове биљке

Семењача настаје из семеног заметка

Семе део стабла између два коленцета

Чланак чврст омотач семена

33

3. ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА

Корелација представља функционално повезивање и усклађивање наставних садржаја различитих наставних предмета ради бољег разумевања и примене стечених знања.

Наставне активности треба да се прожимају и допуњују како би се једна иста тема или појам сагледали с различитих становишта – географског, историјског, језичког, математичког, физичког, хемијског, техничког, ликовног, музичког или неког другог.

Корелација се може успоставити и с ваннаставним активностима (еколошка секција, чувари природе, грађанско васпитање и др.). Она омогућава да се појаве и процеси шире сагледају и да се знања из једне наставне области примене у пракси и решавању сличних проблема у другим наставним областима и активностима. Корелацијом се развија и научно мишљење. Она може бити вертикална, хоризонтална и дијагонална.

Вертикална корелација представља повезивање наставног садржаја који је обрађен и наставног садржаја који ће се обрадити у оквиру истог предмета у истом разреду (унутарпредметна корелација у настави биологије у једном разреду). Примери ове корелације дати су у табели 3.1. Наставни садржаји једног предмета могу се повезати и у оквиру различитих разреда. Примери ове корелације дати су у табели 3.2.

Вертикална корелација представља и повезивање наставних садржаја предмета у једном разреду и сродних предмета у првом циклусу основног образовања. Примери ове корелације дати су у табели 3.3.

Хоризонтална корелација јесте повезивање биолошких наставних садржаја с наставним садржајима других наставних предмета који се обрађују истовремено. Примери хоризонталне корелације дати су у табели 3.2.

Дијагонална корелација подразумева повезивање наставних садржаја биологије са садржајима других наставних предмета који се обрађују у различито време. Примери дијагоналне корелације дати су у табели 3.4.

34

Табела 3.1. Вертикална унутарпредметна корелација у настави биологије у петом разреду

Садржаји који су обрађени Садржаји који се обрађују

Наставна тема Наставна јединица Наставна јединица Наставна тема

Биологија – наука о животу

Увеличавајући инструменти

Вежба: Посматрање лупомБиологија – наука о животуВежба: Техника

микроскопирања

Особине живих бића и разноврсност живог света

Особине живих бића Ћелија



Једноћелијски и вишећелијски организми

Ћелија Увеличавајући инструменти

Вежба: Грађа биљне ћелије


Класификација живих бића

Царство бактерија (монера)

Царство протиста


Шта је биологија Ботаника – наука о биљкама

Царство биљака – грађа и животни процеси


Корен – грађа и облициВежба: Разликовање делова и облика корена

Лист – грађа и облици

Животни процеси биљака

Вежба: Издвајање хлорофила и других пигмената из листова

Вежба: Доказивање дисања и транспирације код биљака


Ћелија Цвет – делови и облици

Особине живих бића и разноврсност живог света. Царство биљака – грађа и животни процеси

Ћелија Цвет – делови и облици

Опрашивање и оплођење

Царство биљака – животни процеси

Цвет – делови и облициРазликовање једнополних и двополних цветова и цвасти


Ћелија

Плод – настанак и делови плода

Семе – грађа и значај

35


Плод – настанак и делови плода Семе – грађа и значај

Распростирање семена и плодова


Семе – грађа и значајВежба: Услови клијања семена и плодова

Плод – настанак и делови плода. Семе – грађа и значај

Вежба: Израда збирке семена и плодова

Стабло – спољашња грађа и улога Преображај стабла

Вегетативно размножавање биљака

Вежба: Вегетативно размножавање биљака


Ћелија. Особине живих бића

Растење и покрети биљака


Ћелија. Једноћелијски и вишећелијски организми

Алге

ЋелијаМаховине – одлике, начин живота, представници, значај и заштита

Особине живих бића и разноврсност живог света. Царство биљака – грађа и животни процеси

Ћелија Стабло – спољашња грађа и улога Лист – грађа и облици

Папратнице – одлике, начин живота, представници, значај и заштита

Алге и царство биљака

Ћелија. Корен – грађа и облици Стабло – спољашња грађа и улога Лист – грађа и облици Семе – грађа и значај

Голосеменице – одлике, начин живота,представници, значај и заштита


Голосеменице – одлике, начин живота, представници, значај и заштита

Вежба: Голосеменице (препознавање)


Корен – делови, облици и улоге Стабло – спољашња грађа, улоге и преображаји Лист – делови, облици и улоге Цвет – делови и облици Плод – настанак и делови плода Семе – грађа и значај

Скривеносеменице – одлике, подела (монокотиледоне и дикотиледоне), начин живота, размножавање

Дикотиле

Монокотиле

36


СкривеносеменицеИзрада заједниче школске хербаријумске збирке

Алге и царство биљакаЦарство биљака – грађа и животни процеси

Корен – делови, облици и улоге Стабло – спољашња грађа, улоге и преображаји Цвет – делови и облици Плод – настанак и делови плода Семе – грађа и значај

Јестиве биљке

Лековите, зачинске и отровне биљке


Ћелија Једноћелијски и вишећелијски организми

Гљиве

Царство гљива – разноврсност и значајОсобине

живих бића и разноврсност живог света

Једноћелијски и вишећелијски организми Гљиве

Вежба: Посматрање квасца и плесни под микроскопом

Царство гљива – разноврсност и значај

Алге Гљиве

Лишајеви Алге и царство биљака

Циљ корелације јесте стицање знања, обједињавање наставног садржаја биологије у петом разреду и стварање основе за даље напредовање и надоградњу знања у оквиру предмета у другом циклусу основног образовања.

Осим вертикалне унутарпредметне корелације у једном разреду, постоји и унутар предметна корелација у различитим разредима – од 5. до 8. У табели 3.2. дат је приказ корелације неких наставних јединица биологије у петом разреду с наставним јединицама које се обрађују у шестом, седмом и осмом разреду.

Наставни садржаји биологије у петом разреду у тесној су вези с наставним садржајима тог предмета у шестом, седмом и осмом разреду. Запажа се да је у седмом разреду нешто мање заступљена корелација с градивом које се обрађује у петом, шестом и осмом разреду, а разлог је специфичност наставног садржаја „Антропологија”, који се изучава у седмом разреду.

37

Табе

ла 3

.2. В

ерти

калн

а ун

утар

пред

мет

на к

орел

ациј

а у

наст

ави

биол

огиј

е од

5. д

о 8.

раз

реда

осн

овне

шко

ле

Пој

амБи

олог

ија

5. р

азре

дБи

олог

ија

6. р

азре

дБи

олог

ија

7. р

азре

дБи

олог

ија

8. р

азре

д

Увел

ичав

ајућ

и ин

стру

мен

тиВе

жба

: Тех

ника

м

икро

скоп

ирањ

а

Техн

ика

мик

роск

опир

ања

Веж

ба: Г

рађа

биљ

не ћ

елиј

еВе

жба

: Пос

мат

рањ

е гр

ађе

праж

ивот

иња

Веж

ба: П

осм

атра

ње

грађ

е чо

вечј

их т

кива

Осо

бине

жив

их б

ића

Осо

бине

биљ

ака

Осо

бине

жив

отињ

аО

соби

не ч

овек

а

Ћел

ија

Биљ

на ћ

елиј

а Ж

ивот

ињск

е ће

лије

Ћел

ије

чове

ка

Клас

ифик

ациј

а ж

ивих

би

ћаКл

асиф

икац

ија

биљ

ака

Клас

ифик

ациј

а ж

ивот

иња

Клас

ифик

ациј

а ж

ивих

би

ћа

Цар

ство

бак

тери

ја

(мон

ера)

Бакт

ериј

е –

изаз

ивач

и бо

лест

и ко

д би

љак

а и

сим

биоз

а с

биљ

кам

а

Бакт

ериј

е –

изаз

ивач

и бо

лест

и ко

д ж

ивот

иња

и зн

ачај

нек

их б

акте

рија

за

варе

ње

жив

отињ

а

Бакт

ериј

е –

изаз

ивач

и бо

лест

и ко

д чо

века

и з

нача

ј не

ких

бакт

ериј

а за

чов

ека

Знач

ај б

акте

рија

за

прир

оду

Цар

ство

про

тист

аЦ

арст

во п

роти

ста

Цар

ство

про

тист

а

Грађ

а и

разн

оврс

ност

Цар

ство

про

тист

а

Иза

зива

чи б

олес

ти к

од

чове

ка

Про

тист

и у

воде

ним

ек

осис

тем

има

Коре

нГр

ађа,

раз

новр

снос

т и

улог

а ко

рена

Знач

ај к

орен

а за

исх

рану

не

ких

жив

отињ

аЗн

ачај

кор

ена

у ис

хран

и чо

века

Коре

нов

сист

ем и

еро

зија

зе

мљ

ишта

Стаб

лоГр

ађа,

пре

обра

жај

, уло

га и

зн

ачај

ста

бла

Стаб

ло к

ао и

звор

хра

не з

а ж

ивот

иње

Стаб

ло к

ао е

коло

шка

ниш

а

Лист

Лист

– гр

ађа

и об

лици

Лист

као

изв

ор х

ране

за

неке

жив

отињ

еЛи

ст к

ао и

звор

хра

не з

а чо

века

Жив

отни

про

цеси

би

љак

аФ

отос

инте

за

Дис

ање

и тр

ансп

ирац

ија

Круж

ење

мат

ериј

е и

прот

ицањ

е ен

ерги

је у

пр

ирод

и

Цве

т Ц

вет

– де

лови

, обл

ици,

ул

ога

и зн

ачај

Разн

оврс

ност

инс

екат

а И

нсек

ти о

праш

ивач

и

Пло

д П

лод

– на

стан

ак и

дел

ови

плод

аП

лод

као

изво

р хр

ане

за

жив

отињ

е П

рави

лна

исхр

ана

Пир

амид

а ис

хран

е

Сем

е Се

ме

– гр

ађа

и зн

ачај

Се

ме

као

изво

р хр

ане

за

неке

жив

отињ

еСе

ме

као

изво

р хр

ане

за

чове

ка

38

Расп

рост

ирањ

е се

мен

а и

плод

ова

Расп

рост

ирањ

е се

мен

а и

плод

ова

као

бита

н чи

нила

ц пр

одуж

етка

врс

те

Улог

а ж

ивот

иња

у ра

спро

стир

ању

сем

ена

и пл

одов

а

Расп

рост

ирањ

е се

мен

а и

плод

ова

као

бита

н ф

акто

р об

нове

и о

чува

ња

биљ

них

жив

отни

х за

једн

ица

Клиј

ање

Веж

ба: У

слов

и кл

ијањ

а се

мен

а и

плод

ова

Екол

ошки

фак

тори

Раст

ење

и по

крет

и би

љак

аО

соби

не ж

ивих

бић

аО

соби

не ж

ивих

бић

а

Алге

Алге

– гр

ађа,

раз

новр

снос

т и

знач

ајАл

ге к

ао и

звор

хра

не з

а не

ке ж

ивот

иње

Фит

опла

нкто

н, ц

вета

ње

воде

и у

тица

ј на

жив

а би

ћа

у во

дени

м е

коси

стем

има

Мах

овин

е М

ахов

ине

– од

лике

, нач

ин

жив

ота,

пре

дста

вниц

и,

знач

ај и

заш

тита

Мах

овин

е ка

о из

вор

хран

е за

нек

е ж

ивот

иње

Мах

овин

е ка

о са

став

ни

део

неки

х ек

осис

тем

а

Пап

ратн

ице

Пап

ратн

ице

– од

лике

, на

чин

жив

ота,

пр

едст

авни

ци, з

нача

ј и

заш

тита

Пап

ратн

ице

као

скло

ниш

те

за н

еке

жив

отињ

е.

Геол

ошка

доб

а и

поја

ва

папр

атни

ца

Пап

ратн

ице

као

саст

авни

де

о ш

умск

их е

коси

стем

а За

шти

та у

грож

ених

врс

та

Голо

сем

ениц

еГо

лосе

мен

ице

– од

лике

, нач

ин ж

ивот

а,

пред

став

ници

, зна

чај и

за

шти

та

Голо

сем

ениц

е ка

о ст

аниш

те

и из

вор

хран

е за

нек

е ж

ивот

иње

Голо

сем

ениц

е –

град

итељ

и ш

умск

их

екос

исте

ма

Експ

лоат

ациј

а и

заш

тита

Дик

отил

еД

икот

иле

– од

лике

, по

дела

, нач

ин ж

ивот

а,

разм

нож

авањ

е и

разн

оврс

ност

Дик

отил

е ка

о ст

аниш

те

и из

вор

хран

е за

нек

е ж

ивот

иње

Дик

отил

е ка

о из

вор

хран

е за

чо

века

– п

рави

лна

исхр

ана

Дик

отил

е –

чини

оци

копн

ених

еко

сист

ема

Знач

ај з

а чо

века

и з

ашти

та

Мон

окот

иле

Мон

окот

иле

– од

лике

, по

дела

, нач

ин ж

ивот

а,

разм

нож

авањ

е и

разн

оврс

ност

Мон

окот

иле

као

стан

иште

и

изво

р хр

ане

за н

еке

жив

отињ

е

Мон

окот

иле

као

изво

р хр

ане

за ч

овек

аМ

онок

отил

е –

чини

оци

копн

ених

еко

сист

ема

Знач

ај з

а чо

века

и з

ашти

та

Гљив

еГљ

иве

– гр

ађа,

ра

знов

рсно

ст и

зна

чај

Гљив

е –

изаз

ивач

и бо

лест

и ко

д не

ких

жив

отињ

аГљ

иве

– из

азив

ачи

боле

сти

код

чове

ка и

изв

ор х

ране

за

чове

ка

Гљив

е –

саст

авни

део

ек

осис

тем

а и

чист

ачи

прир

оде

Лиш

ајев

иЛи

шај

еви

– си

мби

оза

алги

и

гљив

а Ли

шај

еви

као

стан

иште

и

изво

р хр

ане

за н

еке

жив

отињ

е

Лиш

ајев

и –

инди

като

ри

зага

ђено

сти

вазд

уха

и са

став

ни д

ео е

коси

стем

а

39

Знања усвојена у првом циклусу образовања у оквиру сродних предмета веома су значајна као основа за проширивање знања у другом циклусу образовања, па и у настави биологије. Она су темељ за наставне садржаје који се обрађују у другом циклусу образовања (предметна настава). Наставни садржаји биологије за пети разред у тесној су вези са садржајима наставних предмета чувари природе (први и други разред), свет око нас (први и други разред) и познавање природе и друштва (четврти разред). Повезаност тих предмета и наставе биологије у петом разреду приказана је у табели 3.3.

Табела 3.3. Вертикално повезивање наставних садржаја биологије за пети разред и сродних предмета који се изучавају у првом циклусу основног образовања

Биологија 5. разред Свет око нас 1. разред

Наставна тема Наставна јединица Наставна тема Наставна јединица


Јестиве биљке Хајде да гајимо

Житарице

Поврће

Воће

Човек и биљке

Израда заједничке школске хербаријумске збирке

Израда заједничке школске хербаријумске збирке

Сакупљам и сликам биљке ливада и шума

Биологија 5. разред Свет око нас 2. разред


Царство биљака Скривеносеменице Жива и нежива природа Биљке

Биологија 5. разред Чувари природе 4. разред


Алге и царство биљака Лековите, зачинске и отровне биљке Животна средина Лековито биље

Биолошка разноврсност, значај и заштита

Угроженост и очување биљака, алги и гљива

Природне појаве и промене у животној средини

Нестајање врста


Особине живих бићаПриродне појаве и промене у животној средини

Развој биљке од семена до плода

Биологија 5. разред Природа и друштво 4. разред


Алге и царство биљака Јестиве биљкеРад, енергија, производња и потрошња

Домаће животиње и гајење биљака

Алге и царство биљака Скривеносеменице Сусрет с природом Биљни и животињски свет

Биолошка разноврсност, значај и заштита

Угроженост и очување биљака, алги и гљива Сусрет с природом Ретке и угрожене биљке

и животиње

40

Корелација биологије с другим наставним предметима могућа је и у другом циклусу обавезног образовања. Може се остварити када се наставни садржаји предмета истог разреда обрађују истовремено. То је хоризонтална корелација.

Табела 3.4. Корелација биологије с другим наставним предметима – дијагонална корелација

Биологија 5. разред Географија 6. разред


Царство биљака Јестиве биљке

Регионална географија Европе

Биљни и животињски свет

Регионална географија ваневропских континената

Биљни и животињски свет



Царство биљака

Голосеменице Африка – опште географске одлике Африка

Јестиве биљке

Северна Америка – опште географске одлике

Северна Америка

Средња Америка – опште географске одлике

Средња Америка

Аустралија и Океанија – опште географске одлике

Аустралија



Царство биљака Голосеменице Скривеносеменице Република Србија Шумарство

Биологија 5. разред Физика 6. разред



Ћелија Мерење Физичке величине и мерне јединице

Царство биљака – грађа и животни процеси Услови клијања семена Сила Сила Земљине теже

Биологија 5. разред Физика 8. разред



Увеличавајући инструменти Светлосне појаве Оптички инструменти.

Лупа и микроскоп

41

Биологија 5. разред Ликовна култура


Царство биљака Линије Линије у природи

Царство биљака Облик Природа и њени облици

Царство биљака Колаж Колаж

Царство биљака Текстура Текстура

Биологија 5. разред Хемија 7. разред



Истраживања у биологији

Лабораторијски прибор

Биологија 5. разред Техничко и информатичко образовање 5. разред



СтаблоДрво и дрвне прерађевине

Пожељно је да се пажња посвети и корелацији наставних предмета биологија и српски језик. У настави српског језика у основној школи ђаци стичу различита знања која могу применити у свакодневном учењу, посебно у учењу наставних садржаја биологије. Корелација српског језика и биологије у петом разреду основне школе може се остварити на следеће начине:

• Након стечених одговарајућих знања из биологије, ученици обликују своје одговоре, побољшавају усмено и писмено изражавање и лични став према природи и биљкама.

• Писмено изражавање у настави биологије заступљено је у виду писмених одговора на питања постављена у писменој форми, рада на задацима, записивања и дефинисања важних појмова, уз поштовање правописних правила.

• Знање стечено на часовима српског језика о извештавању као облику изражавања ђаци могу да примењују извештавајући о неким појавама и процесима у биологији, на пример о резултатима праћења животних процеса код биљака, конкретно клијања.

• Знање о дескрипцији стечено у настави српског језика ђаци на часовима биологије могу да примене описујући неке биљке (маслачак, липа, ружа итд.) или њихове делове (корен, лист, стабло, плод).

• Знање о дискусији ђаци могу применити дискутујући на одређену тему из биологије.• У настави биологије у петом разреду, ради бољег упознавања неких делова биљака, може

се применити и демонстрација, на пример рашчлањивање и показивање делова цвета.Сваки наставник приликом планирања наставног процеса треба да обрати пажњу на

корелацију наставног садржаја биологије у току једног или више разреда, као и на корелацију са садржајима других наставних предмета. Корелацију треба обавезно унети у наставне планове и реализовати у току школске године.

42

Наставне методе су наставни процеси помоћу којих ученици стичу нова знања и развијају психофизичке способности. Најчешће се деле на вербалне и визуелне.

4.1. Вербалне методеВербалне методе засноване су на речима. Оне су најприступачније и најраспрострањеније

у настави. У вербалне методе спадају: монолошка и дијалошка метода, метода читања и рада на тексту и метода писања.

Монолошка метода је облик вербалног излагања наставног градива ученицима. Монолошка метода може бити: описивање, приповедање, извештавање и предавање. Једна је од најчешће примењиваних наставних метода. У пракси се показало да су знања стечена овом методом непотпуна и формална. Њоме се не развија активност ученика, а самим тим ни њихове радне навике ни способности. Функционална је за упознавање ђака с новим наставним појмовима.

Пример: ова метода може се користити у обради наставних јединица „Увеличавајући инструменти” и „Ћелија”, јер ученици немају предзнања о томе.

Описивање у настави биологије може бити сликовито и аналитичко. Примењује се када је потребно с више детаља, потпуније и објективније представити поједине природне појаве, процесе, догађаје, личности, карактеристике живих бића и др.

Пример: описивање грађе биљних органа, одлика група биљака и представника групе биљака.

Извештавање је метода која се користи приликом посматрања, истраживања, извођења практичних радова у школском кабинету (учионици), терену, лабораторији.

Пример: технике микроскопирања и посматрање лупом.

Предавање је најсложенији облик монолошке методе. Карактерише га систематичност и логичност. Захтева одржавање пажње ученика и може се користити за увођење нових појмова с минималном корелацијом. Погодно је и за излагање ученика и представљање њихових самосталних радова (садржаји из одељка Кутак за биологе, Биолошка секција, Истраживање додатних извора знања итд.).

Објашњавање је излагање у којем се ученици упознају с новим непознатим појмовима. У настави биологије 5. разреда ова метода је погодна за објашњавање животних процеса биљке, на пример транспирације, фотосинтезе, дисања итд.

Дијалошка метода (метода разговора) подразумева заједничку активност наставника и ученика. Њена основна карактеристика јесте то што се заснива на питањима и одговорима. Разликујемо више врста дијалошких метода: хеуристичку, катехетичку и дискусију.

Хеуристичка (развојна) метода подразумева усмеравање ученика да сами траже решења постављеног проблема и дођу до нових знања. Ова метода користи се у обради новог наставног садржаја.

Пример: 1) обрада наставног садржаја који се односи на лековите, јестиве и зачинске биљке. Ученици самостално користе интернет, енциклопедије и друге изворе сазнања и могу сами да дођу до информација о појединим врстама биљака. 2) обрада монокотила и дикотила.

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

43

Наставник усмерава ученике на изворе информација и они самостално долазе до нових сазнања. 3) може се применити и за рад на часу у комбинацији с методом рада на тексту.

Катихетичка метода користи се када наставно градиво треба дословно запамтити при понављању и утврђивању, на пример податке из ботанике и зоологије (називи биљака и животиња).

Метода штампаног текста или метода читања и рада на тексту омогућава ученицима да се упознају с текстом као извором знања. Радом на тексту ученици савладавају технику читања, правилно коришћење уџбеника, радне свеске, часописа, оспособљавају се за самосталан рад на текстуалним изворима знања. У овој методи је важно разумевање прочитаног и мисаона прерада информација добијених из писмених извора. Ова метода значајна је за осамостаљивање ученика у раду.

Пример: читање занимљивости из уџбеника или неке друге литературе, у групи или у пару, који добију задатак да прочитају одређени наставни садржај и припреме се да о њему реферишу. Добар је пример за наставну јединицу „Алге”: ученици се деле на мале групе, од којих свака добија задатак да прочита текст о различитим врстама алги, а затим да извести одељење о сазнањима до којих је дошла.

4.2. Визуелне методеДемонстрациона метода користи се за показивање различитих природних предмета,

њихових слика или модела, одређених појава, догађаја или процеса и објашњавање њихових битних својстава.

Пример: изглед и грађа биљних органа (цвета, плода, стабла и др.).

Експерименталне методе заснивају се на практичним активностима које омогућавају ученицима да дођу до нових сазнања експериментом.

Пример: експеримент који омогућава ученицима да уоче услове који утичу на клијање семена.

Лабораторијска метода подстиче практичну активност ученика и развијање самосталности у раду. Ова метода широко се примењује у настави биологије.

Пример: упознавање лабораторијског прибора, микроскопа и лупе, посматрање квасца и плесни под микроскопом.

Теренски рад карактеристичан је за наставу биологије и изводи се у природи, која непрестано пружа нова сазнања. Одлазак у природу где се могу обрадити или утврдити неки садржаји из биологије коришћењем природних, аутентичних извора сазнања, неопходан је за наставу биологије. Овај облик рада ученицима пружа могућност да буду у непосредном додиру с природом и стекну нова искуства, да пажњу усмере на посматрање и примену стечених знања.

Пример: прикупљање биљака за хербаријум.

44

У зависности од међусобног односа и учешћа наставника и ученика у настави, облици рада могу бити: фронтални, групни, у паровима и индивидуални.

Фронтални облик рада карактерише заједнички рад свих ученика под руководством наставника. Сви ученици раде исте задатке у исто време и теже истом наставном циљу. Овај облик рада је најрационалнији кад је реч о времену и ангажовању наставника и има доминантно место у наставној пракси јер наставник усмерава свој рад на цело одељење. Када се примењује у уводном делу часа, омогућава ученицима да утврде степен свога знања упоређујући га са знањем осталих ученика у одељењу. Слабост овог облика рада јесте то што није прилагођен сазнајним могућностима сваког појединачног ученика, различитом темпу њиховог рада и учења, па зато наставник треба да подстиче ђаке на рад и спречи пасивност у наставном процесу.

Пример: решавање задатака у радним свескама за биологију за пети разред, понављање наставног садржаја и др.

Групни рад представља самосталан рад и учење у групи. Заснива се на заједничком извршавању задатака у групама које обично имају од три до шест ученика. Неопходно је поделити одељење на групе ради заједничког решавања постављених задатака. Групе најчешће формирају сами ученици, на основу близине становања, заједничких интересовања и др., а наставник води рачуна о томе да у њима буду ђаци различитих нивоа знања. Приликом припреме задатака, треба омогућити да у оквиру заједничког рада сваки појединац покаже одређени ниво самосталности. Ученицима увек треба предлoжити да размотре постављени задатак, приступе његовом решавању и саопште резултате до којих су дошли.

У зависности од рада на задацима, разликују се: монолитне радне групе, диференциране групе и групни рад у циклусу.

Монолитне радне групе подразумевају да сви ученици обрађују исту тему или задатак, а могу се и међусобно такмичити у оквиру групе.

Пример: разликовање делова и облика корена. Формирати групе ученика извлачењем папирића у боји или на неки други начин. Поделити материјал и прибор за рад. Дати задатке и упутство за рад са усмерењем на опис вежбе у уџбенику. Ученици раде исте задатке, за исто време, са истим циљем.

Диференциране групе карактерише рад који подразумева да поједине групе обављају посебне задатке који заједно чине логичку целину. Свака група обрађује само део теме. Потребно је да се ученици прво упознају с целином тако да у обради појединих делова могу имати коначну представу о задатку.

Пример: наставна јединица „Маховине, разноврсност маховина”. Дијалошком методом упознати ученике са основним карактеристикама и грађом маховина, а затим формирати групе извлачењем папирића с називом групе маховина или на неки други начин. Назив маховине на папирићу представља задатак за групу. Наставник упућује групу на начин рада и циљ задатка. Када ураде задатке, групе саопштавају резултате.

На овај начин могу се обрадити наставне јединице „Алге”, „Гљиве”, „Лишајеви”.

5. ОБЛИЦИ РАДА

45

У неким случајевима примењује се и трећи облик – групни рад у циклусу. Овај облик рада карактерише групна настава с поделом рада. После објашњавања и рашчлањавања теме, образују се групе које ће обрађивати поједине делове одабране теме, некад и на основу различитих извора. Резултати рада појединих група резимирају се извештајима и заједничким дискусијама како би се сви ученици у одељењу упознали с резултатима до којих су дошле поједине групе.

Пример: наставна јединица „Дикотиле”. Ученике поделити у групе и свакој дати да обради једну породицу тако што сваки члан групе обрађује по једног представника породице. Учењем у групи ученици се оспособљавају не само за сарадњу с другима већ и за самостално учење и активно усвајање знања, размену искустава и развијање различитих способности.

Рад у паровима карактерише заједнички рад двају ученика. Парови могу да решавају исте или различите задатке. Овај облик рада може се користити у неком делу или током целог часа. Предност рада у паровима огледа се у томе што је сваки од партнера подстакнут на учење, па се овај облик посебно показао као ефикасан у вежбању и понављању. Рад у паровима може појачати колективни карактер наставног рада променом састава парова – када сваки члан колектива по редоследу ради са сваким.

Пример: наставна јединица „Голосеменице”. Наставник прво упознаје ученике са основним карактеристикама голосеменица, а затим формира парове тако што узимају гранчице или шишарке неке врсте голосеменица. Користећи уџбеник, покушавају да открију којој групи или врсти припада примерак који су узели. Када прочитају текст, саопштавају резултате и упознају остале ученике у одељењу с карактеристикама врсте. Могу и по два пара да раде на истом задатку, али независно, и пар који пре уради задатак саопштава резултате, а други пар га допуњује. Ђаци тако развијају такмичарски дух.

Индивидуални рад омогућава да сваки ученик ради на одређеном задатку самостално. Задаци могу бити диференцирани, у складу с могућностима ученика и дидактичким циљевима који се желе постићи. Ефекти појединачног рада су велики зато што ученик савлађује одређена знања у зависности од својих интелектуалних могућности. Недостатак овог облика рада јесте неекономичност.

Пример: наставна јединица „Имена биљака”. Сви ученици читају текст који се налази у уџбенику и фронталним обликом одговарају на питања која поставља наставник. Овај облик рада може се применити и на часовима и у делу часа када се самостално решавају задаци у радној свесци или одговара на питања из уџбеника за одређену наставну јединицу.

46

На основу рада који током наставног часа преовлађује, разликују се следећи типови часова: уводни час, час обраде нове наставне јединице, час понављања и проверавања, час систематизације и час вежбања.

Уводни час планира се на почетку школске године. Служи за увођење ученика у нову област, упознавање с новим предметом, преглед нових задатака у току школске године, упознавање с начином оцењивања, провере знања и утврђивања наставног садржаја, избором наставних облика и метода рада, употребом наставних средстава (уџбеник биологије, радна свеска, фонд књига из биологије у школској библиотеци).

Пример: „Увод у биологију – биологија и њен значај за развој човечанства”.

Час обраде новог градива намењен је обради нове наставне јединице предвиђене планом рада за биологију у петом разреду. Према наставном плану, за овај тип часа треба издвојити 60% наставног времена. Припремању и организацији часа обраде новог градива наставник треба да посвети посебну пажњу јер се ученици сусрећу с новим појмовима које треба да разумеју и усвоје. Наставник током овог типа часа треба да користи различите облике и методе рада, наставна средства и помагала како би ученицима омогућио лакше усвајање наставног садржаја. На часу обраде ученици се упознају с новим наставним садржајима које доводе у везу с оним раније обрађеним. Приликом повезивања наставног садржаја треба поштовати принципе од ближег ка даљем, од познатог ка непознатом, од простог ка сложеном.

Час понављања и проверавања наставног садржаја важан је за утврђивање наученог градива и усвајање и уопштавање битних чињеница, нових облика и метода рада, како би стечена знања постала трајна и применљива. Циљ овог часа може бити и проверавање степена усвојености наставног садржаја, као и уочавање добрих и лоших страна у савладавању градива. За понављање се користе питања или неки други начин рада на часу, на пример решавање задатака у радној свесци за биологију за пети разред, квиз, препознавање предмета (биљних органа и различитих представника биљака). На овим часовима потребно је активирати све ученике, обавезно похвалити њихов труд, а онима који због различитих разлога имају потешкоће у усвајању наставног садржаја помоћи у томе.

Час систематизације најчешће се реализује на крају наставне теме и области. Стечена знања групишу се у веће системе знања и тиме стварају појмовне системе и подсистеме. Систематизација је врло комплексна и захтева пажљиву припрему наставника. Наставник саставља и бира питања и задатке који ће омогућити правилну примену наученог наставног садржаја. За ове типове часова наставник може припремити наставне листиће или тестове за две или више група. Препоручује се да се ученици похвале и да се евалуира знање целог одељења. Наставник указује на појединачна ученичка постигнућа и даје упутства за даљи рад.

Час вежбања у настави биологије представља скуп различитих активности које омогућавају да се ученици на очигледан начин упознају с материјом усвојеном на часовима обраде. Вежбе развијају различите способности и вештине ученика (микроскопирање, посматрање, цртање, извештавање, руковање лабораторијским прибором и увеличавајућим инструментима и др.), праћење неких природних процеса и извођење једноставних огледа.

6. ТИПОВИ ЧАСОВА

47

7.1. Учење у традиционалној и активној наставиТрадиционална настава заснива се на концепцији која је врло стара, али која се и данас

користи у образовању скоро свих земаља, па и код нас. Kарактеристике традиционалне наставе приказане су у табели 7.1.1.

Табела 7.1.1. Карактеристике традиционалне наставе

Карактеристике традиционалне наставе

План и програм рада унапред су дефинисани.

Циљ наставе јесте усвајање наставног програма.

Доминантна наставна метода јесте предавање (вербално преношење знања), уз нека наставна средства или без њих.

Ученик пасивно слуша, покушава да разуме, памти и репродукује знање.

Оцењивање је усмено или писмено и њиме се проверава и вреднује усвојеност градива.

Мотивација за учење је мала (оцене, похвале).

Традиционална настава не може у потпуности да задовољи потребе данашњег друштва, те су неопходне и промене у образовању појединаца, који треба да се укључе у савремене токове живота. Савремени начин живота захтева од појединца да самостално долази до информација и да их користи.

Активна настава/учење2 представља јединствен, повезан процес. Подразумева примену метода које се разликују од традиционалних. Она је усмерена на ученика, који се третира као целовита личност, а не као скуп разних страна личности ангажованих у наставном процесу.

Табела 7.1.2. Карактеристике активне наставе

Карактеристике активне наставе

Полази од интересовања ученика.

Циљ је развој личности и индивидуалности детета.

Користе се активне методе учења.

Ученик истражује, пита, учи учење.

Оцењује се задовољство детета предузетим активностима, напредак у усвајању наставног садржаја, мотивисаност и заинтересованост за рад, рад и развој личности детета.

Постоји унутрашња мотивација детета.

Циљ активне наставе јесте развој личности и индивидуалности сваког детета, а не само усвајање школског програма. Методама активног учења могу се остварити различити циљеви.

7. AКТИВНА И ТРАДИЦИОНАЛНА НАСТАВА

2 Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење.

48

Први циљ активног учења јесу бољи образовни резултати и бољи положај детета у школи како би оно добило више прилика да буде конструктор властитог знања, доноси одлуке, бира, буде питанo за став и мишљење, да се уважавају његова ваншколска знања и умећа.

Најбоље је да се део градива обради методом предавања, али веома су значајна и активирајућа предавања, тј. предавања која ће се ослањати на претходна дечја знања и искуства, бити проблемски организована и укључивати питања и одговоре, промишљене презентације градива које ће ментално активирати ученике, будити и одржавати њихову радозналост и мотивисаност за интелектуални рад. Суштина активног учења јесте идејно решавање проблема или откривање знања.

Концепт активног учења укључује веома разноврсне методе рада. Сваки садржај требало би обрађивати оном методом којом се може извући максимум из градива, а у складу с циљем који треба постићи. Осим менталне активности ученика, која је у првом плану, постоје и многе друге које могу допринети стицању квалитетнијег знања и овладавању умећима као што су способност дијалога, добро презентовање сопствене идеје и решења, аргументовање властитог става, дискутовање о одређеној теми, постављање питања у вези с градивом, али и из шире области, доношење одлука, преузимање иницијативе и бољег коришћења сопствених способности. Дакле, активна настава захтева да наставник буде организатор и креатор часа, а од ученика велико лично ангажовање и различите активности на часу, као и пре и после часа, у зависности од циља и наставног садржаја.

7.2. Методе учења у активној наставиАктивна настава подразумева интегрисане облике и методе рада. Једна од кључних

метода јесте кооперативно учење, које се не своди на пуки групни облик рада, већ подразумева међусобну сарадњу чланова групе и сарадњу с наставником уз примену дијалошког метода рада. Активно учење може се спроводити у већим групама, али и у паровима, индивидуалном раду или комбинацији тих облика рада.

Методе учења класификују се на основу онога што ученик у наставном процесу ради и начина на који се рад организује да би ђак био што активнији.

Методе учења класификоване су према пет критеријума, који представљају два супротна пола у активној и пасивној настави.

Табела 7.2.1. Методе учења у активној и традиционалној настави

Активна настава Традиционална настава

Смислено Механичко

Практично Вербално

Откривање Рецептивно

Дивергентно (стваралачко) Конвергентно (логичко)

Интерактивно Трансмисивно

Коришћење великог броја помагала Коришћење малог броја помагала

49

Механичко учење (учење напамет) јесте метода којом се оно што се учи – учи дословно, онако како је задато, без икаквих измена, тј. без успостављања смислених веза у самом градиву и између тог градива и других знања и искустава ученика. Овом методом учења активност ђака своди се на упознавање градива које треба научити. Основна активност је памћење, а начин да се то постигне јесте понављање и преслишавање, тако да је мотивација за овакво учење веома слаба.

Варијанте механичког учења јесу:

а) учење напамет градива које се и не може осмислити,

б) смислено вербално рецептивно учење.

Смислено вербално рецептивно учење чини суштину наставног рада и најчешће је главни облик активног учења. Оно подразумева да се садржај који се учи вербално презентује. Смислено рецептивно учење представља активно слушање и селекцију онога што је битно, разумевање контекста и односа у коме су дате нове информације. Да би рецептивно учење било и смислено, целокупна организација наставе мора да буде усмерена ка томе.

Активности наставника у методи смисленог вербалног рецептивног учења јесу:• утврђивање претходних знања и искустава, • повезивање нових знања са животним, ваншколским искуствима детета,• повезивање с претходним знањем из датог предмета,• повезивање са знањем из других предмета,• ментална припрема ученика за ново градиво,• проблемско излагање садржаја, тј. одговарање на питања и решавање постављеног

проблема,• демонстрирање мисаоног тока са свим питањима и дилемама и сумирање онога што се

учило,• подстицање ученика да поставља питања,• излагање прво општег контекста, кључне централне тезе, идеје, па тек онда периферних

појмова и информација,• прецизно и тачно дефинисање појмова,• објашњавање нових речи, • хијерархијско уређење појмова, прављење појмовних мапа,• коришћење различитих техника, развијање самокритичности,• вежбање у управљању прегледом, резимеом, систематизацијом пређеног градива.Ако наставник наведеним активностима створи одговарајуће услове, ученик ће мисаоно

бити максимално активан, постављаће питања, тражиће информације и објашњења, повезиваће ново с већ постојећим знањем, изводиће закључке, биће у стању да направи план и преглед обрађеног градива, а то значи да ће усвојено знање бити трајно. Ова метода погодна је за обраду веома великог броја наставних јединица биологије за пети разред.

Пример: наставне јединице „Корен”, „Стабло”, „Цвет”, „Плод”, „Семе”.

50

Активности у методи смисленог вербалног рецептивног учења• Утврђивање претходних знања и искустава

У уводном делу часа помоћу наставног листића или усмено утврдити претходна знања ученика из ботанике.

• Повезивање нових знања са животним, ваншколским искуствима детета Ова активност остварује се постављањем различитих питања:

– Које плодове користите у исхрани? – Које делове биљке највише волите да једете? – Који је ваш омиљени цвет? – Да ли скидате површински слој плода када га једете? – Како се назива површински слој плода? – Који део пасуља користимо у исхрани?

• Повезивање с претходним знањем из датог предмета Повезати наставну јединицу и појмове из наставног садржаја који се обрађује с наставном јединицом „Грађа биљака – биљни организам”.

• Повезивање са знањем из других предмета Наставна јединица „Стабло” може се повезати, на пример, с наставном јединицом из техничког и информатичког образовања „Производи од дрвета”, а „Корен” и „Клица” с темама из природе и друштва „Земљина тежа” и „Сила”.

• Проблемско излагање садржаја – одговарање на питања и решавање постављеног проблема Обрада наставне јединице „Цвет”:

– Шта ће се догодити с биљкама које се опрашују ветром ако у пролеће нема ветра? – Какве промене уочавамо на листовима биљака које стално стоје у хладу и зашто промене настају?

– Како ће хладна зима утицати на развој стабла? – Који део банане користите у исхрани?

• Демонстрирање мисаоног тока са свим питањима и дилемама и сумирање онога што се учило

На крају једне целине и часа сумирати резултате и извести закључке, прецизно дефинисати појмове и објаснити нове речи. На крају часа или за домаћи задатак ученици могу у пару или индивидуално да направе мапе појмова.

• Подстицање ученика да постављају питањаУвек питати ученике да ли има нејасноћа, одговорити им на питања или их усмерити на рад.• Коришћење различитих техника, развијање самокритичности У току часа користити природни материјал и одговарајућа наставна средства и примењивати

различите облике рада.

Практично механичко учење често је део неког ширег учења у коме су у првом плану моторичке вештине, на пример руковање уређајима и инструментима у лабораторијском раду и извођењу огледа. Наставник упућује ученике у процес рада, обезбеђује и осигурава наставна средства, уређаје или инструменте, демонстрира, надзире рад, и ако је потребно, помаже. Главна активност ученика јесте практично извођење вештина које се уче. Ова метода веома је погодна за часове биологије на којима се изводе огледи и уопште за лабораторијски рад, на пример руковање оптичким инструментима, прављење привремених препарата и др.

51

Практично смисаоно учење захтева практичну активност, али и разумевање практичних радњи. Ова метода погодна је за лабораторијска испитивања и анализе.

Рецептивно учење наспрам учења откривањем. Рецептивним учењем ученик не долази самостално до знања већ га добија, док метода откривања омогућава самостално учење.

Пример: наставник може ученицима да зада да сакупе неке узорке у природи пре часа обраде новог наставног градива. Овом методом развија се самосталност ученика у раду, истраживачки дух, омогућава практично стицање и примена знања, подстиче мотивација за учење и интелектуални рад.

Пример: ова метода може да има широку примену у настави биологије, рецимо у наставним јединицама о биљним органима и разноврсности биљака. Ученици могу да донесу материјал из природе и откривањем, посматрањем, рашчлањивањем или на неки други начин дођу до нових сазнања која ће им помоћи у разумевању и усвајању наставног садржаја.

Метода проблемске наставе почиње од проблемске ситуације. Проблем се решава постепено, од једноставног ка сложенијем, при чему ученик сам треба да одреди шта му је од наученог неопходно да реши задатак. У основи овог облика учења у првом плану није стицање знања него развијање умења, метода и техника за уочавање и решавање проблема. Овом методом развија се самостални интелектуални рад, али је тешко оцењивати резултате наставе.

Конвергентно мишљење заснива се на логичком мишљењу. Дивергентно представља стваралачке способности ученика. Улога наставника је да створи услове за развијање креативних потенцијала ученика.

Пример: израда паноа с различитим темама, моделирање цвета и његових делова, плода итд. Циљеви ове методе јесу подстицање самосталности и иницијативности, иноваторства и проналазаштва.

Трансмитивна – фронтална, предавачка метода представља једносмерно преношење знања: од наставника ка ученицима. То је облик интерактивног учења: ђак и наставник раде као партнери на истом задатку – усвајању новог знања. У склопу вршњачке интеракције ђаци размењују постојећа и заједно долазе до нових сазнања. На тај начин изграђују сопствени став, пажљиво слушају мишљења других, воде дијалог, долазе до заједничког решења и развијају осећање личне одговорности за постизање заједничких циљева. Ова метода омогућава активну улогу и наставника и ученика.

Интерактивни кооперативни облици учења. Врсте кооперативног учења су: учење наставник–ученик; учење у групама; тимска настава; учење по моделу.

Кооперативно учење наставник–ученик захтева знања и умења из области у оквиру које се стичу нова знања. Такво учење није преношење знања већ интеракција наставника и ученика. Ђаци знање усвајају лично га откривајући, чиме оно постаје разумљивије и трајније.

Кооперативно учење у групама заснива се на различитом нивоу знања и разумевања ученика. Та разлика активира ђаке, јер сукобљавају ставове и износе различите идеје, што је добра мотивација за учење.

Тимска настава. Карактеристика тимске наставе јесте подела улога. У свим фазама рада сваки ученик обавља одређени задатак и тако учи. Сви чланови тима су активни, сарађују и одговарају за одређени део задатка.

Учењем по моделу усвајају се моторичке радње или поступци специфични за наставни предмет.

52

Учење из књига у школској библиотеци веома је важан облик учења и користи се за све облике рада који треба да подстакну самосталну интелектуалну активност ученика и олакшају извођење неких метода наставе.

Пример: наставник на часу ученицима препоручује литературу из школске библиотеке, на пример у настави биологије у петом разреду за наставне јединице „Царство бактерија” (проширивање знања о бактеријама и болестима које оне изазивају), „Царство протиста”, „Алге”, „Гљиве”, „Лишајеви”, „Маховине”, „Голосеменице”, „Скривеносеменице”, „Дикотиле”, „Монокотиле” и „Лековите, јестиве и зачинске биљке”.

Методе наставе које се ослањају на локалне образовне потенцијале. Локални образовни потенцијали јесу природна средина, библиотеке, музеји, галерије, научноистраживачке установе, локални кадрови. Они могу допринети бољем и лакшем савладавању наставног садржаја.

Пример: за обраду наставне јединице „Биљни органи” и наставних тема „Алге” и „Царство биљака” може се користити природни материјал или изаћи у природу, парк, школски врт и биолошки кутак.

Метода наставе помоћу рачунара. Ова метода подразумева практично учење на рачунару. Ученици на рачунару могу користити базе података да би брже и лакше дошли до траженог појма, образовне програме, видео-записе, водити личну датотеку, статистичку обраду података итд.

Пример: интернет се може користити скоро за сваку наставну јединицу биологије у петом разреду и заменити бројна наставна средства и помагала. Интернет пружа широк дијапазон информација (текстова, фотографија, видео-записа и др.) које се могу искористити и на часовима обраде и на часовима понављања градива.

Уместо на школској табли, наставник може на слајдовима да представи појмове с објашњењима или комплетан преглед градива обрађеног на часу, а ученици могу да припреме реферате о појединим врстама организама или процесима и да их представе одељењу. Осим тога, могу се урадити и презентације с питањима и одговорима за часове утврђивања. Видео-записима могу се дочарати неке појаве и процеси у природи: фотосинтеза, дисање, транспирација и др.

Интерактивно учење препоручује се, између осталог, и зато што:• повећава мотивацију за рад, • ученици активно учествују у раду на часу,• подстиче развој виших менталних функција,• омогућава усавршавање техника рада на занимљивим и добро припремљеним задацима,• оспособљава ученике за доношење одлука, повезивање и примену раније стеченог

знања,• подстиче ученике да уочавају и решавају проблеме.Циљ ових метода јесте да ученици лакше савладају наставне садржаје, науче да примењују

знање, заволе интелектуални рад и развијају потребу за новим сазнањима.

53

7.3. Пример припреме за активну наставуПрипрема за активну наставу је неопходна да би реализација часа била успешна. Она

изискује више времена и идеја него припрема за традиционалну наставу. Наставник мора сваки корак у наставном процесу добро да осмисли и посвети му велику пажњу како би ученици стално били активни. Он, такође, мора да обезбеди и материјал за рад и сврсисходно га употреби.

Подаци о часуНаставна тема Алге и царство биљака – разноврсност и значај

Наставна јединица Голосеменице (препознавање)

Тип часа вежба

Циљ часа упознавање с различитим представницима голосеменица и њиховим особеностима

Образовни задаци практично упознавање с различитим представницима четинара на основу изгледа шишарки, семена и четине

Функционални задаци развијање способности запажања, самосталности и прецизности у раду, способности логичког размишљања и закључивања

Васпитни задаци побуђивање радозналости и жеље за новим сазнањима, развијање сарадње и комуникације

Кључни појмови четинари, шишарке, семе, четине

Образовни стандарди • БИ.1.6.3. зна како да се понаша у лабораторији и на терену и правила о раду и безбедности рада.

• БИ.2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату.

• БИ.3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно прикупљање података.

Образовни исходи Ученик зна да разликује неке типичне представнике четинара на основу разлика у изгледу четина и шишарки.

Облици рада • кооперативно учење• смислено учење

Наставне методе • учење откривањем, практично смисаоно учење• настава помоћу рачунара

Врста наставе активно учење/настава

Наставна средства и помагала

природни материјал (гранчице и шишарке голосеменица), лупа, пинцета, папир, селотејп, кључ за детерминацију, рачунар, наставни листић

Место извођења наставе

учионица (кабинет)

Корелација на нивоу наставног предмета (голосеменице – одлике, начин живота, разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита) и међупредметна (ликовна култура)

54

Артикулација и ток часа

Уводни део часа (10 минута)

Наставник разговара с ученицима о основним одликама голосеменица уз приказивање презентације „Голосеменице”. Истиче циљ часа и записује наслов на табли.

Главни део часа (25 минута)

Активности наставника• Припрема час и руководи радом.

• Организује ученике у парове.

• Прегледа материјал који су ученици донели (гранчице и шишарке четинара).

• Дели материјал (наставни листић за цртање и кључеви за одређивање четинара), упућује ученике на вежбу у уџбенику (прочитати текст).

• Објашњава поступак рада.

– Добро погледајте примерак четинара који сте добили или донели. – Користећи кључ за одређивање који сте добили и уџбеник биологије за пети разред (стр. 128–130), одредите којој врсти четинара припада примерак који одређујете.

– На наставном листу у пољу за цртање нацртајте одређену гранчицу. – Погледајте шишарку која вам се налази на клупи и покушајте да одредите којој врсти четинара припада.

– У простор предвиђен за цртање, нацртајте посматрану и одређену шишарку.

– Пинцетом извуците семе из шишарке, посматрајте га под лупом и нацртајте на месту које је за то предвиђено.

– На наставном листићу залепите гранчицу и напишите којој врсти припада.

• Ако је потребно, помаже ученицима у раду.

• Проверава да ли ученици правилно раде и разумеју вежбу.

• Прати излагање ученика и помаже им ако је потребно.

• Похваљује и бодри ученике током излагања и рада како би код њих развијао самопоуздање и интересовање.

Активности ученика• Одговарају на питања наставника и ако је потребно постављају питања.

• Прате упутства за израду вежбе из уџбеника.

• Цртају примерак шишарке и голосеменице који су добили да препознају.

• Бележе карактеристике врсте коју треба да препознају.

• Раде задатке у паровима (развијају самосталност у раду, прецизност, опажање...).

• Саопштавају резултате рада.

• Пажљиво прате излагање другова и учествују у раду на часу.

• Распремају радно место и враћају материјал који су користили за рад.

Завршни део часа (10 минута)

Прегледање радова, разговор о резултатима и извођење закључака, истицање најбољих радова на огласној табли и похваљивање ученика.

55

Прилог: Упутство за извођење вежбе

1. Добро погледајте примерак четинара који сте добили или донели.

2. Користећи кључ за одређивање који сте добили и уџбеник биологије за пети разред (стр. 128–130), одредите којој врсти четинара припада примерак који одређујете.

3. На наставном листу у пољу за цртање нацртајте одређену гранчицу.

4. Погледајте шишарку која вам се налази на клупи и покушајте да одредите којој врсти четинара припада.

5. У простор предвиђен за цртање нацртајте посматрану и одређену шишарку.

6. Пинцетом извуците семе из шишарке, посматрајте га под лупом и нацртајте на месту које је за то предвиђено.

7. На наставном листићу залепите гранчицу и напишите којој врсти припада.

Наставни листић

Цртеж гранчице Место за лепљење гранчице

Цртеж шишарке Цртеж семена

Назив четинара ______________________________

56

Допунска настава у другом циклусу обавезног основног образовања организује се једном недељно. Намењена је ученицима који због различитих разлога нису могли да усвоје наставне садржаје на часовима редовне наставе и зато не могу даље да прате наставни програм. То могу да буду ученици који су дуже одсуствовали с наставе због болести, ученици чије су могућности испод просечних, ученици који су школу похађали у иностранству, па због разлике у наставним садржајима не могу даље да прате наставни програм итд.

Програм допунске наставе је, у ствари, скраћен и поједностављен програм редовне наставе. Ученици на тим часовима под руководством наставника уче оно што им је битно за даљи рад.

Да би се допунска настава реализовала, неопходно је пратити понашање, рад и резултате ученика на редовној настави. Пошто се утврди који ђаци имају проблема у савладавању градива, прави се списак полазника допунске наставе, а потом допуњује постојећи или прави нови план рада.

Допунска настава реализује се специјалним облицима и техникама рада. У допунској настави доминантан је индивидуализовани рад. Знатно мање заступљен је рад у групама ученика који имају сличне тешкоће и интелектуалне способности, док се фронтални рад најмање користи. У индивидуализованом раду, тј. раду који је прилагођен сваком појединачном ученику, користе се наставни листићи и примерени задаци, а наставник помаже ђацима да темељно савладају оне садржаје, операције и технике који су им представљали потешкоћу на редовној настави.

Веома је важно да се за часове допунске наставе изаберу одговарајуће методе и њихове комбинације. Методе допунске наставе условљене су задацима наставе, облицима рада који се примењују и материјалима који се употребљавају. Најчешће се користе дијалошка метода (разговор између наставника и ученика), и рад на тексту, тј. наставним листићама, а ретко усмено излагање наставника, илустрације и демонстрације.

Контрола рада и резултата ученика на допунској настави услов је да се успешно научи пропуштено градиво и омогући напредовање у редовној настави. На часовима допунске наставе вреднује се сваки задатак, наставни час или краћи период.

Благовремено процењивање резултата ученика омогућује систематичан, поступан, сигуран и успешан рад, што је изузетно значајно за васпитно-образовни напредак ученика и развој њиховог оптимизма у раду. Ако провера покаже задовољавајуће резултате, прекида се додатна настава за ученика.

8. ДОПУНСКА НАСТАВА

57

Табела 8.1. Предлог плана рада на часовима допунске наставе из биологије у 5. разреду

Наставни предмет: биологија Школска 20__/__. година Разред: V

Период реализације

Редни број

наставне теме

Редни број часа

Наставна јединицаУкупно часова

СЕП

ТЕМ

БАР I 1. Биологија и њен значај. Истраживање природе

4I 2. Увеличавајући инструменти – лупа и микроскоп

II 3. Особине живих бића – одлике живе материје

II 4. Ћелија – откриће, облик, величина и грађа

ОКТ

ОБА

Р

II 5. Једноћелијски и вишећелијски организми

5

II 6. Класификација живих бића

II 7. Царство бактерија (монера)

II 8. Царство протиста

II 9. Особине и класификација живих бића

НО

ВЕМ

БАР

III 10.Ботаника – научна област биологије. Настанак и развој биљака

4III 11. Грађа биљака – корен

III 12.Стабло – спољашња грађа и улога. Преображај стабла

III 13. Лист – делови, облици и улога

ДЕЦ

ЕМБА

Р

III 14. Животни процеси – фотосинтеза

4III 15. Транспирација и дисање

III 16.Цвет – делови и облици, једнополан и двополан цвет, цвасти

III 17. Опрашивање и оплођење

ЈАН

УАР III 18. Плод. Делови плода. Разноврсност плодова

2III 19. Семе. Распростирање семена и плодова

ФЕБ

РУАР

III 20. Клијање семена. Услови клијања семена

4III 21. Вегетативно размножавање

III 22. Царство биљака – грађа и животни процеси

III 23. Упутство за прикупљање биљака за хербаријум

МАР

Т

IV 24. Алге

4IV 25. Маховине

IV 26. Папратнице

IV 27. Голосеменице

58

АПРИ

Л

IV 28. Скривеносеменице

4IV 29. Дикотиле

IV 30 Монокотиле

IV 31. Јестиве биљке

МАЈ

IV 32. Лековите и зачинске биљке

4V 33. Алге и царство биљака

V 34. Гљиве

V 35. Лишајеви

ЈУН VI 36. Биолошка разноврсност, значај и заштита 1

Датум предаје оперативног плана__________________ Наставник____________________________

8.1. Наставни листићи за рад на часовима допунске наставеНаставни листић бр. 1

Прочитај текст у уџбенику на 30. страни. Користећи уџбеник одговори на питања.

Шта је ћелија?___________________________________________________.

Ко је открио ћелију?______________________________________________ .

Заокружи слово испред тачног одговора.

Каквог облика могу бити ћелије:

а) лоптастог, ромбоидног, правоугаоног, амебоидног;

б) звездасте, издужене, плочасте, лоптасте;

в) лоптасте, штапићасте, спиралне, издужене?

Користећи уџбеник нацртај грађу ћелије и обележи њене делове.

59

Наставни листић бр. 2

У уџбенику на 42. страни налази се текст о бактеријама. Прочитај га и попуни празна поља у табели служећи се уџбеником.

1.

Облици бактерија

Спирили

коке

Бацили

облик зареза

2.

Врсте бактерија Животна средина

Аеробне

средина у којој има кисеоника

3.

Бактерија Начин исхране

Разлажу угинуле организме.

Паразити


Користећи текст из уџбеника на 66. и 67. страни, одговори на питања.

Шта је лист?___________________________________________________________________.

Чиме је лист причвршћен за стабло?_______________________________________________.

Како се зове место где је лист причвршћен за стабло?_________________________________.

Нацртај и обележи делове листа.

60


Користећи уџбеник и текст на 117. и 118. страни, попуни празна поља у табели.

Класификација биљака

група једноставних биљака код којих не постоје прави биљни органи

Папратнице

Семенице

Допуни реченице.

1. Маховине су за подлогу причвршћене кончастим творевинама које се називају _______________________________ ___________________________________________.

2. Код већине маховина надземни део чини стаблолики део ____________________________

на којем се налазе ___________________________________________________________.

3. Маховине се размножавају бесполно ____________________________________________.

4. Споре настају у ______________________________________________________________.

Попуни празна поља.

Како се деле маховине?

М а х о в и н е

1. 2. 3.

61

Додатна настава реализује се једном недељно, тј. на 36 часова током школске године, и не оцењује се. Намењена је даровитим ученицима који на часовима редовне наставе показују изразито интересовање за биологију и чије способности превазилазе оквир редовне наставе (Ждерић и Миљановић, 2001).

У другом циклусу обавезног образовања ученици своју даровитост најбоље испољавају у петом разреду. Такве ученике треба уочити, укључити у додатну наставу и пратити њихов рад до осмог разреда. Даровите ђаке треба подстицати на самосталан рад и трагање за новим изворима сазнања, развијати им машту и оспособљавати их да сами бирају средства за рад. Будући да је циљ додатне наставе да мотивише ученике, поребно је водити рачуна о методама и облицима рада, међу којима су посебно занимљиве и подстицајне методе активног учења/наставе.

На додатној настави ученици проширују знање стечено на часовима редовне наставе. Садржаје додатне наставе биологије у петом разреду треба пажљиво одабрати и предложити ученицима, а потом утврдити и колико су они за њих заинтересовани и какве су им могућности.

Табела 9.1. Предлог плана рада на часовима додатне наставе и метода активног учења/наставе

Наставни предмет: биологија Школска 20__/__. година Разред: V


Назив теме Предлог метода радаВреме

реализације

1.Посматрање живих бића у околини школе и уочавање њихових особина

методе наставе које се ослањају на локалне образовне потенцијале

2. Посматрање попречног пресека листа

3.

Посматрање грађе биљне ћелије, цртање и тражење информација на интернету и из литературе у школској библиотеци

учење помоћу рачунара

4. Посматрање полена под микроскопом микроскопирање

5.Невидљиви непријатељ – вируси (разноврсност и изазивачи болести) – израда паноа

кооперативно учење у групама

6. Свет микроорганизама – презентација учење помоћу рачунара

7.Упоређивање спољашње грађе кореновог система

учење откривањем

8.У средишту корена – посматрање унутрашње грађе корена, цртање и обележавање


9.Посматрање и цртање грађе стабла (зељастог и дрвенастог)

10. Израда или допуна збирке листова практично смисаоно учење

11. Процес фотосинтезе учење помоћу рачунара

9. ДОДАТНА НАСТАВА

62


Назив теме Предлог метода радаВреме

реализације

12. Израда збирке плодова

13.Табела плодова које користимо у исхрани и начини коришћења

14. Израда или допуна збирке семена практично смисаоно учење

15.Семе – саставни део људске трпезе (прављење списка семена која се користе у исхрани)


16. Збирка пресованих цветова

17.Рашчлањивање, посматрање грађе цвета, цртање и обележавање


18.Посматрање, цртање плодова и уочавање разлика у грађи плодова

19.Посматрање понашања биљака у току дана

интерактивна метода учења

20.Свет алги (посматрање и микроскопирање алги)

практично смисаоно учење

21.Маховине – посматрање грађе, цртање и обележавање

22. Израда збирке шишарки

23.Упоређивање облика и грађе цветова монокотила и дикотила


24.Израда или допуна школског хербаријума

25.Посматрање хлебне буђи под микроскопом

26.Израда паноа – Гљиве и њихов значај кооперативно учење у

групама

27. Израда збирке лишајева

28.Дрвеће – мерење дебљине и висине дрвенастих врста у школском дворишту, оближњем парку или шуми

методе наставе које се ослањају на локалне образовне потенцијале

29. Пелцери и њихов развој интерактивне методе учења

30. Калемљење интерактивне методе учења

31. Моја најдража биљка – опис и цртање

32.Заштита биодиверзитета – израда паноа поводом 22. маја, Светског дана биодиверзитета


33. Биљке паразити – презентација учење помоћу рачунара

34. Биљке месождерке учење помоћу рачунара

35.Биљке водених станишта (разноврсност и заштита)

учење из књига у школској библиотеци

Наставник __________________________

63

Ваннаставне биолошке активности могу бити истраживачке и практичне. Биолошка секција разликује се од додатне наставе. Њен циљ је да проширује обрађене садржаје, подстиче интересовање и радозналост и развија креативност ученика. У рад биолошке секције укључују се сви заинтересовани ђаци, па и они који немају највишу оцену из биологије (Ждерић и Миљановић, 2001).

Биолошке активности ученика могу да се реализују у школи, у непосредном окружењу (као излети и посете) и на биолошким екскурзијама.

У слободним активностима у природи ученици остварују директну везу с њом, доживљавају њену лепоту, стичу нова искуства и тако развијају интересовање за биолошке садржаје.

План рада биолошке секције

1. Упис ученика2. Израда и усвајање плана рада3. Квиз: „Шта знаш о биљкама?”4. Прикупљање плодова и сувих биљака за изложбу „Дарови јесени”5. Прикупљање лековитог биља за школску кухињу6. Прикупљање плодова глога, трњине и шипка за ђачку кухињу7. Одабир и сушење плодова и лековитог биља8. Израда фигурица од јесењих плодова9. Израда паноа „Дарови јесени”10. Израда слика од пресованог лишћа11. Израда слика од пресованих цветова12. Израда слика од семена (пиринач, пасуљ, кукуруз, пшеница, ким, сусам, мак)13. Изложба „Дарови јесени”14. Израда паноа „Лековито и јестиво биље”15. Изложба неких врста лековитих биљака с упутствима за употребу16. Садња и брига о луковицама зумбула 17. Уређење биокутка18. Израда икебана од сувог цвећа19. Стална брига о саксијском цвећу у холу школе (окопавање, заливање, размножавање)20. Изложба саксијског цвећа „Мој цвет”21. Израда икебана од свежег цвећа22. „Мојој мами на дар”, честитке поводом Осмог марта прављене од биљног материјала23. Изложба „Мајсторије из биолошке радионице”24. Истраживање биљног света моје околине25. Лековите биљке у мојој околини26. Дрво генерације – садња једне саднице у школском дворишту27. Прављење компоста28. Изложба слика вртова „Мој врт”29. Пресовање и сушење биљака30. Излет

10. БИОЛОШКА СЕКЦИЈА

64

Биолошке екскурзије су посебан облик наставе биологије у петом разреду основне школе. Планирају се на почетку школске године и саставни су део Наставног плана и програма рада биологије за пети разред у другом циклусу обавезног образовања.

Циљ биолошких екскурзија јесте реализација наставе биологије ван школе. На биолошким екскурзијама може се прикупљати материјал за рад у учионици, применити већ научено или објединити научено и оно што ће се учити. Неопходно је направити добар план и програм екскурзије.

Задаци биолошких екскурзија су: – упознавање с радом на терену, – стицање знања у аутентичном простору у природи, – развијање вештина и радних навика, – развијање самопоуздања, – јачање колегијалности и дружељубивости, – развијање истраживачког духа, – развијање љубави према природи.

Биолошке екскурзије могу се планирати у корелацији с другим предметима, на пример с географијом и историјом.

Пример: – посета Виминацијуму (упознавање положаја, историје и флоре нашег краја), – посета једном спомен-парку у нашем крају, – посета Царској бари, – посета Обедској бари, – посета Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду.

Табела 11.1. Предлог писмене припреме за биолошку наставну екскурзију

Биолошка екскурзија

Датум извођења

Релација Пожаревац–Београд–Пожаревац

Циљ посета Ботаничкој башти „Јевремовац“

Образовни задаци упознавање флоре Ботаничке баште „Јевремовац“

Функционални задаци развијање способности запажања, логичког размишљања и закључивања

Васпитни задаци побуђивање радозналости и жеље за новим сазнањима, развијање сарадње и комуникације, јачање колегијалности и дружељубивости

11. БИОЛОШКЕ НАСТАВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ

65

Образовни исходи • Ученици знају које се биљке налазе у Ботаничкиј башти Јевремовац у Београду, када је основана ботаничка башта, ко ју је формирао и у чему је њен значај.

• Ученици знају да разликују неке типичне представнике биљака који се налазе у ботаничкој башти.

Значај екскурзије примена и проширивање знања стечених на часовима редовне наставе

Образовни исходи Ученик зна да разликује неке типичне представнике четинара на основу изгледа четина и шишарки.

Облици рада фронтални

Наставне методе учење откривањем, практично смисаоно учење

Корелација на нивоу наставног предмета

Активности наставника: – организује екскурзију;

– упознаје ученике с циљем екскурзије;

– усмерава ученике на садржај екскурзије;

– даје упутства за успешну реализацију екскурзије;

– прати ток екскурзије;

– заједно с ученицима сумира резултате.

Ток екскурзије

Наставник осмишљава маршруту. На екскурзију треба кренути у јутарњим сатима. Осим ботаничке баште, може се посетити и Природњачки музеј на Калемегдану и у њему погледати актуелна изложба. С Калемегдана отићи у ботаничку башту и упознати њену флору и историјат. Фотографисати биљке и после повратка са екскурзије направити пано с фотографијама и кратким описом виђених врста.

Активности ученика: – фотографишу биљке у ботаничкој башти;

– пажљиво слушају ботаничара који их упознаје с флором ботаничке баште;

– воде белешке и постављају питања.

Сређивање података

После повратка с екскурзије ученици сређују податке и допуњују их подацима из литературе или с интернета. Праве пано с фотографијама биљака и кратким описом врста како би с тим могли да се упознају и ученици који нису били на екскурзији.

66

Наставна средства су материјали који се користе у наставном процесу за стицање знања. Она наставнику олакшавају рад, а ученицима усвајање наставног садржаја. Наставна средства треба да буду применљива и прилагођена узрасту ученика.

Употребом наставних средстава наставник остварује принцип очигледности и побуђује интересовање ученика за наставне садржаје. Основне функције наставних средстава јесу:

– постизање очигледности, – подстицање на учење, – остваривање рационалније и економичније наставе, – стварање материјалног ослонца мисаоној, интелектуалној активности.

Наставна средства деле се на аудитивна, визуелна и аудио-визуелна.

Визуелна наставна средства која се најчешће користе у биологији јесу узорци из околине, збирке, препарати, модели, цртежи, наставне слике, дијапозитиви, дијафилмови, уџбеник, енциклопедије. Визуелним средствима позитивно утичемо на трајност знања и развијање ученичких способности. Наставник у својој припреми за извођење наставе предвиђа којим ће се визуелним наставним средствима користити, када ће их употребити и како ће их показати.

Уџбеник је један од најраширенијих извора знања у школи. Уџбеник је основно и обавезно дидактичко наставно средство, у било ком облику или медију, које се користи у образовно- -васпитном раду за стицање квалитетних знања, вештина, формирање вредносних ставова и развој интелектуалних способности ученика. Садржаји уџбеника утврђени су наставним планом и програмом који је одобрен у складу са законом. Обавезни део уџбеничког комплета јесу основни уџбеник и радна свеска. У образовно-васпитном раду у школи треба користити уџбенике и уџбеничке комплете који су издати и одобрени у складу са законом. У настави биологије у петом разреду уџбеник се користи скоро на сваком часу за рад на тексту, коришћење слика, одговарање на питања после обрађеног наставног садржаја или читање занимљивости.

Наставни или школски филм специјално је израђен за наставу и усклађен с наставним програмом, узрастом ђака и општим дидактичким и методичким захтевима. Предности филма су: динамичност, поистовећивање са стварном ситуацијом, документовање догађаја или појаве. Пре гледања филма ученицима треба дати основне информације: назив филма, трајање, објашњење непознатих речи итд. Ученицима, треба рећи и на шта да обрате посебну пажњу. После пројекције филма води се расправа, а уколико је потребно, могу се поново приказати поједини делови, посебно они који су оставили јак утисак на ученике или остали нејасни и неразумљиви.

12. НАСТАВНА СРЕДСТВА

67

Извод из Правилника о оцењивању ученика3

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма. Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење, ученици оспособљавају за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем вредности. Ученици се могу оцењивати: описном оценом, бројчаном оценом и комбиновано. Табела 13.1. Приказ садржаја описне и бројчане оцене

Описна оцена Бројчана оцена

оствареност циљева, општих и посебних, то јест прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања школског програма

степен остварености циљева, општих и посебних, то јест прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања школског програма

ангажовање ученика у настави ангажовање ученика у настави

напредовање у односу на претходни период

препорука за даље напредовање

Нова стратегија оцењивања подразумева развијање критеријумског оцењивања. У основи тог оцењивања налазе се критеријуми или стандарди за сваку оцену. Критеријуми описују шта ученик треба да зна и које вештине треба да поседује да би добио неку оцену.Табела 13.2. Критеријуми за бројчано оцењивање

Оцена Критеријуми

Одличан 5

Ученик остварује веома значајан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, као и већину захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања.

Врло добар 4

Ученик остварује значајан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, као и дела захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања.

Добар 3

Ученик остварује напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз лично ангажовање и помоћ наставника.

Довољан 2

Ученик остварује минималан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз знатну помоћ наставника и лично ангажовање.

Недовољан 1

Ученик ни уз помоћ наставника не остварује минималан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном нивоу постигнућа.

13. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

3 Службени гласник РС бр.74/2011.

68

Табела 13.3. Критеријуми за бројчано оцењивање

Име и презиме ученика Одељење

Област оцењивања Знање

Акт

ивно

ст н

а ча

су

Дом

аћи

зада

ци

Пис

мен

е пр

овер

е

Веж

бе/о

глед

и

Дру

ге а

ктив

ност

и

Оце

на

Увод у биологијуЗна карактеристике живе и неживе природе.


Зна сличности и разлике у особинама биљака и животиња.

Вегетативни биљни органи

коренЗна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за живот.

стабло

лист

Животни процесиЗна основне животне процесе и њихову улогу у остваривању одговарајућег понашања јединке.

Цвет Зна да се врста одржава репродукцијом, а да вишећелијски организми расту деобама и повећањем величине ћелија.Плод и семе

Алге

Зна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за живот. Разуме да организми функционишу као независне уравнотежене целине у сталној интеракцији с околином.

Маховине и папрати

Голосеменице

Скривеносеменице

Гљиве и лишајеви

Разноврсност биљака, значај и заштита

Разуме утицај човека на биосферу (заштита животне средине).

69

Табела 13.4. Евиденциона листа за праћење и вредновање распона ученичких постигнућа

Разред и одељење

Име и презиме ученика

Образовно-васпитни садржај

Знање

усмено

писмено

вежба

Однос према раду и постављеним задацима

Израда домаћих задатака

редовност

прецизност

Активност на часу

Учешће у истраживањима (самостални рад)

Сарадња с другима

Интересовања и мотивација

Месец или квартални (тромесечни) период

IX X XI XII I II III IV V VI

I II III IV

70

Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивној области

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је таксономију циљева васпитања и образовања у три области: когнитивној (нове информације, мисаоне вештине), афективној (осећања, преференције, склоности и интересовања, вредности) и психомоторној (физичке, перцептивне активности и вештине).

Циљеве и исходе у когнитивној области разврстао је у шест основних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У табели 13.5. приказани су нивои таксономије описани демонстрираним знањима и вештинама и захтевима задатака на овим нивоима.

Табела 13.5. Блумова таксономија у когнитивној области – основа за оцењивање

Компетенција Демонстрирана знања и вештинеЗахтеви којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу

ЗнањеОпажа и именује информације; зна датуме, податке, места; зна главне идеје.

Дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј, ко, када, где итд.

Схватање

Разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке; предвиђа последице.

Резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, разликуј, процени, дискутуј, прошири.

Примена

Користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања.

Примени, демонстрирај, израчунај, комплетирај, покажи, реши, испитај, преобликуј/модификуј, повежи, промени, класификуј, експериментиши, истражи.

АнализаОдређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује компоненте.

Анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери.

Синтеза

Користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања с другим областима; предвиђа закључке /закључује.

Преобликуј/модификуј, интегриши, замени, направи план, предвиди шта ако, укомпонуј, формулиши, припреми, генерализуј/уопшти, поново напиши.

Евалуација

Упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјективност.

Процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, разликуј, закључи, упореди, резимирај.

71

Тестови у настави биологије омогућавају објективнију и потпунију проверу знања ученика и усвојеност наставних садржаја. Формулација задатака за тест веома је комплексан посао, јер треба водити рачуна о нивоу знања који желимо да проверимо, о интелектуалним способностима ученика и времену потребном за решавање теста. Задаци треба да буду јасни и прецизни, језички добро формулисани, независни и интересантни.

Тестови и оцењивање у настави4

У васпитно-образовном процесу током наставе сусреће се више облика испитивања знања ученика у писменом облику. Постоје три основна начина писменог испитивања:

• школски и домаћи задаци – есеји на задату тему, самостално састављање и/или решавање задатака, одговарање на низове питања итд. – користе се за испитивање и оцењивање;

• НЗОТ (низови задатака отвореног типа) – користе се за испитивање и оцењивање које је објективније него код школских и домаћих задатака;

• стандардизовани тестови знања – користе се за мерење и објективно оцењивање знања.

У наставној пракси, осим стандардизованих тестова знања, користе се и низови задатака објективног типа које саставља наставник, а на које ученик одговара писмено. Стандардизовани тест знања као врсту испитивања постигнућа ученика називамо тестирање знања. Ако наставник сам конструише НЗОТ, онда говоримо о испитивању постигнућа ученика.

Тест или НЗОТ је добар избор када желимо да на ефикасан, објективан и економичан начин испитамо постигнуће ученика, тј. да:

• пратимо и вреднујемо шири обим постигнућа ученика; • пратимо и оценимо постигнуће већег броја ученика;• пратимо и меримо која су знања ученици усвојили, колико их разумеју и да ли увиђају

њихову практичну вредност.

Есејски тип задатака ученицима пружа могућност да покажу креативност јер сами одлучују о садржају и начину излагања одговора.

У зависности од времена потребног за решавање задатака постоје: – есејски тип задатка кратког одговора (задаци овог типа решавају се за кратко време, од два до пет минута);

– есејски тип задатка дужег одговора (захтевају од пет до десет минута за решавање).

14. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА ТЕСТОВИМА

4 http://ceo.edu.rs/sr/2010-04-15-13-40-03/121

72

Прилог 14.1. Примери есејског типа задатака

Прочитај текст и одговори на питања.

Бактерије су једноћелијски организми који немају организовано једро. Ћелије су им обавијене ћелијским зидом. Живе у води, земљишту, ваздуху, храни и другим организмима. Имају хетеротрофан начин исхране. Могу бити сапрофити (хране се разлагањем угинулих организама) и паразити (хране се на рачун организама у којима живе). Размножавају се деобом ћелија која се одиграва веома брзо.

Која је улога бактерија у прирoди?

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

Зашто је важно да знамо мере заштите од бактерија?

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

Прочитај текст и одговори на питања.

Семе је део плода који након оплођења настаје из семеног заметка. У семену се налази зачетак нове биљке који се зове клица.

Који су услови потребни да би семе проклијало?

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

Опиши процес клијања семена.

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

73

Тип задатака – одговарање на низове питања користи се за испитивање и оцењивање. Најчешће се постављају кратка прецизна питања на која ученик треба да одговори усмено или писмено.

Прилог 14.2. Примери за тип задатака – одговарање на низове питања

Одговори на питања.

1. Шта је лист?2. Која је улога листа?3. Како се листови деле према сложености?4. Чиме се лист причвршћује за стабло?5. Где је смештен хлорофил?6. Зашто код лишћарских врста лишће опада у јесен?7. Какав је значај листа за човека?8. Да ли се листови неких биљака користе у лековите сврхе?9. Наведи неке биљке чији се листови користе за исхрану.


1. Како се називају подземна стабла папратница?

______________________________________________________________________

2. Да ли маховине имају праве биљне органе?

______________________________________________________________________

3. На каквим стаништима живе папрати?

______________________________________________________________________

4. По којим се особинама голосеменице разликују од скривеносеменица?

______________________________________________________________________

5. Шта се налази у плоду скривеносеменица?

______________________________________________________________________


1. Како се зове врста распрострањена на ограниченом подручју, често само на територији једне земље или планине?

______________________________________________________________________

2. Да ли је линцура угрожена биљка?

______________________________________________________________________

3. На којој планини расте Панчићева оморика?

______________________________________________________________________

4. Шта је Црвена књига?

______________________________________________________________________

74

Тип задатака – допуњавање захтева да ученик прочита текст који је написан, размисли и допуни реченице. За задатке овог типа потребно је да захтеви буду прецизно формулисани. Овим задацима испитује се и постиже репродукција знања.

Прилог 14.3. Примери за тип задатака – допуњавање


а) Наука која проучава микроорганизме зове се __________________________________.

б) Царство бактерија другачије се зове _____________________________________.

в) Према начину исхране гљиве су _______________________ организми.

г) Породица љутића обухвата углавном ___________________ биљке.

д) ______________________ су биљке изграђене од једноставних ткива која не граде праве биљне органе.

ђ) ___________________________ су скривеносеменице које садрже један котиледон.

е) ________________________ је чврст омотач семена.


1. Органела у којој се налази ћелијски сок назива се ________________________________.

2. Нерватура листа представља ________________________________________________.

3. Кртола кромпира је ________________________________________________________.

4. Вегетативни биљни орган који се налази на стаблу је ______________________________.

5. Бели или живо обојени листићи цвета називају се ________________________________.

6. Део цвета у коме се развија семени заметак назива се _____________________________.

75

Тип задатака – вишеструки избор. Задаци су конципирани тако да омогућавају ученику да одабере одговор и заокружи слово или број испред тачног одговора. На тај начин проверава се познавање чињеница, разумевање, закључивање и способност уочавања разлика.

Прилог 14.4. Примери за тип задатака – вишеструки избор

Заокружи слово испред тачне тврдње.

а) Царство бактерија другачије се зове царство монера.

б) Царство протиста обухвата организме који имају организовано једро у ћелијама.

в) Царство животиња обухвата једноћелијске и вишећелијске животиње.

г) Царство биљака обухвата вишећелијске организме који имају организовано једро и сами стварају храну.


а) Породици купуса припадају биљке које имају непотпуне листове.

б) Плодови биљака из фамилије лептирњача су ресе.

в) Лишћарско дрвеће које расте у нашој земљи има цветове који су ситни и распоређени у штитасте цвасти.

г) Биљке из породице љутића углавном су зељасте с двополним цветовима.


а) Гљиве су аутотрофни организми.

б) Квасци се размножавају пупљењем.

в) Гљиве које разлажу угинуле организме називају се симбионти.

г) Тело гљива изграђено је од танких кончића који се називају хитинске нити.


Лале се убрајају у:

а) четинаре,

б) монокотиле,

в) дикотиле.

Жута детелина припада:

а) породици ружа,

б) породици главочика,

в) породици лептирњача.

Породици трава припада:

а) нарцис,

б) трска,

в) шафран.

76

Тип задатака – алтернативни избор. Овај тип задатака захтева од ученика да се одлучи за једну од две могућности. Ако је тврдња тачна, треба да заокружи Т, а ако је нетачна, Н. Овакви задаци служе да се провери велики број тврдњи за веома кратко време.

Прилог 14.5. Примери за тип задатака – алтернативни избор

Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.

Примењена биолошка дисциплина је метеорологија. Т Н

Генетика проучава наследне особине живих бића. Т Н

Микологија проучава гљиве. Т Н


Исхрана је уношење хране. Т Н

Дисање је размена гасовитих и хранљивих супстанци. Т Н

Раст је мењање облика и грађе живих бића. Т Н

Прилагођавање живих бића јесте мењање изгледа и грађе. Т Н


Породици ружа припадају вишегодишње дрвенасте биљке које имају једнополне цветове. Т Н

Маслачак припада породици главочика. Т Н

Породици букви припада наше најчешће лишћарско дрвеће. Т Н

Биљке из породице лептирњача имају цветове са пет чашичних листића. Т Н

77

Тип задатака – спаривање. У овом типу задатака на једној страни налазе се појмови које треба повезати или спарити с одговарајућим појмом на супротној страни. Појмови се могу спаривати уписивањем бројева, уписивањем слова или повезивањем линијама.

Прилог 14.6. Примери за тип задатака – спаривање


Линијама повежи појмове на левој страни с одговарајућим појмовима на десној страни.

Плодови Биљка

крушка

Сушни жир

трешња

јагода

орах

Сочни жир

рибизла

Линијама повежи појмове на левој страни с одговарајућим појмом на десној страни.

Породица Биљка

љутића гороцвет

бува маслачак

купуса мртва коприва

ружа грахорица

лептирњача шаргарепа

штитоноша ротква

уснатица бресква

главочика храст

У празно поље ( ) упиши одговарајуће слово.

а) лист ( ) дрвоб) кора ( ) стомев) хлорофил ( ) жилег) корен ( ) орахд) плод ( ) хлорофил

Линијама повежи појмове на левој страни с одговарајућим појмом на десној страни.

Породица Биљка

Буква СемеЛистКоренПлод

монокотила петочланресадикотиларепаст

78

Тип задатака – сређивање. У овом типу задатака потребно је понуђене одговоре поређати према одређеном правилу или низу.

Прилог 14.7. Примери за тип задатака – сређивање

Упиши у поља појмове од најједноставнијег до најсложенијег у нивоу организације живих бића.

ОРГАН , ЋЕЛИЈА, ОРГАНИЗАМ, ТКИВО, СИСТЕМ ОРГАНА

У поља поред биљног органа упиши одговарајућу особину.

Особине: овалан, двополан, вретенаст, орашица, осовински, сушан, сочан, бубрежаст, срцаст, непуцајући, жиличаст, једнополан, крупа.

Биљни орган Појам

Лист

Плод

Корен

Цвет

Тип задатака – елиминација. У овом типу задатака међу понуђеним појмовима треба пронаћи и елиминисати један или више неодговарајућих.

Прилог 14.8. Примери за тип задатака – елиминација

Међу наведеним биљкама пронађи уљеза и заокружи га:

црвена детелина, невен, храст, тиса, першун, буква, петопрста.

Међу наведеним биљкама пронађи уљеза и заокружи га:

квасци, плесни, слузаве гљиве, печурке.

79

Тип задатака – читање и попуњавање табела и графикона користимо када код ученика желимо да испитамо способност разумевања и закључивања. У задатку се од ученика тражи да у празна поља у табели упише одговарајуће податке.

Прилог 14.9. Примери за тип задатака – читање и попуњавање табела и графикона

Попуни празна поља у табели.

Биљни орган Функција коју обавља

Штити семе.

КОРЕН

Проводи воду и минералне материје.

ЦВЕТ

Попуни празна поља у табели.

Врста биљке Употребна вредност

Лековита је.

Рибизла

Користи се као зачин.

Користи се за спремање џема.

Пшеница

Користи се за припремање сока.

Купус

Једе се у свежем стању.

80

Тестови за петоминутну проверу знања могу се давати на почетку часа ради провере усвојености наставног садржаја који је обрађиван на неком од претходних часова. Ако се раде на крају часа, онда се њима проверава усвојеност наставног садржаја који је обрађиван на том часу.

Прилог 14.10. Пример 1 за петоминутну проверу знања

Датум Наставна јединица: Семе

Име и презиме ученика Разред и одељење


Репродуктивни део биљке у коме је смештена клица назива се:

а) котиледон,

б) семењача,

в) семе.

Допуни реченицу.

Чврст омотач семена назива се _____________________________.

Нацртај семе и обележи његове делове.

81


Датум Наставна јединица: Koрен



Вегетативни биљни орган који носи листове назива се:

а) котиледон,

б) стабло,

в) чланак.


Код неких биљака није добро развијен главни корен, али јесу бочни коренови. Такав корен назива се ___________________________ корен.

Испод слике напиши која је врста корена приказана на њој.

______________________________________

82


Датум Група А


Пажљиво прочитај текст и одговори на постављена питања.

Аца је кренуо у школу. На путу до школе наишао је на неке плодове. Узео их је и ставио у школску торбу да би их показао друговима. Подигао је главу и дуго гледао у стабло. Размишљао је о томе како ће га описати другу. Добро је размислио и одлучио да га фотографише мобилним телефоном. Узео је и један лист с гране дрвета, па и њега ставио у торбу. Када је стигао у школу, показао је најбољем другу шта је пронашао. Друг му је предложио да оду у школску библиотеку и потраже литературу на основу које ће одредити врсту биљке којој припадају плодови и листови. Уз помоћ библиотекарке установили су да је у питању кестен.


Коју је врсту истраживања Аца применио да би дошао до открића:

а) теренско истраживање,

б) лабораторијско истраживање?


Какo се зове наука која проучава биљке:

а) биологија,

б) микробиологија,

в) ботаника?

Напиши на линијама које је методе истраживања Аца користио да би сазнао коју је биљку пронашао.

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

83


Датум Група Б


Пажљиво прочитај текст и одговори на постављена питања.

Ана је имала час биологије. Наставница је објашњавала предмете који се користе у лабораторији. Прича је веома заинтересовала Ану. Одлучила је да пита наставницу да ли може да посматра своју косу под микроскопом. Наставница је удовољила Аниним жељама и упутила је како да направи препарат. Ана је била срећна и посматрала је под микроскопом грађу длаке. Одлучила је да нацрта оно што је видела да би показала родитељима.


Коју је врсту истраживања Ана применила да би посматрала грађу длаке:

а) теренско истраживање,

б) лабораторијско истраживање?


Какo се зове наука која проучава човечји организам:

а) анатомија,

б) човекологија,

в) антропологија?

Напиши на линијама које је методе истраживања Ана применила да би видела грађу длаке.

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

84


Датум



Александар је желео да уреди врт и купио је саднице јасена, ариша, кестена и липе. Која од тих биљака припада четинарима:

а) јасен, б) ариш,

в) кестен, г ) липа?


Стабло једногодишњих биљака по грађи је ________________________________________.

Наведене биљке распореди на одговарајуће место у табели.

ЈАГОДА, НАНА, БОРАНИЈА, ШАРГАРЕПА, РОТКВА

Породица Биљка Део биљке који човек користи

У које се сврхе користи

Руже

Купуси

Уснатице

Лептирњаче

Штитоноше

85

Извод из Упутства о организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе које је објавило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Сектор за развој и међународну просветну и научну сарадњу, број 611-00-2255/2016 24. 12. 2012.

Такмичење је ваннаставна активност која се организује ради вредновања и рангирања знања, умења и способности ученика из предмета, односно области предмета.

Смотра је ваннаставна активност која се организује ради представљања, односно вредновања и рангирања способности, умења и вештина ученика из предмета, области предмета и активности.

Организаторе такмичења и смотри одређује министар календаром такмичења и смотри за сваку школску годину. Календар такмичења и смотри објављује се у „Просветном прегледу”, најкасније до почетка другог полугодишта текуће школске године.

Циљ такмичења и смотри јесте афирмација образовно-васпитног рада, постигнућа ученика и подизање квалитета образовања.

Задаци такмичења су:

а) вредновање нивоа стечених знања, умења, вештина и способности ученика;

б) рангирање нивоа постигнућа ученика.

Задаци смотре су:

а) јавно представљање способности, склоности, умења, знања и вештина ученика;

б) вредновање и рангирање нивоа постигнућа ученика.

Нивои такмичења и смотри и њихова организација

Такмичења и смотре организују се на следећим нивоима: школском, општинском, окружном/градском/међуокружном (регионалном), републичком и међународном.

Школско такмичење и смотра је обавезни ниво. Организује га стручно веће школе за предмет, односно област предмета, и за све ученике школе.

Општинско такмичење и смотру организују општински активи стручних друштава за поједине предмете, односно области предмета.

Окружно/градско/међуокружно такмичење и смотру организују школе и стручна друштва за сваки појединачни предмет, односно област предмета, као и други организатори, у сарадњи с Министарством просвете, науке и технолошког развоја (даље: Министарство).

Републичко такмичење и смотру организују стручна друштва, заједнице школа и други организатори у сарадњи с Министарством. Републичко такмичење из биологије не организује се за ученике петог разреда.

15. ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА И ТЕСТОВИ С ТАКМИЧЕЊА

86

Међународно такмичење и смотру организују Министарство и стручно друштво или други организатор у сарадњи с међународном организацијом.

Садржај такмичења и смотри примерен је узрасту ученика и заснива се на наставном плану и програму.

Ученик може учествовати на такмичењу и смотри из највише два наставна предмета и једног ваннаставног облика или из једног наставног предмета и два ваннаставна облика образовно- -васпитног рада, осим ако се такмичи из области уметности (музичке и балетске школе).

Такмичења омогућавају надареним ученицима да провере своја знања и способности које су изван стандардног школског програма. Такмичењем ученици стичу реалнију слику о свом знању и способностима.

На такмичењу су тестови јединствени за све, што значи да сва деца подлежу истом критеријуму.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја сваке школске године објављује календар такмичења за текућу школску годину.

87

Ако уочи надарене ученике, наставник с њима треба посебно да ради, да их усмерава и даје им упутства за истраживачки рад.

Истраживачки рад је онај рад код кога је примењена научна метода истраживања и који открива непознате или прикупља познате научне чињенице и долази до резултата који се могу користити без доказивања одређене претпоставке – хипотезе.

Рад на истраживачкој теми с надареним ученицима може бити теоријски или експериментални (теренски, лабораторијски, кабинетски или комбиновани). Обухвата: избор теме и методе истраживања, детаљно упознавање ученика с плановима, циљевима и очекиваним резултатима истраживања, преглед литературе, компјутерске претраге и коришћење интернета, обраду и интерпретацију добијених резултата, писање рада и његову презентацију.

Истраживачки рад зависи од могућности школе и животне средине, а обухвата три фазе: уочавање проблема, избор теме и дефинисање теме. Проблем се уочава у појавама и догађајима који се одигравају у природи, а издваја се онај који има смисла истраживати. Приликом избора теме рада треба се упознати с оним што је већ истражено. За то нам служе литература, енциклопедије, приручници и савети научних радника који раде на истој или сличној теми.

После избора теме следи њено дефинисање, разрада и рашчлањивање на радне задатке којима се даље дефинише ток и план истраживања. У истраживању треба применити различите поступке, процесе и методе којима се долази до научног сазнања.

Истраживање се може спроводити посматрањем или експериментом. Оно које се заснива на посматрању може бити пасивно и активно.

План истраживања треба да буде конкретан и да садржи опис врсте и редослед поступака. Планирање је важан и сложен посао и од њега зависи које ће се чињенице утврдити, како ће се појаве објаснити и какви ће се закључци донети.

Мноштво података који се добију током истраживања треба обрадити и средити да би се сагледале чињенице, уочиле битне карактеристике, дао статистички и графички приказ, слике, микроскопске фотографије и извели закључци.

Структура писменог рада обухвата: наслов, резиме, увод, материјал и методе рада, резултате истраживања и дискусију, закључак и литературу. То су поглавља рада и пишу се као поднаслови. Сваки поднаслов има своју унутрашњу структуру.

Наслов рада треба да садржи тежиште истраживања, да буде кратак, без сувишних речи, јасан, правилан и прецизан. Наслов треба да привуче пажњу и да се лако памти. Испод наслова пишу се имена аутора и ментора.

Резиме је сажета садржина читавог рада. У резимеу се представљају сврха и циљ истраживања, примењена метода, резултати и закључци. Пише се и на једном од светских језика, најчешће енглеском. Резиме треба да буде кратак.

Кључне речи пишу се испод резимеа. Најчешће се одабере пет-шест најзначајнијих речи које асоцијативним својствима најбоље презентују суштину рада.

16. ИСТРАЖИВАЧКИ РАДОВИ УЧЕНИКА

88

Увод треба да обухвата област истраживања и податке других аутора који су послужили за истраживање. У уводу треба да се налази и преглед ранијих радова.

Потребно је навести и материјал који је обрађиван, примењиване методе рада, коришћене инструменте (апарати, прибор) и поступке испитивања.

Најобимнији део рада јесу резултати истраживања и дискусија. Треба саопштити само главне, а не све резултате, и у дискусији истаћи да ли се они и општа разматрања проблема слажу.

У закључку се истиче значај добијених резултата и указује на могућност даљег истраживања истог проблема. Закључак не треба да буде дужи од десетине рада.

На крају рада наводи се коришћена литература.

89

Аутори: Владимир Ћурић, ученик ОШ „Десанка Максимовић”, Пожаревац

Ирена Павловић, ученица ОШ „Десанка Максимовић”, Пожаревац

Ментор: Светлана Ракић, проф. биологије у ОШ „Десанка Максимовић”, Пожаревац

Резиме

Урбанизацијом и другим делатностима човек је знатно пореметио живот многих биљних и животињских врста. Нагла миграција становништва из села у град довела је до ширења градова, тј. до стварања нових насеља, а самим тим и до стварања нових животних простора и измењене флоре и фауне. Таква нова измењена средина јесте насеље Бусија, предграђе Пожаревца. Оно има услове карактеристичне за развој многих врста биљака.

На основу анализе сакупљеног биљног материјала, одређено је да је у урбаној флори насеља Бусија заступљено 270 врста биљака из 49 фамилија. Од тога, класи Magnoliopsida (Dicotyledones) припада 237 врста из 45 фамилија, класи Liliopsida (Monocotyledones) 32 врсте из три фамилије, док су раставићи (Equisetopsida) заступљени само с једном врстом из фамилије Equisetaceae. Наравно, број врста који је забележен овим истраживањем није коначан.

Кључне речи: урбанизација, флора.

Увод

Биљни свет градских биотопа дефинише се као урбана флора и вегетација. То, наравно, нису само паркови, уређени и одржавани травњаци, дрвореди, цветне жардињере, зелене алеје и ограде, ботаничке баште и вртови. То су и преостали, малобројни фрагменти природних екосистема који још одолевају налетима интензивне урбанизације. Наравно, тешко је замислити у градским срединама неки већи комплекс аутохтоне вегетације, мада се ту и тамо у условима конзервативне средине могу препознати неки њени елементи.

Урбану флору и вегетацију чине и све оне биљне врсте и њихове заједнице које се ту спонтано развијају без икакве помоћи човека, а веома често и упркос самом човеку. Да ли због незнања или субјективних естетских критеријума и схватања, склони смо, веома често, да све те „чудесне” и специфичне биљке означимо као коров. Дефинишући их на тај начин као непожељне, нисмо ни свесни да оне у градским условима, као и све остале гајене биљке, обављају многе функције корисне не само за човека већ и за сва остала бића.

Циљ овог рада јесте инвентаризација и анализа урбане флоре насеља Бусија, која до сада није детаљно истраживана, па ће резултати представљати значајан допринос истраживању ове проблематике код нас. Наравно, ова истраживања представљају почетак и основу за даљи рад на упознавању урбане флоре града Пожаревца, а могу послужити и као основа за истраживање вегетације у овом делу Србије.

Урбани екосистеми и фитоценозе

Урбана или рудерална флора и вегетација представља, несумњиво, један од најмлађих и најдинамичнијих флористичко-вегетацијских комплекса који се „спонтано” развијају и егзистирају у непосредном окружењу човека.

16.1. Пример истраживачког рада ученика: Урбана флора насеља Бусија, предграђа Пожаревца

90

Антропогени утицаји имају одлучујући значај за појаву, развој, распрострањење и динамику урбане флоре и вегетације. Насупрот томе, утицај климатских, геолошких, педолошких, орографских, историјских и других абиотичких фактора у великој мери је измењен и „уједначен” деловањем човека, који пресудно утиче на формирање специфичног комплекса еколошких услова у екосистемима као што су људска насеља.

Антропогени карактер, као несумњиво најзначајнија одлика урбане или рудералне вегетације, одређује њене битне карактеристике као што су: врло изражена динамичност, то јест променљивост (условљена специфичношћу самих рудералних станишта), микрофрагментарност у распрострањењу (условљена специфичним микрокомплексима еколошких фактора којих има на релативно малим површинама у људским насељима), као и велика морфоанатомска варијабилност њених ценобионата.

За разлику од коровске флоре и вегетације у ужем смислу (сегетални корови пољопривредних култура), урбана или рудерална флора и вегетација развија се и одржава на стаништима која су под константним утицајем човека, али не ради стварања продуктивних површина. Таква станишта се налазе дуж путева, стаза и ограда, око кућа, у двориштима, на зидовима и крововима, дрворедима, на рушевинама, градилиштима, депонијама, дуж железничких, путних и одбрамбених насипа, на влажним и нитрификованим обалама река у близини људских насеља, на запуштеним травњацима, уличним утринама насутим песком, гробљима итд. Отуда овај специфични тип флоре и вегетације има назив који потиче од латинских речи рудус, рудерис = крхотине, рушевине, јер су управо рушевине и слична запуштена места око насеља, која обилују разноврсним отпацима, њихова најтипичнија станишта. Прилагођене тим специфичним, често екстремно неповољним условима станишта како у погледу хигричког и термичког режима и карактера подлоге тако и у погледу механичких утицаја као што су гажење, кошење, испаша, паљење и сл., урбане биљке, захваљујући свом великом биолошком потенцијалу и непостојању компетиције врста карактеристичних за примарне екосистеме, веома брзо освајају оваква станишта. Појављују се, најпре, као пионирске врсте, да би се касније, с временом, кроз различите сукцесивне фазе успоставили стабилнији ценотички односи који су условљени врстом и интензитетом различитих антропогених утицаја.

У условима веома измењене или нарушене средине, рудералне биљке се јављају, с једне стране, као „акумулатори” штетних, загађујућих материја (угљен-диоксида, сумпор--диоксида, тешких метала, азотних једињења, фосфата, чађи, прашине и сл.), а с друге стране, и као произвођачи корисних материја као што су кисеоник, фитонциди и биомаса.

Схваћена, међутим, погрешно као „коровска”, штетна и „економски мање значајна”, ова категорија биљака код нас је дуго била неоправдано потцењена и запостављена. Не уважавајући многобројне позитивне ефекте овог спонтано развијеног зељастог покривача у фитосанацији загађене урбане средине, градски човек се непрекидно труди да га уништи, сузбије или потисне, фаворизујући искључиво „културне биљке”. И док се у агросистемима сврсисходност оваквих човекових тежњи може, или мора прихватити, у условима урбаних биотопа, међутим, оне нису еколошки оправдане.

91

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА

Географски положај града Пожаревца. Општина Пожаревац лежи у североисточном делу Србије, југоисточно од главног града Београда, у североисточном делу Балканског полуострва. Налази се на 44° 30’ и 44° 48’ северне географске ширине и између 21° и 3’ и 22° 00’ источне географске дужине. Карактеристична надморска висина овог подручја је између 78 m и 80 m.

Град лежи на пространој алувијалној тераси Велике Мораве, а између ње, Дунава и подно благо заталасаног побрђа, које се пружа меридијанским правцем Свилајнац–Костолац. Ово побрђе то јест ниска заобљена коса јесте развође Морави и Млави. Обично се назива Сопотска греда. Сопотска греда одваја Пожаревац од Стига.

Најнижа надморска висина у самом Пожаревцу је 76,8 m, тј. просечна надморска висина Пожаревца је око 80 метара.

Подручје општине је равничарско и углавном има обележје отворених терена, било да су они аутохтони било да су преостали под утицајем људске делатности.

Новоформирано насеље Бусија налази се између два пута. Први је за Петровац на Млави, а други за Свилајнац. Услед недостатка стамбеног простора у центру Пожаревца људи су почели овај терен да насељавају око 1980. године.

На овом простору раније су се налазиле плодне њиве, засејане житарицама (претежно кукурузом) и другим гајеним културама (купусом, паприком, парадајзом, луком…). С почетком интензивнијег формирања насеља, ове обрадиве површине постају уређени стамбени простори. Прво су изграђене мање приватне куће. Путеви нису били уређени. Око тих кућа и даље су постојале њиве, док су касније, а нарочито последњих година, изграђени стамбени објекти у друштвеном и приватном власништву.

Све ово даје јасну слику о великој измени једне животне средине.

Геолошке карактеристике општине Пожаревац. Територија општине Пожаревац у целини је изграђена од седиментних стена. У речним долинама сталожиле су се у квартару огромне количине алувијалних и делувијалних наноса. Делувијални лес знатно је распрострањен у доњем делу Поморавља и око Млаве и представља важну подлогу за образовање земљишта. Лесни материјал изграђује већи део територије пожаревачког Поморавља и Стига.

Типови земљишта у општини Пожаревац. У ужој зони Пожаревца јављају се два типа земљишта: излужени чернозем и алувијална смоница (ливадско земљиште). На територији општине Пожаревац постоје и други типови земљишта: алувијално земљиште, чернозем, забарени чернозем, деградирани чернозем, гајњаче, ритска црница и минерално барско земљиште, лесоидна и мрка пескуша.

Клима је један од основних фактора који условљавају хоризонталну и вертикалну рашчлањеност вегетације. Под климом подразумевамо дејство скупа климатских чинилаца који се манифестују у времену и простору одређеног подручја. Основни елементи климе су: падавине, температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ветрови, инсолација и облачност.

Територија општине Пожаревац налази се у југоисточном делу Панонског басена, у зони уласка у Ђердапску клисуру. Овај положај, због отворености ка северу и близине карпатских планина, условљава и појаву континенталних утицаја. У целини посматрано, дакле, клима општине Пожаревац означава се као умереноконтинентална.

92

Прелазна годишња доба одликују се променљивим временом, с јесени топлијом од пролећа, док се лети услед померања суптропског појаса високог притиска према северу, ова територија често налази под утицајем тзв. азорског антициклона са доста стабилним временским приликама и повременим крацима пљускова локалног карактера. Међутим, зими су временске прилике под утицајем циклонске активности с Атлантског океана и Средоземног мора, као и зимског, тзв. сибирског антициклона. Орографија и хидрографија анализираног подручја условљавају одређене карактеристике, које се уочавају при анализи климатолошких елемената, а посебно температуре ваздуха, падавина и ветра.

Осим геоморфолошких фактора на климу овог краја утичу и велике водене површине (Дунав пре свега, а затим и Велика Морава и Млава), и то у виду повећања влажности ваздуха и ублажавања температурних амплитуда.

Температура ваздуха је основни биоклиматски чинилац и пресудна је за живот људи, животиња, биљака и микроорганизама. Температурне промене ваздуха јављају се сваког дана и ноћи, у недељи и декади, месецу и години. Колебања су редовна појава, али код температурних промена јавља се и одређена законитост у годишњим токовима.

На овом подручју умереноконтиненталне климе температура кретања има свој усходни редовни годишњи ход.

Средња годишња температура ваздуха на највећем делу територије износи око 11 °С. Нешто је виша од ове вредности у нижим, а нижа у највишим деловима општине.

Према подацима метеоролошке станице Пожаревац, годишње се у просеку излучи између 625 mm падавина, у зони најнижих делова Поморавља и Стига, и нешто преко 650 mm у највишим деловима Пожаревачке греде и Стига. Од те количине у летњој половини године у просеку се излучи 180–210 mm падавина. Најкишовитији месец је јун (77,6 mm), а најсувљи јануар. У сушним годинама поједина места не добијају више од 500 mm, док у кишовитим годинама та сума може бити знатно већа.

Снежни покривач дебљине преко 10 центиметара задржава се просечно 10–20 дана, што се приближно поклапа са средњим бројем летњих дана (дани када је максимална температура ваздуха нижа од 0° С).

Релативна влажност ваздуха на територији општине Пожаревац већа је од 66,7%, са средњом годишњом вредношћу од 77,1%, што и није много за наше крајеве. Најнижа средња месечна вредност средње дневне релативне влажности на посматраној територији јесте у августу – 77,1%, а највиша у јануару – 84,9%. Према постојећој класификацији, годишњи ток релативне влажности на територији Пожаревца и околине карактерише то поднебље као умерено влажно.

Највећу облачност на територији општине Пожаревац имају зимски месеци децембар, јануар и фебруар, а то је и доба када је влажност ваздуха највећа. Летњи месеци јул, август и септембар релативно су ведри, што одговара и стању влажности у то доба.

Најчешћи ветар у околини Пожаревца је кошава (из југоисточног и источног правца). Дува брзином од 7 m/s од касне јесени, током зиме, до прве половине пролећа. Због кошаве, зиме су хладне, праћене поледицама и сувомразицом. Осим кошаве дувају и јужни, северни и западни ветрови и горњак.

Према подацима Завода за пољопривреду у Пожаревцу, у поређењу с другим деловима Србије, општина Пожаревац се у климатском смислу налази на територији где воће и друге биљке

93

почињу најраније да цветају. Ово је простор где се јављају и најдужи вегетациони периоди у Србији, што је посебно значајно за пољопривредну производњу.

Материјал и методе

Истраживања приказана у овом раду обављена су током 2009. и 2010. године. Сакупљен хербаријумски материјал депонован је у Хербаријуму Основне школе „Десанка Максимовић” у Пожаревцу.

Попис флоре начињен је по абецедном реду фамилија.

Флора приказана у овом раду обухвата биљне врсте распрострањене на урбаним и субурбаним стаништима насеља Бусија. Цветнице су одређиване помоћу кључева савремених европских „флора”: Flora Europaea (Tutin et al., ed. 1964–1980), Флора Србије (Јосифовић, ед. 1970–1978, Сарић, ед. 1986, 1992) и Флора на НР България (Јорданов (ед.), 1963–1979, Велчев, 1979–1995). Номенклатура биљних врста усклађена је са Serb-Check list-ом (Никетић, Томовић, 2006).

Резултати и дискусија

Урбанизацијом и другим делатностима човек је знатно пореметио живот многих биљних врста. Нагла миграција из села у град довела је до ширења градова, тј. до стварања нових насеља, а самим тим и нових животних простора и нове, измењене флоре. Таква нова, измењена средина је и насеље Бусија, предграђе Пожаревца, које има услове карактеристичне за живот многих врста биљака.

На основу анализе сакупљеног биљног материјала, података из хербаријума и литературе, одређено је да је у урбаној флори насеља Бусија заступљено 270 врста васкуларних биљака из 49 фамилија.

Папратнице су представљене само разделом Equisetophyta, с једном фамилијом, Equisetaceae, односно једном врстом, Equisetum arvense. Све остале врсте припадају разделу Magnoliophyta, тј. скривеносеменицама, при чему је неопходно узети у обзир чињеницу да овим радом нису обухваћене декоративне врсте, међу којима је велики број четинара и других голосеменица. Од укупног броја скривеносеменица 237 припада класи Magnoliopsida (дикотиледоне), a 32 класи Liliopsida (монокотиледоне). Наравно, број врста који је забележен овим истраживањем није коначан, што пружа могућност за даља истраживања урбане флоре града Пожаревца.

94

СПИСАК БИЉАКА

EQUISETOPHYTA

EQUISETACEAE

Equisetum arvense L. – раставић

MAGNOLIOPHYTA

MAGNOLIOPSIDA

AMARANTHACEAE

Amaranthus patulus Bertol.

Amaranthus retroflexus L.

APIACEAE

Anthriscus cerefolium L. Hoffm

Conium maculatum L. – кукута

Daucus carota L. – мрква

Falcaria vulgaris Bernh. – дивља мирођија

Foeniculum vulgare Mill.

Heracleum sphondylium L. – мечја шапа

Torilis arvensis (Huds.) Link

APOCYNACEAE

Vinca major L. – зимзелен

Vinca minor L. – зимзелен

ARALIACEAE

Hedera helix L. – бршљан

ARISTOLOCHIACEAE

Aristolochia clematitis L. – вучја јабука

ASTERACEAE

Achillea millefolium L. – хајдучка трава

Anthemis ruthenica

Arctium lappa L. – репух

Arctium tomentosum Mill.

Artemisia vulgris L. – црни пелин

Bellis perennis L. – бела рада

Bidens tripartita L. – козји рогови

Carduus acanthoides L.

Cardus crispus L.

Carlina vulgaris L. – велики крављак

Cichorium intybus L. – цикорија

Cirsium arvense L. Scop. – пиламида

Crepis foetida L. – џезаплук

Crepis setosa Hall. – чекињуша

Hieracium pilosella L.

Lapsana communis L.

Matricaria chamomilla L.

Matricaria tenuifolia L.

Onopordum acanthium L. – бодљача

Senecio vulgaris L.

Senecio vernalis W. K. – жабља трава

Sonchus arvensis L.

Stenactis annua L. Ness

Tanacetum vulgare Weber – вратић

Taraxacum officinale Weber – маслачак

Tragopogon dubius Scop.

Tragopogon pratensis L. – козја брада

Tussilago farfara L. – подбел

Xanthium italicum (Moretti) D. Love

Xanthium spinosum L.

BORAGINACEAE

Anchusa azurea Mill.

Anchusa officinalis L. – воловски језик

Buglossoides arvense L. I.M.John. – дивља проја

Cynoglossum officinale L.

Echium vulgare L. – лисичина

Heliotropium europaeum L. – подсунац

Myosotis arvensis L. Hill. – споменак

Myosotis sylvatica Ehrh. ex Hoffm. –незаборавак

Symphytum officinale L. – гавез

BRASSICACEAE

Alliaria officinalis Andras.

Bertreroa incana L. DC.

Brassica napus L.

Capsella bursa pastoris L. Med – хоћу-нећу

Cardaria draba L. Devs. – купусац

Descurainia sophia L. Webb. – стризица

95

Lepidium campestre L. R. Br. – биберика

Raphanus raphanistrum L. – дивља ротква

Rorippa austriaca Bess. – угаз

Rorippa silvestris L. Bless – жути угаз

Sinapis arvensis L. – пољска горушица

Thlaspi perfoliatum L. – прорасли мошњак

CANNABACEAE

Canabis sativa L. – конопља

Humulus lupulus L. – хмељ

CARYOPHYLLACEAE

Agrostema githago L.

Arenaria serpyllifolia L.

Cerastium brachypetalum Pers.

Melandrium album Garcke

Saponaria officinalis L. – пенушац

Silene alba (Mill.) Krause – бели кукољ

Silene vulgaris (Moench) Garcke – пуцавац

Stellaria media L. Vill. – мишјакиња

Stellaria graminea L. – пруголисна мишјакиња

CHENOPODIACEAE

Chenopodium album L. Murr

Chenopodium murale L. – мала турица

Chenopodium urbicum L.

Chenopodium hybridum L.

Kochia scoparia L. Scharad

CONVOLVULACEAE

Calystegia silvestris (Willd.) Roem. et Schult. – куковина

Convolvulus arvensis L. – попонац

CORANACEAE

Cornus sanguineae L. – свибовина

CUSCUTACEAE

Cuscuta europaea L. – вилинска коса

Cuscuta campestris Yunk.

DIPSACACEAE

Dipsacus laciniatus L. – бодељ

Dipsacus silvester Huds. – чешљуга

Knautia arvensis L. Coult. – удовица њивска

EUPHORBIACEAE

Euphorbia cyparissias L. – усколисна млечика

Euphorbia esula L. – обична млечика

Euphorbia helioscopia L. – ситна млечика

Euphorbia virgata Waldst. et Kit. – млечика штркљаста

Euphorbia seguierana Neck. – млечика

Euphorbia stricta L.

FABACEAE

Amorpha fruticosa L. – багремац

Astragalus glycyphyllos L. – орлови нокти

Chamaecytisus supinus L. Link.

Dorycnium herbaceum Vill.

Gleditschia triacanthos L. – гледичија

Coronilla varila L. – ајчица

Galega officinalis L.

Lathyrus aphaca L. – ноката

Lathyrus latifolius L. – грахорица

Lathyrus pratensis L. – ливадска грахорица

Lathyrus tuberosus L. – грахор црвени кртоласти

Lotus corniculatus L. – звездан

Medicago arabica L. – пегава луцерка

Medicago lupulina L. – хмељаста луцерка

Medicago sativa L. – луцерка

Medicago falcate L. – жута луцерка

Melilotus albus Medic – бела ждраљевина

Melilotus officinalis L. Pallas – жута ждраљевина

Robinia pseudoacacia L. – багрем

Trifolium campestre Schreb. – пољска детелина

Trifolium incarnatum L.

Trifolium ochroleucon Huds. – жута детелина

Trifolium pretense L. – црвена детелина

Trifolium repens L.– бела детелина

Vicia angustifolia L.

Vicia cracca L. – птичја грахорица

Vicia grandiflora Scop.

96

Vicia panonica L. Grantz – смеђа грахорица

Vicia hirsute L. S. F. Gray – маљава грахорица

Vicia villosa Roth – космата гархорица

FAGACEAE

Quercus robur L. – храст

FUMARIACEAE

Fumaria rostellata L.

GERANIACEAE

Erodium ciconium L. Herit – жива трава

Geranium dissectum L. – иља ситна

Geranium macrorrhizum L. – здравац

Geranium pusillum L.

Geranium rotundifolium L.

HYPERICACEAE

Hypericum perforatum L. – кантарион

JUNGLANDACEAE

Juglans regia L. – орах

LAMIACEAE

Ajuga reptans L. – ивица

Ballota nigra L. – модри тетрљан

Glechoma hederacea L. – добричица обична

Glechoma hirsuta Weldst & Kit. – длакава добричица

Lamium maculatum L. – пегава мртва коприва

Lamium purpureum L. – црвена мртва коприва

Mentha aquatica L. – барска нана

Mentha longifolia L. Huds. – дуголисна нана

Mentha piperita L.

Prunella laciniata L. – црњевац жућкасти

Prunella vulgaris L. – црљевац

Salvia nemorosa L. – жалфија

Salvia pratensis L. – дивља жалфија

Salvia verticillata L.

Scutellaria galericulata L. – вучји чистац

Stachys recta L. – чистац

Teucrium chamaedrys L. – дубачац

Thymus glabrescens Willd. – мајчина душица

LYTHRACEAE

Lythrum salicaria L. – врбица

Lythrum virgatum L. – врбица шиљаста

MALACEAE

Crataegus monogyna Jacq. – једносемени глог

MALVACEAE

Abutilon theophrasti Medic.

Althaea cannabina L.

Althaea rosea L. Cav.

Hibiscus terionum L.

Malva sylvestris L. – црни слез

MORACEAE

Morus alba L.

Morus nigra L.

OLEACEAE

Fraxinus excelsior L. – бели јасен

Fraxinus ornus L. – црни јасен

OXALIDACEAE

Oxalis corniculata L. – соца

PAPAVERACEAE

Chelidonium majus L. – руса

Papaver dubium L. – турчинак бели

Papaver rhoeas L. – булка

PHYTOLACCACEAE

Phytolacca americana L.

PLANTAGINACEAE

Plantago lanceolata L. – жиловлак

Plantago major L. – велика боквица

Plantago media L. – средња боквица

POLYGONACEAE

Bilderdykia convolvulus L. Dumort

Polygonum aviculare L.

Polygonum lapathifolium L.

Polygonum persicaria L.

Polygonum hidropiper L.

Rumex acetosa L. – кисељак

Rumex crispus L. – штавељ

97

Rumex patientia L. – питомо зеље

Rumex pulcher L.

Rumex sanguineus L. – дивљи штавељ

PRIMULACEAE

Anagalis arvensis L. – видовчица

Lysimachia nummularia L. – метиљ трава

Lysimachia vulgaris L.

RANUNCULACEAE

Clematis vitalba L. – павит

Consolida regalis S. F. Gray – жаворљак

Ranunculus acris L. – љутић

Ranunculus bulbosus L. – булцина

Ranunculus ficaria L. – ледињак

Ranunculus polyanthemos L. – јаспра црвена

Ranunculus repens L. – путави љутић

Thalictrum aquilegifolium L.

Thalictrum flavum L.

RESEDACEAE

Reseda lutea L. – резеда

ROSACEAE

Agrimonia eupatoria L. – овчји чичак

Filipendula vulgaris Moench

Fragaria vesca L. – шумска јагода

Geum urbanum L. – зечја нога

Potentilla argentea L.

Potentila recta L. – петопрстица

Potentila reptans L. – петопрста

Prunus cerasifera Ehrh. – џанарика

Prunus spinosa L.

Rosa canina L. – дивља ружа

Rubus caesius L. – купина

Sanguisorba minor Scop. – дуњица

Sorbus torminalis L. Crantz

RUBICACEAE

Cruciata glabra L. Ehre – жута броћика

Galium album Miller

Galium aparine L.

Galium mollugo L. – броћац

Galium verum L. – ивањско цвеће

Sherdaria arvensis

SALICACEAE

Populus deltoides Marchall – aмеричка топола

Populus tremula L. – јасика

Salix alba L. – врба

Salix fragilis L. – крта врба

SAMBUCACEA

Sambuculus ebulus L. – бурјан

Sambuculus nigra L. – зова

SCROPHULARIACEAE

Verbascum blattaria L. – дивизма смрдљива

Verbascum lychnitis L. – дивизма горска

Verbascum phlomoides L. – дивизма

Veronica opaca L.

Veronica polita Fries

Veronica persica Poir – мишјакиња

Veronica chamaedrys L. – честословица

Veronica hederifolia L. – брслинка

Linaria vulgaris Mill. – дивљи лан

Rhinanthus minor L. – петлова креста

SOLANACEAE

Datura stramonium L. – татула

Ligustrum vulgare L. – калина

Lycium halimifolium Mill

Solanum dulcamara L. – разводник

Solanum nigrum L. – помоћница

URTICACEAE

Urtica dioca L. – коприва

VALERIANACEAE

Valerianela carinata Loisel.

Valerianela rimosa L.

VERBENACEAE

Verbena officinalis L. – врбена

VIOLACEAE

Viola odorata L. – љубичица

98

Viola kitaibeliana Schultes – дан и ноћ

LILIOPSIDA

ALLIACEAE

Allium scorodoprasum L. – дивљи лук

LILIACEAE

Ornithogalum umbellatum L. – пасји лук

POACEAE

Agropyron repens Beauv. – пирика

Alopecurus pratensis L. MN. – лисичји реп

Arrhenatherum elatius – oвсеница

Briza media L. – oбична треслица

Bromus arvensis L. – пољска класача

Bromus inermis Leyss. – класача

Bromus mollis L. – маљава стокласа

Bromus ramosus Huds. – осатица

Bromus tectorum L. – власуља

Calamagrostis epigeios

Chrysopogon gryllus L. Trin. – ђиповина

Cynodon dactylon L.Pers. – зубача

Dactylis glomerata L. – jежевица

Elymus repens L. Gould.

Festuca arundinacea Schreb. – барски вијук

Festuca ovina L. – вијук

Festuca pratensis Huds. – ливадски вијук

Festuca vallesiaca Schleich. – власуља

Lolium perenne L. – енглески љуљ

Melica transsilvanica Schu

Phalaris arundinaeca L.

Phalaris canariensis L.

Phleum pratense L. – попино прасе

Poa annua

Poa pratensis L. – ливадарка

Poa trivialis L. – обична ливадарка

Setaria verticellata L. Beauv. – крпељ

Setaria viridis L. Beauv – мухарика

Setaria glauca L. P. Beauv. – мухар

Sorghum halepense L. Pers

99

Таксономска анализа урбане флоре насеља Бусија

На основу анализе сакупљеног биљног материјала, одређено је да је у урбаној флори насеља Бусија заступљено 270 врста биљака из 49 фамилија. Од тога, класи Magnoliopsida (Dicotyledones) припада 237 врста (87,77%) из 32 фамилије, класи Liliopsida (Monocotyledones) припадају 32 врсте (11,85 %) из три фамилије, док су раставићи (Equisetopsida) заступљени само с једном врстом из фамилије Equisetaceae. Наравно, број врста који је забележен овим истраживањем није коначан.

Табела 16.1.1. Заступљеност виших таксономских категорија (класа) у урбаној флори насеља Бусија, предграђа Пожаревца

Класа Бр. врста ( % )

EQUISETINAE 1 0,37

DICOTYLEDONES 237 87,77

MONOCOTYLEDONES 32 11,85

Укупно 270 100

У саставу урбане флоре насеља Бусија најзаступљеније су фамилије које се по броју врста и родова одликују највећим богатством и у флори Србије (табела 2).

Табела 16.1.2. Таксономска структура фамилија у урбаној флори Пожаревца

Фамилија Број врста Фамилија Број врста

Amaranthaceae 2 Liliaceae 1

Apiaceae 7 Lythraceae 2

Apocynaceae 2 Malaceae 1

Araliaceae 1 Malvaceae 5

Aristolochiaceae 1 Moraceae 2

Asteraceae 30 Oleaceae 2

Boraginaceae 9 Oxalidaceae 1

Brassicaceae 12 Papaveraceae 3

Cannabaceae 2 Phytolaccaceae 1

Caryophyllaceae 9 Platanginaceae 3

Chenopodiaceae 5 Poaceae 28

Convolvulaceae 2 Polygonaceae 10

Coranaceae 1 Primulaceae 3

Cuscutaceae 2 Ranunculaceae 9

Dipsacaceae 3 Resedaceae 1

Eqisetaceae 1 Rosaceae 13

Euphorbiaceae 6 Rubicaceae 6

Fabaceae 30 Salicaceae 4

Fagaceae 1 Sambucacea 2

100

Fumariaceae 1 Scrophulariaceae 10

Geraniaceae 5 Solanaceae 5

Hypericaceae 1 Urticaceae 1

Junglandaceae 1 Valerianaceae 2

Lamiaceae 18 Verbenaceae 1

Violaceae 2

Укупно 49 270

Табела 16.1.3. Представници урбане флоре насеља Бусија, предграђа Пожаревца

Фамилија Број врста ( % )

Asteraceae 30 19,86

Poaceae 28 18,54

Fabaceae 30 19,86

Lamiaceae 18 11,92

Brassicaceae 12 7,94

Scrophulariaceae 10 6,62

Rosaceae 13 8,61

Polygonaceae 10 6,62

Укупно 151 100

Међу најзаступљенијим фамилијама, које обухватају 151 врсту, посебно се истичу Asteraceae (30), Fabaceae (30), Poaceae (28), Lamiaceae (18), Rosaceae (13), Brassicaceae (12), Scrophulariaceae (10), Polygonaceae (10).

Међу најзаступљенијим родовима карактеристични су они који истичу антропогени карактер различитих станишта, тј. указују на интензивно гажење, кошење и остале антропогене утицаје који станишта чине нестабилним биотопима. Неки од тих родова у целини у флористичком погледу карактеришу урбана станишта која се налазе под снажним човековим утицајем.

Оваква таксономска структура одражава у пуној мери еколошки и фитогеографски положај урбане флоре Пожаревца.

Закључак

На основу резултата истраживања могу се извести следећи закључци:

На основу анализе сакупљеног биљног материјала, података из хербаријума и литературе, одређено је да је у урбаној флори насеља Бусија заступљено 270 врста васкуларних биљака из 49 фамилија. Најбогатије врстама јесу фамилије: Asteraceae, Poaceae, Fabaceae и Lamiaceae.

Фитогеографском анализом утврђено је да у урбаној флори Пожаревца доминирају врсте које су широко распрострањене.

У даљим истраживањима урбане флоре насеља Бусија неопходно је најпре допунити списак биљних врста, јер се очекује да је њихов број већи. Потребно је урадити и детаљна фитоценолошка истраживања, описати биљне заједнице које граде вегетацију и утврдити динамику њиховог развоја.

101

Литература

[1.] Јовановић, С. (1985): Анализа рудералне флоре североисточног дела Београда. Биосистематика, 11: 17–30.

[2.] Јовановић, С. (1994): Еколошка студија рудералне флоре и вегетације Београда. Биолошки факултет Универзитета у Београду, стр. 222.

[3.] Јовановић, С., Бартула, М. (1996): Еколошко-фитогеографске карактеристике рудералне флоре насеља Гроцка код Београда. Гласн. Инст. бот. и Бот. баште Унив. Бгд., 30: 119–147.

[4.] Којић, М. (1981): Одређивање корова. Нолит. Београд.

[5.] Којић, М., Јањић, В. (1994): Основи хербологије. Наука. Београд.

[6.] Којић, М., Поповић, Р., Караџић, Б. (1998): Синтаксономски преглед вегетације Србије. Инст. биол. ист. „Синиша Станковић”, Београд.

[7.] Панчић, Ј. (1884): Додатак флори Кнежевине Србије. Краљевска српска државна штампарија. Београд.

[8.] Сарић, М. (ед.) (1986): Флора СР Србије, X. САНУ. Београд.

[9.] Сарић, М. (ед.) (1992): Флора Србије, И (2. изд.). САНУ. Београд.

[10.] Стевановић, В., Васић, В. едс. (1995): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. Биолошки факултет и Еколибри, Београд.

[11.] Стевановић, В., Јовановић, С., Лакушић, Д., Никетић, М. (1995а): Диверзитет васкуларне флоре Југославије са прегледом врста од међународног значаја. Ин: Стевановић, В., Васић, В. (едс.): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. Биолошки факултет и Еколибри, Београд.

102

Аутори: Ивана Марковић, ученица ОШ „Десанка Максимовић”, Пожаревац

Ана Вучковић, ученица ОШ „Десанка Максимовић”, Пожаревац

Ментор: Светлана Ракић, проф. биологије у ОШ „Десанка Максимовић”, Пожаревац

Резиме

Истраживање контаминације површине мобилних телефона код деце основношколског узраста, као значајних корисника мобилне телефоније, показало је да су основане сумње да је површина тастатуре и рукохвата мобилног телефона знатно контаминирана и да се на њој могу задржавати различите врсте микроорганизама (Staphylococcus epidermidis, Staphylococcos saprophyticus, Staphylococcus aureus, Bacillus subtilis, Klebsiella enterobacter, Echerichia colli, Candida spp, Asperdillus и друге сапрофитне коке).

Ради сузбијања преношења и изазивања болести микроорганизмима који се могу наћи на мобилним телефонима важно је одржавање личне хигијене после коришћења телефона и одржавање хигијене телефона.

Кључне речи: мобилни телефони, микроорганизми, контаминација и здравље деце.

Увод

Мобилни телефони су тековина модерне цивилизације и развоја технологије комуникације која се користи у свакодневном животу. Добро су средство за комуникацију људи, па је готово немогуће да на сваком кораку не сретнемо одраслу особу или дете с мобилним телефоном у руци; на сваком радном месту неко телефонира, од административних преко просветних до здравствених радника; телефонира се и у возилима (иако постоји забрана употребе мобилних телефона); телефонирају и ученици и деца у вртићима, чистачи улица и сви други, да не наводимо.

Да ли смо се икада запитали шта све може да се нађе на површини мобилног телефона који се користи у свакодневном животу, на радном месту, док једемо, у тоалету, и колико смо га пута спустили на разне површине које су можда ризичне због нехигијенских услова? Циљ нашег рада био је да методом случајног узорка у школској средини докажемо присуство бактерија на тастатури и површини мобилних телефона које ученици користе. Ако би се доказало присуство бактерија у наведеним узорцима, то би се могло довести у везу с (не)хигијеном руку, проблемом чистоће површине мобилног телефона и потенцијалном могућношћу да се пронађу чак и патогене бактерије које су узрочници неких болести. То није нимало безначајно за најрањивију популацију – децу, која највише користи мобилне телефоне, а мање обраћа пажњу на личну хигијену.

Да мобилни телефони могу преносити микроорганизме, показале су бројне студије и тестирања. Мобилни телефони су увек на топлом, било да су нам у џепу било у руци, и с коже и слузокоже трењем се скидају ћелије с беланчевинама које су добра подлога за одржавање и развој микроорганизама који се на тој површини нађу.

16.2. Пример истраживачког рада ученика: Контаминација мобилних телефона код деце основношколског узраста и фактор ризика за здравље

103

Циљ рада

Циљ рада био је да се потврде сумње да је површина мобилних телефона у рукама младих у школској средини и њиховом свакодневном животу и раду ризична по здравље. Тиме би се дао допринос тези да је то технолошко достигнуће савремене генерације штетно за младе, за чије здравље највише бринемо, и доказало да се контаминираним предметима за свакодневну употребу, па и мобилним телефонима, могу пренети неки узрочници болести.

Материјал и методе рада

За узорковање су коришћени мобилни телефони ученика ОШ „Десанка Максимовић” у Пожаревцу, изабрани методом случајног узорка. Узорци су узети са 25 мобилних телефона стерилним прибором натопљеним стерилним раствором за узимање узорка бриса са суве површине. Обрисана је тастатура и цела површина мобилног телефона. Узети узорци однети су у Завод за јавно здравље у Пожаревцу, где је извршено засејавање на подлози од крвног агара и бујона. Чувани су у термостату на 37° С 24 сата. После инкубације извршено је очитавање пораста бактерија и бојење по методи метиленплаво, идентификација пораслих бактерија микроскопирањем електронским микроскопом „олимпус” на увећању 40, пребројавање и фотографисање добијених резултата; изоловање чистих култура и инкубација у термостату на 37° C.

Резултати и дискусија

Од укупног броја узетих брисева (25) пораст бактерија добијен је у 25 узорака, што износи 100% контаминације. Порасле бактерије идентификоване су као сапрофитне, условно патогене и патогене.

Добијени резултати статистички су обрађени и приказани у приложеној табели.

Табела 16.2.1. Приказ врста микроорганизама пронађених након микробиолошких анализа брисева мобилних телефона

Назив микроорганизама Број %

1. Staphylococcus epidermidis 5 20

2. Staphylococcus.saprophyticus 4 16

3. Staphylococcus aureus 1 8

4. Druge saprofitne koke 3 12

5. Bacillus subtilis 2 8

6. Echerichia colli 3 12

7. Klebsiella enterobacter 2 8

8. Candida spp 3 12

9. Aspergillus 2 4

Укупно 25 100

104

Резултат микробиолошке анализе показује присуство разних врста микроорганизама у брисевима узетим с површине мобилних телефона, што не искључује могућност да би се пронашло знатно више патогених микроорганизама када би се повећао број испитаника и променило место узимања узорака.

После очитавања и пребројавања засејаних узорака микроорганизама пронађени су следећи микроорганизми: Staphylococcus aureus, Staphylococcus saprophyticus, Staphylococcus epidermnidis Bacilus subtilis, Echerichia colli, Klebsiella enterobacter, Candida albicans и Aspergillus spp.

Род Staphylococcus чине бројне врсте бактерија које колонизују кожу и слузокожу људи и животиња. То су грам-позитивне коке, чији пречник варира од 0,5µm до више од 1µm, распоређене у виду гроздова, непокретне, факултативно анаеробне, каталаза позитивнe.

Према способности производње ензима коагулазе, све стафилококе деле се у две групе: коагулаза позитивне и коагулаза негативне. У лабораторији се, на основу испитивања способности продукције коагулазе, може разликовати коагулаза позитиван стафилокок (патогени) од коагулазе негативних, условно патогених (опортунистичких) стафилокока.

Staphylococcus aureus (коагулаза позитиван стафилокок) има већи патогени потенцијал од других припадника овог рода. Широко је распрострањен у природи, а врло често може се наћи у назофаринксу, као и перинеуму, аксили и вагини здравих људи. У зависности од вируленције соја и предиспозиције домаћина, Staphylococcus aureus изазива велики број инфекција, чија тежина варира од релативно бенигних кожних инфекција до фаталних системских облика болести. Фактори ризика који погодују развоју тешких облика стафилококних инфекција јесу: имунолошки дефекти попут поремећаја хемотаксије леукоцита (нпр. код дијабетеса), повреде и обољења коже (опекотине, екцеми), присуство синтетских биоматеријала, истовремене инфекције другим микроорганизмима, посебно вирусима, хроничне болести (малигнитети, алкохолизам и хронична обољења).

Staphylococcus epidermidis заступљен је у највећем броју случајева (50%–80%). Он је део нормалне флоре коже и слузница човека и има низак патогени потенцијал (условно патогена бактерија). Инфекције тoм бактеријом настају код особа с вештачким срчаним залисцима, интравенским и уринарним катетерима, ортопедским протезама, васкуларним графтовима и другим ендопротезама. Повећана адхеренција Staphylococcus epidermidis-a за ове материјале настаје као последица хидрофобности бактеријске ћелије, као и способности продукције и вискозног екстрацелуларног полисахарида (биофилм).

Staphylococcus saprophyticus је условно патогена бактерија која може бити део нормалне флоре људи. Узрочник је акутних инфекција уринарног тракта. У препарату обојеном по граму стафилококе се виде као грам-позитивне коке, распоређене појединачно или у виду групица ћелија гроздова. Развијају се на хранљивим подлогама, крвни агар.

Bacillus subtilis је грам-позитиван, покретан бацил са спорама којe су положене централно или субтерминално. Споре су убиквитерне, налазе се у природи, поврћу, млеку, кобасицама. Bacillus subtilis део је нормалне микрофлоре човека и може изазвати: сепсу код имунокомпромитованих болесника и конјунктивитис код особа које већ имају лезије или хроничну иритацију слузокоже вежњаче. Бацили се најчешће преносе прљавим рукама, водом, храном и др. Епидемије су честе у предшколским и школским установама. Због отпорности у спољашњој средини, ове бактерије веома су раширене. Извор инфекције су измет и мокраћа, а на инфекцију су осетљиве и старије особе.

105

Бактерије врсте Echerichia colli изазивају код људи гнојна и цревна обољења. Бацили су дуги 2–6 µm. Неки имају танку капсулу. По граму се боје негативно. Расту на већини хранилишта. На чврстим подлогама стварају округле, глатке, сјајне колоније. Ове бактерије одликује изразита биохемијска активност. Већина разлаже лактозу. На разним предметима, земљишту, води и др. могу дуго да живе, те се због тога означавају као врло отпорне бактерије. Осетљиве су на хлор и бројне антибиотике, према којима убрзо могу постати отпорне.

Klebsiella enterobacterБактерије ове врсте су грам-негативни кратки штапићи (1–2 µm). Обавијене су дебелом

капсулом. Немају флагеле и непокретне су. Добро расту на већини хранилишта. Колоније су им беличастосивкасте, крупне и слузаве. Разлажу лактозу. Ендотексин ових бактерија је слабо токсичан, а има и оних које не стварају токсичну супстанцу. Обољења најчешће изазивају код особа са смањеном општом отпорношћу организма (хронична обољења). У већини случајева то су упални процеси у респираторном тракту (фарингитис, упала плућа и др.).

Candida albicans Ове бактерије имају бластоспоре грам-позитивне лоптасте или јајасте формације величине

2–4 µm. Природно колонизују слузокожу и кожу човека и неких животиња. Обољења изазивају само код оних особа чија је природна отпорност организма ослабљена. Спектар болести које Candida albicans изазива код човека веома је широк: болест коже (акутна кандидијаза), болест на прелазима коже у слузокожу (мукокутана кандидијаза), кандидијаза слузокоже, системска кандидијаза, генерализована кандидијаза, а најтежи облик је кандида-сепса.

У роду Aspergilus налази се око 900 врста гљива које спадају међу најраспрострањеније. Налазе се у земљишту, води, ваздуху (конидије), биљкама, органским отпацима и др. Неке од њих могу бити узрочници аспергилоза и микотоксикоза. Гљиве рода Aspergilus су мицелијумске гљиве које имају септиран мицелијум. У аералним условима на температури 25–37° С ове гљиве расту брзо на бројним хранилиштима. Ваздушасте су и ватасте, наборане и најчешће с удубљеним центром. Разне врсте стварају различите пигменте (зелен, жут, наранџаст, црн). На егзотоксине (микотоксине) неких гљива рода Aspergilus у храни осетљиви су сви људи подједнако. Обољења (микотоксикозе) озбиљно оштећују јетру и бубреге и изазивају халуцинације. У зависности од локализације и осетљивости (преосетљивости) организма на гљиве рода Aspergilus развијају се различите болести: плућна аспергилоза, аспергилоза централног нервног система, дисеминована аспергилоза, аспергилоза коже, аспергилоза синуса и др. Систематске аспергилозе и десеминована аспергилоза веома су озбиљне болести које се тешко лече.

Ово истраживање контаминације површине мобилних телефона у школској средини међу ученицима као значајним корисницима мобилне телефоније, показало је да су основане сумње да је површина тастатуре и рукохвата мобилних телефона знатно контаминирана и да се на њој могу задржавати различите врсте микроорганизама, што омогућава њихово преношење ако се не води рачуна о хигијени руку и одржавању чистоће површине мобилних телефона.

ЗакључакНа основу свега изложеног и резултата анализе брисева, као и бројних примера у стручној

литератури, можемо закључити следеће:• Ако се после коришћења мобилних телефона не одржава лична хигијена, неки

микроорганизми који се на њима налазе могу се пренети на човека. Ти микроорганизми могу бити патогени и изазвати неке болести код човека.

106

• Важно је редовно одржавање хигијене руку (прање водом и сапуном или влажним хигијенским марамицама и сл.), нарочито после коришћења тоалета.

• Чистоћу мобилних телефона треба одржавати брисањем њихове површине марамицама натопљеним алкохолом.

Литература

[1.] Арсић, В. др Вуковић, Д., Савремена администрација, Београд, 2000.

[2.] Бергер-Јекић, О., Јовановић, М. др Швабић-Влаховић, М., Специјална бактериологија, Савремена администрација, Београд, 1997.

[3.] Радуловић, С., Микробиологија с епидемиологијом, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1994.

107

17. ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ1. Блом, Б. (1970): Таксономија или класификација образовних и одгојних циљева,

књига I, Когнитивно подручје, Југословенски завод за проучавање школских и просветних питања, Београд.

2. Закон о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС, бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04).

3. Ждерић, М., Миљановић, Т. (2001): Методика наставе биологије, ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад.

4. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење, Институт за психологију, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Министарство за просвету и науку Црне Горе, Београд.

5. Попов, С., Јурић, С. (2006): Педагогија, ЦНТИ, Нови Сад.

6. Станисављевић, Ј., Радоњић, С. (2009): Методика наставе биологије, Биолошки факултет Универзитета у Београду.

7. Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (1995): Педагогија, Научна књига, Београд.

8. Хавелка, Н., Бебиб, Е., Бауцал, А. (2003): Оцењивање и развој ученика, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Центар за еваулацију, Београд.

108

18. ЛИТЕРАТУРА КОЈА ЈЕ КОРИШЋЕНА У ПИСАЊУ ПРИРУЧНИКА1. Баковљев, М. (1992): Дидактика, Научна књига, Београд.

2. Вилотијевић, М. (1999): Дидактика – организација наставе, Научна књига, Учитељски факултет, Београд.

3. Дотран, Р. (1964): Индивидуализовaна настава, Веселин Маслеша, Сарајево.

4. Ђорђевић, Ј. (1981): Савремена настава, Научна књига, Београд.

5. Ђукић, М. (1995): Дидактички чиниоци индивидуализоване наставе, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за педагогију, Нови Сад.

6. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење, Институт за психологију, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Министарство за просвету и науку Црне Горе, Београд.

7. Мандић, П. (1980): Иновације у настави и њихов педагошки смисао, Светлост, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево.

8. Милић, М., Буквић, С. (1994): Методика наставе природе и друштва, познавања друштва, познавања природе и биологије, Научна књига, Београд.

9. Продановић, Т., Ничковић, Р. (1974): Дидактика, Београд.

10. Филиповић, Н. (1977): Дидактика, Сарајево.

11. Шпијуновић, К., Лакета, Н. (1999): Дидактика – библиографија, Учитељски факултет у Ужицу, Ужице.

108

Documents

БИОЛОГИЈА 5 - klett.rs · БИОЛОГИЈА 5 Приручник за наставнике биологије у петом разреду основне школе Друго