БИОЛОГИЈА 6 - klett.rs · 6 1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ И ПЛАНИРАЊЕ РАДА НАСТАВНИКА Наставни план рада биологије

БИОЛОГИЈА 6Приручник за наставнике биологије

у шестом разреду основне школе

СВЕТЛАНА РАКИЋ

БИОЛОГИЈА 6Приручник за наставнике биoлогијe у шестом разреду основне школеДруго издање

Аутор: Светлана РакићФотографије: архива Издавачкe кућe „Klett”, WikipediaРецензент: мр Мирјана Никлановић, професор биологије у Седмој и Четрнаестој београдској

гимназији, Београд Графичко обликовање: АБРАКА ДАБРА, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Штрикла

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о.Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београдтел.: 011/3348-384, факс: 011/[email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: проф. др Ивица РадовићРуководилац прoјекта: Сања ПауновићШтампа: Бранмил, БеоградТираж: 300 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2016.ISBN 978-86-7762-485-9

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3::57(035) РАКИЋ, Светлана, 1962- Биологија 6 : приручник за наставнике биологије : у шестом разреду основне школе / Светлана Ракић. - 2. изд. - Београд : Klett, 2016 (Београд : Бранмил). - 120 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 300. - Такмичења ученика основних школа и тестови с такмичења: стр. 94-119. - Библиографија: стр. 120. ISBN 978-86-7762-485-9 a) Биологија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 223350796

УВОДНаставни процес у основној школи треба да буде добро организован и осмишљен да би

био у функцији образовања ученика. Квалитетна организација наставног процеса подразумева различите облике и видове извођења наставе, примену савремених наставних средстава и различитих метода и облика рада, као и већу активност и укључивање ученика у наставни процес. Да би наставник у томе успео и остварио циљеве и задатке, неопходна је добра припрема за наставни процес.

Овај приручник је саставни део комплета за биологију у шестом разреду основне школе. Садржину приручника чине Наставни план и програм биологије за шести разред основне школе и начини остваривања програма, Стандарди ученичких постигнућа за крај обавезног образовања с примерима задатака за проверу њихове остварености, приказ корелације биологије са сродним предметима који се изучавају у првом циклусу обавезног образовања и корелација с наставним предметима који се изучавају у другом циклусу обавезног образовања. Приказане су и различите методе и облици рада у настави биологије, идеје за допунску и додатну наставу које се лако могу применити, као и смернице за писање истраживачких радова и рад с надареном децом.

Надам се да ће овај приручник бити користан и да ће наћи своје место и примену у образовно-васпитном процесу наставе биологије у шестом разреду.

Ауторка

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ И ПЛАНИРАЊЕ РАДА НАСТАВНИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1.1. Наставни план и програм биологије за шести разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1.2. Планирање у настави биологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2.1. Образовни стандарди за наставни предмет биологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2.2. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа

по наставним темама из наставног предмета биологија у шестом разреду . . . . . . . . . . . . . 20 2.3. Знања и вештине које ученици треба да стекну после реализације сваке наставне теме у

шестом разреду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.4. Примери задатака по областима наставног предмета биологија,

усклађени са стандардима ученичких постигнућа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

3. ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.1. Вербално-текстуалне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.2. Визуелне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

5. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ РАДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

6. НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 6.1. Предлог наставних техника за обраду наставних садржаја

у шестом разреду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

7. ТИПОВИ ЧАСОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

8. ДОПУНСКА И ДОДАТНА НАСТАВА, СЕКЦИЈЕ И НАСТАВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 8.1. Допунска настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 8.2. Додатна настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 8.3. Биолошка секција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 8.4. Излети у настави биологије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 8.5. Биолошке наставне екскурзије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

9. НАСТАВНА СРЕДСТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 9.1. Визуелна наставна средства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 9.2. Мултимедија у настави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

10. ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 10.1. Извод из Правилника о оцењивању ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

САДРЖАЈ

11. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА ТЕСТОВИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 11.1. Тестови и оцењивање у настави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 11.2. Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивној области . . . . . . . . . . . 74

12. ИСТРАЖИВАЧКИ РАДОВИ УЧЕНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 12.1. Пример истраживачког рада: Орнитофауна насеља Бусија, предграђа Пожаревца . . . . 84

13. ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА И ТЕСТОВИ С ТАКМИЧЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 13.1. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Општинско такмичење, 10. 3. 2012. године. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 13.2. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Окружно/градско такмичење, 22. 4. 2012.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 13.3. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Општинско такмичење, 3. 3. 2013. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 13. 4. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Окружно/градско такмичење, 14. 4. 2013. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

14. ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ И ПЛАНИРАЊЕ РАДА НАСТАВНИКА

Наставни план рада биологије обухвата распоред целокупног фонда часова за предмет по наставним темама, редослед наставних тема с бројем часова за обраду, понављање, вежбање и систематизацију наставног садржаја.

Наставним планом рада биологије осим редовне наставе предвиђене су и додатна и допун-ска настава и слободне активности.

1.1. Наставни план и програм биологије за шести разред

Извод из наставног плана и програма биологије у шестом разреду1

У наставном програму биологије за шести разред дати су циљеви и задаци наставe биоло-гије, садржаји предмета по темама и наставним јединицама, оперативни задаци и фонд часова предвиђен за остваривање програма.

Циљ и задаци

Циљ наставе биологије јесте да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја стекну основна знања о животном простору, начину живота, основној грађи, разноврсности и значају животињског света.

Задаци наставе биологије јесу:– развијање љубави према природи и осећања дужности да је очувају за себе и будуће

генерације;– развијање основне научне писмености, логичког расуђивања, објективности и кри-

тичког мишљења;– упознавање спољашње и основне унутрашње грађе праживотиња;– упознавање спољашње и основне унутрашње грађе животиња;– поступно и систематично упознавање разноврсности животињског света;– развијање одговорног односа према животињама;– разумевање еволутивног развоја живог света;– развијање хигијенских навика и здравствене културе.

Задаци наставе биологије јесу:– материјално-сазнајни, тј. образовни, који се односе на стицање општих биолошких

знања;– функционални, који се односе на развијање вештина, навика и способности;– васпитни, који се односе на формирање и развијање ставова, интересовања, мотива

и облика понашања ученика.

1 Правилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања (Просветни гласник бр. 5/2008, 3/2011 – др. правилник)

7

Оперативни задациУченици треба да:

– уоче потребу за класификовањем живог света због његове велике разноврсности;– уочавају сличности и разлике у грађи и начину живота биљака, гљива и животиња;– упознају основне појмове о природном систему животиња;– упознају животни простор, начин живота, грађу, разноврсност и значај праживотиња;– упознају животни простор, начин живота, спољашњу грађу и основе унутрашње грађе,

разноврсност и значај сунђера, дупљара, црва, мекушаца, зглавкара и бодљокожаца; схвате улогу инсеката у природи;

– упознају болести које изазивају или преносе животиње, начин преношења и превен-цију;

– упознају животни простор, начин живота, грађу, разноврсност и значај риба, водозе-маца, гмизаваца, птица и сисара;

– схвате значај бриге о потомству птица и сисара;– схвате значај одговорног односа према животињама;– сазнају основне научне чињенице о току и развоју живота на Земљи и етапе Земљине

историје;– знају да живот на Земљи има историју с којом се могу упознати на основу фосилних

остатака (записа);– разумеју еволуцију живог света и схвате њен значај у формирању савременог био-

лошког мишљења.Може се закључити да су наведени оперативни задаци конкретни и да се односе на сти-

цање знања и умења из конкретних образовно-васпитних садржаја биологије за шести разред.

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УВОД (3)Разноврсност живог света.Основне разлике између биљака, гљива и животиња.

ПРАЖИВОТИЊЕ (9)Праживотиње – хетеротрофни протисти, једноћелијска организација, разноврсност.Амебе – животни простор, начин живота, грађа. Разноврсност и значај.Бичари – животни простор, начин живота, грађа, колонијалност. Разноврсност и значај.Трепљари – животни простор, начин живота, грађа. Разноврсност и значај.Паразитске праживотиње (дизентерична амеба, маларични паразит, изазивач болести спавања) – начини преношења, мере превенције.Упоредни преглед грађе праживотиња – корелација с функцијом и животном средином (табе-ларни или илустративни приказ).Вежба: Живот у капи воде – посматрање слатководних праживотиња под микроскопом.

ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА (48)Свет животиња – настанак и развој животиња.Разноврсност животиња – преглед главних група.Сунђери – животни простор, начин живота, грађа на нивоу опште организације.

8

БИОЛОГИЈА VI

Разноврсност и значај.Дупљари – животни простор, начин живота, грађа на нивоу опште организације (хидра). Разновр-сност (хидре, корали, морске сасе, медузе), значај.Пљоснати црви – животни простор, начин живота, спољашња грађа и основи унутрашње грађе. Разноврсност (планарије, метиљи, пантљичаре), значај. Паразитске врсте, начини преношења и мере превенције.Ваљкасти црви – животни простор, начин живота, спољашња грађа и основи унутрашње грађе (човечја глиста). Разноврсност и значај.Паразитске врсте, начини преношења и мере превенције.Чланковити црви – животни простор, начин живота, спољашња грађа и основи унутрашње грађе (кишна глиста). Разноврсност (морски чланковити црви, кишне глисте, пијавице), значај.Мекушци – животни простор, начин живота, спољашња грађа и основи унутрашње грађе (шкољка). Разноврсност (пужеви, шкољке и главоношци), значај.Вежба: Разврставање пужева и шкољки на основу изгледа љуштуре.Зглавкари – опште одлике и разноврсност (ракови, пауци, шкорпије, крпељи, стоноге, инсекти).Ракови – животни простор, начин живота, спољашња грађа и основи унутрашње грађе (речни рак). Разноврсност и значај.Пауци – животни простор, начин живота и спољашња грађа. Разноврсност и значај.Занимљивости из живота паука.Шкорпије – животни простор, начин живота и спољашња грађа. Разноврсност и значај.Крпељи – животни простор, начин живота, спољашња грађа и разноврсност.Болести које крпељи преносе и мере превенције.Стоноге – начин живота, спољашња грађа и разноврсност.Инсекти – животни простор, начин живота, спољашња грађа, и разноврсност.Улога инсеката у природи и значај за човека. Занимљивости из живота инсеката.Вежба: Израда школске збирке инсеката.Бодљокошци – животни простор, начин живота, спољашња грађа. Разноврсност (морске звезде, морски јежеви, морске змијуљице, морски краставци, морски кринови), значај.Упоредни преглед грађе сунђера, црва, мекушаца, зглавкара, бодљокожаца – табеларни или илустративни приказ.Хордати – основне одлике хордата на примеру копљаче, поређење с претходним групама живо-тиња. Разноврсност хордата, значај.Кичмењаци – грађа и разноврсност.Рибе – начин живота, грађа и корелација са стаништем (шаран). Разноврсност (ајкуле, раже, шти-тоноше, кошљорибе), значај.Вежба: Дисекција рибе.Прелазак на копнени начин живота.Водоземци – начин живота, грађа и корелација са стаништем (жаба).Размножавање и развиће. Разноврсност (жабе, даждевњаци, мрмољци), значај.Гмизавци – начин живота, грађа и корелација са стаништем (гуштер).Размножавање, регенерација. Разноврсност (гуштери, змије, корњаче, крокодили), значај.Изумрли гмизавци.Птице – начин живота, грађа и корелација са стаништем. Размножавање, брига о потомству. Се-оба птица. Разноврсност (патке, гуске, роде, чапље, коке, детлићи, грабљивице, сове, голубови, певачице), значај.

9

Сисари – начин живота, грађа и корелација са стаништем. Размножавање и развиће, брига о по-томству. Миграције и зимски сан. Разноврсност (торбари, бубоједи, слепи мишеви, мајмуни, гло-дари, зечеви, перајари, слонови, звери, китови, копитари, папкари), значај.Упоредни преглед грађе главних група кичмењака (табеларни или илустративни приказ).

УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА (6)Разноврсност царства животиња и биодиверзитет.Фактори угрожавања и значај заштите животиња.Суживот људи и животиња.Одговоран однос према животињама (животиње за друштво – љубимци, домаће животиње, ог-ледне животиње, крзнашице).

УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА (6)Живот на Земљи.Докази еволуције.Геолошка доба, календар живота.Борба за опстанак – Чарлс Дарвин.

АктивностиИзласци у природу, упознавање локалне фауне, посета зоолошком врту, посетаприродњачком музеју.Прављење акваријума, тераријума, кућица за птице, кућица за псе и мачке.Посматрање активности животиња и брига о њима током целе школске године.Сарадња са здравственим и ветеринарским институцијама.

Начин остваривања програма

Избор и систематизација програмских садржаја наставног предмета биологија односе се на научну дисциплину зоологију и резултат су захтева времена и најновијих достигнућа у науци.

Наставне теме обрађују садржаје из зоологије и логички су распоређене у пет тематских целина: Увод, Праживотиње, Царство животиња, Угроженост и заштита животиња и Увод у еволу-цију живог света (еволуција човека и наслеђивање изучаваће се у осмом разреду).

Овако конципиран програм пружа ученицима основна знања, а ради лакшег разумевања и усвајања градива, наставник не треба да инсистира на детаљној грађи, већ да стави акценат на жи-вотни простор, начин живота, разноврсност и значај појединих група у оквиру царства животиња.

Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети 50% часова за обраду новог градива и 50% за друге типове часова.

Концепција програма пружа широке могућности примене различитих наставних метода и информационо-комуникационих технологија. Вербално-текстуалне методе треба да буду мање заступљене, а предност треба дати демонстративно-илустративним методама, методама прак-тичног рада и активностима ван учионице.

Избор наставних метода зависи од циља и задатака наставног часа и опремљености ка-бинета. Избор облика рада препуштен је наставнику. За часове вежби треба користити групни облик рада, али ако то вежба захтева и постоје услови, може се применити и рад у паровима или индивидуални облик рада. Вежбе треба реализовати уз максимално коришћење природног материјала, препарата и лабораторијског прибора. Веома су корисни часови у природи и посете

10


природњачком музеју и зоолошком врту. Препоручује се сарадња са здравственим и ветеринар-ским институцијама, њихово ангажовање и организовање предавања – трибина с темама из про-грамских садржаја биологије.

Наставник за припрему рада на часу треба да користи одобрени уџбеник и најновију струч-ну литературу.

1.2. Планирање у настави биологије

Планирање у настави биологије веома је сложен део образовно-васпитног процеса. За ус-пешну реализацију наставних садржаја веома је важно благовремено и детаљно планирање свих елемената наставног процеса. Планови рада за наставу биологије треба да буду базирани на про-писаном наставном плану и програму, усмерени ка достизању стандарда постигнућа и напредо-вања ученика и у складу с могућностима школе у којој се изводи наставни процес.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије сваке године прописује кален-дар за текућу школску годину.2

Он садржи број и распоред радних и наставних дана, распуста и празника. На основу њега планирају се активности у школи, па и у настави бологије.

Планирање у настави биологије изводи се на годишњем и месечном нивоу, а за његову ус-пешну реализацију наставник биологије у обавези је да прави дневне припреме за текућу школ-ску годину.

Годишњи план рада обухвата распоред целокупног фонда часова за биологију по настав-ним темама, редослед наставних тема с бројем часова за обраду, понављање, вежбање и систе-матизацију наставног садржаја.

Наставним планом рада биологије, осим редовне наставе, предвиђене су и додатна и до-пунска настава с једним часом недељно, а 36 годишње, и слободне активности.

Табела 1 представља годишњи план рада наставе биологије за шести разред.

Табела бр. 1.2.1. Годишњи план рада наставника биологије за шести разред

Редни број наставне

теме Назив наставне теме

Број часова

за обраду за друге типове укупно

1. УВОД 2 1 3

2. ПРАЖИВОТИЊЕ 4 5 9

3. ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА 24 24 48

4. УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА

3 3 6

5. УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА 3 3 6

36 36 72

2 Правилник о календару образовно-васпитног рада основних школа за школску 2012/13. годину; Сл. гласник – Просветни гласник РС, бр. 3/2012

11

Годишњи (глобални) план јесте оријентациони план рада, израђује се пре почетка школске године и обухвата распоређивање наставних тема предвиђених наставним програмом, број ча-сова предвиђених за тему, распоређивање часова за обраду, утврђивање и систематизацију.

Приликом израде годишњег (глобалног) плана наставник полази од циљева и задатака на-ставе биологије и Плана и програма наставе биологије.

У табелу глобалног плана рада треба унети следеће податке:− редни број наставне теме;− назив наставне теме;− број часова предвиђених за наставну тему;− број часова за обраду наставних јединица и остале типове часова за сваку наставну

тему;− укупан број наставних тема, број часова за све теме, укупан број часова за обраду но-

вих садржаја и за остале типове часова.

Оперативним (месечним) планом рада одређује се по месецима распоред и тачно вре-ме реализације наставних садржаја биологије планираних годишњим планом рада.

Оперативни план садржи дидактичко-методичку разраду наставних тема за одређени раз-ред на наставне јединице према редоследу реализације програма биологије.

Оперативним планом конкретизују се циљеви и задаци наставе, што омогућава анализу остварених резултата и корекцију наредног месечног плана.

Оперативни план рада садржи следеће елементе:– редни број наставне теме;– редни број наставног часа;– назив наставне јединице;– тип часа;– облик рада;– наставне методе;– наставна средства;– образовне стандарде;– корелације;– оцену остварености плана и разлоге одступања за протекли месец.

Наставник у табелу уноси податке за одређени месец у току школске године, а у складу са школским календаром рада.

Осим годишњег и месечног плана, наставник биологије мора да прави и план реализације наставне јединице на једном часу – дневни план (дневне припреме).

Дневне припреме за наставу биологије јесу обрасци у које треба унети васпитне циљеве и задатке одређеног наставног дана, избор наставних метода, наставна средства, наставне стан-дарде који се могу применити на часу, исходе часа, коришћену литературу, корелацију, артикула-цију часа (уводни, главни и завршни део часа) и запажања о часу.

Дневним планирањем и израдом дневних припрема за сваки наставни час наставник омо-гућава добру и квалитетну реализацију наставног садржаја и остваривање наставних циљева и задатака.

12


2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА3

Да би се лакше савладали наставни садражаји, законом су јасно дефинисани образовни стандарди који описују шта се од ученика очекује да зна и уме на одређеном нивоу постигнућа у одређеној фази образовања.

Стандарди су засновани на циљевима образовања који су предвиђени планом и програ-мом за одређени предмет. Њихова улога је да опште исказе циљева преведу у конкретне, про-верљиве захтеве.

Образовни стандарди треба да:– унапреде квалитет наставе, учења и исхода учења тако што прецизно дефинишу која

би знања и вештине ученици требало да развијају током образовног процеса;– помогну наставницима у процени ученичких знања и постигнућа;– послуже као инструмент самовредновања и вредновања ученика, наставника и школа.

Увођењем образовних стандарда постиже се:– лака провера резултата и ефикасности учења;– прецизна процена постигнућа ученика;– обавештеност ученика о томе шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се

процењивати и проверавати њихово знање;– већа одговорност ученика и наставника.

2.1. Образовни стандарди за наставни предмет биологија

Стандардизоване области

1. ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА

2. ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

3. НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

4. ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

5. ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

6. ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ

3 Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија, Република Србија, Министарство просвете, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2010.

13

Оваква поставка образовних стандарда, осим што има чврсто упориште у постојећим циље-вима и задацима програма и градива биологије, указује и на могућу прекомпозицију наставног плана и програма биологије, у складу с очекиваним развојем система образовања и нових знања у биологији. Образовне стандарде из области „Посматрање, мерење и експеримент” моћи ће да остваре само оне школе које су адекватно опремљене.

ОСНОВНИ НИВОСледећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на основном нивоу.

1. Особине живих бићаУ области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/-ца:

• БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света;• БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним случаје-

вима;• БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња;• БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје њихове типичне представнике;• БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне

чињенице о томе.

2. Јединство грађе и функције као основа животаУ области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА ученик/-ца:

• БИ.1.2.1. зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви ка-рактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије;

• БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси и зна основне карактеристике грађе тих ћелија;

• БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма;

• БИ.1.2.4. познаје основну организацију органа у којима се одвијају различити животни про-цеси;

• БИ.1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном;• БИ.1.2.6. разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање, надражљи-

вост, покретљивост, растење, развиће, размножавање);• БИ.1.2.7. зна да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији с око-

лином.

3. Наслеђивање и еволуцијаУ области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/-ца:

• БИ.1.3.1. разуме да јединка једне врсте даје потомке исте врсте;• БИ.1.3.2. зна основне појмове о процесима размножавања;• БИ.1.3.3. зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал;• БИ.1.3.4. зна за појам и основну улогу хромозома;• БИ.1.3.5. зна основне принципе наслеђивања;• БИ.1.3.6. зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују;

14


• БИ.1.3.7. зна да од зигота настаје организам и да се тај процес назива развиће;• БИ.1.3.8. зна основне научне чињенице о еволуцији живота на Земљи;• БИ.1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло с чијом се историјом можемо

упознати на основу фосилних записа;• БИ.1.3.10. зна да је природно одабирање основни механизам прилагођавања организама.

4. Живот у екосистемуУ области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/-ца:

• БИ.1.4.1. препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште – биотоп, жи-вотна заједница – биоценоза, популација, еколошка ниша, екосистем, биом, би-осфера) и зна најопштије чињенице о њима;

• БИ.1.4.2. препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организме и по-пулације;

• БИ.1.4.3. уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергетске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правце кружења најважнијих супстанци (воде, угљеника, азота);

• БИ.1.4.4. препознаје животне услове који владају у карактеристичним екосистемима Србије и најважније представнике врста које их насељавају;

• БИ.1.4.5. препознаје основне последице развоја човечанства на природу (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске проме-не) и најважније врсте загађивања воде, ваздуха, земљишта;

• БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интен-зивна пољопривреда, отпад);

• БИ.1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (реци-клажу, компост) и у заштити биодиверзитета (националних паркова, природних ре-зервата);

• БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења.

5. Човек и здрављеУ области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/-ца:

• БИ.1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржава;

• БИ.1.5.2. разуме значај примене хигијенских навика у исхрани и посебно значај термичке обраде хране;

• БИ.1.5.3. разуме значај одржавања хигијене кућних љубимаца, домаћих и дивљих животиња и правилног опхођења према њима;

• БИ.1.5.4. разуме зашто је важно да се придржава званичних упутстава која се односе на за-разне болести (епидемије и пандемије);

• БИ.1.5.5. препознаје основне знаке поремећаја функције појединих органа и основне симп-томе инфекције и разликује стање у коме може сам да интервенише од стања када мора да се обрати лекару;

• БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке употребе додатака у храни и исхрани (конзерванси и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд.) и опасности од неуравнотежене исхране (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл.) и познаје основне принципе правилног комбиновања животних намирница;

15

• БИ.1.5.7. разуме да загађење животне средине (воде, ваздуха, земљишта, бука, итд.) и неке природне појаве (УВ зрачење) неповољно утичу на здравље човека;

• БИ.1.5.8. зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и пошто-вање биолошких ритмова (сна, одмора);

• БИ.1.5.9. разуме да постоје полне болести, познаје мере превенције и могуће путеве инфек-ције, као и њихове негативне последице по здравље;

• БИ.1.5.10. зна да постоје природне промене у понашању које настају као последица физи-олошких промена (пубертет, менопауза), зна да у адолесцентом добу могу да се појаве психолошки развојни проблеми (поремећаји у исхрани, поремећаји пона-шања, поремећаји сна и сл.);

• БИ.1.5.11. разуме одговорност и опасност од превременог ступања у сексуалне односе и ра- зуме зашто абортус у доба развоја има негативне последице по физичко и ментал-но здравље;

• БИ.1.5.12. зна да болести зависности (претерана употреба дувана и алкохола, дрога) непо-вољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ (институцијама и стручњацима);

• БИ.1.5.13. зна како се треба понашати према особи која болује од болести зависности или је ХИВ позитивна.

6. Посматрање, мерење и експериментУ области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ на основном нивоу ученик/-ца:

• БИ.1.6.1. уме да разликује и користи једноставне процедуре, технике и инструменте за при-купљање података у биологији (посматрање, бројање, мерење);

• БИ.1.6.2. уме да по упутству и уз помоћ наставника реализује једноставно истраживање, по-пуни формулар, прикаже резултате у табели/графикону и извести о резултату;

• БИ.1.6.3. зна како да се понаша у лабораторији и на терену и правила о раду и безбедности рада;

• БИ.1.6.4. уме по упутству да изведе унапред постављени експеримент и одговори на једно- ставну хипотезу уз помоћ и навођење наставника.

СРЕДЊИ НИВОСледећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на средњем нивоу.


• БИ.2.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог на карактеристичном биолошком материјалу (препаратима, огледима);

• БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима;

• БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа кола/кла-се;

• БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и про-мена које се дешавају код живих бића у околностима када мањи број чинилаца де-лује на типичне заједнице живих бића или организме.

16



• БИ.2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју обављају у вишећелијским организмима (разлике између биљне и животињске ће-лије, између коштане и мишићне ћелије и сл.);

• БИ.2.2.2. зна и упоређује сличности и разлике између нивоа организације јединке: зна да се ћелије које врше исту функцију групишу и образују ткива, ткива са истом функцијом органе, а органи са истом функцијом системе органа;

• БИ.2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и чо-века;

• БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се производи, складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и да се то назива метаболизам;

• БИ.2.2.5. разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу) сложене (хранљиве) материје;

• БИ.2.2.6. разуме да и у биљној и у животињској ћелији сложене материје могу да се раз-грађују, при чему се ослобађа енергија у процесу који се назива дисање;

• БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи;• БИ.2.2.8. зна да је неопходна координација функција у вишећелијским организмима и зна

који органски системи омогућују ту интеграцију;• БИ.2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у одржавању хомеостазе.


• БИ.2.3.1. разуме основне разлике између полног и бесполног размножавања;• БИ.2.3.2. разуме механизам настанка зигота;• БИ.2.3.3. разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични с

њима;• БИ.2.3.4. зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина;• БИ.2.3.5. уочава да постоје разлике између јединки исте врсте и различитих врста и зна да су

оне настале деловањем еволуционих механизама;• БИ.2.3.6. уочава прилагођеност организама и разуме да током еволуције природно одаби-

рање доводи до прилагођавања организама на услове животне средине.


• БИ.2.4.1. употребљава еколошке појмове у опису типичних ситуација у природи;• БИ.2.4.2. зна и правилно именује делове екосистема, заједница и популација и зна да опише

везе између делова;• БИ.2.4.3. уме да на разноврсним примерима одреди основне материјалне и енергетске то-

кове у екосистему, основне односе исхране и најважнија својства биоценоза и по-пулација;

• БИ.2.4.4. зна да у природи постоји кружење појединих супстанци (воде, угљеника и азота);• БИ.2.4.5. препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на Земљи;• БИ.2.4.6. препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и света

и карактеристичне представнике врста које их насељавају;

17

• БИ.2.4.7. зна да објасни основне прилагођености живих организама на живот у ваздушној, воденој и земљишној средини;

• БИ.2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта, као и значај очувања при-родних ресурса и уштеде енергије;

• БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, при-родних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова).


• БИ.2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља;• БИ.2.5.2. разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних намир-

ница;• БИ.2.5.3. зна како се чува хранљива вредност намирница;• БИ.2.5.4. зна механизме којима загађење животне средине угрожава здравље човека;• БИ.2.5.5. зна механизме деловања хемијских материја на физиолошке процесе у организму и

на понашање (утицај алкохола, различитих врста дроге, енергетских напитака и сл.).

6. Посматрање, мерење и експериментУ области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ на средњем нивоу ученик/-ца:

• БИ.2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује подат-ке и извести о резултату;

• БИ.2.6.2. зна шта је грешка инструмента и прецизност мерења и уме по упутству да калибри-ше инструмент;

• БИ.2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума, и да коментарише резултат;

• БИ.2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави хипотезу, формира и ре-ализује једноставан експеримент и извести о резултату.

НАПРЕДНИ НИВОСледећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на напредном нивоу.


• БИ.3.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајеви-ма и у атипичним примерима (вируси, делови организама, плодови и сл.);

• БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо или као неживо;• БИ.3.1.3. разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их примени

у атипичним случајевима;• БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа класе/реда

најважнијих група;• БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и про-

мена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама.

18



• БИ.3.2.1. зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и чо-века;

• БИ.3.2.2. разуме морфолошку повезаност појединих нивоа организације и њихову међусоб-ну функционалну условљеност;

• БИ.3.2.3. разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функције током еволуције;• БИ.3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног понашања неопходна функционална

интеграција више система органа и разуме значај такве интеграције понашања за преживљавање;

• БИ.3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функције јединке током живот-ног циклуса;

• БИ.3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који ин-формишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног система);

• БИ.3.2.7. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који реа-гују на промене у околини и карактеристике органа који враћају организам у равно-тежу онда када је из ње избачен (стресно стање – улога ендокриног система);

• БИ.3.2.8. зна и разуме које су последице стресног стања по организам.


• БИ.3.3.1. разуме разлику између телесних и полних ћелија у погледу хромозома и деоба;• БИ.3.3.2. разуме да полне ћелије настају од посебних ћелија у организму;• БИ.3.3.3. зна функцију генетичког материјала и његову основну улогу у ћелији;• БИ.3.3.4. зна да је број хромозома у ћелији карактеристика врсте;• БИ.3.3.5. разуме како различити еволуциони механизми, мењајући учесталост особина у по-

пулацијама, доводе до еволуције;• БИ.3.3.6. разуме да човек може да утиче на смер и брзину еволуционих промена својих попу-

лација и популација других врста.


• БИ.3.4.1. уме да објасни како различити делови екосистема утичу један на други, као и међу-собне односе популација у биоценози;

• БИ.3.4.2. разуме да се уз материјалне токове увек преноси и енергија и обратно и интерпре-тира односе исхране у екосистему (аутотрофне, хетеротрофне, сапротрофне живот-не комплексе, ланце исхране и трофичке пирамиде);

• БИ.3.4.3. разуме значај кружења појединих супстанци у природи (воде, угљеника и азота);• БИ.3.4.4. разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација;• БИ.3.4.5. предвиђа на основу задатих услова средине тип екосистема који у тим условима

настаје;• БИ.3.4.6. познаје механизме којима развој човечанства изазива промене у природи (утицај

киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене);

19

• БИ.3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодивер-зитета;

• БИ.3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете.


• БИ.3.5.1. познаје узроке и физиолошке последице заразних болести;• БИ.3.5.2. познаје основне принципе лечења заразних и других болести;• БИ.3.5.3. разуме основне биолошке процесе који леже у основи физиолошки правилне

исхране;• БИ.3.5.4. познаје главне компоненте намирница и њихову хранљиву вредност;• БИ.3.5.5. познаје симптоме и главне карактеристике болести метаболизма и узроке због

којих настају (гојазност, анорексија, булимија, шећерна болест);• БИ.3.5.6. разуме механизме поремећаја функције појединих органа;• БИ.3.5.7. познаје основне биолошке механизме који доводе до развијања болести зави-

сности;• БИ.3.5.8. разуме механизме стресног стања и утицај јаких негативних емоција на физиоло-

шке процесе у организму и на понашање појединца.

6. Посматрање, мерење и експериментУ области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ на напредном нивоу ученик/-ца:

• БИ.3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно прикупљање података;

• БИ.3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата;

• БИ.3.6.3. уме самостално да прави графиконе и табеле према два критеријума уз детаљан извештај;

• БИ.3.6.4. разуме значај контроле и пробе у експерименту (варирање једног/више фактора), уме да постави хипотезу и извуче закључак;

• БИ.3.6.5. зна, уз одговарајуће навођење наставника, самостално да осмисли, реализује и из-вести о експерименту на примеру који сам одабере.

20


2.2. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа по наставним темама из наставног предмета биологија у шестом разреду4

Ученици се на настави биологије у шестом разреду упознају с карактеристикама одређених група животиња, значајем животиња за природу и човека, одговорним односом према живо-тињама, природи и себи ради заштите животиња и спречавања различитих болести чији су изази-вачи животиње.

Табела бр. 2.2.1. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима

Ниво Знања и вештине ученика

ОСН

ОВН

И

Препознаје, именује и објашњава основна чињеничка знања о типичним, добро познатим биолошким феноменима и једноставним процесима.

Познаје основну, за општу културу важну биолошку терминологију.

Изводи једноставна закључивања и уопштавања (на основу понуђених јасних одговора и/или једноставног визуелног оквира).

Решава једноставне биолошке проблеме и проблемске ситуације с јасним захтевом, малим бројем корака у закључивању и очигледним узрочно-последичним везама.

У практичном раду уме да изведе једноставна истраживања с јасно дефинисаном процедуром.

Има функционална знања која су важна за решавање свакодневних животних ситуација.

СРЕД

ЊИ

(под

разу

мев

а се

да

учен

ик и

ма

сва

знањ

а и

веш

тине

с п

рвог

нив

оа)

Познаје репрезентативне феномене и процесе у биологији.

Познаје и активно користи основну стручну терминологију.

Способан је да уопштава и повезује градиво када су односи јасно видљиви и по узору на познате моделе закључивања.

Разуме једноставна објашњења и активно их користи.

Даје једноставна предвиђања за типичне ситуације (с неколико захтева, два-три корака у закључивању и једноставним узрочно-последичним везама).

У практичном раду уме да реализује процедуру прикупљања, бележења и интерпретирања података, уз асистенцију и чврсто вођење.

Може, уз помоћ наставника, да постави једноставну хипотезу и осмисли једноставан експеримент за њену проверу.

Разуме значај проверавања у науци.

4 Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија, Република Србија, Министарство просвете, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2010.

21

НАП

РЕД

НИ

(под

разу

мев

а се

да

учен

ик и

ма

сва

знањ

а и

веш

тине

с

прет

ходн

а дв

а ни

воа)

Познаје и активно користи биолошку стручну терминологију.

Способан је да уопштава, повезује и интерпретира градиво. Активно примењује и самостално смишља сложенија објашњења која захтевају увиђање мање очигледних веза између појава, повезивање више фактора и познавање специфичних механизама.

Решава биолошке проблеме и проблемске ситуације с више захтева, више корака у закључивању и са сложенијим сплетом узрочно-последичних веза.

Даје сложенија предвиђања (на основу вероватноће) и уме да провери њихову тачност.

У практичном раду уме да изведе истраживање које је сложено/квантитативно, с вишеструком каузалношћу и исходима.

Способан је да систематично прикупља, излаже и уопштава резултате истраживања и разуме зашто је систематичност важна.

Способан је за аналитичко и синтетичко мишљење, уме да верификује хипотезу, познаје основе алгоритамског и процесног размишљања и разуме значај проверљивости и критичности знања.

Способан је да успешно настави даље школовање.

2.3. Знања и вештине које ученици треба да стекну после реализације сваке наставне теме у шестом разреду

Наставна тема: Увод

У уводном делу треба поновити царства животиња, упознати се са систематским катего-ријама и урадити упоредни преглед грађе праживотиња како би се ученици подсетили наставног садржаја обрађеног у петом разреду и надоградили га.

На крају обраде ове теме ученик треба да:– уме да наведе називе пет царстава и познаје њихове типичне представнике;– уме да наведе основне карактеристике живог света;– препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању животиња;– зна да постоје просторне и временске промене код живих бића;– зна шта је систематика и уме да наведе систематске категорије.

Наставна тема: Праживотиње

У оквиру ове теме ученици допуњују знања о праживотињама, упознају се с неким специ-фичностима праживотиња, болестима које оне изазивају и мерама превенције.

После обраде ове теме ученик треба да:– зна да су праживотиње саграђенe од једне ћелије у којој се одвијају сви карактери-

стични животни процеси и зна основне карактеристике грађе ћелије праживотиња;

22


– зна основне функције које се обављају на нивоу организама који припадају пражи-вотињама (амебе, бичари, трепљари, спорозое);

– разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном и познаје начине и специфичности исхране представника праживотиња;

– разуме животне процесе карактеристичне за организме који припадају праживо-тињама (дисање, надражљивост, покретљивост, растење, развиће, размножавање);

– зна да праживотиње функционишу као независне целине у сталној интеракцији с околином;

– уме да уз навођење прикупља податке о праживотињама, систематизује податке и извести о резултату;

– уме да користи микроскоп и познаје технику микроскопирањa.

Може се закључити да претходне две теме имају додирних тачака с наставним садржајима који су обрађени у петом разреду. У табели која следи дат је приказ корелације тема из петог и шестог разреда.

Табела бр. 2.3.1. Приказ корелације тема из петог и шестог разреда

Садржаји који су обрађени у петом разреду Садржаји који се обрађују шестом разреду

Наставна тема Наставна јединица Наставна јединица Наставна

тема

ОСО

БИН

Е Ж

ИВИ

Х БИ

ЋА

И Р

АЗН

ОВР

СНО

СТ Ж

ИВО

Г СВ

ЕТА

ЋелијаОсновне разлике између биљака, гљива и животиња

УВО

Д

Једноћелијски и вишећелијски организми

Једноћелијски и вишећелијски организми

Праживотиње – хетеротрофни протисти, једноћелијска организација и разноврсностКласификација живих бића

Царство протиста

Амебе – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност и значај

ПРА

ЖИ

ВОТИ

ЊЕ

Бичари – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност, значај и колонијалност

Праживотиње, бичари и амебе

Трепљари – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност и значај

Паразитске праживотиње – начин преношења и мере превенције

Упоредни преглед грађе праживотиња

УВО

Д

Техника микроскопирањаЖивот у капи воде – посматрање слатководног живог света под микроскопом

23

Наставна тема: Царство животиња

Наставна тема Царство животиња велика је целина у оквиру које се обрађују основне ка-рактеристике животиња и њихова разноврсност – од оних с најједноставнијом до оних с веома сложеном грађом.

Ученик у оквиру ове теме треба да:– зна основне карактеристике грађе животиња;– познаје основну организацију органа животиња у којима се одвијају различити живот-

ни процеси;– разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном и зна

начине исхране животиња;– разуме да су поједини животни процеси заједнички за сва жива бића;– зна у којим стаништима живе одређене врсте животиња и начине прилагођавања так-

вим условима живота;– зна како организми дишу у зависности од средине у којој живе, како се крећу и на који

су се начин прилагодили одређеном начину кретања;– зна основне појмове о процесима размножавања и развића одређених група живо-

тиња;– зна које болести могу настати као последица контакта с неким животињама и мере

превенције;– може да препозна представнике неких група животиња;– уме да примени стечена знања у различитим ситуацијама.

Наставна тема: Угроженост и заштита животиња

У оквиру ове теме ученик треба да:– зна шта је биодиверзитет и какав је његов значај;– зна на који начин развој човечанства изазива промене у природи и негативно делује

на опстанак животињских врста;– познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодивер-

зитета;– развије хумани однос према животињама.

Наставна тема: Увод у еволуцију живог света

После обраде ове наставне теме ученик треба да:– зна основне научне чињенице о еволуцији живота на Земљи;– зна геолошка доба;– зна да живот на Земљи има заједничко порекло с чијом се историјом можемо упозна-

ти на основу фосилних остатака;– зна да је природно одабирање основни механизам прилагођавања организама;– разуме на чему се заснива процес еволуције и куда води даљи развој живог света.

24


2.4. Примери задатака по областима наставног предмета биологија, усклађени са стандардима ученичких постигнућа

Област Особине живих бића

Ниво основни

Стандард БИ.1.1.1. ученик/-ца уме да наведе основне карактеристике живог света.

Број тачних појмова 5

Упутство за рад Прецртавањем избаци уљезе.

рађање развиће смрт једноћелијска грађа

исхрана старење трчање митарење

дисање летење раст размножавање



Стандард БИ.1.1.3. ученик/-ца препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња.

Упутство за рад У празна поља у табели упиши одговарајуће особине.

Особине: аутотрофна исхрана, исхрана, цветање, длака, летење, плодоношење, транспирација, митарење, рађање, сеоба, фотосинтеза, пливање, дисање, сисање, трчање, раст, листање, гмизање, пливање.

Особине биљака Заједничке особине Особине животиња

25



Стандард БИ.1.1.4. ученик/-ца уме да наведе називе пет царстава и познаје њихове типичне представнике.


Упутство за рад Наведи називе царстава у која су сврстана жива бића.

царство

царство

царство

царство

царство



Стандард БИ.1.1.4. ученик/-ца уме да наведе називе пет царстава и познаје њихове типичне представнике.


Упутство за рад Наведене организме сврстај у одговарајуће царство.

парамецијум, зелена жаба, шампињон, зелена еуглена, буковача, ХИВ вирус, буква, маслачак, детелина, модрозелене бактерије

Царство Назив организма

монера

протиста

гљива

биљака

животиња

26




Стандард БИ.1.1.5. ученик/-ца зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне чињенице о томе.


Упутство за рад Заокружи број испред тачног одговора.

Шта од наведеног животиње не раде зими?

1. Врабац цвркуће.

2. Зец скаче када је у опасности.

3. Пчеле опрашују цветове.

4. Рибе пливају.

Област Јединство грађе и функције као основа живота


Стандард БИ.1.2.1. ученик/-ца зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије.



Тело амебе обавијено је:

1. ћелијском мембраном,

2. ћелијским зидом,

3. тврдом опном.



Стандард БИ.1.2.1. ученик/-ца зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије.



Амебе често имају једну контрактилну вакуолу која им служи за регулисање:

1. хранљивих материја,

2. избацивање течности,

3. количине воде у цитоплазми.

27



Стандард БИ.1.2.3. ученик/-ца зна основне карактеристике грађе биљака, живо-тиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма.

Упутство за рад Одговори на питања.

1. Која је улога знојних жлезда код сисара?

2. Шта су шкрге?

3. Како се крећу шкољке?



Стандард БИ.1.2.3. ученик/-ца зна основне карактеристике грађе биљака, живо-тиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма


Упутство за рад Повежи наведене појмове с одговарајућим деловима на слици.

Бич

Очна мрља

Контрактилна вакуола

Ћелијска мембрана

Једро

Хлоропласт

28




Стандард БИ.1.2.6. ученик/-ца разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање, надражљивост, покретљивост, растење, развиће, размножавање).


Упутство за рад На линијама испод текста упиши животне процесе који су заједнички за наведена жива бића.

Иако припадају различитим групама организама, љубичица, коњ и амеба обављају неке животне процесе који су заједнички за сва жива бића.

_______________________ , _______________________ , _______________________ ,

_______________________ , _______________________ , _______________________ .

Област Наслеђивање и еволуција


Стандард БИ.1.3.1. ученик/-ца разуме да јединка једне врсте даје потомке исте врсте.

Упутство за рад Повежи појмове с леве стране с одговарајућим појмовима на десној страни.

маче кокошка

теле кобила

пиле мачка

ждребе крава

Област Наслеђивање и еволуција


Стандард БИ.1.3.2. ученик/-ца зна основне појмове о процесима размножавања.


Амеба и зелена еуглена размножавају се тако што се поделе на два дела.

Како се зове такав начин размножавања:

1. подела,

2. бесполно размножавање,

3. деоба,

4. бесполно размножавање простом деобом?

29



Стандард БИ.2.1.1. ученик/-ца примењује критеријуме за разликовање живог од неживог на карактеристичном биолошком материјалу (препаратима, огледима).

Упутство за рад У тексту су неке речи подвучене. Међу њима пронађи оне које означавају неживу природу и жива бића; препиши их у одговарајуће поље.

У једној малој бари вода је веома мутна, Сунчева светлост не може да продире у дубље слојеве воде, али ту ипак живи веома велики број организама. Шарани се слободно крећу по води, а барске шкољке живе заривене у муљ. Жабе у бари полажу јаја која се лепе за листове подводних биљака. Око баре се налази трска. Између стабала трске крију се барске птице и ту се гнезде.

Речи које означавају неживу природу Речи које означавају живу природу



Стандард БИ.2.1.2. ученик/-ца познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима.

Упутство за рад Одреди које су особине карактеристичне само за биљке, које само за животиње, а које су им заједничке. Особине упиши у одговарајуће поље у табели.

Особине живих бића: цвета у пролеће; има сложене очи; кад наступе повољни услови, размножавају се; треба да расту да би достигли полну зрелост; пресвлаче се; реагују на сунчеву светлост; хране се аутотрофно; кад угледају плен, трче да би га ухватиле; за дисање користе кисеоник.

Особине биљака Заједничке особине Особине животиња

30



Ниво средњи

Стандард БИ.2.1.3. ученик/-ца познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа кола/класе.

Упутство за рад Заокружи слово испред тачног одговора.

Пронађи биолошки критеријум по којем се животиње сврставају у рибе.

а) Пливају перајима.

б) Живе у слаткој и морској води.

в) Имају хорду.

г) Човек их користи у исхрани.




Упутство за рад Групе животиња (класе/редови) међусобно се разликују по одређеним особинама. Повежи групе животиња (класе/редове) (лева колона) с њиховим особинама (десна колона). Једна група особина не припада ниједној групи животиња.

Пужеви Воде сесилан начин живота.

Сунђери Унутрашњи органи налазе се у утробној кеси.

Шкољке Несварене делове хране избацују преко ћелијског аналног отвора.

Птице Неповољне услове превазилазе посебним стањем мировања –

зимским сном.

Сисари Капци су међусобно покретно спојени на леђној страни тела.

Шупљине у костима испуњене су ваздухом.

31




Упутство за рад Групе птица међусобно се разликују по одређеним особинама. Повежи групу (редове) птица (лева колона) с њеним представником (десна колона). Један представник не припада ниједној групи (реду) птица.

кукавице гугутка

ждралови и барске коке ћук

голубови дропља

сове кукавица

грабљивице јастреб

царић




Упутство за рад Групе инсеката међусобно се разликују по одређеним особинама. Повежи групу (редове) инсеката (лева колона) с њеним представником (десна колона). Један представник не припада ниједној групи (реду) инсеката.

стенице гусеница

лептири котрљан

правокрилци мољац

двокрилци ватрена стеница

тврдокрилци мува

скакавац

32




Стандард БИ.2.1.4. ученик/-ца уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када мањи број чинилаца делује на типичне заједнице живих бића или организме.


Упутство за рад Подвуци тачан одговор.

Амеба је организам који живи у води. Када наступи хладно време, око тела амебе формира се заштитна опна која се назива:

еластична опна, заштитни омотач, циста, омотач, цистична опна.



Стандард БИ.2.2.3. ученик/-ца зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека.


длака коштане или рожне плоче

крљушти чврст, понекад и еластичан заштитни слој

кутикула рожне творевине



Стандард БИ.2.2.3. ученик/-ца зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека.

Упутство за рад На линији поред слике напиши називе органа који служе за кретање приказане животиње.

33


Ниво напредни

Стандард БИ.3.2.1. ученик/-ца зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и човека.


Птице могу да лете зато што имају:

1. моћ летења;

2. шупље кости и јаке грудне мишиће;

3. крила, јаке грудне мишиће и шупље кости;

4. јаке мишиће и крила на којима је перје.


Ниво напредни

Стандард БИ.3.2.1. ученик/-ца зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и човека.


жаока дугачак наставак у облику цевчице кроз који женке опнокрилаца полажу јаја

легалица игличаста бодља на крају тела оса и пчела

јетра мишићави желудац код птица

бубац орган који лучи сокове за варење

34


3. ХОРИЗОНТА ЛНА, ВЕРТИКА ЛНА И ДИЈАГОНА ЛНА КОРЕ ЛАЦИЈА

Корелација представља повезивање садржаја наставних предмета који имају сличности и додирних тачака. Она је могућа унутар једног и различитих наставних предмета. Наставне ак-тивности треба да се прожимају и допуњују како би се једна иста тема или појам сагледали с различитих становишта – географског, историјског, језичког, математичког, физичког, хемијског, техничког, ликовног, музичког или неког другог, а све ради бољег разумевања и примене стече-них знања.

Корелација се може успоставити и с ваннаставним активностима (еколошка секција, ли-ковна секција, чувари природе, грађанско васпитање и др.). Она омогућава да се знања из једне наставне области примене у пракси и сагледавању и решавању сличних проблема у другим на-ставним областима и активностима. Корелацијом се развија и научно мишљење. Корелација у настави биологије може бити вертикална, хоризонтална и дијагонална.

Вертикална корелација представља повезивање наставног садржаја који је обрађен и наставног садржаја који ће се обрадити из истог предмета у истом или неком другом разреду, на пример „Царство животиња” у шестом и „Разноврсност екосистема” у осмом разреду.

Хоризонтална корелација јесте повезивање биолошких наставних садржаја с наставним садржајима других наставних предмета који се обрађују истовремено.

Дијагонална корелација подразумева повезивање наставних садржаја биологије са садр-жајима других наставних предмета који се обрађују у различито време, на пример „Сисари” (биоло-гија шести разред) и „Производи од коже” (техничко и информатичко образовање за пети разред).

Табела 3.1. Bертикална корелација у настави биологије у шестом разреду

Наставна тема

Обрађене наставне јединице

Наставне јединице које се обрађују

Праживотње

Разноврсност живог света

Основне разлике између биљака, гљива и животиња

Праживотиње – хетеротрофни протисти Једноћелијска организација и разноврсност

ПраживотињеАмебе – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност и значај

Праживотиње. АмебеБичари – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност, значај и колонијалност

Праживотиње Амебе. Бичари

Праживотиње, бичари и амебе


35

Праживотње

Праживотиње Амебе. Бичари

Паразитске праживотиње – начин преношења и мере превенције

Праживотиње. Амебе Бичари. Трепљари

Упоредни преглед грађе праживотиња

Амебе. Бичари. ТрепљариЖивот у капи воде – посматрање слатководног живог света под микроскопом

Разноврсност живог света Праживотиње. Амебе Бичари. Трепљари

Разноврсност и подела живог света – праживотиње

Царство животиња

Разноврсност живог светаЦарство животиња – настанaк, развој и разноврсност животиња

Настанaк, развој и разноврсност животиња

Сунђери – начин живота, разноврсност и значај

Настанaк, развој и разноврсност животиња Сунђери

Дупљари – начин живота, разноврсност и значај

Настанaк, развој и разноврсност животиња Дупљари

Пљоснати црви – животни простор, начин живота и грађа тела

Пљоснати црви

Паразитски пљоснати црви – метиљи и пантљичаре

Ваљкасти црви – животни простор, начин живота, грађа тела и разноврсност

Ваљкасти црви

Чланковити црви – животни простор, начин живота, грађа тела, разноврсност

Мекушци – животни простор, начин живота, разноврсност и грађа тела

Мекушци Разноврсност мекушаца и значај

Чланковити црви Зглавкари – опште одлике и разноврсност

ЗглавкариРакови – животни простор, начин живота, грађа тела, разноврсност и значај

Зглавкари. РаковиПауци – животни простор, начин живота, грађа тела, разноврсност и значај

Зглавкари. Ракови. ПауциШкорпије, крпељи, стоноге – начин живота, телесна организација, разноврсност и значај

Зглавкари. Ракови. Пауци Шкорпије

Инсекти – животни простор, грађа тела

36



ИнсектиРазноврсност инсеката. Улога инсеката у природи и значај за човека

МекушциБодљокошци – животни простор, спољашња грађа и разноврсност

Сунђери. Дупљари. Црви Зглавкари. Бодљокошци

Упоредни преглед грађе сунђера, црва, мекушаца, зглавкара и бодљокожаца

Хордати – основне одлике (копљаче). Разноврсност хордата

Хордати Особине кичмењака

Особине кичмењакаРибе – начин живота, грађа тела и корелација са животним стаништем

Особине кичмењака. Рибе

Разноврсност риба

Водоземци – прелазак на копнени начин живота, грађа тела, размножавање и развиће. Разноврсност, корелација са стаништем

Особине кичмењакаВодоземци

Водоземци – грађа тела, начин живота и разноврсност

Гмизавци – грађа тела, начин живота, корелација са стаништем и размножавање

Особине кичмењака. ГмизавциПтице – начин живота, грађа тела, корелација са стаништем, размножавање и брига о потомству

Особине кичмењака. Птице Сеоба птица, разноврсност и значај птица

Особине кичмењака. ПтицеСисари – начин живота, грађа, корелација са стаништем. Размножавање и развиће, брига о потомству

Особине кичмењака. СисариМиграција и зимски сан, разноврсност и значај сисара

Угроженост и заштита животиња

Царство животиња Разноврсност царства животиња – биодиверзитет, фактори угрожавања, значај заштите

Разноврсност животиња, биодиверзитета и заштита животиња

Суживот људи и животиња

Одговоран однос према животињама

Увод у еволуцију

живог света

Изумрли гмизавци. Царство животиња

Живот на Земљи – докази еволуциjе

Геолошка доба – календар живота

Царство животиња Борба за опстанак – Чарлс Дарвин

Изумрли гмизавци. Царство животиња

Еволуција живог света на Земљи, докази и теорије еволуције

37

Из табеле се може закључити да је у настави биологије у шестом разреду веома заступљена вертикална корелација. Наставне јединице поређане су хронолошки и свака има додирних тача-ка с онима које су претходно обрађене.

Осим вертикалне унутарпредметне корелације у једном разреду, могућа је и унутарпре-дметна корелација у различитим разредима, У табели 3.2. дат је пример корелације наставног садржаја биологије у петом разреду с наставним садржајем истог предмета у шестом разреду.

Табела бр. 3.2. Вертикална корелација наставног садржаја биологије у петом и шестом разреду

Садржаји који су обрађени у петом разреду

Садржаји који се обрађују у шестом разреду

Наставна тема Наставна јединица Наставна јединица Наставна

тема

Особине живих бића и класификација живог света

Особине живих бића Класификација живих бића

Разноврсност живог светаУвод

Царство биљака Царство гљива

Царство биљака. Гљиве

Основне разлике између биљака, гљива и животиња

Особине живих бића и класификација живог света

Биологија – наука о животу

Особине живих бића. Ћелија Једноћелијски и вишећелијски организми Класификација живих бићаЦарство протистаУвеличавајући инструменти

Праживотиње – хетеротрофни протисти. Једноћелијска организација и разноврсност

Праживотиње

Амебе – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност и значај

Бичари – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност, значај и колонијалност


Паразитске праживотиње

Живот у капи воде

Свет животиња – настанaк и развој животиња, разноврсност главних група


Биолошка разноврсност – значај и заштита

Угроженост и очување биљака, алги и гљива и биолошка разноврсност

Разноврсност царства животиња – биодиверзитет, фактори угрожавања, значај заштите

Угроженост и заштита животињаРазноврсност животиња,

биодиверзитет и заштита животињаОсобине живих бића и разноврсност живог света. Алге и царство биљака

Живот на Земљи – докази еволуциjе Увод у еволуцију

живог светаГеолошка доба – календар живота

38


Неке наставне јединице које се обрађују у шестом разреду, посебно наставна тема „Пражи-вотиње”, темеље се на знању које су ученици стекли из биологије у петом разреду. Корелација наставног садржаја петог и шестог разреда ученицима олакшава рад и пружа добру основу за усвајање и надоградњу знања у оквиру ове теме.

Вертикална корелација могућа је и између градива биологије за шести разред и дела на-ставног садржаја природних предмета из првог циклуса обавезног образовања. Знања стечена у првом циклусу основношколског образовања представљају темељ за наставне садржаје који се обрађују у другом циклусу образовања (предметна настава).

Наставни програм биологије за шести разред надовезује се на неке садржаје наставних предмета: познавање природе и друштва (трећи и четврти разред), чувари природе (трећи и чет-врти разред), свет око нас (први и други разред), у оквиру којих су ученици стекли нека сазнања о себи, биљном и животињском свету и животним процесима и појавама.

Табела бр. 3.3. Корелација садржаја биологије за шести разред и сродних предмета у првом циклусу основношколског образовања

Наставна тема

Наставна јединица Наставна јединицаНаставна

тема

Свет око нас 1. разред Биологија 6. разред

Осо-бине

живих бића

Заједничке особине живих бића

Разноврсност живог света Увод

При-рода

је наш зајед-нички

дом

Живе у бари и око ње

Праживотиње. Сунђери. ДупљариПљоснати црви. Ваљкасти црви Мекушци. Чланковити црви. Зглавкари Водоземци. Гмизавци. Птице. Сисари

Праживо-тиње


Живе на ливадиПљоснати црви. Ваљкасти црви Мекушци. Чланковити црви. Зглавкари Водоземци. Гмизавци. Птице. Сисари

Шумске посластице и приче

Пљоснати црви. Ваљкасти црви Мекушци. Чланковити црви. Зглавкари Водоземци. Гмизавци. Птице. Сисари

Мој однос према живој и неживој природи

Фактори угрожавања и заштита животиња

Хајде да гајимо

Човек и животињеСуживот људи и животиња, одговоран однос према животињама

Угроже-ност и

заштита

Млеко и млечни производи Сисари Царство животињаМесо и јаја Птице

39

Свет око нас 2. разред Биологија 6. разред

Жива при-рода

Заједничке особине живих бића

Разноврсност живог света Увод

Животиње као део живе природе

Фактори угрожавања и значај заштите животиња Угроже-

ност и заштита

животиња

Разноврсност животиња

Разноврсност царства животиња и биодиверзитет

Значај животиња за човека

Суживот људи и животиња, одговоран однос према животињама

Чувари природе 2. разред Биологија 6. разред

Природне промене и појаве у животној средини

Жабац Крака ВодоземциЦарство

животињаЖиви свет


Заштита животне средине

и заштита здравља

Бринем о животињама из своје околине Фактори угрожавања и значај заштите

животиња

Угроже-ност и

заштита животињаУгрожене животиње

Чувари природе 4. разред Биологија 6. разред

Гајење биљака и животињаСуживот људи и животиња, одговоран однос према животињама Угроже-

ност изаштита живо-тиња

Ретке и угрожене биљке и животињеФактори угрожавања и значај заштите животиња

Биљни и животињски светРазноврсност царства животиња и биодиверзитет

Пуж на путу Мекушци Царство живо-тиња

Посматрање птицаПтице

Белоглави суп

Природа и друштво 4. разред Биологија 6. разред

Рад, енергија и производња

Домаће животиње и гајење биљака

Суживот људи и животиња, одговоран однос према животињама Угроже

ност и заштита

живо-тиња

Сусрет с при-родом

Биљни и животињски свет


Ретке и угрожене биљке и животиње

Фактори угрожавања и значај заштите животиња

Груписање живог света Разноврсност живог света Увод

40


У настави биологије за шести разред полази се од несистематизованих знања ученика и иде се ка општим, научно заснованим, систематизованим знањима из зоологије, која се изучава у шестом разреду.

Када се планира обрада наставне јединице, потребно је интегрисати градиво, како оно које се обрађује у настави биологије тако и оно из других предмета.

Допуњавањем, систематизовањем и повезивањем с научним сазнањима, знања ученика се надограђују, проверавају и примењују. Запажање, анализа, закључивање о основним карак-теристикама, начинима прилагођавања, грађи и функционисању животиња, и уочавање њихове међусобне повезаности, треба да буду основа свих активности у реализацији наставног програ-ма, јер је то одличан подстицај за развој сазнајних способности ученика.

Пуно остварење програма, чији је циљ стицање знања, формирање вештина, усвајање ста-вова и вредности, подразумева и корелацију с обавезним и изборним наставним предметима и ваннаставним активностима.

Наставни садржаји биологије за шести разред нису тесно повезани с наставним садржаји-ма других предмета.

Корелација биологије с географијом. С наставним садржајем биологије повезане су две теме из географије за шести разред: „Регионална географија Европе” и „Регионална географија ваневропских континената”.

Корелација биологије с техничким и информатичким образовањем. С наставним садржајем биологије за шести разред повезана је наставна јединица из техничког и информатич-ког образовања: „Производи од коже”.

Корелација биологије с ликовном културом. У шестом разреду веома је добра јер се на часовима биологије цртају различите шеме грађе животиња. За то се могу користити разне технике – ликовно обликовање, вајање, глина, пластелин, дуборез, сликање – које подстичу дечју ликовну изражајност.

Пример: обликовање изгледа амебе, бичара и трепљара од пластелина, обликовање изгле-да диносауруса од глине и др.

Корелација биологије и информатике и рачунарства. Корелација ова два наставна предмета огледа се у томе што ученици користе интернет за важне информације, за преузимање текстова и слика с различитих сајтова, потребних у настави биологије за израду презентација и др.

Корелација биологије и српског језика. На часовима српског језика у основној школи ученици стичу различита знања која могу применити у свакодневном животу и учењу, па и у са- владавању градива биологије.

Корелација српског језика и биологије остварује се на различите начине.• Знање стечено на часовима српског језика о извештавању као облику изражавања ђаци

могу да примењују извештавајући о неким појавама и процесима у биологији, на пример о резултатима праћења животних процеса код животиња.

• Знање о дескрипцији стечено у настави српског језика ђаци на часовима биологије могу да примене описујући неке врсте животиња или њихове особине, на пример изглед пужа, кишне глисте, шкољке, птице, рибе, зеца итд.

41

• Писмено изражавање у настави биологије заступљено је у виду писмених одговора на пи-тања постављена у писменој форми, рад на задацима, записивање и дефинисање важних појмова, уз поштовање правописних правила.

• Знање о дискусији ђаци могу применити дискутујући на одређену тему из биологије, на пример о факторима угрожавања и значају заштите животиња.

• Након стечених одговарајућих знања из биологије, ученици обликују своје одговоре, побољшавају усмено и писмено изражавање и лични став према живом свету – живо-тињама.

• Коришћењем и читањем литературе (енциклопедија, часописа...) такође се успоставља корелација између српског језика и биологије и развија изражајност и писменост.

• У настави биологије у шестом разреду, ради бољег упознавања с грађом неких животиња, може се применити и метода демонстрације, на пример дисекција рибе и показивање и описивање унутрашњих органа.

42


4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Примена различитих наставних метода у настави биологије треба да омогући заједнички рад наставника и ученика у остваривању планираних образовно-васпитних задатака, при чему ученици надогрaђују постојећа и стичу нова знања и развијају своје способности.

У настави биологије за шести разред веома су ефикасне оне методе које ученика стављају у активан положај.

Избор наставних метода и њихова примена зависе од дидактичких циљева, наставног садражаја који се обрађује, услова за рад, узраста ученика и природе наставног предмета. Пра-вилан избор и примена наставних метода омогућавају квалитетно усвајање знања и развијање способности и навика неопходних за даљи рад, школовање или живот ученика. Зато треба во-дити рачуна о томе да изабране методе ђацима омогуће да лако усвајају знање и да оно буде трајно.

4.1. Вербално-текстуалне методе

Монолошка метода је облик вербалног излагања наставног градива ученицима. Моно-лошка метода може бити: описивање, приповедање, извештавање и предавање. У настави би-ологије најчешће се користи на часовима обраде новог градива, када ученици немају довољно предзнања о наставном садржају који се обрађује и не могу га довести у везу с неким раније обрађеним, на пример „Грађа сунђера и дупљара”. Ова метода користи се и онда када је потреб-но објаснити неке делове садржаја или појмове, на пример кретање и исхрану амеба, исхрану трепљара, облике и процес развића инсеката, грађу нервног система и облик бесполног размно-жавања дупљара, дисање риба, кретање бодљокожаца итд.

Дијалошка наставна метода подразумева разговор наставника и ученика. Најефикаснија је током утврђивања градива и проверавања знања, али и у уводном делу часа када се треба подсетити стеченог знања, као и током обраде када нов наставни садржај можемо повезати с већ познатим појмовима и искуствима. Пример: упознавање са животном средином, грађом и живот-ним процесима бичара и повезивање стеченог знања о амебама (животна средина, цитоплазма, хранљиве, контрактилне вакуоле).

Дијалошка метода се користи и када желимо да повежемо наставне садржаје двају предме-та, на пример биологије и географије (распрострањеност неких живих бића на Земљи).

Квалитет дијалога у великој мери зависи и од питања. Питања треба поставити читавом одељењу, а не појединцу, и омогућити сваком ученику да саопшти своје мишљење. Питања могу бити повезана с неким животним ситуацијама или искуствима, на пример: Како сте се осећали и шта сте приметили када вас је ожарила медуза? Шта сте осетили после уједа осе? Како се можемо заштитити од заразних болести које преносе инсекти?

Метода писмених радова у настави биологије користи се за описивање и извештавање. Примењује се када је потребно да ученици с више детаља, потпуније и објективније представе

43

поједине природне процесе, својства и одлике живих бића, узрочно-последичне везе међу поја-вама, као и да известе о резултатима праћења неких појава (сеоба птица, зимски сан, кретање неких животиња). Извештавање може бити индивидуално и групно. Метода писмених радова обухвата и домаће задатке, рад у наставним листићима и др.

Текстуална наставна метода омогућава ученицима да се упознају с текстом као извором знања. Користи се за утврђивање, проширивање, продубљивање и систематизовање знања.

У настави биологије користе се уџбеник, радне свеске са задацима, радни листови за инди-видуални или групни рад, текстуални задаци, чланци и научнопопуларна литература, енцикло-педије о животињама, текстови на интернету. Овом методом ученици стичу нова и продубљују стечена знања, а наставник може да илуструје и допуњује своје излагање у току часа.

Текстуална наставна метода подстиче лепо изражавање ученика, учи их да правилно ко-ристе појмове, развија њихову писменост, интересовање и активност и допуњује њихову даро-витост.

4.2. Визуелне методе

Демонстративна наставна метода има широку примену у настави биологије. Она под-разумева принцип очигледности, тј. показивање предмета, на пример препарираних делова тела животиња, микроскопирање делова или читавог тела животиња (амебе, бичари, трепљари), из-гледа живих бића у природној величини, модела, слика и др. Овом методом могу се пратити и неке појаве и стања, на пример кретање кишне глисте, мрава, пужа и др.

Ова метода може се користити у свим фазама наставе у комбинацији с другим методама рада. Посматрањем наставних средстава и процеса ученици стичу ефикаснија и трајнија знања о одређеним појмовима и законитостима. Да би ова метода била функционална, наставник треба добро да испланира и упути ученике шта, како и зашто треба да посматрају у одређеном тренут-ку. Демонстративна метода веома је ефикасна приликом израде препарата, када наставник даје упутства и демонстрира тај поступак, а незаменљива је када је реч о дисекцији рибе.

Илустративна метода веома је важна на часовима на којима се обрађују делови тела жи-вотиња. Ако нисмо у могућности да применимо демонстративну методу, онда користимо илу-страције и цртање, на пример грађе тела животиња које су представници целе групе (приказ грађе пужа, шкољке, кишне глисте и др.).

Ова метода користи се и за проверу наученог обележавањем или цртањем слике, као и приликом израде графикона, дијаграма, табела и шема. На тај начин ученици лакше схватају гра-диво и стичу реалнију слику о одређеним појавама, процесима, објектима и апстрактним појмо-вима. Овом методом успоставља се добра корелација с ликовном културом.

Метода лабораторијског рада незаменљив је део наставе биологије. Она подразумева директан рад ученика с одређеним средствима и прибором (лабораторијски прибор, микроскоп, лупа) на одређеном материјалу (природни, испресовани или препарирани материјал). Настава биологије често захтева и рад ван учионице, у школском дворишту и у природи, где се сакупља материјал за рад на часу (перје птица, љуштуре пужева и др.).

44


Фронтални лабораторијски рад подразумева да сви ученици раде пратећи наставниково показивање лабораторијских операција и огледа. Овакав облик рада уводи ђаке у одређени рад-ни поступак и истовремено им омогућава индивидуалне активности. На пример, сви ученици праве препарате и посматрају под микроскопом грађу бичара или попречни пресек неког дела животињског органа, а затим цртају, описују и др.

Групни лабораторијски рад подразумева да се одељење дели на мање групе. Овакав вид лабораторијског рада може се применити током детерминације: групама се могу поделити два--три препарирана инсекта или љуштуре пужева или шкољки, које треба да препознају, а потом класификују у одређене групе или систематске категорије.

Лабораторијски рад може бити и индивидуални: сваки ученик добије одређени задатак с одређеним циљем. У оваквом облику рада помоћ наставника своди се на најмању меру. Ученици самостално раде, а наставникова помоћ потребна је само у изузетним случајевима.

Индивидуални лабораторијски рад примењује се када ученици овладају техникама рада у лабораторији и стекну сигурност (дисекција рибе).

У реализацији наставног садржаја треба комбиновати различите методе рада јер се тако постиже боља ефективност. Методе се могу комбиновати наизменично или упоредно, а свакако треба обратити пажњу на циљ који желимо да постигнемо.

45

5. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ РАДА

Успешно и савремено планирање у настави биологије подразумева постављање и оствари-вање различитих облика рада у настави, што доприноси бољој рационализацији, осмишљавању, усавршавању и постигнућима. У табели 5. 1. дат је приказ најчешћих облика рада у настави био-логије и њихове карактаристике.

Табела бр. 5.1. Најчешћи облици рада у настави биологије и њихове карактеристике

ОБЛИК РАДА КАРАКТЕРИСТИКЕ

Фронтални обликНаглашена улога наставника.Наставник ради подједнако са свим ученицима у одељењу.

Рад у паровимаМеђусобна сарадња двају ученика. Наставник даје задатке и прати рад. На крају часа анализирају се резултати рада.

Групни рад

Ученици се деле у више група. Групе раде на истом или различитим задацима.Рад група презентује вођа групе.На крају се изводе закључци о резултатима рада.

Индивидуални радСваки ученик ради самостално одређене задатке или сви ученици раде самостално на истом задатку.При крају часа анализирају се резултати рада.

Индивидуализовани радОвај облик рада уважава разлике између ученика. Сваки ученик ради на задацима који су прилагођени његовим способностима и степену знања.

Фронтални облик рада карактерише заједнички рад свих ученика под руководством на-ставника. Иако је економичан, треба га комбиновати с другим облицима рада. У настави био-логије најчешће се користи у уводном делу часа када ученике уводимо у нове садржаје, и/или када су наставни садржаји захтевни, комплексни за тумачање и усвајање, на пример: „Настанак, развој и разноврсност живог света” или „Увод у еволуцију живог света”. Највећа предност фрон-талног облика рада јесте економичност (рационално коришћење времена и простора), а основна слабост то што није прилагођен могућностима сваког ученика, тако да они мање способни имају проблема у остваривању просечних захтева (слабији ученици), а они напреднији бивају спутани у напредовању (бољи ученици).

Фронтални облик рада у комбинацији с дијалошком методом могуће је применити при-ликом обраде наставних јединица: „Разноврсност живог света”, „Праживотиње”, „Мекушци”, „Чланковити црви”, „Зглавкари”, „Рибе”, „Птице”, „Сисари” и др.

Групни облик рада заснива се на заједничком извршавању задатака у групама које оби- чно имају од три до шест ученика. Они на часу раде исти задатак или различите задатке под

46


руководством наставника. Величина групе зависи од наставног садржаја, средстава која се ко-ристе за рад и броја ученика у одељењу. Битно за овај облик рада јесте да рад групе буде укључен у рад целог одељења.

Наставник мора да планира и припрема рад група, да их саставља и даје задужења њи-ховим члановима. Свака група самостално решава задатке, али тако да сваки ученик има свој задатак и иницијативу.

Групе се могу одредити на различите начине, на пример разбрајањем, извлачењем зада-така, папира у боји, сличица, слова, бацањем коцкице и др. Важно је да у њима буду ученици различитих нивоа знања. Наставник може да формира групе и на основу интересовања ученика. Он даје упутства за рад, писмено или усмено, прати рад сваког члана групе, а ако је потребно пружа помоћ, даје инструкције и усмерава ученике. Представник групе, кога бирају ученици или одређује наставник, представља резултате рада целом одељењу. После излагања свих група сле-ди обједињавање свих резултата и стварање једне целине.

Групни рад погодан је за обраду група/класа животиња (мекушци, пљоснати црви) и под-типова (зглавкари), али тада групе треба да буду хетерогене, тј. да их чине ђаци с различитим предзнањем, а да притом напредни ученици буду једнако распоређени по групама како би се квалитетно обавили задаци.

Радионица као облик групног рада даје веома добре резултате. У настави биологије уче-ници не треба да уче готове чињенице и знања, већ како се долази до сазнања. Уместо да буду пасивни слушаоци и примаоци информација, ученици у радионици уче да мисле и раде.

У радионици као облику групног рада у настави биологије остварују се следећи циљеви: – стицање конкретног знања из одређене области;– усвајање умећа прикупљања и анализе потребних података;– подстицање мотивације за учење и интелектуални рад; – развијање сарадничких односа у групи;– развијање самосталности, али и заједничког рада на решавању задатка у тиму;– развијање способности повезивања знања из различитих области биологије и других

предмета; – оспособљавање за једноставна истраживања у биологији;– развијање способности комуникације и дијалога;– разумевање природних законитости;– развијање маштовитости, креативности и стваралаштва;– развијање логичког мишљења и закључивања.

Радионица подразумева рад с малом групом ученика. Углавном има једну средишњу тему. За овакав вид рада неопходна је отвореност чланова групе, поверење, сарадња, комуникација и веома добра радна атмосфера.

Радионица као процес мисаоне и физичке активности има своја правила рада:– траје од 60 до 90 минута, – састоји се од неколико корака и сваки је унапред осмишљен, – распоред седења чланова једне групе јесте кружни ради лакше, отворене и јасне ко-

муникације и рада,– чланови групе су равноправни и свако може да се искаже на свој начин,– нема посматрача већ је неопходно активно учешће свих чланова групе,

47

– мишљење сваког члана групе је вредно и свако има прилику да га искаже,– сви имају прилику да учествују у раду,– учесници најчешће говоре један за другим,– док један говори, остали слушају,– нема процењивања и критике,– поштујемо договорено време,– правило je да се каже даље ако нисмо спремни да одговоримо.

Критеријуми квалитетне радионицеРадионица је увек унапред структурирана и има постављени циљ. Тај циљ на почетку је

непознат ученицима, а процес радионице омогућава им да сопственим ангажовањем дођу до одговора.

– Инструкције водитеља морају бити јасне.– Први корак је припрема ученика за заједнички рад. За „загревање” се може употре-

бити нека игрица.– Увод у тему треба да буде интересантан и да мотивише ученике за рад.– Централни део радионице представља разрада теме активностима у којима се учени-

ци максимално ангажују. После сваке активности размењују се искуства и резултати.– У завршном делу радионице интегришу се утисци и доживљаји, и тиме заокружује

тема.

Улога наставника у радионици веома је комплексна. Наставник:– има улогу водитеља; – планира и координира планиране активности;– посматра рад свих група;– прати ученике појединачно; – користи групу као средство подршке појединцу;– подстиче ангажовање појединаца;– даје подршку и дозволу за разна експериментисања;– усмерава ток радионице;– води рачуна о времену предвиђеном за одређене активности.

Пре спровођења радионице, наставник припрема сценарио и прикупља потребан мате-ријал. Сценарио за час састоји се из неколико активности и задатака чији је циљ подстицање ученика на рад. Задаци треба да буду прилагођени узрасту ученика, њиховим могућностима, спо-собностима и раније стеченим знањима. Задаци не треба да буду тешки, поготову ако се први пут спроводи радионичарски рад. Потребно је дефинисати их тако да проистичу један из другог и да повезују стечено знање с наставним садржајем који се обрађује.

Наставник у току радионице координира планиране активности, тј. води ученике из једне активности у другу. Он проверава да ли су упутства за рад јасна, а ако је неопходно, даје додатне инструкције. Организује рад ученика. Ствара добру радну атмосферу у којој ученици слободно износе своје мишљење, мотивише их и помаже им када затраже помоћ.

О мотивацији ученика наставник размишља приликом писања сценарија радионице, трудећи се да осмисли активности које су привлачне, смислене и повезане с потребама и интересовањима ученика, али и у току радионице, пратећи реакције ученика, уочавајући потенцијалне проблеме и реагујући на њих.

48


Улога ученика у току радионице јесте да активно учествује у разноврсним активностима у којима социјална и емоционална страна личности долази до изражаја. Различити задаци подсти-чу ученика да се опроба и искаже у активностима у којима до тада није учествовао, на пример у писању извештаја, описивању, глуми, цртању, јавном излагању, дебати, сарадњи с другим учени-цима и др.

Ученик може да повеже ваншколска знања и искуства из живота с наставним садржајем који се учи и оствари добру корелацију са усвојеним градивом других наставних предемта.

Ученицима се може поставити следећи задатак: откривање узрочно-последичних веза из-међу живих бића, појава и процеса.

Једна од препрека за реализацију радионице може бити њено трајање. За реализацију ра-дионице која траје дуже од једног школског часа потребно је увођење двочаса, трочаса или блока часова. Тај проблем може се решити повезивањем часова биологије с часовима географије, исто- рије, српског језика, енглеског језика, математике и других предмета с којима је могућа коре-лација. Сарадња наставника биологије с наставницима других предмета представља неопходан услов за тимски рад и реализацију интердисциплинарних радионица. Уколико устаљени распо-ред часова није могуће прилагодити трајању радионице, она се може реализовати ван наставног времена, а могу се и поделити активности тако да неке ученици ураде као домаћи задатак и на часу реферишу о раду.

За реализацију радионица нису неопходна велика материјална средства, а ни скупа опрема. Материјал (текстови, слике, маказе, папир, фломастери, оловке, лепљива трака, лепак) најчешће је доступан ученицима и наставницима и не представља посебан издатак. Савремени технички уређаји (рачунар, пројектор и др.) могу се користити, али нису неопходни.

На крају сваке радионице важно је да ученици забележе: своје утиске, реализоване ак-тивности, нове идеје и предлоге за тематско и процесно побољшање рада, евентуално незадо-вољство и др.

Рад у паровима представља међусобну сарадњу двају ученика на заједничком задатку. Овакав облик рада активира ученике у наставном процесу и оспособљава их за самостално сти-цање знања, умења и навика, под руководством наставника. Парови не морају бити стални. Рад у пару може да се односи на решавање истог или различитог задатка. Циљ је да ученици с добрим знањем помогну онима који теже усвајају наставне садржаје. Решавање задатака у наставним листићима или у радној свесци у уводном или завршном делу часа.

Индивидуални рад је дидактичко-методички облик рада који омогућава да сваки ученик ради самостално своје задатке или да сви ученици раде самостално на истом задатку. Индиви-дуални рад може да траје један школски час, а најчешће само део школског часа. Сваки ученик ради на свој начин, тако да до изражаја долази њихова креативност. Тај облик рада најчешће се користи за увежбавање и проверавање знања. Када задаје задатке, наставник треба да води ра-чуна о индивидуалним разликама ученика.

Индивидуализовани рад је дидактичко-методички облик рада који уважава индивидуалне, психичке и физичке разлике међу ученицима, као и разлике у предзнању, темпу учења, начину, мо-тивима учења и др. Задаци се прецизно припремају, бирају и прилагођавају способностима ученика.

Ова два облика рада разликују се у типовима задатака. У првом облику рада ученицима се истовремено дају исти типови задатака – захтеви за решавање. У индивидуализованом облику рада више пажње поклања се разликама међу ученицима (ниво знања, способност перцепције, спремност, темпо, мотивација). Диференцирани задаци најподеснији су за индивидуализовани облик рада.

49

6. НАС ТАВНЕ ТЕХНИКЕ

Данас се у наставном процесу све више инсистира на развоју практично применљивих знања, а то изискује и промене у организацији наставног процеса, као и наставника и ученика. Промене захтевају више активног укључивања ученика у наставни процес и стицање знања како би научено с лакоћом могли и да примене.

Активно укључивање ученика у наставни процес може се постићи различитим наставним техникама. Избор наставне технике зависи од наставног садржаја, структуре одељења, опремље-ности школе за рад и др. Наставник треба да одабере оне које ће омогућити ученику да лако постигне планиране исходе учења и примени их у наставном процесу.

6.1. Предлог наставних техника за обраду наставних садржаја у шестом разреду

Наставна техника коло-наоколо представља сарадничку активност ученика у којој се је-дан папир шаље од члана до члана мале групе (три-четири члана). Један члан напише неку идеју, шаље папир следећем члану и тако укруг. Може се организовати неколико кругова, а сваки члан може писати другом бојом.

Постоји и усмена варијанта ове технике (за понављање садржаја, мотивацију). Наставник по-стави питање једном ученику, он одговори и поставља питање другом ученику, тај следећем итд.

Наставник може и да изговори једну реч, ученик додаје другу реч, следећи трећу, а све да би се дошло до решења. Пример: наставник каже – спирално увијена љуштура, један ученик – очи, други ученик – стопало, трећи – пуже, решење – пуж.

Наставна техника грозд представља разгранату структуру асоцијација. Када желимо да применимо ову наставну технику, треба да планирамо рад у малим групама. Ова техника може послужити као увод у обраду неке теме или наставне јединице како би се ученици подстакли на размишљање о ономе што су већ раније чули или научили, али и као начин понављања обрађене теме. Овом техником ученици се подстичу да слободно и отворено размишљају о задатом појму, повезују га с другим појмовима из области која се проучава, из неког другог наставног предмета или из свакодневног живота. Не постоји никакво правило нити кључ по којем се грозд израђује, осим што се на папир записују асоцијације ученика.

Кораци у стварању гроздова:– Одабрати кључну реч или фразу и написати је на средини папира или табле.– Речи које ученицима падну на памет у вези с почетним појмом записују се око датог

појма. Могу се дописати и све асоцијације на дописане речи.– Док се присећају појмова и записују их, ученици могу да почну да повезују појмове за

које се сматра да се могу повезати.– Треба записати што више појмова док не истекне време или не пресахну идеје.

50


Правила наставне технике грозд:– Записивати све што ученицима падне на ум, не размишљати о тачности.– Не ограничавати се правописом.– Не престајати писати све док не прође време или не нестане идеја.– Треба направити што више веза.

Да би ова наставна техника била ефикасна, треба водити рачуна о томе да тема буде за-нимљива.

Неки од начина коришћења гроздова у настави:

1. Сви ученици могу да направе заједнички грозд на табли тако што један по један дола-зе пред таблу и записују нове речи. Овај поступак врло је занимљив као увод у нову наставну тему јер ученици једни друге подстичу да се присете шта су о задатом појму или теми раније чули. На пример, наставна јединица „Инсекти. Пауколики зглавкари” може се повезати са основним карактеристикама зглавкара, или шкољке с пужевима и др.

2. Ученици могу да раде у групи. Групу треба да чине највише четири ученика, тако да сви истовремено стварају један грозд. Тада пишу по већем листу папира. Сваки уче-ник почиње са своје стране да ствара грозд да би касније надопуњавали једни друге. Добро је да свако пише бојом коју сам одабере.

3. Групи се може задати онолико кључних појмова колико има чланова, с тим што за-дати појмови морају бити смисаоно повезани. Тада сваки ученик ради свој грозд и онда их лепе једне до других. На крају се увек могу успоставити још неке везе унутар великог грозда. На пример: главни појам могу да буду сунђери. Један ученик добија задатак да направи грозд којим ће приказати спољашњу грађу сунђера. Други може да добије задатак да прикаже унутрашњу грађу сунђера, трећи варење, четврти раз-множавање. Када се све споји, добиће се све карактеристике сунђера.

4. Два ученика могу радити сваки свој грозд да би након неког времена заменили па-пире и наставили рад. Ово је врло занимљиво јер се почетни токови мисли најчешће разликују, па заменом гроздова ученици један другога подстичу на размишљање.

5. Сваки ученик може да ради свој грозд на папиру или у свесци, али не морају сви имати за задатак исти кључни појам. Овакав индивидуални начин рада добар је када треба на брзину нешто поновити и време за то ограничити на максимално 10 минута. Овај начин добре ефекте даје у уводном делу часа.

6. Грозд се може израдити и на великом папиру за пано у учионици. Да би плакат био интересантнији и оригиналнији, могу се додати цртежи, слике, исечци из новина.

На крају, појмови обрађени, усвојени или утврђени техником грозд морају се система-тизовати јер је важно с каквим знањем ученик излази из учионице.

51

7. ТИПОВИ ЧАСОВА

На основу рада који преовлађује разликују се следећи типови часова: уводни час, час об-раде нове наставне јединице, час понављања, час проверавања, час систематизације и час веж-бања.

Уводни час планира се на почетку школске године. Служи за увођење у нову област, упозна-вање с новим предметом, преглед нових задатака у току школске године, начин оцењивања, про-вере знања и утврђивања наставног садржаја, избор наставних облика и метода рада, наставних средстава (уџбеник биологије, радна свеска, фонд књига из биологије у школској библиотеци).

Час обраде новог градива намењен је обради нове наставне јединице предвиђене пла-ном рада за биологију у петом разреду. Према наставном плану, овом типу часа треба посветити 60% наставног времена.

Припремању и организацији овог типа часа наставник треба да посвети посебну пажњу јер се ученици сусрећу с новим појмовима које треба да разумеју и усвоје. Наставник при планирању овог типа часа треба да користи различите облике и методе рада, наставна средства и помага-ла како би ученицима омогућио да лакше усвоје наставне садржаје. На часу обраде ученици се упознају с новим појмовима и доводе их у везу с онима који су раније обрађени. Приликом по-везивања наставног садржаја треба поштовати принципе од ближег ка даљем, од познатог ка не-познатом, од простог ка сложеном. Пример: све наставне јединице за обраду наставног садржаја биологије у шестом разреду.

Час понављања наставног садржаја важан је за утврђивање наученог градива и усвајање и уопштавање битних чињеница, нових облика и метода рада, како би стечена знања постала трајна и применљива. Циљ овог часа може бити и проверавање степена усвојености наставног садржаја, као и уочавање добрих и лоших страна у савладавању градива. За понављање се ко-ристе питања или неки други начин рада на часу, на пример решавање задатака у Радној свесци за биологију, квиз, препознавање предмета. На овим часовима потребно је активирати све уче-нике, обавезно похвалити њихов труд, а онима који због различитих разлога имају потешкоће у усвајању наставног садржаја помоћи у томе.

Часови систематизације најчешће се реализују на крају наставне теме и области. Стечена знања групишу се у веће системе знања и тиме се стварају појмовни системи и подсистеми. Сис-тематизација је врло комплексна и захтева пажљиву припрему наставника. Наставник саставља и бира питања и задатке који ће омогућити правилну примену наученог наставног садржаја. За ове типове часова наставник може припремити наставне листиће или тестове за две групе или више њих. Препоручује се да се ученици похвале и да се евалуира знање целог одељења. Наставник указује на појединачна ученичка постигнућа и даје упутства за даљи рад.

Часови вежбања у настави биологије представљају скуп различитих активности које омогућавају да се ученици на очигледан начин упознају с материјом усвојеном на часовима обраде. Вежбе развијају различите способности и вештине ученика (микроскопирање, посма-трање, цртање, извештавање, руковање лабораторијским прибором и увеличавајућим инстру-ментима и др.), праћење неких природних процеса и извођење једноставних огледа.

52


8. ДОПУНСКА И ДОДАТНА НАСТАВА, СЕКЦИЈЕ И НАСТАВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕУ основној школи програми допунске, додатне наставе и ваннаставних активности омо-

гућавају ученицима да изразе својe способности. Ови посебни облици рада предвиђени су на-ставним планом и програмом као посебне активности, а њихов циљ је да се наставни програм прилагоди ученицима и успешно савлада.

8.1. Допунска настава

Допунска настава у другом циклусу обавезног основног образовања организује се једном недељно. Намењена је ученицима који због различитих разлога нису могли да усвоје наставне садржаје на часовима редовне наставе и зато не могу даље да прате наставни програм. То могу да буду ученици који су дуже одсуствовали с наставе због болести, ученици чије су могућности испод просечних, ученици који су школу похађали у иностранству, па због непоклапања настав-них садржаја не могу даље да прате наставни програм итд. Програм допунске наставе је, у ства-ри, скраћен и поједностављен програм редовне наставе. Ученици на тим часовима под руковод-ством наставника уче оно што им је битно за даљи рад.

Допунска настава реализује се специјалним облицима и техникама рада. У допунској на-стави доминантан је индивидуализовани рад. Знатно мање заступљен је рад у групама ученика који имају сличне тешкоће и интелектуалне способности, док се фронтални рад најмање користи. У индивидуализованом раду, тј. раду који је прилагођен сваком појединачном ученику, користе се наставни листићи и примерени задаци, а наставник помаже ђацима да темељно савладају оне садржаје, операције и технике који су им представљали потешкоћу на редовној настави.

Веома је важно да се за часове допунске наставе изаберу одговарајуће методе и њихове комбинације. Методе допунске наставе условљене су задацима наставе, облицима рада који се примењују и материјалима који се користе. Најчешће се користе дијалошка метода (разговор из-међу наставника и ученика), и рад на тексту, тј. наставним листићама, а ретко усмено излагање наставника, илустрације и демонстрације.

Контрола рада и резултата ученика на допунској настави услов је да се успешно научи про-пуштено градиво и омогући напредовање у редовној настави. На часовима допунске наставе вреднује се сваки задатак, наставни час или краћи период. Благовремено процењивање резулта-та ученика омогућује систематичан, поступан, сигуран и успешан рад, што је изузетно значајно за васпитно-образовни напредак ученика и развој њиховог оптимизма у раду. Ако провера покаже задовољавајуће резултате, прекида се допунска настава за ученика.

53

Табела бр. 8.1.1. Предлог плана рада допунске наставе

Школа: __________________________________ Школска 20__/__. година

Разред и одељење: VI Недељни фонд часова: 1

Наставник: _______________________________ Наставни предмет: биологија

Период реализације

Редни број

наставне теме

Редни број часа

Наставна јединица Укупно часова

СЕП

ТЕМ

БАР

I 1. Основне разлике између биљака, гљива и животиња. Разноврсност живог света

4II 2. Амебе – животни простор, начин живота, грађа,

разноврсност и значај

II 3. Бичари – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност, значај и колонијалност

II 4. Трепљари – животни простор, начин живота, грађа, разноврсност и значај

ОКТ

ОБА

Р

II 5. Паразитске праживотиње

5

II 6. Упоредни преглед грађе праживотиња

III 7. Настанaк, развој и разноврсност животиња

III 8. Сунђери – начин живота, разноврсност и значај

III 9 Дупљари – начин живота, разноврсност и значај

НО

ВЕМ

БАР

III 10. Пљоснати црви – животни простор, начин живота и грађа тела

4III 11. Ваљкасти црви – животни простор, начин живота, грађа тела и разноврсност

III 12. Мекушци – животни простор, начин живота, грађа

III 13. Разноврсност мекушаца и значај

ДЕЦ

ЕМБА

Р

III 14. Чланковити црви – животни простор, начин живота, грађа тела, разноврсност

4III 15. Ракови – животни простор, начин живота, грађа тела, разноврсност и значај

III 16. Пауколики зглавкари – разноврсност и значај

III 17. Инсекти – животни простор, грађа

54


ЈАН

УАР III 18. Инсекти – животни простор, грађа

2III 19. Бодљокошци – животни простор, спољашња грађа

и разноврсност

ФЕБ

РУАР

III 20. Упоредни преглед грађе сунђера, црва, мекушаца, зглавкара и бодљокожаца

4III 21. Хордати – основне одлике хордата. Копљаче Разноврсност хордата

III 22. Основне особине кичмењака

III 23. Рибе – начин живота, грађа и разноврсност

МАР

Т

III 24. Водоземци

4III 25. Гмизавци – начин живота, грађа и размножавање

III 26. Птице – начин живота, грађа, размножавање, брига о потомству

III 27. Разноврсност птица, сеобе, значај птица

АПРИ

Л

III 28. Сисари – начин живота, грађа, размножавање, брига о потомству

4III 29. Миграција и зимски сан, разноврсност и значај сисара

III 30 Упоредни преглед грађе главних група кичмењака

IV 31. Разноврсност царства животиња и биодиверзитет

МА

Ј

IV 32. Фактори угрожавања и значај заштите животиња

4V 33. Живот на Земљи. Докази еволуциjе

V 34. Живот на Земљи, докази еволуције и геолошка доба

V 35. Борба за опстанак – Чарлс Дарвин

ЈУН VI 36. Eволуција живог света 1

Наставник: _________________________________________

55

Наставни листићи за рад на часовима допунске наставе

Наставни листић бр. 1

1. Прочитај текст о амебама који се налази у уџбенику на 15. и 16. страни и допуни реченице.

а) Амебе су праживотиње које живе у ___________________________ ________________________________________________________.

б) Амеба има несталан спљоштени облик тела с више неправилних испупчења која се стварају и нестају услед сталног кретања цитоплазме. Та испупчења називају се ___________________________________________________.

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Aмебе се хране:

а) аутотрофно, б) миксотрофно, в) хетеротрофно.

3. Користећи уџбеник, обележи грађу амебе.


1. У уџбенику на 24. страни налази се табела с упоредним приказом карактеристика праживотиња. Користећи табелу, попуни празна поња у доњој табели која представња упоредни приказ карактеристика амеба и бичара.

Амебе Бичари

Живе у слаткој води, влажној земљи и другим организмима.

Имају сталан облик тела.

Крећу се помоћу бичева.

Имају хетеротрофан начин исхране.

2. Користећи табелу из уџбеника на 24. страни, заокружи број испред тачног одговора.

а) Амебе се размножавају бесполно, простом деобом.б) Трепљари имају хетеротрофан начин исхране.в) Трипанозома је врста трепљара.г) Спорозое имају аутотрофан начин исхране.

56



1. Прочитај текст из уџбеника који се налази на 68. и 69. страни и одговори на питања.

а) Где живи речни рак? .

б) Које целине чине тело рака? .

в) Чиме је заштићено тело рака? .

2. Допуни реченице.

а) Ракови имају два пара наставака који се називају .

б) Посебни органи за дисање код ракова јесу .

в) Предњи део главе рака је издужен и зашиљен, а бочно од њега на кратким дршкама

налазе се парне .

г) Трбушни део тела рака изграђен је од ______ чланака.


1. Користећи уџбеник и текст који се налази на 112. страни, попуни празна поља у табели.

Орган рибе Његова функција

Пераје

Очи

Шкржни поклопци

Уста

Бочна линија

57

8.2. Додатна настава

Додатна настава реализује се једном недељно, тј. на 36 часова током школске године, и не оцењује се. Изводи се с даровитим ученицима, тј. с онима који на часовима редовне наставе показују изразито интетресовање за биологију и чије способности превазилазе оквир редовне наставе (Ждерић и Миљановић, 2001).

Такве ученике треба идентификовати, укључити их у рад на додатној настави и пратити их до осмог разреда. Ученици треба да се подстичу на самосталност у раду, самостално трагање за новим изворима сазнања, да развијају машту и да сами бирају средства за рад. Треба водити ра-чуна о методама и облицима рада јер они треба да стимулишу ученике.

Садржаји додатне наставе темеље се на садржајима редовне наставе и ученици тако про-ширују знања стечена на часовима редовне наставе. Приликом израде плана рада додатне наста-ве за ученике шестог разреда пажљиво треба одабрати садржаје рада и предложити их ученици-ма да би се утврдило интересовање и могућности ученика.

Табела бр. 8.2.1. Предлог плана додатне наставе биологије у шестом разреду


Разред и одељење: VI Недељни фонд часова: 1Наставник: _______________________________ Наставни предмет: биологија




СЕП

ТЕМ

БАР

1. Пријављивање ученика и план рада

42. Праживотиње – прављење инфузума

3. Посматрање амеба под микроскопом и цртање грађе амебе

4. Посматрање парамецијума под микроскопом и цртање грађе парамецијума

ОКТ

ОБА

Р

5. Фенолошка осматрања животиња

5

6. Становници морских гребена

7. Дупљари – грађа хидре

8. Црви – паразити човека

9. Кретање и грађа кишне глисте

58





НО

ВЕМ

БАР 10. Посматрање трајног микроскопског препарата попречног

пресека телесне грађе кишне глисте

411. Мекушци – посматрање спољашње грађе

12. Унутрашња грађа пужа – цртање

13. Љуштуре пужева

ДЕЦ

ЕМБА

Р

14. Ракови – разноврсност (израда паноа)

415. Ракови – спољашњи изглед

16. Пауци – разноврсност и значај

17. Бодљокошци

ЈАН

УАР 18. Инсекти – израда и уређење збирке инсеката

219. Дисекција рибе

ФЕБ

РУАР

20. Рибе наших река

421. Мрест риба

22. Водоземци (израда паноа)

23. Гмизавци (израда паноа)

МАР

Т

24. Боје животиња које упозоравају

425. Корњаче – посматрање оклопа

26. Змије у Србији

27. Кућни љубимци и човек

АПРИ

Л

28. Значај животиња за човека

429. Човек и ловне животиње

30. Брига о животињама

31. Диносауруси

МА

Ј

32. Нестале врсте животиња

433. Болести које изазивају животиње

34. Животињски свет – пано

35. Клонирање животиња

ЈУН 36. Излет 1

59

8.3. Биолошка секција

Ваннаставне биолошке активности могу бити истраживачке и практичне. Њихов циљ је да проширују обрађене садржаје и подстичу интересовање, радозналост и креативност учени-ка. Биолошке активности могу да се реализују у школи, у непосредном окружењу (као излети и посете) и на екскурзијама. У слободним активностима у природи ученици стичу нова искуства, остварују контакт с природом и доживљавају њену лепоту, а тиме развијају интересовање за би-олошке садржаје.

Табела бр. 8.3.1. Предог плана рада биолошке секције


Разред и одељење: VI Недељни фонд часова: 1

Наставник: _______________________________ Наставни предмет: биологија

Редниброј

Тема Циљ

1. Излет у природиУпознавање непосредног животног окружења и развијање еколошке свести

2. Посета природњачком музејуПродубљивање стечених знања, неговање другарских односа и културе понашања

3. Посета зоо-вртуПродубљивање знања о животињама и неговање љубави према њама

4.Изложба слика животиња које смо видели приликом посете зоо-врту с кратким текстуалним описом

Приказ стечених знања, побуђивање креативности и маштовитости

5. Фенолошка осматрања животиња Продубљивање стечених знања на практичан начин

6.Важност контроле здравља кућних љубимаца – гост ветеринар

Стицање хигијенских навика и развој свести о потреби очувања личног здравља и здравља кућних љубимаца

7. Животиње у школском двориштуУпознавање са животињама које се налазе у нашем животном окружењу

8. Израда кућица и хранилица за птицеНеговање љубави према животињама и заштита животиња

9. Израда и уређење акваријума Развијање одговорности према животињама10. Животиње се спремају за зиму Продубљивање стечених знања на практичан начин11. Уређивање инсектаријума Продубљивање стечених знања на практичан начин

12. Пчеле и користи од њих – гост пчеларРазвијање комуникативности, љубави према живом свету и стицање нових знања

13. Рибе селице Продубљивање стечених знања

14.Сеоба птица (птице селице у нашем крају)

Продубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама

15.Рибе у рекама у нашој околини – гост риболовац

Продубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама, развијање комуникативности и знатижеље

60


Редниброј

Тема Циљ

16. Заштитимо животињеПродубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама и потребе за њиховом заштитом

17. Птице певачице у нашем окружењуПродубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама и потребе за њиховом заштитом

18. Израда збирке пера птица Продубљивање стечених знања

19. Користи и штете од птицаПродубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама и потребе за њиховом заштитом

20.Болести прљавих руку – предавање здравственог радника

Развијање хигијенских навика и бриге о здрављу

21. Морски организми – филмПродубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама

22. Израда школске збирке шкољки Продубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама

23. Израда збирке пужеваПродубљивање стечених знања на практичан начин и неговање љубави према животињама

24. Изложба – Мој љубимацНеговање љубави према кућним љубимцима и бриге о њима

25. Посета изложби паса Продубљивање стечених знања и неговање љубави према животињама

26. Мачка међу децомНеговање љубави према кућним љубимцима и бриге о њима

27. Гледање филма Последња оазаПродубљивање стечених знања, неговање љубави према животињама и развијање свести о потреби заштите животиња

28. Сисари брижне мајкеРазвијање љубави према животињама и свести о потреби заштите животиња

29. Паукова мрежа Продубљивање стечених знања

30.Животиње којих више нема – истраживање базе података са израдом постер презентације

Продубљивање стечених знања, неговање љубави према животињама и развијање свести о потреби заштите животиња

31. Борба за опстанакПродубљивање стечених знања, неговање љубави према животињама и развијање свести о потреби заштите животиња

32. Зоотека – квизПродубљивање и примена стечених знања о животињама

33. Активности животиња у пролеће Продубљивање стечених знања на практичан начин

34. Како постати природњак Развијање истраживачког духа

35. Природне реткостиПродубљивање стечених знања, неговање љубави према животињама и развијање свести о потреби заштите животиња

36. Природи у походе – излетУпознавање с непосредним животним окружењем и развијање еколошке свести

61

Израда кућица и хранилица за птице. Овај час може се реализовати у корелацији с техничким и информатичким образовањем. На часу тог наставног предмета може се напра-вити технички цртеж или наћи неко друго идејно решење за израду кућица и хранилица за птице. Потребно је набавити материјал, изрезати и склопити кућицу. Куће се могу исплести од врбовог прућа или се направити од суве тикве. Треба их поставити у школско двориште или ступити у везу с неким удружењем из локалне заједнице (ловачко удружење, еколошко друштво, друштво за заштиту животиња...) и поставити их на неко друго одговарајуће место у окружењу.

Израда збирке пера птица. Пера се могу сакупљати у природи, од домаћих животиња и кућних љубимаца. Када се сакупљају у природи, треба забележити када су и на ком станишту пронађена да би се олакшао посао приликом детерминације. Ако је неко перо влажно, треба га добро осушити. Донесите пера у школу и посматрајте под лупом њихову грађу. Приметићете да се разликују по величини, грађи, боји, облику и др. У школској библиотеци налазе се енциклопедије и друге књиге о птицама које можете искористити за детерминацију пера. Када завршите детер-минацију, направите збирку пера и испод сваког напишите време и место где сте га пронашли, којој врсти припада и све шта знате о њему. Можете направити и изложбу у холу школе или на неком другом месту да би и остали ученици могли да виде колекцију пера.

Животиње којих више нема – истраживање базе података са израдом постер пре-зентације. На интернету пронађите текстове о несталим врстама животиња, одштампајте их и донесите у школу. Можете користити и литературу из школске библиотеке. На хамеру залепите занимљивости о несталим врстама и слике несталих врста. Када заврше задатак, ученици из-носе своја сазнања о несталим врстама животиња, усмено или читањем текста с хамера. Пано изложити у холу школе да би и други ученици могли да стекну знања о несталим врстама жи-вотиња.

8.4. Излети у настави биологије

Излет спада у посебне облике наставе, а посебно је важан за наставу биологије јер се учени-ци на аутентичан начин упознају с одређеним врстама живих бића и природом.

Излети могу бити:– једночасовни – трају један школски час и изводе се у близини школе; погодни су за

упознавање флоре и фауне окружења (у школском дворишту, оближњем парку и др.);– вишечасовни – трају више часова и изводе се у месту где се налази школа; погодни су

за неке активности које изискују више времена да би се остварио циљ, на пример за нека биолошка истраживања;

– полудневни – организују се у непосредној близини места (обилазак шуме, ливаде, баре, воћњака);

– целодневни – изводе се ван места у ком се налази школа (посета природњачком му-зеју, зоолошком врту, реци и сл.).

62


План излета треба да садржи следеће:– циљ;– опште задатке којима се дефинишу начини стицања знања, умења и вештина;– функционалне задатке којима се дефинише развијање способности ученика;– васпитне задатке;– време извођења излета;– место извођења излета;– наставна средстава и прибор за рад;– методе рада.

Извођење излета:

– излазак на терен, упутства за рад, подела задатака и рад на терену;– рад у учионици, кабинету или лабораторији, где се после излета сумирају резултати

рада на терену, посматра и сређује материјал донет с терена, изводе закључци и пра-ви збирка или изложба радова.

8.5. Биолошке наставне екскурзије

Биолошке екскурзије су посебан облик наставе биологије у шестом разреду основне шко-ле. Планирају се на почетку школске године и саставни су део Наставног плана и програма рада биологије за шести разред у другом циклусу обавезног образовања.

Циљ биолошких екскурзија јесте реализација наставе биологије ван школе. На биолошким екскурзијама може се прикупљати материјал за рад у учионици, применити већ научено или обје-динити научено и оно што ће се учити. Неопходно је направити добар план и програм екскурзије.

Задаци биолошких екскурзија су: – упознавање с радом на терену, – стицање знања у аутентичном простору у природи,– развијање вештина и радних навика, – развијање самопоуздања, – јачање колегијалности и дружељубивости,– развијање истраживачког духа,– развијање љубави према природи.

Биолошке екскурзије могу се планирати у корелацији с другим предметима, на пример географијом и историјом.

Примери биолошке ескурзије: – посета Виминацијуму (упознавање положаја, историје и флоре нашег краја), – посета једном спомен-парку у нашем крају,– посета Царској бари,– посета Обедској бари, – посета зоо-врту.

63

9. НАС ТАВНА СРЕДС ТВА

Наставна средства у биологији имају веома значајну и широку примену јер максимално активирају ученике и олакшавају разумевање природних појава, процеса и законитости.

У настави биологије користе се следећа наставна помагала: графоскоп, дијапројектор, ком-пјутер, телевизор, видео-плејер, лабораторијски прибор и микроскоп.

У настави биологије користе се следећа наставна средства: уџбеник, радна свеска, енци-клопедије, научни часописи, природни предмети, препарати, збирке, модели, слике, фотогра-фије, дијапозитиви, графофолије, видео-касете.

Наставна средства морају да буду применљива и прилагођена узрасту ученика и њихово коришћење не сме доводити децу у опасност.

Коришћењем наставних средстава у настави биологије остварује се више васпитно-обра-зовних циљева:

– већа заинтересованост ученика за наставне садржаје,– побуђивање пажње ученика, – постизање очигледности,– развијање мисаоних активности,– лакше преношење информација,– подстицање на учење, – рационалнија и економичнија настава,– постављање материјалног ослонца мисаоној активности.

9.1. Визуелна наставна средства

Најчешће коришћена визуелна наставна средства у настави биологије у шестом разреду јесу: узорци из околине, збирке инсеката, збирке шкољки, збирке пужева, збирке перја, трајни препарати животиња, микроскопски препарати, модели животиња, различити цртежи живо-тиња, сликe, дијапозитиви, књиге, графофолије итд.

Употреба визуелних наставних средстава заснива се на чињеници да су она мање апстрак- тна од речи. Она позитивно утичу на квантитет и трајност стечених знања, развијање способ-ности и усмеравање пажње ученика.

Приликом припреме за извођење наставе, наставник бира визуелна наставна средства која ће користити, одређује када ће их и како употребити да би настава била што ефикаснија.

Графофолије и дијапозитиви су визуелна наставна средатва која имају широку примену у настави биологије. Постоје комплети дијапозитива и графофолија који прате наставне садржаје, обезбеђују очигледност, усмеравају пажњу ученика и олакшавају разумевање природних појава, процеса и законитости.

64


Уџбеник је један од основних извора знања и представља обавезно дидактичко наставно средство у образовно-васпитном раду. Уџбеник треба да има добро организован и систематизо-ван садржај, као и одређену логичку структуру.

Садржаји су прилагођени развојном нивоу ученика. У уџбенику постоје различите логички усклађене врсте дефиниција. Уџбеник биологије за шести разред основне школе веома је слико-вит и јасно написан, тако да привлачи дечју пажњу и може се на различите начине користити у настави биологије.

Аудио-визуелна наставна средства. Главни циљ употребе аудио-визуелних наставних средстава у настави биологије у шестом разреду јесте да оспособе ученике да виде и чују, гледају и слушају потпуније, с већим разумевањем и јасно уочавају разлике. Правилан избор наставних средстава у настави биологије захтева пажљиво проучавање и целовиту анализу метода рада.

Значај коришћења аудио-визуелних средстава у настави биологије огледа се у томе што допуњују предавања, поткрепљују очигледношћу, проширују ученикова знања и доприносе њи-ховој трајности. Аудио-визуелна наставна средства јесу: наставни филмови, видео-касете и цеде.

Видео-касете и цеде директно утичу на креативност и развијање способности изража-вања ученика. Сваки наставник може да их користи, у зависности од претходних знања ученика и њихових интересовања за наставне садржаје биологије у шестом разреду. Наставник је креатор материјала који ће бити приказан. Израда презентација у пауер поинту веома је захтевна, али може бити и веома креативан посао.

Употреба презентација у настави:– ангажује ученике, а ако их наставник укључи у припрему презентација, долази до из-

ражаја њихова одговорност за успех наставе и учења; – омогућава да ученици боље памте наставне садржаје, а нарочито оне који се теже уче

слушањем и читањем, и да лакше разумеју неке животне процесе; – доприноси да ученици активније учествују у обради нових садржаја; – доприносе лакшем одржавању дисциплине на настави.

Ако ученици самостално припремају презентације, препоручује се да их наставник најпре прегледа због евентуалних сувишних чињеница и дужине трајања презентације. Презентације које ученици припремају самостално или групно најбоље је примењивати на часовима по-нављања градива. За израду презентација за часове понављања добро је користити анаграме, ребусе, асоцијације, различита питања, занимљивости, приказе неких интересантних слика, ви-део-записе животних процеса или функција неких органа и др.

65

9.2. Мултимедија у настави

Будући да живимо у информационој ери у којој се наука и техника брзо развијају, неоп-ходне су промене концепције наставе и учења, као и организације васпитно-образовног рада у школама.

Промене се не односе толико на садржаје који се обрађују колико на начин на који се они обрађују и презентују ученицима. Примена нових технологија у настави веома је важна јер је и у свакодневном животу све заступљенија. Нове технологије и нови програми омогућавају лакше усвајање знања и све ширу примену мултимедијалних средстава.

Медијатека је настала из потребе за развојем савремене наставе, тј. савремене концепције васпитно-образовног процеса у школама. Она представља саставни део школе који је опремљен и намештен тако да задовољи потребе савремене наставе и ваннаставних активности.

Значајна улога медијатеке јесте припрема и увођење савремених образовних технологија у наставни процес, а њен главни циљ оспособљавање ученика за самоучење, да науче да уче, за индивидуални рад, али и рад у паровима или мањим групама.

Рачунари се користе и у настави и у учењу. На значај њихове употребе у школи указано је још почетком шездесетих година прошлог века. Употреба рачунара омогућава наставнику да подиже квалитет васпитно-образовног процеса и обезбеди бољу комуникацију у настави. На ча-совима се лакше одржава дисциплина и стварају ситуације у којима ће до изражаја долазити од-говорност ученика за успех наставе и учења.

Принцип очигледности омогућава брже стицање знања и подстиче ученике да разми- шљају, анализирају, закључују и да се више посвете учењу истраживањем, откривањем и реша-вањем проблема.

Интернет у настави активира разна чула ученика, у зависности од елемената мултимедије (текст, слике, анимација, видео-запис, звук и др).

Нови облици и методе рада имају бројне предности над класичним. Данас се на интер-нет-претраживачу може наћи одговарајућа слика, коју можемо умањити или повећати, пресни-мити на рачунар и приказивати на видео-пројектору. На интернету се брзо и лако могу пронаћи текстови и подаци који ће се искористити у настави. Веома су значајни видео-записи који при-казују неки животни процес или појаву, на пример кретање амеба, бичара и трепљара снимљено под електронским микроскопом; полагање јаја и процес развића водоземаца и др.

Видео-пројектори су савремени и компактни уређаји који верно приказују аудио-ви-зуелни сигнал с рачунара и видео-система на платну. Видео-пројектор може да замени креду, таблу, графоскоп, дијапројектор и др.

66


Писмена припрема наставника за мултимедијални час биологије

Датум: _______________Разред и одељење: VIНаставни предмет: биологијаНаставна тема: Царство животињаНаставна јединица: Мекушци

Циљ часа: ученици треба да се упознају са основним карактеристикама мекушаца, њихо-вом разноврсношћу и значајем (применом знања из наставног предмета информатика и рачу-нарство).

Образовни задаци: ученици треба да се упознају са животним простором, начином живо-та, спољашњом грађом и основама унутрашње грађе, разноврсношћу и значајем мекушаца, као и да стекну практично знање о примени пакета за израду презентација.

Функционални задаци: оспособљавање ученика за посматрање, опажање и уочавање битних појмова и закључивање, као и за самосталну израду презентација у пауер поинту, претра-гу интернета и рад с филмовима.

Васпитни задаци: развијање љубави према животињама, интересовања за природне појаве и процесе, развијање међусобне сарадње и правилног односа према раду, развијање кре-ативности у изради презентација.

Тип часа: обрада.Облик наставног рада: фронтални, индивидуални, групни.Наставне методе: метода усменог излагања, метода разговора, метода посматрања и де-

монстрације, метода писања.Наставна средства: уџбеник, енциклопедије, интернет, слике, љуштуре мекушаца, течни

препарати мекушаца, интерактивна табла, рачунар, видео-бим.Наставни објекат: мултимедијална учионица.Корелација: техничко и информатичко образовање, музичка култура.

ТОК ЧАСА

Уводни део часа (10 минута)Слушајући класичну музику ученици решавају анаграме, асоцијацију и загонетку чије

решење представља назив наставне јединице која се обрађује на часу. Асоцијација је помоћу пројектора постављена на електронску таблу, отварамо жељена поља магнетним оловкама. Када ученици реше асоцијацију, музика престаје, а на електронској табли наставник поставља празан папир.

Уводимо ученике у област „Мекушци” истичемо циљ и задатак часа и записујемо магнет-ном оловком на интерактивној табли наслов и поделу мекушаца.

Главни део часа (70 минута)Ученици су претходног часа подељени на три групе према интересовању и добили су за-

датке.

67

I група: Пронађите љуштуре пужева и разврстајте их у једну кутију. Сваки члан групе нека одабере једну врсту пужа, и користећи уџбеник, енциклопедије, интернет и знање, нека детерминише врсту и сазна нешто више о њој. Знања стечена на часовима ин-форматике о изради пауер поинт презентација искористите за израду презентације о начину кретања пужева с приказом слика и употребом видео-записа.

II група: Пронађите љуштуре шкољки и разврстајте их у једну кутију. Сваки члан групе нека одабере једну врсту шкољке, и користећи уџбеник, енциклопедије и интернет, нека детерминише врсту и сазна нешто више о њој. Урадите пауер поинт презентацију о начину кретања шкољки с приказом слика разноврсности и употребом видео-записа.

III група: Пронађите сипину кост и донесите је у школу. Један члан групе нека потражи у уџбенику, енциклопедији или на интернету податке о сипи, други члан о хобот-ницама, трећи о лигњама, четврти о наутилусу, а пети нека на интернету пронађе фотографије и видео-клип тих организама и направи презентацију у пауер поинту.

Прва група приказује начин кретања пужева и презентацију у пауер поинту „Пужеви без љуштуре”, доноси збирку пужева и сваки ученик у кратким цртама реферише о једној врсти из збирке. У оквиру презентације налазе се и филмови које су ученици снимили својим мобилним телефонима, а наставница информатике им помогла да их пребаце у одговарајући формат и уба-це у презентацију.

На интерактивној табли приказујемо слику унутрашње грађе пужа, објашњавамо слику ученицима.

У табелу на интерактивној табли уносимо закључке о животном простору, начину кретања пужева, грађи љуштуре... Текст се овај пут уноси у табелу преко тастатуре, да би се демонстрирао и тај начин коришћења табле, промене се чувају и табела се гаси до поновног позивања.

Друга група показује збирку љуштура шкољки и реферише о врстама које су у збирци. Приказујемо на интерактивној табли слику унутрашње грађе шкољке. Ученици излазе пред

таблу и показују одређене делове шкољке, а тачност одговора проверава се кликом на појам који постоји на слици, када се појављује линија која спаја појам и део шкољке. И овај пут, уместо миша ко-ристи се магнетна оловка. Изводимо закључке о сличностима и разликама у грађи пужева и шкољки и уносимо их у табелу која је коришћена за записивање карактеристика пужева. Табела се поново „позива” и попуњавају се поља која су попуњавана и за пужеве. Снимају се промене и табела се гаси.

Трећа група приказује презентацију у пауер поинту „Главоношци”. У оквиру презентације налазе се филмови о кретању, интелигенцији и способности мимикрије октопода. Ученици дају кратка објашњења о разноврсности главоножаца и показивањем сипине кости, уз помоћ настав-нице биологије, долази се до закључака о сличностима и разликама у грађи, начину кретања и животу главоножаца, пужева и шкољки. Подаци се уносе у табелу, у којој се попуњава и последња колона која је намењена за одлике главоножаца. После снимања промена, табела се гаси.

Води се разговором са ученицима, изводе се закључци о значају мекушаца за човека и при-роду, записујемо на интерактивној табли.

Завршни део часа (10 минута)Играјући игрицу за релаксацију „Пужић” уз слушање класичне музике ученици се деле на

групе, након чега решавају задатке који су уметнути на интерактивној табли (повезивање појмо-ва, допуни реченицу, одговори на питање).

Домаћи задатак: у радној свесци урадите задатке из наставне теме „Мекушци”.

68


10. ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

10.1. Извод из Правилника о оцењивању ученика5

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма.

Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење и ученици оспособљавају за објективну процену соспстве-них постигнућа и постигнућа других ученика и развијају систем вредности.

Процес оцењивања чини неколико различитих фаза:– оцењивање у оквиру планирања и припреме наставе (писмено, усмено, активност);– праћење напредовања ученика током наставе и учења;– бележење података и запажања о раду и постигнућима ученика;– саопштавање повратних информација ученицима и њиховим родитељима о по-

стигнућима, напредовању и развојним потребама ученика; – вредновање квалитета и ефикасности процеса наставе и учења.

Свака фаза је специфична, али само обједињене обезбеђују континуирано праћење и вред-новање напредовања ученика и квалитета и ефикасности наставе.

Ученици се могу оцењивати: описном оценом, бројчаном оценом и комбиновано. Велика тешкоћа приликом оцењивања ученика може бити субјективност оцењивача. Јасни

критеријуми и доследна примена метода оцењивања могли би да предупреде утицај субјектив-них фактора.

Нова стратегија оцењивања подразумева развијање критеријумског оцењивања. У основи тог оцењивања налазе се критеријуми или стандарди за сваку оцену. Критеријуми описују шта ученик треба да зна и које вештине треба да поседује да би добио неку оцену.

5 Службени гласник РС, бр. 74/2011.

69

Табела бр. 10.1.1. Критеријуми за бројчано оцењивање

Оцена Критеријуми

Одличан 5

Ученик остварује веома значајан напредак у савладавању школ- ског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, као и већину захте-ва с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања.

Врло добар 4

Ученик остварује значајан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, као и део захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени ин-дивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима по-стигнућа, уз висок степен ангажовања.

Добар 3

Ученик остварује напредак у савладавању школског програма и у до- стизању захтева који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређе-ни индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз лично ангажовање и помоћ наставника.

Довољан 2

Ученик остварује минималан напредак у савладавању школског про-грама и у достизању захтева који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним об-разовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз знатну помоћ наставника и лично ангажовање.

Недовољан 1Ученик ни уз помоћ наставника не остварује минималан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђе-ни на основном нивоу постигнућа.

70


Табела бр. 10.1.2. Приказ садржаја описне и бројчане оцене

Описна оцена Бројчана оцена

Оствареност циљева, општих и посебних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања школског програма

Степен остварености циљева, општих и по-себних, односно прилагођених стандарда по-стигнућа у току савладавања школског програма

Ангажовање ученика у настави Ангажовање ученика у настави

Напредовање од претходног периода

Препорука за даље напредовање

Праћење постигнућа ученика из биологије у шестом разреду обухвата систематично бележење запажања о развоју интересовања ченика, мотивисаности за рад, способностима и постигнућима у усвајању васпитно-образовних садржаја, однос према раду и постављеним зада-цима и васпитним вредностима.

Проверавање и оцењивање постигнућа ученика писменим радовима веома је ефи-касно, јер се у исто време може проверити знање свих ученика у одељењу. Наставник је дужан да пре провере обавести ученике о наставним садржајима који ће се писмено оцењивати. Овај начин провере обухвата контролне задатке, тестове знања и наставне листиће.

Када се писмени рад оцени, ученику га треба дати на увид и чувати у школи до краја шко- лске године, а показати и родитељу ако он то захтева.

Задаци треба да буду поређани поступно – од лакших ка тежим, и прилагођени оним уче-ницима који с тешкоћом усвајају наставне садржаје како би могли да их реше и добију позитивну оцену.

Провера знања ученика применом тестова. Редовним праћењем и проверавањем знања добија се објективнија коначна оцена која је у складу са стварним постигнућем ученика. Током наставног процеса треба користити тестове с различитом формулацијом и тежином зада-така, тако да сваки ученик има могућност да реши оне задатке који су на нивоу његових могућ-ности.

Ангажовање ученика подразумева: одговоран однос према раду и постављеним задаци-ма, активно учествовање у настави (редовно решавање домаћих задатака, учешће у различитим облицима рада, учешће у дискусији, дебати, истраживању), сарадња с другима, интересовања и мотивацију.

Исходи представљају полазну основу за издвајање критеријума у оцењивању.Оцењивање које се заснива на исходима представља процењивање индивидуалног на-

предовања и праћење рада ученика. Оцењивање треба да обухвати цео распон ученичких по-стигнућа.

За праћење и оцењивање ученика из наставног предмета биологија у шестом разреду предлажем формулацију за коју верујем да ће помоћи у вредновању постигнутих резултата.

71

Табела бр. 10.1.3. Пример предлога праћења и оцењивања ученика у настави биологије у 6. разреду

Основна школа: 20___/___.

Име и презиме ученика Одељење

Област оцењивања Знање

Акт

ивно

ст н

а ча

су

Дом

аћи

зада

ци

Пис

мен

е пр

овер

е

Веж

бе/о

глед

и

Дру

ге а

ктив

ност

и

Оце

на

Увод Зна да наведе царства и њихове представнике. Зна карактеристике живог света. Зна систематске категорије.

ПРА

ЖИ

ВОТИ

ЊЕ амебе Зна грађу и препознаје основне

сличности и разлике у изгледу и понашању праживотиња.

Зна да постоје паразитске врсте и да су неопходне превентивне мере ради очувања здравља.

бичари

трепљари

Настанак, развој и разноврсност животиња

Зна како су настале и развијале се животиње. Зна њихову разноврсност.

Сунђери Зна основне карактеристике грађе, специфичности, начин размножавања, значај и разноврсност. Дупљари

ЦРВ

И

пљоснати Зна основне карактеристике грађе црва и специфичности начина живота.

Зна да су многе врсте црва изазивачи болести и зна мере заштите.

ваљкасти

чланковити

МЕК

УШЦ

И

пужеви Зна основне карактеристике грађе мекушаца.

Познаје основну организацију органа и животне процесе.

Зна начине исхране.

Може да препозна представнике неких група мекушаца.

шкољке

главоношци

72


ЗГЛА

ВКАР

И

ракови Зна основне карактеристике грађе зглавкара.Познаје основну организацију органа и животне процесе.Зна начине исхране зглавкара.Може да препозна представнике неких група зглавкара и зна њихов значај за природу и човека.

пауци

инсекти

Бодљокошци Зна основне карактеристике грађе, начин живота и исхране. Може да препозна неке представнике.

Хордати и основне особине кичмењака

Зна основне особине и класификацију хордата.

Рибе Зна основне карактеристике грађе животиња и организацију органа у којима се одвијају различити животни процеси.Зна начине исхране животиња.Зна у којим стаништима живе одређене врсте и зна начине прилагођавања. Зна како организми дишу и крећу се. Зна процесе размножавања и развића одређених група животиња.Зна значај животиња.

Водоземци

Гмизавци

Птице

Сисари

Угрожавање и заштита животиња

Зна појам биодиверзитета и његов значај. Познаје начине негативног деловања и мере заштите биодиверзитета.

Увод у еволуцију живог света

Зна еволуцију живота на Земљи.Зна геолошка доба.Зна да је природно одабирање основни механизам прилагођавања организама.

Оствареност циљева по стандардима

Напредовање од претходног периода

Наставник: _____________________________

Праћење и вредновање ученика треба да буде континуирано. Притом се морају узети у об-зир њихова интересовања и активности, као и индивидуалне способности. Обавеза наставника је да организовањем наставе мотивише и подстиче развој ученика, уз максимално коришћење различитих захтева и начина рада, а све ради остваривања што бољих резултата и постигнућа ученика.

73

11. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА ТЕСТОВИМА

Тестови у настави биологије омогућавају објективнију и потпунију проверу знања учени-ка и усвојеност наставних садржаја. Формулација задатака за тест веома је комплексан посао, јер треба водити рачуна о нивоу знања који желимо да проверимо, о интелектуалним способно- стима ученика и времену потребном за решавање теста. Задаци треба да буду јасни и прецизни, језички добро формулисани и интересантни.

11.1. Тестови и оцењивање у настави6

У васпитно-образовном процесу током наставе сусреће се више облика испитивања знања ученика у писменом облику. Постоје три основна начина писменог испитивања:

– школски и домаћи задаци – есеји на задату тему, самостално састављање и/или реша-вање задатака, одговарање на низове питања итд.; користе се за испитивање и оцењи-вање;

– НЗОТ (низови задатака отвореног типа) – користе се за испитивање и оцењивање које је објективније него код школских и домаћих задатака;

– стандардизовани тестови знања – користе се за мерење и објективно оцењивање знања.

У наставној пракси, поред стандардизованих тестова знања, користе се и низови задатака објективног типа које саставља наставник, а на које ученик одговара писмено. Стандардизовани тест знања као врсту испитивања постигнућа ученика називамо тестирање знања. Ако наставник сам конструише НЗОТ, онда говоримо о испитивању постигнућа ученика.

Тест или НЗОТ је добар избор када желимо да на ефикасан, објективан и економичан начин испитамо постигнуће ученика, тј. да:

– пратимо и вреднујемо шири обим постигнућа ученика; – пратимо и оценимо постигнуће већег броја ученика;– пратимо и меримо која су знања ученици усвојили, колико их разумеју и да ли увиђају

њихову практичну вредност.

6 http://ceo.edu.rs/sr/2010-04-15-13-40-03/121

74


11.2. Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивној области

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је таксономију циљева васпитања и обра-зовања у три области: когнитивној (нове информације, мисаоне вештине), афективној (осећања, преференције, склоности и интересовања, вредности) и психомоторној (физичке, перцептивне активности и вештине).

Циљеве и исходе у когнитивној области разврстао је у шест основних хијерархијски уређе-них категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација.

У табели 11.2.1. приказани су нивои таксономије описани демонстрираним знањима и вештинама и захтевима задатака на овим нивоима.

Табела бр. 11.2.1. Блумова таксономија у когнитивној области – основа за оцењивање

Компетен-ција Демонстрирана знања и вештине Захтеви којима се проверава

оствареност исхода на датом нивоу

ЗнањеОпажа и именује информације; зна датуме, податке, места; зна главне идеје.

Дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј, ко, када, где итд.

Схватање

Разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке; предвиђа последице.

Резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, разликуј, процени, дискутуј, прошири.

Примена

Користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања.

Примени, демонстрирај, израчунај, комплетирај, покажи, реши, испитај, преобликуј/модификуј, повежи, промени, класификуј, експериментиши, истражи.

АнализаОдређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује компоненте.

Анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери.

Синтеза

Користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања с другим областима; предвиђа закључке /закључује.

Преобликуј/модификуј, интегриши, замени, направи план, предвиди шта ако, укомпонуј, формулиши, припреми, генерализуј/уопшти, поново напиши.

Евалуација

Упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјективност.

Процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, разликуј, закључи, упореди, резимирај.

75

Есејски тип задатака ученицима пружа могућност да покажу креативност јер сами од-лучују о садржају и начину излагања одговора.

У зависности од времена потребног за решавање задатака постоје: • есејски тип задатака кратког одговора (задаци овог типа решавају се за кратко време, од

два до пет минута);• есејски тип задатака дужег одговора (захтевају пет–десет минута за решавање).

Есејски задаци кратког одговора (ко, шта, где, када) лако се састављају. Они онемогућа-вају погађање одговора, а њихов недостатак је дословна репродукција.

Прилог 11.2.2. Примери есејског типа задатака

Одговори на питања.

1. Шта је хранљива вакуола? .

2. Која је улога очне мрље код зелене еуглене? .

3. Како је извршена подела водоземаца? .

4. Чиме је прекривено тело бодљокожаца? .

5. Где живе сунђери? .

6. Зашто су сисари значајни за човека и природу? .

7. Од чега се састоји хитинска кутикула? .

8. Да ли су сенице селице? .

9. Наведи неке врсте змија отровница. .

,

,

,

,

,

,

.

Есејски задаци продуженог одговора омогућавају процењивање разумевања сложе-нијих појмова. Задаци се могу лако саставити. Подстичу на креативно и критичко размишљање. Ученицима пружају могућност да искажу самосталност. Задаци овог типа стварају потешкоће приликом утврђивања критеријума за бодовање одговора.

76


Прилог 11.2.3. Примери есејског типа задатака


Неке врсте амеба живе у цреву човека и дргих кичмењака. Могу проузроковати тешка обољења. Најопаснија врста за човека јесте дизентерична амеба, која је узрочник дизентерије. Човек се може заразити пијући воду загађену фекалијама. Обољење се манифестује учесталим боловима у стомаку и крваво-слузавим столицама.

Како се назива амеба која може да доспе у тело човека и да изазове обољење?

.

Како се назива болест коју проузрокује дизентерична амеба? .

Како се човек може заразити дизентеричном амебом? .

Који су симптоми заразе дизентеричном амебом? .

Како можемо да спречимо болест? .


Шта је митарење? .

Да ли гмизавци имају добар вид? .

Кожа гмизаваца је дебела, сува, орожнала и има површински слој. Како се назива тај

слој коже? .

Шта је метаморфоза? .

Како жабе дишу? .


Шта проучава палеонтологија? .

По чему су мекушци добили назив? .

Како се назива ларва жабе? .

Да ли птице имају сталну телесну температуру? .

77

Задаци допуњавања захтевају да ученик прочита текст, размисли и допуни реченице. За израду задатака овог типа потребно је да захтев буде прецизан. Овим задацима испитује се и постиже репродукција знања. Задаци допуњавања одлични су за тестирање чињеничног знања и смањују могућност успешног погађања одговора. Овај тип задатака релативно је лак за припре-мање. Могу се лако и једноставно бодовати. Задатке овог типа теже је саставити за испитивање виших нивоа постигнућа.

Прилог 11.2.4. Примери задатка допуњавања

Допуни реченице.а) Рибе грабљивице у устима имају______________________________________________.

б) ___________________________________________ су покривене шкржним поклопцима.

в) По начину исхране животиње су _____________________________________ организми.

г) Све рибе имају жлезде _______________________ и _____________________________ .

д) Слуз се лучи из _________________ које су смештене у кожи.

ђ) Нервни систем код риба чине ____________________ и __________________________.

Допуни реченице.Рибе плућашице другачије се називају _____________________________________________ .

Јаја риба називају се _________________________________________________________ .

Органи за излучивање код риба називају се _______________________________________ .

Многе рибе које живе у мрачним дубинама поседују ____________________________ органе.

Кожа риба производи коштане плочице које се називају _____________________________.

Тип задатака – алтернативни избор. Овај тип задатака захтева од ученика да се одлучи за једну од две могућности. Ако је тврдња тачна, треба да заокружи Т, а ако је нетачна Н. Овакви задаци служе да се провери велики број тврдњи за веома кратко време.

Прилог 11.2.5. Примери типа задатака – алтернативни избор

Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.Чланковити црви имају сегменте. Т Н

Кишна глиста има затворен крвни систем. Т Н

Тело кишне глисте састоји се од двочланковите главе. Т Н

Храна се код кишних глиста вари у предњем цреву. Т Н

Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.Исхрана је уношење хране. Т Н

Дисање је размена гасовитих и хранљивих супстанци. Т Н

Раст је мењање облика и грађе живих бића. Т Н

Прилагођавање живих бића је мењање изгледа и грађе. Т Н

78


Тип задатака – вишеструки избор може да обухвати широк опсег садржаја. Предност за-датака овог типа јесте у томе што могу да мере све нивое постигнућа и брзо и лако се бодују.

Задаци су конципирани тако да омогућавају ученику да одабере одговор и заокружи слово или број испред тачног одговора. На тај начин проверава се познавање чињеница, разумевање, закључивање и способност уочавања разлика.

Приликом израде овог типа задатака тешко је саставити квалитетне нетачне тврдње. Приликом решавања потребно је више времена за читање понуђених одговора и постоји

могућност погађања.

Прилог 11.2.6. Примери задатака – вишеструки избор

Заокружи слово испред тачне тврдње.

Једини живи представник групе жакоперки је:

а) цератодус, б) цецилија, в) целекант.


А. Шарени даждевњак има црну кожу са жутим пегама.

Б. Мрмољци су група безрепих водоземаца.

В. Водоземци регулишу бројност инсеката у природи.

Г. Цецилија је безноги водоземац.


А. На грудима инсекти имају три пара ногу за ходање.

Б. Кутикула инсеката чини унутрашњи скелет.

В. Инсекти имају цевасто срце.

Г. На глави инсеката налазе се четири сложена ока.


1. Инсекти дишу помоћу:

а) хелицера, б) трахеја, в) педипалпи.

2. Све групе пауколиких зглавкара имају:

а) четири пара усних ножица, б) пар усних ножица, в) два пара усних ножица.

3. Пијавице живе у:

а) морима, б) океанима, в) слатким водама.

4. Наука која проучава инсекте назива се:

а) инсектологија, б) ентомологија, в) паукологија.

79

Тип задатака – спаривање. У овом типу задатака на једној страни налазе се појмови које треба повезати или спарити с одговарајућим појмом на супротној страни. Појмови се могу спари-вати уписивањем бројева, уписивањем слова или повезивањем линијама.

Oви задаци веома су погодни за тестирање. Лако се формулишу и брзо и једноставно бодују.

Прилог 11.2.7. Пример типа задатака – спаривање

Линијама повежи појмове на левој страни с одговарајућим појмовима на десној страни.

ТРЕПЉАСТИ добро развијена чула и главени део

ЦРВИ унутрашњи или спољашњи паразити слабо развијена чула

МЕТИЉИ систем за варење бесполно и полно размножавање

ПАНТЉИЧАРЕ полно размножавање

Линијама повежи појмове на левој страни с одговарајућим појмом на десној страни.

ВРСТЕ ЖИВОТИЊА КАРАКТЕРИСТИКЕ

ПУЖЕВИмишић затварач

мишићни левак

ШКОЉКЕручице

мастиљаве кесе

ГЛАВОНОШЦИкапци

спирална љуштура

У празно поље ( ) упиши одговарајуће слово.

А. стопало ( ) органиБ. љуштура ( ) кожни наборВ. утробна кеса ( ) излучивањеГ. плашт ( ) спирално увијенаД. бубрег ( ) спљоштени мишић

Линијама повежи појмове на левој страни с одговарајућим појмом на десној страни.

РЕД ВРСТЕ

бубоједи пољска волухарица

глодари куна

звери ровчица

перајари морж

папкари носорог

копитари дивља свиња

80


Тип задатака – сређивање. У овом типу задатака потребно је понуђене одговоре поређа-ти према одређеном правилу или низу. Ови задаци погодни су за испитивање знања и разуме-вања, посебно узрочно-последичних веза, развоја појединих појава, историјских догађаја.

Задаци су релативно лаки за формулисање.

Прилог 11.2.8. Пример типа задатака – сређивање

Упиши у поља називе група животиња према сложености грађе.

птице, рибе, сисари, водоземци, гмизавци

Поређај наведене појмове према припадности.

Плућа, скелет удова, уста, зуби, материца, ждрело, једњак, дебело црево, скелет главе,

ребра, постељица, душник, мокраћна цев, грудна кост, мокраћоводи, једњак, кичма,

јетра, мокраћна бешика, карлични појас, панкреас, кости удова, носни отвори, семеник

Органи Систем органа

скелетни систем

систем за варење

систем за дисање

систем за излучивање

систем за размножавање

Тип задатака – елиминација. У овом типу задатака међу понуђеним појмовима треба пронаћи и елиминисати један или више неодговарајућих.

Прилог 11.2.9. Пример типа задатака – елиминација

Међу наведеним животињама пронађи уљеза и заокружи га.

Бубоједи, љиљци, глодари, китови, перјари, звери, сурлаши, морске краве, копитари

Међу наведеним организмима пронађи уљезе и прецртај их.

Јастреб, сиви соко, сури орао, ушара, кобац, белоглави суп, еја, кондор, ћук

81

Тип задатака – читање и попуњавање табела и графикона користимо када код ученика желимо да испитамо способност разумевања и закључивања. У задатку се од ученика тражи да у празна поља у табели упише одговарајуће податке.

Прилог 11.2.10. Примери типа задатака – читање и попуњавање табела и графикона.

Попуни празна поља у табели

Орган Функција коју обављаОдваја грудну од трбушне дупље.

бубрег

Обавља дисање на сувом.

кичмени стуб

Попуни празна поља у табели.

Особина живог бића Назив живог бићаДишу шкргама.

Пуноглавац

Полажу јаја с чврстом љуском.

Имају кожу с рожним крљуштима.

Хране своје младунце млеком.

Тестови за петоминутну проверу знања могу се давати на почетку часа ради провере усвојености наставног садржаја који је обрађиван на неком од претходних часова. Ако се раде на крају часа, онда се њима проверава усвојеност наставног садржаја који је обрађиван на том часу.

Прилог 11.2.11. Примери тестова за петоминутну проверу знања

Датум Наставна јединица – ВодоземциИме и презиме ученика Разред и одељење

1. Заокружи слово испред тачног одговора.Водоземци полажу:

а) јаја с кожастом љуском, б) мекана јаја, в) јаја с кречњачком љуском.

2. Допуни реченицу.

Млади водоземаца дишу _____________________________,

а одрасли водоземци дишу ____________________________________.

3. Ако је одговор тачан, заокружи Т, а ако је нетачан, заокружи Н.Ситни зуби на горњој вилици служе да плен не побегне из уста. Т Н

Срце се састоји од две преткоморе и једне неподељене коморе. Т Н

Лобања водоземаца има више костију од лобање риба. Т Н

Слузне жлезде водоземаца луче боју од које потиче боја коже. Т Н

82


Датум Наставна јединица – ВодоземциИме и презиме ученика Разред и одељење

1. Заокружи слово испред тачног одговора.Бубац је:

а) део система за излучивање, б) проширење за смештај буба, в) мишићни желудац птица.

2. Допуни реченицу.Разлика у изгледу полова назива се ________________________________________ .Преко 90% птица пари се с једним партнером у сезони, што се означава као

______________________________________ .

3. На линији напиши које су птице приказане на слици.

Датум Група АИме и презиме ученика Разред и одељење

Пажљиво прочитај текст и одговори на питања.Људу су у додиру с њима непосредно или посредно преко домаћих животиња. Зато се овај тип животиња сматра једном од најзначајнијих паразитских група. Слободно живеће врсте хране се бактеријама, квасцима, хифама, гљивама и алгама. Грабљиве врсте хране се ситним чланковитим црвима, грињама и ларвама инсеката. Многе врсте хране се соковима биљака.

А. Која је група црва описана у тексту? ____________________________________________

Б. Како се називају оне врсте ових животиња које живе на рачун других организама? ______

______________________________________________________

В. Како се називају оне врсте гореописаних црва које се хране квасцима, бактеријама и алгама?

____________________________________________________________

Датум Група БИме и презиме ученика Разред и одељење

Пажљиво прочитај текст и одговори на питања.Речни рак има добро развијене чулне органе, нарочито сложене очи на дршкама. Свако око је састављено од великог броја ситних шестоугаоних окаца, сложених међусобно као делови мозаика. Чуло равнотеже смештено је у основи краћих антена. Свуда по телу налазе се ситне длачице осетљиве на додир. Чула укуса и мириса налазе се на антенама и усним деловима.

А. Која чула поседују речни ракови? ______________________________________________

Б. Где је смештено чуло равнотеже? ______________________________________________

В. Где се налази чуло укуса и мириса? _____________________________________________

Г. Где се налази чуло додира? ___________________________________________________

_______________ _______________

83

12. ИС ТРАЖИВАЧКИ РА ДОВИ УЧЕНИКА

Ако уочи надарене ученике, наставник с њима треба посебно да ради, да их усмерава и даје им упутства за истраживачки рад.

У истраживачком раду примењује се научна метода истраживања при чему се откривају не-познате или прикупљају познате научне чињенице и долази до резултата који се могу користити без доказивања одређене претпоставке – хипотезе.

Рад на истраживачкој теми с надареним ученицима може бити теоријски или експеримен-тални (теренски, лабораторијски, кабинетски или комбиновани). Обухвата: избор теме и методе истраживања, детаљно упознавање ученика с плановима, циљевима и очекиваним резултатима истраживања, преглед литературе, компјутерске претраге и коришћење интернета, обраду и ин-терпретацију добијених резултата, писање рада и његову презентацију.

Истраживачки рад зависи од могућности школе и животне средине, а обухвата три фазе: уочавање проблема, избор теме и дефинисање теме. Проблем се уочава у појавама и догађајима који се одигравају у природи, а издваја се онај који има смисла истраживати. Приликом избора теме рада треба се упознати с оним што је већ истражено. За то нам служе литература, енцикло-педије, приручници и савети научних радника који раде на истој или сличној теми.

После избора теме следи њено дефинисање, разрада и рашчлањивање на радне задатке којима се даље дефинише ток и план истраживања. У истраживању треба применити различите поступке, процесе и методе којима се долази до научног сазнања.

Истраживање се може спроводити посматрањем или експериментом. Оно које се заснива на посматрању може бити пасивно и активно.

План истраживања треба да буде конкретан и да садржи опис врсте и редослед поступака. Планирање је важан и сложен посао и од њега зависи које ће се чињенице утврдити, како ће се појаве објаснити и какви ће се закључци донети.

Мноштво података који се добију током истраживања треба обрадити и средити да би се сагледале чињенице, уочиле битне карактеристике, дали статистички и графички приказ, слике, микроскопске фотографије и извели закључци.

Структура писменог рада обухвата: наслов, резиме, увод, материјал и методе рада, резулта-те истраживања и дискусију, закључак и литературу. То су поглавља рада и пишу се као поднасло-ви. Сваки поднаслов има своју унутрашњу структуру.

Наслов рада треба да садржи тежиште истраживања, да буде кратак, без сувишних речи, јасан, правилан и прецизан. Наслов треба да привуче пажњу и да се лако памти.

Испод наслова пишу се имена аутора и ментора. Резиме је сажета садржина читавог рада. У резимеу се приказује сврха и циљ истраживања,

примењена метода, резултати и закључци. Пише се и на једном од светских језика, најчешће ен-глеском. Резиме треба да буде кратак.

Кључне речи пишу се испод резимеа. Најчешће се одабере пет-шест најзначајнијих речи које асоцијативним својствима најбоље презентују суштину рада.

84


Увод треба да обухвата област истраживања и податке других аутора који су послужили за истраживање. У уводу треба да се налази и преглед ранијих радова.

Потребно је навести и материјал који је обрађиван, примењиване методе рада, коришћене инструменте (апарати, прибор) и поступке испитивања.

Најобимнији део рада јесу резултати истраживања и дискусија. Треба саопштити само главне, а не све резултате, и у дискусији истаћи да ли се они и општа разматрања проблема слажу.

У закључку се истиче значај добијених резултата и указује на могућност даљег истражи-вања истог проблема. Закључак не треба да буде дужи од десетине рада.

На крају рада наводи се коришћена литература.

12.1. Пример истраживачког рада: Орнитофауна насеља Бусија, предграђа Пожаревца

Аутор: MАРИЈА РАКИЋ, ученица ОШ „Десанка Максимовић”, ПожаревацМентор: СВЕТЛАНА РАКИЋ, наставница ОШ „Десанка Максимовић”, Пожаревац

Резиме

Урбанизацијом и другим делатностима човек је знатно пореметио живот многих биљних и животињских врста. Наглом миграцијом становништва из села у град дошло је до ширења градо-ва, тј. до стварања нових насеља, а самим тим и до стварања нових животних простора и измење-не флоре и фауне. Таква нова измењена средина јесте насеље Бусија, предграђе Пожаревца. Она има карактеристичне услове за живот многих врста животиња, између осталог и птица.

На овом простору евидентиране су 34 врсте птица груписане у 13 фамилија.Истраживањем је установљено да је повољне услове за гнежђење и наставак врсте нашло

26 врста птица станарица. Осим врста које стално бораве у насељу, постоје и врсте које га повремено напуштају – се-

лице. Таквих је осам и мање су бројне од преходних врста.Спровођењем мера заштите омогућиће се спонтано повeћање бројности врста и њихово

очување.

Кључне речи: урбанизација, птице, селице, станарице, заштита.

Увод

Карактеристике истраживаног подручја

Пожаревац се налази на једном од главних путева сеобе птица, има погодан географски положај и климу.

Општина Пожаревац лежи у североисточном делу Србије, југоисточно од главног града Бе-ограда, у североисточном делу Балканског полуострва. Налази се на 44о 30’ и 44о 48’ северне гео-графске ширине и између 21о 3’ и 22о 00’ источне географске дужине. Карактеристична надморска висина овог подручја је између 78 м и 80 м.

85

Налази се на тромеђи река: Велике Мораве, Дунава и Млаве, на саставу доњег Поморавља и плодне равнице Стиг.

У рељефу Пожаревца и околине доминирају два основна морфолошка елемента: истакнута коса на једној страни и алувијална раван, преко запада и северозапада, која се спушта према Ду-наву и Великој Морави и заузима највећу област.

Подручје општине је равничарско и углавном има обележје отворених терена, било да су они аутохтони било да су преостали под утицајем људске делатности.

Новоформирано насеље Бусија налази се између два пута. Први је за Петровац на Млави, а други за Свилајнац. Услед недостатка стамбеног простора у центру Пожаревца људи су почели овај терен да насељавају око 1980. године.

На овом простору раније су се налазиле плодне њиве, засејане житарицама (претежно куку-рузом) и другим гајеним културама (купусом, паприком, парадајзом, луком…). С почетком интен-зивнијег формирања насеља, ове обрадиве површине постају уређени стамбени простори. Прво су изграђене мање приватне куће. Путеви нису били уређени. Око тих кућа и даље су постојале њиве, док су касније, а нарочито последњих година, изграђени стамбени објекти у друштвеном и приватном власништву.

Све ово даје јасну слику о великој измени једне животне средине.

Климатске одлике. Географски положај Пожаревца, отвореност према долинама Велике Мораве, Дунава и Млаве, условљава умереноконтиненталну климу.

На овом простору сукобљавају се четири климатска утицаја:– атлантски (са запада), – медитерански (с југа),– континентални (са истока), – поларни (са севера).

С обзиром на одређени степен континенталности, има и извесне елементе субхумидне и макротермалне климе, док се прелазна годишња доба одликују променљивим временом, с је-сени топлијом од пролећа. Средња годишња температура ваздуха на највећем делу територије износи око 1,5 оС, средња дневна 5 оС и више.

Период са средњом дневном температуром од 10 оС и више почиње 9. 4, а завршава се 25. 10. и траје 199 дана, с температурном сумом 3426 оС . Период са средњом дневном температуром од 15 оС почиње 11. 5, а завршава се 25. 9. и траје 132 дана, с температурном сумом од 2856 оС.

Према подацима Метеоролошке станице Пожаревац, годишње климатске падавине крећу се од 647,1 мм до 705,2 мм. Најкишовитији месец је јун (77,6 мм), а најсувљи јануар (40 мм).

Дува брзином од 7,0 м/с од касне јесени, током зиме, до прве половине пролећа. Због коша-ве, зиме су хладне, праћене поледицама и сувомразицом. Поред кошаве дувају и јужни, северни и западни ветрови и горњак.

Јужни ветар дува током целе године, а зими је посебно значајан за овај крај, јер доноси

нагло отопљење, а самим тим и пораст температуре. Горњак дува зими и доноси нагли пад температуре, тј. захлађење. Западни ветар у току лета

доноси пролазне кише (пуљскове), а северац дува са севера дуж долине Велике Мораве. Осим других специфичности насеља Бусија, и клима има велики значај за орнитофауну овог

подручја.

86


МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА

За рад је био неопходан обилазак и упознавање терена.Посматрањем у различитом периоду праћен је начин живота (кретање, исхрана и гнежђење)

птица.Фотографисање и узимање узорака за испитивање, као и коришћење литературе, омогући-

ли су детерминацују врста.

РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

У овом раду обухваћене су врсте птица које целе године бораве и гнезде се у самом насељу, које ту бораве преко лета и зиме а не гнезде се, и врсте које се могу видети у пролазу.

У истраживаном периоду забележене су 34 врсте птица из 13 фамилија.

1. Buteo buteo – мишар Fam: Aguillidae – орлови 2. Falco tinnunculs – обична ветрушка Fam: Falconidae 3. Phasianus colchicus – фазан Fam: Gallidae – праве коке 4. Perdix perdix – препелица 5. Coturnix coturnix – јаребица 6. Columbius domesticus – домаћи голуб Fam: Columbidae – голубови 7. Columbus livia – дивљи голуб 8. Streptopelia decaocto – гугутка 9. Turtur turtur – грлица10. Cuculus canorus – кукавица Red: Cuculiformes – кукавице11. Picus viridis – зелена жуња Fam: Picidae – петлови12. Dryobates major – велики шарени детлић 13. Dendrocopus minor – мали шарени детлић14. Corvus cornix – сива врана Fam: Corvidae – вране15. Corvus corax – гавран16. Corvus frugilegus – гачац 17. Coleus monedula – чавка18. Pica pica – сврака19. Sturnus vulgaris – чворак Fam: Sturnidae – чворци20. Fringilla coeleps – зеба Fam: Fringillidae – зебе21. Carduelis carduelis – штиглиц22. Chloris chloris – зелентарка 23. Pyrrhula pyrrhula – зимовка 24. Passer domesticus – домаћи врабац25. Passer montanus – пољски врабац26. Parus major – oбична сеница 27. Turdus merula – кос, црни дрозд 28. Erithacus rubecula – црвендаћ29. Luscinia megarhyncha – обичан славуј

87

30. Hirundo rustica – сеоска ласта 31. Hirundo urbica – градска ласта32. Strix flammea – кукувија 33. Athene noctua – кукумавка 34. Asio otus – сова ушара

Истраживањем је установљено да су од свих наведених врста најбројније следеће: – Passer domesticus – домаћи врабац – Pica pica – сврака– Passer montanu – пољски врабац – Corvus cornix – сиваран– Streptopelia decaocto – гугутка – Corvus corax – гавран– Columbius domesticus – домаћи голуб – Parus major – oбична сеница

КАРАКТЕРИСТИЧНА СТАНИШТА

Немогуће је издвојити посебне биотопе у новом насељу као што је Бусија, али ипак постоји извесна правилност у распореду птица, условљена њиховим потребама за храном, али и оним у доба гнежђења и изван њега.

На основу наведених потреба птица, може се извршити следећа подела животних станишта:

1. Станишта – листопадно дрвеће и шибље у насељу Бусија Орнитофауна је аналогна орнитофауни листопадних шума мешовитог састава. Ово ста-

ниште је најраспрострањеније и његови елементи се налазе по целом насељу, у виду разних вр-ста листопадног дрвећа које расте по двориштима, воћњацима и поред улица. То су углавном гајене врсте листопадног дрвећа – јабуке, крушке, шљиве, трешње, вишње, брескве, кајсије, орах; затим од других врста листопадног дрвећа – липа, топола, багрем, бреза, врба... Расту и многе врсте украсног шибља – ватрени трн, дуњарица; затим – малина, купина и самоникли шипак.

Ова станишта углавном одговарају следећим врстама птица: – Dentrocopus minor – мали шарени детлић – Streptopelia decaocto – гугутка– Dryobates major – велики шарени детлић – Pica pica – сврака– Parus major – сеница – Corvus frugilegus – гачац – Carduelis carduelis – штиглиц – Corvus cornix – врана – Passer montanus – врабац – Passer domesticus – домаћи врабац– Fringilla coelebs – зеба

2. Групе четинарског дрвећа у насељу Врсте четинарског дрвећа распрострањене су по двориштима. Ову групу углавном чине

смрче, јеле, борови, арис, који се налазе у кругу касарне у насељу. Ова врста станишта нема неких посебно карактеристичних врста, али ту су чести: – Passer montanus – врабац – Passer domesticus – домаћи врабац, – Covrus cornix – врана – Covrus frugilegus – гачац – Streptopelia decaocto – гугутка – Turdus merula – кос– Parus major – сеница – Asio otus – мала сова ушара– Athene noctua – ћук – Tito alba – кукувија

88


3. Травњаци, њиве, баште и друге обрадиве површинеОваква станишта имају степско-ливадски карактер. Због прометности таквих места и малог

пространства, ту се ниједна врста не гнезди, али многе ту траже храну. Овакви простори као из-вор хране значајни су за следеће врсте птица:

– Pica pica – сврака – Passer montanus – пољски врабац – Carduelis carduelis – штиглиц – Passer domesticus – домаћи врабац – Phasianus colchicus – фазан – Turtur turtur – грлица– Streptopelia decaocto – гугутка – Coturnih coturnih – препелица– Perdix perdix – јаребица – Galerida cristata

4. Зграде и зидине старих кућаНа периферном делу насеља поред њива налазе се колибе у којима се чува оруђе за обраду

земљишта и које су служиле као склониште у случају невремена. Ове колибе су погодно скро-виште и станиште за многе врсте птица. Постоје и старе куће које су напуштене. Осим око ових старих зграда, многе врсте птица нашле су повољне услове за гнежђење и за исхрану у новоиз-грађеним објектима.

Ти простори значајни су за следеће врсте птица:– Hirundo rustica – сеоска ласта – Passer domesticus – домаћи врабац – Hirundo urbica – градска ласта –Tito alba – кукувија – Athene noctua – кукумавка

На основу наведених података може се закључити да је орнитофауна насеља Бусија са- стављена од врста које имају врло различите еколошке захтеве. А различитости у стаништима која се налазе у насељу пружају добре услове за живот, гнежђење и исхрану многих врста птица.

ИСХРАНА ПТИЦА И ЊИХОВИ МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ

Најзначајнији облик узајамне повезаности у биоценози јесте исхрана. Жива бића су отворе-ни системи и налазе се у сталној размени материје и енергије са средином у којој живе.

Односи исхране су сложени ланци, а посебно место у тим ланцима заузимају птичје попу-лације. Многе врсте птица налазе у насељу Бусија врло погодне услове за исхрану, које им је непо-средно или посредно створио човек. Храну налазе на различитим местима – улицама, баштама, њивама и разним врстама дрвећа и шибља.

Извори хране за птице у насељу Бусија могу се груписати у неколико група: – отпаци и делови људске хране, – бескичмењаци и ситнији кичмењаци,– биљни плодови.

Отпаци и делови људске хране могу се наћи скоро на сваком кораку. Највише их има по двориштима, и то нарочито око просторија за смештај живине и свиња, јер то су углавном отпад-на места. Ту се посебно могу наћи комади сувог хлеба, остаци воћа, поврћа и житарица. Посебно је интересантно школско двориште основне школе после ужине. Најчешћи потрошачи те врсте хране јесу гугутке, свраке, врапци, голубови и вране.

На местима где има остатака људске хране живи и мноштво бескичмењака, углавном инсе- кти – мрави и муве. Јаја и ларве инсеката могу се наћи у изобиљу на сметлиштима и ђубриштима

89

поред просторија за смештај домаћих животиња. Они на овим местима имају погодне услове за развој. Птице, у потрази за храном, слећу на таква места и чепркају по њима. Осим бескичмењака на овим местима налазе се и глодари (мишеви и пацови).

Бескичмењаци и инсекти су веома чести у малим баштама. На листовима гајених култура налазе се разне врсте инсеката – кромпирова златица, биљна

ваш, губар… На обрадивим и необрадивим површинама могу се наћи скакавци, ровчице и други тврдокрилци. Од бескичмењака се још срећу и глисте, и то нарочито приликом обраде земљишта или при ископавању темеља за куће или канала за комуналне делатности.

Осим горенаведених извора хране, птице користе и биљне плодове. Запазила сам да ко-ристе:

– плодове житарица: кукуруз, пшеница; – плодове трава, – плодове зимзеленог и листопадног дрвећа и шибља, – плодове гајених биљака (воћа).

Према врсти исхране птице се могу поделити на: 1. фитиофаге – које за исхрану користе биљне врсте, 2. зоофаге – које за исхрану користе ниже животињске врсте, 3. оне с мешовитим типом исхране.

На режим исхране птица велики утицај имају температурне промене. Режим исхране мења се и с променом годишњих доба.

У пролећном и летњем периоду температура варира од 25 оС до 38 оС. Ове температуре су оптималне за дневну активност многих инсеката којима се птице хране. Сем тога, повољне су и за сазревање биљних плодова. Значи, у овом периоду повећана је и активност птица јер хране има у изобиљу. У зависности од места исхране птица, постоји неколико типова трпезних заједница (Маринковић, 1976):

1. Дендротрпезна заједница. Формира се на дрвећу чији су плодови зрели, а састоји се од оних врста птица које се ту хране (врапци, сенице, зеба, детлић, вуга, кос, гавран, чворак).

2. Агротрпезна заједница. Формира се најчешће у пролећној, летњој и јесењој сезони на ливадама и баштама. Такве заједнице сачињавају вране, врапци, чворци, фазани, препелице, јаребице, грлице и гугутке, тражећи зреле плодове, зрна житарица, инсекте, ларве и глисте.

3. Аеротрпезне ловне заједнице. У топлим летњим часовима могу се видети јата ласта која се разликују по бројности. Разбијена су и број јединки је тешко одредити због брзине лета. Једне лете брже, друге спорије. Једне дуже, друге краће, више и ниже, а све услед потребе за храном.

Иза летње сезоне долази јесења. Птице су већ добро ухрањене, испод коже се налазе веће или мање наслаге масног ткива које им служе као резерва. У јесењој сезони мења се и режим исхране. Прелази се на сиромашнију исхрану услед неповољних временских услова. Сада се пти-це углавном групишу у насељу, мањи број одлази на оближња поља. У насељу храну налазе око отпадних места и кошева пуних убраном летином.

90


С првим снегом и захлађењем живот птица постаје нешто тежи, али станарице (врсте које су остале у насељу) навикле су на такав начин живота. Сада за исхрану користе углавном сасуше-не плодове. Штиглице бирају најкрупније и најзрелије плодове чичка и једу средину зрна. Када спретно ољуште длакаве плодове, на местима где су се храниле, остају само гомилице искиданих длака. Сенице такође радо слећу на чичак тражећи храну, али не исту као штиглице, већ траже ларве жишка које се налазе у семенкама чичка. Сенице су честе и по воћњацима, где кљуцају по опалом лишћу тражећи инсекте. Ова два последња примера говоре да се птице у зимском перио-ду, сем сасушеним плодовима, хране и инсектима и њиховим ларвама. Није редак случај видети птице како једу остатке људске хране. Највише их има у школском дворишту где сакупљају оста- тке ђачке ужине и око контејнера.

Овакав разноврстан начин исхране птица, тј. различите потребе за храном, омогућио је егзистенцију многим врстама птица у насељу Бусија.

ГНЕЖЂЕЊЕ ПТИЦА У НАСЕЉУ БУСИЈА

Кад оживи природа у првим пролећним данима, код птица се јавља нагон за парењем и стварањем потомства.

Највећи број птица живи у моногамној заједници током целог живота. За време парења мужјаци често изводе брачне игре, обичном песмом или акробацијама и

дозивима. После парења пар тражи погодно место за изградњу гнезда. Облик и састав гнезда је кара-

ктеристичан за врсту. Неке прекрсте само неколико гранчица – гугутка, друге прво праве подло-гу од гранчица, па је обложе травом, перјем и погодним материјалом – врабац. Трећи облепљују гнезда блатом које доносе на ногама од места изградње, а затим га влаже пљувачком – ласта, и граде с великом пажњом.

Од запажене 34 врсте птица, у насељу Бусија гнезди се 12 врста.– Passer domestica – домаћи врабац: гнезди се испод стреха кућа, у рупама по плафонима

и зидовима и таванима неусељених и неомалтерисаних кућа и крошњама дрвећа. Као материјал за изградњу гнезда употребљава перје, сламчице, листове трава и гранчице.

– Hirundo rustica – сеоска ласта– Hirundo urbica – градска ласта. Гнезда прави на новоизграђеним, али и на неусељеним

кућама, на плафонима старих зграда. – Streptopelija decaocto – гугутка. Најчешћа је гнездилица у насељу. Њена гнезда могу се

наћи на веома различитим местима – у крошњама дрвета, на бандерама, и то између изо- латора. Воли човекову близину и зато је број гнезда веома велики. Гнезди се и неколико пута у току године.

– Corvus cornix – сива врана– Corvus frugilegus – гачац– Pica pica – сврака

Последње три врсте имају сличне потребе за гнежђењем. Воле више дрвеће. Гнезда граде на самом врху крошње. Гнезда ових птица налазе се на дрвећу које расте поред насеља. Ту су најбројније и колонијално граде гнезда. На неком дрвету може се видети и више гнезда.

91

Сем горенаведених врста, у насељу се гнезде и: – Parus major – обична сеница,– Luscinia megarhunchos – славуј,– Turdus merula – кос.

Гнежђење ових врста ређе је од претходних јер су плашљиве и траже мање прометна ме- ста. Много су чешће у спомен-парку Чачалица, који је у непосредној близини насеља.

Пре урбанизације, на овом терену могла су се наћи гнезда фазана, јаребица, препелица и још неких врста, које за гнежђење користе грмове и шибљаке.

Улогу у градњи гнезда преузимају углавном оба родитеља. Материјал доносе у кљуну или на ногама. На јајима лежи обично женка, а мужјак преузима улогу чувара. Број снетих јаја варира и карактеристичан је за врсту. То су обично два-три јајета, једино гугутка носи већи број, ако се гнезди више пута, или јој ветар обори гнездо.

Развиће заметка и лежање не иду једнаким редом. Једни се развијају раније, други касније. Када изађу из јаја, млади су голуждрави и неспособни да се самостално хране (мислим само на врсте које се гнезде у насељу), па бригу о њима и даље воде родитељи.

Сем што брину о исхрани, родитељи чисте гнездо од измета, штите младе од непријатеља и непогода. Када птићи ојачају и могу да напусте гнездо, родитељи се још извесно време старају о њима док не науче да самостално траже храну и да се склањају од опасности.

Највећи део гнездилица овог краја гнезди се од почетка априла до краја маја. Полетарци излазе крајем маја, до прве половине јуна.

Сем покоје мачке и кошаве, која понекад бива веома јака, других непријатеља, у време гнежђења, птице немају. Људи не уништавају гнезда јер им не причињавају никакве штете.

Може се закључити да су птице насеља Бусија, обухваћене у овом раду, успеле да се прила-годе начином живота урбаној средини и да су делимично нашле погодне услове за гнежђење и наставак врсте.

МИТАРЕЊЕ ПТИЦА

У току године птици много пута израста перје. Током употребе, под утицајем механичког хабања, влаге, сунца и других физичко-хемијских

процеса, облик, боја и грађа пера се мењају. Трајање перја је различито, а зависи од врсте пера и од врсте птице.

Перје у истрошеном стању птице одбацују тако што из корена старог пера израста ново, а старо испада. Време раста новог пера зависи од врсте пера.

Птице се митаре обично једном или два пута годишње, најчешће с јесени, када је и на-раштај већ способан за самосталан живот.

С јесени одрасле птице обично митаре све перје: вила, крмила и ситно перје. То је такозвано потпуно митарење. Међутим, код неких врста младе птице, у првој години живота, митаре само ситно перје – мантију, док вила митаре следеће године. То је делимично митарење.

Пошто већина птица у насељу не мења све перје које им помаже у лету, способне су да лете и у време митарења. Често је истовремено мењање само по једног пера из сваког крила, чиме се постиже одржавање равнотеже потребне за лет. У овом периоду често се могу видети многоброј-на пера ношена ветром.

92


СЕОБА ПТИЦА

Под изразом сеоба птица подразумевамо све покрете птица ка југу, у јесен, или ка северу, у пролеће, као и премештање птица с низија на висоравни, или из континенталних предела на морске обале.

Одлазак и повратак птица људи обично тумаче као крај једне и почетак друге сезоне. Сеоба почиње са скраћењем дужине дана.

Многе птице током целе године остају у насељу. То су станарице. Од птица које живе у насељу Бусија 26 врста су станарице.Неке птице, из ове групе, остају у овом крају, али после извођења младих, тражећи храну,

напуштају уже подручје насеља, „скитају” из једног места у друго – скитачице. Друга група птица борави извесно време у насељу Бусија, а остало време проводи у дру-

гим, мање-више удаљеним местима. Оне се селе – селице. Таквих је седам и мање су бројне од претходних врста.

Почетак сеобе зависи од врсте. Кошава, која је у јесен веома честа у овом крају, понекад може да омета сеобу.

Долина Велике Мораве, која протиче у непосредној близини Пожаревца, представља је-дан од значајнијих путева сеобе птица. Зато се, у време сеобе, могу видети многа јата птица како пролећу изнад насеља. Због висине и слабог распознавања нисам увек била у могућности да одредим врсте. Али препознала сам јато дивљих гусака и патака.

ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ ПТИЦА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Човек често није свестан чињенице да су птице неопходне за његов опстанак. Мали број људи посвећује пажњу птицама, иако су оне свакодневно присутне у његовој животној средини.

Птице су важни чиниоци у животу биљно-животињских заједница и одржавању природне равнотеже. Као што је познато, у огромном мноштву познатих врста животиња, већину чине инсек-ти, а птице су најважнији регулатор бројности инсеката у читавом свету. Птице претражују сваки ку-так, од тла до највиших грана, у неуморној потрази за инсектима, њиховим ларвама и јајима. Многи су инсекти штеточине и брзо се размножавају, а да није птица, наносили би много већу штету.

За штету коју птице наносе у насељу Бусије, могло би се рећи да је безначајна. Околина на-сеља је богата разним агрокултурама, па птице радије одлећу на оближња поља ради исхране. У насељу, једино врапци, у пролећним данима, уништавају младе листове зелене салате.

Запажено је повећање бројности гачца. Свака интервенција и сеча стабала на којима се гнезде, да им се смањи број или отерају из насеља, неуспешна је.

Насупрот овоме, човек је далеко суровији према птицама. Савремени начин живота, који карактерише, између осталог, и огромно коришћење пестицида и хемијских препарата и корова, не иде у прилог птицама.

Зато је неопходно да се у свим насељима, па и у овом, посвети већа пажња птицама, обез-беђивању и унапређивању површина, где би оне могле несметано да се гнезде и хране.

Као мере заштите, неопходно је: забранити сваку интервенцију (сечу стабала на коме се гнезде), израдити носаче за гнежђење, поштовати ловостај, не уништавати гнезда, постављати кућице... Све то може допринети повећању бројности неких врста, јер живот с птицама много је лепши.

93

ЗАКЉУЧАК

Изградњом насеља Бусија човек је створио нов комплекс еколошких услова, а самим тим и услове за опстанак једне одређене орнитофауне.

На основу овог истраживања може се закључити да се орнитофауна насеља Бусија одли-кује посебним специфичностима. Ова орнитофауна је по броју врста за разлику од орнитофауне која је постојала на овом подручју пре урбанизације, сигурно осиромашена, јер су неким врстама уништени услови за гнежђење и исхрану, плашљивим ловним птицама не одговара стално при-суство човека, а неке врсте су посредно потиснуте од других које су се веома добро прилагодиле животу у урбаној средини.

ЛИТЕРАТУРА

Пожаревачки алманах, издање ССРН среза Пожаревац, 1957.Др Олга Микћић: Пожаревац и његово гравитационо подручје.В. Е. Мартино; С. Д. Матвејев: Птице Југославије, Просвета, Београд, 1947.С. Д. Матвејев: Распрострањење и живот птица у Србији, Београд, 1950.А. Брем: Како живе животиње, Београд, 1953.А. Н. Формазов: По траговима животиња. Маринков: Природа, часопис Хрватског природословног друштва, бр. 6. Загреб, 1976, Најчешће

трпезне заједнице код неких птичијих врста, стр. 182.В. Васић: Птице ужег подручја Београда – фаунистики списак, Ларус XXI-XXII 130–136, Загреб, 1970.В. Васић и В. Стевановић: Карактеристике орнитофауне ужег подручја Београда, Ларус XXIV л5–

127, Загреб, 1972.А. Алексопуло: Зоологија кичмењака, Научна књига, Београд, 1958.

94


13. ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА И ТЕСТОВИ С ТАКМИЧЕЊА

Извод из Упутства о организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе које је објавило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Сектор за развој и међуна-родну просветну и научну сарадњу, број 611-00-2255/2016 24. 12. 2012.

Такмичење је ваннаставна активност која се организује ради вредновања и рангирања знања, умења и способности ученика из предмета, односно области предмета.

Смотра је ваннаставна активност која се организује ради представљања, односно вред-новања и рангирања способности, умења и вештина ученика из предмета, области предмета и активности.

Организаторе такмичења и смотри одређује министар календаром такмичења и смотри за сваку школску годину. Календар такмичења и смотри објављује се у Просветном прегледу, најкас-није до почетка другог полугодишта текуће школске године.

Циљ такмичења и смотри јесте афирмација образовно-васпитног рада, постигнућа уче-ника и подизање квалитета образовања.

Задаци такмичења су:а) вредновање нивоа стечених знања, умења, вештина и способности ученика;б) рангирање нивоа постигнућа ученика.

Задаци смотре су:а) јавно представљање способности, склоности, умења, знања и вештина ученика;б) вредновање и рангирање нивоа постигнућа ученика.

Нивои такмичења и смотри и њихова организација. Такмичења и смотре организују се на следећим нивоима: школском, општинском, окруж-

ном/градском/међуокружном (регионалном), републичком и међународном.

Школско такмичење и смотра је обавезни ниво. Организује га стручно веће школе за пред-мет, односно област предмета, и за све ученике школе.

Општинско такмичење и смотру организују општински активи стручних друштава за поједине предмете, односно области предмета.

95

Окружно/градско/међуокружно такмичење и смотру организују школе и стручна друштва за сваки појединачни предмет, односно област предмета, као и други организатори, у сарадњи с Министарством просвете, науке и технолошког развоја (даље: Министарство).

Републичко такмичење и смотру организују стручна друштва, заједнице школа и други организатори у сарадњи с Министарством. Републичко такмичење из биологије не организује се за ученике петог разреда.

Међународно такмичење и смотру организују Министарство и стручно друштво или други организатор у сарадњи с међународном организацијом.

Садржај такмичења и смотри примерен је узрасту ученика и заснива се на наставном плану и програму.

Ученик може учествовати на такмичењу и смотри из највише два наставна предмета и јед-ног ваннаставног облика или из једног наставног предмета и два ваннаставна облика образов-но-васпитног рада, осим ако се не такмичи из области уметности (музичке и балетске школе).

Такмичења омогућавају надареним ученицима да провере своја знања и способности које су изван стандардног школског програма. Такмичењем ученици стичу реалнију слику о свом знању и способностима.

На такмичењу су тестови јединствени за све, што значи да сва деца подлежу истом крите-ријуму.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја сваке школске године објављује ка-лендар такмичења за текућу школску годину.

96


13.1. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Општинско такмичење, 10. 3. 2012. године

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СРПСКО БИОЛОШКО ДРУШТВО

Шифра:_______________________I. Заокружи слово испред тачног одговора:

1. Плашт и плаштана дупља су одлике: а) чланковитих црва, б) зглавкара, в) бодљокожаца, г) мекушаца.

2. Добра координација покрета при брзом кретању лигње регулисана je: а) главним пипцима, б) главеном ганглијом, в) бочним перајима, г) бочном линијом.

3. У Индији се крава сматра светом животињом и говеђе месо се не једе. То значи да се људи не могу заразити: а) говеђом трихином, б) говеђом амебом, в) говеђом пантљичаром, г) говеђим плазмодијумом.

4. Који од наведених организама немају ткива: а) дупљари, б) мекушци, в) зглавкари, г) сунђери?

5. Лествичаст нервни систем представља посебан облик ганглијског нервног система који се среће код: а) чланковитих црва и мекушаца, б) зглавкара и пљоснатих црва, в) чланковитих црва и зглавкара, г) пљоснатих и ваљкастих црва.

II. Утврди који су од наведених исказа тачни (Т) односно нетачни (Н). Заокружи одговарајуће слово после сваког исказа.

6. Планарије имају трепље на трбушној страни тела. T Н 7. Морска звезда и морска змијуљица могу се укрштати јер припадају истом колу. Т Н 8. Дечја глиста може и да се храни и да избацује несварене супстанце истовремено. Т Н 9. Амебе су искључиво аутотрофни организми. Т Н10. Учаурене ларве трихине у месу могу се видети голим оком. Т Н

97

III. Реши дијаграм.

11. У Венов дијаграм који приказује особине отровних или неотровних змија на одговарајућа места упиши слова која означавају појмове.

IV. Укрсти појмове.

12. Повежи одређену групу животиња са системом органа који се први пут појављује код те групе у току развоја животињског света.

Група животиња Систем органаА– Дупљари ( ) – анални отворБ – Пљоснати црви ( ) – крвни системВ – Ваљкасти црви ( ) – нервни системГ – Чланковити црви ( ) – чула на главиД – Зглавкари ( ) – органи за дисање

V. Попуни правилно низ.

13. У поља упиши одговарајућа слова којa стоје изнад сликa тако да се добије исправан циклус развића великог метиља. Почни од прелазног домаћина великог метиља.

14. Од понуђених појмова одабери оне који се односе на потпуни преображај инсеката и правилно распореди слова у квадратиће. тако да на крају добијеш одраслу јединку.

А – лутка; Б – пупољак; В – лептир; Г – јаје; Д – ларва

особинекишне глисте

особине скакавца

заједничке особине кишне глисте и скакавца

А – кутикулаБ – отворен крвни системВ – дисање преко кожеГ – чланковито телоД – регенерацијаЂ – чланковити телесни наставци Е – раздвојени полови

Д

Г

А

Б

В

98


VI. Попуни празна места у табели.

15. На празна места у табели упиши одговарајуће слово које се односи на број телесних наставака за ходање код одређене врсте зглавкара: А – 2 пара; Б – 3 пара; В – 4 пара; Г – 5 пари; Д – 6 пари; Ђ – 8 пари; Е – много

Речни рак Паук крсташ Лептир купусар Гујин чешаљ

16. На празна места у табели упиши знак + код одговарајућег типа преображаја за наведене врсте инсеката.

Врста инсектаПреображај у току развића

потпуни непотпуни

Пчела

Комарац

Скакавац

VII. Обележи слику.

17. На понуђене линије напиши део тела шкољке који је означен одређеним словом на цртежу.

18. На понуђене линије напиши део тела сунђера који је означен одређеним словом на цртежу.

А –

Б –

В –

Г –

Д –

А –

Б –

В –

Г –

Д –

Ђ – Б

Ђ

В

Д

А Г

Б

Г

В

Д

А

99

VIII. Реши асоцијацију.

19. Реши асоцијацију и решења упиши у одговарајуће кућице.

IX. Реши укрштеницу.

20. Одговори на питања и реши укрштеницу.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Водоравно Усправно 1. Стручни назив за праживотиње 2. Врста метиља 3. Хоботница 4. Дупљари са спољашњим скелетом 5. Болест коју изазива једна врста амебе 6. Праживотиња с трепљама 7. Праживотињe с променљивим обликом тела 8. Једна група црва 9. Паразитска пљосната глиста која подсећа на траку10. Болест коју преноси комарац

1. Тип симетрије код бодљокожаца

ПИПЦИ

СЛУЗ

КУЋАМОРЕ

МАСТИЛО

ГРАБЉИВИЦЕБИСЕР

СТОПАЛО

КАПЦИА Б В

100


Решења теста за Општинско такмичење из биологије – 10. 3. 2012.

Бројпитaња

Тачан одговорБрој

бодова

Укупанброј

бодова

I

1. г) мекушаца 1

5 2. б) главеном ганглијом 1 3. в) говеђом пантљичаром 1 4. г) сунђери 1 5. в) чланковитих црва и зглавкара 1

II

6. Т 1

5 7. Н 1 8. Т 1 9. Н 110. Н 1

III 11. 7•2 14

IV 12.

( В ) анални отвор( Г) крвни систем( А) нервни систем( Б) двобочна симетрија( Д ) органи за дисање

6•2 12

V13. В – Б – А – Д – Г 5•2 1014. Г – Д – А – В 4•2 8

VI

15.речни рак паук крсташ лептир купусар гујин чешаљ

Г В Б Е4•2 8

15.

Врста инсектаПреображај у току развића

потпуни непотпуни

Пчела +Комарац +Скакавац +

3•3 9

кишна глиста

Скакавац

Заједничке особине

В

ДАГ

БЂЕ

101

VII

17.

А – сифони; доводни и одводни отворБ – плашт; ивица плаштаВ – стопалоГ – мишић; мишић затварачД – кречњачка љуштура; љуштура

5•2 10

18.

А – ћелија у којој се вари хранаБ – скелетна иглаВ – пораГ – отвор телесне дупљеД – ћелија која има заштитну улогуЂ – амебоидна ћелија

6•1 6

VIII 19.

А Б Вкапци море Кућа

бисер Грабљивице Пипци

стопало Мастило Слуз

ШКОЉКА/ШКОЉКЕГЛАВОНОЖАЦ/ГЛАВОНОШЦИ

ПУЖ/ПУЖЕВИ

МЕКУШЦИ/КОЛО МЕКУШАЦА

4•1 4

IX 20. 10•1 10

УКУПНО: 100

1. П Р О Т И С Т И

2. В Е Л И К И

3. О К Т О П О Д

4. К О Р А Л И

5. Д И З Е Н Т Е Р И Ј А

6. П А Р А М Е Ц И Ј У М

7. А М Е Б Е

8. Ч Л А Н К О В И Т

9. П А Н Т Љ И Ч А Р А

10. М А Л А Р И Ј А

102


13.2. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Окружно/градско такмичење, 22. 4. 2012.


Шифра:_______________________

I. Заокружи слово испред тачног одговора.

1. Колико пута у току свог животног циклуса жаба промени начин размене гасова са спољашњом средином? а) 1б) 2в) 3г) 4

2. Усни и анални отвор имају: а) медузе,б) планарије,в) мала дечја глиста,г) велики метиљ.

3. Ваши су врста инсеката који живе као паразити и хране се:а) бактеријама,б) ларвама,в) длаком, г) крвљу.

4. Шкрге копљасте рибице (амфиоксуса) у облику су прореза на:а) цреву,б) ждрелу, в) површини тела,г) крвним судовима.

5. Код корњача хорда постоји: а) током целог живота, б) само код одраслих јединки,в) током развића ембриона, г) само код старих јединки.


6. Усни отвор морског јежа налази се на доњој страни тела. T Н 7. Човечја рибица спада у рибе штитоноше. Т Н 8. Рибљи мехур има улогу чулног органа. Т Н 9. Сви кичмењаци имају отворен крвоток. Т Н10. Код ајкула не постоји рибљи мехур. T Н

103

III. Реши Венов дијаграм.

11. У Венов дијаграм упиши слова која одговарају особинама биљака, гљива и животиња.

12. У Венов дијаграм упиши одговарајућа слова особина скелета кичмењака.


13. На одговарајућа места у кућице упиши особину жаба која одговара животу у воденој средини или копненој средини.

ОсобинаА – спољашње оплођење Прилагођености жаба на живот у воденој срединиБ – кретање пуноглавцаВ – кретање одрасле жабеГ – развиће ларве Прилагођености жаба на живот у копненој срединиД – исхрана одрасле жабе

Особинебиљака

Особинеживотиња

Особинегљива

Особинериба

Особиневодоземаца

Особинегмизаваца

А – аутотрофни начин исхранеБ – хетеротрофни начин исхранеВ – ћелије имају ћелијски зидГ – ћелије немају ћелијски зидД – резервна супстанца –

гликогенЂ – резервна супстанца – скробE – ћелијска грађа

А – постоји кичменица с ребримаБ – постоји грудна костВ – имају развијену вилицуГ – постоји реп код ларвеног

ступњаД – постоје само парни органи за

кретањеЂ – постоје непарни органи за

кретање

104


14. У заграде испред врсте организма упиши одговарајућу особину нервног система.

Особина нервног система Врста животиње

А – главена нервна маса је проширење нервне цеви ( ) – морска сасаБ – нервне врпце полазе од две главене ганглије ( ) – лептирВ – нервне ћелије су неправилно распоређене, међусобно повезане ( ) – ајкулаГ – парови ганглија су повезани и протежу се дуж целог тела ( ) – планарија

( ) – пантљичара( ) – крпељ( ) – даждевњак( ) – кишна глиста

V. Попуни празна места у табели.

15. У одговарајућу колону у табели упиши знак плус (+) за особину која је заједничка за већину представника те групе кичмењака, а знак минус (–) за особине које нису заједничке.

ВОДОЗЕМЦИ РИБЕ ГМИЗАВЦИОплођење унутрашње

Срце дводелно

Слузава кожа

16. У табели упиши знак плус (+) код особина које су заједничке за инсекте, a знак минус (–) за особине које нису заједничке.

На глави се налази један пар антена и три пара усних ножица прилагођених различитим типовима исхране.

Глава добро развијена, стопало измењено у ручице и левак.

Глава је јасно одвојена од тела, на њој се налазе крупне сложене очи.

VI. Обележи слику.

17. У кружиће упиши одговарајуће слово које се односи на део тела рибе.

А – парно пераје

Б – непарно пераје

В – шкржни поклопац

105

VII. Реши асоцијацију.

18. Реши асоцијацију и решења упиши у одговарајуће кућице.

VIII. Реши укрштеницу.

19. Укрштеницa1.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Водоравно Усправно1. Животна средина рибе.2. Речна риба која живи у великим рекама.3. Репати водоземац.4. Осовински орган хордата.5. Безноги гмизавац.6. Тип нервног система који имају кичмењаци.7. Друштвени инсект.8. Орган који пумпа крв.9. Оплођена јајна ћелија.

1. Велика група кичмењака.

стегосаурус

игуанодон

тираносаурус

четвороделно срце

рожне плоче

пет прстију на предњим ногама

кавијар

кукавица

љускаА Б В

106


Решења теста за Окружно/градско такмичење из биологије – 22. 4. 2012.

Бројпитaња


бодова


бодова

I

1. в) 3 1

5 2. в) мала дечја глиста 1 3. г) крвљу 1 4. б) ждрелу 1 5. в) током развића ембриона 1

II

6. Т 1

5 7. Н 1 8. Н 1 9. Н 110. Т 1

III 11. 7•2 14

IV

12. 6•2 12

13.Прилагођености на живот у води: А, Б, В, ГПрилагођености на живот на копну: В, Д

6•2 12

14.

В – морска сасаГ – лептирА – ајкулаБ – планаријаБ – пантљичараГ – крпељА – даждевњакГ – кишна глиста

8•2 16

Особинебиљака

Особинеживотиња

Особинегљива

Особинериба

Особиневодоземаца

Особинегмизаваца

А Ђ

Ђ

Г

Г

Е

Б Д

Б

Д

В

А В

107

V 15.

ВОДОЗЕМЦИ РИБЕ ГМИЗАВЦИ

Оплођење унутрашње +Срце дводелно +Слузава кожа + +

9•1 9

VI 16.

На глави се налази један пар антена и три пара усних ножица прилагођених различитим типовима исхране. +

Глава добро развијена, стопало измењено у ручице и левак.

Глава је јасно одвојена од тела, на њој се налазе крупне сложене очи. +

3•1 3

VII

17. 5•2 10

18.Решење асоцијације: јаје/јаја; крокодили / било којипредставник реда крокодила; диносаурус/-и;Коначно решење: ГМИЗАВАЦ/ГМИЗАВЦИ

4•1 4

VIII 19. 10•1 10

УКУПНО: 100

В

А ББ

БА

1.

1. в о д а

2. с о м

3. д а ж д е в њ а к

4. х о р д а

5. з м и ј а

6. ц е в а с т

7. м р а в

8. с р ц е

9. з и г о т

108


13.3. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Општинско такмичење, 3. 3. 2013.


Шифра:_______________________


1. Која органела код трепљара служи за варење хране:а) хлоропласти, б) велико једро, в) хранљива вакуола, г) контрактилна вакуола?

2. Нови скакавац ће се добити укрштањем скакавца и: а) комарца, б) зрикавца, в) скакавца, г) ровца.

3. Зигот код животиња образује се приликом: а) уздужне деобе, б) пупљења ћелија, в) попречне деобе,г) полног размножавања.

4. Заразу дизентеричном амебом спречићемо ако: а) пијемо воду с ледом, б) пијемо флаширану воду, в) једемо слану храну, г) једемо свеже поврће.

5. Код лептира усни апарат прилагођен је за: а) сисање, б) сркање, в) грицкање, г) лизање.


6. На крајевима ногу скакавца постоје кожице. T Н 7. Хидра се по дану храни аутотрофно. T Н 8. Репна лепеза код рака служи за дисање. T Н 9. Бодљокошци имају мишићно стопало. T Н10. Царству животиња припадају сунђери. T Н

109

III. Реши Венов дијаграм.

11. У Венов дијаграм који приказује особине паука и шкорпије упиши на одговарајуће место слова која означавају појмове:


12. Повежи слова врста животиња с одређеним чулом које се појављују код њих.

Врста животиње Чулни органиА– планарија ( ) – сложене очиБ – кишна глиста ( ) – просте очиВ – инсекти ( ) – очна мрљаГ – еуглена

V. Попуни празна поља.

13. У поља упиши одређена слова која се налазе испод слика, тако да се добије исправан низ процеса преображаја (метаморфозе) код лептира.

ПАУК ШКОРПИЈА

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ

А – отровна жаокаБ – паучинаста жлездаВ – јасно савитљив задњи део телаД – 4 пара ногу за ходањеЂ – месоједЕ – одсуство крила

В ГА Б

Преображај (метаморфоза) код лептира:

110


14. Од понуђених појмова одабери оне који се односе на особине правокрилаца и у кућицу упиши слова испред одговарајућих појмова.А – већина врста има снажне задње ноге за скакањеБ – легалица је преображена у жаокуВ – имају способност летења Особине правокрилаца:Г – неке врсте су велике штеточинеД – могу да живе и у великим групама (јатима)

15. Уписивањем знака (+) у одговарајуће место у табели означи организме код којих постоји глава.

ГлаваСлатководна хидра

Планарија

Лигња

Морски сунђер

Стонога

16. Уписивањем знака плус (+) у одговарајуће место у табели означи преносиоца наведеног обољења.

БолестИнсект

Мува цеце Комарац Људска вашМаларијаПегави тифусДизентеријаБолест спавања

VI. Реши асоцијацију.

17. Слика приказује одређене делове тела инсекта. У кућицу упиши слова којима су обележени делови грудног региона инсекта.

Грудни регион инсекта:


18. Реши асоцијацију и решења упиши у одговарајућа поља у табели.

чланковити

пљоснати

ваљкастипапак

месо

чекињегрчење

кретање

снага

А

Ђ

А Б В

Б В Г Д

111

1.

1.

2.

2.

1.

4.

5.

6.

VIII. Обележи слику.

19. На слици су приказани уздужни пресеци медузе и полипа. У квадратиће код полипа упиши одговарајућа слова којима су обележени исти делови као код медузе.

IХ. Реши укрштеницу.

19. Реши укрштеницу.Напомена: засенчена поља представљају паузе између две речи, које су решење траженог појма.

Водоравно Усправно1. Бубамаре спадају у...2. Простор између плашта и тела.3. Стадијум у потпуном преображају лептира.4. Једини бескичмењаци с унутрашњим скелетом.5. Псећа пантљичара.6. Део тела који учествује и исхрани, нападу и одбрани

хидре.

1. Један од најотровнијих паукова нашег поднебља.

2. Један од телесних региона зглавкара

112


Решења теста за Општинско такмичење из биологије – 3. 3. 2013.

Бројпитaња


бодова


бодова

I

1. в) хранљива вакуола 2

10 2. в) скакавца 2 3. г) полног размножавања 2 4. б) пијемо флаширану воду 2 5. а) сисање 2

II

6. Н 2

10 7. Н 2 8. Н 2 9. Н 210. Т 2

III 11. 6•2 12

IV 12.

Врста животиње Чулни органиА– планарија ( В ) сложене очиБ – кишна глиста ( А ) просте очиВ – инсекти ( Г ) очна мрљаГ – еуглена

3•2 6

V

13. Б – Г – В – А 4•2 8

14. ОСОБИНЕ ПРАВОКРИЛАЦА А, В, Г, Д 4•3 12

15.

Организам Глава

Слатководна хидра

Планарија +Лигња +Морски сунђер

Стонога +

4•2 8

ПАУК ШКОРПИЈА


Б ДЕЂ

АВ

113

16.

БолестИнсект

Мува цеце Комарац Људска ваш

Маларија +Пегави тифус +Дизентерија

Болест спавања +

3•2 6

17. ГРУДНИ РЕГИОН ИНСЕКТА Б, В, Г 3•2 6

VI 18.

А Б Вснага папак ваљкасти

грчење чекиње чланковити

кретање месо пљоснати

МИШИЋИ СВИЊА ЦРВИТРИХИНА

4•1 4

VII 19. 6•2 12

VIII 20. 8•1 8

УКУПНО: 100

1.

Ц

1. Т В Р Д О К Р И Л Ц Е

Н

2. П Л А Ш Т А Н А Д У П Љ А

2.

Т 1. Л У Т К А

Р Д

4. Б О Д Љ О К О Ш Ц И

У В

Ш 5. Е Х И Н О К О К У С

Н Ц

6. Р У Ч И Ц Е А

Г А

Б

В

Д Ђ Г

В

Б

А

Д Ђ

114


13. 4. ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Окружно/градско такмичење, 14. 4. 2013.


Шифра:_______________________


1. Жбунасто распоређене цевасте ножице око усног отвора морског краставца имају улогу у: а) одбрани,б) хватању плена,в) размножавању,г) прикупљању хране.

2. Неки сунђери су зелене боје јер: а) живе у симбиози с једноћелијским зеленим алгама,б) у њиховим ћелијама има хлорофила,в) се хране зеленим бичарима,г) имају спонгин зелене боје.

3. Седефаста материја која облаже унутрашњу страну капака шкољке изграђена је од:а) кутикуле,б) кречњака,в) хитина,г) хрскавице.

4. Ларва пуноглавца у току размножавања живи у води и нема:а) пераја,б) шкрге,в) плућа,г) реп.

5. Бесполно размножавање код сунђера и хидре назива се: а) трансформација,б) коњугација,в) преображај, г) пупљење.


6. Стоноге могу имати више од сто ногу. T Н 7. Дунавска паклара је кошљориба која живи код нас. Т Н 8. Кутикула је заштитни слој унутрашње дупље многих црва. Т Н 9. Пужеви голаћи имају љуштуру. Т Н10. Ганглије попречно повезане паралелним нервима T Н чине врпчаст нервни систем.

115

III. Реши дијаграм.

11. У Венов дијаграм који приказује особине отровних или неотровних змија упиши слова која означавају појмове на одговарајућа места.


12. Повежи организме са особинама тако што ћеш у заграде испред дате особине уписати одговарајући број.

Организми Особине1. шкољка левка ( ) – крећe се помоћу2. сипа ( ) – петозрачна симетрија 3. морски јеж ( ) – могу стварати бисер4. морски сунђер ( ) – храни се аутотрофно5. пуж голаћ ( ) – способност губитка воде до 80% ( ) – скелетне иглице

V. Направи низ.

15. У празна поља упиши одређена слова која се налазе испод слика, тако да се добије исправан низ процеса преображаја (метаморфозе) жабе почев од одрасле јединке. Преображај (метаморфоза) код жабе:

ОТРОВНИЦЕ НЕОТРОВНИЦЕ


А – јајаста главаБ – присуство шупљих зубаВ – грабљивицеГ – троугласта главаД – пресвлачење

(змијска кошуљица)Ђ – слабо развијено чуло слуха

A

Б

В

Г

116


VI. Попуни правилно табелу.

14. Уписивањем знака (+) у одговарајуће место у табели означи отровне или неотровне врсте.

Змија кобра Човечја рибица Зелена жаба Корална змија Гуштер зелембаћотрован

неотрован

15. Уписивањем знака (+) у одговарајуће место у табели означи од колико ембрионалних слојева ћелија се састоји тело датих организама.

Сунђер Хидра Трихина МетиљЈеднослојан

Двослојан

Трослојан

16. Знак (+) упиши у одговарајућу колону уколико се дати појмови односе на већину врста одговрајуће групе, а знак ( – ) ако се не односе.

Гуштери Змије Корњаче Имају два пара спољашњих удова

Имају зубе


17. Реши асоцијацију и решења упиши у одговарајућа поља.

VIII. Посматрај слику и реши задатак.

18. На слици су словима обележена парна и непарна пераја рибе. У дата поља упиши одговарајућа слова.

звезде

месец

мраксунце

микроскоп

лампазглавкар

феромони

крила

А

Д

ГВБ

Парна пераја:

Непарна пераја:

А Б В

117

19. На слици је приказана медоносна пчела. У кружиће упиши одговарајућа слова којима су означени њени делови тела.

IX. Реши укрштеницу.

20. Попуни правилно укрштеницу. Напомена: означен квадратић представља празно поље.

1. 3.

4.

1. 6.

2. • 5.

2.

3.

4.

Водоравно Усправно1. Прелазни стадијум у развићу јединке.2. Органско једињење због којег кишне

глисте имају црвену крв.3. Заштитни омотач јајета.4. Орган за кретање код риба.

1. Специјалан микроскоп за откривање трихине.2. Морска кошљориба снажног угриза и отровне

крви.3. Риба која прави гнездо.4. Корална острва.5. Главоножац с љуштуром.6. Врста змије отровнице која живи у нашој

земљи.

А – трбухБ – груди В – крилоГ – антенaД – ногаЂ – део усног апарата Е – сложено око

118


Решења теста за Окружно/градско такмичење из биологије – 14. 4. 2013.

Бројпитaња


бодова


бодова

I

1. г) прикупљању хране 2

10 2. а) живе у симбиози с једноћелијским зеленим алгама 2 3. б) кречњака 2 4. в) плућа 2 5. г) пупљење 2

II

6. Т 1

5 7. Н 1 8. Н 1 9. Н 110. Н 1

III 11. 6•2 12

IV 12.

Организми Особине1. шкољка левка (2) – крећe се помоћу2. сипа (3) – петозрачна симетрија 3. морски јеж (1) – могу стварати бисер4. морски сунђер (/) – храни се аутотрофно5. пуж голаћ (5) – способност губитка воде до 80% (4) – скелетне иглицеНапомена: тачно празно поље се бодује.

6•2 12

V 13. 4•2 8

VI

14.

Змија кобра

Човечја рибица

Зелена жаба

Корална змија

Гуштер зелембаћ

отрован + +неотрован + + +

5•1 5

15.

Сунђер Хидра Трихина Метиљ

једнослојан

двослојан + +трослојан + +

4•1 4

Отровнице Неотровнице

Заједничке особине

Б

ГА

Б В А Г

ДВЂ

119

16.Гуштери Змије Корњаче

Имају два пара спољашњих удова + – +Имају зубе + + –

6•1 6

VII 17.

А Б Вкрила сунце мрак

зглавкар лампа звезде

феромони микроскоп месец

иНСЕКТ/И СВЕТЛОСТ НОЋСВИТАЦ

4•1 4

VIII

18. Парна пераја: Б, ВНепарна пераја: А, Г, Д 5•2 10

19. С леве стране, одозго надоле Б, АС десне стране, одозго надоле В, Е, Г, Ђ, Д 7•2 14

IX 20. 10•1 10

УКУПНО: 100

1. 3.

Т Г 4.

Р 1. Л А Р В А 6.

И 2. Е • Т 5. П

2. Х Е М О Г Л О Б И Н О

И У О Л А С

Н Р Р И 3. Љ У С К А

О И А Т О

С Н Ц И К

К А Л

О У

4. П Е Р А Ј Е С

120


14. ЛИТЕРАТУРАМандић, П. (1980): Иновације у настави и њихов педагошки смисао. Светлост, Завод за уџбенике и

наставна средства, Сарајаво.

Милић, М. и Буквић, С. (1994): Методика наставе природе и друштва, познавања друштва, познавања природе и биологије. Научна књига, Београд.

Продановић, Тихомир и Ничковић, Радосав (1974): Дидактика. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Филиповић, Никола (1977): Дидактика. Светлост, Сарајево.

Шпијуновић, К. и Лакета, Н. (1999): Дидактика – библиографија. Учитељски факултет у Ужицу, Ужице.

Баковљев, М. (1992): Дидактика. Научна књига, Београд.

Вилотијевић, М. (1999): Дидактика – организација наставе. Научна књига, Учитељски факултет, Београд.

Дотран, Р. (1964): Индивидуализована настава. Веселин Маслеша, Сарајево.

Ђорђевић, Ј. (1981): Савремена настава. Научна књига, Београд.

Ђукић, М. (1995): Дидактички чиниоци индивидуализоване наставе. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за педагогију, Нови Сад.

Ивић, И., Пешикан, А., Јанковић, С. и Кијевчанин, С. (1997): Активно учење: приручник за примену активних метода наставе/учења, Институт за психологију, Београд.

Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење. Институт за психологију, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Министарство за просвету и науку Црне Горе, Београд.

Арсић, М. (2000): Како унапређивати наставу. Крушевац: Виша школа за образовање васпитача.

Гвозденовић, С., Иновације у настави филозофије и социологије. ЛУЧА XV/1/2 (1998) 232–246.

Арсић, М. (1995): Образовање путем решавања проблема. ИГП, АГЕНА, Београд.

Продрому, Л., Кландфилд, Л. (2011): Технике подучавања, Издавачка кућа Кlett.

Steele, J., Meredith, K., Temple C., Walter S. (2002): Структура наставе и методе за подстицање критичког мишљења: Центар за интерактивну педагогију, Београд.

Documents

БИОЛОГИЈА 6 - klett.rs · 6 1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ И ПЛАНИРАЊЕ РАДА НАСТАВНИКА Наставни план рада биологије