Часопис СВЕТИГОРА - УСПЕЊЕ 2011 - број 211

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX УСПЕЊЕ СЕПТЕМБАР 2011. г. БРОЈ 211

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ икона из манастира Хиландарa

besjeda

Mит

рополит АМ

ФИ

ЛО

ХИЈЕ

Благовјесници воље Божије

У име Оца и Сина и Светога Духа! Ево нас драга браћо и сестре и ове годи-

не сабрани на овом мјесту, закриљеном кроз вијекове крилима Светих архангела Гаври-ла, Михаила и осталих сила небеских. Ово мјесто личи на онај мавријски дуб, тамо гдје су тројица ангела сишла и посјетила прао-ца Авраaма и прамајку Сару и гдје је Авраaм добио обећање да ће добити сина и да ће се из његових бедара намножити народ којега ће бити више него звијезда на небу и него пијеска морскога. Обећање преко арханге-ла праоцу Авраaму, оцу вјерних, се испуни-ло и непрекидно се испуњава. Ево и ми смо свједоци тога, јер и ово мјесто је мјесто на коме обитава управо то сјеме Авраaмово, то благословено сјеме Божије. Ту се саби-ра Црква Божија од апостолских времена до данас. На том светом мјесту, код светог мавријског дуба су у три анђела (међу којима је несумњиво, иако то није записано, био и архангел Гаврило којега данас прослављамо), символички открила велику и свету тајну Пресвете Тројице. То је прво знамење, прво јављање Бога Оца и Сина и Духа Светога кроз присуство тих вјесника и благовјесника те неизрециве тајне божанске. Ово мјесто личи и на оно руно Гедеоново, онога судије старозавјетнога, руно на које је пала небес-ка роса и благодат Божија, то свједочанство Божијег присуства, када је Гедеон познао тајну Божију и своје звање и своје призвање да брани, да штити и да води народ Божији. Мјесто ово личи и на оно мјесто у Назарету гдје и данас тече вода жива, мјесто на коме је архангел Гаврило дошао и јавио Пресветој Дјеви благу вијест да ће родити Сина и да ће му надјенути име Исус и да ће Он бити Спаситељ свијета. И многа су друга мјеста на земљи, од Христових времена до данас, гдје се архангел Гаврило, благовјесник Божији, јављао и откривао, и преко њега се јављала и откривала воља Божија. Дакле, наговјестио је и тајну Пресвете Тројице, тајну Христовог рођења, водио и био путовођа Пророцима Божијим кроз Стари Завјет. (Треба прочитати књигу старозавјетну Товије па видјети како га је анђео Господњи водио и спасио и како му је открио и посвједочио да је Јахве, да је живи Бог са њим и са народом изабраним, како онда тако и данас.) Дакле, свето мјесто слич-но оној купини неопалимој гдје се такође јавио Господ и гдје је било предуказање на 3

септем

бар / 2011 / svetigora

Пресвету Дјеву, она купина која је горјела, а није сагорјевала - као што је Пресвета Дјева родила и остала Дјева. Свуда и на сваком мјесту небески вјесници кроз вјекове прате народ Божији и јављају му вољу Божију, благовјесте велику и свету тајну Божију, тајну Цркве Христове. Сабор светих ар-хангела празнујемо ми који смо земаљски сабор и ми који изображавамо херувиме и серафиме као што и пјевамо на Светој Литургији: да смо ми овдје изображење оних који су сабрани око престола Божијег у тајни неизрецивој божанској, а ми овдје видљиво тај невидљиви сабор оприсутњујемо, просљавајући Оца и Сина и Духа Светога и крштавајући се у име Оца и Сина и Духа Свето-га, по заповјести Господњој коју је оставио својим првим ученицима, а кроз њих и свим људским покољењима, рекавши: „Идите и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Духа Светога, учећи их да држе све што сам вам заповједио и ево ја сам са вама у све дане до краја свијета и вијека“.

Света тајна крштења је тајна и нашега просвећења, крштење се и назива просвећењем

- свејтлошћу божанском. Ево и данас, Господ је удостојио једног брата нашег који је дошао из Аме-рике, из Вашингтона, нашег брата Адама је Господ призвао да овде на овом светом мјесту прими свету тајну крштења, свету тајну просвећења, да овде по-

стане чедо Божије, чедо живога Бога. Да га свјетлост божанска обасја, да од пролазног људског створења постане непролазно и вјечно, примивши квасац бо-жански и примивши Духа Светога на себе и печат дара Духа Светога - и на чело, и на очи, и на нос, и на усне, и на леђа, и на груди, и на руке, и на ноге... Од данас он не припада више себи, припада Христу Господу, од данас је Дух Свети животворни онај Који га води и Који га руководи, од данас он не постоји само биолошки рођен од оца и мајке, већ духовно рођен и препорођен, рођен Духом Светим и водом, крштен Духом Светим и водом. Исти онај Дух Који је крстио и Христа Господа на Јордану, исти тај Дух Свети је сишао и данас овдје у море ово, сишао је на њега и свега га обујмио својом силом и својом снагом и од данас он се обукао у Христа. Зато смо и пјевали: „Ви који сте се у Христа крстили у Христа сте се обукли!“ Обукао се у огањ небески, онај огањ који је испунио и пророка Илију, онај огањ који је Господ донио са небеса да би горио у нама и да би пламтио у нама, да би нам освјетљавао путеве, да би нас сабирао око себе, око свога вјечнога огњишта и да би од нас расијаних по земљи, расијаних у време-ну и простору створио један саборни народ, народ Божији сабран од свих земаљских народа. Сабор

који поје пјесму вјечну и непролазну пјесму, исту ону пјесму коју поју анђели на небесима: „Свајти Боже, свјати Крепки, свјати Бесмертни, помилуј нас!“ Анђелска је то пјесма која се чула на земљи, пренијета од светих архангела, а онда постала и наша пјесма, пјесма људскога рода, пјесма која нас узводи и узноси у безобалну тајну Царства небескога. Ето дакле на ком мјесту се налазимо, гдје смо се сабрали: мјесту за које такође важи она ријеч анђела небескога: „Сазуј обућу своју са ногу својих јер мјесто на коме стојиш је свето мјесто“.

Ово је сабор Светог архангела Гаврила, па је ово и сабор наше омладине из Црне Горе и шире, више од десет, петна-естак година. Младост је наше звање, наше призвање - не-застарива младост којом су обдарени архангели и ангели, та младост је она којом се обнавља човјек и човјечанство, управо примајући на себе ову велику свету тајну крштења и миропомазања и живећи у саборном тијелу Цркве Христове. Зато нека је благословен небески сабор, нека је благословен сабор Светог архангела Гаврила, нека је благословен овај са-бор свети Цркве Божије, који се овдје наставља и настављаће се ако Бог да до краја свијета и вијека.

Богу нашем, дивноме у светим небеским силама, преди-вноме у Цркви својој и светима својим, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин!

Бесједа изговорена 26. јула 2011. г. на празник Сабора светогархангела Гаврила на Михољској превлаци код Тивта.

Младост је наше звање, наше призвање - незастарива младост којом су обдарени архангели и ангели, та мла-дост је она којом се обнавља човјек и човјечанство, упра-во примајући на себе ову велику свету тајну крштења и миропомазања и живећи у саборном тијелу Цркве Хри-стове.

4

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ нишки Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија

Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: архимандрит Јован (Ћулибрк), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић,

игуман Петар (Драгојловић), протосинђел Никодим (Богосављевић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић,

Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија

Живковић, др Ксенија Кончаревић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања

Радовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

INTERMIDIARY INSTITUTION:COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд,

тел: 011/369-0757,369-0705e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe


· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

септембар 2011 / број 211

e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

Поводом празника 9Устоличење 17Јубилеј 22Есеј 29Разговор 35Хронике 54Ава ЈУСТИН Поповић

митрополит АМФИЛОХИЈЕ

РАЈО Војиновић

ОЛИВЕРА Балабан

јерођакон СИЛУАН

Митрополит Амфилохије (на коњу Газалу),XII Дјечији сабор, Цетиње, 2011. г.

3

10

13

41

44

из садржаја:

Житије Свете Великекнеги е руске Олге

Благовјесници во�е Божије

Подршка канонској Цркви - к�уч реше а односа Цркве и државе

Царица МученицаАлександра

Непробојни панцир вјере

BOGO

SLO

VQe

Свет

и И

РИН

ЕЈ Л

ионс

ки Речи „Колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не

хтједосте!“ (Мт. 23, 37) су јасно изражавале древни закон човекове слободе. Јер је Бог човека начинио слободним и таквим да од самог почетка поседује сопствену способност одлучивања, исто као што поседује и своју душу, да би он драговољно користио Божији савет, не будући принуђен од Њега. Јер у Богу нема принуде, али му увек садејствује добар савет. Зато, с једне стране, Он свима даје добар савет, а с друге стране је положио у човека могућност избора, као што је то учинио и са ангелима

– јер су и они разумна бића – да би они који послушају са правом поседовали Богом даровано и од њих чувано добро, док они који не послушају са правом били лишени овог добра и добили заслужену казну. Јер им је Бог, по својој доброти, даривао добро, али су они, уместо да га марљиво чувају и цене сагласно његовој вредности, презрели преузвишену доброту Божију. Пошто су одбацили добро и на неки га начин одгурнули далеко од себе, они ће навући праведни суд Божији, као што то потврђује апостол Павле у Посланици Римљанима, када каже: „Или презиреш богатство његове доброте и кротости и дуготрпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води? Него својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведнога суда Бога.“ „А слава и част и мир, свакоме који чини добро.“ (Рим. 2, 4-5; 2,

10 )

Бог је дакле дао добро, као што о томе сведочи и Апостол, и они који га творе примиће славу и част што су чинили добро када су могли да га не чине, док ће они који га не творе поднети праведан суд Божији што нису чинили добро када су могли да га чине.

Супротно томе, када би по природи једни били зли, а други добри, ни ови не би били достојни хвале, пошто би такви и били створени, ни они не би били за осуду, пошто би тако и били саздани. Али су, у ствари, сви исте природе, способни да чувају и да чине добро, способни такође да га одбаце и да га не чине. Тако је сасвим праведно – одређено добрим законима чак и код људи, а колико више код Бога – да су једни хваљени и да примају достојно

о људскојслободи

6

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

сведочанство што су одабрали добро и истрајали у томе, док су други осуђени и трпе заслужену штету што су одбацили добро.

Зато су и прoроци побуђивали људе да поступају по правди и да чине добро, као што смо нашироко показали. Јер је то било у нашој моћи, али смо били погњурени у заборав због велике немарности и био нам је потребан добар савет. Њега нам је Бог дао преко пророка.

Због тога је Господ говорио: „Тако да се свијетли свијетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима.“ (Мт. 5, 17) И још: „Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота“. (Лк. 21, 34). И још: „Нека буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене! А ви, слични људима који чекају господара својега, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе“ (Лк. 12, 35-36)... И сви слични текстови показују човеков слободан избор и Божији савет. Јер нас Он подстиче да будемо Њему послушни, а одвраћа нас од неверја, али нас ипак не присиљава.

Чак у односу на Јеванђеље, дозвољено нам је, ако тако хоћемо, да га не следимо, мада је то без користи. Јер непослушање Богу и одбацивање добра су у власти човека.

Зато и апостол Павле каже: „Све ми је дозвољено, али све не користи“. (I Кор. 6, 12; 10, 23). Тако он проповеда слободу човекову, ради које је све дозвољено, пошто Бог не приморава; али такође истиче недостатак користи, да се ми не би користили слободом за прикривање злобе, јер би то било без користи.

Човек је слободан у својој одлуци од самог почетка, јер је и Бог, по чијој је слици управо и створен човек, слободан у одлучивању. Такође је (човеку) дат савет да се сво време држи добра, што се остварује послушношћу Богу.

Господ је сачувао човекову слободу и његову власност над самим собом не само у односу на дела него чак и у односу на веру. „Нека ти буде по вјери твојој“.(Мт. 9, 29), каже Он, изјављујући на тај начин да је вера у власти човековој због саме чињенице да он има власт над својом одлуком. На другом месту каже: „Све је могуће ономе који вјерује“ (Мк. 9, 23), и још: „Иди, и како си вјеровао нека ти буде“. (Мт. 8, 13). И сви аналогни текстови показују човека слободним у односу на веру. Зато „Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему“ (Јн. 3, 36). У том смислу је Господ, како да би показао своја добра човеку, тако и да би назначио његов слободан избор, рекао у вези Јерусалима: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.“ (Мт. 23, 37-38; Лк.

13, 34-35). 7

септем


Преображава селичност по личност

Неко би можда приговорио да (Бог) није требао да створи анђеле таквим да могу да буду непокорни, нити људе таквим да могу, тиме што су обдарени разумом, способни да испитују и просуђују, да буду незахвални према Њему, него (је требао да их створи) као бића лишена разума и живота, која не могу ништа да ураде својом вољом, него су вучена добру нужношћу и силом; [поробљеним истом тежњом и истим опхођењем, непроменљивим и лишеним суда, неспособним да икада буду нешто друго од онога како су створени].

Ми ћемо одговорити да при таквој претпоставци добро не би било уопште привлачно за њих, општење са Богом би било безвредно и не би било ничега што би они прижељкивали у добру које су стекли без покретања, без бриге нити залагања са њихове стране... Следствено томе, добри не би имали никакву предност, пошто би они били такви више по природи него по вољи и пошто би поседовали добро аутоматски, а не по слободном избору... Јер, не волимо подједнако оно што се аутоматски нуди и оно што се задобија великом муком... Вид не би био толико пожељан када не би знали колико велика несрећа је не моћи видети. Искуством болести здравље постаје скупоценије, као и светлост као контраст таме и живот као контраст смрти. Тако је и небеско царство скупоценије за оне који познају земаљско; уколико је оно скупоценије утолико имамо више љубави према њему и колико је наша љубав већа, толико ћемо више бити прослављени у Богу.

Због нас је Бог и допустио све ово, да би ми, поучени на сваки начин, били од сада марљиво пажљиви у свему, и да би пребивали у Његовој љубави, научени да љубимо Бога у људима обдареним разумом. Јер, Бог је био дуготрпељив у време човековог отпадништва, а човек са своје стране био поучен овим, по речима пророка: „Твоје ће те отпадништво научити“ (Јер. 2, 19). Тако је Бог унапред одредио све с обзиром на крајње остварење човека и остваривање и пројављивање Његових „домостроја“ да би засијала Његова доброта и испунила се Његова правда, да би Црква била „саобразна лику Сина Његовог“, и да би се човек једног дана довољно усавршио да види и прими Бога.

Из књиге Против јереси, књига IVИзворник: Irénée de Lyon, Contre les hérésies,

CERF, Paris, 1985.Превод: сестринство манастира

Бања код Рисна

Када ме надахњујеш да служим ближњима и када обасјаваш моју душу смерношћу, тада зраци Твоје светлости падају на

моје срце те и оно почиње да зрачи и сија. Као сунце у води, тако се у тим тренуцима огледа у мојој души Твој бескрајно кротки, пун љубави и неизрецивим миром озарени Лик.

(Из акатиста „Слава Богу за све“, о. Григорија Петрова)

Светлост, слава, откривење, сила. Те речи нам могу обезбедити мноштво тема у настојању да разумемо велики празник Преображења.

„Преобразио си се на Гори, Христе Боже, показавши ученицима славу Своју, колико су могли да поднесу.“ (тропар). Овај празник нам гово-ри о тренутку када је Христос допустио Својим ученицима да виде део Његовог истинског бића, Његове праве славе – бар онолико ко-лико су могли да поднесу. Учинивши то, Он не само да им је показао Ко је, већ је открио и њима и нама шта ћемо постати. „Данас је Хри-стос на Таворској гори променио помрачену природу Адамову, и ис-пунио је светлошћу Свога Божанства.“ (стихира, мало вечерње). То откривење има силу; има последице. „Преобразио си се на Таворској гори, показујући како ће се смртни променити Твојом славом при Твом другом и страшном доласку, Спасе.“ (јутрење, сједален). Као што сваки човек, из нараштаја у нараштај има удела у Адамовој судбини, његовој смртности, тако исто, захваљујући Христу, може задобити и преображену људску природу.

Последњих педесет година 6. август, празник Преображења је но-сио и тешко бреме, означавајући датум када је прва атомска бомба ба-чена на Хирошиму (1945.). Бомба са свом својом бруталном, разорном силом иронично представља испољавање или изопачење дубоке ду-ховне теме. Ову врсту бомбе која може да доведе до уништења чита-ве творевине, заправо су израдили они који су желели да спасу свет. Бомба је по први пут тестирана у пуној снази под шифром: „Тројица“. Најважније је схватити да, у суштини, атомска бомба подразумева ослобађање страховите енергије која настаје када се језгро – цен-трални део атома, основни градивни састојак живота, поцепа – што доводи до ланчане реакције, чија је последица цепање другог језгра и још веће ослобађање енергије.

Какве то везе има са Преображењем? У први мах то није очиглед-но. Али, можда не би било претерано да се прикаже овако: нуклеар-на ланчана реакција започиње када се ослободи енергија из центра атома, основе живота. Та енергија може да буде разорна, као у случају бомбе, или може да има мирнодобску тржишну вредност као снага (сила). У срцу, духовном средишту сваког људског бића, постоји спо-собност за добро и зло. Исус је то јасно изразио рекавши да „од сувиш-ка срца уста говоре. Добар човјек из добре ризнице износи добро; а зао човјек из зле ризнице износи зло.“ (Мт. 12, 34-35). Такође, те способ-ности, богато представљене у оквиру химнографије Преображења, могу се проширити или покренути као део ланчане реакције. Не само да се „помрачена природа Адамова“, његов прародитељски грех – његова смртност преноси на сваку особу, већ постоје и други

„генерацијски“ греси или склоности који се преносе унутар породи-це и њених покољења. Тенденција ка физичкој или полној злоупотре-би и склоност према алкохолизму или другим облицима зависности, које су смештене дубоко у генетској структури човека, су само неки примери. Постоје и они који имају способност или силу да мотивишу и покрећу друге на зло, пружајући им убедљиву поруку која се пре-носи с човека на човека. Резултат тога су криминалне акције банди и групно насиље оних који реагују на те поруке, што се пречесто де-8

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

povodom prazn

ikaо. Џ

ОН

Шим

чик

шава у нашем друштву. Али, као што се зле речи и дела могу пре-носити с човека на човека, с коле-на на колено, тако и хришћанска вера, доброта, свете речи и дела могу да исцељују и да се прено-се. Оне могу, заправо, бити део преображајне „ланчане реакције“ коју је започео Бог, пројавио Исус приликом Преображења и коју људски род дели - човек са чове-ком. „Спаси се и хиљаде око тебе ће се спасити“, рекао је Св. Сера-фим Саровски. На Литургији не-престано узносимо молитву једни за друге молећи се да „сами себе, једни друге и сâм живот свој Хри-сту Богу предамо“.

Достојевски је у „Браћи Кара-мазовима“ приметио далекосеж-не могућности ове преображајне љубави, ове енергије која почиње од молитвене пажње према читавој творевини. Он каже, кроз речи о. Зосиме, старца-монаха:

„Брат мој, птице је за опроштење молио: то изгледа скоро бесмис-лено, али је истина, јер је све као океан, све тече и додирује се: на једном месту додирнеш, на дру-гом крају света одјекује.“ За стар-ца Зосиму, ова молитвена пажња остварује се и уверењем да човек дели своју „светлост“ са другима:

„Па чак ако ти и сијаш, но не ви-диш да се други спасавају ни по-ред твоје светлости, остани чврст и немој да посумњаш у снагу свет-лости небеске; веруј, ако се сад нису спасли, после ће се спасти. Ако се не спасу ни после, онда ће се синови њихови спасити, јер неће умрети светлост твоја, макар ти умро. Праведник одлази, а свет-лост његова остаје.“

То је снага Преображења, преображавајућа сила од Бога ка нама и од нас ка свакоме с ким има-мо додира. Није увек јасно до које мере се ми сами преображавамо и колико су успешне наше молит-ве и сведочење (наша светлост) у преображавању других. Али, „не посумњати у снагу светлости не-беске“ и знати да „светлост остаје“ су важна сведочанства која може-мо држати у себи и показивати их сваким својим делом.

Изворник: „Јаковљев студенац“, новине Епархије Њујорка и Њу Џерсија Православ-

не Цркве Америке, пролеће-лето 1997.С енглеског превела: Милена Тејлор

9

септем


Ава

ЈУСТ

ИН

Поп

овић

ЖИТИЈЕ СВЕТЕ ВЕЛИКЕКНЕГИЊЕ РУСКЕ ОЛГЕ`

it

ije

На крају тамне ноћи идолослужења, која је при-тискивала Руску земљу, блажена Олга засија као звезда Даница пред наступање светлога

дана свете вере, донесеног Сунцем - Христом. Бла-жена Олга беше од знаменитог рода: праунука Го-стомисла, знаменитог мужа, који пре руских кнеже-ва владаше у Великом Новгороду(...)1. Олга се роди у селу Вибутска, у близини данашњег града Пско-ва. Иако идолопоклоници, родитељи васпитаваше своју кћер у честитости и разумности, те се Олга одликоваше целомудреношћу и мудрошћу, што се види из следећег.

Умирући, велики кнез руски Рјурик остави по-сле себе малолетног сина свог Игора, те и Игора и само кнезовање, до пунолетства Игорова, повери своме рођаку Олегу.(...) Због владалачких послова Олег је час боравио у Кијеву час у Великом Новгоро-ду. А кнез Игор, достигнувши младићски узраст, за-нимаше се ловом. Једном за време лова у околини Новгорода Игор зађе у пределе Пскова; трагајући за зверињем око споменутог села Вибутске, он угледа преко реке згодно место за лов, али не беше чамца да се превезе на ту страну. Но после мало времена он спази на реци једног младића у чамцу и позва га к обали да га превезе преко реке. За време вожње у чамцу Игор се загледа у лице веслача и познаде да то није младић већ девојка; а беше то блажена Олга, веома лепа у лицу. Лепота Олгина одмах рани срце Игорово, и у њему се распали пожуда према њој; и он јој стаде говорити саблажњиве речи, мамећи је на телесни грех. А блажена Олга, разумевши наме-ру распаљеног похотом Игора, пресече му говор и стаде му мудро, као старица, зборити: „Зашто си узнемирен, кнеже, покушавајући узалудну ствар? Из твојих речи избија твоја срамна жеља да ме ос-рамотиш. Не било тога! Ја нећу ни да чујем о томе; него те молим, господине, послушај ме и угуши у себи те ружне и срамне помисли којих се треба сти-дети. Опомени се и размисли у себи да си ти кнез, а кнез као управљач и судија треба свима људима да светли примером добрих дела. А и сада, какво безакоње желиш да учиниш?! Ако ти сам, побеђен пожудом, будеш вршио злодела, како ћеш онда другима забрањивати то и праведно судити пода-ницима својим? Остави дакле такву стидну пожу-ду које се поштени људи гнушају; и тебе, иако си кнез, могу омрзнути за то, и подсмевати се твојој похотљивости. Но знај и ово: мада сам овде сама и немоћна у поређењу с тобом, ипак ме ти нећеш сав-ладати. Но ако бих осетила да ћеш ме насиљем сав-ладати, одмах би ми дубина ове реке била заштита: јер ми је боље умрети чедна, и ову воду имати ме-сто гроба, него да девство моје буде осрамоћено.“

Овакве и многе друге речи о целомудрености изговори блажена Олга Игору. И он, чувши то, дође к себи и застиде се свога безумља. И не могући ништа одговорити, он ћуташе постиђен. Тако они препловише реку и растадоше се. И дивљаше се кнез таквој благоразумности и целомудрености младе девојке. (...)

Када пак наступи време да велики кнез Игор ступи у брак, онда између многих лепих девојака стадоше бирати која би била достојна царскога дворца; али се ниједна од њих не до-паде кнезу. Но опоменувши се целомудрене и прекрасне Олге, Игор одмах посла по њу свога рођака Олега. Олег са ве-ликом чешћу довезе Олгу у Кијев, и Игор ступи у брак са њом. Затим умре Олег, рођак и старалац кнеза Игора, и Игор стаде владати сам у целој земљи Руској. (...) И владаше Игор срећно на престолу великог кнежевства у Кијеву. Изобилно богатство му притицаше одасвуд, јер му и далеке земље шиљаху многе дарове и данке.

Но кнез Игор погибе обилазећи градове и области свога кнежевства; убише га Древљани, и то на тридесет и две го-дине после смрти свога стараоца Олега. Блажена Олга пре-узе престо са својим малолетним сином. Она освети свога мужа. И управљаше кнегиња Олга потчињеним јој области-ма Руске државе не као жена већ као муж моћан и паметан, чврсто држећи власт у својим рукама и јуначки се бранећи од непријатеља. И беше она непријатељима страшна, а својим људима мила, јер бејаше добре нарави и милостива, ни-коме неправду не чињаше, праведно суђаше, милосрдно кажњаваше, добре награђиваше, злима страх задаваше, сва-коме по делима и заслузи одмераваше; у свима пословима управе далековидност и мудрост показиваше. Поред тога она ниште, убоге и невољне збрињаваше, молбама се мило-стиво одазиваше, праведна тражења испуњаваше. Сва дела њена, ма да у идолопоклоничком незнабожју чињена, беху угодна Богу и хришћанске благодати достојна. Уза све то Олга вођаше уздржљив и целомудрен живот; она се не хте удавати по други пут, него пребиваше у чистом удовиштву, чувајући сину свом до његовог пунолетства великокнежевски престо. А када син њен одрасте и омужа, она му предаде сву управу великог кнежевства; сама пак, склонивши се од вреве и хуке, провођаше време у добротворним делима.

Када настаде време у које сведобри Господ шћаше да ослепљене неверјем Русе просвети светлошћу свете вере, приведе у познање истине и упути на пут спасења, Он благо-воли почетке тога просвећења извршити преко немоћног са-суда женског - ове блажене Олге, на посрамљење тврдоглавог мушкиња. Јер као што раније преко жена мироносица најпре објави своје васкрсење, и преко жене - царице Јелене јави свету Свој Часни Крст на коме би распет, тако и потом, у земљи Руској, Он изволи засадити свету веру преко нове Јелене - кнегиње Олге. Господ је изабра за чесни сасуд пресветог име-на Свог, да га она пронесе по земљи Руској. Стога Он запали у срцу њеном зору невидљиве благодати Своје, отварајући очи ума њеног на познање истинитога Бога, кога она још не

1. Одавде па надаље три тачице у загради означавају текст који смо из целовитог житија Свете Олге, а због мањка простора у часопису, изузели (прим. ред).

10

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

знађаше. Она већ беше увидела лаж и заблуду мно-гобожачког незнабожја, и потпуно беше свесна тога да идоли, којима се безумни људи клањају, нису бо-гови већ бездахно дело руку људских. Због тога их она не само не поштоваше него их се и гнушаше. Као што добар трговац тражи скупоцени бисер, тако Олга свом душом тражаше право богопоштовање, које и нађе на следећи начин.

Руковођена промислом Божјим она чу од не-ких људи да је један истинити Бог, Творац неба и земље и целокупне творевине, у кога верују Грци, и да сем Њега нема другога Бога. Жељна истин-ског богопознања, и притом не лења, Олга узаже-ле да сама отпутује Грцима и да својим очима види хришћанска богослужења и потпуно се убеди у њихово учење о истинитом Богу. Стога узевши са собом неке знатне руске бојаре и дворјане, она са великом имовином крену лађама у Цариград. Тамо она би примљена са великом чешћу од цара и од патријарха, којима поднесе многе дарове, достојне таквих личности. У Цариграду се Олга учаше хришћанској вери, свакодневно с усрђем слушајући речи Божје и посматрајући лепоте црквене, богослужења и целокупно устројство хришћанског живота. И срце јој се разгореваше љубављу к Богу, у кога она поверова непоколебљиво; стога и жељаше да прими свето крштење. А грчки цар, који у то вре-ме беше удовац, хоћаше да Олгу узме себи за супру-гу, јер га привлачаше њена лепота, њена памет, хра-брост, слава, као и огромност земље Руске. И цар рече Олги: „Ти си, кнегињо Олга, достојна да будеш хришћанска царица и да заједно с нама живиш у овом престоном граду нашега царства.“ И стаде цар говорити Олги о супружанству. Она се прављаше као да не одбија царев предлог, али најпре искаше да се крсти, говорећи: „Ја сам допутовала овде ради светог крштења, а не ради брака; када се пак будем крстила, тада се може говорити и о супружанству, јер није лепо да незнабожна и некрштена жена сту-па у брак са хришћанским мужем.“

Цар настојаваше да се Олга што пре крсти; а патријарх, пошто је довољно обучи истинама свете вере, огласи је за крштење. И када купељ за свето крштење беше већ спремљена, Олга стаде моли-ти да јој сам цар буде кум на крштењу: „Ја се нећу крстити ако ми сам цар не буде кум, и отићи ћу одавде без крштења, а ви ћете дати одговор Богу за моју душу“. Цар пристаде на њену жељу, и блажена Олга би крштена од свјатјејшег патријарха, и сам цар јој постаде кум при крштењу, примивши је из свете купељи. И дадоше јој име Јелена, према имену прве хришћанске царице Јелене, мајке Константина Ве-ликог. (...) Од лица која беху дошла са Олгом крстише

Јер као што раније преко жена мироносица најпре објави Своје Васкрсење, и преко жене - царице Јелене - јави свету Свој Часни Крст на коме би распет, тако и потом, у земљи Руској, Он изволи засадити свету веру преко нове Јелене

- кнегиње Олге. Господ је изабра за чесни сасуд пресветог имена Свог, да га она пронесе по земљи Руској. 11

септем


се многи, људи и жене. После тога цар поново по-веде реч о браку са Олгом, у светом крштењу назва-ном Јеленом. Но блажена Јелена му одговори: „Како можеш ти мене, твоју кћер духовну, узети себи за жену? Јер не само по закону хришћанском, него и по закону многобожачком, гнусно је и недопустиво да отац има своју кћер за жену.“ „Надмудрила си ме, Олга!“, узвикну цар. На то му блажена Олга узврати:

„И раније сам ти рекла, да нисам овамо дошла ради тога да царујем с тобом, јер је мени са мојим сином довољно власти и у Руској земљи, него да се уневе-стим бесмртном Цару Небеском, Христу Богу, кога свом душом заволех, да бих се удостојила вечног царства Његовог.“ Тада цар, напустивши своју уза-лудну намеру и телесну љубав, заволе блажену Олгу духовном љубављу као своју кћер, богато је обдари даровима, па је отпусти с миром.

Полазећи из Цариграда, блажена Олга оде к свјатјејшем патријарху да узме благослов за пут. (...) Уједно с благословом она доби и поуку о чи-стоти и молитви, о посту и уздржању, и о свима добрим делима, својственим богоугодном жи-воту хришћанском. Усто блажена Олга доби од патријарха часни крст, свете иконе, књиге, и оста-ле ствари потребне за богослужење. Поред тога патријарх јој даде презвитере и клирике. И отпуто-ва блажена Олга из Цариграда у своју отаџбину са великом радошћу. (Блажена Олга је била крштена у Цариграду између 952. и 957. године, у време цара Константина Порфирородног и патријарха Теофи-лакта.) (...)

Вративши се у Кијев, нова Јелена - кнегиња Олга - стаде као сунце разгонити таму идолопоклоничког незнабожја, просвећујући помрачене. Она подиже прву цркву у име светог Николаја на Асколдовој мо-гили, и многе Кијевљане обрати ка Христу Богу. Али сина свог Свјатослава она не могаше никако при-вести у познање истинитога Бога, јер он, сав заузет војним пословима, не обраћаше пажњу на њене речи. Он бејаше муж храбар и ратољубив, те живот свој провођаше више међу пуковима и по ратови-ма него дома. А својој мајци која га поучаваше и са-ветоваше, он говораше: „Ако примим хришћанску веру и крстим се, онда ће од мене одступити бојари, војводе и сви људи, па нећу имати с ким војевати против непријатеља и заштићавати наше отача-ство.“

Тако одговараше кнез Свјатослав, али не брањаше онима који су желели да се крсте. Међутим, мало беше велможа који примаху свето крштење; шта више они се ругаху крштенима, јер је хришћанство лудост за неверне (ср. 1. Кор. 1, 18). Од простога пак народа мноштво приступаше к светој Цркви. Света Олга посети и Велики Новгород и друге градове, и свуда колико могаше привођаше људе Христовој вери; при томе она рушаше идоле и на њихова места постављаше часне крстове, од којих потом биваху многа знамења и чудеса ради убеђивања неверних. Дошавши и у свој завичај, у село Вибутска, блажена Олга и тамо поучи познању Бога блиске себи људе. За време борављења у том

крају она дође на обалу реке Велике која тече с југа на север, и заустави се према месту где се у реку Велику улива река Пско-ва која тече са истока; и одатле света Олга угледа где са исто-ка три пресветла зрака силазе с неба и обасјавају та места; и ту чудну светлост виде не само света Олга него и њени пра-тиоци. Томе се силно обрадова блажена и узнесе благодар-ност Богу за то виђење које је предзнаменовало просвећење благодаћу Божјом те покрајине. Обраћајући се својим прати-оцима, блажена Олга пророчки рече: „Нека вам буде знано, да ће по вољи Божјој на овом месту, обасјаваном трисветлим зрацима, понићи црква Пресвете Животодавне Тројице, и из-градити се велики и славан град који ће изобиловати у свему“. Рекавши то, блажена Олга проведе дуго у молитви, па поста-ви тамо крст: и до сада стоји молитвени храм на том месту где света Олга поби крст. Пошто обиће многе градове земље Ру-ске, проповедница Христова се врати у Кијев, и многа добра чињаше у њему Бога ради. Јер када она у дане незнабоштва свог изобиловаше добрим делима, утолико више, просветив-ши се светом вером, блажена Олга украшаваше себе сваков-рсним врлинама, трудећи се да добро угоди новопознаноме Богу, своме Створитељу и Просветитељу.(...)

У то време велики кнез Свјатослав, оставивши у Кијеву своју мајку свету Олгу и са њом децу своју: Јарополка, Олега и Владимира, крену на Бугаре. (...) Блажена пак Олга, боравећи у Кијеву, учаше своје унуке, децу Свјатослављеву, хришћанској вери, уколико она беше доступна њиховој детињој памети. Али се она не усуди да их крсти, бојећи се неке непријатности од стране сина, и препусти то вољи Господњој. Но док се Свјатослав бављаше у земљи Бугара, Печењези неочекива-но упадоше у кијевске пределе, опседоше град Кијев и стадо-ше га тући. Света Олга са унуцима својим затвори се у граду, који Печењези не могаху заузети, јер Господ, чувајући верну слушкињу Своју, заштити и град на њене молитве. Дознавши у Бугарској о најезди Печењега на Кијев, Свјатослав похита са својом војском, неочекивано нападе Печењеге, разби их и на-тера у бекство. Ушавши затим у Кијев он се поздрави са својом мајком која већ беше болесна, па поново хтеде да је остави и иде у Бугарску. А блажена Олга говораше му плачући: „Зашто ме остављаш, сине мој, и куда идеш? Иштући туђе, коме по-вераваш своје? Ето, деца твоја су још мала, а ја сам већ стара и болна, и очекујем скори крај свој - одлазак мој ка жељеном Христу, у кога верујем; и ја сада ни о чему другом не бринем сем о теби, и тугујем због тебе, јер те много учих и молих да оставиш идолско незнабоштво и поверујеш у истинитога Бога кога ја познах, али ти то пренебреже. И ја знам да те због те непослушности према мени очекује на земљи рђав заврше-так, а после смрти - вечна мука, припремљена неверницима. Испуни ми бар сада ову последњу молбу: не одлази никуда док ја не одем из овог живота и не будем сахрањена; онда иди куда хоћеш. По престављењу мом немојте ништа чинити нада мном по вашем паганском обичају, него нека моји презвите-ри са клирицима погребу по хришћанском обичају моје греш-но тело. Немојте се усудити да моју могилу посипате и триз-не приређујете, него пошљи у Цариград злато к свјатјејшем патријарху да он принесе молитву и принос Богу за моју душу и раздели милостињу ништима“.

Слушајући ово, Свјатослав плака горко и обећа да ће по-ступити потпуно по њеном завештању, само одби да прими свету веру. По истеку три дана блажена Олга потпуно изнемо-же; и причести се Божанским Тајнама пречистога Тела и жи-вотворне Крви Христа Бога нашег; и све време она провођаше 12

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

reportaàРАЈО Војиновић

Посјета митрополита Илариона Алфејева Црногорско-приморској митрополији и држави Црној Горидржави Црној Гори

Подршкаканонској Цркви –

кључ решења односаЦркве и државе

у усрдној молитви Богу и Пречистој Богородици, коју свагда имађаше себи помоћницу по Богу; такође она призиваше и све свете; а нарочито се топло мољаше за просвећење земље Руске после њене смрти, јер она, провидећи будућност, мно-го пута за живота свога пророчки предсказиваше, да ће Бог просветити људе земље Руске, и многи ће од њих бити ве-лики свеци; за што скорије испуњење тога пророштва и мољаше Бога блажена Олга при својој кончини. И још молит-ва беше у устима њеним, када се чесна душа њена разреши од тела и као праведна би примљена у руке Божје. Тако се блажена Олга пресели са земље на небо, и удостоји се палате Бесмртнога Цара, Христа Бога, и као прва светица земље Ру-ске би прибројана к лику светих. Престави се блажена Олга, у светом крштењу Јелена, у једанаести дан месеца јула. Она по-живе у браку четрдесет две године, а при ступању у брак била је девојка зрелог узраста и снаге, имала је око двадесет годи-на. На десет година после смрти свога мужа она се удостоји светог крштења, а по крштењу богоугодно поживе петнаест година. Тако, када се упокојила, имала је око деведесет годи-на. И оплакаше блажену Олгу син њен велики кнез Свјатослав, унуци њени, бојари, достојанственици, и сви људи. И би бла-жена Олга погребена чесно по хришћанском обичају.

По престављењу свете Олге збише се њена пророштва: о злој кончини сина и о добром просвећењу земље Руске. По-сле не много година син њен Свјатослав би убијен у рату од печењешког кнеза Курја. Одсекавши Свјатославу главу, Курја начини себи чашу од његове лобање, окова је златом и на-писа на њој ове речи: „Ко хоће туђе, губи своје“. И када пи-роваше са велможама својим, кнез печењешки пијаше из ове чаше. Тако, великог кнеза кијевског Свјатослава Игоревича, који беше храбар и непобедив у ратовима, постиже страшна смрт, по предсказању мајке његове, зато што је није слушао. Исто тако испуни се пророчанство блажене Олге и о земљи Руској: јер двадесет година после њеног престављења, њен унук Владимир прими свето крштење и просвети светом ве-ром сву земљу Руску. Подигавши камену цркву у име Пре-свете Богородице (звана Десетак, јер Владимир даде на њу десети део своје имовине), и договоривши се са митрополи-том Кијевским Леонтијем, свети Владимир извади из земље чесне мошти свете Олге, бабе своје, читаве, нетљене и ми-омирисне, пренесе их с великом чешћу у споменуту цркву Пресвете Богородице, и положи их не у земљи него отво-рено, ради оних који прибегавају к њој са вером и добијају испуњење својих молитава: јер се од чесних моштију њених даваху многа исцељења од сваковрсних болести.

Не треба прећутати ни ово: над гробницом блажене Олге у црквеном зиду бејаше прозорчић; и када неко са чврстом вером долажаше к светим моштима њеним, прозорчић се сам од себе отвараше, и овај је кроз прозорчић јасно видео унутра лежеће чеоне чудотворне мошти, при чему су наро-чито достојни видели неко чудесно сијање где излази од њих; и сваки који имађаше веру одмах оздрављаше, ма каква бо-лест да је на њему. Ономе пак који долажаше с маловерјем прозорчић се не отвараше, нити он могаше видети све-те мошти; и такав не могаше добити исцељење. А верујући добијаху све корисно по душе и тела њихова, молитвама све-те Олге, у светом крштењу Јелене, и благодаћу Господа на-шег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Преузето из „Житија Светих“ за месец јул, аве Јустина Поповића,Ваљево, 1996.

Предсједник Одјела спољних црквених веза Московске Патријаршије, Његово Високо-

преосвештенство Митрополит волоколамски Го-сподин Иларион (Алфејев) допутовао је 20. јула у званичну посјету Митрополији црногорско-приморској и држави Црној Гори. На подго-ричком аеродрому митрополита Илариона су дочекали Високопреосвећени Митрополит црно-горско-приморски Г. Амфилохије и амбасадор Ру-ске Федерације у Подгорици г. Андреј Нестеренко.

Високопреосвећени митрополити су прво посјетили Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици. Након отпјеване доксологије, ми-трополит Амфилохије је пожелио добродошлицу митрополиту Илариону, истакавши да је његова посјета Црној Гори наставак вјековне везе право-славних народа ове двије земље.

Потом су на тему односа Цркве и државе у Црној Гори разговарали са црногорским предсједником г. Филипом Вујановићем и црногорским мини-стром спољних послова г. Миланом Роћеном. Разговорима су присуствовали амбасадор Руске Федерације у Подгорици г. Андреј Нестеренко, се-кретар Митрополије протојереј Обрен Јовановић, као и сарадници митрополита Илариона.

Митрополит Иларион је у разговорима пренио искуство Руске Цркве у процесу распада бившег Совјетског Савеза као могући путоказ у решавању проблема у црквено-државним односима у Црној Гори и поновио пуну подршку Московске Патријаршије канонској Црногорско-приморској митрополији, као легитимном представнику Православља у Црној Гори.

Протојереј Обрен Јовановић, секретар Митрополије, изјавио је за „Вијести“ да су црно-горски званичници препознали ко је носилац ис-тините Православне Цркве. Такође је додао да је митрополит Иларион у разговору са држав-ним званичницима рекао да је најбољи начин да се превазиђу подјеле у Црној Гори тај да држа-ва подржи Српску Православну Цркву, оличену у Митрополији црногорско-приморској и три-ма епархијама, као једину канонску Цркву. О. Об-рен Јовановић је негирао да је у овим разгово-рима било ријечи о евентуалној аутокефалности Митрополије, као и о тзв. ЦПЦ и Мирашу Дедеићу.

Митрополит Иларион увече је свечано дочекан и у Цетињском манастиру.

Другог дана боравка митрополит Иларион 13

септем


се сусрео са премијером Црне Горе г. Иго-ром Лукшићем, и још једном је поновио став Руске Цркве да у Црној Гори постоји канонска Српска Православна Црква у ок-виру које се на територији Црне Горе на-лазе Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка, и дијелом Захумско-херцеговачка и Милешевска епархија.

Премијер Лукшић је истакао да у Црној Гори живи огромна већина људи који се де-кларишу као вјерници, што је потврдио и посљедњи попис становништва, а да је интересовање за вјеру нарочито присут-но код младих људи. Он је додао да то све обавезује и државу да поштује канонско устројство Цркве, као и да очекује од Право-славне Цркве да поштује устројство државе.

Посјету Црној Гори митрополит Илари-он је завршио обраћањем медијима на прес-конференцији у Подгорици. Присуство пред-ставника скоро свих медија је потврдило важност и значај посјете митрополита Ила-риона. Он је присутним новинарима рекао да је у Црну Гору дошао у званичну посјету по благослову патријарха Кирила. Говорио је и о вишевјековним везама Русије и Црне Горе и два народа које обједињује право-славна вјера, истакавши да је Црна Гора ви-шенационална земља, али да као и у Русији, и у Црној Гори постоји Црква већине, а то је Црква на чијем се челу налази митрополит Амфилохије.

Он је изнио став који је неколико пута поновио у разговору са највећим државним функционерима да је јединство Православне Цркве изнад политичких и државних грани-ца, наводећи бројне примјере широм право-славне васељене у којима се границе Цркве не поклапају са политичким границама. Ми-трополит Иларион је рекао да је слушао како су православни у Црној Гори подијељени али да се он не слаже са тим мишљењем. У Црној Гори постоји канонска Православна Црква

Митрополити са министром спољних послова, Миланом Роћеном.

Митрополит Иларион у Митрополији на Цетињу.

На пријему код предсједника државе, г. Филипа Вујановића.

Митрополит Иларион и премијер Црне Горе Игор Лукшић.

14

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ РЕАКЦИЈА НА ПОСЈЕТУ ЦРНОЈ ГОРИ МИТРОПОЛИТА ВОЛОКОЛАМСКОГ ИЛАРИОНА

Поводом најновијих, неумјесних и негостољубивих написа о посјети Високопреосвећеног Митрополи-

та волоколамског Илариона, предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, има-мо дужност да, као његови домаћини у Црној Гори, реагујемо ради православних вјерника и цјелокупне јавности.

Након, ко зна које по реду, посјете високог цркве-ног јерарха, који је посвједочио једнодушни став Пра-вославне Цркве у вези са њеним устројством у Црној Гори, дошло је до реакције једне групе људи из јавног и политичког живота, који су изјаве митрополита Ила-риона оцјенили као „грубе и непримјерене“, и као оне

„које вријеђају достојанство и суверенитет Црне Горе“, а његов јасно исказан црквено-канонски став о томе да је једина Православна Црква у Црној Гори оличена у овој Митрополији и трима епархијама Српске Патријаршије, као „грубо оспоравање суверенитета Црне Горе“, и „ув-реду свим грађанима, посебно националним Црно-горцима“. У том отвореном писму поменуте групе људи предсједнику Вујановићу и премијеру Лукшићу, у медијима названом „реакција 112 интелектуалаца“, осим ових увриједа на рачун митрополита Илариона, понављају се и друге, већ уобичајене клевете против Српске Православне Цркве.

Не видимо на који начин став црквеног јерарха у вези са устројством Цркве може да наруши суверени-тет било које државе, нарочито имајући у виду да је ми-трополит Иларион у свим разговорима са црногорским званичницима нагласио своју и подршку Руске Цркве нашој држави. Дакле, није митрополит Иларион на-рушио суверенитет Црне Горе, него је управо супрот-но – овакво реаговање представља најгрубље могуће мијешање у аутономију и унутрашње устројство Цркве и то искључиво руковођено идеолошко-политичким мотивима.

Како је могуће да човјек каквим га приказују у овом отвореном писму буде један од најугледнијих, најобразованијих и најутицајнијих архијереја савреме-ног Православља, остављамо њима за размишљање, као и чињеницу да су га примили и отворено с њим раз-говарали највиши државници Црне Горе.

Не желећи да дубље улазимо у мотиве потписника овог писма, морамо ипак констатовати да се јавни дис-

курс о статусу и положају Православне Цркве у Црној Гори, захваљајући оваквим и сличним писањем, пре-твара у лакрдију. Врши се груба замјена теза, па ауто-ритети за пар екселанс црквена питања, као што је њено унутрашње устројство и положај једне Помјесне Православне Цркве међу другим Помјесним Црквама постају сви, па макар били и атеисти, сви – осим цркве-них јерараха. Потписници писма додају и да црквени проблеми у Црној Гори „нијесу канонске и богословске него политичке природе“, чиме, нажалост, показују ду-боко неразумијевање природе Цркве, њеног послања и врло важних квалитета – саборности и јединства. То неразумијевање не би само по себи било велики про-блем, да није амбиције тих истих људи да пресуђују у овако осјетљивим црквеним питањима. Можемо се дјелимично сагласити да проблем има и политичку конотацију – збиља не би било никаквих отворених питања у вези са Православном Црквом у Црној Гори да одређени политички чиниоци нису имали претензије да постану црквени ауторитети и подреде Цркву днев-нополитичким интересима.

Будући да се у овом отвореном писму говори о обраћању Општецрногорског збора у вези са оптуж-бама Руског Синода на рачун Св. Петра Цетињског, сма-трамо да је умјесно дати контекст у којем је оно упућено Руском Синоду, али и руском цару, јер је оно у односном отвореном писму дато препричано и то тенденциозно и лажно интерпретирано.

Истина је да главари на клеветничке оптужбе про-тив свога владике Петра I веома оштро реагују у својим писмима Руском Синоду и цару, али је очито да они одбијају власт тог Синода над њиховим владиком, зато што и он и сви окупљени сматрају да је он архијереј на-силно угашене Пећке Патријаршије и зато кажу: „По свој прилици није познато Руском синоду, да је народ србски православни имао свог патријарха, коме су србски архијереји били подвластни све до 1769. године, а тада, пошто је запламтио рат између Отоманског и Руског царства, патријарх сербски и свега Илирика Василије Бркић, уклонивши се у наше крајеве од предстојаше му погибељи, пређе у Русију и у Петрограду предста-ви се,на којем се и пресјекла битност славено-сербски Патријараха, а Столица Пећке Патријаршије и данас је упражњена; по томе, дакле, наш господин митро-

којој припада огромна већина православних и једна мала група самозванаца који себе покушавају предста-вити за Цркву. Нагласио је да са канонске тачке гледиш-та не могу постојати двије Цркве на једној територији, као што на једној територији не могу постојати двије државе, као и чињеницу да није довољно да се форми-ра једна држава да би једна Црква постала аутокефал-на, јер када би се сваки пут када се формира нека држа-ва, формирала и аутокефална Црква имали бисмо 150 Цркава.

Инсистирање на подјели Православне Цркве на националној основи је само покушај слабљења Цркве

а не њеног изграђивања. У Православној Цркви постоји јасна граница између канонске Цркве и расколника, који су увијек остајали на маргини и временом нестајали. Митрополит Иларион је закључио да је одговорност и на држави и на политичарима, као и на медијима како се односе према расколницима, јер подржавајући их разарају јединство Православне Цркве.

Митрополит Амфилохије је заблагодарио митропо-литу Илариону, истакавши да је он други човјек Руске Цркве и да ће његова посјета и искуство које има Ру-ска Црква допринијети рјешавању бројних питања која постоје у Црној Гори у односима Цркве и државе.

15

септем


Митрополит Иларион пред ћивотом Светог Петра Цетињског

полит остао је сам за себе у овдашњој цркви, независан ни од какве власти.“ А цару пишу: „Наш митрополит није ниг–да био под заповједи Руског синода, него само под покровитељством вашег им-ператорског величанства, и то под мо-ралним покровитељством (…)“.

Умјесно је подсјетити и на писмо младог архимандрита Петра Петровића, гувернадура Ивана Радоњића и сер-дара Ивана Петровића, упућено 1779. аустроугарској царици Марији Терезији: „Желимо да Митрополит црногорски за-виси од пећкога Патријарха у Србији…“ и даље настављају да засад пристају да, кад садашњи митрополит умре, његов насљедник буде рукоположен у Карлов-цима, „али само дотле док Турци буду владали у Србији, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“

Потписници тог отвореног писма се не сјећају ни писма владике Саве Петровића руском митрополиту Платону из 1776. го-дине, у којем му се владика Сава обраћа поводом укидања Пећке Патријаршије и моли помоћ да се од Грка ослободи пријесто српске архиепископије Пећке и чак да се ниједан архиепископ српски не може поставити без умољавања Њеног Величанства (тадашње руске царице Ека-терине), па и да на пријесто архиеписко-па пећког може доћи руски архијереј и још додаје да му је дато да писмо пише

„од свих архијереја славеносрпских као најстаријему…“ И владика Сава очи-гледно себе сматра архијерејем Пећке Патријаршије, иако је од њеног насилног укидања у вријеме писања писма про-шло већ 10 година.

На крају, као илустрација односа Св. Петра Цетињског према Русији и руском народу, сматрамо да ништа не може бити илустративније од ријечи његовог те-стамента у којем, након што проклиње сваког ко би „смутњу и раздор међу народом усудио се чинити словом и дјелом“, то исто чини и са сваким ко би се „нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на јединородну и јединовјерну нашу Русију.“

Митрополит Иларион приликом своје посјете није ништа друго гово-рио нити радио мимо онога што су мис-лили, говорили и радили црногорски Митрополити кроз вијекове, и тиме је Високопреосвећени Митрополит на најбољи начин испоштовао и уважио како овдашњу Православну Цркву, тако и народ Црне Горе.

Из Митрополије црногорско-приморскеЦетиње, 23. јула 2011.

16

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

reportaàСЛАВКО Живковић

ЕПИСКОП ОВАН (ПУРИЋ) - НОВИ АРХИЕРЕ НИШКИСедмог августа на Светој Архијерејској Литургији у

Саборној цркви у Нишу, којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј интронизован је Епи-скоп др Јован (Пурић). Патријарху српском саслуживали су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије са десет епископа, док је још пет архијереја при-суствовало Светој Литургији.

Патријарх Иринеј се обратио црквеној заједници Ниша и свим вјерницима Епархије нишке и између осталог рекао да је тај дан велики за ту епархију на којој је он столовао неко-лико деценија, али да је то велики дан и за Српску Цркву и цијелу Православну Цркву Христову, јер је изабран још један епархијски архијереј.

Обраћајући се епископу Јовану, патријарх Иринеј је иста-као да је вјерни и благочестиви народ Епархије нишке живио и живи на уском Христовом путу и да је сам небројено пута доживио дјелатну љубав и искрену и исконску вјеру тог наро-да, који је увијек пожртвовано спреман да помогне. Патријарх Иринеј је предао жезал епископу Јовану и пожелио му дуг живот и рад у љубави, а посебно да у доброј вољи управља Црквом града Ниша.

Затим је Епископ нишки Г. Јован, обраћајући се први пут својој пастви, тумачећи јеванђелску причу о умножењу хљебова, подсјетио да јој је претходила молитва насамо Господа Исуса Христа. „И када је народ нахранио Једини Човекољубац, опет се попео на Гору, дa се насамо помоли. Овај контекст догађаја је веома важан за нас: указује нам на практиковање личне молитве која претходи и прати сва-ко дело и активност у Цркви. О овом догађају сведочи и Св. Јован Богослов у своме Јеванђељу. Наиме, он говори о Хлебу живота без Кога нема вечнога живота. Тај Хлеб Живота за нас је сами Господ Исус Христос у Св. Служби, за који се треба тру-дити због велике одговорности пред Богом“.

Владика Јован је у бесједи истакао и велики значај цјелокупног богослужбеног живота, без кога је немогућа об-нова црквеног живота и обнова црквене мисије у савреме-ном свијету: „У богослужењу је извор надахнућа и пaстирства. Ако смо сведоци радости и мира Духа Светога, онда и друге људске способности: разборитости и расуђивања,

организације и планирања, биће истински засољене. Сви планови и програми, све одлуке и акције биће испуњени ако смо испуњени Христом и Његовом радошћу и миром. Тако ће наше црквено сведочење и наша мисија у савременом свету бити аутентична и плодоносна. Наше настојање није да покажемо савре-меност Православља и њене мисије, него управо то да наш живот буде увек исправан, то јест прaвославан у очима Божијим. Самим тим ставом ми смо већ отворе-ни за савремене проблеме човека“.

Епископ Јован је нагласио да, за њега, прихватање овог послушања владичанског служења Цркви представља улазак у ритам сопственог крсновас-крсног кретања у Богу: „Ми се укључујемо преко ове епископске катедре у векове духовног живота и наслеђе реке духовних људи и њиховог драгоценог искуства. У том смислу, веома ће нам бити потребни савет и помоћ, на првом месту од вас, Ваша Светости, и од свих вас браћо Архијереји. Наше мисли иду у прав-цу прихватања себе какви јесмо, ‘јер онај ко себе види онаквим каквим јесте, већи је од онога што васкрсава мртве‘. Многи су због охолости и гордости пали, зато нам је потребна смерност и молитве многих. Паднимо и ми, оци свештеници, монаси и монахиње и моја драга браћо и сестре Епархије нишке, пред ноге Христове. У подножју Крста чујмо глас ап. Павла, који каже: ‘Будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом. Него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек. Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту‘. (Флп. 2, 6-8). Завршавајући ово слово речима Апостолским, позивам Вас на сарадњу откривања нашег животног крста, проналажењем жи-вотне мере коју нам је даривао Бог. Изађимо из себе у сусрет Богу и ближњима, увек имајући на уму речи Јеванђеља: ‘Тако да се светли Светлост Христова пред Вама, да виде ваша добра дела и прославе Оца наше-га Који је на небесима‘, свагда, сада и увек и у векове векова.“

17

септем


БИОГРАФИЈА ЕПИСКОПА НИШКОГ ЈОВАНАЕпископ Јован Пурић је рођен 24. маја/6. јуна 1965. у

Мијачима, код Ваљева, од оца Радосава и мајке Зоре, до-бивши име на крштењу Младен. Побожни родитељи су га од малена учили побожности и црквеном животу, а одрастајући у окриљу манастира Пустиње и Ћелија код Ваљева, прима и усваја дух ревности за Господа од авве Јустина и осталих духовника који су тада живом ријечју и богоугодним животом напајали богочежњиве душе у то тешко вријеме за читаву Цркву, а нарочито за пастире. По-четком осамдесетих година XX вијека Промисао Божији га упућује на духовног оца Лазара (Аџића), кога ће и касније наслиједити на трону игумана острошких. Посјећује Свету Земљу, Свету Гору и Јеладу.

Младен, будући епископ Јован, уписује и са одлич-ним успјехом завршава Богословију Светога Саве у Бео-граду. Потом уписује Богословске студије на Богослов-ском факултету СПЦ у Београду, и наставља студије у Петрограду, гдје са одличним успјехом дипломира на тему Иконопоштовања и символике.

Замонашен је на дан Светих мироносица Марте и Марије, 4/17. јуна 1992. у Острогу, руком Епископа захум-ско-херцеговачког Г. Атанасија. У чин јеромонаха рукопо-ложио га је блаженопочивши Патријарх српски Павле, 1995. године у Милешеви. Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије га, 2001. године, уводи у трон острошких игу-мана.

На достојанство епископског служења изабран је одлу-ком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 6/19 маја 2004. годи-не, а блаженопочивши Патријарх српски Павле га је исте го-дине хиротонисао у Подгорици.

Осим ових служби, владика Јован се континуира-но бави и научним и педагошким радом, тако да је аутор књига: Лествица тајноводственог путовања, Острошки ис-точник, Глас пастира из Острога, Руковети из богословља, Глас у пустињи, Света Служба Острошка, Философија и васпитање, Агиологија са химнографијом, Имена и натписи на иконама и фрескама, Богословске основе педагогије по Св. Јовану Златоусту, Богослужење и васпитање, Острош-ки трослов, Људско лице Бога, Химнографска егзегеза Све-тог Писма, Православље пред изазовима савремности. Приредио је и Антологију молитвеног богословља (Тајна Спасења). Уредник је и рецезент више књига и зборника, затим и црквено-просвјетних емисија на Радио Светигори. Сценариста и продуцент је научно-образовних ТВ серијала и књига Света Литургија и Икона.

Од 1990. године предавао је више предмета и био ва-спитач у Београдској и Цетињској богословији. Од 2007. године професор је Светог Писма на Академији СПЦ у Бе-ограду. Члан је Комисије просветног одбора СПЦ, гдје кре-ира наставни програм за све богословије из Догматике и Литургичког богословља. Учесник је више симпосиона и међународних конференција.

Тајном иконичног васпитања бавио се двадесет годи-на у просветним институцијама СПЦ, које су крунисане од-браном докторске тезе на Философском факултету – Пале, Источно Сарајево, 12. новембра 2009. године, на тему:

„Философија васпитања у делу Св. Јована Златоуста“ пред члановима комисије у саставу: проф. др Бранко Летић, проф. др Симо Нешковић (ментор) и проф. др Борис Брајовић.

Ванредни је професор на Академији СПЦ за умјетности и консервацију у Београду, на катедри за Иконологију, и на докторским студијама Универзитета умјетности у Београду.

18

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

IДобро моје чедо, шаљем ти очински по-

здрав са Свете Горе, из Врта наше Пресвете Богородице. Шаљем ти такође и букет пре-красних, кратких молитава које ће те укре-пити на путу девствености.

Сваки човек ће се сам суочити са страш-ним смртним часом, и његова истинска помоћ биће дела која је учинио из смирења.

Шта је смиреније од ризе повучене монахиње? Монахиња остаје далеко од све-товних радости и оплакује своје грехе како би нашла истинску радост душе која потиче од мирне савести.

Монашки живот је веома леп и сладак. На жалост, наше страсти и слабости чине да он понекад изгледа веома тежак.

Уколико се човек више приближава свес-ном богопознању, утолико бива свеснији и лепоте монашког живота, јер осећа и окуша небеску радост, Његову слатку љубав.

Свет не познаје Онога који даје те бо-жанске и небеске дарове, и управо због тога је несрећан и губав од греха. Ангели виде Господа - колико Га они само воле и коли-ко Му се клањају! Међутим, ни монахиња која осећа Његово присуство није лишена причасности овом божанском созерцању и љубави. Свет га не позна (Јн. 1, 10) и због тога је Његово срце пуно жалости и тескобе.

Ако се монахиња, колико је могуће, више приближава Женику своје душе, живи крај Њега и созерцава Га, толико се увећава и њена унутрашња лепота. Она то види оком душе и доживљава духовним опажањем. Како се она тада лепо осећа! Она оплакује радости и насладе испразног и саблажњивог света, и сажаљева убоге људе који се у њих уздају и који су им потчињени, и чији ће крај због тога неминовно бити го-рак.

старац ЈЕФ

РЕМ Ф

илотејски

старац ЈЕФ

РЕМ Ф

илотејски

старац ЈЕФ

РЕМ Ф

илотејски

Писмa духовној кћериГрчки старац Јефрем, ученик старца Јосифа Исихасте, пошто је у четири светогорска мана-стира обновио монаштво, а затим основао више мушких и женских манастирских заједница у Грчкој и Северној Америци, положио је темеље духовном животу у Аризони. Старац живи у ма-настиру Св. Антонија у Аризони.

stare^nik

Богословље, истинско богословље не стиче се на уни-верзитетима него, напротив, одбацивањем света и живљењем на тихим и мирним местима, далеко од световне буке и пометње, уз практиковање молитве и подвижништва.

19

септем


IIЧедо моје, примио сам исповест коју си ми послала. Благодарим

нашем добром Богу што су зраци Његовог божанског просветљења опет и опет озарили и уобличили душе за наслеђивање очин-ског ауторитета у односу на суштински задатак душе, односно на заједницу и јединство душе с Богом путем умне молитве.

Бог је бесконачан ум (нус). Човеков ум је ограничен. Када се човеков мали ум посредством умне молитве сједини са Његовим божанским и блаженим енергијама, тада и сам постаје блажен. Он осећа неизрециву радост, насладу и ликовање, а најслађе сузе теше његову душу, испуњавајући је и загревајући божанском утехом.

Молитва је моћно оружје сваког хришћанина, а посебно монаха којега називају војником божанске војске. Он је уз заклетву узди-гао прослављену заставу неравноправног, доживотног рата про-тив света, плоти и ђавола. Призвани смо да постанемо непознати хероји, које види једино недремано око Божије.

Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном (Мт. 19; 21). По-стани мој следбеник идући за корацима који воде на Голготу. Буди-мо заједно распети и заједно издахнимо, да бисмо заједно могли и да васкрснемо и да живимо у векове.

Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој, и за мном иде (Мт. 16; 24). Ако ме неко воли, нека ме следи, јер је све као плева и варљивије од снова. „Богатство неће остати, слава неће пратити човека у други свет, јер кад смрт наступи, све то ишчезава.“

Ако се човек удаљи од света откриће његово злосмрадије, док се онај, који лута по њему, облачи у крпе овоземаљских наслада и задовољстава као у одежде славе.

Богословље, истинско богословље не стиче се на универзи-тетима него, напротив, одбацивањем света и живљењем на ти-хим и мирним местима, далеко од световне буке и пометње, уз практиковање молитве и подвижништва. Кад човек на тај начин очисти разум и ослободи се налета страсти, задобиће светлост ис-тинског богословља и самопознања. „Ако си богослов, онда се ис-тински молиш. Ако се истински молиш, онда си богослов“ (Св. Нил

Подвижник).Ум се умирује у исихији (безмолвију). Осим тога, кад се ум једном

ослободи земних помисли, природно је да се врати самом себи, а кроз себе и Богу, посредством једноставне молитве: „Господе Ису-се Христе, помилуј ме!“

Боље је бити на прагу дома Божијега него живети у скинијама грешног света (Пс. 84; 11) са овим саблазнима телољубља, одакле ад узима највећи део свога плена.

Чедо моје, пријатељство према свету непријатељство је према Богу. Ако љубиш Бога и желиш да Му служиш потпуно и делатно, заборави на световне бриге и беживотна здања великог града, и дођи у жељене и љубљене скиније Господње, где ћеш изучавати на-уку над наукама, тј. уметност побеђивања света, ђавола и самога себе. То је наука о одважној борби за вечне награде и вечна оби-тавалишта.

IIIСвом душом се молим да те наш добри

Бог сачува својом моћном заштитом и да те као непогрешиви компас руководи ка полу твог чистог предодређења, ка све-том посвећењу крај ногу Исусових, као и свету Марију, сестру свете Марте, да би зачула речи благодати изговорене у твом срцу.

Не плаши се никога осим Бога, Који испитује срца и свакога награђује саглас-но његовим делима!

Води битку за спасење и размишљај о неизвесности живота. Помисли да смо пролазници, странци и посетиоци, као што су били и наши очеви, да ћемо доћи, видети и отићи. Кад наступи смрт, све иш-чезава. Бори се да свом душом омрзнеш пролазне овоземаљске ствари, да као добар трговац тргујеш и да купиш поље у којем је скривено благо, тј. драгоцени бисер, да копаш и да га нађеш. Тада ћеш бити богата благодаћу.

То поље је монаштво и купују га они који продају своју самовољу, насладе и слободу. Онај који копа, односно који се подвизава у монаштву, налази благодат Утешитеља и постаје богат у љубави и уздању у Бога.

Ништа није лепше од монаштва када се живи онако како су га зацртали свети Оци монаси. Човек задобија раскош ис-тинске радости и радује се у Богу, с бла-женом надом да ће заувек живети с Богом, у благословеној и неизрецивој радости.

О, дубино Божија! О, неизрециво и најслађе богатство! Ако чак ни апо-стол Павле, упркос свој својој речито-сти, није могао да нам представи ни најједноставнију слику свега онога што је видео и осетио кад је био узнет у рај, како онда да ја, недоношче, говорим о величи-ни насалђивања Богом?

Испитајте и видите како је добар Го-спод (Пс. 34; 8). О, чедо моје и Исусово, буди опрезна да те ниједна од ствари које у свету називају добрима, не одвоји од Њега. Напротив, све своје чежње прене-си на небеско, јер је наше живљење на не-бесима (Флп. 3; 20).

Презри све што је земно и сматрај га нечистотом и пепелом. Ништа није поуз-дано у садашњем веку. Удаљи се од греха као од ватре и од отровне змије. С молит-вом притекни Исусу и Он ће те чудесно избавити. Све принесеи на жртву Исусу, јер Он чезне за сваким жртвеним делом љубави.

Преузето из књиге:Старац Јефрем, „Очинске поуке“Образ Светачки, Београд, 2000. г.

Не плаши се никога осим Бога, Који испитује срца и свакога награђује сагласно његовим де-лима! Води битку за спасење и размишљај о неизвесности живота. Помисли да смо пролаз-ници, странци и посетиоци, као што су били и наши очеви, да ћемо доћи, видети и отићи.

20

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

reportaà

У канонску посјету Епархији будимљанско-никшићкој 29. јула је стигао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Патријарха је у манастиру Ђурђеви ступови, сједишту

будимљанско-никшићке Епархије дочекао Његово Преос-вештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са бројним свештенством архијерејског намјесништва беранско-андријевичког, свештеномонаштвом манастира и вјерним народом, који је испунио порту древне немањићке задужбине.

Служена је свечана доксологија, а потом је добродошли-цу првојерарху наше свете Цркве пожелио владика Јоаникије.

Његова Светост је 30. јула служио Свету Aрхијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, а затим је у пратњи домаћина, епископа Јоаникија посјетио Мојковац, гдје је у храму Христовог Рођења органи-зован свечани дочек. Патријарх Иринеј је потом дочекан и у храму Преображења Господњег у Жабљаку. Са свештенством пивског краја, Патријарх је служио вечерњу службу у мана-стиру Пива.

У недјељу, 31. јула, на празник Светог мученика Емилијана, патријарх Иринеј је служио Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. Његовој Светости је саслуживало више великодостојника наше свете Цркве: Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи: шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, новоизабрани ниш-ки Јован, игуман манастира Острога, будимљанско-никшићки Јоаникије, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, новоизабрани викар патријархов Јован, као и бројно свеш-тенство, свештеномонаштво и ђаконство поменутих Епархија. Посјети патријарха Иринеја Никшићу и богослужењу у Сабор-ном храму Светог Василија Острошког са радошћу се одазва-ло мноштво вјерног народа, који је пристигао из цијеле Црне Горе, да са првојерархом наше Свете Цркве узнесу молитве Господу. Добродошлицу Његовој Светости и уваженим го-стима: амбасадорима Руске Федерације, Украјине и Србије у Црној Гори, Андреју Нестеренку, Оксани Сљусаренко и Зо-рану Лутовцу, те другим личностима из јавног и друштвеног живота Србије и Црне Горе, међу којима су били и Млађан Ђорђевић, савјетник предсједника Републике Србије, г. Дмитриј Малишев, директор Нафтне индустрије Србије и Срђан Ђоковић, отац прослављеног српског тенисера Нова-ка Ђоковића, пожелио је владика Јоаникије: „Благодаримо Богу Који нам је послао данас свог апостола, који се благодаћу

Божијом и својом Светом службом саобразио вјечном Првосвештенику Господу Исусу Христу, Његову Све-тост Патријарха српског Иринеја, који је дошао међу нас и донио благослов Божији и мир Божији и шири свуда јединство Духа у свези мира. Он је кренуо стопа-ма Светог Саве који је такође ове земље посјећивао и епископске престоле утврђивао, па је наш Патријарх, као многи његови претходници, дошао да нас благо-слови, да нам каже ријеч истине јеванђељске, да нас њом просвети и да заједно прославимо име Господње, сви ми који смо се данас овдје сабрали, на празник Светих шест васељенских Сабора и Светих отаца, да једнодушно прослављамо име Пресвете и Живоносне Тројице, Оца и Сина и Светог Духа.“

„Нека је слава и хвала, браћо и сестре, Господу на-шем који нас је данас сабрао на ово свето сабрање, сабрање у Господу, у Духу Светом, да нас учини још светијим, још ближим Богу, а када смо близу Богу и када је Бог са нама, онда смо близу једни другима, бли-зу својим најближим, а и оним најудаљенијим, јер је Го-спод наш Господ свих, Господ Христос Спаситељ свих, Који нас је призвао и учинио децом Божијом, а када нас је учинио децом Божијом Он нас је учинио браћом и сестрама међусобним“, рекао је патријарх Иринеј, благосиљајући сабрање.

„Надамо се у молитве Светитеља из рода нашег, а плод тих молитава ево већ видимо. Наш народ се по-лако обнавља, враћа се Богу, гради цркве по угледу на своје претке, обнавља старе, све више се окупљамо код светих храмова и то је поуздање којим се надамо да нас Господ неће оставити. Пролазимо кроз велика искушења, узимају нам део по део, секу нам историју и штошта другог, али, драга браћо и сестре, претрпи-мо као што је праведни Јов у своје доба претрпео мно-го, али се Богу молио и Господ му је све повратио. Да се вратимо Богу, да се вратимо Христу, да се врати-мо Цркви Његовој, оној Цркви преко које се до дана данашњег благодат и истина божанска преноси са ко-лена на колено“, закључио је Његова Светост.

Посјету Епархији будимљанско-никшићкој патријарх Иринеј је завршио обиласком манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој, гдје га је срдачном до-бродошлицом поздравило мноштво народа из овог никшићког села.

С.Ч./Р.В.

Путова е стопама Светог СавеПосјета Патријарха српског Иринеја Епархији будимљанско-никшићкој

21

септем


jubi

lej

ЈОВА

Н М

арку

ш

митрополит Данило

митрополит Петар II

Политички односи између Црне Горе и Русије успостављени су почет-ком друге деценије 18. вијека. То се десило у вријеме када су се ослобо-

дилачки напори у Црној Гори и Брдима поклопили са државним јачањем и спољнополитичким снажењем Русије Петра Великог. Тада је први пут у историји руско-турског ратовања руски цар одлучио да на устанак по-зове балканске хришћане и укључи их у рат против османске царевине. Како сматрају историчари, на трагични положај Срба на Балкану пажњу руског императора Петра Великог је привукао Сава Владиславић, који је заузео 1711. године високи положај на двору руске империје и при-премио план за пружање отпора. Гроф Сава Владиславић је био Хер-цеговац али прецизно мјесто његовог рођења није познато, мада се по једној верзији помиње Херцег Нови. Интерес православне империје да подстакне балканске народе да ратује против Османлија (Турака) је из-вео Црну Гору на политичку сцену Балкана и довео до успостављања политичких веза између двије земље. Званично се то десило средином 1711, доласком руских официра, пуковника Михаила Милорадовића (поријеклом из Херцеговине) и капетана Ивана Лукачевића (поријеклом из Подгорице), у Црну Гору.

Долазак изасланика руског цара био је тако крупан догађај да се може сврстати у најзначајније опредјељујуће факторе даљег друшт-веног и државног развитка Црне Горе. За Црну Гору Русија је била при-родни савезник, земља сличног језика, исте вјере и исте крви, моћна царевина која се у одбрани словенства и православља борила против истог непријатеља. Руска политичка мисија је отуда изазвала велико одушевљење у црногорским, брдским и херцеговачким племенима. За-владало је увјерење да је наступио историјски тренутак да се уз помоћ руског владара сруши османлијска власт, установи нова или обнови ста-ра држава.

Доба митрополита црногорскихДанила и СавеНа опште опредјељење народа у Црној Гори пресудно је утицала

Црногорска митрополија, односно њен митрополит Данило Петровић Његош, као најзначајнији представник духовне власти и као личност која је у себи садржала и ауторитет власти надплеменског карактера. Он је први од црногорских митрополита који је успоставио живе везе са Русијом и са Светим Синодом Руске Цркве и тиме трасирао полити-ку својих насљедника, митрополита и свјетовних господара Петровића-Његоша. То његово успостављање веза са Русијом одиграло је пресуд-ну улогу у животу Црногорске митрополије и црногорске државе све до двадесетих година прошлог вијека. Оно што је нарочито карактери-стично за владику Данила јесте његова замисао да се изгубљено српско царство обнови под скиптром православног руског цара, који, по њему, треба да буде „ако Бог да, грчки, српски и бугарски император“. Родона-челник светородне лозе Петровић Његош је маштао о уједињењу свих словенских народа у једну православну државу, у којој је Русија духовна и физичка снага, а Црна Гора и Србија стража на југозападу православног свијета. Истичући да му је Христос Бог даровао „у Црну Гору и у Приморје и у Брда 200 главарах и властеличићах“, а да је он „сам Москов, Москов, Москов“, додаје: „а чи ја, тога и сва земља“ (1713, Писмо своме брату Раду).На зборовима на којима је читана царска грамата он је позивао, храбрио и подстицао народ да се дигне на оружје. Захваљујући томе црногорска племена су се одазвала позиву руског цара, подижући у борбу осим Хер-цеговаца и Брђана и народ из сусједних области. Тако је започела ера црногорско-руских односа.

Колике су биле вјера и љубав Светог Петра Цетињског према Русији, по-ред свих искушења које је доживио, довољно говори његово завјештање Црногорцима и Брђанима. У теста-менту од 18. октобра 1830. године, Свети Петар Цетињски предао је про-клетству свакога онога, који би се усу-дио учинити што противу свога Оте-чества и нагласио следеће:

„Исто тако да Бог даде и оно-ме који би вас од вјерности к благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему, ако би се који из вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одсту-пити од покровитељства и наде на јединородну и јединовјерну нашу Русију да Бог да јаки те од њега живо месо отпадало и свако добро време-нито и вјечно одступило.“

Црногорци су се увијек окреталипрема Русији као према сунцу!ПОВОДОМ 300 ГОДИНА ОД УСПОСТАВЉАЊА ЗВАНИЧНИХ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РУСИЈЕ

I дио

22

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

митрополит Сава

митрополит Василије

митрополит Петар I, Свети

Приврженост Русији и вјера у њен одлучујући значај за судбину Црне Горе често се морала плаћати високом цијеном. Први пут се то десило ве-ома брзо послије успостављења званичних односа, након битке на Царе-вом лазу (1712) у поновљеном турском нападу под заповједништвом босан-ског везира Нуман-паше Ћуприлића. Жестина турске одмазде за нанесени пораз била је тако сурова да се тешко нешто у ранијој црногорској про-шлости могло поредити са огњем и мачем који је Црна Гора претрпјела те 1714. у намјери Турака да је обезглаве и сатру. То ипак није довело до пре-кида црногорско-руских односа, како је Турска прижељкивала. Напротив, у ситуацији општег безнађа, одласком владике Данила у Петроград (1714) и његовим пријемом код руског цара Петра I, црногорско-руски одно-си су још више учвршћени. Одобрена материјална помоћ, као и одлука о сталној двогодишњој, а потом и трогодишњој субвенцији Црногорској митрополији представљали су почетак редовних материјалних давања која су кроз сљедећа два вијека стизала у Црну Гору. Готово за све то вријеме, Црна Гора је у Русији налазила моћног заштитника и покровитеља који је био не само снажни материјални, већ и политички ослонац њеној ослободилачкој борби и процесима конституисања државне власти. Под-ршка и помоћ Русије брзо су изашли из оквира међусобних односа и до-били међународни карактер тиме што се руска влада обавезала да ће најприје код Порте, а онда и пред дворовима других држава, штитити ин-тересе Црне Горе. У званичном документу таква обавеза је први пут спо-менута 1754, а 1756. руски дипломатски представник у Цариграду први пут је био у прилици да то и практично изврши званично интервенишући код турске владе у корист Црне Горе.

Успјешном развоју црногорско-руских односа снажан допринос даје и митрополит Сава Петровић Његош. Бранећи тако своје храмове и своја права у Приморју од латинског насиља, тј. од оних који хоће да узму и цркве „које су вазда наше биле“, уз горку ријеч: „нијесмо ни ми ђаволи но крсћани“, митрополит Сава се осјећа одговорним и за права и јединство угрожене Пећке Патријаршије, којој је вјековима припадала и сама његова Митрополија. У циљу одржавања контаката са Руском Црквом, односно са Светим Синодом у Петровграду и са царском влашћу, и сам је ишао у Русију, као и његов претходник, владика Данило, а слао је и владику Василија „за после наше црковне и за нашу сиромаштину“. У његово вријеме је у Црну Гору долазио и посљедњи патријарх пећки Василије Бркић, послије сво-га бјекства из заточеништва са Кипра и бјекства из Пећи, гдје је требало да буде убијен од пећког паше. Он је из Црне Горе отишао у Русију гдје се и упокојио (1770) и био сахрањен напоредо са митрополитом Василијем Петровићем у лаври Александра Невског.

Митрополит Василије Петровић –разгранавање односаОсим владике Данила и Саве у 18. вијеку, на црногорско-руске одно-

се посебног је удјела имао митрополит Василије Петровић Његош. Вла-дика Василије, братучед и сапрестолник владике Саве, био је по много чему динамичнија и немирнија личност од њега. Код њега је присутнија и државотворна идеја, утемељена на аманетима „от времена старе госпо-де сербске, а најпослијед од г-дина Ивана Чернојевича“. Он се управља по праву и по суду „светепочившијех краљевах сербскијех“. Његове мисије у Русији, коју је сматрао главним спољнополитичким чиниоцем у историјском развоју Црне Горе, као и способност да током њих на руском двору створи слику о Црној Гори „не онакву како је она стварно била већ онакву каквом је он желио да је види“, допринијеле су да интересовање за њу у круговима званичне руске политике осјетно порасте. Своју исто-риософску и државотворну идеју владика Василије најјасније излаже у својој „Историји о Црној Гори“, штампаној у Москви (1754). Називајући у њој себе „пастирем славеносрпскога црногорскога народа“, потписује се као „смјерни митрополит црногорски, скендеријски и приморски и трона српскога егзарх“. Има се утисак да он, на основу титуле „егзарха српскога трона пећкога“ (она му је записана и на гробу у Санктпетербургу), даје по- 23

септем


себно мјесто Црногорској митрополији међу другим епархијама Пећке Патријаршије не само у црквеном смислу него и у државотворном. За њега она као да би требало да има исто значење са древним титулама

„херцога“ и „војвода“ које су носили српски краљеви. С друге стране, он је успио да рашири увјерење у Црној Гори да се циљеви народне борбе могу остварити само уз помоћ Русије. Вјеровао да је један од начина на који се то веома лако може урадити и тај што би се царским указом „принципат црногорски“ укључио у титулу руских царева. Но, иако се та и многе друге Василијеве замисли нијесу оствариле, ипак је он, уз друге чиниоце, снажно допринио да се утицај Русије и њен значај за судбину Црне Горе у свијести наро-да развије до култних размјера. Од њега па надаље, ријеч Русија у Црној Гори није означавала само држа-ву, православну, моћну, словенску, већ је напоредо с тим исказивала и исконску, готово митску наду Црно-гораца у браћу Русе. Црногорце је Василије упутио да кроз Русију излазе из своје политичке и духов-не осамљености и тако постају дио нечег великог и моћног, што их је чинило сигурним и уливало им сна-гу да истрају у ослободилачким борбама. Владика Василије је и први од митрополита Петровића који се трудио да и на поетски начин изрази своје идеје и своју мисао. Пјевајући „Черној Гори“ од Котора па до Бара и до Скадра, Иван-бегом оглашеној, манастиром прослављеној, обдареној царским (немањићким) ор-лом, коме су сада „крила саломљена“ а „црква царска разорена“, Владика се нада да ће црква поново бити сазидана, Московијом украшена, да ће у орлу перја да подрасту и цркви крила опет да подигну.

Захваљујући великом угледу који је Русија ужива-ла у том времену је и било могуће да се у години у којој је умро владика Василије у Црној Гори појави Шћепан Мали и да себе представи за руског цара Петра III Фјодоровича. Много тога у вези с његовим брзим успјехом, најприје да се наметне Црногорцима, а онда организује управу у земљи не може објаснити сува историјска фактографија. Чињеница је да његовог седмогодишњег управљања Црном Гором не би било да тајанственост његове личности код Црногора-ца није остављала и могућност да је он заиста руски цар. Необичност времена Шћепана Малога и његовог успјеха у Црној Гори као лажног руског цара имали су шире импликације у односу на политичку ситуацију на Балкану. Оно се, међутим, значајно одразило и на црногорско-руске односе као и на позицију новог црногорског владике Петра I Петровића Његоша пре-ма руском двору.

Односи у доба Светог Петра,владике Рада и књаза ДанилаМитрополит Петар I Петровић Његош - Свети

Петар Цетињски је имао и тежа искушења од својих претходника: ратовао је са Турцима, носио се са Мле-чанима и Аустријом, а појава Француза на просто-рима Боке отворила је нова ратна попришта. Мисао обнове српске државе, са Црном Гором као њеним једром, била је и мисао водиља насљедника Саве и Василија. Свети Петар ову замисао само продубљује

како на историософском, тако и на идеолошком и државот-ворно-прагматичном плану. Ово чини као заговорник об-нове „славено-сербског царства“. Мада је различитим пово-дима четири пута боравио у руској престоници, Петар I није доживио ту част да као његови претходници буде примљен од највише личности царске породице Романових. 1785. го-дине био му је чак, од стране кнеза Потемкина, ускраћен бо-равак у Русији. Мада су разлози којима се тај корак покушава објаснити различити, једним дјелом они се везују за интри-ге и за незадовољство руског двора тиме што су Црногор-ци незнанцу Шћепану Малом дозволили да се представи за убијеног супруга Катарине II, да се наметне и влада њиховом земљом. Иако је одбио позив руске царице да се послије ис-хитрене одлуке кнеза Потемкина врати у Петроград, и мада је одржао ријеч да више никад послије тога неће отићи у руску престоницу, ипак је за вријеме његове владавине у односи-ма Црне Горе са иностранством посебно мјесто и даље има-ла Русија. Ослонац на њу сматрао је врло важним чиниоцем у ослободилачкој борби , као и за процес стварања државе. Колико је при томе вјеровао у моћ и утицај Русије, посебно у процесима конституисања органа централне власти, гово-ри чињеница да су реформе до којих је дошло у вријеме Пе-тра II (1831), у ствари припремио Петар I захваљујући контак-тима и захтјевима које је он упућивао највишим државним институцијама у Петрограду. Увидјевши огрешења званични-ка према овом светом човјеку руски цар Павле I је одликовао Светог Петра Цетињског орденом Светог Александра Невског.

Митрополит Петар II Петровић Његош је био у сталном контакту са Руском Црквом, односно са Светим Синодом у Петровграду, гдје је и рукоположен за епископа. Сматрао је да је њега и његов народ „усуд осудио на искушење, на жртву за Православље и част имена“. Његошев први боравак у Русији 1833. године је био врло значајан. У руској престони-ци, у присуству императора Николаја I рукоположен је за вла-дику. Посвећење на тако високом нивоу било је врло важно за афирмацију владичине политичке личности, као и за на-ставак процеса учвршћивања земаљске власти. Резултат до-брих контаката са државним институцијама у Петрограду био је долазак у Црну Гору Ивана Вукотића и Матеја Вучићевића на спровођењу реформи. Умјесто дотадашњег Правитељства, формирали су Сенат. Вукотић је био и први президент, а Вучићевић вицепрезидент Сената. Њихов утицај је био вели-ки и на процес формирања локалних органа власти, гвардије, перјаника и племенских капетана, тако да се може казати да је већ на почетку владавине Петра II уз помоћ Русије фор-мирана врло разграната институционална структура држав-ног поретка. Боравак Петра II у Русији имао је и културни значај. У руској престоници су му дариване књиге и иконе и дата значајна материјална помоћ за културне потребе земље. Захваљујући томе, 1834. на Цетињу је отворена прва редов-на троразредна основна школа. Основао је и типографију, штампарију у којој је 1835. штампан први календар црногор-ски, Грлица (1835-1839), а потом и Српски буквар ради учења младежи „церковном и гражданском читању“. И други бо-равак Његошев у Русији (1837) био је такође успјешан: успио је да поднесени захтјеви буду ријешени и да за Црну Гору обезбједи десетогодишњу новчану помоћ. То је била до тада највећа и свакако једна од најзначајнијих финансијских пот-пора Русије даљем духовном и државном развоју Црне Горе.

У политичкој кризи која се десила у Црној Гори педесетих година 19. вијека, након смрти митрополита Петра II, а која је 24

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

изазвана борбом за власт у оквиру куће Петровић-Његош, поново је важну улогу имала Русија. Она је допринијела да се испуни воља владике Петра II и да се за његовог насљедника именује Данило Станков Петровић, насупрот претензијама владичиног брата Пера Томова. Суштина политичког ста-ва Русије била је да се заштити не само власт Петровића Његоша, већ и утврђени начин избора црногорских госпо-дара који се вршио именовањем насљедника од стране дотадашње личности на владичанској и владарској столи-ци. Такав став је био садржан у писму које је Данило донио у Црну Гору почетком децембра 1851. године. Та руска писме-на подршка била је један од одлучујућих чинилаца на који се Данило могао ослонити у заштити својих владарских права. У писму Правитељствујушчем сенату црногорском и брдском тражено је: „да се пажљиво стара о свим мјерама које треба да услиједе за његово непосредно проглашење за врховног владара Црне Горе“. У овом виду казано мишљење императо-ра Николаја I било је недвосмислено у погледу личности но-вог црногорског господара, али не и у погледу његове вла-дарске титуле. Према реферату који је прихватио цар Николај I, након обезбјеђења владарских права требало је да Данило оде у Русију и тамо буде произведен за архимандрита. Иако му је владика Петар II оставио тестаментом „владичанство како је од старине закоњено у Црној Гори“, Данило је кренуо другим путем: није прихватио да продужи у својој личности дотадашње јединство духовне и свјетовне власти. Црногор-ску митрополију је препустио митрополиту, а сам је преузео улогу свјетовног владара. Одлуку Црногорског збора од 1/13. марта 1852. године да духовна власт убудуће буде одвојена од свјетовне „тако да би једну вршио владика кога би би-рао народ“, а другу Данило Петровић и његови по-томци „у првој линији по реду прворођења с титу-лом књаза» прихватило је руско министарство иностраних дјела. Такав захтјев је био садржан у петицији црногорских главара упућених руском двору у вријеме Даниловог бо-равка у Петрограду. И ма колико да је овакав политички став руске владе био условљен њеним конкретним интересима на Балкану, он је био

и одраз уважавања створеног политичког стања у Црној Гори. Свечаном аудијенцијом код руског цара 15/27. јуна 1855. она је добила и коначну потврду. Будући да је томе велики допринос дала Русија, овај догађај је добио и запажен међународни значај, јер је говорио о величини руског утицаја на овом простору. Романови су тиме Петровићима фактич-ки обезбиједили династички статус, иако питање државног статуса Црне Горе још није било ријешено. Иако су веома успјешно започети, у првим година-ма послије проглашења књажевства дошло је до озбиљног застоја у односима између двије земље. Мада званичне везе нијесу прекидане, књаз Дани-ло је покушао да јачу спољнополитичку подршку за своје циљеве добије од Француске. У склопу такве политике услиједило је одустајање од захтјева за независношћу Црне Горе и преговорима с Портом ради званичног признања турске врховне власти. Нацрт уговора, као вид ,,званичне понуде сизерен-ства“ од црногорске стране, тј. вазалног односа који је послат у Цариград 1856. године, представљао је ударац за традиционалне интересе Русије у Црној Гори и скретање са правца у коме се спољна по-литика Црне Горе кретала током претходна два вијека. Тако је наступио период кризе који је из-азвао значајне политичке импликације. Послије велике побједе Црногораца на Граховцу 1858, и промијењеним међународним третманом Црне Горе, дошло је и до нормализовања односа између двије земље. На Конференцији у Цариграду, уз под-ршку Русије и Француске, Турска је била примора-

на да се на међународном плану одрекне врхов-не власти над Црном Гором, иако је формално

није признала за независну земљу. Одлуком Конференције први пут су утврђене грани-

це државне територије Црне Горе, што је представљало крупан међународни

успјех.

- наставиће се -

25

септем


OSV

RTП

РЕД

РАГ В

укић

Руска емиграција на Цетињуизмеђу два свјетска рата (1921-1945)

Октобарска социјалистичка револуција 1917. условила је радикалне промјене у друшт-веном, економско-социјалном, културном,

вјерском и политичком животу Русије. Урушене су традиционалне духовне и друштвене вриједности руског народа: монархија и православље, као и патријахални народни патриотизам. Нови поли-тички систем изграђиван је на основама свеобух-ватне и континуиране репресије и опште несигур-ности, неповјерења и страха. Милитантни атеизам промовисан је као централна вриједност новог друштва, обавезујућа за све. Добар број руских држављана, који се није слагао са циљевима и тек-стовима бољшевизма, трајно се иселио из Русије и расуо по Европи и Америци. Око 70.000 прогнани-ка из некадашње царске Русије нашло је уточиш-те у Србији. Мањи број њих избјегао је на подручје Црне Горе. Не мали број њих наћи ће уточиште и ухљебљење на Цетињу, у то вријеме администра-тивном центру Зетске жупаније (1922-1929) и потом Зетске бановине (1929-1941). Са протоком времена сјећање на њих и њихово дјело неумитно блиједи. Генерације које су их познавале су већином изум-рле и уступиле мјесто млађим покољењима која о прогнаницима из Русије не знају готово ништа. Сто-га смо се постарали да барем о некима од њих саку-пимо основне биографске податке и изложимо их у нашем скромном прилогу.

Професор Николај Дориомедов рођен је 1892. године у Кијеву. Свршио је Кијевску духовну академију 1916. Пред најездом лењиста, избјегао је 1921. на Цетиње. До 1935. радио је као професор у Цетињској богословији. Указом Министарства просвјете Краљевине Југославије од 3. јуна 1935. премјештен је на рад у Државну учитељску школу на Цетињу. У истој школи радио је до априлског рата 1941. као професор вјеронауке. У октобру 1923. скло-пио је брак на Цетињу са Маријом рођ. Милуновић. Потомства није имао. Био је увјерени антикомуни-ста, и за вријеме окупације и грађанског рата био је на њиховој страни. Ипак, у војним операцијама против титоиста на терену није учествовао. Убрзо након уласка Десете црногорске ударне бригаде у престони град Црне Горе, титоисти су га ухапсили и стријељали у Хумцима на Цетињу 15. новембра 1944. Био је примјеран просвјетни радник. За свој рад до-био је значајно државно признање: указом од 27. јануара 1940. одликован је Орденом Светог Саве петог степена.

Професор Пантелејмон Бугај је рођен 30. јула 1886. Након Октобарске револуције избјегао је на Цетиње. У међуратном, ратном и послијератном раздобљу радио је као професор математике и фи-зике у Цетињској гимназији. Тридесетих година ра-дио је и у Цетињској богословији као хонорарни наставник теорије музике са хорским пјевањем. У школској 1934/1935. години био је хоровођа бого-

словског хора. Упокојио се 14. октобра 1952. на Цетињу у 66-ој го-дини живота. Сахрањен је на старом цетињском гробљу покрај капеле Рођења Пресвете Богородице, у приградском насељу Доњи крај. На истом мјесту сахрањена је и Надежда Бугај, супру-га проф. Бугаја. Потомства није имао.

И пуковник царске руске војске Павле Љвов је након Ок-тобарске револуције нашао уточиште на Цетињу. У раздобљу Краљевине Југославије радио је као професор француског језика у Државној учитељској школи на Цетињу и у Цетињској гимназији. Потомства није имао. Упокојио се 1. марта 1944. на Цетињу. Сахрањен је 3. марта исте године на цетињском Новом гробљу.

Тридесетих година у Цетињској гимназији радили су профе-сори Александар Смирновски и Станислав Грабовски. Смирнов-ски је предавао математику. У току 1942 Смирновски је напустио Цетиње. Даља судбина професора Смирновског није позната. Грабовски је био поријеклом Пољак, који је након Октобарске револуције избјегао у Црну Гору. У Цетињској гимназији пре-давао је математику и физику. У окупацијском раздобљу на-пустио је Цетиње и избјегао за Скадар, у коме је према неким непровјереним казивањима дочекао крај и коначан слом нациз-ма. Шта се са њим потом догодило није нам познато.

Проф. др Всеволод Новиков оставио је изузетно значајан спомен у историји хируршке службе у Црној Гори у раздобљу између два свјетска рата. На Цетиње је избјегао крајем 1920. У раздобљу од 1921. до 1938. био је начелник хируршког одељења у болници „Данило I“ на Цетињу. Благодарећи умјешности и стручности др-а Новикова током бројних оперативних захва-та сачувани су и спашени многи људски животи. О њему ће др Илија Вуковић, бивши директор болнице „Данило I“, у свом раду

„Стогодишњица бонице Данило I“, који је публиковао 1973, до-словно записати: „Након завршетка Првог свјетског рата, на да-леко позната бивша главна црногорска болница „Данило I“ на-шла се у тешком положају. У ствари, ни просторије ни опрема, ни стручни медицински кадар нијесу у првим послијератним годинама могли да удовоље захтјевима једне такве институције. Болница „Данило I“ је, узимајући у обзир цјелокупне политич-ке и друштвено-економске односе у новоствореној државној заједници југословенских народа, једва таворила. Може се сло-бодно рећи да је сва дјелатност ове здраствене установе, го-тово и десет година послије рата, била сведена на ниво једног хируршког одјељења, истина тада веома чувеног због тога што га је водио на далеко познати хирург, проф. др Новиков. Захваљујући личности и угледу проф. др Новикова, у болници

„Данило I“ долазили су болесници не само са подручја бивше црногорске државе, већ и из Јужне Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Далмације, па и из удаљенијих крајева земље, да би били подвргнути компликованим хируршким операцијама. У болници је било мјеста само за оне који су били оперисани. При томе се настојало да и они болесници који су били оперисани остану што је могуће мање, како би што прије уступили болес-нички кревет онима који су чекали хирушки захват. Такво стање је дуго потрајало...“

Колико је високо био цијењен и уважаван рад др Новико-ва на Цетињу говори и опроштајни новински запис, који је по-водом одласка др Новикова са Цетиња публикован у „Зетском гласнику“ од 5. новембра 1938. и у коме се поред осталог каже:

26

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

генерал Врангел

„Неуморан у раду и изванредан хирург, г. др Новиков је ин-тервенисао у десетине хиљада случајева и скоро нема краја у овој Бановини, гдје се не налазе његови болесници, који са ве-ликим поштовањем и са дубоком захвалношћу говоре о њему. Зато је и разумљиво што је вијест о његовом одласку остави-ла дубоки утисак и искрено жаљење. То потврђује и испраћај, који му је Цетиње приредило.“ У јесен 1938. проф. др Новиков преселио се са Цетиња у Београд. Судбина га је потом одвела у Лондон, у коме је са успјехом наставио да се бави љекарском праксом. У Лондону се упокојио 1971.

Проф. др Новиков нашао је своје мјесто и у књижевном стваралаштву Матије Бећковића. У поеми „Судбина Крста Ма-шанова“ Матија поред осталог каже:

Прошло је преко моје болештине,да млогијема доктори не знаду имена...мислили су давно ћу муве окупити,да ме све бечке медецине неће спасит,ни Навиков на Цетиње,само сам ја знао неће ми ништа бит.

У локалном народном говору Новиков је понекад погреш-но именован и као „Навиков“. Овим имагинарним пјесничким исказом Бећковић уствари указује да је др Новиков успјешним оперативним захватима благовремено спасио животе мно-гим пацијентима, који су са сјевера Црне Горе допремани у болницу „Данило I“.

Примаријус др Владимир Герасимовић рођен је 1874. На-кон Октобарске револуције избјегао је на Цетиње. Био је извр-стан педијатар. Великом броју болесне цетињске дјеце благо-временом и стручном љекарском интервенцијом спасио је животе. И то, како у раздобљу Краљевине Југославије, тако и у епохи социјалистичке Црне Горе. Био је и добар интерниста. Према казивању савременика, кад би пацијенту опипао пулс и кад би му прегледао очно дно, непогрешиво би постављао дијагнозу. За испитивање плућних тегоба користио је стето-скоп. Редовно је до свршетка живота прибављао и изучавао домаћу и страну стручну медицинску литературу, и тако ин-тезивно проширивао своја сазнања. Сина јединца Димитрија-Диму ухапсили су титоисти на Цетињу крајем 1944. године, одвели га у непознатом правцу, и потом га лишили живо-та на непознатој локацији у околини Никшића. Са супругом Маријом до свршетка живота становао је у кући грађевинског инжињера Душана Чакића у Његошевој улици на Цетињу, број 39. Упокојио се 1962. на Цетињу, у 88-ој години живота. Сахрањен је на цетињском Новом гробљу.

Колико су га многи љекари с правом уважавали, говори и једна вјеродостојна анегдота. Првих послијератних година у социјалистичкој Црној Гори одржана је редовна скупшти-на Друштва љекара Црне Горе на Цетињу. У једном тренут-ку, предсједник Друштва љекара је, обраћајући се присут-ном аудиторијуму, поред осталог рекао: „Имам част да поздравим најстаријег љекара у Црној Гори, примаријуса др Герасимовића.“ На то је др Герасимовић додао: „Не најстаријег, већ најбољег.“

На те ријечи проломио се френетичан аплауз којим су присутни љекари исказали спонтано одобравање ријечи сво-га колеге.

Супруга др Герасимовића Марија рођена је 1876. Већ у царској Русији као ученица еминентног оперског и концер-тног пјевача Фјодора Ивановича Шаљапина стекла је статус оперске пјевачице. Одликовала се изузетним гласовним спо-

27

септем


собностима. Усљед недостатка неопходних усло-ва на Цетињу се није могла професионално бави-ти пјевањем. Остала је вјеран и савјестан сапутник свом супругу до краја његова живота. Упокојила се 1965. у Перасту. Сахрањена је у породичној гробни-ци др Герасимовића на цетињском Новом гробљу.

Владимир Кирсанов је рођен 4. октобра 1898. у Вороњежу. Студије које је уписао у Харкову пре-кинула је револуција и грађански рат у Русији. На Цетиње је избјегао 1921. Бавио се столарским зана-том. Афирмисао се и као фудбалер. Као бек насту-пао је у цетињском фудбалском клубу „Ловћен“. У цетињском грађанству био је омиљен и ословљаван као „Владо Рус“. У јесен 1944. приступио је НОР-у. Као борац Девете црногорске ударне бригаде поги-нуо је 22. новембра 1944. у Загреди код Даниловгра-да, у окршају са јединицама Вермахта, у 46-ој годи-ни живота. Његови земни остаци пренешени су 15. децембра исте године у престони град Црне Горе и сахрањени на цетињском Новом гробљу.

Борис Пуликовски рођен је 4. фебруара 1890. у Петрограду. Реалну гимназију у Кијеву свршио је 1911. У раздобљу од 1911. до 1914. био је студент Кијевског политехничког института на агрономском одсјеку. У току 1916. свршио је Алексејевску војно-инжињерску школу. Пред најездом бољшевика избјегао је из Русије 1921. У раздобљу од 1921. до 1925. радио је у разним техничким предузећима Југославије. У времену од 1925. до 1927. радио је на подизању пруге Плавница – Подгорица. И коначно, након доласка на Цетиње,од 1928. до 1941. био је на служби у штабу Зетске дивизије на Цетињу у својству техничког чиновника у инжињерском одјељењу. Након капитулације Краљевине Југославије апри-

ла 1941. остао је без службе и сигурних прихода за живот. Пуликовски није формирао породицу. Сто-га се молбом од 21. јула 1942. обратио цетињском митрополиту Јоаникију, тражећи да као искушеник буде распоређен у неком од манастира на тлу Црне Горе. Пуликовски је желио да се замонаши. Дописом од 23. јула 1942. митрополит Јоаникије извјештава Управу манастира Острога да је Пуликовског име-новао за искушеника манастира Осторга. Архиман-дрит осторшки Леонтије Митровић дописом од 12. септембра 1942. извјештава митрополита Јоаникија

да Пуликовски није подобан за искушеника, па у истом до-пису поред осталог каже: „Човјек од 50 година и више није за искушеника, када у цркви тако ни у манастиру нема појма о ничему, а још мање као образован и дугогодишњи чиновник, који је навикао да се послужује и да има сваку удобност, а не да он другоме чини услуге. По врху најбоље воље, жао ми је те Пуликовског не могу примити у манастиру, тим више што ово морам урадити противу Вашег ријешења, за које молим да ми не замјерите.“ (Архив Цетињске митрополије)

Пуликовски је дочекао свршетак социјалистичке револуције у Црној Гори и Југославији. У послијератним го-динама живот му је био испуњен оскудицом и немашти-ном. Усамљен и заборављен, пребивао је у собичку једне куће у улици Ивана Црнојевића (у локалној популацији по-зната као Иван-бегова улица) на Цетињу. Примаријус др Гладовић, рођени Београђанин, љекар интерног одјељења болнице ‘’Данило I’’ на Цетињу, а једно вријеме и начел-ник истог одељења, према Пуликовском је испољавао по-себно саосећање и разумјевање. За вријеме дугих и суро-вих цетињских зима смјестио би Пуликовског на интерно одјељење на коме би с времена на вријеме остајао двије или три седмице. Пуликовски би тако лакше пребродио зимски период. На располагање би добио топлу и удобну болеснич-ку собу, гријање и пристојну храну. У болници је несумњиво имао осјетно боље услове за живот него у собичку у коме је пребивао. Упокојио се у великој биједи и сиромаштву.

На цетињском Новом гробљу налази се стари, али још увијек релативно добро сачуван надгробни споменик са нат-писом: Људмила М. Румјанцева 1911. и мл. Алексиј + 30-31.VIII 1936. Човече, сети се смрти! О породици Румјанцев немамо податке.

У односу на имена наведена у овом скромном раду, број избјеглих Руса, који је у раздобљу између два свјетска рата бо-равио и радио на Цетињу, био је знатно већи. На основу указа ресорних министарстава у Београду, знатан број прогнаних Руса распоређиван је на рад у администрацији Краљевске банске управе Зетске бановине на Цетињу, док је извјестан број њих добио намјештење у цетињским просвјетним заво-дима, и то: Цетињској гимназији, Државној учитељској школи и у Богословији Св. Петра Цетињског. Већина њих није се дуго задржала на Цетињу. Након неколико година рада на Цетињу, новим указима ресорних министарстава распоређивани су на нова одредишта широм Краљевине Југославије. Само мањи број њих остао је на Цетињу до свршетка свог тешког и мукотрпног живота. Већина њих иза себе није оставила по-томство. Малобројни потомци прогнаних Руса са Цетиња на-кон свршетка социјалистичке револиције 1945. године трајно су се раселили у Подгорицу, Београд и друге развијене урба-не центре нове Југославије. Сјећања на Русе избјегле у пре-стони град Црне Горе данас су сачувана у архивским списима Државног архива на Цетињу, у периодици која је између два свјетска рата публикована у Црној Гори, као и на малобројним надгробним споменицима изгнаника, који почивају у сјенци стољетних борова на Старом и Новом цетињском гробљу. Са биолошким нестајањем њихових савремника, успомене на њих неумитно блиједе и трајно се гасе.

Овај прилог нека буде скроман допринос очувању успо-мене на њих и њихове стваралачке тековине, на њихов пле-менит и несебичан интелектуални рад посвећен просперите-ту и добробити народа престоног града Црне Горе.

Нека им је вјечан спомен!

Око 70.000 прогнаника из некадашње цар-ске Русије нашло је уточиште у Србији. Мањи број њих избјегао је на подручје Црне Горе. Не мали број њих наћи ће уточиште и ухљебљење на Цетињу, у то вријеме ад-министративном центру Зетске жупаније (1922-1929) и потом Зетске бановине (1929-1941). Са протоком времена сјећање на њих и њихово дјело неумитно блиједи. Стога смо се постарали да барем о некима од њих сакупимо основне биографске податке и изложимо их у нашем скромном прилогу.

28

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

ђакон мр Н

ИКО

ЛА Маројевић

ђакон мр Н

ИКО

ЛА Маројевић

esej�егош – наш свевременик

Поводом 160 година од упокојења Петра Другог Петровића Његоша

Премда се ове године навршава 160 љета откад је Петар Други Петровић Његош промијенио свијетом, није годишњица по-

вод да пишемо о њему, него се текст такорећи „сам исписује“, а јубилеј остаје као спољашње оправдање настанка текста. Можда би овај оглед могли започети евентуалним биограф-ским просежеом, који би онда могао прећи у прозаични историјско-литерарни концепт, са неком поетско-философском надградњом. Међутим, ми ћемо ипак покушати да, огледајући се у његошевском семантичком пољу, откријемо назнаке и можда лоцирамо нека од питања која омеђавају културну сцену у Црној Гори данас.

Веома је тешко изоловати неки култур-ни феномен у Црној Гори, који нема везе са Његошем и његошевским насљеђем. Ди-ректне или бар индиректне. Безмало нема ниједног значајнијег умјетника ни научника, у било којој области стварања, који се није огле-дао у његошевској стваралачкој визури, одно-сно који није створио неко умјетничко дјело на тему Његоша и његовог мјеста и улоге у Црној Гори. Можда је дијелом томе заслуж-на и Његошева лична поливалентност, вла-дика, господар, пјесник, философ, богослов… (Сјетимо се само мота пјесме „Мисао“…) Није далеко од истине да је он тиме на неки на-чин завјетовао каснијим владарима (духов-ним) да и они морају бити сличних прегнућа и интересовања, будући да је то једини могући начин и рецепт како да се о(п)стане на том уз-вишеном мјесту.

О величини његовог пјесничког генија, како се то обичава рећи, не можемо рећи ништа што већ није казано. Негдје нас потпу-но очарава писање његових савременика о њему као моћном пјеснику, владару, филосо-фу. Бројни знаменити људи (кнегиња Метер-них, Е. Н. Ковалевски, И. И. Срезневски…) не само нашег културног и језичког поднебља, у њему су препознали одјек оне искре бе-самртне која га је самог толико изнутра обасјавала и покретала.

Нажалост, у сваком времену има оних који своје личне амбиције (и здраве и болес-не) покушавају укалупити у његошевске окви-ре, најчешће га криво тумачећи, а неријетко и кривотворећи његов умјетнички исказ. То, с једне стране, ствара илузију књижевне вриједности оног који скрнави умјетничко дјело (некад и личност писца) која траје коли-ко и магновење, а с друге стране, што је мно- 29

септем


го штетније, порађа један квази-умјетнички кон-цепт, који за посљедицу (а не резултат) има појаву

„другог“ Његоша, прилагођеног накарадној по-треби пеглања и фалсификовања истине. И књижевне и животне.

Литература никад није без везе са живо-том. Његош је превасходно један од стварала-ца чије дјело то потврђује, а његова доминација умјетничким пољем само показује колико је незаобилазан у свакој духовној активно-сти, нарочито у Црној Гори. Да би донекле илу-стровали наш увид, поменимо само двојне Његошеве дане, оне заиста Његошеве који баштине Његошев израз и насљеђе, и оне дру-ге, туђе и Његошу и истини, који изнова, с нуле, покушавају да свјесним кривотворењем расту-маче не вриједности и значење Његошевог дјела и његове интерференције на живот и свијет, већ да успоставе нови књижевно-језички концепт у којем Његош није упориште. Пресудно је њихово виђење Његошевог живота и дјела. Није више важан писац, дјело… сад је на сцени „њихово“ виђење писца и дјела, као да они сад боље знају

„шта је писац хтио да каже“. Као да имају зада-так да што даље добаце у том атаку на тради-ционално, аутентично, систематично тумачење неисцрпног Његошевог дјела и црногорске повијести. Парадоксална ситуација која је тиме створена задире у психо-патолошку раван која своје коријене има у нападу на традиционалне духовне и културне вриједности на којима је по-чивала Црна Гора кроз вишевјековну историју.

Теме које је владика Раде обрађивао у својим дјелима увијек су окренуте вјечности и одгонетању питања која се тичу сушти-не човјекове егзистенције, те његовог одно-са према Богу и свијету у коме живи. Наоко овосвјетски мотиви (стварни или фиктивни „историјски“ догађаји) само су полазиште за покретање вјечних питања. У времену је Његош тражио кључ за вјечност, а не нашавши га ство-рио је дјела изузетне есхатолошке усмјерености (Луча микрокозма), која нас све окреће пресвијетлом лику Христа Спаситеља. У Њему је он нашао коначну утјеху за човјека. Христос је за Његоша прибјежиште за коначност човјекове егзистенције, јер једини Он спаја божанско и људско.

Можемо без устезања рећи да тиме што је схватио биће свијета и човјека Његош постаје незаобилазан у сваком стваралачком покрету на црногорском културном поднебљу. Он је жижа око које се све окреће и њоме обасјава. Његов прелазак „с оне стране добра и зла“ даје нам смјернице и оквире за дјелање, указујући на пут куда би требало да стреми наша мисао и ријеч. Стога, његова актуелност никад не пролази, а свевремени карактер његовог књижевног дјела и темâ у њему покренутих и обрађених, остаје готово јединствена у цјелокупној свјетској лите-ратури. А и у животу литературе.

poezija ВАСКО Попа

Рођен је 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве. По ет-ничком поријеклу је био Румун. Ос-новну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Послије тога уписао је Фи-лозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букуреш-ту и Бечу. За вријеме Другог свјетског рата био је затворен у њемачком концентрацио-ном логору у Зрењанину (Беч-кереку). Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године. Појава Ва-ска Попе у послијератној српској поезији означа-ва снажан преокрет у односу на поетско ствара-лаштво његових савременика. Песнички израз му је наклоњен афоризму, пословици, елиптичан је и језгровит. Језик Васка Попе је сажет и лапида-ран. Умро је у Београду 5. јануара 1991. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

КОСОВО ПОЉЕПоље као свако

Длан и по зеленила

Млад месец косиПшеницу селицу

Два укрштена сунчева зракаСлажу је у крстине

Кос наглас читаТајна слова расута по пољу

Божури стасали до небаСлуже четири црна ветра

Сједињеном крвљу бојовника

Поље као ниједноНад њим небоПод њим небо30

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

reportaà РАЈО Војиновић

На Цетињу одржан XII православни дјечји сабор

Благословена дјеца ХристоваПод слоганом „Земља слави свога Спаситеља“ на Цетињу

је 11. августа, у организацији Митрополије црногор-ско-приморске, одржан XII православни дјечји сабор, уз учешће преко хиљаду малишана из свих крајева Црне Горе, као и гостију из Шапца и Кикинде.

Ове године сабор је био посвећен 160-ој годишњици упокојења митрополита Петра II Петровића Његоша и 300-тој годишњици успостављања духовних и дипломатских веза Црне Горе и Русије.

Манифестација је почела Светом Архијерејском Литургијом у Цетињском манастиру коју је служио митро-полит Амфилохије са свештенством Митрополије.

Обраћајући се учесницима сабора, малишанима и њиховим вјероучитељима, Владика је подсјетио да је учес-

нике сабора окупио ћивот Светог Петра Цетињског који је „најљепше дијете Црне Горе и рода нашега“.

„Добро дошла дјецо, благословена дјецо, дјецо Хри-стова, дјецо Светих Кирила и Методија, дјецо Светога Саве, дјецо Светога Петра Цетињскога, Светога Јована Крститеља и Претече. Нека Господ благослови ово ваше сабрање, да се и кроз вас прослави оно Дијете, Христос Бог наш, предвјечни Бог и да се и ви упишете међу Његове свете и благословене ученике. Господ нека нас благосло-ви руком Светога Јована и Светога Петра Цетињскога у све наше дане и у вјекове вјекова“, рекао је митрополит Амфилохије.

По завршетку Литургије, сабрање је настављено на гумну испред Цетињског манастира, гдје је митрополит

31

септем


Амфилохије поново благословио дјецу, подсјетивши их да је слоган „Земља слави свога Спаситеља“ стих који је написао митрополит Петар II Петровић Његош, кога је као дијете у Цетињски манастир довео његов стриц Свети Пе-тар Цетињски.

„Те стихове, дјецо, треба сви добро да научите: О, пре-благи тихи Учитељу, слатка ли је света бистра вода, с ис-точника Твога бесмртнога, јер су то стихови које је он по-светио Христу Богу нашему“.

Владика је подсјетио да ове године славимо и триста година успостављања духовних и дипломатских веза са Русијом. „Те везе још дуже трају, јер смо истог коријена, и духовнога и језичкога, сродни смо по крви, словенски народи. Како са Русијом, тако и са Украјином, са Кијевом, са којимје Црна Гора и наша Црква увијек имала велике духовне везе, а последњи светитељ наше Српске Право-славне Цркве, преподобни Симеон Дајбабски, иначе ро-дом одавде са Цетиња, од Поповића цетињских, био уче-ник Кијевске духовне академије“.

Потом су малишани показали своје знање из вјеронауке кроз игроказе, рецитовање, хорско и соло пјевање, ликовну радионицу, квизове знања и друге об-лике дјечјег стваралаштва.

Историчар Предраг Вукић је дјеци одржао предавање о животу и раду Петра II Петровића Његоша.

Најбољи учесници су награђени вриједним поклони-ма. За најбољег вјероучитеља проглашен је јереј Немања Кривокапић из Котора. Прво мјесто у квизу знања при-пало је Школи вјеронауке из Кикинде, друго Школи вјеронауке при Саборном храму Васкрсења Христовог из Подгорице, а треће Школи вјеронауке при манастиру Све-тог Николе на Врањини.

Најбољим дјечјим хоровима припале су плакете, а то су „Преподобна мати Ангелина“ из Никшића, који дан по Сабору слави крсну славу и десету годишњицу постојања, и хор Светог Николе из Бијелог Поља.

Сабору су присуствовали амбасадори Русије и Украјине у Подгорици, Андреј Нестеренко и Оксана Сљусаренко.

32

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

1. А дванаестог мјесеца, који се зове Адар, у тринаести дан, стигоше писма писана царем. Јестира 3, 13

2. У овај дан погибоше противници Јудејаца: јер нико се не супростави, бојећи се њих.

3. Кнежеви обласни и властела и царски писари поштоваху Јудејце, јер страх од Мардохеја бјеше ушао у њих.

4. Јер бјеше стигла заповијест царева о његовом именовању у читавом царству.

5. И нанесоше Јудејци удар свим непријатељима својим, удар мача и посјечења (њиховог) и погибије и учинише мрзитељима својим по вољи својој.

6. Тако у Сусану граду побише Јудејци пет стотина људи: Приче 11, 8

7. Фарсанестена и Делфона, и Фасгана,8. и Фардата и Вареа и Сарваха,9. и Мармасима и Аруфеа, и Арсеа и Завутетана,10. - десет синова Амана Амадатујева Вугеина,

непријатеља Јудејаца, и разграбише их.11. У овај дан би предан цару број побијених у Сусану.12. Цар пак рече Јестири: Погубише Јудејци у граду

Сусану пет стотина људи; у околним мјестима, шта мислиш, колико их побише? Шта још желиш и биће ти?

13. И рече Јестира цару: Нека буде дато Јудејцима још сјутрашњи дан како би објесили десет синова Аманових.

14. И дозволи да тако буде и препусти Јудејцима града тијела синова Аманових да објесе.

15. И сабраше се Јудејци четрнаестог Адара и побише триста људи и ништа не разграбише,

16. Остали Јудејци у царевини сабраше се, и сами себе помагаху и починуше од противника: побише од њих петнаест хиљада тринаестог Адара и ништа не разграбише.

17. И починуше четрнаестог истог мјесеца и празноваху тај дан покоја с радошћу и весељем.

18. А Јудејци у Сусану граду се сабраше и четрнаестог али не починуше, они празноваху петнаести дан с радошћу и весељем.

19. Зато, дакле, Јудејци расијани по свој земљи изван празнују четрнаести дан Адара свечано с весељем, шаљући поклоне сваки ближњем свом, а они који живе у метрополама и петнаести дан Адара с весељем свечано празнују шаљући поклоне ближњима.

20. А Мардохеј записа ријечи ове у књигу и посла Јудејцима, који живљаху у Артаксерксовом царству, ближњима и даљњима,

21. да установе ове благе дане да празнују, четрнаестог и петнаестог Адара,

22. јер у ове дане починуше Јудејци од непријатеља својих – и у мјесец (који бјеше Адар) у који им се окрену од туге у радост и од бола у благдан, да празнују цјелосно благдане гозбе и весеља, шаљући поклоне пријатељима и сиромашнима.

23. И прихватише Јудејци, као што им написа Мардохеј:24. како је Аман Амадатујев Македоњанин ратовао

против њих, и како пресуди и баци жреб (пур) да их уништи,

25. и како уђе код цара говорећи да се објеси Мардохеј; шта је све покушао да би навео зла на Јудејце, па се њему догодише, те би објешен он и дјеца његова.

26. Зато се назваше дани ови Пурим, због жреба (коцке), стога што се на њиховом наречју (жреб) назива пурим, ради ријечи ове Посланице и онога што су претрпјели ради њих, и свега онога што им се догодило.

27. И установи, и прихватише Јудејци за себе и за потомство своје, и за оне који им се присаједињују, да никако другачије не празнују: у ове дане спомен да врше из покољења у покољење, у граду и отачаству и по свој земљи.

У овај дан погибоше противници Јудејаца: јер нико се

својим, удар мача и посјечења (њиховог) и погибије и

23. И прихватише Јудејци, као што им написа Мардохеј:24. како је Аман Амадатујев Македоњанин ратовао

против њих, и како пресуди и баци жреб (пур) да их уништи,

25. и како уђе код цара говорећи да се објеси Мардохеј; шта је све покушао да би навео зла на Јудејце, па се њему догодише, те би објешен он и дјеца његова.

26. Зато се назваше дани ови Пурим, због жреба (коцке), стога што се на њиховом наречју (жреб) назива пурим, ради ријечи ове Посланице и онога што су претрпјели ради њих, и свега онога што им се

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)КЊИГА ЈЕСТИРИНА

ГЛАВА ДЕВЕТА

33

септем


1. Потом наложи цар данак на царство своје, што је на земљи и на мору.

2. А моћ његова и витешка дјела, богатство и слава царовања његовог, гле, бише записана у књизи царства Персијског и Миђанског, за спомен.

3. Мардохеј пак је био други код цара Артаксеркса, и бјеше велики у царству и прослављен од Јудејаца; и вољен приповиједао је о учињеном свему народу своме. 3а. И рече Мардохеј: Све ово би од Бога; 3б. јер се сјетих сна, који видјех у вези овога што је речено: ни једна ријеч од њих не би узалуд. 3в. Мали извор, који постаде ријека, и би свјетлост, и сунце и вода изобилна: Јестира је ријека, коју узе цар за жену и учини је царицом. 3г. А двије змије били смо нас двојица, ја и Аман, 3д. уз то народи сабрани да униште име Јудејаца. 3ђ. А народ мој, то је Израиљ, они који завапише Господу и бише спасени: и спаси Господ народ свој, и избави нас Господ од свих ових зала,

и учини Господ знамења и чудеса велика, каквих није било код других народа. 3е. Зато направи два жреба (коцке), један народу Божјем и један свим народима. 3ж. И изиђоше ова два жреба у свој час и вријеме и у дан суда пред Бога у свим народима; 3з. и сјети се Бог народа свога и оправда наслеђе своје. 3и. И биће им ови (празнични) дани у мјесецу Адару, четрнаестог и петнаестог тога мјесеца, са сабрањем и радошћу и весељем пред Богом кроз покољења вавијек у народу његовом Израиљу. 3ј. Године четрвте царовања Птоломеја и Клеопатре, унесе Доситеј, који каза да је свештеник и левит, и Птоломеј син његов, ову посланицу о Пуриму, за коју су рекли да је права, и да је протумачио Лисимах Птоломејев, који је живио у Јерусалиму.

Благовијести 2008.+ Митрополит Амфилохије

ГЛАВА ДЕСЕТА

28. Дани ови Пурима празноваће се сваке године, и сјећање на њих неће нестати у нараштајима.

29. И написа Јестира царица кћер Аминадавова и Мардохеј Јудејац шта су учинили на утврђење посланице о Пуриму.

30. Мардохеј и Јестира царица установише ово за себе саме, установивши за здравље своје и по вољи својој.*

31. И Јестира ријечју установи (празник Пурим) за вавијек, и записа се ово (у књигу) сјећања на спомен.

* Од 9. главе 20. стиха па даље текст изгледа веома сложен и носи у основи трагове докумената различитог поријекла. Тако се у 29. стиху у Вулгати ова посланица назива „другом“ („новом“) а стих 30. гласи: „И послаше је свима Јудејцима, који у сто два-десет седам области цара Асвира живе, ријечи мира и истине.“ У 31. стиху стоји: „установише за себе саме и за потомство своје, прописе поста и вапаја (= покајања).“ Тако је и у словенском, руском, српском (Ђ. Даничић) преводу, као и Јерусалимској Библији. У Ралсовој Септуагинти овога нема. Прим. прев.

34

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

razgovo

rдр П

ЕТАР Бокун

Криза породице Разговор са др Петром Бо-куном, неуропсихијатром и вишегодишњим породичним савјетником објављујемо постхум-но, будући да се др Бокун упокојио у Београду 12. маја ове године. Рођен je 1941. године у Београду, студирао је у Загребу, Сплиту, Лон-дону и Београду. Психијатријском праксом се бавио у Сплиту и Бе-ограду, а предавао је Судску психопатологију на Правном фа-култету у Сплиту и био оснивач Ка-тедре за психоантропологију на Београдској академији уметности. Аутор је 120 стручних радова, око 600 научно популарних чланака, као и 53 књиге.

• Докторе, претпостављам да се у раду са пацијентима може закључити да добар део базичних проблема потиче из човековог окружења, пре свега из породице. Због којих све проблема, кад говоримо о по-родици, данас људи долазе код вас?Ми имамо кризу породице, што можда звучи парадок-

сално. Имамо огроман број старих момака, имамо и огроман број девојака. Додуше, неке, оне љепше, одлазе на извоз у иностранство, и то смањује потенцијал (ткз. нукцијалитет) за број вјенчаних људи у држави. Дакле, то је један недостатак фамилија, а из страха од обитељског начина живота. Са друге стране, имамо проблем који је настао након бомбардовања и ових стресова, а то је повећани број развода. Док смо били у критичном времену санкција и бомбардовања, тада није било толико развода. Тако се понавља једна стара италијанска по-словица „Општа невоља је пола радости“, значи, када смо у некој невољи која нас јако надилази онда некако збијемо ре-дове и фамилија је стабилнија у тим кризним временима. Чим се опустимо мало, у смислу да нам је боље, онда прво страдају међуљудски односи унутар фамилије. Трећи фактор када иде-мо неким редоследом је проблем незапослености. Ми имамо јако пуно незапослених, негде око 24 процената незапосленог радно активног становништва. То доприноси страху од поро-дице, јер човјек је код нас научен на један патријахални начин живота, што се каже: „Најприје шталица, па кравица“. Дакле, мушкарац који нема посао се не може усудити да се вјенча: са чим ће издржавати жену. На неки начин, то је традиционални однос. И ту имамо једну кризу, поготову ако узмемо сада ову најновију светску, претећу која нам долази из Америке, гдје се пријети незапосленошћу, што ће такође утицати негативно на фамилију. Пошто незапослен човек губи самопоуздање, губи сигурност, онда не може ни у кући да буде оно што смо ми научили, патер фамилијас, да буде неко ко одлучује, јер нема материјалне подлоге за то.

Четврти фактор је недовољна припремљеност за брак. Имамо људе који су у трци за материјалним добри-ма запустили одгој дјеце, тако да дјеца нису формирана, ни припремљена да понове брачну заједницу својих родитеља. А пети фактор је социолошки фактор, имамо јако вели-ки број развода. Дјеца из разведених обитељи се понашају по принципу „broken home“, разбијене породице. То значи

да се дијете куне да неће поновити грешку својих родитеља, који су се развели, јер зна како је то бити дете разведених родитеља и бира партнера мислећи да ће га за читав живот одабрати. Али, на-жалост, статистика говори да се негдје између 75% и 80% такве дјеце такође разводи. Шести фактор је губитак идентитета на генералном плану, дакле рас-пад Југославије. Изгубили смо нацију југословенску и сада имамо српску нацију од које отпадају Црно-горци, Македонци, Босанци. Дакле идентитет се сужава, што није тако безначајно, јер, када гледа-те статистику колико има међунационално разли-читих бракова, они су се драстично смањили. То је једна од последица распада Југославије, да се број једнонационалних бракова повећао, а број бракова са партнерима из различитих националних и кон-фесионалних заједница јако смањио. Е сад, да ли је томе допринео страх или тешкоће у прихватању особе различите националне и конфесионалне припадности. Дакле, ми ту на неки начин упадамо у страх и сужавамо, смањујемо чисто антрополош-ке могућности, јер природа увјек награђује разли-читости. Почели смо као људска заједница и први етички принцип је био табу инцеста, дакле не из свога рода. Сада сужавамо на некакав наш род и тиме се, антрополошки гледано, реградирамо на неки начин, еволуционо гледајући, што није добро. Ипак је космополитизам нешто што може да чини хомо сапиенса и његов начин размишљања. Шахи-сти имају једно правило, које гласи „један смо род“. Тако је и човјек као врста хомо сапиенс и треба да му буду отворене све могућности. То је, када идемо неким редоследом, некакав седми антрополошки фактор, који показује да је обитељ у кризи.

Сви ови фактори: и психолошки и емоционал-ни и антрополошки и социолошки и религијски, до-приносе кризи, јер нам сужавају могућност избора, а млад човјек се увјек понаша по истом принци-пу, каже: „Не знамо шта хоћемо, али хоћемо то од-мах.“ Дакле: „Ја треба да имам могућност, а да ли ћу успјети да заведем баш жену мог живота или не, је 35

септем


питање мојих потенцијала. Једнаке могућности ми морају бити дате.“ То је основа хуманизма, да не каже-мо сад ову отрцану ријеч, демократије.• Вратимо се појединцу, људима који долазе код

вас. Какве последице ова криза, која је очиглед–но на свим пољима присутна, оставља на чо-векову психу? С каквим проблемима људи дола-зе код вас?Први симптом који ми уочавамо због ових вањских

фактора, на које не можемо да утичемо, је један сте-пен алијенације, један степен отуђења човјека. И то отуђење постоји чак унутар саме обитељи, дакле муж и жена се удаљују једно од другог, комуникација се смањује, ниво дискусија и разговора који могу да резултирају нечим позитивним се смањује. Отуђују се и у физичком смислу. Када дође са посла муж не пољуби жену. Статистике су катастрофалне, по годи-ну дана се људи не пољубе, а мора се имати у виду да је највећи орган човјеков кожа, да кожа има неке своје осјетне пупољке. И из теорије еволуције зна-мо да онај орган који се не употребљава атрофира, нестаје га, смањује му се функција. Дакле, и на чи-сто физичком плану можемо пратити овај проблем. Једноставно, људи се физички не додирују, осим у тролејбусу кад се гурају, гдје то изазива неке парано-ичне реакције, човјек се осећа угрожено. Први степен је алијенација, пола степеника испод тог отуђења је депресија. Е, ту су сад разни облици депресије. Она може бити реактивна, дакле депресија као реакција на некакву неповољност унутар куће, или на пријетњу губитком посла, пад дјетета студента на испиту, неки стамбени проблеми, нешто из свакодневног живота. Ми то стручно називамо реактивна депресија, значи депресија као реакција на неки спољни стресогени фактор. С друге стране, ако смо дуже изложени стресу, а обично је то, може доћи до афективних осјећајних сметњи, тако да те депресије могу имати афективни карактер. То ће рећи да чувства, осјећаји, могу бити повријеђени и човјек постане апатичан, абуличан. До-лази и до симптома анхедоније, немогућности да се човјек радује: он губи способност да се радује иако има неких догађаја којима би могао да се обрадује. Због тога постане потребно вјештачки измишљати разлоге: некакве рођендане, некакве годишњице, не-какве имендане, треба нешто наћи да би човјек имао разлог да се радује, јер на тај начин постижемо понов-ну душевну равнотежу.

Јер је у психијатрији уопште кључ вратити се оној старогрчкој хармонији, дакле да буде некаква равно-тежа између позитивних и негативних утицаја. Да се рецимо неки негативни утицаји тако интепретирају у самим мислима човјека да он схвати да није све изгубљено, да после облака долази сунце и да на тај начин оствари ту душевну равнотежу јер то је кључ за обитељ. Јер обитељ је веза мушког и женског бића, која су супростављена психолошки, и не могу никад бити исто. Стога је читави ток брака, ма колико неко био у браку: три дана или тридесет или шездесет го-дина, увјек неко прилагођавање, увјек неки компро-мис; увјек нешто мораш да попустиш да би нешто до-био. И многи млади мисле да они морају да наметну своје мишљење, а гдје год је нека сила ту се ломи, а

брак не смије да буде сила, он мора бити заобљен. Тешке ријечи не смију се употребљавати, јер се оне као бумеранг враћају. То је проблем и код младих, а и иначе у браковима гдје људи када су у стресу једноставно изгубе живце, и онда потежу за драстичним решењима. Иза тешких ријечи следе тешке батине, а данас ви имате сигурне куће, заштиту жена, заштиту дјетета. Данас су сви закони на страни угрожених и то је додатно уплашило мушкарца, који једноставно није више оно што је био и онда се он повлачи у себе. Тако има-те мушкарце у браку који су депресивни, који не могу да од-говоре задацима које брак поставља. Први знак човјекове угрожености је да он не може апстрактно да мисли, његова размишљања су на једном нижем нивоу, не доноси паметне одлуке. Друго, бива угрожен телесни вид брачне заједнице, који је један од битних фактора за њено очување. Не могу се ја као неуропсихијатар залагати за целибат у браку, јер брак и постоји због одређеног задовољства. Једно од задовољстава је и психосексуално задовољство, не само ради настављања лозе да се пренесе презиме на потомство, него и као лично задовљство. Дакле и ту долази до криза и то је потенцијални разлог преваре у браку. Данас се у судским пресудама више не пише као што се пре двадесетак година писало „преварио“,

„преварила“, данас се пише као несклад карактера, да се не-како ублажи. Али не смемо заборавити да се превара у браку, некакав излет, да се то не прашта јер и приликом вјенчања се људи заклињу на вјерност, тако да то није нешто што је добро. А успјех и огромна гледаност ове серије „Рањени орао“, гдје се говори о невиности, о браку на идеализирани начин показује да се ми помало враћамо неким старим вриједностима. Како објаснити велику гледаност нечега што смо сматрали да је давно превазиђено и да је то нешто што је прошлост у нашим животима.• Претпостављам да се проблеми могу поделити на

оне које чешће имају млади од оних које имају старији и свакако по полности?Млади лако улијећу у брак, а лако се и пребрзо и растављају.

Ми смо мало изгубили трогенерацијску обитељ - баба, деда, отац, мајка и потомство. Млади се жене лако, одлазе из куће и не живе са свекрвом или таштом и онда се сви они ломо-ви, све оне кризе кроз које млади брак пролази, веома оштро преламају и онда се лако долази до драстичних решења. Да су у кући некаква бака или дека они би рекли: „Па смири се, па пусти. Отишао је.“; „Па није те можда преварила, можда је само погледала...“ И тако увјек да се нађе неко, ко је, што би рекли у хемији, пуфер или што би рекли меко спуштање, да се не заоштравају односи. У прилици сам да видим да мла-ди брачни парови лако посежу за коначним решењима. На-жалост, често и вјештачим - коме ће припасти дијете, уколи-ко га је брачни пар који се разводи имао, па онда ту настану препуцавања. Не можете ни замислити до ког нивоа људи једни другима праве пркосе, а практично развели су се јер не могу скупа живјети. И онда се преко тог дјетета, ни кривог ни дужног, наставља некаква врста негативних емоција. То је оно што би требало да старији спријече савјетујући стрпљење младим брачним паровима.

Код старијих брачних парова нажалост има ситуација да

Увјек постоји разлог за радост и за смијех. Добро, про-пала је фирма - није пропала држава. Пропала је држа-ва - направићемо нову. Увијек постоји излаз, ако имате духа, а дух се не смије изгубити, човјек мора сваки дан сам себи проналазити неку радост.

36

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

након доста година (то је ткз. лабуђи пјев код мушкараца) некакав педесетогодишњак наједном открије да су му фармерке најбоља роба, да може да џогира, да игра мали фудбал у дворани. После је често довољно да га погле-да секретарица или спонзоруша и он једноставно, ја не волим тај израз, „полуди“ и онда мисли да је он стварно Богом дан и не види да је он ту објекат, роба на тржишту. Честа је појава тај лабуђи пјев код мушкарца, како се то некад звало, када он открије да га млада особа више ин-тригира него супруга са којом је тридесет година живео, што није никакво изненађење и ту онда долази до ломо-ва. Жене често прецјењују мушкарце, након више годи-на оне заборављају да уствари имају још једно дијете. Андреј Мороа, француски нобеловац, је рекао да муш-карци не сазрјевају, него да скупљају године. И онда она почне преозбиљно схватати мушкарца не видећи да је то једна врста играчке, та нова дјевојка, секретарица, или нова кола, нека викендица, неки његови одласци и онда постане љубоморна. Љубомора је кључ раздора унутар обитељи. А као психијатар са много година стажа, могу рећи да је најтеже дијагностицирати љубомору, јер је то једно суптилно стање које људи веома крију јер знају да то није баш у реду и вешто је крију чак и од психијатра. Чак је код старијих бракова љубомора чешћи разлог за развод, него код младих. Код младих су више у питању неспоразуми и прегрејане емоције, а љубомора је под-мукла, дуготрајна, подземна сметња која трује психу и једног дана када она пронађе разлог (а разлог није теш-ко пронаћи) у некој смс поруци, у неким баналним ства-рима, настану озбиљни проблеми. Морам вам рећи, јер сам седам година водио брачно саветовалиште, да су тако банални разлози због којих се људи разводе, а њима су то Монт Еверести, њима су то тако битне ствари, а у бити су све ситнице. Када након пар година они схвате шта сам говорио, кажу: „Е, да сам ја знала шта сте говори-ли, ја бих сачувала брак.“• А љубав ту не помаже?

Па љубав, према нама психијатрима, може да траје максимално две године. Љубав као један хормонално - психолошки апстрактни занос. Рецимо заљубљен човјек прави 25% више саобраћајних удеса зато што стал-но мисли на објект своје љубави. Е сад та заљубљеност има своје вријеме трајања, мада ће неко рећи да је цио живот заљубљен у свога мужа, жену. Али, чисто профе-сионално када говоримо, љубав као примарни занос траје једно две године и онда мјења облик. Нећу рећи да нестаје, да се гради берлински зид иза кога нестаје љубави и да је више нема. Не, већ људи постају све више пријатељи, сарадници, један другом преносе нека пози-тивна искуства, позитивне емоције, па почињу да сличе, то је стандард. Каже се: најприје су љубавници, па су муж и жена, па су као брат и сестра, а на крају су ко две се-стре. Дакле љубав мјења форму, и то стручно можемо назвати пријатељством, сагласношћу емоција. Зато су бољи бракови између социјално истих партнера. Љубав као темељ брака је настала пре једно двеста година, да се не заваравамо. Прије је аристократија склапала бра-кове, знате оно златно правило: „Нека други ратују, а ти се сретна Аустријо жени.“ Аустријанци су увјек имали неке надвојводкиње, принцезе, које су давали на дво-рове и то је била трговина, тако се добијала територија. У грађанској класи је било слично: „Оженићеш се из ове 37

септем


фамилије, ту су добри људи.“. И код сељака слично: „Ова ће ти донијети пет ланаца земље...“ Ослобођење човјека или демократизација, развој мегалополи-са, вишемилионских градова, је развио љубав као темељ брака. Да не будемо неправедни, и онај наш социјализам је дао једнакост, некако смо се измјешали. Међутим, чињеница је да људи из различитих крајева, са различитим обичајима, имају више неспоразу-ма. Са друге стране, када супружници потичу из истог социјалног миљеа, ти бракови имају више шансе да потрају дуже, поготову у овим турбулентним време-нима. Ми ово сад вријеме називамо транзицијом када долазе до изражаја неке ситнице које некад нисмо ни сматрали да имају значај, а сада су веома важне, тако да се на неки начин морамо увек наново прилагођавати. Брак као институција постоји задњих 5000 година, јер знамо да већ Хамурабијев законик кодифицира пра-вила понашања: колико жена треба да донесе и шта ће бити са миразом итд. Да не спомињем римско пра-во. Нажалост у оваквим транзиционим временима страдају брачни партнери, јер они не могу увек нано-во да се прилагоде. Са старошћу људи постају крући, тврдоглавији у неким својим принципима. Онда због неког баналног принципа, који му је усађен да он и не зна, негдје на планинама док се котрљао с некаквих црногорских и босанских планина у равну Војводину, он не може да прихвати војвођански менталитет гдје је било 20 нација у једној улици и долази до озбиљних проблема. Дакле, те разлике утичу такође на кризу бра-ка, јер не можемо рећи да није у кризи.• Реците нам нешто о односима између деце и

родитеља, између старих и младих. Данас има-мо доста старих људи које су деца на неки на-чин запоставила.Па јесте, али да се вратим на мени драгу Грчку из

доба Перикла, у V вјек прије нове ере, што се сматра за врхунац старогрчког друштва. Тада је Сократ морао да попије отров: осуђен је на смрт јер је кварио атин-ску младеж. Дакле, проблем односа старих и младих је вјечан. Млади су револуционарни јер немају иску-ство и они желе одмах све да добију, стари временом желе да сачувају оно што су годинама стицали и они су по природи ствари ту конзервативнији, јер не желе да им се поремети нешто што су они стварали, немају повјерења. Дакле, питање односа дјеце и родитеља је вјечно питање. Тургењев је пре сто година написао ро-ман „Очеви и дјеца“, а свако од нас практично индивиду-ално понавља концепт агресивности младе генерације према старој. Цјела психоанализа као психијатријска метода се базира на Едиповом комплексу, симболич-ки - док дијете не убије оца не може да дефинитивно одрасте; или Електрин комплекс када су жене у питању. Дакле психа дјетета мора да превазиђе оца и што је отац крући, ригиднији, што је много чвршћи у неким својим назорима то је много теже, увјек се неки лом направи. Код нас, нажалост, због осиромашења, људи од 34, 35 година још живе са родитељима. У Шведској ако социјални радник дође у кућу и открије да живи дијете од 22 године још у кући својих родитеља каже да то није уреду. Зато што они имају могућност да се за-после, да изнајме стан. Тако са једне стране ми имамо конфликт психолошки који је вјечан, дјете да би одрас-38

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

ло мора на неки начин да опонаша, али нека дјеца опонашају (што је српски обичај) инатећи се. Ми смо инаџиска нација и ми се инатимо, наша омладина се инати са родитељима и неће да чују ни паметне, а поготову глупе савјете. Проблем је што предуго дјеца живе са родитељима, и када момак од 34 године тражи од мајке за цигарете, он није у могућности да се развија психички. Тако да је то један додатни фактор и извор конфликта. Онда он у том инаћењу изабира партнерку за коју му родитељи кажу: „Е, немој њу. Она је таква и таква.“ Са друге стране, ми смо из руралне, из сеоске нације, поста-ли урбана, градска. Данас имамо 80-85% становништва које живи у градовима, а имамо 200 села која више немају ста-новника. Шта тиме желим рећи? На селу је свако сваког по-знавао, знали сте кроз неколико генерација: ови су лоши, ови су добри, ови су склони превари, ово је домаћинска кућа. Ви у граду таква сазнања немате. Одете, на пример, на сплав и ви не знате чија је то ћерка или чији је то син. Може бити син душевног болесника, који има оптерећење генетско, а може бити син академика. Практично, идете на слијепо. Ако се неко на тај начин разочара неколико пута, онда се увлачи као пуж у кућицу. То је оно о чему сам говорио, много је депресија, мно-го отуђења од страха да се не погреши. А ако су родитељи наметнули високе критеријуме, онда је могућност греш-ке још већа. То су све фактори који утичу на тај интерперсо-нални конфликт: млади и стари, очеви и дјеца, ћерке и мајке. Без једне мале агресије младе генерације не могу да одрасту. Нити без једне благе идентификације, која је позитивна: када, на пример дјевојчица од 12, 13 година узме најлонке, кармин од мајке. Е сад, ако мајка то схвати као да чињеница што јој ћерка одраста значи само то да она сама стари, па постане агресивна: „Шта се то ти мени сад шминкаш!“ Ако се ту мало неопрезно наступи настаје проблем. Ми имамо недовољно зреле родитеље, који не могу да одгоје зрело потомство, ту је проблем.• Иако ће многи који препознају да имају проблем доћи

до вас или до неког другог стручњака, већина их ипак неће отићи. Шта њима можемо рећи, како да помогну себи, и може ли човјек да помогне сам себи?Апсолутно може да помогне и то једним једноставним

методом, а који је помало заборављен, а то је комуникација. Значи разговор, разговор, разговор, али разговор изговорен без подизања гласа, подизања тензије, без реаговања. Ма колико вам нешто неправедно било, ви морате то разложно прихватити и настојати у једној дискусији снагом аргумента, а не силом, доказати да сте у праву и то почевши од рођене жене, од рођеног дјетета и то је једни начин. Конфротирати ставове, а не конфротирати мишиће, ту је кључ. Када се ства-ри издискутирају, онда одлука треба да преноћи. На овај на-чин ћете видјети колико се у браку у ствари развијате. На крају откријете након много година како вам је жена памет-на, јер жене су животније, њихов начин размишљања је много виталнији у смислу доношења одлука у корист обитељи, муш-карци су егоцентрици они увјек мисле на онај начин који је типичан за ове наше мушкарце. Он гледа неки свој интерес, па каже: „Како сам се ја ту уградио, а сад жена мене вријеђа, сад ја више нисам за жену најљепши, најпаметнији.“ И тако због неке сталне своје несигурности покушава да се наметне

потцјењујући жену. Зато и кажем да дискусија треба бити равноправна, свак да говори по пет минута. На-жалост ми немамо ни у парламенту добре примјере. А и унутар куће треба парламентарно дискутовати, тако да сви чланови фамилије буду заступљени, то је веома важно нагласити. Не треба потцјенити дјете од 4 године, не треба потцјенити ћерку од 9 година, она треба да буде у обитељском вијећу, да тако кажем, равноправан партнер. Ми немамо представу како су дјеца данас напреднија у размишљању. Она гледају телевизију од 6 мјесеци, имају сасвим један други сав-ремени начин размишљања. Према томе њих тре-ба прихватити, а ми мислимо да треба човјек да по-стане пунољетан, да добије гласачки листић, да би био паметан. То је кључ: сви чланови фамилије, сви равноправно дискутују - закључци заједнички. Раз-говор, разговор, разговор, јер је то оно што нас је одвојило од других. У еволуцији смо ми говором по-стали хомосапиенси то је оно најљудскије. Не треба себе преозбиљно доживљавати, највећи број криза у браку и 90% развода бракова се дешава јер људи губе смисао за хумор, преозбиљно се доживљавају, а ту слику не могу да наметну својој околини. Стал-но претендирају на неку вишу вредност него што стварно је поседују и покушавају озбиљношћу то на-метнути, а у бити они испадају смјешни. Кључ је не доживљавати себе преозбиљно, јер живот је дуга. Ту су све боје заступљене, није црно-бели, све су варијанте живота једнакоправне.• Кажете треба се смејати. Али ако људи изгу-

бе оно што је најлепше и у браку и ван брака, а то је радост, онда изгубе смисао и жељу и да се смеју и да буду позитивни и весели. Данас када причамо са људима многи кажу: „Па шта сад имам да се смејем? Фирма ми пропада, деца немају посла, треба од нечега живети. Чему и зашто човек да се смеје?“Да, али тај исти коме фирма пропада нема ган-

грену ноге, неће остати без подколенице, није осле-пио на оба ока... Увек од горег има горе. Професор психијатрије Франкл из Беча био је у конц-логору од 1939. до 1945. и преживео. Када би га питали како је преживео, говорио је да је преживео тако што је сваки дан сам сам себи испричао један виц. А свака-ко не можете рећи да је у концентрационим логори-ма био некакав живот. Дакле, увјек постоји разлог за радост и за смијех. Добро, пропала је фирма - није пропала држава. Пропала је држава - направићемо нову. Увијек постоји излаз, ако имате духа, а дух се не смије изгубити, тј. човјек мора сваки дан сам себи проналазити неку радост. Нисмо ми Јапанци, којима је блиска та групна идентификација са фирмом. Ми се најчешће поистовјећујемо са нацијом, па онда гу-бимо главе овако јефтино. Ја као појединац тек могу да дам другоме ако сам ја сам комплетан. Треба поно-во да нађемо рад, али тај рад не мора да доноси 5000 евра мјесечно. Рад може бити и плетење корпе, не-што креативно, што може дух сачувати. То може бити и кување пасуља, не мора бити розен или шварцвалд торта, може бити наједноставније, али на креативан начин створено. Хумор није дат свакоме, то је Божији дар, али ако га поседујете имало, треба га неговати.

Створи нешто да иза тебе остаје, јер онда си ти сретан човек и другог усрећујеш. То је величина давања и тако потенцирамо љубав, јер она се множи дељењем. Што је више дајете наћи ће се неко ко ће је и вама вратити.

39

септем


Дете се у почетку смеши 300 до 400 пута у току 24 сата, онда се у старијим годинама сведе на 14 до 18 пута да би уопште био у душевној равнотежи. Ако је неко депресиван он губи смисао за хумор и ми му га морамо вратити. Вратити путем стваралачког рада, не у смислу да он сад мора бити богато награђен, највећа награда је душевна равнотежа.• Данас највећи број људи уместо да излази

у природу остаје затворено између четри зида, чита новине, гледа телевизију и буде им још горе. Да ли су животиње, природа, остали људи, лековити за нас?Лековита је равнотежа. Ови што гледају

телевизију морају повремено да се пребаце на ра-дио. Нажалост манипулатори, рибари људских душа су давно открили да се може људима манипулисати и то преко јавних медија. Тако да ви данас имате 75% негативних, црних вести на телевизији, јер уплашен човек је манипулисан човек. Стално га плашите. Ако нема ништа, онда у Перуу нека поплава. Стално држе људе у страху: „А видиш, тамо нека несрећа. Добро сам прошао.“ - при том у страху нема места за жену, дјецу. Кад чита новине, онда прима здраво за готово да је то што чита истина. Не зна да иза тога стоје ма-нипулатори који желе да нас држе у страху. Зашто су све новине прешле у руке неколико људи и ми више немамо своје новине? Значи држе нас у страху и онда се са нама лако манипулише, кад нисмо своји онда и не можемо дати најбоље оцјене. И то се може одра-жавати на психологију брака, страх да уђеш у брак, страх да изађеш. Медији су нам наметнули једну озбиљност, једну трагичност. Као да живимо у неком апокалиптичном времену. Нема радости живљења.• Све у свему када се сабере изгледа да данас

имамо уплашеног човека, фобичног и све више фобија. Ево говори се и о томе да је све више младих зависника од интернета, од мобил-них телефона. Како год се окренете изгледа да су фобије те које владају нама, а не да чо-век влада ситуацијом у којој је.Добро, можда је то прејака реч. Али, да постоји

некакав бијег у виртуалну комуникацију, мјесто кон-кретне комуникације је чињеница. Интернет, мобил-ни, то су све неки индиректи, нема додиривања, људи се не додирују. Јагодице прстију су пуне осјетних пупољака, а додирујемо неку тастатуру која је хладна, нема директног контакта. Људи се удаљавају. Стати-стика каже да је за Нову годину послато 18 милиона смс порука. Ко је профитирао? Људи нису профити-рали, јер су се удаљили једни од других. Треба се вра-тити директном контакту. Једна од незамјенљивих ствари је плес. Колико има разних серија и такмичења у плесу на свим телевизијама широм Европе. Гледамо друге, плешемо преко својих представника. Морамо се борити против тих медијатора, посредника између човека и човјека. А не да кад се упознају двоје мла-

дих, прво буде: „Види мој мобилни, има блу-тут“. Јер, старо је правило у медицини, што год је инструмент софистициранији, то je даље од истине, што је инструмент боље направљен, то има више грешака. Тако је и у комуникацији, што више тих усавршенијих средстава комуникације имамо, то је мање ди-ректног контакта, а брак се не може створити преко мобилног телефона.• Наша порука би била да се људи окрену једни другима.

Кажу да је пакао када је човек сам, када не види другог човека преко пута себе.Ја ћу вам на то одговорити као судски вештак. Знате, у за-

твору када направиш неку грешку, онда добијеш седам дана самице, а самица се сматра затвором у затвору. Дакле највећа казна за човјека је да је сам. Ја пацијентима саветујем да, ако су жене, да се баве баштованством, да саде цвеће бар на про-зору. Па кад га посади, па прати развој, па прати пупање, онда она види циклус природе и онда ни њен циклус одласка климактерија јој не дјелује ненормално, јер види да се приро-да и обнавља. С друге стране, мушкарцима, ако се баве спор-том треба препоручити негдје где ће имати контакт са при-родом. Рецимо једрење, па кад га лупи онај талас, а он хоћеш да иде директно, онда то чини да он своју умишљеност мало смањи. Чим је човјек мање умишљен, он је прихватљивији за друштво. Може и да повећа шансе да нађе себи сличну особу и да створи потомство. Нисмо овде зато да нам робне куће дају плату до пензије, а да ми не радимо. Нисмо ту због не-ких малих парцијалних улога, које смо себи додјелили, него смо ту да оставимо потомство и то је најбоље у браку напра-вити. Јер кад год дјете нема и оца и мајку, оно је оштећено за један природни фактор. Кад сте створили брак и као резултат брака – љубави, дијете, немојте се разводити, правите њему огромну штету. Након 20 – 30 година оно ће платити вашу умишљеност. А разлика између најбољег и најгорег партнера, или љепотице и неке осредње је 5%. Тако вам се не исплати разводити. Па ни у банку се више не оставља пара, ако кама-та није 6-7 %. Због тако малог процента се не исплати разво-дити. Кад мало збаците то перје, које полети у брачним кон-фликтима, и кад се сведе човјек на човјека, видите да ту нема разлога да људи посежу за некаквим свађама. Сјести, па раз-гвором, причом са дозом хумора то решити и препустити се стваралашву. Жена ако воли кухињу, мушкарац да покоси тра-ву, нека воћка да добије некакав облик... То су све креације. Не кажу без разлога стари Кинези: „Посади стабло, направи кућу и напиши књигу“. Кинеска филозофија нам је мало далека, али има нешто и у томе. Створи нешто да иза тебе остаје, јер онда си ти сретан човек и другог усрећујеш. То је величина давања и тако потенцирамо љубав, јер она се множи дељењем. Што је више дајете наћи ће се неко ко ће је и вама вратити. То је исти случај и са осмјехом. Кад се чак и непознатом човјеку насмешите, велика је вероватноћа да ће вам он одговорити смешком. То су ствари које се давањем шире, а ми смо ушли у егоцентрично друштво где мислимо да ако ми нешто дајемо, да губимо. То није тачно, ми дајући добијамо. То кад би ушло у ухо егоцентричном свету не би било великих проблема.• Можда да завршимо са Тертулијановим цитатом. Он

је рекао: „један хришћанин, ниједан хришћанин“. Тако: један човек, ниједан човек.Можемо и то превести као: идимо на немогуће, човек није

свестан својих потенцијала и он мора да се умножи. И Библија каже - растите и множите се. Дакле кад дођеш на један ниво зрелости имаш све предуслове за срећан брачни живот.

разговор водила: Љиљана Синђелић Николић

Кад се чак и непознатом човјеку насмешите, ве-лика је вероватноћа да ће вам он одговорити смешком. То су ствари које се давањем шире, а ми смо ушли у егоцентрично друштво где мис-лимо да ако ми нешто дајемо, да губимо. То није тачно, ми дајући добијамо.

40

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

majke h

ri[

]an

keО

ЛИ

ВЕРА Балабан

ЦАРИЦА МУЧЕНИЦА

АЛЕКСАНДРАВикторија Аликс Јелена Луиза Беатриса је рођена 25. маја

(6. јуна), као шесто од седморо деце принцезе Алисе и херцога Лудвига Хесен-Дармштатског. Живели су у Дарм-штату, на југозападу Немачке.

Њена мајка, принцеза Алиса, иако краљевског рода, од-ликовала се скромношћу и једноставношћу. Поред велике пожртвованости и бриге око своје седморо деце, бавила се хуманитарним радом и своју децу од малих ногу учила да срећа значи усрећити другога.

Малена Аликс коју су у породици од милоште звали Су-нашце, je била веома добре нарави, мила, весела и веома стидљива.Од мајке je наследила строге принципе морала и чистоте, али и нежност и велику приврженост породици. Као дете волела је да са мајком обилази сиротишта и болни-це. Такође је била јако лепа: дечије ружичастог тена, огром-них тамносивих блиставих очију и дуге златасте косе. Својом стидљивошћу прикривала је урођену грациозност.

Хармонију која је владала у породици прекинула је смрт принцезе Алисе и најмлађе девојчице Меј. Обе су умрле од дифтерије. Стуб њихове породице, непресушни извор неж-ности и подршке није више био међу њима. Живот је постао другачији, одрастање се напрасно догодило.

Свог будућег супруга Николаја, Аликс је упознала када јој је било 17 година, на свадби своје старије сестре Еле (кнегиње Јелисавете Фјодоровне).

Љубав се рађа и остаје вечна. Венчали су се на-кон 5 година. Алекс је примила православну веру и постала Александра Фјодоровна, царица Русије. На дан венчања у дневнику свог мужа Николаја је записала: „Никад не бих поверовала да може да постоји оваква пуноћа среће на овом свету - так-во осећање јединства два смртна бића. Више се нећемо растати. Напокон смо заједно и наши жи-воти су везани до краја, а кад се овај живот завр-ши, у другом свету ћемо се поново срести, и више се никада нећемо растати.“ И тако и би.

Александра је била савршена жена, див-на мајка. Како казује Олга Александровна, ца-рева сестра: „Она је била просто савршенство у свом односу према Никију, нарочито у оним првим данима кад се на њега обрушила лавина толиких државних послова. Њена храброст га је несумњиво спасила. Није чудо што ју је звао „Су-нашце“ – надимком из њеног детињства. И она је остајала једина сунчева светлост у његовом животу који ни из далека није био ведар. Че-сто смо пили чај заједно. Сећам се кад је улазио уморан, понекад нервозан после дана препу-ног аудијенција. И Аликс никад није учинила или рекла нешто неодговарајуће. Мени су се свиђали

О, нека Бог помогне свакој мајци да схвати величину и славу труда који јој предстоји када она на својим грудима држи дете које треба да однегује и васпита. Што се тиче деце – дуг родитеља је да их при-преме за живот, за сва искушења која ће им Бог послати. Будите пре-дани. Са страхопоштовањем при-мите своје свето бреме. Најчвршће везе су везе којима је срце човеко-во везано за прави дом. У правом дому чак и мало дете има свој глас. А појава новорођенчета утиче на читаво породично уређење. Дом, ма како скроман и мали био, за сваког члана породице мора бити најдраже место на свету. Он мора бити испуњен таквом љубављу и таквом срећом да без обзира на то у којим крајевима да се чо-век касније обрете, ма колико го-дина да прође, његово срце увек подједнако тежи ка родном дому. У свим искушењима и несрећама родни дом је уточиште за душу.

царица Александра Фјодоровна

41

септем


њени мирни покрети. Ниједном нисам осетила да јој моје присуство тешко пада.“

3. новембра 1895. године родила се Олга, најстарија ћерка Николаја и Александре. Опи-сивали су је као „дивно дете, дебељушкасто, али лепо, са дугом, бујном косом“. Изразито интели-гентна и снажног карактера, веома слична сво-ме оцу. Када је почео Први светски рат заједно са мајком прошла је болничку обуку и као меди-цинска сестра лечила рањене војнике.

Друго дете, Татјана, је рођена 29. маја 1897. године. Имала је класичну породичну лепоту, висока и згодна девојка са великим сивим очи-ма. Била је главна међу децом тако да су је као малену прозвали владарица. Имала је највише сличности са мајком. Ослобођена самољубља, увек спремна да своје планове потчини потре-бама других. Била је очева и мајчина љубимица. Татјана је уствари била та која се бринула за све што није занимало најстарију Олгу. Ипак, она и Олга биле су веома блиске и од милоште у кући су их звали „великим паром“.

Марија је рођена 14. јуна 1899. године. Пра-ва лепотица са дугом смеђом косом и великим плавим очима, које су у породици биле познате као „Маријине зделице“ Изузетно љупка и топ-ла девојка говорила је да јој је жеља да се уда за руског војника и има двадесеторо деце. Оста-ле сестре нису је сматрале правом сестром, јер је била толико добра да никада није упадала у невоље. Цар Николај је често говорио за Марију да се боји да јој не нарасту крила. Марија-Машка је једина од свих сестара имала дара за цртање.

Анастасија је рођена 5. јуна 1901. године и била је најмлађа ћерка Николаја и Алексан-дре. С обзиром да је у породици већ имала три старије сестре све је до тада већ било виђено и она је преузела улогу забављача у породи-ци, а имала је добро развијен смисао за хумор. Посматрајући је тако веселу, хитру и неустра-шиву, царица ју је прозвала „Несташко“. Делила је собу са Маријом. Њих две су биле „мали пар породице“. Захваљујући својој енергичности и ентузијазму Анастасија је имала велики утицај на своју омиљену сестру. Иако су биле потпуно различитих нарави, међу њима је владао савр-шени склад и јака узајамна љубав. Пјер Жилијер, њихов француски учитељ је говорио: „Вели-ке кнегиње су биле очаравајуће - оваплоћене једрине и здравља. Тешко је било наћи четири сестре с различитијим карактерима, а ипак тако савршено јединствене у међусобној љубави, што није искључивало личну независност сва-ке, и што их је без обзира на различите темпера-менте, чинило веома сложном породицом.“

12. августа 1904. године родио се Алексеј. Звона у свим црквама у Русији су зазвонила, ро-дио се престолонаследник. Император Николај Александрович у свом дневнику је записао: „Ве-лики, незабораван дан. Милост Божија нас је очигледно посетила. Данас је у један сат Аликс 42

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

родила сина. Дечаку смо дали име Алексеј.“ Рођење Алексеја донело је велике промене у њихов жи-вот. Дечак је рођен здрав, једар, густе злаћане коси-це и крупних плавих очију. Али само неколико ме-сеци касније, Романови су се суочили са његовом урођеном болешћу. Рођен је са хемофилијом, која је била наследна по мајчиној линији. За царицу је ово био почетак сталних брига, напетости и страха. Де-чак би данима трпео несносне болове, а она би бди-ла уз његов кревет, покушавајући да га материнском љубављу некако умири и ублажи му муке.

Бароница Букгевден, описује његове нападе: „Прво би сирото дете гласно плакало, али како би га снага напуштала, почео би непрекидни вапај, који би прелазио у промукли јецај. Није узимао храну, није могао да нађе удобан положај у постељи. Понекад би пазитељ Деревенко сатима носио изнемоглог сиро-тана на рукама, када се дечаку чинило да ће кретање ублажити његов бол. Понекад би лежао на јастуцима, мршавио из дана у дан, слабост је расла, а велике очи су гореле као угљевље на изможденом, упалом лиш-цу. Царица је била очајна гледајући све то и немајући моћи да олакша његове неиздрживе патње. Дечак је плакао и призивао смрт као избављењ. До тада нико није могао да замисли да је дете од свега осам година, заштићено од свих невоља и туга могло тако добро да зна истинско значење речи смрт. Замолио је да га сахране дању, кад буде светло и да изнад њега буде плаво небо.“

„Кад умрем, више ме неће болети, зар не?“ питао је мајку. „Мамице помози!“, био је његов непрекид-ни плач, зато што је царица увек умела да га умири и да му некако ублажи бол. Велика и страшна је била њена материнска бол. Знала је да дечак може ум-рети свакога трена, а она му чак ни муке није могла ублажити. Скрхана бригом и непрекидним бдењем над синовљевом постељом и сама се разболела. Понекад се чинило да једва може удахнути ваздух. Исцрпљивала је дубока материнска рана и њена хронична срчана болест. У њеном дневнику је остало забележено расуђивање: „Нико не зна каква се све-та тајна одиграва у новорођенчету којем је суђено да проживи само тренутак на овој земљи. Оно га не проживљује узалуд. За овај кратки трен оно може учинити више, може оставити дубљи траг него други живећи годинама. Многа деца умирући доводе своје родитеље пред свете Христове стопе.“

Царица се по узору на своју мајку трудила да децу подиже на једноставан начин. За њихов положај и тадашње услове могло би се рећи и више него скром-но. Девојчице су спавале на чврстим војничким кре-ветима, без јастука, купале су се хладном водом и храниле обичним јелима. У парку око дворца бави-ле би се разним спортовима, то је за њихову мајку

било веома важно. У свом дневнику је записала: „Главни центар у животу сваког човека мора бити његов дом. То је место где расту деца – расту физички, учвршћују своје здравље и упијају у себе све оно што ће их учинити ис-тинским и племенитим мушкарцима и женама. У дому где расту деца читаво њихово окружење и све што се дешава утиче на њих, и чак и најмањи детаљ може да утиче на њих повољно или штетно. Чак и природа око њих формира њихов будући карактер. Све оно лепо што виде дечје очи оставља трага у њиховим осетљивим срцима. Ма где да се васпитава дете на његов карактер остављају траг ме-ста где је оно расло. Морамо да учинимо да собе у којима ће наша деца спавати, играти се и живети буду што лепше, онолико колико нам то средства дозвољавају.“

Свака обавеза унутар њене породице причињавала јој је радост. Сама је са великом пажњом васпитавала своју децу. Желела је да сачува девојчице од утицаја раз-мажених младих жена из највишег сталежа. Деца су на пријеме ишла само онда када је то захтевао дворски про-токол. Царица Александра Фјодоровна напросто је била заљубљена у своју породицу. Сваки заједнички проведен тренутак за њу је имао посебан значај, било то време које су проводили за трпезом, вечерња читања крај топлог ка-мина или окупљени око Алексејеве постеље.

Пре спавања, деца би се са мајком помолила Богу. Недељом, празницима и у току Великог поста цела царска породица је ишла на Свету Литургију.

Била је веома блиска са Св. Јованом Кронштатским. Че-сто је одлазила у московски храм и молила се пред ико-ном Мајке Божије Казанске. Долазила би између служби и тихо, клечећи на коленима узносила своје молитве. Била је дубоко религиозна, толико да неки нису веровали да је то могуће. Великодушност и доброта њеног срца огледала се у сваком њеном поступку. Имала је љубави за свакога а нарочито за слабе и незаштићене. И децу је тако подуча-вала, уствари гледајући њу речи им нису ни биле потреб-не. Желела је да их научи да помажу у тајности, по оној јеванђелској: „Да не зна левица твоја шта чини десница твоја.“

У слободно време би читала и у свој дневник записи-вала цитате који су јој се чинили блиски њеном животу.

Читав њен живот био је проткан дубоким састрадал-ним осећањем за муке и невоље свих оних знаних јој и не-знаних мученика и страдалника. Са овог света у наручје Господње отишла је пострадавши. Са усана пустивши последњу молитву своме Творцу, мислећи на душе своје деце и свог мужа који заједно са њом пострадаше, пожу-рила је да се из ове дубоке таме пресели на место вечне светлости, љубави и лепоте, јер је њена душа за живота била најсличнија том дивном месту.

Године 1918, дана 17. јула (којег се дана и празнује њихов свети спомен), у Јекатеринбургу, у подруму дома Ипатијевих, комунисти су погубили све чланове Свете царске породице Романов. Пуцано је из дванаест револ-вера. Царица и једна од великих кнегиња стигле су да се прекрсте. Тада се зачуо још један рафал, а затим бесомуч-ни ударци бајонета. Трагови невино проливене крви били су свуда. Искомадана тела бацили су у шахту изван града и поливали их бензином и сумпорном киселином. Палили су ватру два дана и две ноћи. Трећег дана њихов посао је био готов, а задатак испуњен. Царска породица је убијена.

Једна реч обухвата све - та реч је љубав. У речи љубав је читав том мисли о животу и дугу, и када је упорно и пажљиво изучавамо, свака од њих постаје јасна и прецизна.

царица Александра Фјодоровна 43

септем


Света Гора је била под српском влашћу за време цара Душана, готово сто година. Српски народ је оставио јак утисак на Светој Гори који је и данас позитиван. Не, наравно, само стога што је била под српском влашћу, него и због светих ктитора наших. Ретко где у све-ту постоји тако мали народ са тако светим владари-ма. Сви они су учествовали у животу Свете Горе и то значајно, од Светог Саве, кнеза Лазара, краља Милу-тина, цара Душана, свих светих владара и мањих и већих. Наш манастир је горео два пута па није остало много од тих записа, али предањски се зна да су му ктитори били и кнез Лазар и Свети Стефан Дечански. Ктитор нашег манастира, Свети Григорије, по коме манастир и носи име Григоријат, је био монах ученик Светог Григорија Синаита који је живео у XV веку и био један од великих обновитеља монаштва у Светој Гори и шире. Код Пожаревца постоји један манастир Горњак, ту је Григорије дошао код кнеза Лазара, от-ишао је са Свете Горе највероватније због разних тешкоћа, турских и гусарских напада. У том манасти-ру Горњаку су мошти Светог Григорија ктитора, кажу да је пореклом био Србин и он је направио манастир Григоријат. И манастира Симонопетра је ктитор био Србин, Свети Симон. И манастира Ватопеда... Мана-стира Костамони је био неки Радич Поступович, који је после Косовског боја направио манастир и ту се за-монашио у захвалност Богу. Још неки манастири су имали јако значајне ктиторе Србе. Што се тиче нашег манастира сви ми знамо да је Свети Григорије био Србин и српског порекла, зато људи из Србије кажу:

„Овде нешто личи на српске манастире“. Сви су мона-си грчког порекла, једино сам ја из Србије, али мана-стир има духа српског, јер Света Гора прима Србе као свој народ, а Срби су посебно примљени у нашем ма-настиру.

Непробојни панцир вјереДрага браћо и сестре да вас поздравим. Наш брат игуман, отац Рафаило, хвали Свету Гору

и таква и јесте хвала Богу, а ми се не осјећамо да смо за похвалу, јер смо само, како он то рече, служитељи. Видим да су све млађи овде, и хвала Богу. Можемо да будемо поносни што се све више млади људи и у Србији и у Црној Гори враћају Цркви. Што се тиче Свете Горе, то је велика тема и нисам достојан да при-чам, могу нешто што сам чуо или прочитао, највише је записано у срцима светих људи који су живели и који су се упокојили на Светој Гори чекајући свеоп-ште Васкрсење.

На Светој Гори има 2100 монаха, већином су млађи људи. Живе типиком који су прописали кти-тори. Типик је донијет из Палестине, од монаха пустињака који су живјели у манастиру Светог Саве Освећеног. Када је свети отац Атанасије Атонски де-ветстоте године основао први манастир на Светој Гори, тада је било око 1000 монаха. Велики је про-цват Света Гора доживјела од IX до XIV века и прича се да је тада било 10000 монаха. Света Гора није ве-лико полуострво, има 57 километара у дужину и 34 километра у ширину. Осим 20 манастира постоје и скитови. То су келије са црквицама у којима живe два, три монаха. Живе као једна породица. Тих скитова има јако много. У њима наравно постоји једна велика црква где се скупљају монаси недељом и празником и сви заједно се моле Богу. Осталим данима се сваки од њих у својој келији моли Богу, ради, подвизава се и труди се да угоди Богу, што уствари и јесте циљ мо-нашког живота.

Велика је благодат на Светој Гори, осетљива, што каже о. Рафаило. Света Гора је нешто посеб-но захваљујући Мајци Божијој која је измолила од Господа то место да буде посвећено њој, да мона-

pred

avaw

eје

рођа

кон

СИЛ

УАН

Предавање које је у манастиру Подмаине 26. јуна 2011. године одржао јерођакон Силуан из манастира Григоријата са Свете Горе.

Јерођакон Силуан (шести слева) са професорима и богословима Цетињске богословије код манастира Григоријата на Светој Гори

44

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

На Светој Гори није важна нација и то је одраз ду-ховности Свете Горе. То у ствари и јесте циљ целе Православне Цркве, не само циљ, него је то орган-ски усађено у нашу веру православну. Посебно на Светој Гори зато што је тамо на првом месту благо-дат Божија која не бира, за њу нема нације и она је за све људе иста, а сваки који се одлучи да остане по предању је дошао по призиву Пресвете Богородице. Ово предање је посведочено и релативно недавним доживљајем старца Андреја из Светог Павла, који је живео негде пре педесет година. Он је једном прили-ком, док је пешачио уз обалу, на самом улазу у Свету Гору, видео монахињу како седи и држи три књиге. Ни не посумњавши о коме се ради, дошао је и рекао тој монахињи, то има записано, да је већ на подручју Свете Горе на коју је забрањен улаз женама. Међутим монахиња се није померила одатле. Онда је он кренуо даље, па се окренуо и видео да је нема. Вратио се и на тој стени осетио јак мирис, а потом му се јавила Пре-света Богородица, рекавши: „Ја сам овде игуманија и ове три књиге што си видео служе да упишем свакога ко долази на Свету Гору. Упишем и онога који дође на неко време па се врати, а и онога који дође и остане до краја и овде се упокоји. Нико овде не долази без мога знања.“ Тако да знате, кад дођете на Свету Гору да се помолите Пресветој Богородици, јер она нас као ми-лостива Мајка увек прима, нико не може да каже: „Ја нисам достојан“ - ако ниси онда буди, а лако је бити достојан, јер милост Божија удостојава све људе.

си тамо живе у миру, да могу целе себе да посвете Богу. Обич-но дођу млади људи на које Света Гора остави велики утисак, то буду школовани људи, доктори, професори – они напусте овај свет зато што имају призив од Бога, призив од Мајке Божије. Постоји за нас овде у Србији једно важно место: то је манастир Хиландар. Негде сам прочитао да је патријарх Герман, који је био пре патријарха Павла, рекао да је Хиландар сунце које обасјава Србију и Црну Гору. Ми смо на Светој Гори не зато што смо нешто бољи од отаца који се овде труде и служе Богу и свом народу. Света Гора највише има благодат због покајања монаха који се труде да што више очисте своје срце, то је посебан и главни циљ монаха који долазе на Свету Гору, уопште је то циљ монаштва, али за Свету Гору кажем посебно зато што немамо других оба-веза. Сад, колико то постижемо, то једини Бог зна. Не говорим за себе него за свете људе које заиста имамо разлога да похвалимо, имају врлине, оставили су све и у сваком и малом искушењу они завапе Богу из свег свог срца, било да је за њих, било за неког другог. Тако се дешавају чуда по Светој Гори, а по мени је највеће чудо, чудо људских душа. Много људи дође - младих, старих - и после прве исповести они се потпуно обрате. То је велико чудо, то је можда једно од највећих чуда Господа живог Који је прису-тан тамо. Има светих људи на Светој Гори. Како су постигли све-тост, свима је то занимљиво питање. Жељни су људи да схвате шта је то света душа. Мислим да се и ти свети људи питају, шта је то света душа, шта је то свет човек, јер у ствари светост и јесте та која себе крије, и сваки човек који има у себи клицу и зрак те светости сам не разуме да то јесте светост. Зашто? Зато што нема никакву идеју о себи, никакву представу о својим врлинама. Сва-ки од њих, монаха, стараца светих, говори да је најгори и осећа од срца тако: да је најгори од свих људи. То је велика тајна. Каже се у списима Светих Отаца да што је човек ближе Богу, да он све више себе осећа грешнијим. Тако ти свети људи који живе тамо

немају никакву преставу о себи, немају никакву идеју, само хвале непрестано Бога и кају се. Сигуран сам да на Светој Гори постоје старци који су постигли такво стање бестрашћа, значи немају ни једну страст, могу да имају неку слабост људску, али је благодат Духа Светога због њиховог смирења и труда очистила њихова срца. До тог се стања стиже пре свега покајањем. После тога опет покајање... Па за кога се сад кају! За цео свет, јер они у себи осећају цео свет, осећају колико су блиски људима, колико је сваки човек близак сваком човеку, као брат, као од истог састава. На то смо призвани сви, а ови све-ти старци осећају колико је далеко човек од човека. На-равно, страсти и греси су ти који одвајају људе једне од других. Подвиг ових стараца је да се кају и за нас. То је велика тајна! Замислите, људи који се труде целог жи-вота не само за себе, него се труде за све из љубави. Кроз Христа Бога, живог Бога Који је васкрсао, осећају и друге људе и људе које не познају, које нису ни видели, осећају све људе као једног човека, осећају цео свет у себи, моле се за цео свет. То јесте циљ светости и данас постоје такви људи. Наравно, Господ је Онај Који је из-вор све благодати, и Света Гора није света сама по себи него је света због благодати коју јој Господ даје кроз те свете људе. Данас они славе, било је данас свеноћно бденије у сваком манастиру, келијама и скитовима. Сла-вили су се светитељи ктитори свих манастира, а осим тих ктитора прослављали су се сви светитељи знани и незнани до данас. То су и свети монаси Срби, Бугари, Руси, Грци, свих нација који су икад прошли кроз Свету Гору и светим животом живели, а много је њих који су тајним животом живели.

Што се тиче Свете Горе, богослужења су тамо мало дужа него овде. Тамо и постоји само један циљ: да се што више монаси посвете молитви, богослужењима и служењу Богу. Ујутру служба почиње у четири,а завр-шава се негде око осам часова, вечерња служба почиње око пет, а завршава се око седам. Онда једно пола сата после вечере опет има молитва и тако редом... Монаси који живе у пустињи сами моле се Богу мирно и тихо у својим келијицама од осам сати увече до негде три ујутру, а када они оду на одмор почињу службе у мана-стирима и тако на Светој Гори непрестано кружи молит-ва и тај молитвени круг и то је благослов за цео свет. На-равно постоје светитељи и небеска Црква која се моли за нас, али постоје и живи светитељи и то је наше благо овде на земљи. Жива реч живих отаца је посебна утеха за нас људе који живимо на земљи. Тамо на Светој Гори је правило сваки манастир има свог духовника и том ду-ховнику су сви посвећени као икони Христовој, јер кроз њега добијају благодат Божију. Љубављу према духов-нику показујемо љубав према самоме Богу. Живот мо-наха није уопште лак: даноноћни труд у посту, молитви, бдењу, непрестаним сузама покајања... На почетку су болне сузе покајања, а после се дође до стања кад мо-наси не могу а да не плачу, или због радости из љубави према Богу или због жалости према свету који се одвојио од Бога. Господ их теши својој благодаћу, својим Духом Светим, им даје снаге јер то уопште није лако, ипак су они људи као сви ми. Митрополит Амфилохије, који има један дух светогорски, који је један прави Све-тогорац, каже да Света Гора својом молитвом помаже целом свету да се одржи и да не пропадне. 45

септем


za

pi

s

Црква Свете Недјеље на острву Катич

Сваком ко је макар једанпут посјетио Петровац на Мору одмах су привукла пажњу два острвца

по имену Катич која се налазе недалеко од мале луке. На ближем острвцу доминира црква Свете Недјеље, која просто зрачи неком тајанственошћу.

Још док сам био дјечак мајка ми је приповједала нека предања о тој црквици. Најстарије предање каже да је овај храм на самом врху острвца подигао неки грчки капетан, који је ту испливао из бродоло-ма до којег је дошло услед тешког невремена, а баш у недјељу, па га је он због тога и посветио Светој Недјељи. Такође је поп Саво Накићеновић писао да је приликом најезде Махмут-паша Бушатлије 1785. године, бјежећи од пашиних људи скочио у море и препливао до острвца неки Ђуро Греговић и ту се скривао, оправљао и одржавао црквицу. Он такође пише да је прилозима мјештана храм обнављан 1897. и 1912. године, мада су касније огромни валови оштетили зидове и срушили кров храма.

Када ми је, као дјечаку, једног дана успјело да се попнем до за мене загонетне црквице, био сам вео-ма срећан и испуњен задовољством, особито када сам угледао на зиду велику икону Тајне Вечере са ћириличним текстом посвете при дну:

„СВЕТСКИ РАТ 1914-1918. АУСТРИЈСКО - ФРАНЦУ-СКА ПОМОРСКА БИТКА. ПОТОПЉЕНА КРСТАРИЦА

„ЗЕНТА“. ХВАЛА БОГУ И СВ. НЕДЈЕЉИ СПАСИО ЖИ-ВОТ НЕКИМ ДРУГОВИМА. 16. VIII 1914. год. СЛАВО-МИР БУЋА, БИОГРАД НА МОРУ.“

Касније сам тражећи по архивама сазнао да су Зенту (која је иначе добила име по нашем граду Сен-ти), крстарицу из аустроугарске флоте потопили Французи у непосредној близини острва Катич. Том

приликом је страдало 210 чланова посаде, док је 140 морнара на челу са капетаном Пехаром спасено највише захваљујући пожртвовању мјештана. Добар дио посаде Зенте сачињавали су Срби из Далмације. У знак захвалности преживјели војници са крстарице су обновили црквицу на Катичу.

Дуги ме је низ година ова црквица вукла да је обилазим. Љети ми се чак дешавало да пливам свакодневно до Катича и назад. Касније сам сандолином или барком превозио друшт-во да им покажем поменуту Тајну Вечеру. Када бих ишао увјек сам изговарао Оче наш и обавезно палио свијеће. Такође сам често затварао очи и замишљао мог дједа по мајци Јована (Липовца), који је својевремено овдје био парох, како врши службу у овом храму.

У земљотресу 1979. године црквица је, као и све старије грађевине у Петровцу, тешко оштећена. Чак се и кров обру-шио! Нажалост сви црквени реквизити су пар година оста-ли на острвцу изложени зубу времена. Нестало је цркве-но звоно и једна мања окована икона Богородице. Од тада се икона Тајне Вечере, веома оштећена, чувала у цркви Св. Илије у Петровцу. Оцу Ранку су неки људи обећали да ће из-вршити рестаурацију иконе, али је пар година све остало на обећањима. Уз његово одобрење ја сам покренуо неке моје везе у Котору. Отац Момчило Кривокапић нам је препоручио стручњака који је обавио конзервацију и ретуширање ико-не. Тако је највише захваљујући прилозима мјештана, изгледа у последњем моменту поново враћен стари сјај овој дивној икони. Послије два мјесеца обимних радова поново се нашла у цркви Св. Илије, а ускоро ћемо да је, сада заштићену ста-клом, вратимо тамо гдје и припада - у црквицу Свете Недјеље на Катичу.

Петровац на Мору, 24. маја. 2011. годинеАутор је поморски капетан и унук

свештеномученика Јоаникија Липовца.

ЗОРА

Н М

арт

инов

ић

Икона са Катича

46

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

У недељу 26. јуна 2011. године, на дан Свете мученице Аки-лине, пошли смо на Други годишњи међународни ко-меморативно-молитвени сабор на Велебиту, масиву и најчудеснијој личко-приморској динарској планини, која

у својим кршким недрима чува кости четрдесет хиљада српских и јеврејских мученика – пред Богом праведника.

Јадовно је првенствено српски, али и међународни Yad Vashem – םשו די , Свети олтар – вечног незаборава, светлост која неугасиво светли пред престолом Творца הוהי, кличући неућутним гласом: Святъ, Святъ, Святъ Господь Саваотъ - שדק -Једино што у српски Yad Vashem нису доне .תובצ הוהי שדק שדקсени експонати са стравичних губилишта – Аушвица, Даха-уа, Јасеновца, Треблинке, Бухенвалда, већ је Јадовно живи и природни, људском руком неукрашени вечити споменик зле прошлости, од међународног комеморативног значаја (како је рекао наш најученији познавалац ове стравичне материје, наречени владика, отац Јован Ћулибрк). Његове ознаке су неуништиве. Над овим кршким гротлом окупило се у молитвеном тиховању више од две хиљаде потомака оних чије свете кости – мошти леже у безданим дубинама велебитских јама. Ту су страдали очеви и мајке, браћа и се-стре, немоћни старци и невина дечица, свештеници и влади-ке, народни посланици, чланови спортских друштава, углед-ни привредници... Све ове жртве бачене су недоклане, још живе, у бездану јаму зато што су имале своје име, своју веру, своју нацију, од Бога им дату, рекао је др Огњен Краус. Стра-дали су сви они који су другачије од егзекутора мислили и вредновали овај свет.

Треба нагласити да је Јадовно, као и друга стратишта, само трагична последица и да смо дужни да откривамо и препознајемо узроке зла, тако да се оно никада не понови. Јер, жртве и кољачи су - само неколико дана раније - ора-ли исте њиве, косили исте ливаде, говорили истим језиком, ишли у исте школе, били поданици (држављани) истих држава кроз векове, док су инспиратори несреће били дру-ги. (Нама су папе већ све објасниле, само још Кнесет не може да појми ту „истину“.) Кад год је било која идеологија била изнад људскости и вере – дешавала су се нечовечна дела и зверства у њено име, па је тако било и са страдалим Србима, Јеврејима и Циганима, али и многим другим жртвама тота-литаризма.

Српски историчар, да Ђуро Затезало, дугогодишњи ис-траживач злочина, каже, на основу архивске грађе, да је у овом логору смрти, који је трајао од 11. априла до 21. авгу-ста 1941. године, за људски ум несхватљиво, на неразуман начин усмрћено 40.123 невина човека. Подаци који сведо-че о томе су углавном из италијанских државних архива, италијанске фашистичке армије, као и докумената Вермах-та. Ове податке су проучили и потврдили научници из Из-раела, Италије, Немачке, САД, Русије, Хрватске, Србије и Ре-

публике Српске. Научницима није било тешко да закључе да су усташе у свом садизму и окрутности превазишли нацисте у холокаусту и Младотурке у геноциду над Јерменима. Усташе су са уживањем мучиле, убијале, клале страдалнике биолошке врсте којој и сами припадају. Окрутношћу усташ-ких зверстава били су згрожени и шокирани и на-цисти и италијански фашисти. Логор је затвори-ла италијанска фашистичка војска крајем августа 1941. године. Реокупацијом, италијанска војска, и сама запањена тежином и обимом злочина својих „савезника“, спречила је даља истребљења на овом ужасном стратишту.

Шарановој јами на Велебиту прибројано је педесет и шест пострадалих свештеника и свеш-теномученик Свети Сава (Трлајић), епископ горњокарловачки. Над јамом смо још 1989. годи-не, у име свештенства Епархије горњокарловачке, поставили скромну спомен-плочу са имени-ма пострадалих, али су је следбеници хрватске

„демокрације“ разбили, као и споменик Јадовну, високе уметничке вредности, који је на овом сабрању, хвала Богу, поново откривен. Хрватске демократе поломиле су више од две стотине спо-мен обележја жртвама наци-фашизма и спали-ли и сасвим уништили преко две стотине педесет српских православних цркава, епархијских дворо-ва и музеја од националног значаја, а да се до данас ни два процента од тога није обновило.

Веома је значајна реакција епископа бачког Иринеја на изјаву римског папе приликом његове недавне посете Загребу. Папа Бенедикт XVI је казао

„да је хрватски блаженик кардинал Алојзије Степи-нац био против усташког режима“, да је „бранио право човечанство против тог режима тиме што је бранио Србе, Јевреје, Роме“. Слично је поновио и у омилији у Загребачкој катедрали рекавши да је кар-динал Степинац „у време нацистичке и фашистичке диктатуре постао бранитељем Јевреја, православ-них и свих прогоњених“. Епископ бачки, др Иринеј је подсетио да је „Степинац био војни викар Неза-висне Државе Хрватске“ (или је, према другима, по-ставио војног викара) и члан парламента НДХ, а са друге стране, имајући у виду читавом свету позна-ти усташки физички и духовни геноцид над Срби-ма, Јеврејима и Циганима, морамо истаћи да је у светлу историјских чињеница, ова димензија Сте-пинчеве личности (хуманитарна), у најмању руку једнострано пренаглашена, или, пре ће бити, на силу исконструисана, и то предимензионирањем случајева његовог заузимања за поједине Србе 1. Yad Vashem – највећи светски музеј и комеморативни центар о

холокаусту, налази се у Јерусалиму.

архимандрит

ДАН

ИЛ

О (Љ

уботина)

po

menЈAДОВНО-

СРПСКИ YAD VASHEM1

47

септем


или Јевреје (међу којима, неким чудом, нема имена тројице мученика, пострадалих православних епи-скопа, и више од две стотине православних свеш-теника побијених од усташа), а прећуткивањем или минимализовањем његове идеолошки мо-тивисане, јавно исказиване анимозности према Православљу, ‘Бизанту‘, Јеврејству, Српству и још по нечем.“ (Православље, 1. јул 2011. године). Ова реакција је побудила на размишљање нашу и свет-ску јавност.

(Прочитати исцрпан реферат под насловом „Личко крваво лето 1941. – римокатолички инспи-ратори и извршиоци геноцида“ од Николе Жутића, који ради у Институту за савремену историју, а чији рад ће бити објављен у зборнику са скупа).

Заиста, ми нисмо отишли на Јадовно из очајања и безнадежности - ми смо отишли на ово свето ме-сто да као православни хришћани одамо дужно поштовање нашим прецима - светим мученици-ма. Дошли смо из љубави према свим жртвама које су овде мученички завршиле свој земаљски жи-вот. Нисмо дошли са мржњом према починиоци-ма овог болног чина, ми смо једноставно дошли с молитвом, за молитву. Свете жртве по учењу наше Цркве су лествице ка Царству Небеском. Молимо се да свима Господ опрости, као што се молио му-ченик старац Вукашин из Клепаца: „Само ти, синко, ради свој посао, нека ти Бог опрости!“

На тужном и свечаном скупу ове године је био и председ-ник Србије, господин Борис Тадић, чији преци леже на дну ове јаме. Он је, као велики символ с обзиром на дужност коју врши, дошао у служби мира, љубави и добре воље, што је об-радовало срца свих присутних. Ове године, због спречено-сти, с нама није био хрватски председник др Иво Јосиповић, али верујемо да је у духу био са нама. Ми верујемо у његове добре намере које је достојанствено презентовала његова заменица, уважена госпођа Весна Пусић. Из њених се речи могло видети да и она трага за бољом и квалитетнијом будућношћу. Са нама су били представници Жидовске заједнице из Загреба, као и високи функционери из Тел Ави-ва и Јерусалима, високи представници италијанских власти, многи амбасадори, мноштво новинара, часници хрватске војске и њихова гарда, која је била постројена у част и славу жртава. Венце су положили званичници хрватске и српске државе, многа удружења и потомци мученика. И поред све-га, најсвечанији и најдирљивији моменат је био када се гото-во из свих грла чула, кроз планину, молитва (тропар):

„Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона. Њиховим молитвама спаси душе наше.“

Али најпотпунија слика, коју је видело Небеско Око, била је када смо сви заједно са упаљеним воштаницама у рука-ма певали последњу песму: „Вјечнаја памјат“ – „Вечна вам успомена“.

У Београду, о Петровдану 2011. године

Архимандрит Јован Ћулибрк, изабрани епископ липљански, уз саслужење јереја Драгана Грујића и свештенства СПЦ служи парастос Јадовничким мученицима у храму Христа Спаситеља у Бањалуци, 22. јуна 2011. године.

48

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

Протосинђел Јован (Ћулибрк), новоименовани патријархов викар, изузетно је занимљива, образова-на личност. Познат је и као падобранац у мантији. По-

дофицир је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша. Често своје монашко одело поносно замени падо-бранским комбинезоном, а до сада је укњижио 140 скокова. За њега је падобрански скок задатак који треба да се изврши, а не спорт.

„Ако сам на нешто у животу поносан, после монашког и свештеничког чина, то је црвена падобранска беретка“, каже протосинђел Јован. „Живети са падобранцима подразумева да се стално доказујете. И ратник и војник, и монах и свеште-ник, требало би, ако су истински оно што јесу, да живе за дру-ге и буду спремни на жртву.“

Када је митрополит Амфилохије први пут пресекао слав-ски колач у 63. падобранској бригади, 2002. године, коман-дант бригаде и његови сарадници затражили су од митропо-лита да отац Јован остане као бригадни свештеник у јединици. То је захтевало да се уведе у резервни састав јединице, али и да прође падобранску обуку да би био истински припадник јединице. „Где иде српски војник, мора да иде и српски свеш-теник“, речено му је тада.

Будући патријархов викар тренутно се налази у Јерусалиму, где представља Одбор за Јасеновац. Тамо је такође магистри-рао на историографији холокауста у Југославији, а тренутно ради на докторату везаном за мање познате аспекте антифа-шистичке борбе у Југославији.

У Пећкој патријаршији боравио је од јуна 1999, после из-

ласка Војске Југославије са Косова и Метохије, и ста-рао се о престоници Српске Цркве, остацима наро-да и метохијским светињама у једно апокалиптично време, тако да га сада поново очекује исти задатак.

Занимљиво је да је протосинђел Јован осмислио и водио музички пројекат, чији је епилог својеврсна збирка песама на стихове владике Николаја у рок аранжману - „Песме изнад Истока и Запада“.

Рођен је 1965. године у Зеници, а његово прези-ме је типично за Крајину. Студирао је књижевност у Бањалуци, а на Филозофском факултету у Загре-бу 1991. је дипломирао јужнословенске језике и књижевност. Теологију је учио у Београду, дипло-мирао је на Духовној академији у Србињу. Замо-нашио се 1993. у Цетињском манастиру, од када предаје словенски и српски језик и књижевност у Богословији Светог Петра Цетињског. Протосинђел Јован је и уредник у часопису „Светигора“ и Радију Светигоре, а ангажује се и као уредник за литур-гичку књижевност у пројекту српске културе на ин-тернет-порталу „Растко“. За рад „Црно сунце и око њега круг“ добио је 1991. награду Матице српске, а 2004. у Јерусалиму је добио награду „Голда Меир“. Током осамдесетих година прошлог века пра-тио је алтернативне уметничке покрете на линији Скопље-Ниш-Загреб-Љубљана и свакако је један од најзанимљивијих тумача наше националне и гло-балне поп културе.

Извор: Новости, 1. 6. 2011.

aktuelno

Протосинђел ован -новоизабрани Епископ лип�ански

49

септем


pjesma ВЕСНА Никчевић

По пољу жртвеном КосовуМуж је бранич жене и дјетета,народ бранич Цркве и племена,али данас, претпосљедњег љетатисућљећа другог од Рождества Христа Спаса под небом јединог,и стотину шесто и десетог од славнога боја и завјетацар-Лазара Небескоме Царству,које стоји увијек и до вијека,на убавом пољу Косовоме,о страшноме дану Видовоме данас више витезова нема ни мужева ни народа таквогда светиње и част брани родаСветог Саве и Светог Лазара, молитвама, постом и причешћем,и јунаштвом чојским српских цара,сем Милоша дичног Ћирковића,што брањаше своје село бијело,од ројева црнокошуљаша,Бело Поље сасвим опустјело,сам делија против учкарлија,соко један против скакавацашто косовску земљу прекрилишеи жвалама пакла зацрнише.Страшна битка посљедњег ратника,без сна, дријема и људске утјехе,с крстом часним, силом мученика,трајала је тако без престана,шеснаест ноћи и шеснаест дана,и тешких је допануо рана.А када се испунило вријеме, већ пред Богом приклоњене главе,молитвама крсне своје славеАлимпија Божијег Ступника,небескога свога заступника,к цару Лази нови Милош крочи,Лазов осмијех забљесну му очи.Мимо њега, новог Обилића,нема битке и нема борацачасног крста вјерних носилаца,боја нема и нема ратникаи образа људског заштитника,на новоме жалосном Косову.

Али има лова и ловацапаликућа, пљачкаша, убицаи злотвора живодера, злица,трговаца живим људским дробљем,и оружјем, дрогом, бијелим робљем,скврнитеља дјеце и старица,дробитеља цркви и гробница,рушитеља крста и крстача,градитеља крша и ломачарђе има сваког свашточинства,под кукастим знаком натоистапод окриљем нових хуманиста,што зло сију да зло грђе роди,златној нам се ругајућ слободии газећи крст Господњи часни,што на путу христијана сија,за земаљски живот пустосласни,за пролазно царство пустахија.

Ту су ловци љути Арнаути,бјелокапци, црнокошуљаши,с ханџарима и са хеклеримаса бомбама и са бодежима,са моткама и са маљевима,који лове све што их се плаше,сиротињу, ко и богаташе,младо, старо, кљасто, нијемо, глухо,било српско, циганско ил турско,ал најрађе свако српско ухо.Нит ко Цркву нит ко племе брани,нити жене нит децу нит старценити мушке главе голоруке,нит их жали нит им пружа руке,љубављу их нико не нахрании милошћу нико не напојии ране им нико не цјелива,сем пастира шачице маленесветосавске Цркве намучене,што се с родом својим сараспиње,и Милоша новог Обилића.

Ај, у крвци старих и нејаких,плије, цвили сва Србија Стара,у ужасу, муку и јауку,мрзост пуста вије са олтарапоруганих и оскрнављених,и у прах земаљски развијаних.Милосрдним бомбама стучена,у бондстилска гвожђа ухваћена,арнаутском камом касапљена,од витеза својих остављена,од кнезова српских изручена,од Србије Нове прежаљена,без бранича и без заточника,препуштена безумљу крвника,плаче, цвили сва Србија Старадок покапа жртве зулумћараи с згаришта кућа и цркавапрах сакупља смрвљених олтара,и у изгон са собом односи,да узмогне јаде да подносиране своје без пребола блажи,за Косовом чежњу тајну тажи,док по свијету разбратном тумараи залуду правду заговара,милост малу од судија проси,она проси, бездушје је коси.

А по пољу жртвеном Косову,с небом озго и с небом одоздо,нову игру Шиптарчад заврже – грозничаво на све стране трже,од стубнице сред Газиместана,до турбета Мурата султана,по пустоме косовском попришту,божурноме српском завјетишту,траве бишту, божурове ишту,а када их румене пронађу,међ очи их оштрим коцем гађу,главице им на коље натичу,па их листом љутим гвожђем смичу,крваве их о земљу лупајуса коријеном стабљике чупају,да од врага не остане трага,ко што чине родитељи њини,и чињаху њини прађедови,свим Србљима, живим и мртвима,затирући сјеме у вјекове,на Косову пољу ко ни једном -с небом озго и с небом одоздо.

50

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

Управо што је у издању манастира Ћелије изашло ново издање Великог Требника, овог пута под његовим из-

ворним предањским (па и код Срба) називом – Великог Мо-литвослова (Евхологија). Прво издање овог Молитвослова – Требника, у преводу Св. Јустина Ћелијског (1958), штампано је у Призрену (1993), у издању Рашко-призренске епархије. Отац Јустин је ову драгоцјену књигу за молитвени саборни жи-вот Цркве превео са црквенословенског и јелинског језика, на основу њему тада доступних штампаних првјенствено црквенословенских , па и јелинских издања, под тешким ус-ловима његовог изгнаништва и изопштености из јавног жи-вота и „затворништва“ у ћелијској обитељи. Као и друге његове књиге и преводи и Требник (Велики и Мали) служи-ли су за „домаћу употребу“ прекуцани монахињом Антони-ном, дактилографкињом, сестром манастира Ћелије, чији је труд био драгоцјена помоћ Оцу Јустину у његовом богослов-ском и преводилачком раду. У међувремену су многа његова дјела и преводи (Житија Светих, догматско-богословски спи-си, тумачења Новог Завјета, бесједе, молитвеници, преводи Литургијâ и др.) штампани, па ево сада и друго издање Ве-ликог Требника. Ово издање се штампа с благословом Све-тог архијерејског Синода, с тим да буде у богослужбеној упо-треби наше Цркве, док се не појави текст званичног превода Комисије Св. арх. Синода СПЦ.

За разлику од првог издања Великог Требника у пре-воду Оца Јустина, ово издање се може назвати критичким и допуњеним издањем, по много чему преуређеним, што се тиче самог његовог поретка. Његов уредник, Епископ Атанасије, умировљени захумско-херцеговачки, који је прет-ходно недавно припремио и штампао Мали Требник, исто по преводу Оца Јустина, са једино њему својственом ревношћу и марљивошћу, припремио је и овај Требник, вративши му из-ворни назив Великог Молитвослова (Евхологија). При припре-ми овог критичког и допуњеног издања, његов уредник Епи-скоп Атанасије је користио бројна штампана па и рукописна издања Великог Молитвослова, првјенствено старосрбуљска, словенска и руска, али ништа мање и јелинска, од оних старијих до најновијих (види о томе фусноту на стр. 556), као и поједине чинове, службе и молитве које су засебно издава-не и штампане, и у овај Молитвослов укључене (нпр. Молитва на оснивање цркве – стари чин, Поредак монашења девојака, Молебан за Косово и Метохију, Призив Св. Духа при избору Епископа, Чин устоличења Патријарха српског у Пећи, Молит-ва Св. Оца Јустина Ћелијског и др.). Као што је Отац Јустин у свом новијем прегледаном преводу Божанствених Литургијâ (1978), Св. Синодом озваниченом за свецрквену употребу, ко-ристио више старијих и новијих критичких издања старог-рчког и србуљског текста Литургијâ, оно што из оправда-них разлога није успио да уради са текстовима Светих Тајни, чинопосљедовањима и молитвама, то је у овом издању „Мо-литвослова“ учинио Епископ Атанасије, вјерно сљедујући литургијски и богослужбени опит Оца Јустина. У том духу Епи-

скоп Атанасије је према могућностима провјеравао, верификовао, понекад и исправљао поједине тек-стове унијете у Требник. При томе је посветио на-рочиту пажњу ономе што с правом назива „новијим наслагама“ у богослужбеним текстовима, насталим у вријеме реформе богослужења Петра Могиле (17.в.) под директним утицајем западног римока-толичког ритуализма на тзв. Кијевску јужно-руску могилијанску школу, утицаја који се до извјесног степена пренио и на нашу Карловачку Митрополију, а преко ње и на цијелу нашу помјесну Цркву. Том питању уредник овог издања је посветио пажњу првјенствено у својим напоменама које прате тек-стове молитвословља (посљедовања, молепствија, молитава и чинова), а понекад и интервенисањем у самом тексту.

За ово посљедње навешћемо само два карак-теристична примјера: у Тајни исповијести се била увукла и до данас задржала у Требницима сло-венских Цркава латинска разрјешна формула опраштања гријеха, потпуно супротна богослуж-беном богословљу Православне Цркве. Од вре-мена Петра Могиле она између осталог гласи: „И ја недостојни јереј... опраштам ти и разрјешавам те...“ И као што се код римокатолика каже: „ја те крштавам...“ за разлику од изворног православног

„Крштава се ...“ тако и овдје свештеник преузима на

pri

ka

zМ

итрополит

црногорско-приморски Ам

филохије

pri

ka

zp

rik

az

ро

НОВО ИЗДА�ЕВЕЛИКОГ МОЛИТВОСЛОВА -ВЕЛИКОГ ТРЕБНИКА

51

септем


себе оно што искључиво припада Духу Светоме, па гласи: „Господе Боже наш... прими исповијест слуге Твога... Ти сам као благ и човјекољубив Бог, опрости му кроз мене недостојног слугу Твога...“; или: „Бог да ти опрости, у садашњем вијеку, и у будућем...“. Дру-ги примјер: у чину благосиљања славског колача, ушле су недопустиво ријечи, које важе једино за литургијски жртвопринос – анафору: „Прими жртву ову у наднебески Твој жртвеник“. Оне су замијењене исправнијим: „и у част Светога (име) чијим молитва-ма, помилуј нас Боже“.

Значајан допринос лакшој употреби овог Ве-ликог Молитвослова – Требника представља одређена систематизација његовог садржаја по одговарајућим цјелинама чинова, молепствија и молитава. На сами почетак Требника стављени су чинови у најчешћој употреби: чин освећења воде, благосиљања кољива и славског колача. У настав-ку, као што је природно стављени су чинови Све-тих Тајни, међу којима се налази и Чин освећења храма и жртвеника, а послије Тајне Јелеосвећења – чин монашења, који је такође понекад у прошлости прибројаван у Свете Тајне. Томе слиједе молитве у кругу године и празникâ, молитве и молебни, разне молитве (које се тичу свакидашњег човјековог жи-вота), молитве и благосиљања дома и домаћинства, молитва пред упокојење (за самртнике), парастос и опијелâ, примање у православну вјеру/Цркву, молитве за краља и војску; у додатку су стављени: Призив Светог Духа при избору Епископа, Чин устоличења Патријарха Српског у Пећи и три мо-литве Оца Јустина.

Оно чему је уредник овог значајног издања по-светио пажњу, поред систематизације садржаја,

јесте вредновање и црквено-богословска провјера неких од чинова у новије вријеме унијетих у Велики Требник и уве-дених у богослужбену праксу. То првјенствено важи за „Чин свештања масла упокојенима“ који је с правом изостављен и у другим помјесним Црквама. Оно што је поодавно престало да се употребљава код браће Јелина јесте такође у релативно новијој пракси уведено „освештање крста, иконâ, црквених сасуда и одежди“, пракси коју је већ поменути митрополит кијевски Пе-тар Могила увишестручио. Изостављање тих молитвословља из овог превода Оца Јустина уредник темељи и образлаже одлуком Св. Отаца Седмог васељенског Сабора, у којој се између осталог каже, као одговор иконоборцима: „Много ствари од оних које су код нас прихваћене као освештане не потребују свештену молит-ву, јер саме од себе, од самога Имена испуњене су освећењем и благодаћу“ (ту Св. Оци наводе крст, иконе, свештене сасуде, одежде). У Атинској Архиепископији и древним Патријаршијама Истока то „освећење“ се обавља једноставном литургијском упо-требом (одежде, сасуди) или „литургисањем“ – уношењем у ол-тар (иконâ) да би се Св. Литургијом освештале. Уредник је оста-вио у Молитвослову само једно опште „освећење икона“, ради ненаметљивог уважења новијег обичаја, при томе указујући на то да тих чинова није било у ранијим штампаним и рукописним српским Молитвословима, као ни чудног обичаја молитвеног помазивања икона св. миром.

Овдје треба истаћи да питање садржаја и типа чинова Вели-ког Молитвослова никад није саборски свецрквено рјешавано ни потврђивано. Као и код неких других богослужбених књига, молитвословља, молитвеника и др. то је било препуштено појединцима, наручиоцима или преписивачима рукописа, бого-службених књига или њиховим штампарима и приређивачима. Временом су таква издања улазила спонтано у свеопшту прак-су, при томе без трезвеног богословског и црквено-пастирског вредновања њиховог садржаја и усаглашености са изворним све-тоотачким молитвено-богословским Предањем Цркве. Таквим вредновањем и упоређивањем старих и новијих богослужбених текстова прихваћених праксом Цркве, код нас, у нашој Српској Цркви, практично се скоро нико од наших литургичара није ба-вио. Први је то учинио и чини у толикој мјери управо Епископ Атанасије. Његово четворотомно дјело под називом „Христос

– Нова Пасха, Божанствена Литургија, свештенослужење, Причешће, заједница Богочовечанског Тела Христовог“, недавно у наставцима објављено, представља непроцјењив допринос нашем литургијском богословљу и богослужбе-но-молитвеном препороду, на основу саборног богослуж-беног упоређивања и развојног сагледавања богослужења Цркве Божије, нарочито његове сржи и суштине – Божанстве-не Литургије, од апостолских времена до данас. Ово капитал-но дјело Владике Атанасија, од многих код нас као да није ни примјећено. Од групице незнавених буквоједа приписан му је назив увођења „новотарија“ у црквено богослужење. За такве богослужење Цркве представља мање-више окамењене фо-силе прошлости, а не оно што је било и јесте: живи и живонос-ни крвоток Цркве, диханије Духа Светога у њој, континуирано уграђивање у њу молитвеног двига и христочежње бројних људских покољења. Управо такав живи светоотачки однос према богослужењу има Епископ Атанасије, који се у томе надахњује и вјерно слиједи светитељски молитвени опит и духоносни доживљај литургијског саборног Предања Цркве свога учитеља Аве Јустина Ћелијског. То јасно потврђује и ово друго издање Великог Молитвослова – Требника у преводу Оца Јустина.

О Преносу моштију Св. Стефана, љета Господњег 2011.+АЕМ црногорско-приморски Амфилохије

У једној капљи боласажела се сва васиона

суза се обрисалаВаскрсењем засијала

Радост се изливаНебо, земљу – љубављу призива

вредновањем и упоређивањем старих и новијих богослужбених текстова прихваћених праксом Цркве, код нас, у нашој Српској Цркви, практично се скоро нико од наших литургичара није ба-вио. Први је то учинио и чини у толикој мјери управо Епископ Атанасије. Његово четворотомно дјело под називом

– Нова Пасха, Божанствена Литургија, свештенослужење, Причешће, заједница Богочовечанског Тела Христовог“недавно у наставцима објављено, представља непроцјењив допринос нашем литургијском богословљу и богослужбе-но-молитвеном препороду, на основу саборног богослуж-беног упоређивања и развојног сагледавања богослужења Цркве Божије, нарочито његове сржи и суштине – Божанстве-не Литургије, од апостолских времена до данас. Ово капитал-но дјело Владике Атанасија, од многих код нас као да није ни примјећено. Од групице незнавених буквоједа приписан му је назив увођења „новотарија“ у црквено богослужење. За такве богослужење Цркве представља мање-више окамењене фо-силе прошлости, а не оно што је било и јесте: живи и живонос-ни крвоток Цркве, диханије Духа Светога у њој, континуирано уграђивање у њу молитвеног двига и христочежње бројних људских покољења. Управо такав живи светоотачки однос према богослужењу има Епископ Атанасије, који се у томе

духоносни доживљај литургијског саборног Предања Цркве

52

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

promoc

ijap j e s m a

На деветом Међународном сајму књига у Херцег Новом представљена је прва едиција „Српска културна и духовна баштина“ из кола „ Немањићки ма-настири“. О књигама које су до сада изашле из штампе (Манастир Дечани, Ма-настир Бањска, Манастир Морача и Манастир Свети Арханђели) говорили су игуман манастира Врањина Петар Драгојловић, књижевник Будимир Ду-бак и ђакон Никола Пејовић.

„Као пет нанизаних бисера који сијају јаче од сунца, као пет духовних чула којима тајновито и полако улазимо у бескрајну светајну Цркве, као хљеб насушни којим смо вјековима хранили, а и данас питамо наше душе, као огњишта духа којима гријемо озебла нам срца, као пет пожутјелих страни-ца књига староставних из којих читамо мудрости небеске, тако нас ових пет нових и луксузних издања Светигоре орадошћују и поново враћају темељу нашег народнога бића, који јесте, који бјеше и који ће увијек бити личност јединога Спаситеља свијета, Господа нашега Исуса Христа“, рекао је игуман Петар.

„Можда ће се неко запитати зашто данас, послије толико вјекова, неко пише о немањићким задужбинама, али ми ћемо једноставно одговорити, како су стари Римљани говорили: Понављање је мајка науке! Ако томе додамо и свима знану очевидност да данашње модерне генерације не знају довољно о својој историји и само површно знају о дјелима својих славних предака, онда ће нам бити још јасније зашто се управо у ово вријеме, или невријеме, појавише ове златне књиге о задужбинама светородне лозе Немањића која је никла на Диоклицијској светој земљи и која се данас Црном Гором зове. Какво је светородно стабло, какав је и њен корјен, такви су и њени свети пло-дови. То нам потврђују оне ријечи из светог Јеванђеља које кажу „Свако се дрво по роду познаје, јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род“. Стога су свете задужбине светих Немањића плодо-ви здравога корјена православне вјере коју они утврдише у свом отачаству. Оне су светионици нашег духа, орјентири у узбурканоме мору овога свијета, који по ријечима Светога Писма у злу лежи. То јесте и основни разлог зашто се у форми модерно и луксузно одштампаних књига поново пред нама, но по први пут у оваквоме виду, појављују Светигорине књиге о манастирима све-

СВЕТИГОРА НА САЈМУ КЊИГА У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Нема ићки храмови- вид�иви камен вјере

ЛИДИЈА ЈабланСЛАВКО

Живковић

Свјетлошћу Божијег ВаскрсењаОбасјава се цијела Васељена

У једној капљи боласажела се сва васиона

суза се обрисалаВаскрсењем засијала

Радост се изливаНебо, земљу – љубављу призива

Небо загрлило земљуВјечност се излива на све

земља се радујеЉубављу се свуда прелива

Небо земљу њоме умива

53

септем


тих Немањића“, истакао је игуман Петар.Будимир Дубак је говорио кроз запис

Немањићки манастири и књижевност: „Прва књига је посвећена манастиру Високи Деча-ни. Ту монографију сам одабрао као узорак, по коме су све остале приређене. Али, има и неких специфичних и дубљих разлога да се Дечанима овдје и данас ближе позабавимо.

Митрополит Амфилохије у предгово-ру овој књизи каже да је то ‘мјесто гдје се Бог јављао и откривао и посвједочавао кроз вјекове, до данашњег дана. Величанстве-ни и древни храм Христовог Вазнесења, са ћивотом Светог краља Стефана Дечанског‘. Митрополит наставља казивање о овој чудесној Светињи, пјесничком визијом: ‘Овај манастир је као Нојева лађа, лађа спасења која, пловећи кроз вјекове, успијева да нас прене од заборава, јер је заборав исто што и смрт. ‘

Краљ Никола, испраћајући у Пећ тадашњег митрополита црногорско-примор-ског и будућег патријарха српског, др Гаври-ла Дожића, је рекао: ‘Најљепши Божији храм на Балкану, моје Високе Дечане, одржавајте у сјају и великолепности као свети израз и свједока српске побожности и величине‘.

Дуг би био списак српских писаца које је инспирисао, и не престаје да инспирише, ма-настир Дечани. Та област заслужује посебан рад, и књижевни зборник.

Али то није случај само с Дечанима, већ готово и са свим осталим српским светињама. Нарочито кад је ријеч о манастиру Грачаница, коме је посвећена друга монографија из ове сјајне едиције, којом нас подарује Светигора и њени неуморни трудбеници, на челу са о. Радомиром Никчевићем”, рекао је Дубак.

Изражавајући задовољство што је Свети-гора и ове године присутна на Сајму књига, ђакон Никола Пејовић је између осталог ре-као: „О Немањићима и њиховим дјелима го-воре најбоље управо задужбине које су нам оставили да нам свједоче не само о времену у коме су подигнуте, него да нам свједоче о оним највећим вриједностима које наш на-род има. Зато није ни чудо како су и архитек-тура и унутрашњост тих храмова и до дана данашњег остали непревазиђени. У било који од манастира да уђете не можете а да не наиђете на врхунске домете умјетности, поготову када су фреске у питању... Заиста у овим прелијепим дјелима открива нам се сва тајна и сва љепота наше вјере“, рекао је ђакон Никола и додао: „Невидљиви камен вјере у овим немањићким храмовима постаје видљив и опипљив. Као по оној отачкој ријечи да храм и јесте видљиво тијело невидљивог Христа... Ови немањићки храмови нису само печат свога времена, они су ту да нам дају смјернице и у садашњости и у будућности.“

ЦРКВА И ДРЖАВАГрчка Православна Црква пре-говара са Владом о уступању дијела средстава као помоћ у борби против дубоке финансијске кризе која потре-са земљу, саопштили су цркве-ни и владини званичници.Црква је спремна да допри-несе, изјавио је министар финансија Евангелос Венизе-лос након сусрета са поглава-ром Грчке Цркве, архиеписко-пом Јеронимом.Министар је казао да је „ве-ома оптимистичан у погледу сарадње са Црквом чији је циљ примјена практичних мјера за помоћ најугроженијима“.Архиепископ Јероним је раз-говор описао као „веома кон-структиван“ и обећао да ће „Црква наставити да се бори за народ у овим критичним вре-менима“.

ОЧИ У ОЧИХришћанске заједнице у Белгији подијељене су по питању новог закона, којим ће у овој земљи бити забрањено јавно ношење исламског вела, или бурке.За кршење овог закона предвиђена је новчана казна од 137.50 евра и зтворска казна у дужини до недеље дана. „Ми смо против ове одлу-ке, јер се њоме крше основна људска права“, казала је Кри-стин Џенсон, генерални секре-тар Екуменског омладинског савјета Европе, са сједиштем у Бриселу. С друге стране, православни епископ је подржао ову забра-ну, рекавши да хришћанско учење тврди да су „људи ство-рени са ликом“ и да треба да гледају једни друге „да би били потпуне личности“.

У ТУРСКОЈ СИРИЈСКИ

ПРАВОСЛАВ-НИ МАНАСТИР

У Тур-Абдину, на југоистоку Турске, је на-

ново заживео сиријски православни манастир Мор

Аугин, саопштава агенција Кипа.Манастир је основан у чет-вртом вијеку и у вријеме његовог процвата имао је више од 350 монаха. Манастир је посвећен Светом Евгенију (Мор Аугин, + 363).Прије сто година имао је свега 12 монаха. Последњи монах се упокојио 1970. године.Недавно се у манастир се уселио 36-годишњи монах Сиријац Јукен Унфал.

МАНАСТИР НА ЈУГУ ИТАЛИЈЕ ПРЕДАТ РУМУНСКОЈ ЦРКВИ

У патријарашкој резиденцији у Букурешту 8. јуна Патријарх румунски Данило примио је господина Е. Риџо, градона-челника града Бивонджи, који се налази у Калабрији, на југу Италије. Е. Риджо је захвалио Патријарху на пријему и ис-такао чињеницу да је на-кон предаје Румунској Православној Цркви манасти-ра Светог Јована жетеоца San Giovanni Theristis ) у Бивонджи (у јулу 2008. године) он поно-во постао мјесто молитве, по-клоништва и туризма. Прошле године обитељ је посјетило 15 хиљада туриста.

54

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

ЕСТОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРЕШЛА НА НОВИ КАЛЕНДАРПрес служба аутономне Естон-ске православне цркве (Константинопољска Патријаршија) објавила је одлуку првојерарха – Ми-трополита талинског Стефана – о реформи литургијског календара, која ће бити спроведена у црквеном животу од 1212. године, саопштава француски сајт „Orthodoxie”.Почев од нове године све парохије Естонске Православне Цркве (уз изузетак неких). Све непокретне празнике од сада ће обиљежавати сагласно Грегоријанском кален-дару. Покретни празници, који су обиљежени у Посном и Цвјетном триоду празноваће се сагласно Јулијанском календару.

У ЛИБИЈИ ОПЉАЧКАН ХРАМСВЕТОГ ЂОРЂАУ ноћи 17. јуна непознати починио-ци провалили су у православни храм Светог Ђорђа у Триполију (Либија), који припада Александријској Патријаршији, сопштавају грчки сајтови Аmen и Romfea.Пљачкаши су развалили главна вра-та храма и провалили унутра. Укра-дене су честице мошти Светог вели-комученика Ђорђа, које су чуване у сребрном ковчежићу, свете утвари, престоно Јеванђеље у скупоцјеном оквиру и кандила. Оскрнављен је престо храма.

СУСРЕТ ГРЧКОГ ПРЕДСЈЕДНИКА И РУМУНСКОГ ПАТРИЈАРХА

1.јула предсједник Грчке К. Папуљас, у Букурешту се срео са румунским Патријархом Данилом.Приликом сусрета говорено је о пријатељским братским везама два

православна народа и неопходности јачања сарадње Грчке и Румуније.Након пада Константинопоља византијско наслеђе је увелико било очувано захваљујући богатој помоћи коју су влашки и молдавски господа-ри упућивали Православној Цркви. Данас се мноштво румунских по-слушника подвизава у грчким мана-стирима, румунски студенти уче на теолошким факултетима Атинског и Солунског универзитета, румунски иконописци украшавају грчке хра-мове и чак мноштво грађевинских радова на Светој Гори изводе румун-ски мајстори.

АРХИЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ И ШТЕФАН ФИЛЕЗа вријеме свог недавног сусрета и разговора са европским комесарем за питања проширења, Штефаном Филе, Архиепископ Нове Јустинијане и цијелог Кипра Хризостом је саоп-штио саговорнику о плановима Тура-ка да униште сваки траг хришћанског присуства на острву Кипар, саопшта-ва грчка агенција Ромфеа.Архиепископ је увјерио Филеа да Кипар никада није имао проблема са Турцима-Кипранима. Умјесто тога постоји проблем са самом Анка-ром. Присуство на Кипру колониста из Турске и турског војног контин-гента потврђује чињеницу гажења људских права и вјерских слобода, по мишљењу поглавара Кипарске Цркве.

КОНГРЕС ПОСВЕЋЕН ВЈЕРСКОМ ПОЈАЊУ Хор Мелос Темишварског богослов-ског факултета, на челу са оцем Николајем Белеаном (Румунска Пра-вославна Црква) одржао је концерт вјерских пјесама у саборној цркви Темишвара у оквиру ХХVI Конгреса међународног друштва химнологије.Отац Николај је казао да овак-ве манифестације доприносе изучавању међународних вјерских музичких вриједности.Активност Друштва химнологије је усмјерена на изучавање музике и издање зборника религиозних хим-ни, свих облика вјерског појања и му-зике разних хришћанских конфесија.

БИБЛИЈА НА ТУВАНСКОМ ЈЕЗИКУИнститут за превод Библије завр-шио је превођење комплетне

Библије на тувански језик. Књига ће се појавити поводом 90 година од образовања Републике Тува, саоп-штава Патријаршија.Ру.У цјелости је Библија преведена на само 450 језика. Од народа Русије (осим руског) у тај број спадају само чувашки и тувански језик.Презентација Библије на тувански језик биће организована заједно са Министарством културе Републике Тува почетком септембра.

ИРСКИ ПРАВОСЛАВЦИ НА ГОРИ СВЕТОГ ПАТРИКА11. јула секретар црквеног савјета Петропавловског патријарашког подворја у Даблину јереј Николај Јевсејев и група вјерника ишли су на поклоничко путовање на планину Светог Патрика. По предању, на пла-нини Кроа Патрик (Croagh Patrick), која се налази у округу Мејо (Mayo) на западној обали Ирске, Свети Па-трик се молио и постио 40 година, спремајући се за проповјед Христо-ве Благе вијести међу паганима.Излазак на планину постао је годишња традиција за православне вјернике, који живе у Ирској, саоп-штава сајт Патријарашког подворја Руске Православне Цркве у Дабли-ну. Сваке године број поклоника је све већи: ове године скупили су се вјерници скоро свих ирских парохија Руске Православне Цркве, од којих су многи дошли са малом дјецом, како би се поклонили просветитељу Ирске.

НАСТАСЈА КИНСКИ О СВОМ КРШТЕЊУНастасја Кински је казала како ју је режисер Андреј Кончаловски привео православљу, саопштава Интерфакс-Религија.

„Са Кончаловским је повезана мени једна драга успомена: имала сам 22 године и заједно смо радили у Аме-рици, много смо разговарали, го-ворили о животу, вјери. И он ми је једног дана поклонио православни крстић, који је био украшен фигуром голуба“, казала је глумица за интервју који је објавио часопис Рад.Тада је Н. Кински казала да би вољела да се крсти и А. Кончаловски ју је од-везао у руску цркву у Пенсилванији.

„Крстио ме је руски свештеник. Све се десило спонтано. Била сам веома срећна“, испричала је она. 55

септем


Приредио: Славко ЖивковићIZ pomjesnih crkavaIZ SVIJETA

СЛОБОДНА ПОСЈЕТА МЈЕСТУИСУСОВОГ КРШТЕЊА Израелске власти су туристима и поклоницима дозволиле слобо-дан приступ ријеци Јордан, у мјесту Каср ал – Јахуд. То је свето мјесто за хришћане цијелог свијета, гдје је са-гласно Јеванђељу, био крштен Исус Христос.Сада да би неко посјетио мјесто Исусовог крштења не треба му специјална дозвола и сагласност војних надлежности, како је то било раније потребно.Хришћани, посебно представници правослaвне конфесије, вјерују да је у доњем току ријеке Јордан, бли-зу мјеста гдје се улива у Мртво море, Исус Христос примио крштење од Јована Претече и управо је ту на Њега сишао Дух.

ХИЛАРИ ПОДРЖАЛА ИДЕЈУОБНОВЕ БОГОСЛОВИЈЕ16. јула генерални секретар САД Хи-лари Клинтон у оквиру свог борав-ка у Истанбулу, ради учешћа у чет-вртом засједању контактне групе за Либију, посјетила је резиденцију константинопољског Патријарха на Фанару. На састанку Хилари Клин-тон и Патријарха Вартоломеја био је присутан и Архиепископ америч-ки Димитрије. Међу проблемима Константинопољске Патријаршије посебно је анализирана ситуација око богословске школе на острву Халки.Х. Клинтон је изразила да треба не-одложно обновити рад Халкинске школе, коју су турске власти затво-риле прије 40 година.

НА СВЕТОЈ ГОРИ МАЊЕСТАНОВНИКАПоследњи попис становништ-ва показује да се број становни-ка на Светој Гори знатно смањио у поређењу са претходним пописом. У попису који је обављен од 10. до 24. маја прелиминарни резултати гово-ре да на Светој Гори сада живи 1830 житеља, да у просјеку на једном ква-дратном километру живи 5, 45 ста-новника.Ради поређења можемо навести по-датке пописа становништва из 2001. године, који показују да је тада на Светој Гори било 2262 становника. 1991. године њихов број је био мањи и износио је 1536.

ЈУБИЛЕЈ БУГАРСКОГ ПАТРИЈАРХА

На свечаности поводом 40 година од устоличења Патријарха бугарског Г. Максима, Српску Православну Цркву је представљао Архиепископ охрид-ски и Митрополит скопски Г. Јован.Уочи празника, 2. јула 2011. годи-не, служена је вечерња служба у патријаршијском храму Светог Алек-сандра Невског у Софији. Светом Архијерејском Литургијом, 3. јула 2011. године, у истом храму начал-ствовао је Његова Светост Патријарх бугарски Г. Максим.

СУСРЕТУ четвртак 14. јула, Његово бла-женство Теодор II, папа и патријарх Александријски и све Африке, посјетио је Његово блаженство Јеронима, архиепископа Атинског и све Грчке, у његовој резиденцији у Атини.Двојица порвојерарха разма-трали су питања везана за своје помјесне Цркве, а патријарх Тео-дор изразио је овом приликом за-хвалност домаћину за подршку коју Грчка Црква пружа у многостра-ном пастирском, мисионарском и социјалном раду Патријаршије у Аф-рици.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ У УКРАЈИНИЊегова Светост Патријарх москов-ски и целе Русије Г. Кирил дошао је 26. јула 2011. године у званичну посету Украјини. У уторак попод-не првојерарх Руске Православне Цркве сусрео се са председником Украјине г. Виктором Јануковичем у председничкој летњој резиденцији на Криму. Његова Светост је увече стигла у Кијев.Његова Светост Патријарх москов-ски и целе Русије Г. Кирил и Његова Светост и Блаженство Католикос-Патријарх целе Грузије Г. Илија II састали су се 26. јула 2011. го-дине, у Синодској сали Кијевске митрополија.

ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ГРУЗИЈИГрузијска Православна Црква израз-ила је протест због доношења закона о правном статусу вјерских заједница у Грузији без консултовања Цркве.Синод је позвао владу и парла-мент да не доносе сличне одлуке једнострано, јер би то представљало занемаривање договора између Цркве и државе.

„Ми смо изразили своју ожалошћеност. Нисмо проклињали или предавали анатеми, већ смо из-разили свој став, да тако не треба да буде. Сада када је закон ступио на снагу и не може се измијенити, Синод је позвао власти да народу објасне оно главно – да овај закон не изједначава статус Грузијске Пра-вославне Цркве и других вјерских заједница у Грузији“, изјавио је ми-трополит Серафим.

УПОКОЈИО СЕ СТАРАЦ АРСЕНИЈЕ

У уторак 19. јула упокојио се архи-мандрит Арсеније Папачок, један од највећих румунских духовника у другој половини ХХ вијека.Рођен је 15. августа 1913. у Мислеану, селу на југу Румуније. На крштењу је добио име Ангел.Након Другог свјетског рата ступио је у манастир Козиа, а монашки по-стриг примио у манастиру Сиха-стриа. Касније је постао игуман у ма-настиру Слатини.Због прогона комунистичких власти, неколико година је као пустињак жи-вио са још једним чувеним румун-ским старцем, оцем Клеопом Илије. Ухапшен је 1958, а пуштен из затвора 1964. године.

РУМУНСКИ МАНАСТИР У БЕЛГИЈИ У петак, 27. маја Румуни који живе у Белгији, скупили су се на молитву у првом румунском манастиру, који је 56

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

отворен у тој земљи.Манастирску цркву су освешта-ли митрополит Јосиф, поглавар Епархије Западне и Јужне Европе Румунске Православне Цркве, коме су саслуживали викарни епископи Митрополије Силуан и Марко, са-општава званични сајт Румунске Патријаршије.Нови манастир се налази 40 км јужно од Брисела. Освештан је у име Пре-свете Богородице и биће женски. Раније је то био грко-католички ма-настир, али прије годину дана и последња монахиња је напустила обитељ.

РУСКИ ХРАМ НА АРАБИЈСКОМПОЛУОСТРВУ 2. јуна на празник Вазнесења Господњег, купола руског православ-ног храма Светог апостола Филипа у граду Шарџа (Уједињени Арапски Емирати) украшена је златним крсто-вима, саопштава Патријархија.ру.То је, не само у Емиратима него и на цијелом Арабијском полуострву, једини руски православни храм који је овјенчан крстовима.Крстове за храм је освештао настојатељ руске парохије, игуман Александар (Закешев).

ДВАНАЕСТ НОВИХ АРХИЈЕРЕЈАПриликом засједања Светог си-нода Антиохијске Патријаршије у Патријарашкој резиденцији у ли-банском манастиру Баламанду из-абрано је и рукоположено дванаест нових архијереја. Сви они су поста-ли викари владајућих архијераја Антиохијске Цркве: тројица су вика-ри антиохијског Патријарха, тројица аркадијског митрополита и шесто-рица викари митрополита у Европи, Мексику и Сан-Паулу.

„СЛОВЕНСКО ЈЕДИНСТВО-2011“25. јуна у Брјањској области, на мјесту пресјека граница Украјине, Белорусије и Русије, гдје је 1969. годи-не подигнут споменик Пријатељства у част побједе у Другом свјетском рату, отворен је Међународни фе-стивал словенских народа „Словен-ско јединство 2011“. Фестивал се од-ржава 43. пут и ове године је сабрао неколико хиљада људи.Гост Фестивала је био Његова Све-тост Патријарх московски и све Русије Кирил. Говорећи на Фестива-

лу Патријарх је предложио да се на мјесту пресјека граница Украјине, Белорусије и Русије подигне храм који ће бити центар организовања разних заједничких културних и ду-ховних збивања.

КАНОНИЗАЦИЈА НОВОМУЧЕНИКА НАУСКИХ

26. јуна у граду Науса (централ-на Македонија, Грчка) који припа-да Верејској, Науској и Кампанијској митрополији Грчке Православне Цркве, канонизована су 1241 науска мученика, који су пострадали у апри-лу 1822. године за вријеме грчког на-ционалног ослободилачког устанка (1821- 1829).Устаници Науса су два мјесеца одолијевали турској опсади. У чет-вртак Свијетле седмице Турци су упали у град. Жене и дјеца су одве-дени у Солун, а сви мушкарци који су преживјели бој доведени су пред пашу који је свакоме појединачно предлагао да прими ислам, или му-ченичку смрт. Ниједан житељ Науса се није одрекао Христа и сви су били кажњени.Од 400 жена који су уведене у Со-лун, 60 жена је објешено на градским вратима, 6 је уморено глађу у тамни-ци, а остале су продате у ропство.

ПОВРАТАК МАЈЦИ ЦРКВИ3. јула Грчка православна општи-на Сиднеја, која се одвојила од Аустралијске архиепископије Константинопољске Патријаршије и

која је година-ма била под јурисдикцијом с т а р о к а л е н -дарске „Цркве правих право-славних хришћана“ донијела је одлуку о повратку у кри-ло мајке-Цркве. За то је гласало 78, 5% парохијана, саопштава Амен.Представници Константинопољске Патријаршије су изјавили да се надају да ће примјером старокален-дараца Сиднеја поћи и грчка општи-на Аделаиде.

45 ГОДИНА ХИРОТОНИЈЕ 9. јула, на дан празновања Тих-винске иконе Мајке Божје погла-вар Украјинске Православне Цркве, Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Владимир, обиљежио је 45 година своје архијерејске хиротоније.Тога дана у саслужењу архијереја Украјинске Православне Цркве и свештенства Кијевске епархије Блажењејши Митрополит Владимир је служио Божанствену Литургију на тргу пред Успењским сабором Кијево-Печерске лавре.

450 ГОДИНА ХРАМА ВАСИЛИЈА БЛАЖЕНОГ12. јула, на дан Светих првоврхов-них апостола Петра и Павла, Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил служио је Божанстве-ну Литургију у централној цркви По-кровског сабора на Црвеном тргу (храм Василаја Блаженог) , који је од 1920. филијала Историјског музеја у Москви.На Божанственој Литургији, коју се поред Патријарха служили бројни епископи и свештенство прису-ствовали су многи званичници. Патријарх се током Литургије молио за упокојење душа путника погину-лих на Волги.Прије 450 година, 12. јула освеш-тан је храм Василија Блаженог који је постао симбол руске престони-це, а саграђен је по наредби првог руског цара, Ивана Грозног, у част заузимања Казанског и Астраханског царства.

ЗА КАНОНИЗАЦИЈУ ВАСИЛАЛЕВСКОГКанонизацију познатог бугарског 57

септем


IZ pomjesnih crkava

револуционара Васила Левског под-ржао је један од чланова Синода Бу-гарске Православне Цркве Митро-полит ловечески Гаврило, саопштава сајт Двери.Бг.„За своје мучеништво и љубав пре-ма бугарском народу Васил Лев-ски треба да буде канонизован као светитељ“, изјавио је митрополит Гав-рило 17. јула за вријеме церемоније у Ловечу, која је била посвећена 174 го-дини од рођења «апостола слободе», како називају Васила Левског.Питање канонизације Васила Лев-ског више пута је потезано током последњих 20 година. Али, први пут је то предложио члан Синода Бугар-ске Православне Цркве.

ТРЕЋЕ ПО ВЕЛИЧИНИ ЗВОНО У РУСИЈИ На Балтичком бродоградилишту све-чано ће бити освећен модел звона „Саборни“, које треба да се излије на наруџбину Нижегородске епархије, саопштили су за Интерфакс у прес служби завода.Идеја стварања трећег по вели-чини звона у Русији родила се још 2007. године поводом обиљежавања 400 година устанка Мињина и По-жарског, али због кризе умјетнички и пројекатски радови су били обустављени.Звоно тежине више од 60 тона и ви-сине преко 4 метра биће постављено на ушћу Волге и Оке .

ДАН КРШТЕЊА РУСИЈЕПо благослову Патријарха москов-ског и све Русије Кирила 28. јула на-кон Божанствене Литургије служени су нарочити молебани по свим хра-мовима Руске Православне Цркве.Кијевску Русију је у десетом вијеку крстио кнез Владимир Свјатославич и отада је је хришћанство у Русији државна религија. Овај догађај се везује за 988. годину и сматра се по-четком званичне историје Руске Пра-вославне Цркве.У Москви је у част свечаности одржан велики концерт на Поклоној гори и телеконференција са Кијевом – пре-стоницом Руског царства у периоду Крштења. Организатор је Свјетски руски народни сабор. У Минску су главне свечаности одржане у Дому Москве и граду-сателиту белоруске престонице, Зеславу.

ЈОШ ЈЕДНА ЦРКВА УХЕРЦЕГОВИНИ

Његово Преосвеш-тенство Владика захумско-херце-говачки и приморски Г. Григорије је уз присуство више стотина вјерника служио 5. јуна 2011. године Свету Архијерејску Литургију и освештао обновљену цркву Светог цара Кон-стантина и царице Јелене у Слату код Невесиња.Обраћајући се окупљеним вјерницима поздравном бесједом владика Григорије је рекао: „Нека је благословен овај дар милости и љубави Божје и нека ово мјесто живи и цвјета као што је процвјетало Слаћко поље. Године 2013. славићемо Светог цара Константи-на, највише у Нишу, граду у којем је рођен, а потом и у свим епархијама. Ми ћемо ако Бог да 2013. године овдје у Слату славити тај јубилеј и са-брати цијелу Епархију.“

НОВИ ИГУМАН ДЕЧАНА

Након што је свечано прослављена манастирска слава Вазнесења Хри-стовог, у манастиру Високи Деча-ни је у вечерњим часовима одржан сабор монашког братства којим је предсједавао Епископ рашко-при-зренски Теодосије.На предлог владике Теодосија, брат-ство манастира је једногласно за новог игумана манастира изабрало архимандрита Саву (Јањића), који је протеклих деветнаест година обављао дужност замјеника игума-на.

ОСКРНАВЉЕНА ЦРКВА УСАМОДРЕЖИПоводом вијести да је поно-

во оскрнављена црква Св. Јована Претече у Самодрежи код Вучит-рна, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије је 10. јуна најоштрије осудио овај ван-далски акт. Владика је апеловао на међународне представнике на Ко-сову како би подстакли локалне институције да створе услове да се ова црква обнови уз пуну заштиту имовине Српске Православне Цркве свуда гдје је она угрожена.

ДАН ОЦА ЈУСТИНАУ данима Свете Педесетнице када празнујемо силазак Светога Духа на Апостоле - рођендан Цркве Христо-ве, прославили смо и „живу књигу Духа“, преподобног Јустина Но-вог Ћелијског. У манастиру Ћелије, светој обитељи у којој је овај угод-ник Божији провео последњих три-десет година свог овоземаљског живота и одакле се преселио у Царство небеско, литургијским сабрањем прослављен је његов новоустановљени празник. Начал-ствовао је Епископ жички Г. Хризо-стом, а саслуживали су му Епископи осечко-пољски и барањски Лукијан, рашко-призренски Теодосије, умировљени захумско-херце-говачки Атанасије, свештенство Митрополије црногорско-примор-ске, Митрополије београдско-карло-вачке, Епархије ваљевске, Охридске архиепископије, Грчке Православне Цркве и Свете Горе Атонске.

СВЕТА ТРОЈИЦА У ВРАЊУДуховски понедељак је слава Сабор-ног храма Свете Тројице и слава гра-да Врања.У својој бесједи, Епископ врањски Господин Пахомије, поздравио је и захвалио се госту, игуману свете царске лавре Хиландара, архиман-дриту Методију, за труд који је учи-нио да дође и у Врању прослави ове празнике, а све присутне подсјетио на значај и смисао прослављања празника. Владика је истакао по-требу хришћанске љубави међу вјерницима, баш онако како су то чинили апостоли примивши Духа Светог и проповиједајући Ријеч Господњу.

ТРОЈИЧИНДАН У ЧИКАГУЕпископ новограчаничко-средње-западноамерички Г. Лонгин, нови

револуционара Васила Левског под-ржао је један од чланова Синода Бу-гарске Православне Цркве Митро-

„За своје мучеништво и љубав пре-ма бугарском народу Васил Лев-

светитељ“, изјавио је митрополит Гав-

Ловечу, која је била посвећена 174 го-

Питање канонизације Васила Лев-

је то предложио члан Синода Бугар-

На Балтичком бродоградилишту све-

Идеја стварања трећег по вели-

400 година устанка Мињина и По-

Звоно тежине више од 60 тона и ви-

По благослову Патријарха москов-ског и све Русије Кирила 28. јула на-

су нарочити молебани по свим хра-

везује за 988. годину и сматра се по-четком званичне историје Руске Пра-

телеконференција са Кијевом – пре-

58

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

iz ota~astvene crkve

архијереј, свечано је дочекан на дан Свете Тројице, у недјељу, 12. јуна 2011. године у саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. Светој Литигији је присуствовало више од хиљаду душа.У бесједи је владика Лонгин између осталог рекао: „На данашњи дан, пе-десети после Пасхе, прослављамо празник Педесетице када се пуноћа Свете Тројице пројавила кроз сила-зак Светог Духа. Христос је учио апо-столе смирењу и чистоти срца и када су били спремни Он је послао од Оца Духа Светога. Данас прослављамо овај празник заједно са Апостоли-ма, Светим Оцима, Мученицима и Исповедницима и прошлости и садашњости.“

ХРАМОВНА СЛАВА У ПЕРТУУ недјељу 12. јуна 2011. године, у Перту, главном граду Западне Аустралије, Црква посвећена Светој Тројици прославила је своју хра-мовну славу. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епи-скоп аустралијско-новозеландски Г. Иринеј који је, не жалећи свога тру-да и напора, директно у повратку са засиједања Светог Архијерејског Са-бора, допутовао у Перт да подијели духовну радост са својом вјерном паством.

ПРЕСВУЧЕНЕ МОШТИ СВ. ПЕТРА КОРИШКОГУ манастиру Црна Река већ више од три стотине година почивају мошти преподобног оца Петра Коришког. Ове године је на дан уочи празника светитеља, 17. јуна, на иницијативу Епископа рашко-призренског Теодосија извршено пресвлачење моштију светитеља.Након Свете Литургије коју је слу-жио Митрополит црногорско-при-морски Амфилохије, уз саслуживање епископа Теодосија и архимандрита Јована (Ћулибрка) нареченог викар-ног епископа липљанског, као и дру-гих свештенослужитеља, архијереји су уз молитву монаха и монахиња започели пресвлачење моштију. На-кон што су обучене у одежду коју су сашиле и извезле монахиње из ма-настира Кончула, мошти Св. Петра су положене у дрвени кивот, дар Дечан-ских монаха.

ПОМЕН ЗА 6000 СРБАУ Старом Броду, који административ-но припада Рогатици, 15 километара кањоном Дрине испод Вишеграда, у суботу, 18. јуна, одржан је помен за 6000 Срба које су у прољеће 1942. го-дине побили припадници злогласне усташке „Црне легије“, те освештани темељи, крст и звона капеле чија је градња почела у мају прошле године.Чин освећења обавио је свештеник Милорад Љубинац, архијерејски замјеник Митрополита дабро-босанског Господина Николаја, уз саслужење шест свештеника Митрополије дабробосанске.

ВИДОВДАН НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИОбиљежавање Видовдана на Косо-ву и Метохији почело је централном прославом у манастиру Грачаници гдје је у порти манастира Патријарх српски Г. Иринеј служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Господе Епископа - врањског Г. Пахомија и рашко-призренског Г. Теодосија и 30 свештенослужитеља из више Епархија Српске Православе Цркве. Патријарх Иринеј је поручио из Грачанице да никада не смијемо оставити земљу која је крвљу натопљена и земљу на којој се на-лазе највеће православне светиње:

„Наишао је тренутак и време слично овом времену које смо сада доживе-ли, време олује и време силе, али то време пролази, а сунце слободе за свагда обасјава ову земљу и све оне који живе на њој“.

СВЕШТЕНИЦИ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕПатријарх српски Г. Иринеј и мини-стар одбране г. Драган Шутановац потписали су 28. јуна у Дому Војске у Нишу „Споразум о вршењу верске службе у Војсци Србије са Српском Православном Црквом“. Тим спо-разумом се уређују међусобни односи Министарства одбране и Српске Православне Цркве у вези са вршењем вјерске службе у Војсци Србије. Потписивању споразума присуствовали су Епископи, бач-ки Г. Иринеј и викарни јегарски Г. Порфирије.Министар Шутановац је рекао да се тим документом у Војску уводе први пут свештеници официри, што је у складу са српском традицијом и ис-куствима савремених армија. Он је

подсjетио да СПЦ већ има офици-ре-свештенике у армијама других држава - Холандије, САД и Велике Британије.

ПЕТРОВДАН У ЦРНОЈ РЕЦИЕпископ рашко-призренски Теодосије служио је на Петровдан Свету Архијерејску Литургију у мана-стиру Црна Река, где се по традицији одржава Петровдански сабор на који се вјерни народ окупља око кивота Светог Петра Коришког.У току Свете Литургије владика Теодосије је бесједио о вјери првовр-ховних апостола Петра и Павла која није била у мудрости људској већ се показивала у сили и љубави. Вјера апостолска, коју Православна Црква неокрњено чува до данашњих дана, представља онај камен на којем је Христос саградио своју Цркву и коју ни врата паклена неће надвладати.

ПАРАСТОС У ПОДРИЊУЕпископ зворничко-тузлански Го-сподин Василије служио је 12. јула, уз саслужење свештенства Архијерејског намјесништва звор-ничког, парастос на гробљу у Братун-цу за 3267 убијених Срба овога краја.

„Данас се присјећамо безумља људског. Ни један онај који себе на-зива вјерником без обзира на на-чин како слави Бога и како му при-ступа, не би никада учинио зло невиним старцима и дјеци. Данас се присјећамо безумља људског. -Ако не опростите гријехе ближњима својим неће ни вама опростити Отац ваш небески.- У име страдалих мо-рамо опростити али као људи не смијемо заборавити зла која су се чинила кроз историјске токове на многим пространствима земаљске кугле, па и овдје“, рекао је владика Василије.

ПРИЈЕМ У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИУ понедељак, 18. јула 2011. годи-не, ставропигијалну лавру Пећку патријаршију у Метохији посјетио је адмирал Семјуел Локлир, III ко-мандант здружене команде НАТО-а у Напуљу са сарадницима, међу којима је био и командант КФОР-а, генерал-мајор Ерхард Билер. Адми-рала Локлира су примили архиман-дрит Јован (Ћулибрк), изабрани епи-скоп липљански, и игуманија Пећке патријаршије мати Февронија. 59

септем


iz ota~astvene crkve Hronika mitropolijeHronika mitropolije

Посебно је било говора о неопход-ности повратка народа на своја вјековна огњишта. Адмирал Ло-клир је са своје стране израз-ио занимање за животна питања Пећке патријаршије, свијест о томе да је заштита потребна и сада и у будућности, као и увјерење да ће и он лично и јединице под његовом командом бити посвећене заштити светиња и народа.

НОВИ ЕПИСКОП СПЦ

Велико Светодуховско славље: наречење, хиротонија и устоличење епископа Давида у граду Крушев-цу, грандиозни је и благодатни дар Божји нашој светој помjесној Цркви. Свечани чин наречења у саборној цркви Светог Ђорђа 25. јула пред-водио је Патријарх српски Госпо-дин Иринеј, уз саслужење више архијерејâ и ђаконâ. У продужетку је богослужено бденије празника Педе-сетнице, a eпископско исповиједање вјере извршено је пред сам почетак божанствене Литургије на којој је хиротонисан за епископа професор Богословског факултета у Београду др Давид Перовић.

ДОБРОТВОРНИ ПРИЈЕМ ЗАОБНОВУ ХИЛАНДАРА На лични позив Његовог краљевског височанства, принца од Велса, игуман Свете српске царске лав-ре високопреподобни архиман-дрит Методије посетио је Велику Британију и учествовао у добротвор-ном пријему посвећеном обнови Хи-ландара од последица великог по-жара. Скуп се одржао 28. јула 2011. на краљевском имању Хајгроу

(Highgrove), званичном породичном дому ЊКВ принца од Велса.Пријем је организован као део акције „Chilandar Appeal“ Друшт-ва пријатеља Свете Горе из Ве-лике Британије. На донаторском скупу је било присутно око 100 зва-ница из Велике Британије, Европе и Сједињених Америчких Држава, међу којима и десетак угледних при-падника српске дијаспоре. Присутни су били и проф. др Владета Јанковић, амбасадор Србије у Ватикану и Бра-нимир Филиповић, отправник по-слова амбасаде Србије у Великој Британији.Приход од акције је намењен опремању радионице за конзервацију икона и рукописа по којима је Хиландар познат у свет-ским оквирима и који представљају један од најзначајнијих делова његове непроцењиве ризнице.Након катастрофалног пожара 2004. ЊКВ принц од Велса је упутио лично писмо подршке братству манастира Хиландара. Принц је изразио наду да ће ускоро поново имати прилику да посети Свету Гору и Хиландар, а игу-ман Методије му је поручио да је као осведочени пријатељ светогорске монашке заједнице и Хиландара до-бродошао гост. Хиландарски игуман је у знак захвалности домаћину ску-па, ЊКВ принцу од Велса, поклонио графику Хиландара, рад непознатог аутора из Москве из 1757. године.

70 ГОДИНА ОД ГЕНОЦИДА У НДХЧланови удружења Огњена Марија Ливањска и СНД Пребиловци заједно са сународницима и род-бином Новомученика српских са-брали су се 30. јула у београдској цркви Светог Марка да молитвено обиљеже 70-годишњицу страдања, најстрашнијег погрома и гено-цида над српским православним живљем на просторима Херцегови-не, Баније, Лике, Кордуна, Далмације, Славоније...Преосвећена Господа Епископи, ви-карни хвостански Г. Атанасије и из-абрани викарни липљански Г. Јован, уз свештенство Архиепископије бе-оградско-карловачке, служили су парастос невиним жртвама усташ-ког геноцида који се догодио током 1941. године на територији Независ-не државе Хрватске.

СЛАВА МАНАСТИРА РЕЖЕВИЋИМитрополит црногорско-примор-ски Амфилохије је 13. јуна, на Духов-ски понедјељак, служио Свету служ-бу Божију у манастиру Режевићи.У току Литургије митрополит Амфилохије је у чин јерођакона ру-положио монаха Василија, сабрата манастира Подмаине.

У литургијској проповиједи Владика је рекао да је један Дух Божји, који је дао духа праведности, духа мира, духа радости, духа мудрости, Који

„је апостолима отворио језике, про-светио њихов ум и објединио их. По-стали су једна, света Божја заједница испуњена једним Светим Духом Божјим. То јединство је оно на чему се темељи Црква Христова и чиме је испуњена Црква Христова кроз вјекове“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије је 14. јуна, поводом трећег дана Свете Педе-сетнице и празника Преподобног Јустина Ћелијског служио Свету службу Божију у Цетињском мана-стиру.Подсјетивши на мисао Светог Влади-ке Николаја Жичког, учитеља препо-добног Јустина Ћелијског, да се прве двије Божје заповијести испуњавају на Христу као Богочовјеку, митропо-лит Амфилохије је у проповиједи ре-60

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

Приредио: Рајо Војиновић

као да је само Бог Који је Бог са нама и међу нама, Који се уселио у нас пун благодати, истински Бог. „Бог Који се от-крива као вјечна и непролазна љубав, не нека далека, ап-страктна љубав, него као Бог Који је међу нама и са нама, који је Емануил, у исто вријеме, тај и такав Бог, постаје човјек јер прима људску природу и даје праву, савршену мјеру људскоме бићу. Обдарује га савршенством, оним савршенством које је зацртао Бог у људској природи још онда кад је стварао човјека од праха земаљскога“.

СУСРЕТ МИТРОПОЛТА АМФИЛОХИЈА И АКАДЕМИКА СЕРГЕЈА НОВИКОВА

Митрополит Амфилохије је 15. јуна у просторијама Митрополије на Цетињу примио академика Сергеја Но-викова, једног од најпознатијих свјетских математичара.Домаћини академика Новикова и његове супруге током боравка у Црној Гори, били су академик ЦАНУ Милојица Јаћимовић, професор Природно-математичког факул-тета у Подгорици и др Светлана Терзић са исте висо-кошколске институције Универзитета Црне Горе, који су такође присуствовали овом пријему.Након што су гости, у пратњи протосинђела Кирила Бојовића, сабрата Цетињског манастира, иначе магистра математике, обишли ризницу Цетињског манастира и друге знаменитости Цетиња, међу којима и икону Бого-родице Филеримос у Народном музеју, а у манастирском храму цјеливали мошти Св. Петра Цетињског, десницу Св. Јована Крститеља и честицу Часног Крста, Митрополит и академик Новиков су водили срдачан и дуг пријатељски разговор, особито се осврнувши на положај Цркве у друштву, како на периоде отвореног гоњења Цркве у бившем Совјетском Савезу и бившој Југославији, тако и на данашње проблеме у односима Цркве и држава. Ака-демик Новиков је током овог разговора исказао своје ду-боко разумијевање и знање, како историјских околности нашега поднебља, тако и конкретног тренутка у којем живимо.Академик Новиков је измећу осталог члан следећих Академија наука: Руске, Српске, Папске, Италијaнске, Ев-ропске и Националне академије САД. Ро-доначелник је велике научне школе у оквиру које ради и група и семинар Mатематички методи механике Ма-тематичког института САНУ. Про-фесор је на Универзитетима Ломо-

носов и Мериленд и почасни је доктор Универзитета у Атини и Тел Авиву. Добитник је Филдсове медаље 1970. и Волфове награде 2005. године.Митрополит је увече у Подгорици присуствовао пријему поводом државног празника Руске Федерације, који је организовао Његова Екселенција г. Андреј Нестеренко, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори.

БРАТОНОЖИЋКИ САБОР НА ПЕЛЕВОМ БРИЈЕГУ

Митрополит Амфилохије је 18. јуна са свештенством слу-жио Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима, чиме је почео тради-ционални братоножићки сабор, који је и ове године оку-пио мноштво Братоножића и гостију из свих крајева бив-ше Југославије.

„Бог је допустио моћницима из истих центара моћи да бомбардују овај, како га је владика Раде звао народић, и 1941. и 1943. и 1944. и 1995. и 1999, али то не значи да је њихова власт од Бога“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи. „Дјела њихова говоре да нијесу по Богу и по Божјој правди и Божјем закону. Поштујемо власт, и Црква је од памтивијека поштовала власт, али је увијек, када се год постављало питање коме ће се привољети царству, знала, и она и Божји људи, да је земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека. И као што се цар Лазар на Косову опредијелио за Небеско царство, тако су се и многи људи и народи кроз историју опредјељивали за оно што је вјечно, благосиљајући цар-ство Оца и Сина и Духа Светога и знајући да се треба више покоравати Богу него људима“.Митрополит Амфилохије увече је у крип-ти храма Христовог Васкрсења у Под-горици учествовао на промоцији монографије „Манастир Морача“, која је из штампе изашла у оквиру

„Светигорине“ едиције „Немањићки мана-стири“.

61

септем


МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НАВЕЛИКОМ ПИЈЕСКУСветом Архијерејском Литургијом, коју је са свештен-ством у храму Свих Светих на Великом Пијеску, служио митрополит Амфилохије, 19. јуна је прослављена хра-мовска слава ове светиње – Недјеља Свих Светих.У току богослужења митрополит Амфилохије је у чин архимандрита рукопроизвео протосинђела Јована (Ћулибрка), изабраног и нареченог епископа липљанског, а у чин ђакона је рукоположио Младена Томовића из Бара, студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

„Ево, данас овдје, на овом светом апостолском мјесту, Господ је призвао нашег сабором изабраног и нарече-ног новог епископа Цркве Христове, новог апостола липљанског“, рекао је владика Амфилохије у литургијској бесједи.„Липљанска епископија древне Улиане је из вре-мена великог цара Јустинијана, великог законодавца, који је као хришћански владар владао Истоком и Запа-дом. Ту је он поставио и свога епископа и ево и ми данас се враћамо древном предању“.

`МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ БЕШКАМитрополит Амфилохије је 21. јуна служио бденије у ма-настиру Пресвете Богородице на острву Бешка на Ска-дарском језеру и у чин мале схиме замонашио послушни-цу овог манастира Александру, давши јој име Аквилина.

„Луди за овај свијет, али мудри за Бога, просвећени оном божанском мудрошћу – то су они које

је Бог изабрао“, рекао је Владика на-кон монашења. „Сам Господ рекао

Својим ученицима, и то понавља непрекидно

свим Својим следбе-

ницима: ви нијесте од овога свијета, Ја вас изабрах од свијета. Хришћани су Божји изабраници, а међу тим из-абраницима посебно изабрање је, ево ове ноћи, прими-ла од Господа из Његових руку, силом Духа Светога, наша новопострижена монахиња Аквилина“.Владика је ујутру у Благовјештењској цркви овог мана-стира са свештенством служио Свету службу Божију.

ОСВЕЋЕЊЕ ОБНОВЉЕНОГ ХРАМА СВЕТОГ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ НА ПАШТРОВСКОЈ ГОРИ

Митрополит Амфилохије је 25. јуна осветио обновљен храм Светог Стефана Дечанског на Паштровској гори и у њему са свештенством и вјерним народом служио Свету Архијерејску Литургију.У литургијској проповиједи Владика је бесједио о Светом краљу Стефану Дечанском за кога је рекао да је био ве-лики страдалник. „Очи су му вадили и Бог му их је враћао. И крај му је био мученички, јер је задављен на Звечану. Зато га је Господ и прославио, зато његове мошти данас миришу. Зато су, ево, и на другим мјестима, подалеко од манастира Дечани, гдје почивају његове свете мошти, подизани храмови у славу Божију и част тог великомуче-ника, краља српскога Стефана Дечанскога“.

„Ево и овдје, преци су паштровски подигли овај храм у његову част, па је и то једно свједочанство коме је овај народ припадао и коме се Богу клањао, којим светињама је служио и које је свеце прослављао. Данас кад мно-ги кажу да ови крајеви нијесу имали никакве везе са Србима, са краљевима Немањићима, владарима и Светитељима Божјим, са Пећком Патријаршијом, ево жи-вога и опипљивога свједока – спомена Светог Стефана Дечанскога на Паштровској гори“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УНОВОМ СЕЛУМитрополит Амфилохије је 26. јуна са свештенством служио Свету службу Божију у цркви Св. апостола и еванђелиста Марка у Новом Селу код Спужа.Владика је обавио благосиљање обновљеног храма и освећење новог иконостаса. Храм се посљедњих година

обнављао трудом мјештана Новог Села и њиховог надлежног пароха презвитера Станислава Татића, пароха спушко-мартинићког, да би освећењем иконостаса била завршена његова обнова.

У литургијској проповиједи Владика се осврнуо и 62

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

Hronika mitropolije

на питање језика у Црној Гори, рекавши да ћемо се наћи у ситуацији „врло брзо, да наши академици, да не говори-мо о ђацима и студентима, неће моћи да прочитају обич-не натписе на овим иконама“.

„Да и не говоримо о цетињском Октоиху. Неће бити у стању да прочитају у оригиналу Горски вијенац, јер, за-бога, то више није наше писмо, то више није наша азбу-ка. Полако, иако формално јесте, то је очевидно, идемо од своје азбуке, од свога језика, крећемо некуд у неку земљу недођију, нашу дјецу воде тим путем. То је насиље над језиком, над народом, над његовим памћењем. Али

– ту смо гдје смо. Зато је неопходно читати Јеванђеље, Марково Јеванђеље коме је овај храм посвећен, долази-ти у храм Божји и слушати оно што је заповиједио Хри-стос, позвавши своје прве ученике да проповиједају цар-ство, не земаљско него небеско, вјечно и непролазно, да проповиједају Једнога Живога и Истинитога Бога, Сина Његовог Јединородног и Духа Светога Животворнога“, рекао је митрополит Амфилохије.Митрополит је на крају додијелио похвалнице за оне који су дали нарочити допринос у обнови овога храма.

ВИДОВДАН У ПОДЛАСТВИ ГРБАЉСКОЈМитрополит Амфилохије је 28. јуна, на Видовдан, служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Подластва Грбаљска.Након Литургије је служен парастос свима који су своје животе положили за вјеру и отачаство кроз вјекове и онима из Грбља, Будве, Маина, Побора, Паштровића, Кртола и Луштице, који су 1944. године у Бару убијени од стране бокешке партизанске бригаде, због својих различитих политичких и идеолошких увјерења, а који почивају у тамошњој заједничкој гробници.Говорећи о мучеништву којим се кроз страдање и смрт задобија вјечни живот, Митрополит је казао да су сви му-ченици за правду Божју, попут великомученика косовског Лазара, знали да је земаљско за малена царство а Небес-ко увијек и довијека. „А много је оних којих земаљском, пролазном царству, ништавном, жртвују себе и свој жи-вот. Вјечност која се улила у оне који су пострадали за правду Божју је њихова побједа која побјеђује свијет и у којој је једина истинска нада овога свијета и свакога на-рода, и нашег народа и свеукупног човјечанства“.

„И данас тиранска, муратовска психологија и философија господаре свијетом, јер они који су нас бомбардовали, шта су они до следбеници Мурата, тиранина косовског? Прослављајући Видовдан, ми побједу прослављамо, побједу добра, побједу Божију, побједу љубави Божје, побједу истине Божје над лажју, побједу оних који задо-били Побједиоца и који су себе уписали у књигу вјечнога живота“, рекао је митрополит Амфилохије.Поводом Видовдана увече је у љетњој башти Дома кул-туре у Бару одржано Видовданско вече у организацији Православне црквене општине барске и Српског просве-тог друштва из Бара. Видовданско вече благословио је митрополит Амфилохије, а видовданску бесједу одржао Бошко Обрадовић, један од најеминентнијих млађих српских интелектуалаца. У програму академије учество-вали су још етно-група „Зора“, фолклорне групе „Свети Јован Владимир“ из Бара и „Врсута“ из Сутомора, гуслари и рецитатори.

АРХИЕПИСКОП САМАРСКИ СЕРГИЈЕ ПОСЈЕТИО МИТРОПОЛИЈУМитрополит Амфилохије је 29. јуна на Цетињу угостио Архиепископа самарскога и сизранскога Сергија, који се ових дана са неколико својих свештеника и вјерника на-лази у поклоничкој посјети Црној Гори.

Владике Амфилохије и Сергије су у дужем братском разговору размијенили искуства о обнови и умножењу вјере у народу, поред свих тешкоћа и изазова који стоје пред модерним човјеком.Говорили су такође о обновама и изградњи нових храмо-ва и манастира, упознавши један другога са историјатима својих епархија, размијенивши, коначно, и пригодне по-клоне.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУМитрополит Амфилохије је 1. јула у просторијама Митрополије у Цетињском манастиру примио високу делегацију Универзитета у Источном Сарајеву, на челу са ректором Универзитета проф. др Митром Новаковићем.Уз ректора Новаковића, у делегацији су били и про-ректор проф. др Стеван Трбојевић, генерални секретар Војислав Шука и њихов домаћин у Црној Гори протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајовић, парох подгорички и декан Православног богословског факултета у Фочи, који је у саставу Универзитета у Источном Сарајеву.У веома садржајном и пријатељском разговору ректор је Митрополита упознао са тренутним стањем Универзите-та у Источном Сарајеву, његовим разноврсним академ-ским активностима, истакавши и резултате досадашњег рада овог Универзитета.Митрополит је искористио прилику да својим го-стима искаже најдубљу благодарност на недавно му додјељеној Универзитетској повељи за 2011. годину „за нарочите заслуге и изузетан допринос у раду Универзи-тета“, и да искаже своје жаљење што због учешћа на Све-том Архијерејском Сабору није могао лично присуство-вати крсној слави Универзитета – празнику Св. Кирила и Методија, када му је награда и додијељена. Искористио је прилику и да упозна госте са историјатом и тренутним стањем Митрополије црногорско-приморске и уопште Православне Цркве у Црној Гори.

ОСВЕЋЕЊЕ МАНАСТИРА СВЕТЕ ПЕТКЕ НА ГОСТИЉУ МАРТИНИЋКОММитрополит Амфилохије је 3. јула, на празник Препо-добног Наума Охридског и Методија Патарског, осветио 63

септем


Hronika mitropolijeHronika mitropolije

новосаграђену цркву и манастир Свете Параскеве-Петке у Добром долу у селу Гостиље у Горњим Мартинићима.Митрополиту Амфилохију саслуживао је Преосвећени Епископ полошко-кумановски Господин Јоаким са више свештеника Митрополије и гостима свештеницима из Шапца.

„Храмови Божји су мјеста гдје се учимо Царству небес-коме, гдје се сабирамо у име Оца и Сина и Духа Свето-га, вечне Божанске заједнице, да би кроз наша сабрања у име Господње, кроз Свете тајне и кроз живљење у Христу постали једно са Самим Богом, с Њим се сјединили и по-стали једно и неразориво једни с другима“, рекао је ми-трополит Амфилохије у литургијској проповиједи. „Ето, дакле, зашта храмови служе, зашта се оснивају, зашта се граде. Ето ради чега је и ова светиња овдје никла у овом Добром долу на Гостиљу. И мени се чини да и сами назив Добри до постоји не само зато што је добар, лијеп и пло-дан, него што је онај који му је то име дао предосјетио да ће овдје на овом Добром долу нићи светиња Божја.“За настојатељицу манастира Свете Петке Митрополит је поставио монахињу Параскеву, дотадашњу расофорну монахињу Тавиту, коју је у истом манастиру претходне вечери замонашио чином мале схиме.

МОНАШЕЊЕ У ДУГИ МОРАЧКОЈ

Митрополит Амфилохије је 4. јула на вечерњој служби замонашио чином мале схиме послушнице манастира Дуга Морачка код Биоча, сестру Љиљану, давши јој име Текла и сестру Ратку, давши јој име Анастасија.„Наше сестре Текла и Анастасија обукле су се у одјећу радости и весеља духовног ради прогнања и гажења сваке туге и смутње које долазе од ђавола, тијела и од свијета, ради радости у Христу Господу у име Оца и Сина и Духа Светога“, рекао је митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи у току монашења.Митрополит Амфилохије сјутрадан је у манастиру Дуга служио Свету Литургију.

ПРОСЛАВА ИВАЊДАНА НА ЖАЊИЦУМитрополит Амфилохије је 7. јула, на празник Рођења Светог Јована Крститеља, а у цркви Св. Јована у селу Жањиц на Луштици, уз саслужење бокешког свештенства и вјерног народа служио Свету службу Божију и благо-словио нови иконостас овог храма.

Нарочити благослов за вјернике овога храма било је што је Митрополит на сабрање донио из Цетињског манасти-ра Десницу Св. Јована Крститеља, која је прије петнае-стак година већ походила овај крај.Десницу је при повратку са Луштице дочекала братија Цетињског манастира, а игуман цетињски Методије је прочитао Акатист Св. Јовану, у присуству Господина Ми-трополита.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЂУРМАНИМАМитрополит Амфилохије је 9. јула са свештенством и вјерним народом служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Крститеља у мјесту Ђурмани, код Сутомора.На почетку богослужења Митрополит је извршио мало освећење цркве и благосиљање новог иконостаса.„Није срце само центар тјелеснога, него и духовнога живота људскога“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи. „У дубинама срца је унутарње једро људскога бића у које се сабира све оно што човјек јесте и тјелесно и духовно и душевно. И све зависи од тога у каквом је то унутарње једро стању и ко обитава у том стању. У срцу човјековом или је Бог или је сатана“.„Срце је огледало. Оно је призвано да буде светионик и свјетило. Ако је оно помрачено, онда је сав човјек по-мрачен, сав човјек је погружен у таму незнања. И зато и подсјећа Свог ученика Господ, а кроз њега и нас: Чедо моје, дај ми срце твоје“, рекао је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОП ЈОВАН СЛУЖИЛИ У ОСТРОГУМитрополит Амфилохије и Епископ диоклијски, нарече-ни нишки, Јован служили су 10. јула са свештенством Све-ту Архијерејску Литургију у манастиру Острогу.„Бог није створио човјека да пропадне и нестане“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи,

„И овај свијет није створио да буде подложан смрти и ништавилу. Он овом пролазном животу придодаје, у њега уграђује онај вјечни и непролазни живот“.

„Јован Крститељ, кад су га питали ко је он, рекао је да послије њега долази Онај који је већи од њега и казао – Ја вас крстим водом, а он ће вас крстити Духом Светим и огњем. Крштење управо јесте крштење Светим Духом и водом. Вода представља оно што јесмо и чиме живимо, а Дух Свети је Онај који освештава ту воду, наше биће, који 64

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

човјеку дарује живот вјечни и непролазни. Дух који има-мо, он сам по себи није бесмртан. Али када се у њега усе-ли Дух Божји, када се запечати Духом Божјим, онда и наш живот и наше тијело постају вјечни и непролазни. Отуда облачење у Христа значи у облачење у оно што је вјечно и непролазно“, објаснио је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УЗАГОРКУ КОД ДАНИЛОВГРАДАМитрополит Амфилохије је у недјељу 17. јула, на праз-ник Светих царских мученика Романових,служио Свету Литургију и освештао обновљени храм Зачећа Светог Јована Крститеља у Загорку код Даниловграда.

У току Литургије митрополит Амфилохије је у чин про-топрезвитера рукопроизвео презвитера Слободана Зековића, пароха даниловградског.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦРКВИ ПОЛАГАЊА РИЗЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У БИЈЕЛОЈМитрополит Амфилохије, са свештенством и вјерним на-родом, је на празник Полагања ризе Пресвете Богороди-це, 15. јула, служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој. У току Свете службе, око храма је ишла свечана литија, а митро-полит Амфилохије је пререзао и славски колач.Литургијском слављу, у навечерје празника претходила је вечерња служба са петохљебницом, коју је служио ар-химандрит Јован Радосављевић, са неколико свештени-ка и два ђакона, након чега је услиједила и свечана Ду-ховна академија.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЗАУПОКОЈЕНУ ЛИТУРГИЈУ У ЦРКВИ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ГОРЊИМ БАНДИЋИМАМитрополит Амфилохије је 16. јула, на празник Све-тог мученика Јакинта , са свештенством и вјерним на-родом служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Крститеља у Горњим Бандићима, у селу Бијеле Рудине. Ова заупокојена Литургија је служе-на за покој душа оснивача, градитеља и приложника, браће и сестара овог светог храма, а митрополит Амфилохије је за душу новопредстављеног обновитеља ове цркве Љубомира Вуковића, служио и четрдесетодневни по-мен.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ СВ. СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ У МИКУЛИЋИМАМитрополит Амфилохије је на празник Светог Сергија Радоњешког, у понедјељак 18. јула, служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру посвећеном овом Светитељу у Микулићима, на обронцима Румије.За ову прилику, отац Виктор из Ростова на Дону, донио је честицу моштију Свете Јелисавете Фјодоровне.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ Г. РИФАТА ФЕЈЗИЋАМитрополија црногорско-приморска сматра за своју обавезу да у вези интервјуа г. Рифата Фејзића, Реиса Ис-ламске вјерске заједнице у Црној Гори, објављеног у

„Вијестима“, 29. јула 2011. године даде следеће саопштење:Што се тиче отворености Православне Цркве у Црној Гори за сарадњу са Исламском вјерском заједницом, увјерени смо да г. Фејзић не превиђа нашу дугогодишњу сарадњу, почевши од времена часног Реиса г. Демировића, па до наших дана, посебно што се тиче питања од заједничких интереса (доношење закона о реституцији одузете имовине, увођење вјеронауке у школе, израде зако-на о црквама и вјерским заједницама и др.). Ту сарадњу и узајамно поштовање не би требало да ремети ни разумљиво у одређеном смислу различито сагледавање несрећног грађанског рата у Босни и Херцеговини и његових трагичних узрока и последица за све тамошње житеље и грађане.Оно, међутим што је нас забринуло и што заиста зачуђује јесте Фејзићева тврдња (тешко је вјеровати да су нови-не тачно пренијеле његову изјаву!) да храм Свете Тројице на Румији „нарушава вјерски склад“ и да се он слаже са захтјевом Мехмеда Бардхија, његовог вјерника и других, да се храм уклони и сруши.Таква изјава и такав позив на рушење већ једном сруше-ног од турских освајача (1571. г.) православног храма на Румији, и то са таквог мјеста, заиста запрепашћује! Да ли се у таквом позиву садржи „елементарно поштовање двају страна једне према другој“ и да ли је то прави из-раз „жеље за сарадњом“ између Исламске вјерске заједнице и Православне Цркве у Црној Гори о којој го-вори г. Фејзић у свом интервјуу?! При томе не треба из-губити из вида да таква изјава пада у вријеме у коме још увијек зјапе необновљене рушевине бројних храмова и џамија на неким од простора бивше наше заједничке државе! Ако он то можда чини из бриге о потреби поштовања државних прописа, зашто се онда и сам жали на

„велике проблеме“

65

септем


Hronika mitropolijeHronika mitropolije

које су муслимани имали да добију грађевинску дозво-лу за градњу џамије у истом Бару, кад се и овдје ради о истим таквим проблемима? Једино што може оправдати г. Фејзића да у брзини давања ове и овакве изјаве није стигао да довољно размисли о њеној изузетној тежини и посљедицама за наш суживот, сарадњу на општом до-бру људи и на узајамно поштовање на које нас позива Свемогући Бог у кога сви вјерујемо и Његов Судњи дан који нас све чека.

Из Митрополије црногорско-приморскеЦетиње, 29. Јул 2011.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МОКРИНАМА КОД ХЕРЦЕГ НОВОГ

Митрополит Амфилохије је 30. јула са свештенством служио службу великог освећења и Свету Архијерејску Литургију у обновљеној цркви Светог пророка Илије на Мокринама код Херцег Новог.

„Ми смо се опредијелили за Небеско царство којим освештавамо земаљски живот, земаљско царство, земаљско живљење“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјерницима, „Освећујемо га, просвећујемо га и претварамо наш хљеб земаљски у хљеб који силази с неба, у Тијело Христово којим се причешћујемо на Светој служби Божјој“.

„Тим Тијелом и Крвљу Христовом се сједињујемо са Жи-вим Богом и постајемо једно и заједно једни са други-ма. Зато се и граде храмови, зато се и обнављају хра-

мови, зато је обновљен и овај храм да би кроз њега и преко њега Бога примили, са Богом се срели, да би се у њему и преко њега сјединили с Богом и једни са другима јединством вјечним и неразоривим“.

„То јесте смисао Цркве Божије Христове, Свете Богочовјечанске заједнице коју је Христос основао Својим распећем, Својом смрћу, Својим васкрсењем и вазнесењем, послањем прво Духа Свога Светога на Своје ученике и апостоле и слањем тога Духа на све Његове ученике, на све који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога у свим земаљским народима до данас и до краја свијета и вијека“, рекао је митрополит Амфилохије.Након Литургије владика је додијелио новоустановљено одликовање Српске Патријаршије – орден Светог краља Милутина, први у нашој Митрополији, Николи Ниши Гојковићу из Херцег Новог за ревност и помоћ у градњи светиња Божјих у Херцег Новом и широм православне Боке.Митрополит Амфилохије је претходне вечери у манасти-ру Дуљево замонашио искушеницу Марију, давши јој мо-нашко име Аријана. „Наша сестра Аријана је примила то име да би јој Света Аријана била путоказ, покровитељка, васпитачица на њеном монашком, свежртвеном путу, да би као и она служила Господу вјерно у све дане сво-га живота“, рекао је владика Амфилохије након чина монашења.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЗЛАТИЦИМитрополит Амфилохије је 1. августа, на празник Све-тог Стефана Високог и преподобне Евгеније, српске књегиње Милице, са свештенством и вјерним народом служио Свету Архијерејску Литургију на остацима древ-не светиње на Златици.Света служба Божија узнесена је и поводом имендана настојатељице ове светиње мати Евгеније.Владика је у току службе у чин чтеца произвео Алек-сандра Девића, полазника школе вјеронауке на Злати-ци, а у чин презвитера рукоположио сабрата манастира Стањевићи јерођакона Никона (Кокотовића).

„Ово што се данас догађа на Косову и Метохији само је наставак онога што се на њему догађало у последњих шест стотина и двадесет година“, рекао је митропо-лит Амфилохије у архипастирској бесједи сабранима на Светој служби. „И само Господ знаде до кад ће то трајати“.

„Само он зна какав је смисао тога свештеног простора, не само у судбини нашег народа, него и у збивањима европ-ским и свјетским. На Косову и Метохији се већ више од шест стотина година догађа непрекидни сукоб између Бога и сатане, између праве и лажне вјере, између добра и зла, између правде Божје и неправде“, рекао је митро-полит Амфилохије.Након Литургије благосиљан је славски колач и приређена је трпеза љубави.

ИЛИНДАН НА СИЊАЈЕВИНИМитрополит Амфилохије је 2. августа, на празник Светог пророка Илије, служио Свету службу Божију у цркви Све-тог Василија Острошког – Ружици на Сињајевини.На Сињајевини је и ове године одржан традиционални Илиндански сабор којему је присуствовао велики број људи из разних крајева Црне Горе.66

svetigora

/ 2

011

/ се

птем

бар

reportaà

РАЈО Војиновић

Ми смо вјере небоземнеПразник Светих апостола Петра и Павла молит-

вено је 12. јула прослављен у Цетињском мана-стиру. Свету Архијерејску Литургију у цетињској све-тињи служио је Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: умировљеног захумско – херце-говачког Атанасија, диоклијског, нареченог нишког, Јована (Пурића), нареченог владике липљанског архимандрита Јована (Ћулибрка) и свештенства, уз учешће великог броја вјерника.

На светом богослужењу митрополит Амфилохије је крстио малу Теофанију, кћерку Јована и Бојане Ра-довић и малу Рускињу Варвару.

„Не поводимо се за оним што прође као сенка, као дим“, рекао је у литургијској проповиједи вјер-нима владика Атанасије. „Држимо се онога што је Го-спод рекао и што су апостоли проповедали: Иштите најпре Царство Божије и правду његову, а остало ће вам се придодати“.

„Није Бог такав шкртица да нам не да, није овај свет, овај живот – деца, имање, знање… сва добра овога света нису проклетство него благослов Божји, али нису главно, и ту је мудрост да човек постави све на своје место, да се зна шта је прво“.

„Христос је рекао две речи на којима стоје и Про-роци и Јеванђеље. То је овај крст – усправно је љубав према Богу и хоризонтално, водоравно је љубав пре-ма ближњима. Једно без другога не иде, али ипак ова

хоризонтална љубав стоји на овој усправној, повеза-на у богочовечанско, небоземно јединство. Ми смо вере небоземне“, рекао је владика Атанасије.

Након Свете Литургије из Цетињског манастира је до Ћипура прошла празнична литија гдје је на те-мељима цркве Светих апостола Петра и Павла пре-резан славски колач.

Честитајући празник сабраним вјерницима и сви-ма који тог дана прослављају првоврховне апостоле Петра и Павла, митрополит Амфилохије је подсјетио да је на том мјесту канула кап њихове апостолске благодати и проповиједи.

„Овдје је саграђен храм Светих апостола Петра и Павла из кога је онда никао стари Цетињски ма-настир, а онда и овај нови у вријеме митрополита Данила Петровића, 1700. године. И све што је у овом граду краљевском никло, никло је из темеља овога храма, из ријечи апостола Петра и Павла. Из њихове ријечи чудотворне је никао и Свети Петар Цетињски, око чијег се ћивота окупљамо. Они су нам послали и руку Светог Јована Крститеља и Претече и дио Часнога Крста који су они цјеливали на Голготи. По-слали су нам и Богородицу Филеримску да заједно просвећују свјетлошћу богопознања овај град и овај народ“.

„Нека је благодарност Господу и Светим апосто-лима за све чиме нас је Господ обдарио“, рекао је ми-трополит Амфилохије.

Прослава Петровдана у Цетињском манастиру


СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског АмфилохијаТреће коло:

ТАЈНА ХРИСТА И ТАЈНА СВИЈЕТА (КЊИГА VI)ЛИТУРГИЈА И ПОДВИЖНИШТВО (КЊИГА VII)СА ИЗВОРА ВОДЕ ЖИВЕ (КЊИГА XVI)ЉЕТОПИС НОВОГ КОСОВСКОГ РАСПЕЋА (КЊИГА XXII)РАЗГОВОРИ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ, ЦРКВИ И ДРУШТВУ (КЊИГА XXVI)

рукодјеље манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: [email protected]

тел: +38267249783

Изабрана дјела

НОВА ИЗДАЊА

изашло из штампе:Манастир ДечаниМанастир ГрачаницаМанастир БањскаМанастир МорачаМанастир Арханђели

у припреми су:Манастир СопоћаниМанастир СтуденицаМанастир ЖичаМанастир ХиландарМанастир Милешева

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57

369-07-05

Documents

Часопис СВЕТИГОРА - УСПЕЊЕ 2011 - број 211