Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja i sporta

Univerzitet u Novom Sadu

Značaj igre u prevenciji i korekciji ravnihstopala

Pes planus

Student: Mentor:

Draženka Mačak prof. dr Branka Protić - Gava

1

I grupa

Februar 2015., Novi Sad

Sadržaj1. Uvod..............................................................3

1.1. Teorijski pristup problemu rada................................31.2. Problem, predmet I cilj seminarskog rada.......................5

1.2.1. Problem seminaraskog rada......................................51.2.2. Predmet seminarskog rada.......................................5

1.2.3. Cilj seminarskog rada...........................................51.2.4. Dosadašnja istraživanja..........................................5

2. Metod rada........................................................62.1. Uzorak ispitanika..............................................6

2.2. Metoda tumačenja plantograma...................................63. Vežbe za korekciju specijalizovanim elementima igre...............7

3.1. Početni položaj sedeći I upor sedeći pred šakama...............73.1. Početni stav stojeći...........................................8

3.2. Vežbe u paru..................................................104. Literatura.......................................................13

2

1. UvodU toku ontogeneze se sukcesivno smenjuju periodi, koji namodređuju ritam I tempo življenja, I koji su takođe uslovljenispoljašnjim faktorima. Svaki od ovih perioda ima sebi svojstveneforme I problem koji je karakterističan za taj period. Zbog brzogsmenjivanja ovih perioda, I problema koji svaki periodpredpostavlja (polazak u školu, dete kada prohoda, pubertet) neuočava se odmah nepravilno držanje, a što je kasnijeustanovljeno, sve je teže ispraviti, poboljšati I uspostavitipravilno držanje i fiziološke funkcije svih segmenata tela.

Naučno-tehničko doba, današnjica pored svih prednosti u smislunapredovanja, povlači za sobom prekomerno sedenje za računarom, Iigranje video-igrica, zbog čega je hipokinezija posledica, čijasu posledica posturalni deformiteti.

Igra, koja je usmerena motorna aktivnost na postizanje što boljegrezultata I pobede u toj aktivnosti, za kineziterapijupredstavlja specifično terapeutsko sredtvo koje učenike motivišei kojim se može izbeći monotonija, šta zahtevaji I principikineziterapije. Vežba koja je osnovno sredstvo i kineziterapijije sama po sebi dosadna i naporna, te ako je stalno jedan te istikompleks može značajno da ugrozi tretman jer kod dece izazivajunezainteresovanost, i i efekat njihov je znatno umanjen jer sedeca ne zamaraju i nisu u potpunosti aktivno angažovani.Specijalizovani elementi igre značajno mogu da koliko tolikoubrzaju proces, ili da ga učine zanimljivim u velikoj

1.1. Teorijski pristup problemu radaPes planus, ili ravno stopalo, je deformitet stopala, u viduspuštanja njegovih svodova, odnosno gubitku fizioloških svodovastopala.

3

Na osnovu patogeneze ravno stopalo može biti:

Urođeno (pes planus congenitus) Stečeno (pes planus aquisitus)

Urođeno stopalo svakako ne treba poistovećivati sa stopalom skojim se dete rađa, jer nakon druge godine takvo stopalo nestaje,odnosno kako dete staje na noge i počinje da hoda, masno tkivo saspoljašnje i unutrašnje ivice nestaje i formira se pravilan oblikstopala.

Urođano stopalo se javlja isključivo kao ozbiljan deformitet, gdeje došlo do promena na koštanoj strukturi, kod koga je skočnakost potpuno promenila svoj položaj, ili je nepravilan pripoj m.peroneus-a tertius-a ili uopšte ni ne postoji.

Međutim, češći je slučaj stečeno stopalo, koje nastaje u toku života i uslovljeno je dejstvom raznih spoljašnjih faktora, shodno tome je i vrlo česta pojava.

Ovaj deformitet se javlja kao poslednica više fakrora:

Rano opterećivanje stopala, dok još dete nije spremno da prohoda

Prekomerno opterećivanje sopstvenom težinom Konstantno opterećivanje stopala Slabost mišića zbog progresivnih bolesti, pasivnosti Prelom kostiju stopala, sekundarna posledica Ograničenje pokretljivosti stopala u neadekvatnoj obući

Prvi najopasnji period javljanja je kada dete pruža prve korake,sedma godina kada dete kreće u školu i pubertet.

Simptomi koji se najčešće javljaju kod dece sa ravnim stopalimasu bolovi u stopalima i potkolenicama, koji su posledicaistezanja mišića i tetiva stopala i supinatora, bolovi u

4

sacralnom delu leđa, stalan osećaj uske obuće, hronično hladnastopala, bolovi u predelu skočnog zgloba.

Stopalo je filogenetski najmlađi deo lokomotornog aparata i zbogtoga još nije prilagođeno uslovima današnjice, te i u najvećemprocentu se javlja ovaj deformitet kod dece.

Njegova statička uloga je da preuzima celu težinu tela prekoskočne kosti i raspoređuje je na tri uporišne tačke, što je jedanod razloga njegove promene, dok se dinamika ogleda u hodanju,trčanju, skokovima, kako pri odskoku gde podižu telo od tla, takoi pri doskoku gde amortizuju pad. Uporišne tačke na koje jetežina raspoređena su glavica I i V metatarzalne kosti, i tuber calcanei(2:1:3), ako stavimo uplatu 2cm težina bi bila raspoređenaravnomerno na sve tri tačke.

Aktivne i pasivne snage tela čoveka omogućavaju da deluje kaocelina skladna, održavaju uspravan stav svojom aktivnošću, kao isvaku drugu aktivnost. Veliki broj lukova održava stopaloelastičnim, i oni obrazuju svodove stopala, dva uzdužna svoda(medijalni i lateralni), i dva poprečna (prednji i zadnji) svodastopala.

Stopalo je, zbog velikog negativnog uticaja mnogih faktora,podložno odstupanjima od normalnog statusa. Javlja se najčešće uškolskom uzrastu, i uloga profesora fizičkog u prevenciji ikorekcji ravnog stopala je značajna, i u velikoj meri može dautiče na ovaj problem.

5

1.2. Problem, predmet I cilj seminarskog rada

1.2.1. Problem seminaraskog radaProblem seminarskog rada je značaj igre u prevenciji I korekciji ravnih stopala.

1.2.2. Predmet seminarskog radaPredmet seminarskog rada je posturalno stanje stopala.

1.2.3. Cilj seminarskog radaCilj seminarskog rada je utvrđivanja stepena spuštenih uzdužnih svodova stopala kod dece.

1.2.4. Dosadašnja istraživanjaIlona Mihajlović, Miroslav Smajić I Jelena Sente su špsvetilisvoje istraživanje učestalosti deformiteta stopala kod devojčicapredškolskog uzrasta. Cilj ovog rada bio je da se ustanovi odnos pojave deformitetastopala sa uzrasnih karakteristika devojčica, jer postojenejasnoće o tome u kom uzrasnom periodu se pojavljuju deformitetistopala i koje su oni vrste. Istraživanje je izvršeno upredškolskim ustanovama „Radosno detinjstvo“ na teritoriji gradaNovog Sada, metodom slučajnog izbora, na uzorku od 272 devojčiceuzrasta od četiri do sedam godina, svrstanom u četiri stratuma uodnosu na kalendarsku godinu rođenja. Utvrđeno je da su u predškolskoj populaciji devojčica deformitetipes valgus i planovalgu bili zastupljeni u veoma visokom procentu(preko 90%). Poremećen uzdužni svod stopala tj. ravna stopalautvrđen je, takođe, kod visokog procenta devojčica, ali jeutvđeno i poboljšanje sa godinama života.

6

Naime, postoji statistički značajna povezanost između životnogdoba dece i ovog deformiteta (što je dete starije, to je ovajdeformitet ređi). Ovim istraživanjem potvrđeno je da seformiranje svodova stopala najverovatnije ne završava od 3. do 4.godine, već traje sve do školskog uzrasta.Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da je deformitet pesvalgus najviše izražen kod devojčica starijeg uzrasnog doba (6 i 7godina). Deformitet „ravna stopala“ povezan je sa uzrastom, tj.što je dete starije to je pojava deformiteta ređa, što nasupućuje na zaključak da formiranje svoda stopala doseže čak doškolskog uzrasta.

2. Metod radaStepen spuštenosti svoda stopala se najefikasnije i vrlo precizno utvrđuje plantografijom i analizom plantograma.

2.1. Uzorak ispitanikaZa dobijanje plantograma je potrebna posuda sa mastilom, dvapapira i peškir o koji će deca obrisati stopala nakon pregleda.Treba obema nogama da zgazi u posodu, i zatim normalno dazakorači jednom nogom na papir i zatim drugom. Papir bi trebaloda bude hrapave površine na kojem će ostati otisak stopala –plantogram.

2.2. Metoda tumačenja plantogramaPostoji više metoda za analizu i tumačenje plantograma, i nakraju utvrđivanja stepena spuštenosti svoda. Da li je pes valgus,koji je najlakši stadium, ili pes planovalgus, ili pes planuskoji predstavlja najteži stadium ovog deformiteta.

7

Metoda ruskih autora je najprihvatljivija iz razloga zato što jenajpreciznija. Na dobijenom plantogramu se označe najprometnijetačke na otisku pete i otisku prednje dela stopala ( B, D, C, A),zatim se spoje AC i AD. Dobijene duži se podele na 5 jednakihdelova, i svaka se spoji tačka sa odgovarajućom na drugoj strani.Ako je otisak u 2/5 delu onda je stopalo pravilno, a ako je prekou zavisnosti na kom delu u tolikom stepenu je spušten i svod.

8

3. Vežbe za korekciju specijalizovanim elementima igre

3.1. Početni položaj sedeći I upor sedeći pred šakama

Početni položaj sedeći ili upor sedeći pred šakama na tlu

Izvođenje:

Prstima igrati društvenu igru (ne ljuti se čoveče, šah)

Može se crtati vodenim bojama, tako da se četkica nalazi između prstiju nožnih

Početni položaj sedeći na tlu, ili upor sedeći pred šakama

Izvođenje:

Prstima prebacivati figurica sa jednog mesta nadrugo ( u kutiju, obruč, posudu)

9

Početni položaj sedeći na stolici

Izvođenje:

Staviti loptu na dorzalnu stranu stopala, koncentričnom kontrakcijom ekstenzija kolena I statičkom kontrakcijom zadrzati loptu. Ponoviti drugom nogom.

Početni položaj sedeći na tlu, ili upor sedeći pred šakama, sunožno zgrčeno

Izvođenje:

Stati punim kontaktom tabana napoluloptu sa kramponima I I valjati stopalo po njoj.

Početni položaj upor sedeći pred šakama raznožno zgrčeno, ježić obuhvaćen stopalima

Izvođenje:

Fleksija u zglobu kuka tako da se podignu stopala od tla, I statičkom kontrakcijom zadržatiježa između stopala.

10

3.1. Početni stav stojeći

Početni stav stojeći šake o bokove

Izvoženje:

Plantarna fleksija I dorzalnom stranom stopala potiskivati loptu kad napred ali koncentričnom kontrakcijom takoda bude priljubljena lopta uz prednju stranu stopala. (kao vođenje lopte u fudbalu)

Početni stav stojeći, šake o bokove

Izvođenje:

1. Stati na loptu punom površinom tabana

2. Potiskivati loptu tako da ostane otisak

3. Spustiti4. Ponoviti isto drugom

nogom

11

Početni stav stojeći ruke na bokove

Izvođenje:

1. Potiskivati valjak punimstopalom

2. Valjati ga napred nazad3. Spustiti4. Promeniti nogu I

ponoviti

Početni stav stojeći, šake nakukove

Izvođenje:

Stati na palicu ili nešto valjkastog oblika, tako da gasredinom stopala potiskuje, Iukrštenim korakom pomerati sepo pritki.

12

3.2. Vežbe u paru

Početni položaj sedeći

Izvođenje:

Igrati ne ljuti se čoveče ili neku drugu društevnu igru protiv para.

Početni položaj sedeći (upor na podlakticama), sunožno, lopta imeđu stopala oba vežbača

Izvođenje:

Fleksijom kuka I kolena se otimaju za loptu

Početni položaj sedeći jedan prema drugom na odstojanju pruženih nogu oba vežbača

Izvođenje:

Baciti loptu stoaplima napred prema paru tako da je on uhvati stopalima. On je vrati na isti način. (dobacivanje)

13

Početni položaj sedeći (upor sedeći pred šaka) leđima jedanprema drugom

Izvođenje:

Jedan obuhvati loptu stopalima, baci je iznad glavesvom paru on vraća. (dobacivanje preko glave)

14

4. Literatura

1. Protić – Gava B., Šćepanović T., Osnove kineziterapije I primenjena korektivna gimnastika; Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja; Novi Sad, 2012.

2. Živković D. V., Teorija I metodika korektivne gimnatike; Niš, 2000.

3. Obradović B., Obradović D., Mihalj M., Anatomija čoveka; Udruženje kulturnih stvaralaca Srbije “Zavičaj”, Sr. Mitrovica; Novi Sad, 2006.

4. Čokorilo R., Pedagogija I pedagogija sporta; Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja; Novi Sad, 2012. Str.64

5. Mihajlović I., Smajić M., Sente J., Istraživanje učestalosti deformiteta stopala kod devojčica predškolskog uzrasta; Faklutet sporta I fizičkog vaspitanja; Klub podvodnih aktivnosti “Sirmium”, Sremska Mitrovica, Srbija; Novi Sad, 2009.

15