ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ЕТ DES ARTS

MONOGRAPHIES Готе DLXXXVIII

CLASSE DES SCIENCES H1'STORIQUES СОМIТЕ INTERDEМ:RTEMENTAL POUR LЋTUDE DU KOSOVO

N° 1

Dorde MikiC

LA SITUATION SOCIALE ЕТ ECONOЛ1IQUE DES SERBES DU KOSOVO AU XJXeme ЕТ AU DEBUT DU XXeme SIECLE

DE LA PROPRIETE TERRIENNE AUX BANQUES

Presente а Ја II' sc!ance de Ја CJasse des Sciences historiques, Је 25 fevrier 1987, au rapport du membre de 1'Acad6mie Radovan Samardl.iC et membre

correspondant Vladimir Stojancev!C

Redacteur

RADOVAN SAMARDZIC MemЬre de l'Academie

BEOGRAD 1988

IJNl\IERSIТY l..!8RARY UNIVERSITY OF ALBERTA

1

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ПОСЕБНА ИЗДАЊА

Књига ,DLXXXVIII

ОДЕЉЕЊЕ ИСТОРИЈСКИХ НАУКА

МЕБУОДЕЉЕЊСКИ ОДБОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КОСОВА

К:юига 1

Ђорђе Микиh

ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ КОСОВСКИХ СРБА У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА

ОД ЧИФЧИЈСТВА ДО БАНКАРСТВА

Примљено на П скупу Одељења историјских наука од 25 фебруара 1987, на основу реферата академика Радована Самарџића и дописног

члана Владимира С·сојанчевића

Уредник

академ.ик

РАДОВАН САМАРЏИfi

БЕОГРАД 198S

Издаје

Ср11с1са академија наука и ул~етностtt

Лектор Милан .Qйaailћ

Коректор Мара Голдиссајн

Технички уредни~<. Јелка По.моришац

Тираж ! .ООО примерака

ШтамПа

РО БИПА ,,Авала", ООУР "Штам11а~с", Прилазни пут Ада Хуји бр. 9, Београд

YU ISBN 86-7025-077-2

/f. ·.:"'

' '

:1 ' ' 1

''"' .:~с: \ \ 1 ~1-;,;~~ :;~Ј 1У]'! ·~,' т"

САДРЖАЈ

1 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 1

Ј. О предмету овог рада 1 2. О изворима и литератури 8

II КРИЗА ТУРСКОГ ФЕУДАЛНОГ, ФИНАНСИЈСКОГ И ПРАВНО-ПО· ЛИТИЧКОГ СИСТЕМА НА КОСОВУ У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА ЈЗ

1. Продубљавање друштвене кризе на почетку XIX века . . . . 13 2. Различит одраз танэиматских реформи на хришћане села и града 18 3. Рефеудализација турсrюг друштва под султаном Абдул-Хамидом II

и демографска кретања . . . . . . . . . . . . . 24 4. Утицај друштвено-политичког оргаашзова1ъа Арбанаса на Србе и

њИхове субјективне слабости . . . . . . . . . . . . . . . 30 5. Пореске прилике и и~rовно-правна и nолитичка незаштићеност Срба 37 6. Покушај Порте да новим. реформама поправи дРУШтnено-економ­

ске прилике хришћана и послед~ще изузимања Косова из ре-

формне акције великих сила у Македонији . . . . . . . . 43 7. У лога младотурског парламентаризма у друштвено-економском: )КИ-

в~ту косовских Срба 64

111 СТАНОВНИШТВО . 64

IV АГРАРНИ ОДНОСИ 88

1. Аграрно-имовинске прилике појединачних села а) Околина приштинСка . . . . . б) Околина Митровице (ИбарсI<И Колашин)

в) ОкоЛ1И1На Вучитрна . . . . . . г) Околина Феризовића (Урошевца) д) Околина Гњилана ћ) Околина призренска е) Околина Пећи

2. Аграрна статистика села у 1912. години

136 136 172 179 182 186 220 227

235

vпr

V ПРИВРЕДНА ДЕЛАТНОСТ

1. Утицај друштвено-економских прилика на развој косовске чар-

шије и села

2. Занатство

З. Каrшталистичка мануфактура

4. Пољопривреда

5. Сточарство

6. Шум"рство 7. Путев-и и саобраћај

8. Трговина (панаl.>ури)

9. Шире1-ье трговинских веза почетком XIX века и период солун-ске пенетрације

10. Трговински извоз

11. У возна трговина 12. Цене

13. Трговина и тргов.ш-IСI<и: развој косовских вароши

14. Србщја у трговини са Ј(осовом

15. Новчани фондови (почеци банкарства)

VI 31'ЖЉ УЧАК

RESUME ...

235

235 240 250 257 269 274 277 280

281 287 290 291 294 308 311

337

341

. ,

1 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

1. О ПРЕДМЕТУ ОВОГ РАДА

Проучавање економокоr живота и рада косовоких Срба у скло­пу :у1К1уimИх .дiРуштвено-економСimrХ: nрИЛЂЈКа и односа у турском раздобљу i!Wa вишеструк нау~чни и ,dЈруштвени значај. Оно пре свега упућује на класне моменте и 1Поучно делује на савремене класно­.;поЛЈПИqке односе и тенденције. Заанивање научног ШIСЗ!Ња !И'СТО• рије Косова на економоким и ооцијамmм односима rовори да је­,А;ИНо такав прИ1Каз може бити добра основа за савремено пои­мmье свшс процеса и збИБаЈЊа с обзирам на то да је у последње време 11Iовећано интересовмье эа iПрОШЛОСТ Косова у XIX веку у вези са националноослобоДИ1Лачюим и поЛЈИТичк.им покретима, као и за културно-просветна буl:iења.

Од почетка XJIX века до ослобоDења 1912. rодине яспод вишеве­ковне турске :ВЛа.дiаВИЈНе, на Косоау је вл~дала веома заоштре.на криза у екQ!!омоком, друштвеном и полит.1r9·ком животу. То је

било условљено 'Раоnадањем турске државе :и феудално-'ВОјне ор­rанизације, затим услед појачане експлоатације коју су врIIIИЛ'И турски аrрарни, пореок:и :и дР\'I'И државН!И орrаН'И и установе, као

и услед продора европских економоких односа и појаве ослобо­дилачко-револуционар!Пl!Х m:жрета !Меду '1tришћанrима и противак­ција :муслимана. У .контексчr таквих д'РушТвено-економоких щш­лиюа у овом делу Турског Царства, овај рад ће разматрати живот и деловање .косовских Срба, дак ће о ~рбанаоима бити реЧ само у оноликој <Мери у коликој су !Неки њихови крутови као представ­

НIЩ.И 'Владајуће .исламске вере и феудалне .државне структуре ути­цали на IПQЛОЖај Срба. Велmс:и је број облас11и ~које су издвајале српск.и народ у Турској од осталих њених народа и стављале ra у посебан пложа;ј. Ту су пре овеrа оощијамю стање, аграрно­-правни омнося, унутрапшь=оли'ГИЈЧIКИ положај, спољнопомmички <уТ1Щај, стремљења ка ослобоl:iешу и !МНОГИ дру~rи економски и со­цијалн<НЮлитички тренуци. На сушпшу 'ИСIIОЉ31ВаЈЊа друшТвеноr жююта, пре свещ у привремној делатности, превасходан утицај имала је верска П1рипамност. ЗаошrраваЈЊе унутрашњих супротно-

r

4 Друштвено-економске прнлике косовских Срба

кол<Х!!iИјална раба у roroвo свим ве!щм градоВИЈМа Тураке Исто­;;емено кад . Је пос~ала важно '11рЖ'ИШТе за пласман индустРијаких роизвода, Турска Је постала и извоЭl!!IИ{ сировина нарочито по­

љопривредно-сточарских. У таКВШЈI <Ж<>лности:ма и ~лед rrоrоретљи­б:ти српског сељака ~који због постојећщ arpap.imx односа није

о •везан и за земљ>: . и његовог преласка у привредно-пробућене Й:адове ~ развој тртовине у готово свим !Градови:ма Косова. ихов ?азВОЈ Је 111ра11Ио и 111апредак неюих заната rrошто су многе

381НаТЛИЈе морале iИАИ да пpilfЛaroдe своје производе захтевима тр­ЖiИШта или да. пропадну. У почетку IН~сељавања у 11радове, еко­IНОМОЮИ положај српсК1НХ сељака у НОВОЈ оредини био је доста те­жак, 1али је био заштићеН!Ији од на~пада разних насилm~;ка, у то време, то јест юрајем XVЫI и поч=ом XIX века, социјални са­ста,в градског станоВЮШiтва био је сличан сеоском. СтЭЈНОВiНИШТво се ба~о земљорадњам, си11НИм зана'11И!Ма и кућном радmrошћу, што Је П<?дмиривало шчне потребе домаћинства и локалног -гр· жишта :КОЈе се све више прWШ!iрИвало. Досељеници Срби су обра­Ь:иmали спахијску земљу, или су :као Ч'Ифч~ије rи напо~и радили на беГОЈ:IQкој зе~мљrи у бМli:Шни градова. Постепено су се укмучи­ва,ли у градоку привреду, а у мноГИЈМ оонатима су преузели главну улогу, Са орЈ1а1НИ0ацијом ес111афа продубљавооа је кла,сна диферен­цијација. Последице повољrииос ди11п1ТВених !!Iр'ИЛRIКа биле су брже iКЛасно диференцирање СрiПСКог граЬанства и формирање граћан­ске :клосе која 1је постала !В!1lЖа111 чинилщ у Y'КYiflJHOМ друштвено­-економском и политичко-просветном .жmюту Срба на Косову.' С друге строое, \Мада је у :граду било доста посла, представНЈНЦИ тур­ске муслиманске феудалне класе .(беговат) нису се окренули трго­ВИIНИ rи за111атству, него су радије убирали ренту и боравили у се­ЛИIМа и градовИ1Ма, или су се запошљавали у турској служби. Кра­јем XIX ·и почеЋком ХХ века, друштвени састав оµпског станов­тшrгва у !КОСОВско-метохяјским традоВИ1Ма претежно се состојао од трговаца, занатлија и интеАIИГенције коју су всliином чинили поповrи и учитељи. · Ј ачмье српског елемента у градовима, у :ко­јима су пО1Четком XIX ве.ка живеЛЈИ утлавном ТурЦ!И и Арбанаси с незнатним бројем Срба, и повећање броја градова 111ису били ре­зултат оамо Њтсовог привредно!' развоја 1Неrо и последица продуб-­љавања д1руштвено-економске !Кризе села и сељаштва.

У.:юупа111 развој ftiРушТБеНо-е!КОПОМС!Ког живота Срба на Косову у XIX веку има неколико цикличних фаза које су заmк:иле од у~ну­трщпнт:х: прили:ка Ji спољних утицаја. Почеиш напредак с краја XV1III нека трајао је до среди1Не XIX ве:ка. Био је уооораван 1И спречаван отпором турских влад1ајућих, привредних кругова, да би постао уопоренији услед :иеповољrиог rисхода који је вели:ка источна rюриза 1875-78. остаВИЈЛа у Турском Царству. Од овог доба па до краја XIX века, 111арочито од ГрЧ!КО·турског рата 1897, за Србе је

• 3 Петар Костић, Црквени живот православних С б

zово1 о1еолини у XIX ве1еу, Београд 1928, 107. ·. р а у Призрену и Ње·

.,

Уводне напомене 5

1Насту1ПИЛ0 ново пого.РШаооње друштвеио-е1Кономских щ>илика Срп­ска чаршија је била у опадању, а муслиманска у порасту'. ·

Поред погоршавмьа Ф1РУ11=еносекономоких прИЛ:й1Ка, 00 жи­iВот .IИ рад косовских Срба су снмкно утицали н погоршани полrи- · тички односи услед иачи:на ПоrртиiНе владавине и поремећаја дiРУШ• твених односа. 'Гуiроку власт на Балка!НУ највише је уздр;мало и погодило ослобоЬење Србије, а то је преостале Србе у Турском Царс1':1~у ставило у прилично тежак друштвен<МIОМП'ИЧКИ положај. Из боЈа.эни да се ослободилачки покрети против турске власти не прошире ~ н31 остале 1ужносл0Бе1Нске крајеве и зютате рају на Косову која Је и у време првог срп.ског устаЈНКа :и касније испо­љанала жељу да се ослободи и прикљу~чи Србији (с којом су юна­че биле уооостављене знатне -грrоваЧ!Ке и друте незе и од 'КОје су добијали разноврсне поmоре, од 11\i!атеријалвих до моралн:иХ и полm~и:чюих), владајући турски режИIМ Је у немоћи да е1Кономо1WМ и политичким :меrраЈМа за~уставrи ЗЗIПОЧе'I'И процес почео попуштати конзе!_:'ВаТИВНИЈм муслнмаrнсюш круrонИiМа, пре свега његовом нај­утица;IНИјем делу, све. бројнијим туrрско-арбаНаmким политичким друштвеним онаrга:ма. Било је ВИIIIIe разлога за то попуштање и пос;:већ~инање Портине особите пажње Косову. То су његова исто­рИЈОКа улога у средишту средњовековне српС!Ке државе, на шта је требало разорити 1И саму уооомену, !И због победе Турака над Ор­бима у косовском боју, као и улога коју је Косово као географ.. ско-стратешка таЧ!Ка у развоЬу овог дела Балкана добила у војно­сrратешкој политици у даљој одбрМ!'И поседа Турског ЦарсТва и очувања веза оа Босном и ХеrрцегОВИ1НОМ, његовом најистуренијом прОВИЈНЦIИјом према Bвporm. Услед оваюве важности и улоге Ко­сова још у току првог српског устанка и каонијих анексИоlНИстичких тежњи КнежевИIНе Орбије, Порта и iНОоиоци АО!Калне вла,сти - тур· ско-арбанашки феудмщи - настојаЛЈИ оу на све начине, .а 1НајВИI1IIе силом, м иа Косову и ОанџаlКiу изврше промене ет1Ноrра,фског са­става, чију тадашњу политику 1И С"Dратеrију осликава и данашња етнографска структура ових крајева. Поред већ постојећих <МУСЛЈИ· манско-арбанашкиЈХ 111асеобина одран~и:је и појачане исламизације по­четком XJIX нека, у њих 1е вршено јаче liiосељавање муслимана из •Юра!јева које је Турска :њэг.убила !И :из '\'IНУТ'Рашњих провИ1НЦија, пре свега Албаније, уз истовремено исељавање Срба и друl'ИХ Хrр!ИШ· ћаноких народа, што је у току XIX века прерасло у :историјски процес. У циљу да се измени C'l'plfКтyipa станоmrИIIIТВа и створiН одбрамбени систем, сrреД'ИНом XJIX века је 111а Косову и у поrра­ничнцм :крајеВИМЈа према тадашњој орпок.о-турској транШ!И насе­љен и знатан број Черкеза са Кавказа.• Портина демоrрафока по-

'zi АЈРхив Србије, МИД, Архива конзулата у ПРИ1I1ТИЈШ пакет IV Митро-вица, . априла 1912, бр. 1612, (у даљем тексту А.С. сви ..Р, .... ~ су п~ стаnом календа8у). • .,"_. "

с1ее з:мљ~';?д ~~fд~\; ~~.1919313i. РВ. ~~н· Ширење Арнаута у cpn-ZPaфuJ. с с б ' · • ~ r~ • • .а..к;;>~.и..1.1, еко лико питања из e'NIO­

e т. Р U]e и Маl!едонще, Сремски Карловци 1922.

r 6 Друштвено-економске II.РИЛИКе косовских Срба

~а на Косову npaneiщ је !Ј:юјавом дубоке друшгвене крнзе која Је понекад била ;щюжеm са~мовлашћем,_ што је '!!'Мало вишеструко

. штетне послед'!Ще . на м~ћуверске и нацианалне одНОСе . :који . су · се услед при<Ју11НЮt :кл:а9НШ<. н национално.;политичюих противречности све више заоиправали !Н ;прерастали у националне, верске и класне и~учивосщ Штитећи своје класне ИIIПересе и· Њ\.адајући поло, жаЈ, осе и беrОВiИ су се слу:ЖИЛIИ терорqм. да би сузбили настојања Срба на на.ционалном и соц.и:јамюм ослобоћењу. Они .се нису слу­жили само средствима поЛIИТИIЧКОг притиска него и економсюњм и ванекономОКИЈМ 111Љачкањима материјалних добара орпског· станов-1НШ11тва, посебно сељаштва, али није било поnпећено ни траћа:н­ство. Арбанашке конзервативне феудалце, су посебно узбуЬ:ивале ПортиЈНе реформе, па су стога пачеЛIИ да примењују ~масовна звер­ства 111ад :юрrшпћанима и ·муслИ!Манима који су б:И:ли. за реформу. Од навоюе слободе коју ·~ 'l\ра,жили и доносили албански феудал­ци није имао ништа ни ·арбанашки народ а камоли српски; наиме, најзнапmји број арбанашкот сељаштва је живео у истим тешким :~-рушrвено-економоким приликама у којима су живели и Срби, с Једином равлЈИКом што се он.о често оmором нзмицало законсrmм

и ванзакОl!ЮКИiМ посту~щима, То није б=је мењало заједничке ОIПШТе услове живота .већине ·косовског ста:новшп.итва, И 10ршnћана и ~муслима:на, који су били условљени истоветношћу и:ли сличнош­ћу дејстава политичюих, друштвениОС и привредних чинилаца.· На­стОјања ·арбанmnких феудалаца почщком .XIX века и каС1НИје да се ослободе :врховне ту:роке влаhи отежавала су не само политички већ и друштвено-економски.положај орпс;каг народа зато што феу­далцинисубилиослобоЬени версК'ИХпредрасуда, па стога нисунилри­энавали хришћа~нс:ки:м :н.а~роди:ма право на слободу. Придобијали су широке муслнма:нске слојеве .арбЗIНа!ШКоr дРУШтва верском !П'ропаrан­/ЈРМ и поред социјамmх противречности, ~износећи тврдњу да . њи­:хюва пропаст представља !tiрОПаст муслимана у целюни и пропаст

ислаЈМске вере. ТИме су сакрИIВали свој уоко :класни и конзерва­тивни феудалнм: illlН'l'epec .борећи се против реформи. Успевали су да знатан део Арбанаса ставе у своју службу не само у односу према :~ор:иmћансюим нароД'И1Ма у~нутар и ИЭВаЈИ Турског Царства него и према Порти ;и њеним ~рефорМ1НИ1М "Ј;аурским" акцијама. Погоршаооње положаја :юриш!iшюкщ народа у тс:жv omopa феуда­.л:аца и верских фа:наТИЧНЈИХ круrова реформама било је условљено ТИIМе што се отпор кретао од грчевитог политИ"И(.ог ·супротстављања до оружаног устанка, услед чеrа су хриш11.мш ·често страдали еко­ном.ски, али ни ·мщти ~муслимански !Народ није био поштећен.

У раздобљу после Берлинског к0НI1реса, а посебно грqко-ту~р­ског рата, друштвено-економски положсај Срба на Косову, па и IЊIИХОВИХ !Најбогатијих слојева, нарочито је поторшавала активност турс:к.о-арбаiНаmюих Круi'ОВа на јачању СiВОјих економсюих и политич­:юи~к Ш!Тереса, Пропа:гаЈИДу 111а јачању улоге и .напретка муслиман- · ског дела становништва водили су арбанашки богатији кругови нз

КАаСIНО-«ЮЛ!/iТИЧЈКюс разлом, нарочито онај део код којег .је настало

i ,)

:'i

У вОдне напомене -. 7

национално.;политичко освешћиваЈЊе.6 Нар\'1(.у муслиманском друш­тву у односу на Србе и на продуi)љавање друштвено-политичке и економске ~кризе мећу Србима iИIШЛа је и Портина политика према :~орнш11.анима yomuтe. После Берлинскот ·кО1НГреса, Порта и султан Абдул Хамид П в.ратили су се неупадљиво, из !Мећународних об­эира, старој политшџr промене еmшчког састава Косова, али сада не првенствено ради очувања територијалне :везе с Босном, коју је Аlус'11ро-Угарска окупирала 1878, 1Већ првенствено ради очувања Македоније у 'Којој је дошло до јаЈЧања ЈОРИШћа~Нских ослободилач­ких покрета уз истовремено јачаЈЊе утицаја балканских држава. Султан је применом полити:ке панисл:амиэма настојао да расели Србе :на Косову и да уместо њих насели Арбанасе из. новоослобо­ћених крајева Србије и Црне Горе, 'Као и ~муслимане исељене. из ок<упиране ·Босне и Херцеговине. Овим ја1ЧаЊеМ · муслиманско-арба­нашкоr елемен'l\а на Косову, султан је_ створио тампон-брану према Македонији да б;и помоћу ње 111а Косову ооречио продор Србије прем·а Македонији. Истовремено би Арбанасе 'КонцентрисаЈИе на Ко­сову постепено спуштао у Македонију.7 Услед такве Портине по­лити:ке дошло је на Косову .до завоћеН>а система са~мовлашћа чији су ноаиоц;и постал;и конэерва'ЈЈИЈВНИ феудалЈНи кругови са снажним економским, IПОЛИТИЧКИМ и 1Вероким утицајем на свеукупно турско­-арбанашко друштво. То је !И!М'<!!Ао ;Wбоке е:к.ооюмске последице за Србе и у селу и• у граду . .На чифчи:јс;ким И!МаIЊИМа су повећаЈИе обавезе према ЗЈГаЈМа, а у граду су боЈкотова:ни српск;и трговци. Дrруш'11Вено-еюономкжи и ПОЛЈИ'ГiИјЧ'КЯ положај Срба погоршавало је и њихово непрестано исељавање, што је поrаћало и пољопривреду и чаршију у целИIНИ. Преостали Срби су покушали да овоје еко­номске поэи;ције заштите осниваЈЊем .новчаних фондова, и · то у виду црквених каоа, што је •у Тад'!IШЊIИ!М турским условима било јеДИ1110 !Могуће. Ти фондови су предС'l\ављали прве обли:ке и били база за !Касније бшнкwрство на Косову.• МеЬУ11ИМ, од те активности је највише. користи имало крупније српско .граћанство окупљено око црквено-школских општина и српског конзулата, чијом потпо­ром су 111еКИ од ових фондова и оснивани. СИ'l\нији трговци, за­натлије и ш:и~роки нароюи слојеви су и· даље социјално пропа­дали, а посебно је назадовала по.љопр;ивреда услед све већег за­ОIIГI1равања ЧИТЛучlКИХ агрЗЈРНИХ односа 1И небриге ту.реке државе за њено унапре15ење. За време ту~роке владав:и;не на Косову 1НИје дошло. до развоја· индустријске ·1П1рО1ИЭВодње; IОНа је у последњим деценијама настајала ry облик.у .ШШИТал'истичке IМаЈИуфактуре коју је ка:рактерисам ради~ с 111еэнаТНИ1М бројем најамних rрадНИЈКа, с тиМ Што се у Н6Кi111М радило под условима сЛИЧ'НИ!М чифчијоким

6 Петар Костић, Просветни и ЈСУЛтурнu. живот православних Срба у Призрену и њеzовој околини у XIX и на почет•r.• · ХХ века Скопље 1933 105-106. . "" . • '

7 АС, МИД, ППО, 1905, ред 117, ПршитЬlна; 27, јуна 1905, бр. 671 (2869). 8 М. Гавриловић, Развитак: банкарства и привреде у Јужној Србији,

Скопље 1931.

8 Друшrnено-економске прилике косовских Срба

обавезама 111а селу.• Све је то водило ка одумирању застареЛИIХ друштвених односа ' и постојећеr система власrn и вукло у са­временије односе. ОНЈи су деЛЋIМWIНо бил:и и оствареНIИ, после ус­пеm балканских савезника 111 ратова из 1912. rомине против T'fPOKe.

2. О ИЗВОРИМА И ЛИТЕРАТУРИ

. У досадашњој историографији у 'Вези са Косовом преовладало Је интересовање за !Политичко-национаА!На питања у односу 111а дру­штвеnю-економока !ПИТања. На уомерења истраживача на национал­на !ПОЛИТИЧКа mrraњa у циљу ослобоћења нација уmцало је н веће ботатство архивске граће о тим питањима. Док су извори, поготово ЗВ31Н:ИЧiНЈ!ос турсжюс власти и подаци сЗЈВременика за дру­штвену и привредну историју .косовског становништва И: њихове проблеме доста оскудни !11 разба:цаЈНи !ПО многим архивским фондо­вима~ дотле су подаци о етнографији и политичко-дипломатским ~Јама разних европских држЗЈВа доста богати. Богатство граће Је !ПрОНС'ШЩало из степена интересовања разних фактора првенстве­но за косовске полиТИЧЈКе прИЛl!!Же пошто је код Срба у средишту активности била борба за наrционалrнО-!Помггичко ослобоћење. Ос­кумюст извора ·о економским iПрИМ!;КЗf/>/!а mrje условљена једино слабијим ИЈНтензитетом шпереоовања апољrнополитич:ких чинилаца за ове пр~е него и чињеницом :л.а су у привред'Ном жmюту

споро настајале промене. Уз јачање домаnе активности за економ­ским ншtредов31Њем јачаА!И оу 111 апољrно 111нтереоовање за друштве­но-економски живот и улога у њему 11юстојећих друшrвених сло­јева. Ћиме се повећавала и бројност вес11И о О'1!ИМ питањИЈМа,

Архивској граћи, оновременој штампи и ~ЛИ!ЦИ'Стици - че­сто настам.м са одрећениМ интересовањем и политичким циљеви­ма у . заоштрен:и;м и противре<шmм односима - мора се прићи са

пуно умешнос'11И, али и с веЛИll<IИIМ напором у прикупљању. Опрез­

ност 1ПрИ преузимању садржаја !11раће 1:11роИЗИЛ!аЗи из њеног једно­смерног :ИЈНтереоовања за хришћансm народ под ~цима. Узроци тешкоћа хришћана 1НИСу прип:исиilа!НИ једино поЛИТИЈЧком воћству и заступницима ·класне и политичке моћи муслимана него често и IМ"!СЛИ!Манима у цеЛИIНИ, мада су и саЈМЈИ живели у тешкИIМ друш­

твено-економоl<G!М и неорећеНЈИ1М политичким nриликама у односу на овоје феудалне и поЛIИ'11И'ЧIКо-уnравне господаре. На питања друш­тве111ог живота Срба указује граћа домаfiе косовске провенијенције, о чему су информације упућ:њвrоrе ЗВЭllШЧН!ИIМ турским вла.стима и заинтереООВЗЈIПilМ опољним фактОiрима, те . домаћа и страна публи­цистика и путоmки. Ови подаци за прву половину XIX века од­носе се претежно на праћење остварења Т'\"Р(Ж1ИХ реформи у од­носу на хришћане и реаговање мусЛЈИМана <На њих.

Од необјављених историјских извора коришћени су углавном ДШIЛоматски извештаји из архива у Београду и делимично у Бечу.

• АС, МИД, ППО, 1905, ред 647, Припrmна, бр. 371 (1528).

.,

. ' i

\ 1

':· \

Уводне напо1\1ене 9

Сходно свом превасходном интересов31ШУ за национално-полиtичке пр!ИЛИКе, ни српска ни аустроугарска дипломатија на Косову нису поклањале посебну пажњу и rна ОАГОВарајући начин, нарочито у почетку, привредном жююту, Ипак су понекад у своје извештаје уносили iИ ту област, уколико је 111еко привредно питање ПQСТО­јало, проблем ширих размера и у.колико ·су о томе добијали из­јаве и жалбе од домаdшх муди, И аустријски и српски конаулоки извештаји су временом постајали ове обИЈМнији у ве3И са вестима о тим !ПИтањима, а и сами .конзули су учествовали у тим напо­

рима. То је нарОЧЈИто карактеристично за привредну делатност на

образовању новчаних фондова. Подаци !Који •говоре о пољоприв­Ре.АИ и аграрно-имовинским односима (до . сада нису коришћени) имају интересантан и орга:низован настанак. Наиме, после доласка младотураюа на власт 1908. и nроглашења уставности у Турској, чифчИlје су поново покренуле питање аграрних односа. Уплашени да ће младотурци на основу устава укинути феудалне аграрне од­носе и тиме =етити њихове економске и класне интересе, бројни арбанашки земљопоседници су почели да од својих чифЧiИја траже потврде (уговоре) о беговској правној својини земље коју су обра­ћивали. Пошто су чифчије одбијале да дају такве потврде, то су често биле протерива:не са !ИМања, Погоћена тиме због досељавања избеглица, српска влада Је 1911. нареми:ла свом конзулату у Приш­тини и цариницима у Рашкој и на Јавору да изврше попис орп­ских домаћинстава и И4!Хових гоаподара са увидом у мећусобне 0Д111осе и обавезе. Кад је такав док,уменат био готов 1912. године, требало је да послужи у три сврхе: прво, за демарш код Порте да престане прогањање Ср!ЮКiИХ ~ја; друго, да се добије увид у имовно стање сељака у циљу њиховог искоришћавања у пред­стојећем ра"ГУ против Т"!Рака, на којем је у то време дипломатсК!И раћено; треће, да се ви.л.и број расположивог људства за ~енту­•ал;ну мобилизацију у позадини после надирања српске војоКе у Турску. Мила,н Раюић, тадашњи српск.и •конзул у Приштини, ста­вио је захтев своје ·владе у. д'УЖЈНост српским учитеЉ!ИМа и свеш­теницима. Они су на посебно пр:иnремљеним формуларима обрадили стање на терену, и приложили опщирна објашњења, улазећи У прошлост онолико колико су се сећали најстарији људи у селима. Та акци:ја је обављена у више од 230 села ;на Косову.

Драгоцен иавор за друштвено-економске прилике на Косову, за живот и рад Срба представљају и домаћа гласила Цариzрадс~си zласни~с (1895-1908) и Вардар {1908-1912). Мада су ови листови као и сва штампа тоrа времена били заступници уских национал­них и ооцијалжхюлитичких интереса, они су Шiак доносили број-111е вести о активности свих слојева орпоког друштва на привредном напре'Г&у и нароД1110Сној политици, у, чему су посебно биле анга­жовrоrе воће српске чарi!IШје и чорбаџије. Иако су првенствено би­ли заинтересовани за унапрећење властите привре.А<не делатности и за СТВ'<l!рање ШИРИХ простора, .повољних политичких услова за рад, о~;и су ипак представљали значајан извор не само привреде у чарщиЈ:И - занатспщ и тргОВИЈНе - 111его !11 за у.~ друштвено-

10 Друштвено-економске прили.ке косовских Срба

-економску активност. Испољена је брига и iia сеЉа=во и његаве 1Недаliе у Постојећим.. феудаЛЈНим wрЭЈри;ИЈМ односИма, јер је. и тра­ћанство било погоћено 1НеразвИ1јеном nољОПривредом и зеленаiirе­њем сТранш: банкарских кућа и неких домаћих 'феудgлаца. У .раз­добму ~младотурског mрламенtаризма, српска интелигенција је иЗ нацио:нално-полИТИЧIКИiХ интереса окупила српски НаiрОД у Турској 1909. rоДИЈНе у новостворену ;,ОргаЈНИзацију отоманских Срба", што је п:редсmвљало врхунац српског организовања у Турској · у току њене .владавине !На Бал1кану. Она је ПОК"fШала да се у споразуму с нови'м властодршцима rреше сва српска друштвено-економска пи­тања и тешкоће, али у томе mrje успела. И сама је била ·жрт·ва турокоr :национализма и ~младотурске отоманизације, од чега ~е 1На­рqчито страдало српско сељапtrво · због 'Нове Пор11ИЈНе пореске l!IO·

л~rгике. Сем домаће cpricкe штампе у Ту.рокој, и штам.па у Бео­граду је 'И.а пример, Трzовински zласник, Политика, Вечерње ново· сти и друга - доносила вести · о nривредниiМ приликама !На Ко­сову. Објављивани. су редакцијски коментари и доrщси проове'l1НЈИХ радника, али н обичних гrраћана ·са Косава. Више радова у првим годинаrма после балканског rрата објав'или су економски стручњаци у часопису Економист, у време када је питање укључења Косава у привредни аи:стеlм КраљевИ'Не Србије постало економоки и IПОЛИ· тички задатак. Премда су ови · радови служили за об:wештења, они су ИЈПак ИЈМали и !Научни приступ и научни садржај.

у досадаrшьим, ИЈСТОРИ()rrрафо!тм радавима о овим питањима, наЈ)V!ање је разматрано стање друштвен~ономаких односа косов­сюих Срба у првој полоmш:!! :и среДИЈНом XJIX в~ка. Оно што су 0 томе написаЛЈН дома.ћи љуми тога времеЈНа НИје раћено за на­уку, !Него као док"!'Мент 0 сопственим. недаћама .. Података о тим питањима •има код Серафима Хаџи-Ристића10 и Тед~ Јуриши­ћа" старешина манастира Високи Дечани, затим призренског тр­говда Симе Авраrмювића-Игуманова12, · те путописним · запаж~~ма Милоша С. Милојевића" и истра;юивању Панте Срећковића .· Од страних аутора занИ!Мали су се за :косовска питања· АусТријанац Јозеф Милер", турски војни лекар у Пећи 30-mc rодuна, Немац ЈохаЈН. Георт .Хан" ~руски конзу<t1. у Окадру и Призрену Иван Ја­с11ребов•1, руски к~зул у Сарајеву fu\.е~анд"'Р Г1ИЉферДИ1Нr18 , Фран-

10 Пла<t Старе Србије, Земун 1864. 11 Дечански првенац, Нови Сад 1852. , 12 Садање несретно стање у Старој . Србији и Македонији, Ј;еоrрад . 1882. " Путопr.iс дела праве Старе Србије (1), Београд 1871. 1' Владике фанарuоти РашЈСО'призренске епархије од 1818-1854. ' zодине.

По неиздатим документима 1, Беоrрад 1881. · · . 1.3 Albanien, Rum~lien, und die Osterreichisch~montenegrinische Griinze.

Праг 1844,. 1

.

· 10 П)iтовање кроз nopeчimy Дрина и Вардара, Беоrрад 1876. . .. 11 Стара Србија и Албанија ~ Споменик СКА, XLI), Београд 1904. 1s Путовање по Херцеzовини, Босни и Старој Србији;' Сарајево~ '1972.

.•

У водне ~апомене ' 11

цуз. Ами Буе19• V најновије време је Владимиrр Стојзнчевић20 обра­~о д~руштвено-економске nрилике на Косооу у склопу у:куnних ЈЖНословеноких народа Ту,рск.ОIГ Царства у раздобљу од Једре:нс:коr уговора о миру до Париског кО11Ш1Реса (1829. до 1856). Ивузима}ући ову стумију, ~руга .половИЈНа XIX века још није добила савремену интерпретацију друш11Вен<>-1жономскоr живота , Срба иа Косову,, ма­да она, за ра3Л!ЊЮу од прве полоВИIНе века, има знатно шира. са­

времен·а 1историогrрафака и IП'l/'блицистичка обавештења, а та:коће су боmтији и истор:Ијоки извори. Ту су пре свега радови српских конзула у Т'У'РС'Кој: Бранислава Нушића21, Тодора П. Станковића", Ивана Иванића", Свете Си~мића24• Фактографски и статистички по­даЦ;И за 1п1жвред1На питања дати у овим радовима заслужују по­верење у оној мери 'У 'којој је била mчна турска званична статис­тика коју су !Користили.

О друштвено-економским и поЛ1И11ИЧКВм 1Прилика.ма на Косову у заврш1Ном раздобљу турске власти []]Исали су каС1НИје оавремени­ЦiИ и учес111ИЦи у тим збива~wима са Косова и орпски политички и на\тчнИ радници. Ћ1!Кви радови Петра КостИ:ћа25 , Милоша Ракића", Милана Чемериюића21, П. Бал.канског", Мил. Николајевића", Мих. Гаврил0вића30, Јевте Дедиiјера31, Миливоја Савић"132, Мш:~ Димитри­јевића", Косте Н, Костића34, А Тодоровића35, Јована Цвијића38, Ми­ла'На Комадинића37, Гл:ише Елезовића", Миленка Филиповића", Ми-

1• Die Eиropaische Tiirkei {La Turquie d' Europe, Paris 1840), 1, И Wien 1889. · 20 Јужнословенски наро'Ои У Османском· царству од Једреf/.скоz мира

1829. до Париско~ 1<онzреса 1856. zoдriяe, Бео1'ЈЩД 1971. 21 Косово - опис земље и народа,·. књиrа I, Нови· Сад 1902, књИrа 11,

Нови Сад 1903 .. "П<;тне белешке по Старо/ Србији 1871-1898, Беоrрад 1910. " Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и· XIX веку, Беоrрад и

Нови Сад 1902. · ' 24 П. ()рловић (Света Симић), Питање о Старој Србији, Београд 1901. "Црквени . живот православних Срба у Призрену; Просветни и ICJIЛ·

турни живот православних Срба у Призрену ti њиховој 01<олини. " Трzовина у XIX ве1<у, Сrюме!riпщ 25-rоАИШњШ(е ослобоћења Јужне

Србије 1912-1937, Скопље 1937. · 21 Трzовина, занатство, индустрија и кредитне установе од 1875-1937,

Споменица 25-rодищњ>Ще ослобоћења ЈуЖЈНе Србије. :в П. Балканоки (Михаило Ристић), Кроз Гроб/Ье - опажања и белеш­

ке приликом путовања кроз српс>;е земље оод Турцима, Дело 1894-96. " Северна Стара Србија, Бе~>град 1882. ао Дривреда Јужне Србије, Скопље· 1933; Развитак ба11карства и прив-

реде. у Јуж11ој Срби/и.' ' · · · ' . ' · 31 Стара Србија, zеоzрафска и етноzраФска сли1оа, Београд 1912; Нова

Србија, Бео1'Ј'З!д 1913. " Наиiа индустрија; занати и трzовина, књ. VI, Сарајево 1924. " Привреда и трzовина у Новој Сtiбији, кЊ. 1, Београд 1913. " Наши нови zрадови на Jyzy, Београд 1922. " Спољна ,трzовина прr.iсаједиiье.шх области, Београд 1914. 36 Основе за zеоzрафију 'и 'zeoлojujy Македоније и Старе Србије UI,

Бео1рад 1911., . . ' ' ·.. ' " Аzрарно-правни односи Нове Србије, Београд 1914. · 88 Речник косовс~со..метохијскоz дијалекта, 11, Београд 1935, " Етничке прилике у Јужној Србији, Сооменица 25-rодишЊ!Ще ослобо­

ћења Јужне Србије, Скопље 1937; Хас под Паштриком, Сарајево 1958.

r 12 Друштвен<>-економске прилике косовских Срба

Аисава · Лутовца40, БраЈНИСЛ!l!Ва Недељковића" !И Атанаои:Ја Урошеви­ћа". Њихова сазна:ња су представљала достигнућа wи:хових времена у служби тадашњих политичких циљева. ЗначајlНИје место у овој групи научних <радЈНИка За'1/3И1Ма Атанасије Урошевић; он је још пре !Педесетак rоАИна· и'опЙтивао !На терену етноrрафско-а~нтропоrео­графске прИМП<е, обрадивши Косово у целини !И по !Поједшmм ме­стима. И у <ранијим и у касниј;им радовима је знаТIНУ пажњу по­свеmо и економском животу. Нека питања о друштвено-економ­ском животу Косова илм косовских Срба обрадили су Владимир Стојанчевић", Богумил Храбак44, Борће Микић45, ВлаДИМ!Ир Бован", Видосава Николић-Сrојанчевић47• Недавно је изашла из штаЈМПе књига аутенТИЧ1НЈИХ казиван.а о животу косовских Срба од старог учитеља Јанићија ПОП:овића :из Грачаmще.46 Прошлост из Ж!Ивота и рада косовских Срба није изучавана у <радовима косовских Ар­банаса.

40 Гора и Опоље, антропографска исmrтивања, насеља и порекло ста­новншnтва, књ. 33, Београд 1955; Ибарсrои Колашин, Српски етнографски збор­ник LXVII. Београд 1954.

•• Историја баштинске својине у Новој Србији oi:J краја XVIII ве~са i:Jo 1931, Београд 1936. ·

" Косово, САНУ, :Београд 1965; Горња Морава и Изморник, Насеља, књ. 28, Скопље 1935; Гњилане, Гласник Окопског научног друштва, књ. 14, Скопље 1935; Јањево, ГласЈЩК. Скопског научног друштва, књ. 14, Скопље 1935; Качаник, Гласник Окопског научног друштва. књ. 11, Скопље 1935; Ко­совска Митровица, Глаоник Етноrрафскоr ин:ституrа САН, књ. 2-3, Београд 1957; Липљан, Антропогеографска исrраживања, Гласниrс Еmографскоr инсти­тута САН, књ. 2-3, Београд 1957; Приштина, Антропогеографска истражива­ња, Зборник радова Етнографског института САН, књ. 2, Београд 1951; Шар­планинска жупа Сириниh, Годшпен зборниrс на Филозофскиот факултет, Скопље, 1948; Урошевац, Гласник Скопаког научног дРуштва, књ. 15-16, Скоп­ље 1936; Вучитрн, Гласннк Скопског научног дРуштва, књ. 19, Скопље, 19~8.

" Друштвено-политичке прилике међу Арбанасима у Косовском ВИЛаЈе­ту на почетку ХХ века и аЈј>баиашк.и отпор против турских реформа 1902/1903. I. С" књ. XI, БеоРЈ>ад 1961; Прилике у Западној половини I{ос0вског вилајета према извештајима аус'I'Ј>ОУГВрскОr конзула у Скопљу 1900. и 1901. године, И. Ч" књ. XIl-XIII, Београд 1963.

" Почеци банкарства на Косову, Историјски гласник 1-2, Београд 1982. 45 Привредно-имовШLСЈСе прилике и становништво Средачке Жупе кра­

јем Турске владавине, ГоДИШЊIШ< Архива Косова X-XI (1974-1975), Пршn­тина 1979; Срби у Турском Царству - Политичка, културна џ привредна· стреМљења, Историја Српског народа, књ. VI/1, Беотрад 1983.

" Јастребов у Призрену. Културно-просветне прилике у Призрену и pai:J pycicoz конзула И. С. Јастребова у дpyzof половини деветнаесто~ века, Пр1Ш1~ mна 1983, 1-267.

" ВИдети: Српска пороi:Јична зai:Jpyza у метохијским селима, Г ласииrс Етнографског института САН, VII. Београд 1958; 1-13; Исrо, Бра~с icoi:J Срба у Метохији (околина Пећи). - ЕтиолоПП<И прегл~д. 3, Београд 1961, 59-104; /lрилози из нароi:Јне медицине у Поi:Јрими, Гласниrс Еmографског институ;rа САН, I-III, Београд 1957, 565-583; Исто, Прироi:Ја у веровањима и обичщи­ма у Сретечкој Жупи, Гласник ЕИ САН, IX-X, Београд 1961, 113-137.

•• Јанићије Поповић, Живот Срба на Косову 1812-1912. Предговор Вл. Бована, Београд 1987, 1-400.

!

П КРИЗА ТУРСКОГ ФЕУДАЛНОГ, ФИНАНСИЈСКОГ· И ПРАВНО-ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА НА КОСОВУ

У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА

1. ПРОДУБЉАВАЊЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ НА ПОЧЕТКУ XiIX ВЕКА

Освит XIX века донео је нету-рск.им народима 111а Бал:канском полуострву почетак иационалнореволуционарних кретања и соци­јалаmх превирања, а турс.кој цен11Р0.Л1Ној iВЛасти доста политиЧЈК.ИЈх тешкоћа. Иако средишна турска прщmнција и некад централна област српске оредњовековне . државе, Косово је било изложено М'НОI'ИiМ кретањима. О.еде је Порта 1111Мала потешкоћа од почетка сво­је власm. Њен!И нСiсиоци, месне тимарЛ!Ије, још су крајем XV века не-радо извршавале своје војне общвезе. У дефтеру Вучитрна, на пример, забележено је да оу били чести случајев!И неодазивања по­зиву у рат, избеrаrва:ња омотре И самовољног· одрицања ·од тимара, и то читавих група, како. муслиманских џелебџија тако и хришћан' ских спахија, ~којих у почетку IНИје било много у однооу !На број насеља. Област Бранковића имала је 628 села, а њ~но средиште град ·Вучитрн око 200 кућа, Град је пршrадао хасу Илија~ега, сина БЭЈХШтаијс-аrе. Приход Вучитрна изнооио је 45,186. акчи; Ж!Ита је I!p()(lfЗВODeнo 1.300 лукна. За градску привреду Вучитрна било је особейо да је !111Мала · 7 кожухара, З .ковача, 2 месара, 2 мајстора; 3 обу1;ара. ПрИШТИЈНа, у •Којој је била извршена знатна исламиза­ција, појављивала се као трг !На 1Који је знатно деловало ново уре­ћење.1

Продирање робно<Новчаних односа у Турску од краја XVI ве­ка н !РазвОј градске привреде iИ'З!\ЗваАИ су нове промене у друштве­ном положају .!Нетурокоr становниnrrва, раје. Она је све јаче вези­вана за земљу, а тиме :и ·све већу завИ'С'Ност од опахи}а ··путем стал­ног повеђ.ања сељачких дажбина. Истовремено је турски тимарски систем. све :више уситњаван у 0Д111осу 111а некадашње :крупне мана­

стирске поседе !И поседе феудам~е српске властеле, који више нису биљи погодни за привреду !Већих rраэмера. ПоловИ!Ном ХVП века би-

1 Н. Филиповић, Поzлеi:Ј на османски феудализам (са нарочитим об· зиром на аzрарне оi:Јносе), Сарајево 1952, 121, 124-126, 167.

"' '! '

r 14 Друштвен,,..,кономске прљ\Нке косовских Срба

ло је само у вучитрнском санџаку 317, а у призренском 225 тимар­ника2, док. су у 111очет.ку турске власти била поэ~шта само четири хаса: ИлиЈас-бега, његовог •брата Мухамед-бега, Субаше-лаба, Чаш­нигер Мухамед.бега, субаше Мораве, и хас Касим-бега, субаше Но­вог Брда•. Срби тимарлије господарили су на не~тм српским селима у Гори код Призрена оА'Мах после 1455. године, првенствено О1НiИ1М :који су до тада били манаС'11ИрСки феуди. Српока тимарска села давала су поје,АЈИЈНаЧЈНо приход од ЗОО до 500 акчи.• У пећком кра­ју помињу се :као СПа%Нје ови Срби: РадiОСЛав, Радован, Милош, Пе­тар, д:Рагутин, Радисав, Симон и Бур:ища.'

На стварању кpyirnmx лена и укључивање хришћана у ред спахија утицала је у 111очетку турске ·владавине аош незнатна исла­мизација, нарочито изв~ градских средишта. Муслиманоко станов­иишгво на селу јавило се најпре у МетоЈ<Ији (код Пећи) и у се­лима поред Лаба, са 1110 о:ко 250 к"{ћа.• Касније, у XVJ а нароtmпо у ХVЫ вeity, исламизација је ШIТензиВИ1ра1На и у неким деловима СредЭЈЧКе тупе, код Призрена. Овде је то било узроковано жељом за ослобоћење од харача :и:. за слободнији живот .под ТурЦ1ИМа.7

Услед све већих фиска,лних ~тева тур~же вла~;m неки хриrщ­ћа1Нс1щ друштвени слојеви ()СИ1М излаза у исламизацији, почињу да пружају отпор властима. такозваном хај,щчијом, која се најпре јав, ља ;код Призрена, Бањске и Пљеваља.• У !]ри:шmнс;ком :кадилуку !И околним местима Србије !И .М:а~кедоније јављају се 1583. године раз­бојнЈЩИ, који су врпщлм наоиЉа над рајом и путницима. турСка :~~даст је нареЬивала да се овакви баЈНдити хватају и :казне по ше­ријату .. Већ :и:дуће ГОД'liНе 31;1Щ1 Али штиmо је скопски. и призрен­ски санџ~. БИЛ:о му је нарећено да од' раје не сме ништа беоплат­н~ да узима. Скопском Јусуф-бегу, због анархије око· Качапm:ка, нареЬено је 1586. да у Кача,ни:ку са11р11~ тврћаву. Он ју је nодиГа() 1.590. године.• · · .. '· , .. Погорш,ав;зrњу друштвено-економских прцл.ика на Косову . до­riр~и!носило је насиље спахија и, кааније, '\!СТан6во~ ајана. Сnахије и друге по~ашћене на,си.лнике ;којИ су некад. предста:в4>а:лн осноо­ну сна;гу. поретка, све више је опседала тежња за заузимање бољих позиција у економици 111 власти. Још у првој половини XVI !Века

2 Н. Вучо, Привредна историја Србије (до прво~ светско~ рата), Ј3ео. rрад 1955, 128. .

3 А. Урошевић, Први rypciш спахилуци на Ко~ову, Глас САНУ, књ. 20, Бео~рад 1978, 232.

• М. Лутовац, Гора и Опоље, Насеља, књ. 35, Бео!1рад 1955, 239.-' М. Комадинић, Аzрарно-правни односи Нове Србије, Београд 1914, 23-

-24. • А. Урошевић, Становништво Балкtµ<Скоz полуострва у првој поло~ини

Х V l века, Зборник ьщ.о,ова Етнографског 'ИНС11ЈIТУТа, књ. 4, Београд 1962, 133. 7 В. Радован:овић, Средска, Нар~на енциклопедија, Срrtско·хј>ватско-сло-

веначка, Ст. Станојевић, књ. IV, 334; · 8 М. Филиповић, Етничке прилике у Јужној Србији, Споменица 25-го­

дишњице ослобођења Јужне Србије, Скопље 1937, 415-416. . • д. Шопова (Бојанић), Македонија во XVI и XVII век, Документи од

царигр31дс1<1Ите архиви (1557-1647), Скопје 1955, 60-73.

'·i,

' ,-.н

:·,!

'.'

Криза турс1<от -феудалног, финансијског и-правно-политичког система 15

силни Кукли-бег заузео је Опоље, средњовековни црквени посед Богородmтне црКВе у Призрену, где је имао CIIOj дворац. После ње, гове амрти сељаци av постали влаошщи зе.мље 111 К<>РИСН!Щи ·ПЛанll!Не

у •граmщама села. СЛИЧЈНо ·се дого~о !И у Гори.10 У призренском крају сре.дlИНцм ХVП века .харао је неки Мехмед-паша, који је до­шао у Призрен и узео од народа 10.000 а;кчи на име новог наме-I:а.11

ПроТ!ИВречне Щ>И1Ш1Ке у Турској ојаqало је !Мећународно слаб­љење Царст.ва после великог бечког рата 1683.,-1690. ;године. Дога­ћај!И везани за овај рат довели су до .вели:ких промена у друштвено­-економским и поли1'ИЧКИ!М приликама на Косову. Косовски Срби, компромитовани помаrЗ1Њем Аус11р!Ијанаца приликом њruювоr 1Не­успелог продора до оремье Ма:кеданије, mroy омели чекати повра­так турске 1Војске, па крећу у великом броју, 1690. rод!ИНе у v.гар­ску. То су поновили н 1737. гоДИ1Не, при новим ту,рс.ко-аустријс,ким сукобима:. Из извештаја фелдмаршала ВетеранИЈја из , 1689, . пред nрву сеобу, .види се да је услед честих упада Турака и Татара Је, дан део села око Пр!ИШТШiе расељен и да су 1НЗ истог. узрока, и услед ратовања, наrпуruтена. готово сва села око Јрепче .и Вучн­трна:12

· На упражњени простор. почињу да надиру арбанаUШ<и брћани из· северне и сремње Албаније. С њиховим д9лас:ком ојачао је на Косову читлучки сж:тем, ко.ме· су албански досељенЈЩИ дали свој посебан печат, условно речено· нека врста, "арбанашког феудализ­ма", који је временом постао главни ослонац турске власти у европ­ској Турској. Већ у XVПI в~kу у•косовск<НМетохијсюим пределима самовласно су управљали арбанашки феудалци и ајани. У Приuпи­ни и у Гн.Плану ·то су бИЛ!И Џинићх" у призренском крају Ротули, у :пећком Мюwутбеговић!И. ЏиНићи .су испрва ЖIИВеЛИ у Пришпщ;и, а доЦније су·1Нек.и од њих прешл!И у Ј1њила.не. Били оу, после сул­тана, други господари Косова. Плаћали су султану само 15.000 q>O· ina Годишiье, а све приходе од народа при:ку~пљали су за себе.13 Као родоначелник 111ородице ЏИmrћ IПОЗН:ат је Мал.ић-паша, учесник. . у борбама· Против устаника у првом .орпском устанку, заТ111М његов оин Jamap-riaшa Приштински. Kaкiio је било самовлашће у њихо• во доба, како су паше бале аЈПСQлутни господари својих областн и какве су даЖбнне узимали од народа и од каравана I.<оји су прола­зили кроз ПрИШТИIЈ'fУ за време "rтмуqщог пута" описао је А. Ва,са, несуЬени фртщуски конзул •/ ПрИПП1ИНИ 1812. rоДИ1Не, где је тада боравио:" Судећи по ономе' Ш'1'О се одржало· у. ЈашЗ!!Nlашиној по, родици до :времена конзуловања Бран.ислава Нушића у Приштини

10 М. Лутовац, Гора и Опоље, 241; И. С. Јастребов, ПоiЈаци за историју цркве у C'l:apoj Србији, Гласник Скопског научног. друштвц, бр. 40 за 1874, Београд 1879, 125.

11 К. Н. Косrић, Наши нови ~радови на Jyzy, 4. 12 А. Урошевић, Косово, 70/71. 13 Т. Станковић, Путне белешке пд .Старој Србији, 9 .. 14 С. Новаковић, Француске службене белешке о• западно-балканским

земљама из 1806-1813, Споменик, XXXI 1898, 145-152.

, 16 Друштвено-економске прилике косовских Срба

90-тих тодина XIX века, у пашиним конщи:ма, како је Нушић за-писао, владала је велика раск(IШ.15 . . .

У· Гњилану је познати представник Џшшћа почетком XIX ве­•Ка био Мустафа-бег, брат Малић-паше. Познаш путописац Пуквиљ, који. је 1807. гоДИЈНе пропутовао кроз ПpJl!III'Nl'НY и Гњилане, опису­је јад и пустош од пожара у шума~ма измећу ПршuТИIНе и Гњилаюi, .које су запалили Џинићи ради ушnптења хајду.ка, од којих је у то време владао велики страх. Пожар се завршио пред самим Гњи­ланом. Слика пожара јавила се !И 1На масиву Окопске Црне горе, на· ку~мановском путу.16

Самовлашће арбанашких паша протегло се све до јужне Алба-11'Ије, где се био осИЛ1Ио Али-паша Ј a!НiliCIШ, о чијој је страховла,д:и: оставио податке његов службеоок, потурчени Француз, Ибрахим м ~-~.i. 17 '

ан"УУ""'!'енди. . . Друштвено-економске прилике раје погоршало је, уместо дџ­

тадашње караваюже .дубровачке . трrоВИЈНе, у~влачење од краја ХVЫ века сталне тргови;не преко Јев~ја, Јермена и касније Цинцара, кад су се и О1Нiи јављали као експлоататори Срба.18

Нови ратови Турске крајем XVJII века (завршени Свнштов­СКИ!М миром) и устанак Срба у беоорадском mш~алуку почеm.ом XIX века увеля су Турско Царство у тзв. реформну акцију султана Селима ДI и његовог !Наследника Махму,ь,а П. Мада је ова актив­ност била условљена тешким nоМi'11ИЛIWМ, друштве~mм и економ· ским положајем, који је требало пџбомшати, ста1Ње се још више погоршало. Јер, реформе Низам·џедида, по којим је требало реор-1·анизовати војску - У'Место плаћене ја1Ничарске увести касарнску (1НЯЗ31М) - укидале су неке од .основа мусляман~ке друштвене эа­је,АIНИ!Це и д~щ1але нека права хршuћанима, што Је изазвало отпор IМ"''ЛИМа:на и њихова ·'"""евита настојВ!Ња да заштите СТ·аре шеријат-

•- .". • 19 у ске 1ЮрМе и традицИО!Нал:не исламоко-,~е Јавне установе. овој борби јавиле су се неке клаоне 'Групације. и основана два глав­на фронrа. Први ~ за одбрану дРЖаве и своЈШ: клаСЮiХ и приви­леговЭЈНИХ интереса - чиниле су државни апарат, феудалци и ши­роки муслимански слојеви, а друm фронт кметови, нетурски на­роди, хришћа:ни.20 При оваквој поларИЭЭ!Ц'Иј!И ~уштвених снага ~­ли су се на јемној страни најконзерватИВIНИЈИ елеме1;1ти владајуће феудалне класе, а !На друrој групе о~е11НИК:1 .крџалиЈа, састављене од војНЈИХ дезертера, јмшчара, хришћана, које су оперисале на К?· сову и ·северним падинама Шар'ПЛанине. Покрет хришћана није

" Б. Нушић, Косово, П. 19. 10 Годишњица Николе Ћупића, П. 278-279. 11 Б. Нушић, Косово, I, 58; С. ВЈ1Косављевић, Историја сељачко~ друш­

тва, књ. 1, Београд 1953, 294. is М. Комадинић, нав. дело, 99. " В. Стqјанчевнћ, Јужнословенски народи у Османском Царству од јед­

ренскоz мира 1829, до Париско~ конzреса 1856, 131, 377. 20 С. Берић, Муслимани српско·хрватскоz је~ика, Сарајево 19681 41.

Криза турског феудалног, финансијског и правно-политичког система 17

могао да добије веће размере. Зато су се многи љу1Џ1. придружили орпским устМПЩИЈМа у Шумадији и околини.21

На челу мп~ирефорwIИХ анага iНа Косову стајаля су самовлас­ни арбооашк:и господари. Јаша~р-tПаша Пр:ишт.111Нски, као крупни велепосе,д;ник, што је пости:rао претежно узурпацијом, "прославио се" жестоким щ>ОГОНИ!Ма српског сељачког становништва, експро­пријацијом његове эе14'Ље, црквених и !Манаетирсюих имања и ру· шењем орпсюих светиња.22

Малић-tПаша, да би заштитио своју област од упада српских устаника у доба првог српског устаюка, расељавао је Србе са крај­њег севера Лаба и Та!МО 1Насемавао Арбанасе.23 Јашар-паша је само у приштинској 11Iахији "утамаюю" станоВ1НИШ'l1ВО 32 села, у вучитрн­ској 22 и у 25 села у остам!!М деловима Косова, а у неколико де­сетшrа других села знатно проредио орпско ста:ноmшштво. Пре ње­га у 104 села у приштшюкој 11Irосији било је 5.993 српске куће. Део отете Земље поделио је Арбанасима досељеницима и муслимани!Ма, мећу кој.има је било доста Срба потурица, а остало је ~адржа?• Тада су запуштеНiИ БеftИIКИ IКОМЈПЛекси ораница :и ливада, Јер НИЈе . имао ко да их обраћује. Досеље!fИЈЦИ Арбан·аси, до тада махом сто­чари, нису били вични земљорадњи. Тако је пространа и пломна косовска равница претворена у утрину.

Јашар-паша, користећи слабост турске власти на Косову, по-1Каэао се као велики противник хришћМiа.24 По његовом 111арећењу, поред осталог, окинут је оловни кров манастира Грачанице25 , а у

• 26 ма!Н'<IСТиру Самодрежи постављено Је воденичко камење .

После рата с Русијом 1828-29. ГОДИЈНе, Порта је, на основу обавеза из Једренскоr м:ира, којим је завршен овај рат, предузела и на Косову мере да поврати свој ауторитет. Од јесеоо 1831. до пролећа наредне године Јашар-tПаша је овде био прави господар. Није остављао на миру 111е само хришћане него и мусли:мане, Турке и Арбанасе. Због материјалних неспоразума дошао је у оштар су· коб с моћНИ!М феудалцем Махмуд-бегом Вучm~рнцем (ајаном Вуrчи­трн·а), који је држао Лаб и И!Мао пристамще мећу Арб~наоима на Голаку а подржавали су га и 111овопаза~рски муслимани. 7 Сукобио се с н~КИ!М Арбанасима из гњиланакоr краја. Против ње~а ј~ 30-тих година устао Сулејман Роrа'ЧИЦа, из села Рогачице, КОЈИ Је пред· водио Арбанасе из Криве Реке, Горње Мораве, из Карадаrа.••

21 Б. Микић, Ослободилачка активност косовских. Срба у XIX веку У светлостtt српске револуције 1804-1813. zoouнe, Обележја, 1981, XI, 3, 33-46.

22 В. Клаић. Косово, Венац XXI, 1888, 286. 2s А. Урошевић, Косово, 83. " В. Стојанчевић, Јужнословенски народи у Ос.>lанском Царству, 115-

~111, 126, 332. " М. Веселыновић, Поzлед кроз Косово, Београд 1895, 22. 20 И. С. Јастребов, Подаци за историју српске цркве у Старој Србији,.

1840; Ј. Цвијић, Основе, III, 1197. 21 В. Стоја,нчевић, Ју:яснословенски народи у .Qсманскол1 Царству, 46, 48,

61. " А, Урошевић, Горња Морава и Изморник, 133.

r 18 Друштвено-економске прили1<е ·косовских Срба

Победник над Арба:насИ1Ма и Боса~щи;ма 1831-32. rодине на Косову, веЛ:Ики везир Махмуд Реши;д-«~аша, џовратио је Порти са­мопауздање. Ударајуliи на помrrnку опозищије, Порта је настојала да посредно ојЗЈЧа и ОПШ11И положај хрmIIћанске раје, пре свега њеног сеоаког стано1З1НШUтва. У томе циљу, 110 њеном овлашћењу, везир је од почетжа маја до јула 1832. боравио у Пришrини и Ву­читрну, где је уводио ,,многе корисне уредбе".

Ипак, положај сељака у пршптинском ·пашалуку био је и да­ље тежак. Збqr овога су ~многе тајне :депутације долазиле више пута у Беоvрад да се жале српској влади и руqюм конзулу на поступак турских lВЛасти и Јаmар.;паше. Зато је Порта, пошто је :юапетане у Боани заменила 1835. године мутесеЛИМИ1Ма, предузела 1835-36, ак­цију за смењивање арбанашких, 11Iama у Старој Србији. :Гада су уклоњени Jaшap<rrama ПрИПЦ'ИНОК1И, Махмуд-«~аша Ротул у Призре­ну, Арслш~-паmа у Пећи, Сејфуди11нпаш«- у Баков:ици и АРУI'И и: кон­фискована пок.реша и непокретна имовина свргнутих феудалаца. Почела је да се заводи централизација у управи и пореским посло­ВИIМа, што је створило велико незадовољство иа рода. У праву :на Косову Порта је 1Поверила војним зоооведшщима румелијске вој, ске. Показало се да је то било подношљивије од експлоататорске управе арба:наш:к.их паша.29

2. РАЗЛИЧИТ ОДРАЗ ТАFIЗИМАТОКИХ РЕФОРМИ НА ХРИШБАНЕ !СЕЛА И ГРАдА

Порта је 1839. године :издала познати ~а:нскм: хатишериф, чиме је Турска ушла у период тзв. ТаЈНЗИМатских реформи. Тада је уведена ornnтa војна обавеза. Први пут од ОС1НИВања Осм01Нске. Ца­ревине хришћани су изједначени с муслиманима и маrлн су да сти­чу имања.30 Ипа~к и даље су 6илЈИ друштвена юатегорија другог ре­ма, под видљивом доминацијом турско-мусЛ:ИМа:нскоr феудализма, јер Та!НЭИ!Мат у многим юрајевима Албаније и Румелије није при,­rмењен. Док је традоко стаrновништво добило нешто вшnе слобода у економском и политичко-праБ!НОМ 1Погледу, сеоско ста:новништво,

може се рећи, назадовало је и у друштвеном и економском погле­ду. На прелазу из XVIП у XIX век Орби су били веЦином сељачки народ, како каже Јевто Дедијер.31 То потчињено становнишmо, ра­ја дО!Некле је било очувало своје традиционалне установе, доби­ј~е у оквиру црквене (аутоноМIНе) орvа:низације. На пример, у IПРИЗренскам ·крају биле су сачуваие српске оmnТИЈНске управе, б~­рање кметова, стари начИЈН сућења. Ту се од пам1111века знало коЈа

20 В. Стојанчевић, ЈужнословеНСЈ<и народи у Османском Царству, 117--128, 129; Годишњица Николе Ћупића, бр. 28/1909, М""астир св. Тројице код Призрена.

зо М. Комадинић, нав. дело, 42, 44; М. Мирковић, Економска хисторија JyioC11aвuje, Загреб 1958, 216.

З1 Ј. Дедијер, Нова Србија, 251.

Криза турског феу~ног, финансијског и правно-политичког система 19

de земља. сељака а која ОIШlТiШНСКЈа и имали су потпуну општинску са~моуправу. Но, рефОЈ?IМе, султана MIUWyдa П укидале су и права стечена на основу старих сеоскщ привилегија Датих ферманима

ранијих султаrна кос<iвским селиЈМа, као што су Бабуш, Предходца, Ьатуса, Крушема, Радева, Чат:лавица, Горња Брњица, Липљан, Пле­rме11И1На и ОкЛап. 32

, За разлику од c~autrвa, Србима који су живели у градовима на К<:>сову либераЛ:Изащнја ЖШЈQТа у Царевшш више је донела. !Ри­ма је било дозвољено да Подижу црюве, које су постале средишта и поЛ!П'и<Шоr живота. Ал.и, препрека при овоме било је, и даље. Да би покрили своју цркву, Призре!ЩИ су морали по,61МИТИТи Махмуд­-пашу Ротула 1830. rодшrе са 200 турских лира." Због неразвијено­сти rраћанства, на челу дРушrвено-економског и !ПОЛИТИ'\IКОГ прос­перитета Срба на Косову .све до друге половине XIX века налазио се део свештенства, чија су тумачења наромних 11роблема израже­на у забелешкама Серафима Ристића34 и ГедеО!На Јуришић~

Развој рефорМЈНоr процеса и просперитет народа заустаВљен је опозицијом поседllНЧК>ИiК слојева:, arra и бегова, која се иа Косову повећавала упоредо . с 1IQ['Qршањем политичких OftJНOCa КIНежевине Орбије и Турске Царевиие.36 У Призрену се још у току прокЛа~мо­вања . ТаизИ1Мата народ буюю против т:уроке власти, а од почетка 1841. 1rодине 1Припреман је устанак у Босни :и ·Ру~М:еЛИји. Чак су и Мирдищ у Албанији били обухваћени: овим припремама, о Чему је био обавештен и црноторски владика. А кад је Заверенички пок­рет у оовопазарском, nрнnпиIНском и пр:изреискоМ 1Па1uалу~ку откри­вен, друштвено-економске прилике још више су се погоршале. ,тих година .простра:на косовска равница почела је нагло да пропада ие само у економском већ и у попуЛ\IЦИОНОIМ погледу~ Страни и дома­!Щ путописци су запажали да је "узрок запуштености I<.осова оОИ'М бојева и ратова итд. јо:Ш и тај што је оно цело сопственост митр<>­ВаIЧК!ИХ, 1Вучитрнских и прИ!IЏТИНСКGIХ потурIЩа, ... ; што Срби не­мају qшственост и шrо се увек морају селити са земље ових' по-турица, само ·кад се овим ... прохте" .37 ·

Због буна арбаrнаrrдКЈl!!Х ~ положај хришћМfа се вшпе по­горшао. ГоДИIНе 1.842. долазиде су жалбе из вучитрнске :и приштин­

. ске ЈНаХИ)је. Кад су сецтембра 1841. муслимани, Приштиие протера-

82 В. Стојанчевић, Јужносl!овен<Жи народи у Осман<Жом Царству, 101; Милојевић, Путопис дела праве (старе) Србије, П. Београд 1972, 15; П. Срећ­ковић, Владике фанариоm, 69; Ј .. r. Хан, Путовање кроэ Поречин.у, 270-271.

зs .В. Стојанчевић, Јужнослов1Щ<Жи народи у Османском Царству, 92; Ј. Хаџи-Васиљевић, наши под Арбанасима и Грцима, Браство XXV, Београд 1931, 60-78; П. Срећковић, Владике Фанариоm, 2; И. С. Јастребов, Подаци эа и<> торију српске цркве, 75; Ј. Хаџи-Васиљевић, Призренско друштво "Св. Саве", Браство, XVI, Беоrрад 1921, 232.

м С. Хаџи-Ристић, Плач С;аре ,Србије. " Г. Јуришић, Дечански првенац.

. " В. СтојанчеlВИћ, Жалба Срба Пећанаца на тур<Же зулуме 1876-1878. ~одине, Архивски преглед 1-2, Беоrрад 1978, 151-152.

" Исти, Јуzословенски. народи у Османском Царству, 142; 161, 303; Ami Bue, Die Europiiische TUrkei - Recиei/ d' itiпeraires, l, 202, 289.

, 20 . Друштвено-економске прилике косовских Срба

ли турског мухаацЛа - порезниЈКа, од хршrШана је наоил.но куп­љен харач ~мада је царСКIИМ ферманом то било забрањено. У једној жалби с почетка 1842, 1Коју је ПО11ПИсало 19 нароАНИХ представника Пришт!ИIНСКе и вучичшске казе и 'УЩ'ТИЛо је фра1НЦуском конзулу у Беоtраду, износе се у седам тачака па'Г.Ње Орба, Срби у IКОСОВ­ским пашалуцима жалцли су се и српској влади и је,АЈИНИ излаз ви­дели оу у устwюу. Кад су се маја 1842. ди;гла нека поткопаоничка села према Прокупљу, !Неки Ра:ндон {АlндО!Н) окупљао је чете у ву­читрнском :крају. У дризреноком пашалуку СП11Уадија и.ије била ништа повољнија. Према сведочењу аустријског конзула у СкаАЈ>у, у то време владала је анарЈИiја у овом пашалуку. Колико је стање у ов:и~м пашалуцима било теrщ;.о види се и по томе што су велике хришћанске богомоље Пећка Патријаршија и Дечани, које су биле задРжале део својих поседа и одржале положај феудалаца, опљач­кане 1845. rоди:не и неколяко кащЬера убијено." У библ:иотеци ма­нас'Ј\ира Дечана сачувано је !Неколико записа на црквеним књига­ма :и турским фермЗЈНИМа о страдањима Срба. Један запис из 1557. ГОАИНе помиње као спахију Дечана Топчи Оглу Нуха, на кога се монах Тома (?) жали, а султан Сулејман издаје ферман !На име бега скендеријске области и кадије пећкоrа.39 У првој половини XIX века, иако је овај манас~ био под заштитом туроких власти и арбанашких чувара, потпуно Је зависио од локалних 1НВМесника. Док је у првим деценијама XIX века ма:настир штитио призренски ајан М~уд-«Iаша Ротул, ореди:ном XIX века локалне власти приз­ренског пашалука, Мll:ХО!М :из . верских разлога, нису биле располо­жеНе .да овој хришћанској богомољи пруже заштиту, или су биле немоћне да спрече {[!Љачкање од стране муслимана iИ'З раковице, као што је био Елемrnша, који је средшном овог века отео м~~ настиру сву земљу. И потомци Еле:иiа[Пе држали су отету земљу. Манастирски протокол за 1846. и 1847. rодину тавори и о ~ачки новца, а после 1850. недаће су бивале све веће: осим "харача и по­реза, поклО!На, даривања пашама, дочекивања на конак. и до сто­ТИЈНе коњаника и гошћења, Арбанаои су такойе присвајали мана­стирску земљу. Невоље су се повећале и збоr фисофске сваће Ма­лисора и Исти~тчана 1844. и 1851. године. Тек на жалбу игуман~ Данила султан Абдул"Меџид упутио је ферман ~:rризр~ком каЈ­МЗ!КЭМУ Омер-паши пећком !Кадији и ~мудиру, у коме Је забрашrо задржавање мус~ана у хришћанским кућа1Ма, алм "у планини ферман не важи".41

Лоши поступци управних власти, муслимаЈНСка хајдучија и ·тешке друштвено-економске прилике <На селу водиле су потпуном пропадању српског сеоског станов1!1ИШтва, које пачшье да мигрира

::is В. Стојанчевић, Ју:Јtснословенски. народи у 'османском Царству, 168--172, 290; Н. Вучо, Пguвредна историја Србије, 12:1.

" И. С. Јастребов, Стара Србија u АрбQНија, 26-28. 40 АС, МИД, ПО-13, Цариград, 18. августа 1887, бр. 192 (806), •1 В. Стојанчевић, Ју3rенословенс1си народи у Осл1анском Царству, 234-

-235; Застава, 16. деЦембра НИ!9, бр. 190.

Криза турскоr феудалног, финансијског и правно-политичког система 21

у косовске градове и у Орбију ;и Црну Гору. После 1829. године било је у Србији миграната из свих крајева Косова - из Призре­на, Вучитриа, пећке нахије - села Брњца, БјеЛ11Ща и других. Из­мећу 1830. 'И 1856. у юратујевачку Лепеницу дошло је доста поро­дица m Колашина, Пећи и Призрена. И у суседној Белици било је породица из В<уЧитрна, Бањске, Приштине, Малог Косова (Лаб).42

Истовремено с миграцијом долазило је и до исламизације Срба, <Нарочито у приnпинском пашалуку под Јашар.пашом. У ве' зи с овим значајна су и саоmптења руског конзула у Окадру и Призрену ·Ивана Јастребова о последњим представницима хриш­ћанства v Љуми, која је потурчена ранијих векова, амr је све до почет·ка XIX iВеюа било ретких хришћана. Исламизацијом у косов­ским пашалуцима мењала се не само 'Конфесионатност већ време­НО!М и !Националност становништва. Језик је сада био арбанашк.и. Ова појава је почела још од краiа X~Ibl века и појачана је за вре­ме Махмуд-паше Роту ла. У ~првој ·половини XIX века аЛбаЋизација се стално повећавала да би доститла врхуНац у време кримскоr рата. Тада се арбанашки почело говорити у ис&амизираним срn­ским селима. JeДlfla призренска црква би&а је претворена у џамијv~ али је њеиrу исламизацију спречио католИЧЈКИ бискуп, уз помоћ европскот конзу&а у Скадру.

АлбаНIИЗација ових крајева, која .ie првобитно праћена насе­љавањем Арбанаса из Малесије, Метохије и скадарске околине. би­&а је одбрана од анексионистичхих тетњи ослобоћене Србије. И централна турска вЛаст је за време Решид"Паши.не мисије на Ко­сову, почетком ЗО-тих тодина, насељавала Малисоре из Скадра и Баковице. Циљ десрбизације неких крајева Старе Србије у другој четвртини XIX века ·био је раздвајање emrnчкe компакwости срп­ског народа на прсстору измећу слободне Србије и Црне Горе,. и исламизацијом је ова област страт= везивала Румели.i';' с бо­саноким пашалуком. Како је текао !Процес денационализације Срба , у косовсКЯIМ са1нщщиtм:а, управо у 20 косовских: села, ·говори русюи конзул Јастребов. По њему, измећу 1855. и 1860. тодИ'Не ова села имала су укупно 165, а око· t870. само 50 домова.43 Исмrмизовани

42' в.. СтојЩIЧе~ић, ЈужноСловенски .народи у. Османском Царству; 93...:... -390; Исти, Косовско-полимске емиzраци1е ·у Срби1и ~снеза Милоша, ГласIП;fК Етнографскоr института, IX-X, Београд 1961, 181-196.: видетц: Р. М. Илић, Q. љубићким селима, СЕЗ. V. БеоvрЩ<\ 1903, 32, 71; А.С.М.ФиП. ф. VII, 111/ /1847.

43 В. Стојанчевић, Јужнословеж:ки народи у Османском Царству, 86, 330--333, 385; Отпирвије о промени вере и промени народности код Срба -видети: М. Филшrовић, Хас под ПашТ'риком. У једном докумеЈ:IТV каснијег времена .сrоји да је исламизација Срба јачала ОД 1690. до 1838. 'и да су са примањем ислама Орби мењали ;језик; сељацима је турски језик био сасвим стран, а они су примали iезик својих ближих суседа .АлбаЈНаца, са којима· су највише посла имали, (АС, МИД, ППО, 1897, ред. 635, Београд, 17. cerrreмбpa 1897, бр. 2973: Белешке о .лtестима ·и становништву на Косову и ·Дреници, Гласник СрПО!<ОГ rео11рафскоr друштва, III, БеогрЩ<\ 1914 ..

22 Друштвено-економске прилике косовс~их Срба

Срби у пећкој <Нахији чинили су ~највеће пакосrи Србима хршпћа­нима.и

У време кримског рата, када је Портин осурс у опољној и у!НУ­траrшьој политшщ био изразито прОТИ!Всловенски, завршен' је у пределима Старе Србије процес радикамюг мењања 'дотадашње етничке, конфеоионаЛ11Iе, демографске и социјалне структуре ста­~ньвн:иштва, који је започео да енерm<чно спроволи још Јашар-паша Приштински. Збоr тоrа је до већих ~нереда дошло у призренсКОIМ осрају 1855. rоДИ1Не, а у околини Пећи :и око Деча~на хрИIШћани су морали да 11рпе и зато што су се Арбанаси бунили против пореза и уЗИ!Мања ре11рута за 1НИЗа:м, па су раји биле наме'!1Нуте мноrо ;ве­ће обавезе. Тада се, као облик omopa '!1урСКИМ локаАНЈl'М властима јавља хршпћанска хајду~чија. У пећкој нахији био је чувен хајдrук Илија Турић из села РудНИ'Ка. ПозИ'11ИiВНа последица хајдучије би­ло је то што је у јемюм делу ове <Нахије престало ·неко време вiшзаконско аграрно О1Перећивање· сељаrка.

Руски конзул у Сарајеву Александар Хњъфрединг, који је од­мах по завршетку КриIМскоr раю службено :пропутовао крајевима Старе Србије, запазио је, измећу осталоr, две прворазредне чиње­нице: веома сиромаш~не људе ових iКрајева и мали број српског православног ста~новништва. Идући од Новог Пазара према Пећи наилазио је на сирамаштво Арба~наса, .где "колмбе човек из даљине не може разЛЈl!Ковати од i!IЛacmћa сена", што је било услов,љено чест.им мећусобним паљевинама, и није ни СЛУ'!1ИО, како су му го­ворИЛ'И ... "да овде живе имућни људи". Идући даље у Дукаћин, он је видео "уредне дрвене, а понекад и камене куће''.45 А Немац Хан, путујући Старом Србијом 1858. rоДИ1Не, запазио је да је Косово . ' . ' " "красан, плодан iКраЈ; где су се 1Налазила села Једно до дpyror , али ,већи део његов зарастао је грмљем, и малом шу~мом; има на њему пространих л~ова; обраћен је само ближи околиш градова". Он је узроке таквоr ста~ња видео у шrетним аrрарниiМ приликама.••

Иза юримског рата и у току 60-тих година XIX века друштве-1Но-еконт.rоке примi'Ке 1На Косову погоршавале су се и због досе­мавања знаТIНоr броја Черкеза (око 6.000), од којm: су страдали не само :юришћански сељаци него и земљопоседници. Село Сибовац, које је било чифщк Халил-паше М~дбеговића из Пећи, Черке­зи су заузели силом и запосели сву земљу.47 Према Милошу Мило­.iевићу, бојали су се од ших "као ЖЈИве жеравице" Туrщи, потурице, Арбанаси и сви осим Срба, јер су Черкези поста1ал;и господари сваког имања које би 1И1М се допало. Срби се нису бо]али Черкеза за.То што им нисУ моrли !ННШТа одузети, јер је све било спа:mјино.••

" Ј. Слшшювић, Албанија и Mallei:Joнuja, Сарајоево 1904, 63-65. " В. Стојанчевић, Јужнословенс~сu нароi:Ји у Османском Царству, 235-

-236, 330, 334, 314; А. Ф. Гиљфершm:, нав. i:Јело, 148. " В. Клаић, Косово, 250. " Б. Нушић, Косово, I, 76, Косово, II, 79. " М. С. Милојевић, Пуrопис i:Јела праве Србије, I, 129.

Криза турског феуд~ног, фшrаисијскоr и правно-поЛIПИЧког система 23

На почетку друге половине XIX века за друштвено-економ­ски живот Срба 111а Косову била је карактеристична акција. султана Азиза. да укроти старе ферма.илије, узимајући ферма~не и преводећи ове у рају. Таквих ферманлија било је још пре косовске бИ'11Ке. Султоо Мурат давао им је ферма.не зато што су му хрооили војску или чинили какву другу услугу. Право сопствености и спахилуци пре1Несени су на потомке ферманлије. Временом, Турци су многе фер.мане и отимали. Милош Милојевић, који је боравио на Косову у друrој половини XIX века, каже да је наишао у гњиланском кра· ју на Тр!И фермаЈНа, у три рода. Три године пре његова боравка у том крају два фермана су била отета у Царшраду. Њихови влас­ницИ, који су се касније ОП!ИЈ>али да дају данак, били су отера!НИ. ЈедИ!Но се сачувао ферман. у селу Страже.

На Косову овакве фер.мане имале су: у Ба.бушу Жива од Ба­буша, који је недавно имао и спахилук, у Претходену Столе Срда­ревић, у Батуси Живко З;вер!Ић, у Крушевцу Миросо !И Живко Ста­р!ИНИЦа, заmм неки сељаци у Радеву, Чаглавици, rорњој Брњиц:11:, Липљану, ПлеметИђИ и Оклапу. Сви ови С'У' имали фермане од сул­тана Абдул Меџида и Азиза. Плаћали су као и муслимани по девет rррша :на кућу, а више од .оВ!ИХ и по ·два гроша ;и две паре глава­рИIНе, тј. на козе !И овце :и по 'l'ри на сваку тлаву.49 roдmre 1864. енглеоки конзул Блуит .који је боравио у Приштини стекао је уве­рење да би хришћа1НИ, а нарочито сељаци, радије служили војску него плаћали о'11КуП. •• . . . .

Тежак положај раје. од 30-тюс па све до средине . 90-тюс го­дина прошлог века погорiпавале су !И трчrке владике у рашко-при, зревској епархиј!И, скупљањем својих да.ција. Приликом доласка у Призрен морало им се поклањати по 50 гроша од мирије, од сваког свештенИ!Ка· за нову аинћелију, а од народ1а "мирија" !И по­себна такса за ·"одар", . мада су . имале право на димmщу, коју је МИ'!1РОПОЛИТ Ананије '(1830-36) повећао 1На 60 пара. Овај митро­полит је чак покушао да се дограби српске митрополитске круне 1836. године, IJIWIЛIИКOM одласка :ив . Uризрева. За време митропо'\и­товања Цгњатија (1840-49) :нwоАИ!Ко . Срба се потурч!ИЛо.51 . Пос· ледњи митрополит Грк у Призреву, Мелентије (1854-95) молио је 1868-69. године два пута пећког. кај~акама .да му помогне. У сакупљању !Мilf!JIF(je и за ову услугу уступио му је сваку десету пару.'' Према БраЈ11Нславу. Нушићу, српском конзулу у Приштини, митрОполит Меленти:.iе био је тира.НИl!I и није се разликовао од бе­гова. Он је 1885. v Сврчинv отео цело манасТИРОКО имање од 700 гроша, говорећи: ,.То је црiКВено, а црква је моја.""

•• Ист9, 1, 14-15. " Дентон, Кристјаяи у Турској, Нови Сад 1864, 74. " В. Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском Царству, 232-

-234. . . .· " Ј. К. Билас, Српске школе на Косову оа 1856-1912. wi:Jwщ Приш­

тина 1969, 39; С. Хаџи-Ристић, Дечански споменици, Београд 1864, 35. •а АС, МИД, ППО, 1985, ред 246, Пришrина, 1. марта 1895, бр. 538.

24 Друштвено-економске прилике косовскпх Срба

Пред велику истоЧIНу криву, у њеном тоюу и у време српско­-турских ратова 1876-78. године и завоћења уставности у Турској на Косову су настала снажна друurгвено-екQНОмска и политичка превирања, ;која су се продужмла и наредних \Година. Сељаштво је било :изложено великим порезима, 1Кулуцима и приmrсцима. Слу­чајеви одвоћења женских члаЈНова породица и исламизација тако­ће су били чести !Пред српско-турски рат, а отимање земље у мно­l'ИЈМ случајевима већ откупљене од спахија, реда.вна појава. Због нетрпељивости неки ~муслимани 'CV палили српске помоћне зграде и стогове сена и ОТiИМали стоку. Било је и случајева приморавања сељака да напусте село, да се :иселе да не би домаћини били уби­јени, па и цела породица. Остављени фишек барута пред вратима "1кануке", куће, био је зн,ак пре'Г!Ье убиством ако неки захтев осио~ ног муслимана :не би био иСЈПУ1Њен54.

3. РЕФЕУДАЛИЗАЦИЈА ТУРСКОГ ДРУШТВА ПОД СУЛТАНОМ АБДУЛ-ХА!МИДОМ П И ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА

Задржавањем турске управе у Orapoj Србији после српско­-турског рата и Берлинаког 1Контреса 1878. нови султан Абдул-Ха­мид П ослања се у својој полмтищи на конзерват<Ивне елементе. На Косову је нашао ослонац у арбанашкИIМ феудалцима и преко њих осигурава турску власт мећу Арбанасима и Румелији. Он прекида полнmrку султана реформатора, који су настојали да обуздаiу ар­баЈНашке феудалце и племенске rосrюдаре што су до тада "без ве­ћеr <узнемирења живели по својим наромним аvтономним vстано­вама још од средњег века", !Како каже Стојан Новаковић. Иначе, !f!И ови султани 'Н1ИСV до источне. кризе уrопевали "да државни ред

vведу мећу арбанашка племена, нарочито у Северној Албанији, Косову и МакедоИ!Ији, изузев што су водили рачуна да добију своје nр1Нстали:це мећу Арбанасима". На ослањање на арбанашке феу­далце (туркофиле), противНИ:Ке танЗН1Мсюих реформи,55 Абдул-Ха­мида је подстакло и антитурско расположење у арбанашком друш­тву, !Испољено у дрvтој фази тзв. ·Призренске лиrе, и то, утлавном, мећv IНИЖИМ друштвеИ!Им слојевима 1И једним делом проевропски оријенmсане И1НТелиrенције. Преко кpyrniJIX фудалаца и вишеr све­штенства он одржава ,власт над муслнмаЈНским масама, ,којима се предочавају опаонос11и . од надираЈЊа балканских држава у европ­ску Тураку. Феvдалци cv сламањем оног слоја Арбанаса који су били "више поносни према своме племену и, језиКу а мање у му­хамеданској вери"" продужил:и кОМЈЩ>Омисом са султаном турску

IS.t. В. Стоiанчевић. Прво ослобоhење Косова ol> стране српс1се војске у рату 1877-1878, Зборник радова. научни скуп Србија у завршнОј фази Ве­лике источне кризе 0877-1878). Београд 1980, 461-462.

" АС, МИД, ПО, Ф !!, I/1, Беогоод, 23. јанvара 1910. бр. 61 (928). '° Ср;~юке новШiе, 14. августа 1881 - Код. Албанаца је било карактерис­тично да lle народно осећање било јаче од веnскоr. те су лако мења.лн веру да би сачували своју слободу - Ј. СлипЦ<овић, Албанија и Маћедонttја, 63--65.

Криза турског феудалног, финансијског и правно-политичког систем:а 25

власт !На Косову и после источне кризе и БерлИЈнског конгреса. Тај савез је узроковао стварање Призренске лиrе и уопште муслиман­ског iПокрета 1878. то,t11Ине.

Ослањање Порте :на више слојеве арбанашког друштва овако је окарактерисао аус11роугарски конзул у Призрену Прохсаска: "По­литика двора у Цариграду, која је одувек вршила 'Непосредан !Н сщtжан утицај, сводила се увек на то да се најутицајније воће албанских племена придобију пружањем материјалне помоћи и од­ликовањима, као и узимањем у државну слу*бу у Цар1Играду из Ва1КовИIЦе. С ,А1руге стране, настојала је да размирице измећу Ал­банаца одржава и даље, а истовремено, да се било уз помоћ њи­хових саплеменика намештених у двору, било због лојалности пле­менских воћа или слањем специјалНИIХ посланика из Цариграда, Албанци учврсте у свом начину мишљења и .да нм се сутерира да је одржавање постојећеr система управљања од обостраног инте­реса. С дpyire с11ране, благодарећи политици Порте, која је подстре­кавала мећусобна разрачун11-ва!Ња на њеној територији, створена је зла крв mмећу српског становниrш.ва и албански"' племена на Ко­сову. "57 Оваквој политици Порте према Арбанасима, која је довела до ПО'ГОрШа!Ња ЛИЧIНе и имовиноке несиГV'Рности на Косову, допри­носило је •корумпирмю чинавниrшво. Стање створено 1878 .. одр­жаће се све до крај-а XIX века, с малим изменама и корекцијама,

Портина полrитика по1'КупЉН'Вагња имала је успех и код пр­вака Лиге. Тако је воћ окадараког !Крила Лиrиних снага Али-паша Гусињски, боравећи у ЦарИ11])-аду 1881. године, добио чин "беглер­бега" и звање ливе (брwадног ћенерала).58

У току рада Л1!ire крупни арбанашки феудални . кругови и ар­банашки башибозлУIК били су у пуној експанзи.iи. У Гњилану, уочи долаеке српске војске у овај крај, почетком 1878. rодИЈне, Черкези су извршили пљачку која је остала позната под именом .. пљачка". Том прилm<ом у одбраЈНИ своје кydie поГИIНуо је Ворће Ропћанац, а бИло је и рањеН!ИХ Срба.•• Поред мноштва извештаја, једна жал­ба Срба из Пећи од 20. јула 1879. руском цару Але1<сандру 11 све­дочи укратко о турском терору у :годинама источне крИ:зе и после ње. У тој жалби Срби .nр:mказују своја страдruња после 1875. го­дИ'Не, наводећи да је у Пећи и пећком уrправном подручју, муте­сарифлуку, убијено преко 100 мую. .и да је Ћрло тежаЈК положај манастира Пећке патријаршије и Деча~на на ;које су, по налоrу пећких ага, насрнули пљачкаши и одме1'НИци." Уз ово у 1879-80. годм:нИ била ie велика rлад. Само у При•зрену цена жита је ско­Ч!ИЛ.а .од 25-30 пара на 3-4 троша за аку. Чак су 1конзуЛЈ{ Енглеске и Русије тражили од својих влада помоћ да би олакшали живот ст·ановни:ка Призрена :и окоЛ1Ине.81

" Наиs Hof-und ·Staatsarcliiv Wien, РА XXXVIII, Konsulate, К. 403, При· зрен, 21. септембра 1908, бр. 160 (у даљем тексту HHStA).

" Застава, 11/28, новембра 1881, бЈ>. 172. " Т. Станковић, Пvтне белешке, 8-9. •• В. Стој0нчевић, Жалба Срба Пећанаца, 151-160. '1 П. Костић, Европски конзули у Призрену, Јужни преглед, Скопље,

јануара 1938, 266.

, 26 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Посебно велике тешкоће на Косову настале су по установље­њу Преког војног суда у Пришrnии, т$. "Урфџје" ,. ~882-85. Г?~ дине, који је осумио на хиљаде мирних становника,62 коме НИ.Је хт.ео да пружи заштиту рашк0<призреноки митропо~ Мелентије. За време рада овог суда дошли су у Прищ,тину деба~ и скоп­ски митрО1Iолнт да се заједно с митрополитом Меле~пщем заузму за хришћане .код председника овог суда Ибрахџм-паu:tе', али их је !МИтроIЮлит Мелентије одб:Ио.63 · ·

Орпски народ иа Косову, нарочито на селу, због српс~о-тур­ск.их ратова, није био !Правно :заштићен. Не само турске власти већ у :мнота случајева и муслnманско становништво сматрали су

Србе за несигуран IЮданич1ш елемент па "су пр.111Мењива.ни разни методи наси,ъа и уцењивања. Кризу Османског Царства после 1878. годИ!Не нарочито је продубило цqвећање државних дажбина, посеб­но десетине," а највише долазак исељеника, тзв. мухаџира, Арба­наса из Србије после ,1877-78" и мусЛИ!М~щrа .из Босне и Црне Горе. Због Њих9воr слабог :им~вног стања јављају се кра)?е и неаигур: ност српоког становништва на Косову.65 Мухаџири из Србије при­тислн су льиланока,. косовска и л;щска села.66 Тешко је рећи ко­лико их се населило на Косову. Према Милићевићу, Топлица, где су ооiи Живели од :Велике сеобе до ор:цско-турског рата 1877, била је "готово арнаутска земља у којој хр:ишћанска .нога није могла сrупити".67 Према једним подаrцима, на Косову. их је насељено 20.00066, према дРУГИIМ ЗО.00069, а неки чак тврде да је досељено до 50.00070• Како је неки Хамид, мухаџир из Прокупља, причао Бра­ниславу Нушићу, српском коцзулу у Пришгини, њихови односи са Србима били су добри. У по'гврду тога говорио је о пријатељству с кућом неког поп-Илије. А мухаџи:рка из Ниша причала је о уза­јамним посетама, што за 18 rодИiНа живота у Пришт1;1ни није до­живела. Жалили су за старим завичајем, где су,. како су говорили, оставили лепе. њиве, поља и куђе, :из којИ!Х су изашли голих руку и дошли на пуста поља, .r;.oja су морали да исушују, или ·да крче шуме, које су· i11!М · "г~сто:ЉУбиви сщ~леменици" удељили.71 На Косову су се мухаЏИри грмио светили Србима. Говорили су им: "Ми ћемо сад овако, а· кад вам доЬе ваш С11рИЦ (тј. Орби из Краљевине),

вz Ј. Поповић, Живоr и рад Срба на :Косову, 53 (рукопис··сАНУ); С. Кампарелић, Српски учитељи у Турској (1887--'1912), Јужни преглед, 1933, )74 -П5. · .. · . · .с

•• АС, МИД, ППО, 1895, ред 246, Приштшm, 1. марта 1895, бр. 538. · •• П. Орловић (С. Сим:иh),Дитањ~ о Старој Србији, 6,,-7" · ·. . . , .

" А. Урошевић, Новобрдска Крива Река, Српски еmографски . зборњиiК, LX Београд, 1953, 13-14. .

" И. Иванић, На Косову, 8. 01 М. Костић, Трансмиzрације Црноzораца преко Саюµ~ка у Топлицу

1889-1890, Гласник Скопског научног друштва, кљ. ХП, 1933, 240; ОmпиРно: М. Б. Милићевпћ, Краљевwщ Србија - Новц крајеви, Београд 1884, 379.

08 Царшрадски r.,.асник, 19. cerrreмбpa 1906, бр. 38. •• Глас на;рода, 25. децембра 1881, бр. 76. 10 М. Костнћ, нав. рад, 240. . . ' ' 11 Б. Нушић, Са Косова на. сиње. море, Сабрана дела, кљ. 33, Београд

1936, 171-172.

.':

Криза турског феудалног, фшrансијског и правно-политичког система 27

ра~дите онда шта знате.'~" МухllЏИЈ?И су се насељавали све. до Дри­ма, где се спомињу у селу ИC'l1ИlllliћJy, код Пећи, мећу 150 арбанащ­ких 1Кућа," а !Крај около Лаба ПОТПЈllНО су населили. Тада су <;Рби из Лаба прешли на арбанашка имања у околини Куршумлизе и Прокупља,. а било је и .размене 1И1Мања у околини Вучитрна и Ми. -гровице. 74

Староседеоци Арбанаси гледали су на мухаџире као на н~-симшке,. юао јеД31Н поарбанашени Орбин. на •мухаџира из села ·АЈ­валије код Приштине.75 И касније су Срби и . мухаџири размењи-вали имања. Срби су се исеља.ва.л:и и· без размене. . · · .

Познати српоки социјалдемократа ДИмитрије Туцовић види узроке щ:ељава:ња Срба с Косова у систему влад~и:не У· Турској, у општој анархији у у~пра:ви и незаштићености раЈе, ·Као и у томе што је режим гледао Арбанасима ":кроз прсте" у пореЬењу с. хриш­ћанима, а нарочито у беговском аистему· привреде и у феудалном систему земљll!l!Ше својине.76 Због свега авога било је великих сеоба Срба с Косова још у време КараЬорЬа и Милоша, У. време ррпско­-турсКИ!Х ратова и о,4!Мах после ЊИЈХ. Рачуна се да зе у XIX· веку трећина становшшгrва Србије дошла с Косова, из Метохије . и Но­вопазарског оанџаЈКа.7' Само у периоду 1876-1890. годшtе, како се сма"Г.Ра, из Старе Србије пребегло је у Србију око 60.000 ли~ца.78

У јемном новинском чМшiку говори се да се од· 1878. до 1891. го­дине иселило преко 22.000 Срба. Пришrnнски конзул Тодор Стан­·ко:вић 1ИС'11ИЧе да је 1890. године било у прИштинској кази 3.150 српских кућа, а ocivм тоДЈ11На касније само 2.400.79 Савременик овиос зОИООЈЊа, професор !ИЗ Призрена · Петар Костић, као' почетак јачег исеља:вања Орба с Косова наводи 1876, а нарочито 1878. · ГОl\IИНУ. Њихову земљу поЧИЈЊу да насеља'Вају Арбанаси, досеље~тци Из Ср­бије. На њих су се угледали ,Арбанаси · мештаЈНИ па су и они 'rto' чели да ч:ине и·асиља. Оставши по одсељавању Срба без Чi;!фчија, аге су их сада налазиле у Арбанааима католицима ("Фа:ндама"), који су се до 1878. године могли на прсте избројити. Њихово до­сељавање. повећало је ан·архију. Они су се слагаЛЈИ с· •муслищµmма, Мада, су О!iИ ОМа'!'раАИ А$Ј. ИМ преко католика прети опасност ОД Аустрије, која је већ била ушла у· Боону и Херц~гойину.8• · У· јед­ном извештају· из Пећи из 1907. ГОДИi!Iе каже се да се у · пе~ом и Ьаковичком крају населило у другој половини·ХIХ века ЗОО по-

" М. Веселиновић, П оzлед кроз Косово, 19. " Ј. Д<W<јер, Нова Србијq, 249. " И. Иванић, На Косову1 99 .. 1•. Ј. Слшпковић, .Мбанща. и Маћ~онија, 68. 10 Д.. Туцовић, Србија и Арбанија, Београд 1914, 8-9.. , ,

. 11 Ј. Дедијер, Стара Србија, 18, М. Драговић, Исељавање ·са ·&сова, Насеља .•. 10, Београд 1930; ДрЖ8lООПИс Србцје, П, 1965; Исто, III, 1969. ·

1а Ј. М. Јовановић, Јужна Србија од краја XVI/, века до ослобоЬеЊа, Београд 1941, 41. , .

" Глас народа, 25. децембра 1891, бр" 76; Т. Станковић, Путне белеш-ке, 103. , . . · ·. · .· ·

80 АС, МИД, ППО, 1906, ред 86, Призрен, 30. августа 1906.

1,·.· •'

28 Друштвено-економске прилике косовс1п1х Срра

родица из Малес.ије. Стари љуж су памтили да је у овИЈМ двема нахијама било 1.200 српских домова са 16.000 душа, и да се исто толико иселило, већином у Србију.81 · · ·

Оnште је мишљење да су Срби :највише страдали после Бер­Л'!llНског конгреса, по :насељав!tњу мухаџира из покрајшrа отцепље­них од Турске.

Све до ратова 1876-78. године Срби у пећкој нахији, упркос двема сеобаЈМа (1690. и 1737), после којих је српско становниш­тво увелико прорећено, некако су таворили. А после ових ратова, због прогона до rистребе, српски народ се спасавао еммграц:и:јом у Србију, турчио се или излагао уништењу. На основу свега овога српски конзул у Приштини Оима Аврамовић држи 1901. године да у целој пећкој нахији, рачу~најући и Пећ н Ба1ювицу, није било више од 1.500 српских породица.82

Бранислав Нvmић доводи у везу емиграцију Срба из Приз­рена с продором Кабаша и Фанда почетком XIX века из скадар• сюог .краја и њиховим насељавмьем у Подгори код Призрена. Ос­новавши село Кобаш (по wмену племена) у планини ·изнад мана' cmpa св. Марка, они су потисли српска села Граховец и С'I'рато­вец. За Кабашима су пошли и Фанди, тражећи плодRИју земљу. Власници земље Турци радо су их насељавали на својој земљи да би били сигуриији од месних Арбанаса, јер су Фанде биле поз­нате по храбР.осm. Доцније их је прихватила католичка пропаган­да и насељавала да би пrro више ослабила српски елемент у По­дрињv.

Мада је Нушић расељавање Срба призренског краја објашња­вао њиховИ!М карактером - М/'РбеТл'l"Ком - веома рано су одла­зили на рад у друге крајеве, ипак тЛсавни узрок тога видео је у општем злу и насиљу од Љумљана, од којих су и саЈМи призренски Турци стрепели.•• ·

Миленко Филиповић, истраживач Хаоа под ПаштрИЈКом, пра­ти исељавање Орба из овог краја све до Бањалуке. У Србији и"" лази многе породице !ИЗ призренског, пећког и пришТИ11Јског краја.••

, Као илусwацнја тешког полшкаја Срба на Косову првих' го­дИ!На после 1878. :може послужити саопштење Сwме Игуманова из Прнзрена, у за.i,е;~;ниЦ!И с још неколико првака, које је објављено 1882. ·ГОДИЈНе.85 Ово интересовање за положај српског села показује да су ти проблеми прешли са свештенства на већ нарасли трговач­ки сталеж.

81 Б. Микић, Настојање Србије на отварању pyctcot или енzлес1соz кон· зулата у Пеhи 1908, Обележја, 1977, бр. 1, 149~167.. . · ·

"АС, М.Ид. ППО, 1901, р~ 28, Пршптива, 23 .. јануара 1901, бр, 19 (188); О исељавању Срба из овог 1<раЈа говоре и avC'l'J'ИJCI<И извори - М. Костић, Из историiе Срба у НовопазарсЈСом санџаку, после Беvлинскоz конzпеса, Гласник скопског научног доуштва, XXI, Скопље 1940. 101 104--105' Исти Еми~раци;а из Старе Србије, Јужна Србија, Беоl'рад 1924.' ' · ' '

•• Б. Нушић, Са Косова на сиње море, 202-203. st М. Филшювић. Хас под Паштриком; 32. •• С. Игуманов, Садање несретно стање у Старој Србији и Македонији,

31-57.

Криза турскоr феудалног, фШiа·нсијскоr и правн~политичкоr система 29

Премоћ Арбанаса над СрбњVIа била је послемща, измећу ос­талоr, и због слабљења четвртине племенске организације, која, како каже Туцовић, "није 1В'ИШ6 била у ст·ању да задовољ.1! њњ хове потребе".86 При:лис.к.ујући Србе и насељавајући се на Косову, где је српско становништво било прорећено, Арбанаси се нису више могли ~:руп1Нсати у фисовску организацију као у својим ма­т~щама.87

Кад су се економским узроцима исељавања Срба с Косова прИftiРУЖИЛИ изразито политички, иза којих је стајао Цариград, у службу Порте стављају се најкрупнији турски и арбанашки феу­далци да би добили истакнуте положаје. Пошто је Али-паша Гу­сшьски постављен за •мутесарифа у Пећи, добио је задатак да под­стиче Арбанасе до фанатизма против Србије и Црне Горе и да све чини да би ·се Срби што пре раселили с простора измећу две српске државе. После његовог убиства 1889. године за мутесарифа је постављен Халил;Паша МаЈСМудбеговић. Он се није :показао по­десним за овај пооао, нити се то слагало с његовим :начелима. Зато је на предлог Дервиш-«:1аше смењен. Али, из обэњра према овом угледном човеку, постављен је за мутесарифа у Сјеници. Та­да је у Пећи сву власт узео Хаџи Мула Зека Буберка, из овог града. Да не би сметао Зеки, Хал1ИЛ-пашин роћак Бешир·аrа до­веден је у Цариград за саветника." Тако је rисељавању Срба из Ме­тохије после 1878. ГО,4!ИНе допрИЈНео и чувени Дервиш-паша с "ие· могућrношћу" да спроведе реформе после угушивања Призренске лиге 1881. године. 89 ·

У ~редним ГОДИЈНаЈМа, док су се мухаџири још сналазили, иако !И!М је турска власт "налазила ча ре ( ! ) , давала утрину, волове и исхрану", исељавање Срба је било интензивно. Томе је допр!И­носило и то што оу се мухаЏИ'РИ, док су насељавали баш1'ИНе исе­љеника Срба, убијали, отимајући један другом земљу. Иначе, као вре;lјНи земљuрадници, за две-т.ри године толико би стекли да би могли да вра~е држави све пrro су добили .. У :поступа:wу према њима држава је већ имала искуства из времена када су се Черке31И насељавали на Косову.

Крајем 80-тих rо.д:ина ЗуЛЈум у српск.им селима достигао је так­~е размере да· се цело Косово спремало да се исели у Србију. Већ је била почел_а оргаю~:зована сеоба. У ово време наrло се селио Срi!!СКИ народ с Копаоника и из Колашина. Политички радник из ПршnТИЈНе Стеван Хаџи-Арсић сматра да је :ива свега овога ста­јала Порта. Он то закључује по односу турске власти· према жал­бама Срба сељака на зулум. Тада би им у cy;w говорили: "Ако яемош да трпиш, тражи .боље."90 ·

se Д. Туцовић, Србија и Арбанија, 12. в1 А. Урошевић, О племенским особинама Арбанаса на Косову и пре­

ношење племенских имена на .друzо сrQ.новни~итво, Годишњак Балканолош­ког института, књ. П, Сарајево 1961, 199.

вв Т. Станковић, Путне белешке, 105. · . " Самоуправа, 27. окrобра 1881.

• 0 АС, МИД, ЛПО, Приштш1а, 19. октобра 1889, пов. бр. 481; Исто, 9, маја 1889.

, 30 Друштвенй'економске прилике косовских Срба

Сеоба је највише проредrала српско становниIIiтво на Копао­нику. Тодор Станковић бележи 1897; да је Копаоник имао тада са­мо 61· српску кућу, а десетак година раније бил!) mt је око 460.91

Због наглог исељавања Срба, Аксентије Хаџи-Ароић писао. је брату Стевану у · Пршшину да се Косовци притрпе. Народ је одмах оба­вештен о овоме, али сви нису могли прихватиш савет због све јачег притиска. Зато је Стеван !МОЛИО брата Аксентија да оде кра­љу Милану и Ј·овану Ристићу и да од њих тражи да'· се Косово већ једном ослободи.••

Док су се једни >Исељавали у Србију, други су одлазили у градове.93 Кривица за све ово бачена је на тадашњег косовског ва­лију Фаик-'I!ашу. ·

· Због оваквог стања на Косову морао је 1888. да доће у овај крај iИЭВанредня командант трупа за Косово и Албанију Мушир Реџеп-'I!аша. Изгледало је да је он завео мир, јер је био ухапсио многе изгре/llНИКе. Али, чим је Мушир Реџеп-паша напустио Ко­сово, они су 'ifУШТени из пршитинскот затвора. Због немира и не­реда косовски Срби нису омели .да одлазе 1Ш у шуму за дрва, него су их· морали КУ1ПОвати на пијаци па их је то излагало великом трошку.••

· ·После Муширове експеМПЏ!fје Србија је забранила Србима из Туске усељавање, изговарајући се Ј\;а нема ВШIIе слободног зем~ љиппа.95 Питање :исељавања Срба из Турске препуштено је срп­СКИ!М :коцзулатима у овој земљи. С Косова се !Могао иселити О1Нај ко добије дозволу од конзула у Приштини. Конзулати су дозво­љав~ !И даље !Исељавање уколяко с~ неко нашао у неприлици,

што Је проверавано. Овакви извештаЈи веома су бројни и беле­хшли· су појединачне исељеничке проблеме. Дозволе конзула.. !МОГЛИ су добищ само они који су ст.рада.ли "због српске ствари", или су бИЛ!И изложени щштиску за албаниэирање, затим због услуга кон­зу.л:ату, да би избегао освету и слично. Иnак, исељавања је и даље билq, махом илегално. · ·

, .· 4. УТИЦАЈ ДРУШТВЕНО"ПОЛИТИЧКОГ ОРГАНИЗОВАЊА АРВАНАСА . НА . СРБЕ И ЊИХОВЕ СУБЈЕКТИВНЕ СЛАБОСТИ

. У време мухаЏщх:ког насељавања и. срп<Јког исељавања, као и услед промена у цривреди и ;д1руштву, мећу Арбанасима је насту· ПИАо снажно друштвен\Ј-екО1Нщско. раслојавање и политичко орга­низовање., На површину избијају дВа слоја арбанашке гооподе. Је­дан се кроз службу Турској ЦаревИIНи формирао као управно..феу-

• 1 Т. Станковић, Дуrне белешке, 113. . •• АС, МИД, ППО, Црокуnље, 18. новембра 1888. •• Велика Србија, 18. октобра 1888, бр. 37. . •• АС, МИД, ППО, Пр1Ш1тнна, 25, октобра 1888 .

. 95 HHSta РА ХП, Turkei, Karton 170, 1901, Studie des Konsиl Simon Jo­anoviC, . Ober der Sandschak von Novi Pazar (у даљем тексту Студије конзула Симона ЈоаЖЈвuћа).

Криза· турског феудалноr, фшmнсијскоr и nравнсrполитичкоr система 31

дална класа, а други је негде вшuе а негде маље живео у усло­вима племенске и фисовоке орга>Низац:ије (Клементи, Краснићи, Га­пщ, Берише, Ругове, дреничжи и цодримски барјактари). На дру­гој страни од одбегМ11Х чифчија, од беземљаша и варошке сиро­тшье, а нарочито од дела мухаџира, формирао се једа>Н слој де­:класира>Ног арбанашкоr друштва. А :измећу феудално-друппвено­"°кономске ф()рм,ације у приштинском санџаку и племенско-Фисов­ске друштвене групације у цећком санџаку стајала је !ПЛеменока аристократија цолуфеудализираних а полубуржоаских вароши Пе­ћи ;и Ђаковице, мање Призрена ;и Приштине, која је већином за­узимала почаоне положаје у турском државном апарату. Као ан­типод овим, а често щri:a у њиховој служби, јављају се . качаци (одметници), зулј'Мћари и .глобаџије, који су. потицали из .декла~ сираноr дела арбанащке друштвене средине и које су због зло-чиначке делатности прогониле турске влас11и. .

У нормалним · приликама, дРУШТвено-'I!олитички живот Арба­наса био је иопреплетан ИIНТересима !ПЛеменских и феудалних гла­вара, фисова па :и истакиу~щ ЛИЧНОСТ!И, али у случајевима спољне или унутрашње О!Паооости, Арба>Наси би се чврсто уједињавали. Иначе, различити групни интереси Арбанаса у косовском вилаје:rу били, су ошпте природе, !ИЛ.И оу :имали лични .карактер. Подвоје­ност се јављала :када је била у ПИТlllЊу крвнина, или став . према турској власти и учешће у њој, затим у односу црема хришћа. нима,, цосебно према. Србима.•• . . · .

Иако су Арбанаои Расељавањем разбијали племенско-Фиоов­ску организацију, у. Ме:rохији су се фисови И!ПаК одржавали. У ћаковачком крају половином. 80..тих rоДИIНа опомињу се као ста­решине фисова Рива-бег С;:~идбеговић Баковалија, Сулеј1Ман-ага Али­-агин 1ИЗ фиса Хоџ, Али Ибро из фиса Гас и Муртеза-ага. из фиса ~ериша. Према изјави ,једноr Арбанаоа, џпо би О1НИ наре;l:ИЛИ бИ1Ло Је обавезно за све ОСИ1М оних у Дебру и Мирдити.9' .

Према Сави Дечанцу, учитељу и старешини !Манастира Де· чани, СВаЈКiИХ 40-50 арбанашких юућа имало је свога барјактара. И у малим сукобима; нарочито с православним хришћанима због ,,крви:•, макар био и !Појединац на. другој страни _(као што ј~ био случаЈ С!:! Бурћем Зивгаревићем-Ву;каш:Инрвићем у Великој . Хочи, кад му. Је разрушена кућа и унищгено им111Ње), сюупило би се, пре~а Једн~ подацима пет, а према •другим три ·барјака из тога краЈа.9' БарЈаци су били н~. врста цолиrнчке организације АЈР· банаса, засноване на територијалној ;nодели. ПОС1'али су; на основу спорЩ!Ума с Турцима, Обавеза сдужења Арбанаса 'У војсци заме­~а је барјацm.щ, који су .у. случају рата представљали војничке Је~~а-гаљоне. Цодр.иње, на nример, де.шло се на пет барјака, Опо:ъе, Средач_ка жупа, Горња и Доња Љума чинили су по један барЈак. Тако Је у призр.енском окру~гу било осам барјака, од ко-

" В. СтојанЧевић, Друштв~Ж:.политичке прилике ме/Ју Арбанасима, 177 -179, 181.

•1 АС, МИД, ППО, HIШI, 5. јуна 1885, бр. 32/85. •• Исто, HIШI, 16. јуна 1888, бр. 38/1885.

32 Друштвено.економ:ске прилике косовских Срба

јих је суворечки био највећя.99 Крајем турске владавии~ орахо­вачки барјак имао је 100 кућа. Барјактар Ораховца био Је Арула Чантић, Сламодже Љаха Аџи..Мустафић, РетИЈМља ~сан Штавица. Острозупоки барјак имао је 22 села или засеока, а познати су били барјактари: Абази Љуwа из Маџера, Садрија ПачарllЗОО'Ић из Дра­гобnља (за Љубњжду) и Цака оо Полорца (за Бању). Малохочюи бар­јак је имао 1.300 КУ'ћа и 20 села и засеока. Барја·ктари су били: за Малу Хочу Маља Ца:нић, из ИСТ()IЈ' села, Муарем Лимаи(овић) из Мале Хоче за Ногавце и Реџоо Оиља из истог села (за Пи­ране). Још већи је био суворечки барјак - 1.500 кућа у 18 села. Поэна11И барјактари били су: за Кориту Усеин ив Будакова, а за Суву Реку ИбраОСИЈМ Руста из Кабаша. Велики је био и полушки барјак - 1.200 кућа у 12 села. Овај се барјмtтар управљао по одлукама ораховачког. Никад није имао неку mmцијативу па је био мале важност.и.100

У крајевима где су АрбаЈНаан били компактни и ·Где је фи­совска организација била чврста утицај турске власти био је сла­бији. У томе су се исЋицале Љума и Дреница. У овИЈМ крајевима су функционисали арбанашки закОl!Шi:. Бра~нислав Нушић је забе­лежио ;1;а су Дреницом и у другој 1Половини XIX века, упркос свим .ранијим ·реформама и каснијим мерама, упр~mљали "крене" (арбанашки поглсавари) и м се владало по "Лекс-К!llНони" - не­писаном закону. Дреница !НИје !НИ давала војнике. Када су Арба­наси образовали башибозлук под управом својих тла:вара, Дреmr­ца је у случају рата могла дати преко 1.000 пушака.'01

Велику улогу у друштвеио-политИ!ЧКОМ животу Арбанаса има­ла је крвна освета. Каткад се јавља и као изазивач меl>усобних су­коба, разјед:инитељ појединих делова арба:нашког народа (утлав­ном према фиоовској подели), а често је корисЋила !ИНтересима турске власти. Обрнуто од . овога, пооитивно дејство на Арбанасе и њихове меЬусобне односе чшшла је "беса" - обавеза часне речи и верности, чију је улогу и значај слсиковито приказао Бранислав Нушић.102

За мирење крви установљен је 1891. тодине (према српском конзулу у ПрИШ11Ини Сими Аврамовићу за пећки; призрlжски и скадарски крај), а према Браниславу Нушићу оамо за Пршnтшrу, Призрен и Пећ) .судски орган, однооно ком.иоИја "исљихат", у коју су улазили арбанашки главари из трада и нахије, изабраници ("кре­не") појединих фисова. Комисија је одреЬивала висину откупа у новцу који је ~ица био дУЖ31Н да плати м би се :измирио с по­родицом ~ијеног. Због своје позитивне улоге, по !Наредби из Ца­риграда "исљихат" је постао ·стални суд, у нечему налик на по­роту. Задатак •ИМ је био да сваког кривца открије, ухва"Ги и прем

" Б. Нушић, Са Косова на сиње море, 198-199. 100 АС, МИД, Архива конзулата у Пршnтини, пак. II, 1912, Пршnтина,

8. августа 1912, Извештај унитвља Петра Дедића. 101 Б. Нушић, Косово, I, 38. 102 В. Стојанчевић, Друштвено-политичке прилике меЬу Арбанасима, 119;

Б. Нушић, С Косова иа сиње море, 276-279.

Крша турског феудалисщ финансијског и прав1Ю-политнчког система 33

суду. Касније је је;1;Ном усменом наредбом укинут.103 Кад су "ис­љихати" мирили кривце, досуЬивали су по 12 "кеса" - 50 турских љра - за ~мушку главу. Арба:наси су се и после наредбе о уки­дању борили за "исљихат".104 Нарочпго су се у муслиманско-хриш­ћ~шrским местима Арба:наси борили за шерија'ГСКО судство. У пле­меиско-фисовској Метохији и суседним крајевИЈМа настојали су да се СVА'И по њтtовом обичајном праву, по "КаЈНуну-Лекс". Билси су жесrоки !Противющи увоЬења '!'УРСКИХ државних оудија, јер је овим судством !Кршено обичајно право. Нарочито им је ометало то nпо су Срби и Арбанаои католици добијали адлијским судством право законске једнакости.

Иа:ко су, наводно, Арбанаси одметници од турске власти чи­нили эул'fм, оии нису били далеко од врхова ~осовске феудалне власти, јер су често помоћу њих постизали своје циљеве. Одмет­ника је било најDИ1Ше у селима чији су становници били различите !!WНфесионалности. Сретали су се на планинским прелазима и !ПУ· тевима на тргове 1И пијаце. Занимљиво је да је било случајева да се зб()IЈ' тога исељава и :мирно М\"СЛИМанско (османлијско) станов­ништво у безбедније крајеве Царевине (случај у Вучитрну), у;1;а­љавај'fћя се тако од регнана анархяје и крвавих разрачунаЋања.105

Немаћна м задовољи животне потребе 1Најпшрих ;1;руштвеиих слојева и руковоЬење политиком очувања феудалиих !ИIНтереса, Тур· ска је rолерисала 1ИМовну несш-урност, нарочито када су хришћани билщ у питању, Иако оу сваЈКодневно били у селима, жандарми IНИЈСУ ~могли осшурати безбе;l;НООТ живою и имовине Срба. Разбој: ници су стално слали "рабоше" ОрбИЈМа, нарочпго у гњила:нокоЈ кази уцешујућя их за одреЬени износ новца. Од када су мухаџири иасе5шля српска села, српске жене, девојке, младићя и деца нису энал;и за весеље ни о највећим nразниц:и!Ма. Чим девојка наврши 14 rоДИ1На, родитељи су је ~морали .Щ!Ј!Ити.10• Неt.игу:рност је била !Већа у планинсюим и брдским кра3евима зато што су они били без ИкаЈКВе друштвене организације и што су та насеља била раз­бијена у маасалице, или мале засеоке.'07 У таквим условима сав ЖЈИВот Срба сељака на Косову свео се 1На раА и ред у .кућя. Уко­лико се тубило эаједиичко имање, У"ГОЛИКо су се распадале поро­дичне змр)11Ге. Овај прс>цес долази !Највише до изражаја код бе­земљашких породица, а мање код сопС'11БеН'ИКа имања, као nrro су били Дс>rанџићи (ЗО кућа) у Доњој ГуuперIЩИ, Бабушани (13 .ку­ћа) у Бабушу, Дрмончићя у Ливаt>у и други, И овде се одржа­вање задруга !Највише огледало у задружној стоци. Дописник лис­та Цариzрадо~си ~ласник с Косова (број 20 од 1. јуна 1899) хвали очуваност rвелсиких задруга у свом ;крају. ПЈ?<>ма њему, није била рет1юст да по 60 чланова ЖЈrве у је;1;Ној задрузи.

1os В. Стојанчевић, Друштвено-политичке прилике меЬу Арбанасима, 195; Б, Нушић, Косово, I, 39. . .

10• Б. Нушић, Косово, I, 40. 100 В. Стојанчевић, Друштвене прилике меЬу Арбанасима, 195-196. 100 Исти, Прилике у западној половини косовско~ вилајета, 295-296. 101 Б. Нушић, Косово, I, 51-55; Т. Стаиковић, Путне белешке, 102-103.

34 Друштвено-економске rtрИЛике косовских Срба

и Срби су, СЛИЧIИО Арбанасима, имали неку врсту ,,судства.

Сељ~щи се нису жалили властима и суду збот !Неког опора, већ ~у то раоправљали сrарн људи, у чију се правич~ност, изгледа, нИЈе сумњало. Борба за I<!Метовске столице није била поЗ!Ната ни кра­јем XIX века. У вези с тим приurmmски конзул Тодор. Станков:и~ћ наводи да је у селу Црвене Вомще, .код Пршnтине, Стојан Стол:и~ћ­-Ивановић кмеrовао 22 године, пре њега његов отац Столе 30, а Столов отац Жива око 40 rодина. На њихово -кметоваЈЊе није било никаквог приrовора. Јер, 1Како каже Станковић, они нису робо­вали богатству, него родољубљу и јунаштву. Бифте су мрзели и презирали и њихова изрека је била: "Поnпеном еирамаху душа ми~рише на босиљак."1°'

И у селима где су Арбанаси. били у мањини давали су селу I<!Мета, У селу Словињу, на щтмер, крајем XIX века ,помиње се :као кмет Реџеп Арнаутин.109

Запrије - жандарми - имали су обичај да их хране сељ~ кад тод .би дошл:и у село, а то је било rотово снако.л.невно. ОнаЈ IКОЈ·и Ј·е скупљао данак дошао би са по неколико жандарма у

•'· ' - • 110 село и за све време бављења у њему село Је морало да их храни.

Сељаци су 1'р!IеЛИ и тлобе пољака. Од многих таквих случа­јева карактеристичан је онај :који се доrо;џr.о у Ливаћу 18,93. :го­дине. Кад је једна група Срба из тог . села пошла по дрва, пољак. њм је узвикнуо: "Море рајо, сви који овуда пролазе морате . ми платmи за сваки пролаз по З гроша на кола, rпа онда .можете :и~ћи у планину и сећи дрва". Настала је оваћа у којој је по111Шуо је,6,аН младић Србив.111 , . •

Пошто нису :могли добmи заштиту од турС!КИХ власти, Срби из многих места, нарочито из Пећи, Баковице и села . Кијева, тра­жили су је од руског :конзулата у, Приэрену,112• Богати]~ су. стално плаћали по једног Арбанаса да их чува, а онаЈ имућнији побрати­мио би се с !Не,КИМ Арбанасом да би :ra овај брашю од од1Мет­ника ~1з

0

Све до краја турске !ВАадавине , арбанашке куле у Метохији личиле су на средњовекоВ!Не замкове. У IЊИМа су. била сре;1ЈИШТа о,А;Меrника. Ту оу довоћени заробљеШщи и пуnпаН!И су тек уз от­КуП '("есклаф").114 Овакви односи појеДIЩ1:ИХ припадни.ка јеNЮГ преМа прш:r!l\д'Ници;ма другог народа били су условљени распадом патријархалног наЧина .живот·а 1И · имовинхжо-IЮЛИТ.И:ЧКО!М диференц~и­јацијом арбанашког сеоског о'rанонншmша. У овом процесу, ооје­дшщи су остајали m периферији друштвених . збШЈања. Оставши

1оа Т. Станковић, Путне белешке, 65, 121-122. 100 Б. Нушић, Косово, 11, 76. · 110 Т. Станковић, Путне белешке, 102. 111 М. Весем1новић1 Лоz.лед кроз Косово;, О ОСЈ!ЮбаЬању Срба од ал­

бtЩских пољака. Видети - В. С. Ћетковић, Како су се српска села· на Косову ослободила арнаутских пољака. У лоzа конзула Симе Аврамовиl!а - Правда, 35/1939, бр. 12, 427.

112 Ј. К. Билас, нав. дел.О, 32. 113 Т. Станковић, Путне белешке, 102. ш С. Вукосављевић, нав. дело, ЗОО.

Крнза турскоr феудалног, финансијског н правно-политичког система 35

без средстава, за. жшют, турсюи в.ластодl)ШЦи и феудални кругови моrля су лако ,да МЗiНИIПУАШПу .њшт. , .

Слабости срrrоког сеоског ста~новништва јављају се као по­следица почетка ПО~Модарства у на'ЩIН\7 живота и · због несклада измећу жеља и rмоrуiћности. ЕконО~Мском незадовоЉС11Ву м;ного су поrодовали равни обИ'!аји. ;,Није претера!Но кад се каже да четвр­тину годишњег дохотка срrпскоr сељака. О.АЈНесу rпоједнни неразумни обичаји" и "да је, у еконО~Мском rmтarwy, сеља~к сам себи највећ!И непријатељ", јер та "његови раановрони и чудiНИ обичаји најви­ше. . . оа11Иру у економскО~М стању". На пример, .свадбени обичаји толико ·су упропашћавали сељаке да се задуго нису мотщ опоравити. Сачуван је податак да се пред ослобоћење Косова ОА турске влас­ти у селу ПасјЗЈНу ,~«)д I1њилана "ретко rмогао наћи човек, !Који није за свадбу заложцо земљу или продао". Свадба је, обично, стајала око 40 турских лира. Због, ов.аквих и СЛИЧШ1Х трошкова се­ЉЗ!К је касније морао ;щ "l'рDШИ своју сна'гу на туће.м 1И1Мању, за малу корист."'

Слабости су нарочито у;хватиле корен ·мећу оним који су одлазили у печалбу 1(турбетлук), тражећи у томе излаз из теш­;ког 1Материјалнос стања. По оцени Јована Цвијића, куПовна моћ сељака у Турској била је седЗIМ щrга мања од куповне 1Моћи се­љака у ослобоће.~mм б&Щанским зем~љама.116 Зачетющй кооовскоr печалбарства, изгледа, били су Јањевци. Они су лети напуnпали своје куће и тек кад обићу ове вароши у Србији, Румунији, Бу­гарској и не.~щм дРуm:м зе:мљаrм,а, враћалИ би се у јесен. Печал­бари су · били и стm~овници Сириш.diке жупе, Горе, Опоља и Сре­даrчке жупе. Косовац. шrје био тЗ!Ко 111окретNИ:Ј! као Метохијац или Жупљанин.117 ,Из Сир:ищићке Ж'УIПе одлазило је чак око 1.000 људи да раде као ЭИ!ДарИ и . ивдустријски радmщи.118 Најстарији наЧИЈН печалбарења Сирmтћана састојао се у томе што су ИШЛ1И по су­седним селима и нещто удаљениј:и>М крајевима обављајући терзиј­ски, зидарски, буНарџијски ЗЗЈНат. Било је печалбара који су и у XIX Бе!Ку ИШдiИ изван Турске -; ,у ,(::рбију, Бугарску и највише, у Pyмylliиjy, ()Стајући тамо, об!l!ЧНО, је.АЈНо лето.'" Иэ Горе и Опоља одлазили Ьу у пе~албу у ове земље, као и у Грчку, и то као бо­заџије 'IИ ашчије. Мајстор је зараDИЈВаО годншње 25-30 Т:l'IЈСКИХ ли­ра, а слуга i00-300 дишара. То nпо би зарадил:и давали су по п~ратку за оmлату. дугова. ,За пут ~у се оrпет морали да заду­ЖVЈУ· , 3а с~ак\{ л.иру давали. су ИЈIТерес од 2 гроша месечно, или 24 гроша гоДШШЬе. . . . ·

~· 1с, РМИД, ППО, 1912, ред 962, Пасјане, 21. маја 1912, Извештај учи­теља ор а истиllа; исто, Архива конзулата у Приnrnищ пакет IV Митро­вица, 20 •. априла 1912, Извештај управни.ка српске миТ]ювачке школе БорЬа Јакиl!а_. , .

· 1·11 Ј. цВИјић, · метанасrазистичка кретања и њихови узроци и nослеi>и-це, Беогрщо. 1922, 39. . . • ·· , ·

117 Б. :Нушић, Косово,!, 87. . . •.'·•' 118 Трzовuнски zлџсник, 8. новембра 1894, бр. 132. 111 М. Савић, Наша индустрија, занати и трzовина, део VI, 275.

' ' ''

З6 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Одлазак људи ив Горе 1И Qпоља у печалбу био је послеД!Ща ~ слабљења њиховог традиционалног занимања - сточарства, због Јавне несигурности. Уместо Горана на испашу оу долазиЛ1И Арба-наси из Бафе, Радомира и Ваја. ·

И сељаци Среданке жупе били су у великом броју печалба· ри - просечно АВа мушкарца 1ИЗ сваке ·куће. У пачетку су нај· више шцли у Румунију,'20 а каоније, за бољом зарадом, у Амери­ку, где су радили у рудницима, на железничк.им путевима и у фа­брш;,ама. Обично су се задржаваЛIИ 3-4 тодине и доста су зара­!mвали. Али, iЊИХОва зарада 1НИје се осећала у економском животу. Уместо да купују земљу у равmщама, у Подрими ИЛ1И !На Косову, да би се ослободили од куповања жита и даљет rурбетовања, но­вац су трошили за rрад<Њу юућа - не зато што су !ИМ биле неоп­хомне, неrо више због тога да бн надмашио свога суседа. За град­њу. кућ~ само Среска је трошила 200-1.000 турских лира. А онај КОЈИ НИЈе традио кућу трошио је новац у чифnrnским дућанима у Призрену. Колико се у Средачкој жyrnr давало за Indie :износи та· мошњи учитељ Митар Вучковић. Он наводи да је "човек са же­IНОМ 1И дететом, са~мо у једној средачкој механи за годИЈl!'У дана платио 1.830 rроша". Свака к,ућа у Жупи трошила је за домаће и дpyrre crnapи просечно по 60 лира го,llЈИШЊе.121

У срm:;ким сеЛЈИма свуда i:e осећао засrој у СВИЈМ областима живота. ПоЈединци су осећали да се мора тражити rизлаз из нес­носног сrања, али због !Неукости и сиромаштва нису могли ништа предузети. Ретюи су били случајеви .да су почињали борбу да се О11МУ од потчињености и материјалне зав1ЮНости.1"

. Посл~; 1878. владали су у косовском вилајету велики нереди. Овај. вилајет, у коме се осећала експанзија европокот капитала и где ј": било поЛИ11ичкоr :мешања са стране, доживљавао је распад владајуЋет државног и привремн:от система. Кризу су продубља­вале и YllIYтpa~e nротивречносrи - политичке, верске, аq>арне и дру.ге. Овоме ј.е допрИЈНОСио и турски ад:министраmвни апарат, не­знатан по броју и уз то слабо плаћен. Њеrова !Незаинтересованост да !Надгледа јавни ред происrицала је баш из овог последњег.

Нt;моћ ту~коr апарата на Косову долазила је наЈвише до изражаја у крајевима са хомотеним арбанашким СТалiовнишпюм на пример у пећком санџ!IКу, где су појеДИIНИ феудалци и фисов: =t; старешине одлучујУ'ће утицали на губљење ауторитета провин­ЦИЈСКе власти.123. G_тање !Није било боље ни у осталим крајевима - у овима су се Јав.љали одметници. За разним кривцима, углав­ном због убИС'ГВа, срединQМ 80-тих година трагаЛсо се и преко

ћ :~· Б. Нушић, Косово, 1, 87; А. Урошевић, Шарпланинс~са жупа Сири­ни • одишњи зборник на Филозофокиот факултет, Скопје 1948, 140.

121 Б. Микић, Привредно-имовинске прилике и становништво Средачке жупе, 299-300. ·

122 АС, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет IV, Митрбв1Ща, 20. априла 1912, Извештај учитеља БорЬа Јакића.

12'3 В. Стојанчевић, Прилике у западној половини косовско~ вилајета, 298.

Криза турског феу далноr, финансијског и правно-.поли111Чког система 37

спискова о,АЈМе1'Н!Ика који су објављивалiи у вилајетском листу Ко­сово (излазио је у Приштшm).124 Ипак, оргаiН'ИЗОване политичке опозШЈИје Арбанаса послије пораза Призренске лиrе, 1881. године, све до пред :крај XIX века н:ије било. У ово време комешања су махам изазвале мере Порте за срећивање финансијских прилика на Косову, у првом реду за прикупљање пореза, nrro је био по­вод за мале локалне буне.

5. ПОРЕСКЕ ПРИЛИКЕ И ИМОВНО-ПРАВНА И ПОЛИТИЧКА НЕЗАШТИБЕНОСТ СРБА

Као остатак старе спахијско-mмарск,е натуралне ренте ТУ'Р· ска држава је узимала оба!Везни атрарни десетак, чије је ~рање препустила закупщима, што је омотућавало да се јављају маЛсВерза­ције и сукоби приликом њеrовот разрезивања, процењивања !И при­куnљања. Муслималiском ста1Новн:иштву највећу тешкоћу је прич!И­њавао порез :на овце - агнан - уз повећање држаВIНог (аграр­ног) десетка на законску осм'l!'Ну пореза на некретнине, као и раз­н·их пиЈаiЧ!НИХ такса.125

Ifa :К.ОСову се у другој половини XIX века порез делио на: а) вертију (порез на имовно стање; на 1.000 rроша 4 а 2.000

највише 8 троша); б) ушур (десетак); в) атрарни m>рез (порез иа стоку; по 5 тр<>ша годишње на

сваку овцу и свињу); г) русуtмат r(врста трошарине; пара на сваки rрош од свеrа

продатот на пијаци); д) бедељ - аксерија (порез на војску; на сваку мушку гла­

ву од 15 до 70 тодииа 38 rроша (8 дmrapa); il!!Мa ·података да је плаћалiо и 46 гроша) и

!;) на сваких 1.000 гроша целокуm~е дажбИlне још по 3 rроша за просветне циљеве.128

У 1891. ТОД!ИНIИ војни порез се плаћао :иа сваку мушку главу - по 10 ;\јИНара rодшшье. Турска влада није хтела да узима Србе у војску, а мусл:иЈМани ако нису хтели да иду у војску, !!!АаћалИ су по 50 дуката. Тзв. порез !На зараду сељ= био је . нај'А{ањи 3, а најаећи 25 динара,' а у вapoll:mмa најмање 3, а највише 100 ди: нара. На зараду мусА!IПМана била је такса нешго мања, а на селу се плаћало нај'ВИ!Ше 6-7 дИIНара. На сваку овцу !ИЛИ козу порез је износио 6 rроша тодишше, а за СВИЈЊу дmшр и 20 пара.127 •

ЗакуrЈЦ!И д=ка ·звали су се "спахије''. Срби су ретко закуп­љивал~и спа:хијство, јер га нису могли успешно обављати, нарочито

"' П. Митропан, О вулајетс~сом листу Косово, Јужни преrлед, бр, 21. С1юпље 1934, 79. ·

12is В. Стојанчевић, Прилике у западној половини косовсzсоz вил.ајета, 294-295'. .

120 Б. Нушић, Косово, 1, 37; Т. Стmшовић, Путне белешке, 102. 121 Вели~са Србија, 8. децембра 1891, бр. 50.

38 Друшmенооекономске прилике косовских Срба

у сел;има С муслимаrш:кям СТаlНООЈНШ1П11ЮМ, а О србима као заЈКуп· цима десетка говори руски конзул. Јастребов. К;юније спахије су углавном били Турци и Арбанаси, обично ар<?анашке . по1Лавице, као најбогатији слој арбаЈНашког друштва. При купљењу царског десе'l1Ка, нмма је јеДШiо било :стало до тога да што вшпе користи mвуку за себе и м оштете рају која је .била ван закона. Велики закуuщи десетка били су приштински муфтија и Сулејман-паша. Они су се за 15-20 .тодина толико обогатили да се вредност ЊИ· хових !!!!Мања ценила 1На неколико !МИЛИОНИ ДИ1Нара. ЗаЈКупци су, че­сто; касно долазили да преброје снопове жита како би зрно из класа :иоп:ало и Т!И!Ме нанели nrreтy сељаку.128 У Горњој Моршви и Измор:нику, за време жетве и вршидбе, спахије су често боравиле, са својим љуД'ИМа, некад и, са зщmијаЈМа, уз чију су помоћ прикуп­љали десетаЈК. На селу би остајале све док прикупе сав десетак у аноповима и док се жито оврше и !Пренесе кући. Опахије су .зло­употребљавале свој положај и земљорадници су морали врћи и комити покупљено <Ђопље и .. .1!GIIO преноо.ити. до места њиховог становања иако 11Ш'СУ били обавезни на то.128 Спюmrје које 'су се на Косаву задржале и после та~нзиматских реформи ,и .за које султан углавном није знао, плаћале су ца~ру 9 пара од куће.130 Неке, идући од села до села и од имања . до ИIМања, задржшвале . су се и у ма­лим сел.има по. неколико мес11цн и се,ьаци су морали да их хране.131

Према подацима :које је !ИЗ Призрена послао. у Београд Петар Костић, десетина је 1884. roдm1e претворена у оами~ну.'32 Упоредо с ти:м у косовском 1В1ИЛајету је извршен ПО!ПИС становништва као и обаlВљени :Катастарски радови ради утврћивања пi>реаке ооаге овог краја. Извршен је увид у процену приватног поседа и ва:Куфских добара обавезних на плооање пореэа.133 Вилајеrсюи ЛIИСТ Косово обавештавао је 1885. да је те годшrе у Тhыџ.ану прикупљено 475.000 гроша ~државног новца и да је џореЗ ,,i:Iomyнo са(iран до једне па· ре".134 Пре.ма Je.вrn Дедијеру, пореск0. обавеза је поi~ећана · с десе, т:ил;е ~а оqмину у ЮQрИСТ просвете. Б.ио је то "просветни данак", коЈи зе "!ИЗносио 40-rn део од целокуПиог сеоског п.Рихода" ·"" То­дор Станковиh је записао да је уз "царски десеџш. дават. један део, :колико четвртюна од десетка на просве11Не трошкове. Од овога при­хода . · . плаћ~ су. ~муслиманс.юи учитеми и. ПодизаНе муслиманске школе и ~изе, козе Арбанаси др qmско-турскоr· рата нису имали, а ·И каСНИЈЈе ш~су IМIНОГО марили за .i!pl!X".""

. 128 С. Марковић, О приликама у C'rapoj Србији и Маrседонији, Круше.

вац 1903, 6. . "' А. Урошевић, Љf11;Ьа Морава и Изморник, 56, 99. 130 М. С. Милојевић, нав. дело, 1, 13-14. ш Велика Србија. 8. децембра 1891, бр. 50. 1u АС, МИД, IПIO, Прязрен, 18. марта 1886. ,"Студије конзула Симона Јоановића. "' П. Метропан, О вилајеrском лш:ту ,,косово", Скопље 1933, 79. "' Ј; Дедијер, Нова Србија; 236, 188 Т. Станковић, Пуrне белешке, · 102.

Криза турског феудалноr, фшmнсијскоr и. правно-политичког система 39

Године 1892. Мил. Ј. Няколаје.виh је нашао на Косову и неке iНаЈМете за управне орГЗЈНе.137 Вилајетска управа наплатила је 1895. године :порез на 1.176.700 оваца, :колико их· је било пријављено у овом 1IИАајету. Тодор Ста~нковиh сматра да је то била само поло­ВИIШI постојећег броја оваца. У скопском СНЩI3Ј!{у, где су '!IРИЛИКе биле IМИ'Ј?Не, било је !П'Ј>Иј·ављено 7'11.000 оваца, у пр!ИЗренском само 126.000 иако је то сточарски крај с обзиром на то да је Ту Шар· -плmmна, на којој је Ста~нковић 1873. 'ВЯдео развијено сточарство и уочио могућност да се на Ње!НЈИМ пропланцима гаји милион оваца. У пећком санџаку било је 61.000, !!Ј)ЉеВаљском 72.000, новопазар· сюом 97.800 и приштинском 108.000 оваца.138

Настојање Порrе МЈ. среди пореске прилике изазвало је на по· четку њене акције 1885. године немире Арбанаса у призренској око·. л:ини. Воће omopa били су ИбрЗХ111М·аrа и Расим-ага, а ~када су они ух,аmuени и· посла1111: у Цариград, Руста и Ука Кабаш. У прегово­рИIМа с вој!НИ!М кома11ЈДантом Ибрахим"IIаШОIМ Арбанаси су трilжили да не :полажу оружје и не плаfiају !Неки стари данак, а да ће нови ype;!i!IO мвати.'39 . .

У другој полов.И!НИ 80-тих гоДИIНа јавна безбедност 1НН Косову, која ни pasmje није пре~дстављала добру страну турске управе, све више је попуштала, првенствено збос 1Велm<ог утицаја појединих бегова и ara и племенс:кrих старешина на локалну управу и меџли· се. У призренском крају ИIМНЛИ су такав уrицај ПiОменути Руста (кога су Арбанаси звали Руста-паша) и Ука. Омеровић, п.оглавица фиса· Кабаша. Они су се 11IОсле 1885. омметнули у :качаке; али су убрзо помилоџаюr. По повратку у своје село тражили су од Срба да !ИМ кулучењем .ИЗI".РЭАе тврће зграде (куле) од оних које су им Турци ;з!l[lалиЛИ у време њиховог хајдуковања. Наплаћивали су од Срба и свадбаршrу, а н~еста је мора.ла да осим новца даје и нај­лепши бошчалу~к. Истовремено с Русгшюм акцнјом покренули су се и Љу,мл;ани, Они су септембра 11887 (њях око 30-40) запленили сву стоку и р:окућство у српск.им селiима Севцу и Јежинцу. На :молбу је,АЈНог доктора 1ИЗ Призрена овдашњИ паша је упутио поте­ру која је вратила нешто од отете стоке. Али, .убрзо иза овога Љум­љани су у знаmо већем броју {око 100) ударили на дрУ'l'а српска села: Ш11р1Ще, ВЈ>бешnщу и Готовушу и у њИЈМа запленили стоку. Тада је било неколико мртвих и рањених, Овога пута власт није хтела да шrгервеншuе, иэговарајућ:и се - "такав вам је меметет" (округ). ~апm су нападали и 1На Арбанасе дPyror фиса, а најви, ше поарбанашене Србе !ИСПОД Шар-планшrе.'40 . " . . .

Средшrом 1888. године 1t1очели су да се окуi~љају и Арбанаси IИЭМеЬу Митровице и ВV'ЧЈИТРНН, опирући се повећању пореза на овце са три !На пет гроша. Од доношења ове одлуке ниједан турски чmrовни:к IН!Ије омео да се 111ојавм у овим нахијама. Арбанаси су

ш Мил. Ј. Николајевић, нав. рао, 92-103. 138 Т. Станковић, Путне белешке, 53-54. · "° АС, МИД, IПIO, Ншп, 8. децембра 1884; Куршумлија, 28. марта 1885,

бр. 3/85. ш Застава, 8/W. октобра 1887, бр. 168.

40 Друurrв~кономске прилике косовских Срба

говорили да неће да им суди царски СУ'д. јер он 1НИје турски него каурски.141 У ствари, Н!ИСУ прюэн.авали турско судство (адлију). Код Муратовог турбета почело је ново окупљаЈЊе Арбанаса. Овде су долазили и улеме да умире узбуiЊеНе. АрбаЈНаси су тражили да се смевя валија прШilТИ'НСКR и кајмакам вучитрнски и митроваrчки. На буну су дигли и Лаб, Љу~му и Дреницу. .

У пећком крају ситуација мећу АрбаЈНасима се заоштрила пос­ле убиства Али-паше Гус:ипьоког. ОвдашЊIИ првак Халил-паша Мах­мудбетовић дао је 20.000 гроша својих пара да се не ликвидира убица Али-паше, неки Арбанас из Руrове.142 У оваквим приликама долази мушир Реџеп-паша на Косово и премешта се седиште косов­ског sилајета из Приш11ИНе у Скапље. Ово премеппаЈЊе вилајетског седишта довело је до окупљања у Пећи арбанашке улеме, која је писала и жалбе, јер се плашила да је оста:вљена и продана. Док су неки прваци на:гmьаЛЈИ Црној Гори, овд=ьи најглавнији арбанаш­ки првак Мула Зека тражио је преко неког Jane· из Пећи да !ПИШе Аюсентију Хаџи.Арсићу у Прокупљу да доће на грашщу да би се споразумели о ,,народним отварима".'43 Почетком 1889. Стеван Ха­џи-Арсић је обавестио брата Аксенmја да у ово време Хаџи-Зека због ИIНТервенције неког "нашег" да не буде затворен због његове улоге у убиству Али-паше Гусињског, ,!Највише брани наш народ и Дечане и Пећ".144 Мећутим, већ из извештаја од 30. октобра исте године види се да су пећки АрбаЈНаси отерали Халил-пашу Махмуд­беговића, за коnа се каже да је старешина Пећи, Ба1кови:це, Гусиња, Плава, Берана и Рожаја, стога што је подје.щшкQ примењивао за­кон и да су .нщела почела о>гкако је он повучен l/} Цариград."'

У целом овом периоду анархије нарочито је био уrгрожен ма­ш~:с:mр Дечани. Још у време Призренске лиге, арбанашка племена Гаша и Шаља, насељена у селу Дечшима однооно у ИСтинићу, би­ла су се закрвила. У там су:кобу и 1Мећусобном убијаЈЊу било је од­лучујуће економско mrraњe: дрварење и наво111Њавање, а важно ме­сто је имало и манастирско имшње које су, осим турских власти, често бра:н!ИЛIИ и Арбанаси из села ДечаЈНа. Ту је живела поромща Руста, од давН111На била наслемни !Војвода дечаЈНског манастира, .као ШТ? су Жује из Ругове биле :наследне војваде· Пећке патријаршије, а Једна поромица из Дренице манастира Девич.* Нарећењем сул­таЈНа Абдул-Хамида .И Гашан:и и Шаљан:и су се помирили августа 1879. године .. Чувари мЗЈНастира Дечооа. били су врло ревнОСIНИ. Када су 1877-78; страдале неке џамије, приликом ослобоћења Ни­ша и Ку~ршуrмлнје, Малисори су хтели, да би се осветиЛЈИ Србима, да сруше IМаЈНаСТир Дечане. Та,дашњи МЗЈНастирски чувар Руста Али-

ш АС, МИД, ППО, Пршnтина, 8. маја 1888. ,.. Исто, Приштина, 24. јула 1888, бр. пов. 463. 143 Исто, Пршnтииа, 25. октобра 1888. ш Исто, Пршnтина, 16. јануара 1889. 1" Исто, Пршnтииа, ЗО. октобра 1889, бр_ 14/З. • Иса чувар Девича - Т. Станковић; Путне белеш~се, 8.

Криза '!ypci<.or феу далноr, финансијског и пра»но-политичкоr система 41

ја спречио је то делећи малисорскмм првацима по оку-две кафе и мЗ1Настирски новац - око 40 ЛЈИра.'" . . . .

И поред помирења Гаша и Шаљана, већ идуће године архи­мандрит ·Сава Дечанац обавештава митрополита Михаила у Бео­граду о тешком стању ма~наrстира Дечана.147 НQве тешкоће нш::ту­пиле су 1887. године. Тада се архимандрит Рафаел с братством об­раћа српској влади и обавештава је да Арба~наси присвајају ма: настирска ИЈМања: Бивљак, Балталук, Семиште, Фрашња и Раовица, за која су постојали фермани и друге потврде. Ова имања је при­својило 50 кућ.а ИсТ1ИНИћана, који су их обраћивали као манастир­ске чифчије. Сл:ично су учинили и Арбанаси села Дечана. Од око 20 кућа, тако·ће маЈНастирских чифчија, које су обраћивале имања Гочиште, Изре Будише и Балm:к Црни Брешки и Калућерске њиве ту земљу је узшпиQ Елез-паша Баковац. Тако је манастир остао без овог земљ'ИI!Па.'48 Истииићани, присвајајући Забелу и Киселе ливаде !1раИИЧИЛiИ су се са !МЗЈНасnфском стрехом. Због овога су се Арбанаси Дечана пОбили с Истинићанима. Умешали су се и Мали­сорци. Али Ибра је позвао калућере и оаопш11ио итм да ће и оои кад су И1М ИстИ'НИћани дошли до под стреху, узети све с друге стра­·не. и д1а 1м:ан,астир овде , 1нем·а !ПОСЛ:а,, •140

СуI«Јб због маЈНастирскоr имаЈња продужио се и 1888. године, због чега је била упућена једна комисија, али није и.ишта постигла. С присвајањем дечанског чифлука у селу Љубижди у "вредности 1.000 дуката ћесарских" - манаIО"11ир је остао без икаквог прихо­да.'" Почетком 1889. Истинићани и Дечанци поново су се спремаЛи иа .борбу за забран за :који су се апорили и раЈНИје. Било је поку­шаЈа да .се умире, али без успеха, јер су се сада дигли и барјак­та.ри, КОЈИ нису слушали власт осим Халил-бега Мюшудбеговића.'" Пре_ко арбанашких каТОЛiИЧК.ИХ племена Клемента и Мирдита ради­ла Је против .м:аrнасгира Дечана %аТоличка дропаm:нда."' Да би от­клонили тешкоће, манастирско братство је тражило д.а се Срби исељеНIИ у топлички крај не враћају у Метохију ради освете Арба­наси:ма.1&з

И друm маиаст.ири доживљавали су тешкоће. Имања Ов. . Марка н Св .. Петра Коришког такоће су одузета иако овај други И!Ма фер~ман ЈОШ. 'ИЗ времена султана А~шета I, из 1.758. године, у коме се забрањуЈе отимање оМа~наrстИрског имања.ш

Настојање турске владе почетком 1890. године да се у свим деловима косовског вилајета n:ю и у Дреници успостави ·ред узне­мирила су сељаке дреничког краја, Власт је успоставила у Лауши

1~1 д. Коркут, Један званични умир ~с рви ме/Ју Арбанасима 1879 кален-дар ГаЈрет 1939, 149-150. . '

147 АС, МИД, ПО, П/5-V~I, Београд, 21. М"РТа 1880, бр. пов. 136. 14• Исто, 2/13, Дечане, 12. ЈУЛВ 1887, бр. пов. 766. 1

" Исто, П.Д/З, Пећ, 22. децембра' 1887, бр. оов·. 71. 100 Исто, Скопље, 8. марта 1888, бр. 12; Приштина 9. маја, 18~8. ш Исто, Приштина, 21. марта 1889, бр. пов_ 291. '

102 Заст"1!а, 6. децембра 188!1, бр. 190. · 1'3 АС, МИД. ППО, 1892, ред 141, без ознака. "' Архив САНУ, бр. 7246.

42 Друштвен<rекономске прилике косовских. Срба

цeirrap среза - кајмакаЈМЛука. Кад су Дренич01НИ 11рот~али .кај­М!акаМа, дивизијски тенерал из Скопља Едхем-:паша довео Је ЈЈ?ЈСКУ IIPQTИВ побуњен.ика, али је због неМИра на црногорско-турско] гра­ници морар да оде у Пећ и у њеној околmm бора~вио је све до краја те rодиие.'55 .

Деведесете rодине карактеристичне су за Србе на Косову на­рочито по томе што се оманмвао број он:их који су имали своју зёмљу. Веће поседе имао је, yrЛJromoм, незнатан број трговаца . (гра­ћана). Ако је неко раније купио земљу, Т-урци су му наметали то­лике дажбll!Не да ју је морао прода111r неком Турчину испод цене156, или су остајали без ње зато што су арбанашки о,дЈМетници све вшпе користили "закон прясвајања земље", на: nпа је турска власт бла­гонюV\оно гле дала 157 јер је Порта почела да неке арба:Нюпке кру­гове сматра за "стражаре над остал;им ПО-"<аНИЦЈИМа158". Арбанашки "стражари" за11осели су 1891. roдll!Нe и земљу Јосифа Спасића, учи­теља из Љубижде код Приврена.159 На тешке екО1Номске прилике на Коеову у аво време и на вемпку заосталост указује и чињеница .л:а су два Арбанаса из Призрена, Махмут Брановић и Шукрија Рустема:г.ић, отишли у Зворник да тамо отворе радњу, али нису успели.1•0 ·

Турска власт, водећи рачуна о својим економским и политич­ким И!НТереоима, почела је крајем 1890 .. rодине акrџију за разору­жавање арбанашког становншnтва на Косову, којој су се највише одуqфЛЈИ они Арбанаси који су били најкомпактнији, БаковЧ0lНИ.161

Своје иначе· уске везе с народом ПорТа је још :имала једино преко ситних поклона, нарочито у случајевима мећусобних арбанашкюс: опорова. Један сукоб у Дреници измећу Арбанаоа почетком 90-тих година Порта О'IЖЛања одашиљањем изасланика који ће щ~щобити ТВIМОШЊе ,,крене" новцем и свакој убијеној породи'ЦИ поклонити по 700-3.000 гроша, као 1Накнаду.'62 .

ГоДИ!Не 1893. тамошњи кајмакам Рустем-ефендија створио је у 11Њиланском юрају тешку ситуацију. Против њега оу се жалили и муслимани и хришћани. Он је изазвао IМl!!ОГа недела у кајмакам­луку: у селу ·Бољевцу је разрезан намет на сељаке од по .50 лира, а Сали-ага из ГНЈИЛ:ана је траЖ'И'О да само девојке раде на његовом чифлуку у Божовцу.1" ·

У ово време јавља се анархија и у казама Пећи, Баковице и Призрена. У Пећи богати Хаџи Зека и његове '11)Щсталнце приграби­ли су власт и почели да раде на расељавању преосталих Срба.'64

"' Сrудиiе конзула Симона Јоановића. ,.. Велика Срби;а, 8. децембра 1891, бр, 50, "' Глас Народа, 25. децембра 1891, бр. 76. ". Велика Србиiа, 29. децембра 1921, бр. 51. "" АС, МИД, ППО, 1891, ред 379, без ознака. ". Исто, 1891, ред 620, без ознаха. . . 111 С..Тудије конзула СџМона Јоановића; ТрrовИ!RсКИ гласник, 16. маја,

1892, бр. 54. . . . ," Велика Србија, 10. мщја 1892, бр. 20. 1оа АС, МИД, ППО, 1893, ред 179, Призрен, 4. децембра 1893. 1м Мале Новшщ 18. сепrембра 1893; бр, 259; исто, 25. октобра 1893, бр,

296; АС, МИД, ППО, 1894, реб 151, Призрен, 28. априла 1894, бр. 235.

1.

Криза турског феудалног, финансиј<:Ког и правно.политичког система 43

Мутесариф Мустафа-паша био је принућеи да напусти своје место. Дошао је и косовски валија Едхем'Паша, али није могао iНИUПа да учини, јер му је била команда над трупама одузета и поверена Тефик-паши. Тqком Целе 1894. rоДИIНе трајали су немири и у Приз­рену. И овде је долазио косовски :валија Мехмед Хафиз-паша, који Је прилике срећИ1Вао хаmпењем преко 200 побуњеника.tвs А бегави:, да бlf, задржали народ уза себе, почели су .да пом~у "своју сира· тmьу . Тажо су пршцтински земљопоседници почетком 1895. при­ку~rшли 20.000 ока жита и :неnпо дрва и дали народу да би га тако држали у пQКорности.* ·

У врло заоштреним друштвено-економским и политИЧ'кИМ QДНосима cpeAf!HOM 90-тих година Пflда и почетак И!Нтервенције срп­ске дипломати]~:; код Порте, указуЈуliи на тежак положај Срба у косовском вилаЈету. Велики везир Оаид"Паша дрско је одговорио српском посла1Нику Владану Бор'Dевићу "да •мУ не пише што iНИје у вез11 непосредно са Србијом".16• Српх:.ки посланик, са својим црно­~рсRИ!М .ко~еrом Митром Бакићем, покушао је 1895. да се бар. Муда 3ека, КОЈИ Је у ТО ВЈ?.еме боравио у Цариграду, задржи у простони­ци, али ни у томе НИЈе успео.'67

6. ПОКУШАЈ ПОРТЕ дА НОВИМ РЕФDРМАМА ПОПРАВИ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ ХРИШВАНА. И

ПОСЛЕДИЦЕ ИЗУЗИМАЊА КОСОВА ИЗ Р.ЕфОРМНЕ

. АКЦИЈЕ ;ВЕЛИКИХ СИЛА У МАКЕДОНИЈИ

Да 61;1 поправила положај хришћана због притиска стране дипломаТИЈ~, РадИ стабилизовања своје управе стајањем на · пут арбанашко] !НеЈIОКОЈ?IIОСТИ и еЛИМИilrlюаiЊу прО11аганде арбанашке полити_чке емиграци;Је у суседним балканским и европским држава' ма, КОЈУ су водили Иомаил Немала и Дервиш Хима, Порта ·је 1896. rаДШiе изд.ала ираду о завоћењу р~ у ру.мелијскпм вилајети­ма. По ТОЈ иради, хришћани су ИЗЈед:начени с муСЛИ1Манима пред за;коном и реформиса!Но је турака за:к:онодавство у том смислу шго се хришћаНи УБО\4.е у локаЛ!Не 'У1ПРаВНе установе. ПредЋИћају се и измене У !НаЧll!Н'у ПЈ>ИКУ!ПЉања · десетка и у узимању пореза и од му~а, наметањем аг~а"168 Посл:е• . проглашења царске ираде доutла Је на К~о, ~рајем· Јула 1896, инспекциО1На комисија за сум;;ке, финансијске и ПОЛШ.\Ијоке послове. Сличне .комисије су од· рећене за остале области еврО11ске Турске.16• ·

," Сrудиј~ конзула Сttмона Јоановиhа; АС, МИД, ППО, 1894, ред 217 Приштина, 15. Јануара 1894, бр. 71. '

* Цари~радски масник, 13. априла 1895, бр. 13. '" АС, МИД, ППО, 1894, ред 515, Цариград, 9. новембра 1894 "- 409

(1191), · ' v>',

"' Исто, 1895, ред 425, Цариrр ..... 24. новембра 1895, бр. 848 (2336). 1'В в, Стојанчевић, Прилике у зшиЮној половини ' косовско~ вилаiет:а,

312; исm, Друшт:вене прилике меЬу Арбанасима, 191. · "' АС, МИД, ПО, Пр!Шlтина, 23, јула 1896, ·бр, пов. 32.

44 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Портине реформе затекле су Арбанасе Знатно ојачане !И поли­тички ·боље nрИ!Премљене. Проmв реформи уоrппте били су сви арба~нашкИ крУ,гови у косовском вилајеrу. Арбанашка емиграција, јуЖIНа Албанија и арбанЗ1Шка интелигенцИја пропаmрале су идеју о аутономији, чак и о са.'!осталrности Арбанаса, беговат у средњој Албанији и феудални кругови Арбанаса у косовском В!ИЛајету о очувању постојеће државне и друппвено-економоке структуре, за­сноване на шеријату и старим феудално-управним !И!Нституцијама, желећи да тако очувају своје класне иrнтересе и своје поседе .. Био је то истовремено покрет за очување феудаЛЈНо-шеријатске основе турске државе, с извесним прИ1Месама идеје о територијализацији арбанашке аутономије управо ради очувања те исламске основе.

Са становишта својих економских интереса и арбанашк<>"му­слиманско становништво имало је разлога да буде незадовољно турском управом, исто као и хршпћанско.170 У погледу пореза и приреза реформни прописи су предвићал!И да их прикупљају порот­ници у nрисуству муктара, као што је до тада било. Зато су косо11-. ски Срби већ :на почетку реформне а~щије негодовали. Јер, очеки­вали су да ће порез и даље прику~пљати :на познати начи:н: строго и у невреме (у <Марту и априлу), да ће зеленаши и даље наметати пореским обвезницима велике <КЭЈмате на позајмљен.и новац, да ће жито трунути у ~рстачама чекајући: закупце десетка. Због свега тога реформна а1щија личила им је више на стари јаничарлук.171

Сељацима су пореске обавезе за 1896. ГО.4ЈИНУ падале утолико теже што је те ·rодине вел;и;ка поплава унИШТ!Ила усеве. Помоћ постра­дали~м од поплаве пружила је !И српска влада.112

Услед оваквог прилаза реформној акцији Порта неће успети да реформе ПОmуlНО спроведе. Влада и њени органи морали су ско­ро увек и свуда уступаш пред · 'ЧЈ3рстином мусЛ1ИМанског станов­

ништва против реформи. Богати Хаџи Зека из Пећи, да би још учврстио свој ут~щај,

путује у Цариград зајед!Но са овојим присталицама, које га султа­ну представљају као бранитеља и опасиоца домовине, због чега је био обасут одликовањима. Испољили су спремност да се ставе на распол.агање у "одбрани" отаџбине од других народа н да за то дају . знатан број наоружаног људства. По тријумфалном повратку у Пећ, где •је бно "вазал .који· не плаћа дmак", Хаџи Зека са својим присталицама још виrше учвршћује своју моћ. Умео је да се супрот­стави влади и да се истовремено стара о одржавању својих веза· са царсЮИIМ двором.173

110 В. Стојанчевић, Прили~се у западној половини косовско~ вuлаје-r:а, Зll, З13-~14. "

111 Галиб Ефендија (Никодин Савић), Писма из Турске, "Реформе·;·· Де-ло 1896, књ. хп. 321. .

17' АС, МИД, ППО, 1897, ред 530, Скопље, ЗО. децембра 1896; Пршnтина, ЗО. октобра 1896, бр. пов. 50.

11• Студије конзула Симона Јоановића.

Криза турског феудалног, фШ1мtсијскоr и правно-политичког систе11а 45

Слично су чи:нили и бегови и прваци Приштине. ПорТШiе ре­форме су онемогућаване "српском опасношћу" и навод11юм органи­з~щијом Срба у Прmrrтнн rде је Стеван Х. Арсић био бимбаша, а Манојло Филиповић командант чете.

У јеку реформне акције Арбанаси држе новембра 1896. два збора у ПриштИ1НИ. На првом су тражили да им се да више само­управе, поготово у финансије~ послоВИЈМа, !И да им се постави самостални ,,шах", по свој прИЛIЩИ Сулејман,ага. И раније су тра­жили да валија постави Сулејман-агу за мутесарифа. Њеюво уп­рцвно подручје било би Косово, Дреница, до српске rраи~ще, део Црне Горе под Турском и део Мораве. Седиште би било у ПрИ!llП1И• ни. На д<руrом збору решено је ма се за :наоружање народа разре· же општи прирез у износу од 10 одсто .годишњег прихода. На овИ!М састанцима биле су пристадm1е старог и новог мутесарифа, што раније није био случај. У ово време воћ присталица старог муте­сарифа Е'МНН-ага ишао је у Цариград да би га вратио. Српски кон­зул Нушић iНалазио је да је овај захтев приштинских првака д<>" бар за Србе, указују:li.и iда је стари мутесариф био приступачнији од новог.'74

. У призренској околини 111арочито је у то време страдала П<>" роДИЧЈНа задрута Ма:ниташевић из Велике Хоче, када је у обрачуну с Арбанаоима било мртвих и рањених с обе стране. Напади · два барј~жа на ову породицу понављал:и су се и наредних година. Два Манитащевића провела су по годину дана у затвору.17•

Грчко-турски рат 1897. ТОдЈИiНе поrоршао је друштвено-економ­ско и политичко стање на Косову. Код Арбанаса се јавља страх ма балканске државе, подстаюнуте примером Грчке, •могу сличио поступити, па opra:нmyjy самоодбршу. У томе се у Пећи истицао Хаџи Зека. Нн 11Ioмwpљiiiвe весТ!И !Које оу долазиле из Србије И Црне Горе нису. моrле да УМIИРе Арбаrнасе. Фават:изована улема и део феудалаца у косовском вилајету пренооили су своје погледе на муслиманске масе, ,па се ·vбЈ!ЗО .јавља религиозrни фа~на'11И3ам хриш­ћанског ст~НОВНIИllГГва. Што зе ·ратна опаоност била већа, број уби­става и ЭВЈерстава над. хришћанима се повећавао. Чак су се и кон­зули у Скопљу осећали нес.игурil!И!М.ив

. Организатор одбране мећу ,северним Арбанасима Хаџи Зека НИЈје био зщл.овољан коршпћењем свој1Их чета. Још у току rрчко­·ТУрСКОIГ рата жа~ио се Царш:раду на Хафиз"'Пашу, косовског ва­ЛИ}у, што му НИЈе дозволио да приликом нереда у Берана:ма за­

поседне тај грм и крене против Ц<рноrораща. У БакоВIЩн· Риза-бег се от~ено побушю ~1\iд . су !Властiи: · хтеле ма .. добровоЉЦЈИМа одузму оружзе и кад су тражили порез. Ср![]СКи ·~онзул у Приштини Свет.а ОИМИЈћ имао је у ово. време . уТи:сак ;л.а је ;критско пиtање уздрмало веру Турака fi Арбанаса у стабилност њихове државе и да. осећају

"' АС, МИД, ППО, ,Пришrина, З. новембра 1896, бр. 74. ш Исто, 1898, ред 287, Велиюа :XW.a, 18. маја 1899, бр. 50. 11в Студије Конзула Симона Јоановиhа.

46 Друштвено-економске прнлике косовскнх Срба

да им се приближавају послеД'ЊИ ДЗЈНИ. Створена је таква анархија да су се и сами Турци џлашили."1 .. . . . . .

Кад је юонзул Тодор СтЗЈНКовић . О,l\ЈМВХ после критске криее обилазио Косово и у Г1ЊИЛану пребацио бегсщима 1И осrаlШЈМ прва· цима шrо не шrите Србе од зулУЈМа качака, одrо!ВОРИЛЈИ су му да и ани те УiВићају, али не МОIГУ памоћи кад се эа ,кајмакаме постав­љају "СЛЈаб:и ЉYNI" који не познају прилике, СТШ!!Ковићу је изгле­дало да је эашrИ'DНИК качака у гшилшюком iКра~у био неки Сапr· -ао:а. Ј\рифrощћ. Док су. бегови ~ривили ;кајмакама Далиrr-ефендију, оваЈ Је ЊИЈК нападао, нарочrито Сеит-элу, говорећи Станковићу "да се у Гњилану не .може одржаrn: ·ни један озбнљан и правичан кај-маIЩМ, јер таквог бегови: и !Ш'е не 11р1Пе" .11в .

О догаћај:има у косоою1<01М вилајету српска влада је iВШI!е пута ИЗНОС!ИЛа сrанов:ишта, најпре на Порт.и, а затим и владама европ· ских сила, потmrСНIЩа Берлинског уговора из 1878. 1'О,61ИЈНе; Она се зал~ да се српском ста~ноВ!fИШ11Ву гаранrује НIЩ!ЮНа.мiа егзи· стенцИЈа· и ооиrура дру=ени и културни развитак, у складу с турски:м ЗЗIК.онима.179 iКаЈд је у лето 1898 .. године зло стање Срба на Косову д00!1Иl'ло врхунац, српска влада се одлучила на озбЊЉН!Ији ~орак ~код Порте. На эа~тев орпС!КОГ посла~ника у Царшраду Сто­ЈЗНа . Новаковића, Порта Је одредила комиоију под пред,седнИШ'!'ВОIМ сулн111~г аћута!Н'Га Сеадедm1-паше, са задатком да ИеiПИТа зуЛ'уме због iКОЈЩС се српска влада жалила. На захтев српске владе за чла­на аве ~омисије одрећен је !И Тодор СтаН!Ковић. Сеадедипиrаша је донео у 'Пiрl!ШЈ1Н!IУ списак поч:и~њеrmх зулуМа на :К.Ооову. То је под­стакло енглеску владу да пошаље у Пришrину свога ЈООIНЗУЛа у СКВi4,Ру Холуар~, који се уверио у постојање зулума и 0 томе доднео,mвештаЈ.18'. С~ан шmештај подиео је раније руск:и·кОНзуЛ:.

' Каrко комисија НИЈе њиmта урадила, појачава се исељавање Срба. Јiз пећког краја .се исељавају Лука Радеви:ћ и АпосТоЛ Јо­ванавић.'81 Отета СХ :и~мања и куће СтаIО!ШИ Боmћевићу из Доброг Дола код Пећи, ЧИЈУ пород!Щу су. узели 111а старање· комwије · Арба­.щюи.1•2 У Вучитрну је .1898; завла;дао такав зуЛ\'М ·да ј<;! и уЧиtељ Живко Фртушdi :морао побећи. у Скопље183, а~ m ВеАIИIКе ·ХОЧе Сима Маниташевиiћ184. СрпсiКа ДИ!ПЛОМатија поново умiже напоре код nор­те да се Срби ослободе приrrис~ка зулу~мћара.186 Из Београда се ша­љу У Европу ,,сваке недеље'~ билтеНи о зулумима :tro Старој Србији,

' .

• 111 В. Стојанч~Вић, Лрил;цке у .эаЩiдЩЈј twло.~инц косовско~ вилајета. 300

1 Друштвено-политичке прилике, 177; Т, ,С1'1Ј!Ковић, Путне белешке 2; Сту­

дще конзула Симона Јоановиhа; ApXlllВ Косова, ЗбИРКа Ј. М. 'Јоаоовиhа-Пи-жона, !Щ>ншruна, 1880/89, •без датума. ' · .

118, Т. Станковић, Путне белешке, 8, 48, 104-105. t79 В. Стојанчевић, Aycтpqyzapcкo,cpnc1<u суrооб, 851.

11 180 Тб. Ст8нкавић98 , Путне белешке, '103-104; АС, Мид, ППО, Пр~iштинЗ,

. сепrем ра 18 , бр, 2751. . 181 АС, Мид, ППО, 1898, ред 493, бр. 3556, без ознака. 18! Исто, 1898, бр. 40, Београд, 24. априла 1898, бр. 1142. 1" Исто, 1899, ред 502, Прнштнна, 25. октобра 1899, бр. 506 (3774). 18• Исто, 1899, ред 325, бр. 2803, без'датрма. 1•• Радиюали и наша национална .политика, Београд 1904, 34.

Криза· турског феудалног, финансијског и правно-политичког система 47

мемоари, 11Юте и протесm:.'88 Поред осталог Министарство иностра­IНИ!Х дела у Београду објавщ.о је меморандум !ПОД насловоМ: ,,Пре- . писка о ај)банаIIЕКIИМ наСИЉIИIМа у Старој Србији .1898-1899". Пред таквом документацијом Пор~а је морад.а при311ати наводе о зулу­мима наџ1, С~има, изражавајући при том на уобичајен дипломат­ски 111ачшr своје жаљење :и осуду престуmrnка.1•1

У ово време З111ата111 део зулумћара и бегова био се ставио у службу аустроу~rарске пропаганде, .која се сукобила са срдоrшм акТИ!ВНОшiћу у Турској и вршила пр;итисак на Србе, нарочито у Ме-то:~щји.'8• . . '

Почетком 1899. Арбанаси: су одржали неколико зборова, од којих су били нај311ачајнији она:ј у Пећи, назван "Пећка Л!И!Га" ,1•• :ц зб~ iКОД Муратова турбета. Јер, туб!Итак Крита деловао је депри­мираЈУЂе :на арбанашке муСЛЕМ0111е, посебно на феудалце,· који су се забрИll!ули за своје материјалне !И'НТересе. Значајно место имала је одлука о суnрртстављмьу нападу Србије и Црне Горе.1во

У време ооих арбанашкиос покрета продужило . се у пећкО1М крају тешко стање Срба iИ3 . 1898. ro,AJ!Шle •. Напади арбанашких од­метника били су ове чешћи .и јачи. Орби су. за своје тешкоће оюрив­љавали царски суд и судске чШ!овНЈИКе, који су били толераН'NШ према напа;даЧИIМа. liaкo је :крајем јащrара 1899. "Пећка лш-а" утвр· дила "бесу~· за цео косовСIК!И вил,ајет, па су јавна \'биства престала, ?ЈТМО је г~обљење, што је 'ЧIИl!Шо чаiК и Адем Заи!м191, .кас~щји при· Јатељ Србије. Српски народ. на Косову тражио је зато у Бео11раду да се њихова 111а~а ствар реши ослобоћењем, ~ер се 1НВДао. рату Турске :и Аустрије због Бооне, . да Орбија настоји у Цариграду да пр~~ .зулуми, ~ ако се то не може ![!()СТИћи, да се тр!lЖИ ауто­НОМИЈа, . да они iКОЈИ под дрИТИСIКОМ. одлазе 'У Орбију бvду дрИIМЮ/И с већ!Иц ГОСТопри!МСIГВОМ,. мэ. се ови до iМитровдана иселе и да се с Шlf!.!a !Поступа :кЩЈ што је 'Ј;урска mх:туцmла са својИIМ насеље111И· цима.'" Рашк~енсюи МИ'11Ј>ОIIОЛИТ ,Л,Ионисије такоће је улаrао жалбе. прщ~и;в зулумћара.'93 Почет.ком 1900 .. 'Г9дИНе Петар Костић се жали нарочито на тешкоће у Пећи с околином. У вароши су Срби били принућени да затворе р.а..!ЈЊе, Каоније то . су учинили и трrов­ци муслимани. Ј~дац од ЊIИ!Х, Щ:;ља.м Заим, б:ио је 0Д1Веден у једну ПУ~у_ и за њега Је тражен 9ТКуtП, .а Али ,д,рата је затворnо пут ОД епи за Ми;хрошщу.184 Порта је· својО1М фискалном прлитиком од

почетка. 1900. rоДИЈНе :из•ЭI!l!Аа 111аве теШ!Коће. С!Плет односа на селу чшmо Је оtщову за 111езадов.ољство. Повећање аграрног издатка за 2 одсто 111а дотадащwи десетак, односно уwоћење осм11111~е, 111аипiло' је

188 Споменица Стојана Новаковн'ћа, Беоорад 1921 201 181 В. Стојаичевић, ДруштвеНD·полUтичке прилике 118 1ss.J. К. Билас, ЩlВ. дело, ЗО. . , ' · 18• Радшсали и .. наша нiщиоНilЛна поЛИТИка, 35. 100 ·C'r)!дu}e коНзула · СиМона Јоановић/i. "' АС, МИД, ППО, 1899, ред 281, допис "Оиновац". 102 Исто, Приштина; 19. маја 1899, бр. 481. · 193 Исто, 1899, ред 1'19, Пршnтшш, 31. маја 1899 бе. 193 (1756) 104 Народна библиотека Србије, - Рукописно одељење Фонд, ј, К. Ва-

сиљевића, Р 413/III~6. Скопље, 15:. марта 1900. . '

, ,'

,

:<18 Друштвен<>екоиомске прилике косовских Срба

иа omop Арбанаса, који одбијају' да !ПМ1liаф1 нови порез. Северно­кооовски првак Иса Бољетwн~щ преговарао Је с <Новопа~аrраким гла­-варима да се и они опру увоћен;у осмине. Скл=љена. Је беса При­штеваца, Вучитрнаца, БјеЛ:опољаца, Беранаца, РожаЈ~а, Митров· ча~на, Новооазараца и Сјеничана.'95 Августа 1900, кад Је пећки му­тесариф Салих-паша намеравао да_ за.веде _контролу над закупниш­твом десетка, у Olll'Юp сукоб дошао Је с пећким г~1шарима.

Истог месеца феудаЛЈНИ 1К<рrугови у 111е~ краЈ~ приnrгин­скоr санџака, а нарочито у гшимuнсКОЈ НWШЈИ, где Је ЈОШ било до­ст Срба _вршили су велики пр!ИТисrок на њих. Саит.ата, присталЈЩа х:сеин-~е, приморавао је српако становниurгво ·села Могице да прих:ваm аграрне обавезе, или ће стварањем ,ванре~их прилика и пdrпуне несигурности, :мораш да се исели. Почело Је да . се ускр~­ћује и право сече щма и .да тс присвајају месне силе1,~1Је, шrо Ј~ изаэвало многе сукобе КОЈИ су се -готово зэлзrршавали <Крвопроли

· -Ь 11 196 ћем. НарВIВНо, раја је сталf!lо 1ПЛ-.нала "цех . . При '!(рају 1900. године друштвено-економске прилике .ЈОШ ви­

ше с се комплшювале због разМLИрiИЦа феудалаца. Настао Је прави rмалиу рат измећу пришгинског Сулеј:маЈН-паше и Мула Суље из Штимма због кршења часне речи ("бесе") и захтева Штимљана ~ се одвоје од приштинокоr и ;прИ'Поје српс!(о.'\i с~у. У велико] мећусобној завади Оулеј~ман-паша је био с ~ли-ефенмиЈО!/.1, пришгин­сюим :муфщјом, због утаје 12,000 ЛЈИра заЈедничкш п~ра Иfll'В: рЗl!lих у први парни млин на Косову. У митрОRИ!<iКоЈ кази, крвне освете, водилм су рат Иса -Бољетин~ и Шабан Копривица, у Баковищи Риза.беј и Бајрrом Цури са СВОЈИМ фисовима, У Митро­:вици Хафиз Рrомо и Ферхат.бег Драга. До, сукоба ЛИЧЈНе природе дошло је и измећу Рушид Кабаша из Суве Реке и Синан Догана из Феризовића у к<>ме су масовно учес:rnювали '!1 припадници њихових фисова.197 Све то се одражавало !На полажаЈ cpIIIC';ffiX сељака. Пре­пrоди на села, паљевине па и убиства ч~а су ПОЈа:ЈЮ.

у косовс1щ вилајет долази тада ЋОЈНИ по:верилац, _ бригадни генерал Шемси;паша, KQll'a је Порта ущrmла да опроводи реформе. Он је новембра 1900. године морао да Иlде из При:nпине у Вучитрн да би заштитио српско становнИШ'l'ВО села РаЖ'Њана ком~ се п~­тило прогоном. Срби су због овога били послали делегацију валиЈИ и српском !И руском 1КО1НЗулу у Скопљу тражећи зашrrиту.

Нешто ра,није, због неорећених приЛЈИ1Ка _у пећком _ санџ;аку, упућен је у вој111ички поход ·салих;паша. За кратко време зlМ!ео Је ред ·У Пећи и Оюолини. Мећутим, у августу 1900. Арбанаои су ~а блокирали у касарни, тражећи ,АЈа се овај мутесариф смени, што Је Порта прихватила.

Какав је био положај срm:ког становниrшва у прнзренско:м санџаку показује и О1Вај случај: рашко-:призренС1'И IМИ'l'рОПолит дш>­нисије морао је сред1и11юм 1900. да ЈНапусти Призрен, где му је би-

"' В. Стојанчевић, Друштвено-полцтичке прилике, 183, . • 1911 Исто, Прилике у ·западној' половини косовскоz вила1ета, 298, .291, 195,

297, 299, 305, :ИЈ· 83 101 Исти, Друштвено-политичке прџлике, 181-1 .

Криза турског феудалног, фИ1Нансијског и правно-полиrичког система 49 ло сед!ИIШе, и да преће у Г!WИЛаЈНе.1'8 Прваке ВеЛИ'Ке Хоче браћу Маниташе:вић, 'Већ су отеrраЛЈИ арбанашки одметници. Србима и -у селу Лоћа!НIИМа одузи~мана је земља.'" У пећко:м ~рају, под -свод­ст:вом Тахира Фазлнје, н~олшю Арбанаса пр:исвојило је земљу Ми­лована ГлЈИrоријевића и Михаила Симића, чија је !Вредност цењена на 70.000 троша. Лосле тога они су просили у Пећи. да би прехра­нили пород1ИЦе.20о У целини, положај Срба ЈНа Косову у ово време одрећИ"Вала су поМi'11ИЈЧКо-опозициона юретања Арба,наса, <Као после­ДЈЩом њихоВQI' незадовољства сqцијаЛЈНо-еконоМОКИ!М оонова:ма тур­ског режима, фискалном поли,тиком турске владе и лошим одно­сима у arpap:y. 201

Кад је у јавност допрла вест о арбанашком политичком про­граму аут~је, у <Коме је главно ~место заузи:мало УЋQћење арба­ЈitаШКоr језика у школе и улраrву, Порта је послала у Пећ два своја генералштабна официра, Рефик-бета и :Ре:х:а;дин-бега. Они су имали задатак да од Мула Зеке и осталих првака траже писмено изјашња­вање о њиховој лојалности турској држави и сулmну. После више­недемrог боравка у Пећи !И ПрmII'I!ИНИ султанови емИЈСари су доби' ли од Арба~наса адресу лојалf!lости. Истовремено су утврдили и постоја~ње везе једног _дела школованих Арбанаса с емиграЈНтс:ки:м комитетом у Букурешту, У августу 1901. Шемси-паша је враћен ЈНа Косово. Добио је налог да при:мора Арбанасе пећког и призренског. санџака на послушност турскмм властима и на ИЈОПлату заосталог пореза,202 Његовој мисији :нарочито су се супротставили Дреничани. Они су априла 1901. отераЛЈИ јузбашу и један щред аскера које је Шемси;паша тамо п~слао РМИ прикvп-ња данка.•03 Арбанаси _су се о,АЈМетали пред "IУРС/R'ИМ потерама, кидали телеграфско-телефон­ске везе, блокираЛЈИ !!Iролазе и щr,rеве, оштећивал:и жлезничку пру­гу Окопље-Митровица.•04

Ше:мси-паша је сепrембра 1901, до5ио оојrна појачања. Ипак, до краЈа ГОд!ИНе мало је постигао у својој мисији. Било је очиглед­но да ~е турска упр;mа 111а Косову била немоћна да спроведе про­клам?ване реформе и эаведе ред и эаконитост.205 То потврћује и погром Срба у Старо~м Колrошину, сред11mом 1901. 0rодине, који је извршио мусл:имаисrои башибозлук. По11р0М је показао да, кад оу били у питању Срби, турска власт је лако излазила на крај с њи­ма, уз помоћ а~ феудалаца.208 Тада настаје драстичан курс према хрншћаrн.пма Косова.201 Ревност турс!КИХ власти оГледа-

зш.

1ев Исти, Прилике у западној половини косовскоz вилајета, з·12. , 1вu АС, МИД, ППО, 1900, ред 453, Приштина, 27. септембра 1900, бр. 205. "" Исто, 1901, ред 28, ПришТШiа, 23. јануара 1901, бр. 19 (188). 201 В. Стојанчевић, Прилике у западн.ој половШiu к:осовс~соz вил.ајета,

20• АС, МИД, ППО, 1901, ред 28, Приштина, 27, фебруара 1901, бр. 55 (673). , , . , ,

•оз Исто, 25. 4. 1901, бр. 101 (1531). 20• В. Стојанчевић, Друштвено-политичке прилике, 182-18~.

2015 .исти, Прили~е ·у западној. половини косовскоz вила1ета, 291. 2<Ј8 С, Вукосављевић, нав. дело, 13. , 201 В. Стојанчевић, Друштвено~политuчке прилике, 177.

50 Друштвено-економске прилиr<е косовских Срба

ла се и у ~прику;пл,ашу iIIopeзa. Пошто је те годш\:е жетва бИ&а бољ.а него претходне, десетак је y;вeћ<tl!I за 280.000 троша. Порта је, и да­ље, иарочито у 1902. :години:,208 овоју власт у косовско~м 'l!:iIЛajeтy одржавала заошгранаЈући раэмиlМОилажења мећу крупним арбас иш;иким ['Лаrвар;има: Најпре је дошло до сукоба у Баковици измећу Бајрама ,цури3а с Једне и Муртеза-паше и Риза-бега с друге стране. А кма Је Мула Зеку убио Ад-. Заим, ry Пећи настаје врење :мећу скоро свим арбанаш:~тм фисовим:а rи долази до поделе на пристали-це и nр:иIПаднике занаћених uграна.•09 · · . После кол~ских догаћа~а за прrимm<е у косОвском вилајету Јаче и н~осремни3е се И!!Пересv)У оСИ!М Аrустрије и Русије и Велика Британија, Фра!!Щуска и Итали3а, а од балканских дРжава Србија и Црна Гuра. Да би избегла инте?Венци}у eвpancrmx дРЖава, пре свега Русије и Аустро-Уrараке, :ко3е су по чл. 23. Берлинског уrо­вора ИЈМале право заштите ~ана, Порта је "'а ·брзу руку iПрИ· премила и новембра ,1902. године обја,вила реформни програм за

тзв. румелијске области. За сnровоћење тог проI'Рм.Ю. наиме!l'О!Вана је комисија са Хусеин Хилми-пашом на челу. У Приштини је била образова:на ·комиоија за реформу полицrије и жаидармер:Ије, с та­мошњим командантом Таки-пашам: на челу. Косовоки валија је посебном обја:вом поЗвао муслимане и хршпћане да се пријављуј:у за с~ужбу у жандармерији. :хилми-паша је настојао да rрефор:мна акдиЈа засегне у све стране. политичког н друш'I'вено-еконоiмског живаrа.210 .. . · · · · · ...

Авгусm 1902. српска' влада је овлаС'l'ИЛЗ свог поелаНIИка у Ца­риграду да код Порте тра.Ж!И, измећу осталог, и реформу земљиш­них односа211, наводећи 'Као разлосе за то поступке !МНОГИХ личности из старог феудалЈНоr· д!!"уmrва: Зеј!iiел-аге·· Шишкоотћа из' Вучкrр<н:а, Рам.зи-паше из Призрена, ЗејНIИЛ-Чега ;из Пећи, Риза•бега !ИЗ Бако· вице и из Г!Њ'имшrа Хусеин-паше, Саит-аге и Решид-аге"'· У одrово· ру Порта није признала да је у косоВско:м вилајету било каквих зу~vма и тврдила да су Арбанаси "често жртва српских лукавста­ва ,щ Српсюи :конзул у Скопљу Милосав Куртовић ипак је уапео да убеди валију Решид-беја ·да посети Косово ради зашгите ста-1новlШППТ1Ва. 214 .

Кру!ПНИ арбанашки феудалц:и: и трва.ци билИ q огорчени про­тивницrи :мењања старог стан;а, нарочито ,i.а:ва!Ња било каквих пра!lа хришћанима. Юао политич~ !И идејним воћама ~муслиМаиа, није им бrило тешко да придобију наромне :масе, погоrову шго су неке економске и пореске мере :које је Турска предузимала шла;ћале це· локупно станџвнrиuпво. АрбавЈасе је подстакла !На Супротстављање

20s Цариградски ~ласник, 13. септембра 1901, бр. 38. ·200 'В. СтоЈ~евић, 'друштвено-политичке.,прилике, 183. 210 Исm,. Прилике у западној половини косовскоz вилајета, 312. 211 В. Ћоровић, Однос измеЬу Србије са. Аустро-У~арском у ХХ веку,

Београд 1936, 19. , 21• Исти,· Дипломатска преписка КраЉевине Србије, 1 Београд 1933 411. "" АС, МИД, ПО, 1903/1? А/3, Царшрад, 20. јануара '1903,, бр. 395. ' ш В. Стојанчевић, Аустроу~аррЈСD-Срт;ки сукоб, 852.

Криза турског феудалног, финансијског и правно-политичког система 51

реформама и вест да ће рус:ки конзул Шчербина даћ!и у Митровицу, уз отпуштање неопособних чиновника муiсЛИмана ;и примање хриш­ћана 1На њихова места, као и !П'ЈУИј6М. у полицијске •комесаријате сваке юазе по чertrpи хришћанина. Масе су биле · погоћене и разре­зом од 5 .одсто на доходак ради остварења програма !Изгра\А,Ње ко-муiн!ИкацИја."" . . .

Оонове антиреформног отпора Арбанаса ударио је збор Арба­наса у Баковици јануара 1903. године. И:наче, Ваковица је крајем XIX и почетком ХХ века, эаје,дЈНо са Пећи, била центар политич­ког жmюm у kоеовско:м вилајету, средишге племенских и феудал­них главара и варош насељена Арбанасима из разних фисова. Њен политички значај порастао је ~Нарочито :последњих rодина XIX ве­ка; кад АО из~аја долазе' Муртеза-паша Баковац (поглавар фиса Бериша), Риза-бег, предстаmшк фиса Гаша, и Бајрам Цw;у !ИЗ вели-ког фиса Краснића. · .

Збор у Баковици одлучио је Аа се хришћани не узимају у заrnијску службу, да се даје ДесеТина, а не оомИна, да се не отва­ра рус:ки .конзулат у Митровици, да се Риза-бе~; врати у Баковшw илrи да се из косовског вилајета протера Бајрам Цури и враТ.il: Мур· тез~-паша. Баковачке за.Щ·чке · у Пећи је пропагирао ХаЛил-аrа Касап~(овић), Хаџи МудериЗ-ефенА,Иiја и десетак дРУmх· Остали АР?анаси из друmх места , ,залагали су . се из обазривос'ГИ За умере­НИЈrи KVPC. Арбанашки главари у iПрши11ИНИ и Призрену, иекадаш· њим средиштима к_осо:вског вилајета, гдје је било доста Срба, ИМа­мt су ма!ЊИ утица3 на муСЛ!ИМаиоко станоmmmггво, jerp је у н,има ~о и . прилично Т~ака (Османлија), 'Као и турских државilи:х и ВОЈНИХ установа са више лli.чности :које су имале ауторитет мећу арбанашким становниnrгвом."' ·

Присталице ћаковаЧЈЮlх закљуrЧЈа.Ка У. Пећи одржале ·су фебру~ ар~ 1903. збор 11IЗ Лучком мостrу, аА1И без представНИЈКа 1НајутИцај' НИЈИХ арбанашки!К прiВа!Щ И феудално-'ПЛеменск:их cтapennma, којн су .У то време б~ у С!Копљу, 1На састан:ку с валЈИјом Хафиз-пашом:. ТаЈ састанак ~ИЈе нишrа д~ео. ~о је ?Мојед,Ило Порту. Она је нај, пр~ IПОСл,ала Је~ !КОМiИ.'СИЈУ, .iКОЈа llШJe обавила повереюr задатак. . .Одржано Ј.е некол;и:ко са<:mнака и .у другим крајевима, на ко· ЈИIМ Је зау~эет став да се подрже одлуке против рефорМи донете у Бакови:ци и на Лучком мосту ~ реформе. Та:квд збороВи одр­~ су. у Истоку, ~Лаушу, Дреншџt, Лабу, у ЗоИћу код Призрена. После ово~у а:~щи3у ступа Шем.lси·паша. Арбанаси се kо~щентришу К 1_1ранцу . тровице, где гине руски конзул Шчербина. Порта упу-у3е мећу Арбанасе нову комисију. Тако је Цар:иrрад исцрпио сва мирољvбива средства. Зато ~еша~ва . да реформу аПроведе силом. Во3ска запоседа све вароши и · камуни:кације. Али, догаћајИ у вези с илинденским. уС'l'анкО:М у Македонији онемогућил!И су опровоће­ње турских I?еформ.RИiХ. планова. То је довело до МИрцшгегскоr спо­разума Русије и Аустро-Утарске о 1П:рОјекту реформи и до европске

ш Исти, Друштвено-политичке прилике 188-190 21е Исто, 180. ' .

52 Друштвено·економске прилике ·косовских Срба

ДИIПМ>матоке интервенције (ок'Юбра 1903) у Турској. Тако су са­СВIИIМ пропали покуш:ај~и турске УIПРаве да опроведу реформе на Косову.211 .

Дак су комис~ије оороводиле реформу, у с:-лу Куретишту код Гњилана Арбанас.и су иа1Пали на Србе забрањујући им да користе заје,АЈ1Ш1Чку шуму. Срби оу се жалили вилајетским влостима У СкО!П­љу.21• у Скопакој Црној гори Арбанаси су ~ да им ~иш­ћа!НИ раде беоплатио земљу, чак и правником. Тешка ситуација У земљишним односима по:кла!Пала ое са укупном друштвено'!Iолитич­ком си:гуацијом. Иса Боље11И1На~ц, про;rерав у Цар~д после уби­ства руског конзула у Мiи'гр<>ВИЦ:И, :изјавио Је да "раја нису ћаури, него су ћаури хршпћани који имају своју ~жаву''.220 Срби који су ступали у турску службу {жащармериЈу) ЈОШ од ~896 (у Гњи­лану се 1897. помишу чеmри орп~ жандарма) убијени су, , а и чланови с;у,д11 (азе).221 Турока власт Је недела зулум~ра прикрива­ла појавом срПСКИ!Х комита на Косову. Да се ТурсКОЈ не би пружи­ла прилика за таЈКВе изговоре, пр~и конзул Сима Аврамо:вr~Ю је 1903. rо,д:ине, IЩД је чуо за ПОЈаву српских комита у околини Гi!ЫИЛана, оштро протестовао у Београду. 222

Према програму реформи који су сачиниле Аустро-_Угарска и Русија, Косово је било изостављено из реформне акције. За ово се заузимала Аустро-Утврска, којој је присуство офиц~а у :маке­донском делу косовског вилајета омогућавало да раЗRИЈе дшроку акцију на поrоршаваrњу прилика на Косову. Уз подршку њени~. ате· ната катоЛИIЦИ :на Косову трудили су се да у овему претекну та­

моrшье Србе.223 У ово време највеће невоље донело је српским сељацима обе­

земљавање. На пример, неком Маюсиму из Сувог Дола арбанаш:к.и О;11Меппщи су одузели имаrње. Он је због тога ишао у Београд да МОЛ/И да се предузму кораци у Цариграду. Ал.и :како Министарство Опољних послова Србије то н,ије учИ1НИЛо, Максим је изјавио да ће nримити ислам и такав вратити имање.224 Отета је земља и манасти­ру св. Марка код Призрена па ое због тога спорио с Арбанасима.из Кабаша, кој111 су nритисЛIИ и манасrnрску шуму на коју као досе­љеници из скадарске околине ниоу ·имали н.икаква праЋа. Пошто су независне паше Ротули и саме биле пореклом :из Љу~ме, Арба­наСIИ!Ма су продавале само земљу. Манастир је све до 1738. био затво~ рен, а по отварању до 1878. На!Предовао је и од тада поново стра· дао. По обнављању •купио је и нешто земље од Кабаша. Само Сима

211 Исто, 188. 21в АС, МИД, ППО, 1903/I, Скопље, 27. јануара 1903, бр. 141 (218). 210 Исто, Скопље, 2. априла 1903, бр. 528 (1305). 220 Маћедонија, 6. априла 1903. 22"1 м.Илан Някnm:ћ, Стање на Косову и Метохији за време ооследње

деценије iypc1<:e владавине, рукопис у Архиву САНУ, бр, 13454. m АС, МИД, ПО, 1903, Ј-19, Пршuтина, 19. децембра 1903, бр. 1238

(SЗ.13). 22s Архив града Београда, Фонд ,,Друштво кнегиње ЉубIЩеи, Записник,

1903--1912. ""' Исто, Извештај рада за 1907. zодину.

Криза турског · феу далноr, фина:нсијскоr и правно-политичког система 53

Игуманов кwшо је за манастир преко 200 дулума њива, 100 дулу­ма ливада И 400 дулума шуме, ове после 1850. године. На ово је манастир имао 1·8 признаница. На трећини манас'111qКке земље ра· дили су Арбанаси, кој111 су чу~вали и манастироку шуму, а Саит Укић био је плаћени надзорНИ!К. Од 1882. закуuщи ма1Настирске зем, ље давали оу манастиру колико су хтели, а 1903. почело је отима­ње.225 Слично је било и с имањем манастира св. Тројице код Приз­рена, у чији забран су Арбанаси улазил:и и :поред чу~вара Арбанаса. Године 1902. забран је претрпео велике штете.228

· Почетком 1904. Арбанаси •католици, иа подстрек фратра Петра Анћела и аустроугарског конзула у Призрену, који је успео да убе­ди конзула 1'\ђ<оЛку, заузели су српску цркву я преоста:ло земљиш­те у селу Подграду код Пећи, яз кorn су се Срби били давно исе­лили, а земљу и друга добра притисли су :к;атоЛ!ИЩИ. Против одузи' мања ове цркве и земље око ње жамю се кијевски свештеник Павле Поповић пећком ућумату.221 . .

Јануара те rодине АРбанаси Баковице одупиру се попису сто­ке ради на1ПЛаrге новог пореза. У две м~але комисија је успела да попише стоку, а •км је прешла у трећу, Арбанаси су јој се супрот­ставили оружјем.228 О ·овим су:кобима Арбанаса :и Турака писала је српска штампа.22' Изгледа да су Арбанаси у ово време приморали власти да им опросте порез на стоку. И Арба1наои Гњилана су се исте rодине опирали На!ПЛати 1Пореза и у вези с тим преговарали

с турским 'Властима. 230 · Од почетка 1905. осећа се у Ћези са фискалном политиком Пор­

те Д!Ифереш:џира!Ње мећу Арбава0И1Ма како према турској власrn тако !И према раји:. Арбанашки феудалци бИЛЈИ оу задовољни што је Косово iИЗуЗето из реформне акцяје, јер су избегли контролу и задржали економске :привилегије, традИЦИј.у и основе племенског живота. Они су се почели да повезују с иностранством, највише с Аустро-Угарском. Беч се заузимао да ое Косово изузме из ре­формtне аюције зато да би се турОКа власт у овом 11rајистуренијеrм: вилајету 1Према Е<вропrи уздрмала уз помоћ незадовољ~ бегова, који су биЛ!И у стању Д;а се супротставе чак и регуларној турској војсци. У Ћези с активношћу аустријске дипломатије Петар Кости!ћ iИЗНООИ да су. аустријо:к:и конзули, бар у Призрену, били толико дрски да су Jamro по,л.ржавалн Љу;мљане против власти ;приликом њ~оВ!ИХ упада у Призрен. Аустроугарски aremи оу уверавали бего­ве да ће им Србија, ако добије ове крајеве, одузети чифлуке, а Аусl'ро-Угарска неће то учинити, јер је после окупац~ије задржала земљопоседе :и у 'Бооня и ХерцеговИН!И. Срriски конзул Раюrћ IВИ·

220 АС, МИД, ППО, 1912, ред 1035, Прюnrnна, 26. априла 1904 бр 367 (1806). . . • .

226 Исто, 1902, ред 352, Пршuтина, 18. ј31НУара 1902, бр. 98 (2249). 221 Правда, 1. јануара 1905, бр. 1. 2" АС, МИД. ППО, 1904, р~ 104, Приштшщ 28. јануара 1904, .бр. 79

(410). 2" Глас српства, 9. фебруара 1904, бр. 6. ", АС, МИД, ППО, 1904, ред 15/I, Цршuтина, 8. априла 1904, бр, 32 (1553).

"; .··

' ·;_,/.

54 Друштвеио-е1{011омске прилике косовских Срба

део. је баш у. проблему . за.државања tm:флука основну тешкоћу у српско-арбаЈНашк;ИЈМ од'Носима ~На Косову.231 У оваювој ситуацији је 1904. гоДИ1Не образован у Пећи АрбаЈНашки камmет, у чије је тра, гове ушао .ср:поки 'Конзул у Пршnтшrи Мирослав Q:rалајковИћ. Он је. формир. ање .'?"ОГ комитета довео. у. !Везу с ау. строуга .. рском лро­паrЗЈНДом и њеном ~ељом да се Ар{iаЈНаои усмере против Срба у Турском Царству. После оснивања Арбана:riiког КО/l!итета конзул Опалајкови:ћ је сведок и регистратор многих недела :на Косову.232

Дrж. су iкpymm: арбанапЈЈКЯ феудалци водили туркофилску по· ,µпику, на пол:~пичку позорницу арбаЈНашког дР'УШТВа ступају сада ЉуИЈ. из !НИЖИХ друшт.вених слојева. Bolm покрета Арбанаса у Ме­тоХЈИји и Дретщи постају "људи из народа", као·што су Сулејман Батуша и еуља Пећки Касапин. Ово престројавањ1;1 у арбанашком друшrву задаје велике бриге тураКим властима. Од не3натних стру· јања почетком 1905'. арбанашки покрет добија у току те године веће размере, преко зборова чији су закључци држалш у тајности; једино се јавно тра.Жило од пећког мутесар:ифа да пп9 пре оде из гра~да. Окружно начелство предузело је ~мере за одбртrу. Арбанаси су изразили незадовољство и пројектовшни~м реформама, а нарочито гласоВИ!Ма о њиховом завоћењу и. на Косову. Нису хтели ни српске залтгије, 'НИ Све'Ј,'ОВН1И суд, ни ОСМ!ИНУ· Говорило се и прот.ив руских калуЬера у ДечаНИ!Ма, п~ чијом је влашћу био овај манастир од 19Щ. го,АЈИНе. Због свега ово.га српским заm'ијама је нарећено 22. фебру­ара да после акшама не излазе Из сараја. И Дреничани су иступали с rистим:. захтевима. IЬихов '13015 био је Рам Љута:н. Њих око 5-6.000 дошло Је у ·Вучитрн, ['Де су очеюивали Apбalliace Лаба и .Шаље, и предали "арзовал" :Властим:а и деп<Щiу валији. Циљ им је био да спрече на Косову фИ1Н0ЈЈ11СИјске реформе које су биле почеле да се уводе у македоНIИ!ји,233

Пећюи Арбанаои су донели закључак ·да се, осим укидања хришћанских залггија и новог суда "адляје", иоюључе два члана ~меџлиса и м се ове пове'\iане та!kсе смање. ПрШIIТ!Н!Нски канзул Опа­лаЈковIШi тумачио је ова арбанашка кретања као резултат путова· ња !КОООВског валије 1904. године ry Пећ и Призрен, као и гласовима да ће и косовски санџаци бити укључени у реформну аЮ1Ију. Због ових ['ласова очекивало се марта 1905. да се у Приumини окуrпи око 1.000 АрбаЈНаса из Лаба и друmщс крајева да протестују прот~ реформи .• "

Изостављање Косова из Реформ:rне 3ЈЮЦИје великих оила довело је ~ишћаноко сељаштво у још већу немилост арбанашктс феуда· лаца 'Р! Турака.235 Из обэиЈ>а пре~ма :it'P'Yi!IНИМ феу дад!НИ!М круго!!ИМЈа и арбанашкој маси: која је била повезана с ЊИ!Ма, власт је у овојој

281 Ј. К. Билас, нав. дело, 29-30. · 22• В. Rоровић, Односи измећу Србије и Аустро-уzарске, 44-45; АС, МИД,

ППО, 1904, ред 104, Пршптина, 14. новембра 1904, бр. 934 (5151); исто, 1905, ред 1161, Комитет Турака за убијање виЬених Срба у Косовском вилајету. · ... Исrо, IПIO, 1905, peio. 455, Пршnтина, 1. марта 1905, бр. 929; Београд· ске новине, 17. марта 1905, бр. 76.

". Исто, Пршптина, 7. марта 1905, бр. тел. 988. "' Београдске новине, 15. марта 1905, бр. 74.

Кр Иза турског .феудалног, .финапс»јскщ· и. nр~щно.полнтнчкоr система 55

фискалној политици прИ1Мењивала дволичну . тактику. Да би поnра· вила фшmноијоку ситущију и прИ'Купила порез, она је 1905. годи· не понаво !Предузела попис С'ГОКе н ИIМЭ.ЊЗ: у окоЛЈИн:и. Митровице, обећооаЈУЂи да неће тражити порез.238 У мају исте rодине aycтpo­ympcm конзул у Митров1Щ!Н обавестио је Беч о :веома тешком сю­њу у Пећи, где се јавио покрет против ~мутесарифа и покушаја по-већа!Ња пореза.237 ·

И турско !ПраВОСуће је дQПриносило погоршавању друштвено· -економских придИ'Ка. И поред рефорМIНИХ акција и мера Порте, у судству је остајало све по старом; Сами <шИIОВ!НИЦИ били су 'ВIИIНОВ· Н11ЩИ недела. На удару се нашао манастир Дечани. Тамошњи Арба· наои су тражилrи м се у~клоне руски калућерн, \да маЈНастир вшnе не чува турска војска и да узму nщ најам !МаЈНастирс:ку земљу.238

Средином априла 1905" roДИllie кОIМПЛИковале су се прилике и у призренском крају. ЉумљЭЈНЈИ оу 'ВРШИЛИ снажан притисак на Призрен.239 Њихов пр~вак Рама:да111 Заскок, који је био у вези са Ха­саном Хусеином 1113 Будакова, тражIИо је оомоћ Ваковчана.240 Пок­рет Арбанаюа осећао се и око Гњилана. Хасан-беј из Скопља спре· мао се да Н3!Падне овај трад. Послед1Ща ових кретањ~а је и убиство tкајмакама Вучитрна н бекство пећ!коrг мутесар:ифа у Скопље.241 ·

У Призрену су помrгичке q~пропюсти измећу арбанашкоr и српског покрета почеле да се преплићу с економсЈqј]М супротности· ма. Овде су АрбаЈНаси католlЩИ 1На:Стојал~и: да Србе "убију матери· јално"242, а у ПрИIШТИНИ је 1Командаrнт жа11r,дар~мерије Џемаил-бег почео да Рад/И на опоразу~му с АрбанЭЈСИ!Ма против Србаю. Ситуа­ција је све вшnе nостајала драма'11ИЧ!На. У ~мају 1905. арбанашке поглавице ry Пећи узеле су власт и образовале суд."" У Гњилану суд шrје моrар вшnе д1а суди Рдметющима и крадљ'ИВЦИ!Ма, већ оnrrећеним пгго IНIИЈСУ знали ко illIМ је неnпо отео или у~крао, а у ГрачаЈНИЦИ порезници су наЈIIЛаћнiВали: порез и на украдене овце.'" По упутсmим:а · пећког кајмакама Џемаил-бега, у селу БрековIЩИ Бахтијар из .Доменика наплатио је :вергију · српаких сеЉ'а:ка, а nоно­во ју је 1На1lла1111:О ћакО'IЈачки кај'Макам.:ш И сакупљаЧЈИ десетка, као и друrих \<\!IЖбина тзв. таксилари, задавали су велm<е :невоље. У тој rоди:ни прописана су А'Ва нова намета: прирез од 35 одсто иа војншw iИ аокерију, коју су само давали ~ишћани и порез на лич'· Н!>СТ. ~шахзије), ~авеза~н за ове стаЈНоВШ!Ке. Ва~ш Призрен мо­рала Је да !ПЛаћа ЈОШ два пореза: један за пут (8 гроша), а други

... Полmнка, 9. м~m 1905, бр, 419. ", HHStA Wieп, РА, Konsulate К. 385, Митровица, 2. маја 1905, бр. тел. 5. ". Београдске новШ<е, lS:. марта 1905, бр. 74. "' АС, МИД, rmo, 1905, ред 455, Пршптина, 31. март11 1905, тел. ''° Исто, Пришmна, 8. априла 1905, 396. 241 Исто, Приштина, 23. априла 1905, бр. (1740). ." Бешрадске новине, 19. априла 1905, бр. 107. "" АС, МИД, IПIO, 1905, ред 455, ПршптШiа, ЗО. априла 1905, бр. 471

(1796). ." Исто, Пршптина, 7. маја 1905,. тел. 1977. "'" Поли.тика, 20. маја 1905, бр. 401. '" Београдске новшrе, 2. јуна 1905, бр. 171.

56 Друштвено-економске прилике косовских Срба

за изградwу жандармеријске юасарне, који је био разрезан на ма­хале, а оне су ·га разрезивале на појединце.247

· Имајући ове ово у виду, Марко Цемовић је обавестио јула 1905. НИ1Колу Пашића да су Ове турске реформе закасниле и да је наступио ·период "револуције". Шrо<ир-<11аша се у својој реформној мисији само улагивао арбанашким феудалцима. КЗЈКо истИче Це­мовић, Срби у Турској слагали су се с мишљењем да је прошло време друшгвене ангажованости преко културне бор. бе (школе) и да је реформна ~кција убрзала распад ОтdмаЈНСКог Царства, што највише користи Аустро-Утарока.248

Ипак, арбм~ашко-турски феудал:изам 'НИје имао никакву ште' ту од ,;револуционарног" кретања. Једино су и даље страдала већ готово уништена имања српских манастира. АрбаЈНашкн феудалци, •који су раније оставили српско семаштво без земље, упућивали су 111а српске поседе мусЛIИiМанске сељаке. Крајем 1905. у селу Кори­шу, где је било о:r<ю 40 орпоких и 30 арбанашких кућа, Арбанаси су навалили на српске поседе. Срби су се жалили Шемси-паши.249 А неки земмопосе;llНИЦИ, као Ваил-НЈГа Иомаиловић из Пећи, да би спасли своје поседе, населили су умес110 Срба арбаЈНашке мухаџире, који су преостаЛ!Им српским семщи~ма унипrгили имања.250 Крајем 1905, ка\А, је нови пећки муrесариф пО'Казао вољу да Србе заштити од арбаиа.пnкмх ·од:метника, није ycrreo у томе јер су ави већ бил.и господари оитуЭЩ1Ије. Мутесариф је био примораЈН да неколико из­гредНЈИКа пусти, под притиском Суље Бај•а~зитовића, званог "Сулеј­МаЈН~З!Ша КасаЈПовић". Арбанас;и су нападали и на српске школе, што Је до тада био редак случај.'"

Љу.мљан:и су задавали турским власЋИма највеће неприлпке у срећиваЈЊу сташа. Грчевито су се супротстављали свим Портиним мераЈМа у том. пра.вцу. Говорили су да мећу wиrма нема Ј(р:ишћана па зато !Нема ни потребе за реформама. НарочИ110 су негодовали пр011Ив ,lаlдЛИје" и упорно се заузимали за "шеријат" .252 И Арбанаси Призрена, под !ИЭГОвором да се противе прикупљању пореза на при­ход и попису craJНoвmmrrna, бунили су се .крајем 1905. године. Ге-1Нерални инспектор Хилми-паша упутио је тамо Шемси-пашу оммах ~о доласку m Сј~ у Миrровицу."' А на почетку 1906. године ЈаЈВЉа се оокрет :мусЛП!Манског становН!ИШТва и у призренском см~­

џаку, који је· био у вези с догаћајима у Мето:юији, како наводи ауст~роутараки ~конзул у Митроmщи Цамбауер, износећи да су глав­ни отпор изазвали !Нови порез на нави доходак и нуфус (пописи­вање). Пошrо су пописивачи: СТаЈНОВНilШИ'l1Ва и 111оресюи чиновНIЩи били протерани из· више села у казама Прниrrине и Гњилана, ИЈНтер-

~1 Политика, 6. јануара 1906. 248 АС, МИД, ППО, 1905, ред 1016, Београд, 30. јуна 1905. '" Полмтика, 4. новембра 1905. 200 Исто, 6. новембра 1905. ", Исто, 14. децембра 1905. " 2 АС, МИД, ППО, 1905, ред 455 Приштина, 11. новембра 1905, бр, 1237

(5410). ' "" HHStA Wien, РРА, Konsulate,. К. 385, Митровица, 25. децембра 1905,

бр. 90.

Криза турскоr феудалног, ф1rнансијскоr и правно-политичког система 57

венисао је прИШГИ1Нски муфЋИја Мустафа-ефендија. Он је отишао у ~изовић да тамо сазове првак<; ·С т~ подручја и да cвojИilllI утица­јем OA:Afax успос11ави ред. Муфтија и Један број арбанашких првака одлучили су да сазову велиюи збор на коме би се требало посаве­ТО'ВаТИ о одбијаЈЊу прику~пљаЈЊа вергије ( бидата) и о томе да се у поиисНе листе Y'flecy и .муслиманске жене. Мrуфтија је разаслао по, зиве у том смислу у Пећ, Призрен, Баковицу, ГњилаЈНе, Прешево, Вучитрн, Митроющу и Нови Пазар. Али, изненада је примио позив двора да доће у Цариград, куда је отпутовао 9. јануара 1906. Тај позив упућен му је зато да би се спречило оДржа•вање планираног збора Арбанаса и збоr предаје на упо.11Ребу пута од железничке станице до Приштине, чему се ·муф11ИЈа опирао.'"

У таквим околносm!ма Срби су прибегавали једино могућем начину за очуваЈЊе личне и Иi!llIOBHe с:игурности - аЈНгажовању

угле.дЈНих Арбанаса. за чуваре, који су се эвал:и "чувари српских села". Године 1905. чувар Горњег и Дон.ег Деполовца и Истока код ~ећи, био је неки Ycr<a Јануэов.255 Хасан Хусеин из Будакова ~вао Је четири села у призренском округу, а Џеладин (·Дина) Арифовић ~з Сврха долачку парохију, код Пећи. Чувари српс1\\их села доби­јали су !Натраде за то и тако обезбећивали средства за ;кивот.'"

К,ада су Арбанаси у Пећи и Бако:вици ·крајем 1905. загосrюда­рили ситуацијом '(турска власт посгојала је само формал:ио), укло­њени су српск.и жандарми (у Пећи и Баковици по'ГПУIНо, а у Приз­рену од 85 остало само 20) ·и на њихова места доведени катол'ИЦИ (Фанде), на =.ie муслимани ill'ИCV више гледали као на Србе.'" Од почетка 1906. српски народ у пећюом I<pajy преЖЈИвљавао је тешке ,11ане и од Фа~нда. Они су у селу На~:ла~ уништили четири срп­ске куће на земљишту Пећке патриЈаршије. Од Арбанаса муслима­IНа захтевали су да више не ш=е рају и д•а ће је уништити за две-три године, а Србе су натоварале да прећу под њихову зашти-ту '" Нашавши · · · . се у такво.1 ситуащџи, током 1906. године Срби у пећкоЈ ако~и били су приморани да ПIОд'МИlћују АрбаЈНасе мусли­мане да би их штиrnли од ФаЈНда. У П:одгори код Пећи Јова~I Анћел:ковић :!ЈЗ Луковца настоји да подмити већу групу Арбанаса из више села. Тражена је и помоћ конзула11а у Цриш11И1ни. Брзомет­ке су дате на rюклон ч001вор1ЩИ поглавара: барј~тару Свраке Бе­ми, Садик Рами !ИЗ Бурћеви1ка, Мети Имерову и. Ра1>1адану Шаба­IНову !ИЗ Кијева.259 У Призренском крају били су изложена напади­ма Љубижда, Кориша, Мушутиште, Дворане, Поповљане !И Мувља-1Не. У овим ceЛИil\IIa земљиипе је већином припададо Србима. Сада су 1Н'З њих •Навалили АрбаЈНаси rиз планинских. !Предела па су неки сељаци морали да напусте овоје поседе.250 Због тих поседа српс:Ки

'" Исто, Мwгров1ша, 9. Јанiара 1906, бр 3 (4087)~' АС, МИД, ППО, 190 , ред 1355, Пр~а, 7. септембра 1905, бр. 9'Ј'1

ш Исто, ПришП?Ја. 26. септембра 1905, бр. 1078 (4434). ••1 Политика, 6. Јануара 1906. . 268 АС, МИД, ППО, 1906, ред 1062, Приштина, 19. маја 1906.

""' Исто, Пршnтииа, 6. јуна 1906, бр. 908. !ОО Политика, 17. децембра 1906.

58 Друштвено-економске прилике косовских Срба

mнзул у П'(»1IIП11ШИ Милан ПеШш!ац :ишаю је 1907. године у Прив· рен ·да преко тамошњих конзулата Аустро-Уtароке и Русије издеј-сmује ооврат!Щ{ бегу~mща на њихова оIЊИШТа.2" · . · ·

Прикупљање пореза у пролеће 1906. тод'ИIНе ·даље је продубило постојећу кризу на Косову. Внглесюом публици.сти А. Моочу изгле­дало је неонашљивим стање у ОКОЛИН!И М:итровЈЩе, горе него у ма којој провинцији Турске ЦаревИ!Не. Нови порези 1На rовед<а, коње и ЛИЧНОС'ГИ побудили су че'!1ИРИ митровачка СрбИ!На да као делегати целог О'ВОГ краја оду кајмакаму Реџеп-ефендИ:ј1И 1И да му се жале. Али, он их је трубо избацио из сараја. Срби су, !IЈ.'Одмићујући амш­нистраТ1Ивне власnr и телеграфско особље, упутили телетраме Хил­ми-паши, цивиЛЈН<Л\< агенту реформних сила у Солуну и великом везиру Ферди-«rаши. Хилми"'I!аша им ·је О\дТоварао да спрема три ба-ТЭЉО!Нfi да умире 1На~род.'" · ·

Арбапrаси, окуnљеНIИ у Дупнищи, близу Вучитрна, iюзвамо1 су прИllmИIНс:кюг мутесарифа да преговарају с њим, на што се он ода­звао. Они су тражили да буду ослобоћенtи пореза, као и њихови СУ'Народници у осталим крајевима Царства, и да се не уводе ре­форме. А1ю њихоВ!! захтеви не буду усвојени, запретњtи су· да ће напасти ~ароку ВОЈску и Вучитрн и протерати кајмак:ама. Мутеса· риф им Је обећао 1а ће добити одговор за десет дана, али није од'ј>Жао обећање. БоЈећи се !Напада Арба1Нааа, почео ·је да прикупља во~ску У косовским Варо!ШИМа. Турци су намеравэ.Лм да уз помоћ ВОЈСК~ прикупе порез, а пред арбанашюим народом правдали су се да ВОЈОКУ доводе због опасности од Срба. Кад је војака у Лабу по­кушала да прикупи порез, IН'Ије успела.

<_>ваквом својом политиком у косовском вилајету Турци су наСТоЈали да докажу Евроrш да се реформ<ама веЛИКIИХ сила не мо­же уопоставити р~д. Иса Боље'm!Нац, који се 1906. вратио из Ца­ритрада, долазио Је у Приштину и саветовао Арбанасима' да се не буне. \Бољетинац је важио ·као султанов IЮВерениlК за Косово."'

Незадовољ;т.во српског !Народа mзазивали су и неК1И порезнrи­ЦIИ. Васа ВукоЈеВIИћ, к~мет села Брсијака, у колашинској наЈОИји, жалио се маја 1906, у име ЗО домаћинстава, пршптннском мутеса· рифу против "таксилара" Нумана Бошњаtка шго нм је тражио целу НаiПЛату ста~ре и нове вергије и од 14 ку[iа ко је :нiису имале ни хле· ба. Поводом овог случаја Мwнистарство И!Ностраних дела у Беmра· ду :послало је IИl'струwције конзулу у ПрюnтИ!НИ да се таксилат преко валије И Шемси"'I!а:mе смени.264 Почетком јУ'На исте ГОДИIНе жалило се митрОполиту Нићифору на разрез верmје и око 100 љу­ди из села ВрлОЈЩа и Новог Села. МптропоЛ1ИТ И!М је дао IПIОМО за wmroвy OIIШТIШfy са захтевом да се порез разрезује у присуству њихових 1ЮМетова. Кад је срп:ско посл011tсmо у Цариграду интерве­шrоало у вези с овим, вемпщ везир је одrовО]ЈIИО да ће :ttИсати о

201 АС, МИА. ППО, 1909, ред 310, Пршиrnна, 19. децембра 1907, бр. 1247. 202 Политика, 17. фебруара 1906. · 268 АС, МИА. ППО, .1906, ред 171, Пршиrnна, 29. марта 1906, бр 297

(1327). . . . 264 Исто, 1906, ред 166, Пршитина, 18. маја 1906, бр. 435.

Криза турског феудалног. финансијског и·правно-политичкоr система 59

томе !Косовском валиј1И.26' Ра,АЈИ прикупљања пореза у Дреоюи:ци Хил, ми-паша је ав11Уста 1906; послао пуковника Арслан-беја с војском, !Коју су Арбанаси масакрирали. Пошто је био У1ПУћен и Шемси"'Па· ша, Арбанас.и су се разбежали 1И после преговора пристали да 1IЛа­те порез.•••

Крајем 1906. Срби из Колашина жалили су се што су у погле­ду разреза пореза ( вергије) lliOCлe 14 rо,t1ЈИна проведених под упра~ вом Приштине били враћени под управну власт у МнтроВЈЩИ. Због овог је митровички .ка~јомакам пО1Хапс.ио колашинске прваке и <КНе· зове. Повод эа ову жалбу био је тај што су ЋЗ МитровЈЩе сваки час долазили таюсилари у пра'!'ЊIИ. 50-100 заптија, а док доћу они из Приштине, могли су да склоне отоку, а Турци, бојећи се да се 40 IКОлашLИ!IЮКИХ села не "опораве", 1Ј!)атили су их rо:хново под упра­ву МитровЈЩе.267

Пореска поМiТика Порте узбудила је 1906. године и АрбаЈНасе Баковичке Малесије, ·Краја који је био "држава у држави" - ни­је знао ни шта је турска власт, ни шта је порез.26• У ПршnТ'Ш!И је :крајем 1905. ·Влэдало вем~ко нерасполюжење према Џемаил-бегу, који је био дозлогрдио и хрншћан.има и Турцима. Против њега су били и у ylipiaтy.2•• Џемаил-бег је ;11ао бесу да ·ће Ва11ювчане про­терати :из Пршптине. Овај сукоб протегао се и 1907. ГОДИ!Не. Тада је дао реч да Суфи,ефендија неће бити председник опшrине.2" Не­расположење проТIИв Ва~ковчан;а било је !Нарочито веЛIИко у Лабу, а посебно l11РОТИВ жандармеријског пуковника Бајрама Цурија. Арбанаси су изјавЉIИ'ВаЛИ да ниједног за~пrију ни таКСИМ!ра неће пустити у своја села док је у ПрШIГГННIИ. Били су незадовољни и Џемаил-бегом па је О1Н премеnrген у Пећ, а Бајрам у Скооље. Л!Ист IЈолитик:а вид~ је .у овом. премештању прст Аустро·У'Гарске, којој Је. ометала Балтмова акпиЈа про'ГШI о,АЈМетннка у гњиланском кра-ју.211 . '

ГодШ1а 1907. била је релативно мирна јер су се Арбанаси бо­јаАIИ ~а се реформа жа~ндармерије !Не протегне м на Косово, на чему Је рамила Аустро-Утарска.272 У то време Порта је донела од­луку да предузме mюредне мере против Арбанаоа ВучИ'Гр!На, Мит­ровице .IН Пp~:i;me. Збоr овога Арбанаси су поче11Ком 1907. скло­пили бесу, КОЈа Је тохом целе те roдmre утврћивана (у Пећц, Ба· rковици, Призрену, Гњилmiу, Дреници и iflpиштilll!IИ). негде само мећу АрбанасИЈМа, а негде. и с. ра!ј?м (.Г1Њилане).21• Још у м;:~рту у пећ!rом Подгору овдашњи ба~рЈак ~е дао· бесу да се раја не· .л;ира.

"' Исто, Приштина, 26. јутна 1906, бр. 439. ш Политика, 24, августа 1906. " 7 АС, мид, rnю, 1906, ред 166, Приштина, 7. новембра 1906, бр. 914

(5666). "' Политика, 2. августа 1906. 26' АС, МИД, ППО. 1906, ред 171. Приштина, 26. сеmембра 1906, бр. 804. ш Исто. 1907, р~ 9161 Пршитина, 26. јуна 1907. бр. 444 (3103). 271 Полиmка, 3. Јануара 1907; ОI!ШИрН'ИЈе о· овнм· оукобим~. ·АС, МИД,

ППО, 1909, ред 481, Приштина, 13. марта 1907, бр' 215. · · '" АС, МИД, ПО, III, ФИ/1-ХIV. Царшрад, 4. јануара \907, бр. 18,

телеграм. · 210 Исто, 1908, ~ 179, Београд, 18. јануара 1908, бр. 594.

60 · Друштвено-економске прилике· косовских ·срба

Занимљиво је да је беса скЛЈа1Пана ,уз [f()!МОћ власти. Вићенији Арба• наси vоворили су .л:а· је то чињено из раэлЬга да се спречи увоће­ње реформи, јер 'НИСУ долазиле од цара, него са стране, а. поnпо се За!Веду ред и мир, онда оне !Неће бИ'11И 'НИ потребне. Кзд Је неюи И;дриз из Драгољевца прекрппю бесу, против њега је иступило 200 првака и он се затворио у хулу. На поэив првака дошао је из Пе­ћи хапетан Смаил-ефендија са ЗО војника. Они су зшалили кулу пошто ју је Идриз Наl!IУСТИО.

Бесом је било предвићено да се !НИ Арбанаси ни Срби не жа­ле царским властима, већ суду арбанашюих првака, да за крв од­говара само она .кућа коју је пролила, а не и роћаци, и да нико не C:."\fe убити ако је нелtо дужан крв. Д;аље, уюида се чување села да се чувари не би 111лаћали. Одлучено је и да се ·юазне два прекр-шиоца бесе, Идриз из Драгољевца и Идриз из Љубожде.274 .

У току важности бесе Арбанаси су стално одржавали зборове 1на 'ЮОјИ'Ма су раС1Прављали о ставу према новом пореском захону. Од ових зборова значајан је онај у селу Вароши, близу Феризо­вића, !На КОIМе су учествовали прваци Дренице, Сирињића, Качани­ка и Феризовића с околином. Одлучено је да се \Не сме иико убити до Вурћевдана. УчесНЈИЦИ су прИ1!IВа'!1ИЛ!Јi одлуке осталих зборова - да се одбије плаћааье новог 111ореза и опровоћење реформе, а ако доће царски чиновник, да се одмах истера из села и да се за­пале сва села која буду плаћала порез.275

У селу Рибари, на К'ОСОву, Арб:шаси и Срби одржали су за­једнички збор на коме је одлучено да се зајеАно супротстаВе за­воћењу новог пореза. Такоће је решено да Н'И Арбанаси ни Срби не смеју да краду и убијају и да се и коиоолидује ·меџлис, са седиш­тем у Р.ибару, за чијег је председнlИКа изабран Мула Суља' из ШтИ'Мља.276 И у Новом Селу, код Вучитрна, одржан је збор Арба­наса на коме је тражено да се одустане од реформи и да се не дирају Срби.277 ,

Сви зборови одржани почетком 1907. били су уперени против увоћења новог ,оореза на 'Крупну стоку. Овај порез се уводио да би се прикрио дефицит, због тога nпо је Стара Србија била изузе­та од реформи. Како се томе опирао и Новоnазарски санџак, Порта је .одуста.ла .од овог пореза. Укинут је и порез на личност (шасвер­ћиЈа) КОЈИ Је био уведен 1906. године.278 Арбанаси су пристајали да плаћају са;мо четири данка: десетак, вергију, ћумрук и бедељ.•79

У прикупљању пореза Турака је имала вел'ИIКiИХ неприлика на Косову.••• Оне су долазиле због тога што јавна продаја десетка по-

214 Исто, 1907, ред 18, Пршnтина, 1. марта 1907, бр. 176 (944); Ј. К. Би-лас, 1Шв. дело, 138.

215 Исто, Цариград, 18. априла 1907. 210 Исто, 1907, ред 310, Београд, 23'. фебруара 1907, бр. (924). 277 Исто, 1907, ред 18, Приштина, 26. фебруара 1907, бр. 164 (929). .,. Политика, 29. марта 1907; HHSta, РА, Konsulate XXXVIII, К. 386,

Митровица, 18. маја 1907, бр. 36. , 219 АС, МИД, ППО, 1908, ред 57, ПрШilТИНа, 27. марта 1908, бр. 369 (1792). 2••НHStA, РА, Konsulate XXXVIII, К. 386, Митровица, 20. априла 1907,

бр. 32.

Криза турског феудалног, фШiансијског и правно-полиmчк?Г система 61

јединих села није додељивана .О1Номе юо највише ну.дЈИ. На Косову су 'ОВИ послови за 1907. годину бнли завршени те~ септе~бра. У одяосу на претхомну годину,· у прИКУIПМИЬУ ове најважније гране дирекmюг пореза заостаЈало се у Појединим казама за 15-20 одсто. Поред донекле слабијих приноса, то је последица и знатног пада цена при распродаји десетка. Арбанаси и муслимани, тамо где су бимr IИ'Эдвојени од Срба, давали су закуmщма уместо прО'ПIИс~ 12,5 одсто "толико колико сами хоће" док су Срби морали да· даЈу осмину пољопривредних ffl)оизвода. У таквим околностима увели· •ко је био смањен укупни приход од десетка. Десетак српског се~а Житковца, у околини Митровице, које је имало 20 :кућа, продат Је за 85 турсК'И'Х лира, а арбанашког ~ла Села.не од 64 куће за само З5 лира. Испада да је на српску кућу у Житковцу падало џо 4,5, а на- арбанашку у Села:нцу 1,5 туроких лира. Неприлика за турску државну касу била је и у томе што Срби 'НИСУ суделовали у распро· даји десетка. ГоАИЈНе 190З. О!НИ су КУIПИЛЯ у Дреници нека арбанаш­ка села, али су лоше проШЛ!Ј{. У мећувремену је углед т~ских власти толико опао да Срби закупци нису 'Могли да рачунају н:э. било какву заnпиту, па су зато били ретки случајеви .л:а су закУ111-љивал;и десетак. Арбанаси су опоразу~мно снизили цене десетка, па није чтю шТо је 1907. год'ИЈНе углемни Иса Бољетинац из Митро· вице купио Жеравицу, Болеmн, Жажу, :Рударе и Сељанце: Ако их увек 111Ије сам <КУIПОВао, то оу за њега чинили његови људи и са

својим важним гласом у комисији спречавао је учешће других У дражби. Иоа Бољетинац својим утицајем знати.о је умањио десе­тину шэ 1906. у 1907. години у селима: Жеравици од 65 на 35, Бо­ле11Ин 30 на 14, Жаза ЗО на 18, Рударе 90 'На 52, Селанце 65 на 35, Ако би ·га власт Позвала на одговорност због тога, изговарао би се да је продаја обааљена .по пропrи~а, а ~ није било тужби, "све је било обављено у 'Највећем реду . Ако Је ~ било тач:но, при наплати десетине, могло се увек десити да, се по1единци богате .на рачун државе. И политичке прилике. су утицале на упадљив пад м::­

хотюа од :<1,есетка. Yortex у приюупљању овог прихода на Косову Је увек био мерило поЛИТИ'Н{ОГ стања и ~оћи турске вл.асти. То пот­врћују подаци из службених извора КОЈИ садрже упоредни приказ прихода од десетка за некоЛIИЈКо оела у митровичкој кази из 190З. и 1907. године (в. табелу на стр. 62). . . .· . . ,

Као nпо се види, се4а су порећана по. националноЈ ;п:рипад­ности. њи:х<ЈВИiХ СIЩIНОВ!ШfКа. Г1>ДИ1Не 190З, кад, је успостављен ред мећу Арбанасима у вилајету једним ;вој:нИЈм про;ласом, то се осе­тило .. у повеl!iању, деое'11Ка. о,д,. тада, на~ючито зоог стаАЈНог , пр;uu­тања наруmиоцима мира, пршюди од овог пореза у ,арбанаШКИ'М сеМ11Ма знатно опадају, док је у српсюим селима и У, 19~7. години остао приблИЖ1Но исти. Али, ка~ко је српских села од КОЈИХ се з~­хтевао већи порез. ()ило знатно мање ,него арбанашких, то Нi!Че бИ'1111ЈИје упщало на уку~п;ни резултат. Даље, из табеле се види М Је оптерећење у 1907. годlИЈНИ арбанашких !Кућа било 95, а српСКИ!Х 2ЗО пијастера - скоро троструко веће. У повољнијој 190З. години био је тај однос повоЉ1Нији ~ 119, према 2ЗО пијастера. Стање У

62 Друшmено-економске прилnке косовских Срба

Мус&ИМанскО<\рбанашка БЈХ\t Десетак ,у турс\ЩМ лирама

,; r села кућа 'у 1903. год. у 1907. год.

Бањс><а 73 53 Износ 48 l:Iэнос десетка

45 десетка

Котутово 62 86 на је,д,ну на једну турску орпс:ку

селанце 64 74 кућу ·35 кућу 1903. 1907. 119 пијастера

40 .95 пијастера Сарра 36 37 Шипољ 49 19 33 ВачаннЦа 37 79 74 Брахим Кошутово 14 37 32 Бнс'!;>нца 18 26 21 Ба тахир 14 9 11 Брабоннћ 30 39 43 Беrетин 16 19 14 Заза 18 15 17

Уюупно: 431 493 турских лира 413 турсI<их лира

Српсюа села

С'I'Щ>а Прндвор~ща 23 83 пнјастера 239 70 пијастера iзо Ко4Юimн. Дрндвор>Ща 18 32 21 ЖИтк ' ' 20' 69 85 овац

ЛИпарИ!i 17 '' 38 50 Ру,>.аре 32 ' 84 52 Грабов~ще 21 46 49 .Оклаце 38 53 42 ' Бр њак 42 63 87 Вилибреr , 27 54 41 Коларе 20 70 70 Велач 10 34 38

Укупно: 268 626 турских лИра бо5 турq<ИХ лнра .

овом поrледу , . било ј~ . још. неnОВQЉнИје у ВучитрщТ, нар<>чйто у Дреющи, ПећИ и. Ба:коВЈЩИ .. БиЛо је покушаја да се десетак на· Ilл:-aiћyje у режИји !Влаети, која је у :неКим рејонима добро ~ ниоаЛа, али тешкоће 'мећу . Ај>банасИЈМа. нееавNадиве. Аус11ЈЮУГ11раюи конЗул у МитрОБИlци Цамбауер, .имајући ·све ово у виду, сматрао је Да је једино могућю 1да ·се успостави ред и ауторwrет !Владе :Вој1110!М силом и ма би се· тако "аrутоМЗ:tски повисиле наплате по­реза :и -не би само покриле тр;ошКове та:к'Ве експедиције неrо би такоће време111Ом сасВИЈМ био елимmШса111 дефшџrr у наплатама тРи· ју вилајета" .281 ' · · · '

", Исто, Мнтроо>Ща, 26. септембра 1907, бр. 75.

Криза турскоr феудалноr, финанснјскоr и правно-полнтнчкоr система

После склапања ·арбанашке бесе турска власт је била ефикас­:нија у сузбијању элоупо'Ј'Ребе у судовима у Приштини 1И Призре· ну, смешујући ~мусмwа~н.ске сумије, па и српске аве ма~да беэ њи­Х'ОВе кривице. У Призрену је tМоћнн "адвокат" Мустафа-ефендија у договору с власТИ!Ма пљачкао народ из околИIНе. Стање у око­ЛШIИ Пећи било је још теже. У Пећи cpпCiili IКа:н:л,идат за хућу­мат и идаре меџлис, :коrа би по одредбаМ!а закона :иМеновао епи­скоп, IНIИје могао да !И!Ма места, а слично је било !И са световња· ком кога је требало да iИЈМа ово судско тело. У вези с овим пећки Срби су 1907. го.дине слали писма у Београд и на Цетиње да у суду - адл!Иј!И нема њихових представника, који познају шихове прилике, нараВ, дух и об!Ичаје. У!Место овдашњих Срба обично су именовани пробУ'l'арс;ки орије1НТИса~н:и љу/Јод из Македоније.282

И поред арбаrнашке бесе !И релативно !Мирне политичке СIИТV· ације у пећком крају, 111еки Срби, да би спасли :и~мања и, животе, поМ!ИШЉали су на ПOTYP'mlla!Њe. То је уч:и~нио Ма!Ксим Веселино­вић !ИЗ Сухог Грла. Пре тога више пута је прелазио у Србију, од­носио оружје и предавао га :Арбанасима. Ђ;1:ко се прилично обо· гатиu. Стекао је доста дужни!Ка који су бИЛiИ решили да га убију. Да би то :избегао, потwчио се :и добио име Максут. Же1Иа му је остала хришћанка.283 Тешкоћама Срба у овом крају доприносио је мутесариф Решид-беј. Он. је издао наредбу да се код Срба трrо­ваЈЦа. IНИ'Шта 1Не купује. СрбИiНа Герића уценио је за ЗО лира.284 По­водОiМ тога шrrерве:ниоао је Х!ИЛQ\!!И-Паша.

Година 1907. била је на Косову гладна год!И'На. Јер, поплЗ!Ве су уmшгrиле летину . у приштиноком и вучитрНСКОtМ крају. "Друш· тво кнегиње Љубице" .из Београда послало је за пострадале, кра· јем 1907, вагон К:уку~руэа у Вучитрн,, а два у Пришmну.'" Оску­дица у :><ра;ни погоршала је још виiше друштвено-економске .при­лике на Косову, У Гњилаrну је .дошло до, сукоба кајмакама с тур· ско-арбаrнашким првацима који су за~ворИЛIИ чарШ!Ију и &ај!Макама приморали да оде да би је тек онда отворили.'"' у, Пећи је тргов­цу Р. Оа!В!Ићу Хаџ:и Бена, родом из села Ста'НИкој, одузео земму У вредн~ти од 400 турок:их лира и дао му за њу само 180 лира.'~'

Кра]ем. те и п.очеткОtМ наре,IЈНе !Године настају веЛ!ИIКа ,коме• шања мећу Арбаrнас:има због. ,;фаацског питаwа". Сукоб је настао зато што су Арбанас!И катоЛИЦ'И оскрнавили iМУСЛИМа!НСКУ свет:иrњу, Но11а. арба~на=а. !Кретања -услед пр:ипремања доласка ayc'l'JIOYГaP' окн,х. ћака железничке школе у Скопљу на излет у Феризовић и по;крет младQтурака у Ма11tедwщји у лето 1908. били су повод за

. 2з2 Б. Микић,- ·настојање Србије -1-ia Отв"арању руско~ или· eнzлecic.oz ·кон· зулаrа у Пеl~и, 160. . · . , . · (6159

/" АС, МИА, ДПО, 1909, ред '186, Приштина, 18. октобра 1907, :бр. 741

", Исто; 1907, Ред 257, ЦRрИrрад, 27. ј8:нуара 1907, бр. 66. , 285 Архив грма Београда, Фонд Друштва Юiегиње Љуб~ще, 4, октобра

1907. . ' ' ' ' ' ' · .• · "' АС, МИД, IПIO, 1908, ред 57, Приштина, 28. децембра 1907, бр. 992

(52). . ' •.. "' Исто, 1908, ред 38, ПришrиНа, -17 .. марта 1908, бр. 331 (71МО).

64 Друштвено-економске прилике косовских Срба

окупљање Арба~наса на збору у Феризовићу у јулу те године. Не­ки су били склони, према итаЛЈИјанском конзулу у Скопљу, да "виде детерминанту феризовичког покрета у раэлооима чисто еко­номског карактера".'" Мада су га предводили феудалци, овај по­крет је, услед п:р<>l!атаяде младотураК!а и заузимања важних гар· низона у Македони]и, приморао султана Абдул-Хамида да повра;и Устав из 1876 .. године и да Турска поће путем уставног развоја, аЛЈИ, због односа субјективних онага, и путем потпунот расула.

7. УЛОГА МЛАДОТУРСКОГ ПАРЛАМЕНТАРИЗМА У ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОМ ЖИВОТУ КОСОВСКИХ СРБА

Од долаака на власт младотурског режима и од завоћења ус­таВIН'ости, сељашт.во у Турској очекивало је олакшање свог друш· твено-еконо:мског положаја. Оно је оматрало "'а му слоба~да онак­ва ·какву ·је добило не доноси иишта ако се и rоюномске прИЛИ'Ке не побољшају. С друге стране, феудалци, аге и бег<УВIИ уплашили су се да им ново стање не уmnпти феудалне прпвилегије.288 Мла­"'отурци, иако буржо!IСКИ револуционари, ослањањем иа најбога­тије "'рушт.вене слојеве учвршћивали су положај феудалнмх кру­гова. Економски положај сељака остао је исти, а~ко није и погор­ша~н у првом реду због нове . колонизаторске поЛЈIГГИке турских властодржаца. Насељавајући мухаџире (избегЛИiЦе из Бооне и Хер­цеговине после ruнексије 1908 .. године) 11а сеоска и државна зем­Л>И'!II'Га, младотурци су смањивали привредну површину, што је ште11но уnщало на иначе екстензивну земљора,мьу и сточарство.

И сол;идарност земљовласн~ика поторшавал;а је економски и соци­јални роложај сељака. Наиме, феудалци су почели ю оснивају клуб01/е, познате као "жират-клубови". У ова.квај ситуацији !МА!а­дотурски планови о помоћи сељащи!Ма . иису донели ИШtа.К'ВУ ко­рист. Мииистар ф:mш.нсија Џавид-паша пројектовао је да се сва непокретна добра · ослободе пореза на земмиште, као и зграде у којима се чувају пољопривремни пронзводи и ·алати. По његовим речима, циљ новог закона је, на првом месту, да унапреди зем­Љ'ОЈ>а,д:њу, од које су зависили напредrок и будућност земље. Тр­говину је стављао ·на друго, а просве"У 1ш треће место. Но, ова настојањ~:~ младотурака нису дала резултате. У ПО1Гледу правног и економског положаја земљорадншtа !Н'ОВИ режим: се није разлико­вао од ранијег. Убрзо по доласку на власт преовладао ;е мећу ·младотурцима панисламизам. Због развоја нетурских ·народа мла­дО"УРСК!И кругови склапају компромис са феудалним слојем, који је био домииантан у друштвено-i!ЮЛИ1'ИЧком животу Цареви;не. Док је овај режим спровео у иеким :к.рајевим:а земље извесне мале про­мене, иа Косову су друштвено-пол;итичке прилике остајале исте.

288 Б. Храбњк, Косово према Младотурској револуцији 1908, Обележја, бр. 5, Пршптина, 1974, 107-149.

2so И. С. Галкин, Дипломатия европейских держав в связи с освободu.. тельним , движением народов европейской Турции, Москва 1960, 110.

Криза турског феудалног, финансијског и правно-полиmчкоr система 65

Положај сељаштва, нарочито хришћаIНс.ког, погоршали су сукоби младотуржа с арбанапптм феудалцнма.290

Друш11вено-економске прилике српског сељаштва ни;е могла да !ИЗМени iНИ нова политичка оргаюrзација Срба - Демок,ратска лига, образована у Скопљу, :на Првој српској конференцији, авгус­та 1908. гцдине. У важне за"'а11ке њеног Привременог одбора спа­дало је и преговарање с младоту\Р'СКИм власто,,.ршцима у Солуну, где су на слИЧЈНе <Преговоре долаз:ил;и и представници такоће нових политИЈчких организа.цЈИја других нетурсюих народа. У преговорима Срба с младотурцИЈМа централiНо место су зауЗИЈМале економске прилИЈке српског становништва. Српски делегати у;каэивали су на тешке привре,АЈНе прилике Срба у Старој Србији, којим неуставни режими нису поклањали никакву пажњу, осим појединц1ИМа који су добро стајали с властима па им је омогућавано "'а се богате зеленаrшењем. ИсгШЏ11Но је да српоки сељак пропада због слабих саобраћајница и високих камата на позајмице од зиратiН!ИХ банака. Порези и :њихово често повећавање окарактерисruни су као . опuпе зло. Зато су српски делегати инсис11ИРали на изменаЈМа оистема опорезипзања. Како су се младотурци бавили проучавањем прив­редних питања и њихових стрrона, прихватали су српске захтеве,

нарочито 'У погледу пореза. Супrгина тот споразума састојаЛ:а се у потреби паушалног давања десе'ГКа - свако село давало би сред· ши износ добијене жетве у послеД'Њих пет година, све до изнала­жења новог начИЈН1а разрезивања. То је требало l!!р!И!Менити одмах у местима где не буде већих тешкоћа, а касније, на ос.нову закона, у свим крајевима.

Срем~шни одбор Демократске ЛИЈГе имао се да ће младоту~р­ци учинити све· што треба да се овај заје.А:ЈШчки став оствари и отклоне ·злоупотребе у разре3И!Вању десетк,а. Одбор је Щ)едс-гаВ­нике 1Новог режима упознао и с вел;иким тешкоћама и стал!НИм узнемиравањем српских села од стране арбrонашких села и . поједи­них Арбанаса, !Који су тражили искључиво право експлоатације из­весних шума и коришћење већих пасишrо. Захтевано је и то да Се Србима обезбеди миран рад и слободно кретање у пољу и шуми. На солу:нским прегооорима посебно је разма11ран начин по~за:ња земљорадње и јачања сељаштва које су, ооим честих неродица и уцена у прикупљању пореза, зеленаши доводили до пропасти и на селу створили своје робље, давањем MaЛlltX позајмица уз ИIНтерес и до 120 процената.291

Ипак стање у 1I0Глщу прикупљања пореза 1НИје се поправило. И у револуционарним данима у Турској из пећког краја су дола­зиле жалбе да су ОIНИ који су сакупљали десетак у српским се­лима Прекоруnна (?) чинили велике зло\чютребе наплаћујући она-

щ Н. Комадишrћ, нав. дело, 47-48. 2в1 Б, Микић, Сретен Вукосављевић и Скупштина отоманских Срба у

Скопљу од 2. до 11. фебруара 1909. zодtше, Сеоскм дани Сретена Вукосавље­вића, Х, Пријепоље 1982, 45-55:, Б. Антић, Српска народна орzанизација у Отоманс.кој царевини после Младотурске револуције, Политика, 38/1941, 11, 712.

•

66 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ко колико су хтели. Један од њих, неки Камшие~иllћ. (и_з племена Крстнич;ана), навоћен је као пример ~mресту.пника, КОЈИ Је закупио десетак у селу на чифлуцима Пећке патријарnшје.'92 Збоr такве пореоке полити'ке младоtурака на Косову је од почетка 1909. rо­мше завладала ;веМ1IКа узнемиреност.293

У својој мисији мећу Арбанаоима ~ња Косову од почетка 1909. године, Џавид-беј требало је да реши и питање прикупљања по· ре.за. Он је у прокламацији издатој у Пећи марта 19~9. поэивао Арбанасе да буду мирни, покюрн:и: властима, да плаћају порез и дају ној'IШiке. Ко се буде 'ПрОТИВИО ;властима биће му ':руш":на кула, а село у коме буде непокорних аносиће ~ове козе возска учи­ни разгонећи их.'94 Младотурцима су се назТТРе одупрли арба:наrш­ки бегови и прваци, на чел<у с Исом Бољетшщем, фавориз~а:н!ИМ од султа:на Абдул-Хамида. Као начед!Н!И.К дворске гарде он Је за­узео nшроке пределе 111а којима су пасла в~ стада оваца. Кад су младотурци покушали да одузму i!IрИСВОЈене земље, одговорио

је оружа~ним отпором .. 295

У марту 1909. настају Ж!И'ВЉа кретања Арбанаса у П":ћи и Љу­ми, који су били у вези с Арбанасима у Дебр<у. Њих Је подсrn:­цао и Иса Бољепmац. После нагомилавања турске војске у Пећи, Бољетинац се склонио код Асан-аге Феровића у Плаву. У ово време помирљиви пећки првак Зејнел-бег МаЈDМУТбегов:иiћ одла:ш у Скопље.'" ЗООг нереда у пећком крају воћ младоту~рС!КИХ експеди­ција Џавид-беј срушио је неколико кула арбаЈНашюих првака у Метохи;и. Уз њега је ишао и IН'УФус, кој11 је носио С/ПИОкове за упис регрута. Џавид је поново позвао Арбанасе да буду мирни, да плаћају порез и дају војиике.'97 •

Косовско ста:ноВIНIИПП'во већ првих месеци 1909. године низе Имало хране. У пећком крају гладовало је преко ЗО хиљада љу,д;и. Турска влада, Чак, била је принућена да за гламне поiuаље 120 хи­љада ДИЈНара.'98 Због лоше же11Ве глад је захватила и целу гнмлан­ску казу. Да би се народу помогло, у Гшилану је, поред друmх •мера, образован одбор који је прикупљао прилоге за гламне.'99

ПочеЂКом марта појављуј<у се одметници, које је у гњилаIН­ском крају предво,д;ио неки Јашар, кога су убили Риста и Оимеун Шумаковић из села Бос'Dа:на. Због "крви" они су побегли у Србију, а нмхова породица од 40 чланова склонила се у Гњилане и више 11шје могла да се вра11И у село."'

"' АС, МИА. Архива конзулата у Приnrmни, пакет П, Пећ, 24. · авгус-та 1908.

"' Исто, ППО, 1909, ред 422, Приштина. 26. фебруара 1909, бр, 96 (913). ". Исто, 1909, ред 95, Пришпша, 17. марта 1909, бр. 157 (1219). "' А. ТИркова, Старая Турцњя и младотурки, С.- Петербурrь, 65. · 298 АС, МИД, ППО. 1909, ред 95, Приштmm, 8. марта 1909, бр. 128 (994);

исто, Приштина, 10. марта 1909, бр. 132 (1010); Скопље, 16. марта 1909, бр. 264 (1179). '

297 Исто, Приштина, 17. марта 1909, бр. 157 (1219). 2uв ПоЛIПика1 15. марта 1909. 299 Исто, 8. јануара 1909. ·зоо АС, МИД, ППО, 1909, ред 307, Бгд., 20. марта 1909, бр. 1189; Приш­

тина, 29. шtрта 1909, бр. 161 (1271).

Криза турског феудалног, финансијског и правно-политичког система 67

ВеЛ;И;ку узбуну Арбанаса :у ПриштИ!!Ш ~а,звало је убиство једноr ЊIИ!ХОВОГ оународи'Иl!Ка од стра:не · полиције, марта 1909. го­дине, због тога су сви вићенији приштшюки прваци пошли у ху­ћумат и "\'ражили да. се <убица обеси, а ако се то не учини, за'Dво-риће ·чаршију.301 ..

Прве чарке измећу младотурака и Арбанаса постепено пре· растај<у у велике, непремоспmе ~руштвене су;про11НОС11И., Арбанаси су се 111а уобичајеним зборQвима које су 'У току априла 1909. одр­жаля у Ваковици, Вучитрњу и Новом Пазару иззаонили за ше­ријат и против пореза.302 Порез је прикупља:н и у 1909. години и поред слабог рода.30~ Тешко економско стање и политичко груп~и­Са!Ње различитих слојева арбанашког друштва довело је до . орга: низованијег насељавања Арба:наса све до Рашке, на српско-турској г\)а;ници, и ю протеривања Срба с њихових ~ања. Да би се овоме стало на пут, цариник 1И3 Рашке П1редлагао Је да се овде насељени АрбаiНаси поубијају да би се заплашили остали."' ,

Почетком. пролећа 1909. престају да раде арбанашки судови (,1исмихати"). Престаје и важност бесе. оклопљене до Вурћевдана, јер llmje обновљена. Тешко је било стање ·чак и 'У центр'!{ косов­ске амmнистрације, ПрmllТИЈШi. Са, свих страна nmрили су се rла­сави о припремама о.А;Метника за наЈПад. на. овај трад. На овакве гласове ука:швало је и мећ<усобно арба111ашко разрачунавање -враћање старе крви. У околини Феризовића воћена је би11Ка !ИЗ-. мећу два села, а у Вучm~рну су 111ека питања решавана пушчаном ватром. Ни .у овакВИЈМ околностима Арбанаси iН!ИСу остављали Србе на миру. Пошто турска власт :није имала снаге да овакве испаде спреча­ва, t'раћани су се обраћали турСКИЈМ војНIИМ оргшним_а. Из Вучитрна су ое 23 .муслима!Ја и исто толи:ко хришћана . обраrn:ла за поЈ\lоћ Џавид-паши, војном кома:ндаюу у Митровици. Они оу тражили да се у Вучит~щ пошаље један батаљон војоке и да се предузму енер­mчме мере, као што су пр,\'д<уэеТе у Пећи, где је на представку становника овога q>а.да rrocл;;iт батаљон.з0s

Истовремещ> су се комплmtооали омноси измећу Арбанаса и НОВ9r режима. За нови режим били су једино муСЛИЈМанска инте­лигенција, војни круrови и добар број ЧiИЈНОВШiка. Њиосова тежња је била да се земља реформише и .заведе ·стање као у осталям европсц.mм државама. Наоупрот ЊИ1Ма, широке щслиманске масе биле су нерасположене, јер су оматрале да су младоту~рци унели у живог много новог, што је cyпporno "11радИЦИји и вери. По њи' ховом IМ!Пll1ЉеЊУ реформе спроводе · ЉУ\дИ који су при'МИЛИ страну КУЛ'DУРУ и: хоће да је наме'lНУ.зов

Код Арба:наса С'У на почежу 1МЛ11џ1,отурског режима постојале три категорµје ка~да је реч о ОМ!осу П1рема младо'l'УРЦИ'Ма .. Једна

зо1 Исто, 1909, ред 212, Пришпша:, 23. марта 1909, бр. 164 (1272). з02 Исто ПО Ф. XI Р/25, Скопље, 9. IV 1909, бр. 323 (1116). зоз Исто: Ф. П I/1-XI-'XП, Скопље, 24. априла 1909, бр, 433 (1304). зо• Исто, ППО, 1909, ред 572, Рашка, 20. априла 1909, бр. 33 (1682). '" Исто, 1909, ред 212, Пр1ШIТИЮl, 29. априла 1909, бр. 248 (1801). "' Исто, ПО Ф П · I/l~XI-XII; Сол\'Н, 20. маја 1909, бр. 298. · '

.,. r . :щ' .. ·

. . .G- '

i:: :./ 68 Друштвено-економске прилике .косовских Срба

струја била је чисто iНЗЦ'И'<>Нал!На. Имала је !Најмање присталица и била је кО11Щентрисана у јужној Албанији, тде · оу Арба~наси били свеснији онога шта треба да раде. Друщ и трећа струја налазиле су се на северу. l:Ьихови застуrшищи биле су cтaipeliIИ'нe фисова, који су се према месним прИЛIИ!Кама опредемивали за Туроку или за Аустрију.'°'

Младотурци оу покренуЛ1И велике војне ексnедиције против Арбанаса. Хришћа~нима су објашња:ваЛ1И да је циљ ових експеди­ција да се уреде односи н3'1Мећу Срба и Арбанаса, да се Србима осигурају живот и имовина. Но, ове изјаве нису уверавале хриш­ћа;не да мере· Џавид-паше против Арбанаса (хапшења и протерцва­ња) потичу из жеље да се· анархично стање замени правним по­ретком, већ су С1Матрали да су се младоту~рци били заплашили што су горњи слојеви арбанашког друштва И1Мали велики утицај на широке народне масе и што су rна политичюу позорницу избиле присатмще старог режима. Знајући да АрбанаQИ заХЋатају простра­ну област у европској Турској, да су бpoj'lllИ, добро наоружани и пле.\1енски организовани, МЛЗ\1\Ртурци су зазирали од· престројава­

ња у арбанашком друштву, видећи у томе велике неприлике за себе. Свесни своје немоћи а арбанашке снаге, младотурци iНису у ово време примешивали оштре мере према Арба;насИ'IМа. Били су спремни да се задовоље спречавањем арбанашког поМiтичког пок­рета про~ новог стања. Јаче војне експедиције током 1909. rо­ди~е т~х:оало ~е да Арбанасима пока.Жу снагу, оюооно да маски­рају СВОЈУ слабост.зо•

У Џавид-пашиниЈМ ексnедшџrјама у пролеће 1909. важно ме­сто је зау31fМало прикупљање пореза. Због неких окомности и по­литике ~бдул-Хамида према АрбаrнасИ1Ма велики број њих није слу­ж.ио ВОЈску нити плаћао порез. Сада, у измењеним поли·гичким околностима и у финансијској оскудици, за младотурке је било и те како важню да их присиле на плаћање држав:них дажбина. По­сле ов~ експедицмја привремено је побољшан положај Срба, али одустајање младотурака од притиQКа на Арбанасе, ако ощr при­стану да иапуњаваЈу пореске обавезе, значило би затварање очију младотурака и њихово немешање у мећусобне односе Срба и Ар­банаса. У ОВОIМ светлу, и :поред прокламовања слободе ЛИЧЈНе и имовинске, •може се објаснити случај Косте Коцића ~ rnьилан­ске. казе, којiИ се !Маја 1909. вратио 'из избеглmrrrва' у Србији у СВОЈе село Куретшпте да би продао 1И1Мање, али је ухапшен. Јер, турске власти су се бо јале да то не узнемири Арба/Насе. зоо

На. удару Џавид-1Пашине екапемщије нашли су се само нај­окорелији про11ИВници новог режима. Јула 1909. из Пршптине :и оюолине !ПрОТеране су у Со,лун три хоџе: Адем-ефендија, nрШllТИН· сюи мудериз, Мула Адем из Чепчекова (Голака) и Шериф-ефендија

'" Београдске новШiе, 21, августа 1909, бр, 229 . . "' АС, МИД, ПО, Ф П lfl-IX-X, Приштина, 19, јуна 1909, бр, 371

(1750). '" Исто,.ППО, 1909, ред 807, ОрОЈНе, 24. маја 1909, бр. (2611).

Криза турског феудалног, финансијског и правно-политичког система 69

из Приштине, позна11И реакЦЈИонари и присталице прrиurrинскоr

муфтије. 310

Док су се хоџе противиле младотурском режиму из верских разлога, народ1Не масе 1111егодовале су највише због његове фискал­не политике. У пећком крају, Арбанаси катоЛIЩИ {Фанде) одржали су јуна 1909. у сещ Злокучанима збор на коме оу решиля да ни­једно село ћаковитчке нrоси:је не плаћа порез и ие даје регруте. Збору је присуствовао и католички свештеник Петар Аранћел, оо­знат као аустријски плаћеник. ш

Арбанаси који су до тада плаћали десетак бунили су ое кад им је тражена оомиrна, изјавл;ујућИ властима да је неће давати. Како су јула 1909. Арбанаси у Вучи'Ј1Р'НУ били најvпорнији у томе, nрИШ11ИНски •мутесарнф је пошао у ово место, у које је било већ послато нешто војске с батеријом топова. У свим селима вучитрн­ске казе саопштено је да ће војска ући у њих и сама иапла11Иm порез ако сами сељаци ro не yчimre и да ће најУ!Порније најстроже казН1ИТи. У мећувремену ое Џавид-пмriа вратио у Митровицу, што је био знак да ће такав корак уrчИЈНити.312

Због заплета с Грчком оредИiНО'IМ 1909. младотурци су морали да оставе на 'IМИРУ Арбанасе. Заrш.м је у ове крајеве ~дошао косов­ски валија Хусеин-паша ради задржаваЈЊа мирног става А~рбанаса. За попуштање Арбанааима !Нарочито се залагао Хйлми-паша. Он је сматрао да је Џавид-паша прекорачио мере. СIЈ[Током послшmку у Цариграду Јаши Ненадовићу говорио је да ће се о:юложај хршri­ћаиа побољпrаm кад реформе буду апроведеие. Пошrо оу се ·у то време Арбанаси мирно држали, младотурци су рехабилиrовали· Ис­маил Немала и Муфщ-беја, народне послюшке, и поред тога што су имали значајl!llу улогу у априлокој контрареволуцији у Цари­граду, кад су младотурци збацили султана Абдул-Х01М111'Да.

Срби ниоу очекивали никакву корист од ПЛМЈИЈралmх рефор­ми па оу се и после младо'l1У]>ОКе револуције исељаваЛIИ у Србију. То су им омогућавали свештенЈЩи и учитем~:, МИ!МО коизУлата. Зато је !Начелник Мшшстарства споЉНЈих послова· наредио прИш­тиноком конзулу ј~ула 1909, да на сваки :начин апречава издаваЊе потврда Србима који желе да се :иселе.313

Незадовољшщи ·млщотурсюим р6юимом у Гњилану, с Раиф­-ефендијом, ЧЛ011ЮМ Првостепеног суда на челу, сазвали су јула 1909. збор. На iМiевном реду било је девет тачака:

1. да се с~мени тадашњи . председни:К ОПШТИ1Не као неза<кОН!ИТо изабран (по броју гласова био трећи);

2 . .да ка;IЈ1!'ја буде ~ји; 3. да се смени муавин •као Пњила1нац, юоји је IЩ!Истрастан; 4. да истраЖЈНи судiИја бу ме апремнији;

310 Исто, 1909, ред 499, ПришТина, 19. ј'\"ШI 1909, бр, 370 (2686). ш Исто, Приштина, 21. маја 1909, .бр, .284 (2131). з12 Исто, 1909, ред 279, Приштшш, 31. јула 1909, бр. 466 (3495). 313 Исто, Цариград, 28. јуна 1909, бр. 364 (1925).

'1

70 Друштвено-економске прилике косовских -Срба

5. да упраВ!Пељ руждије таКQDе буде спрем1Нији; 6. да се мусЛЈИМанске школе преуреде и 1Наl5<у опремнији VЧИ·

тељИ;

7., Аа' се спрече з\rлуми;' 8. да се ухвати убица ()смаЈН Twmp-'are; 9. да се умоли власт да ие СК<у!ПЉа IПОрез од муди док се ;юпо

ие оврше.

Све тачке ()'(:,ИМ 7. и 9. омноаиле су се на муслимане, а ове две и на хришћане и на м~уолш.!ане. СазИВЗЈЧ овог збора и његов брат каQНИје су yixarmneни.314

Док су млщотурци оставИАIИ на митру горње слојеве арбаЈНа!Ш· ког дpynrrвa, као и полиТИЈЧЈКе проТИВН!Ике, притисци иа наромне

мосе v вези с порезом ниоуј се смањивали. У пећком крају јуз­баmа Смаил сурово је приюупљао бедел !И затварао србе.315 Јусуф Кабаm, закупац десетка у Сиршmћкој жymi, тражио је да се два­пут наплэ:r1и десетак од ливада, шmодећи да се оне двапут косе. На Кабашеву представк<у пришmнСК!И суд је позвао све кметове и, прваке из ОиринићЈке жупе :и тражио од њих да пошто-пото пла-ћају .АЈУ!1L11И десетак.316 , , ,

, Арбанаси су због захтева м дају ооми:ну били и •крајем јула 1909. узнемирени. Они око Фериэовића б!ИЛЈИ су спремци да пла­ћају само десетак и у том смислу позвали су на соЛИАа]>IНОСт Ар­бшнасе Баковице и Призрена. Србима оу заЏрањ:ивали да дају било шта осим, десетка. Тако , су, се Срби , нашли измећу две ватре. Ако послушају АрбМiасе, гониће их власт, а а~ко буд'У слушали власт, изложиће се неприликама од Арбанаса. А кад је дошла војска да прикупља порез, АрбаЈНааи су 1ИЗјавили команданту жандармерије да се , не боре против власти, већ да пmите своје "право" јер неће да плаћају вщпе од десетка, који су !И до тада "плаћали" иако се знало да је Хил!МИ-џаша 1ош 1902. претворио десетак у осмину.•17 У Феризовић је ишао !И мутеса~риф из Приштине, али је и његова интервенција била безуопепша. Уз пут је ухватио кнеза села Баб-ЉаЈКа, неког Станоја.318 , , ,

Локрет Ферюювићана против осМIИiе утицао је на Арбанасе у осталиМ 1КрајевИ1Ма Кооова. Док оу у почетку против оСмине про· тестова.ла само нека села, од истуn~а Феризовићана цела околина је склопила "бесу" да неће плаћати школски порез. ОчекиваЈН је одговор и из Пр;иэрена и Ба~ковице. А кад су фер!ИЗОвић:ки Арба­наси !П!решЛЈИ на демонстрације Да бИ приморали власт да укШiе школски порез, позвали су у помоћ не , саЈмо, читаво Косово него и суседне крајеве, Одлучили оу да опале свако село које буде

ш Исто, 1909, р~ 307, Београд, 1. јула 1909, бр. (23%). .,. Исто, 1909. р~ 925, Приштина, 2. јула 1909, бр. 406 (3002). "' Бе6rраДске новине, З. јула 1909, бр. 180; з11 Вардар, 12. априла 1909, бр. 13" , , "' АС, МИД, ППО, 1909, ред 4, Приштина, 6. августа 1909, бр. 427 (4271). щ Исто, 1909, ред 279. Пршцтина, 6. августа 1909, тел. 3610.

Криза турског феудцлноr,. финансијског и _џра,.вно-политичког система 71

платило овај оорез. Тщда је мутесариф эатрМ!Шо помоћ из Скоп­ља и Приштине.319

Покрет против ООМ!ИНе пренео се и на Призренце, којИ су та­коће уСТаА!И против пореза за школе !И :Наоружање. Џавид-<nаша је тражио од призренских Аlрбаrнаса м се покоре или ће им разо­рити села. Мећутим, убрзо су се дигли и АрбаЈНаси у вучитрнском крају. Они су крајем м~rуста 1909. од'РЖали збор на коме су се !ИЗјасн:или за плаћање само "старог" пореза.320 , , ,

ОрпсК!И конзvл у Скопљу Протић сматрао је да арбанашки поюрет има знатно шире ДИЈМензије од omopa !Пј)ОТИВ ООМIИRе. Има­јући у ви..w сукоб на турско-црнаrорској граници, побуну Арба­жоса у P\llIOвy, која је завршена уmшшењем три села, покрет Феризовићшна, вести !Из Призрена о побу~нiи ЉуiмбљаЈНа - иэrле­дало му је да је cyшrnma арбаЈНашкоr !ЮЮрета била усмерена про­тив новог стања у коме оу били изједначени с остаЛИIМ турским подающима, у чему оу видели и опасност од давања оних пореза

и од служења војске. ПЈ>О'11Ић је узрок првобитног покрета Арба­наса налазио у карактеру племена, у :њиховом социјалном поло­жају, приро,дщ управе и у СТаЛЈНИМ утицајlwма разних пропаrанАИ, :нарочито Alyctipo-Yтapcкe.321

Упоредо с овим ОТ1ПОрОМ о,д1МеТНiЩИ су и, даље заузимали сло· бод'НЈУ сеоску земл;у. Због њиховог напада на српС1Ка имања, кра­јем лета 1909, учестали су и сукоби :измећу Орба и, Арбанаса у rЊ!ИлаЈнској, кумановској' и гостиварској окоЛИЈНЈИ.322 Приштински посланяк Неr,шrд-бег Драrа сазвао је своје колеге на конференцију у Окопљу ради разматрања мера :које је требало предузети ·у ГЊIИ­лану rи <уопште на Кооову да се а~нарХ!ИјИ стаЈНе на пут. Помишља­но је и на увоћење ван~рещюг стања и преког оуда.323

На учестале жалбе Срба 'и муслимана дошао је у Гњилане октобра 1909. пршnтин:ски мутесариф. Он је упутио и део војске да крстари главНИ!М друмовима. Али, како су качацrи и даље обав­љали свој посао, мутесарrиф је тражио од валије одобрење за при­мену ванредних мера. Дозваљено мrу је да одузме имања О1НИОС који се нису предали властима, а док се премду м им се ,сви мушки

чланови пороД!ИЦе држе у затвору. Тада је само тројИЦ!И !Качака конфисковаЈИа и:мовиrна.324

АрбаЈНаои су тражили, оаим уклањања Џавид-<nаше, да хриш­ћани не служе вojcity јер су сматрали да бесправна раја ношењем оружја :крши њихове дотадашње привилегије. У Фериоовићу су ко­совском mА'Иј'И предали молбу, у :којој оу истакли да, ако устав и

'" Исто, Припmина, 7. августа 1909, тел. бр. 493 (3652); Београдске но­вине, 10. августа 1909, бр. 218; HHStA Wien, ПА, Konsulate, XXXVIII, К. 387, Ми-Dроmща, 20. сепrембра 1909, бр. 77.

"' АС, МИД, ППО, Скопље, 25. августа 1909, бр. 908 (3987); Политика, 22. августа 1909. ,

m Исто, Скопље, 24. авrуста 1909. бр. 987 (3978) . 82!' В. Стојанчевић, Прилике у западној половини косовско~ вилајета,

295; АС, МИД. ППО, 1909, :ред 212, Скопље, 1. сеrпембра 1909, бр. 947 (4502). m Исто, Прюmина, 28. сеmембра 1909, бр. 618 (4974). ,"Исто, Пршцтина, 29. сепrембра 1909, бр. 619 (4973).

72 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ред траже да хришћашr не плаћају војницу, немају 111ш1rга против тога, али да И!М се обавезно одузме право да служе војоку. 325

Крајем октобра 1909. у Гњилане оу упућени пљеваљски на­родня посланик Ваофи-беј и арбанашки првак Бајрам Цури. Они су свратили и у ПрИШ'I111Ну. Примили ·су на одвојене разговоре муслимане и Србе. Срби су им се -гужяли на зулуме у гњиланској нахији, где је убијен и свештеоm;к Михајло Катанић. Кад су због таквог стања власти тражиле нова 'Y'fIYTCТBa за рад у Гњилану, 11ю­совски валија је одлучио да се у целој наооији заведv ваЈНредно стање и преки суд. У ГњилаЈНе је О'l'ЛУтовао и послаmп< Срба приш­тинског санџака Сава Стојановић.326

Компликовање СИ'I'V·ащије на Косову коюзул у Пр!ИШ11Iиш Ра­кић доводио је у везу с давнашњом арбmашком прЭЈКсом "кад се заврши лепша, онда наступају Л'И'И!а пречишћавања", юю и с попустмивошћу власти према Арбанасима после 1Неуопеха Џавид­·паше у Љуми.

Преоријентација мла:дотурске пол'1П1111Ке према Арбанаснм~ н~­рачито се огледала у повлачеwу Џавид-паше. Косовски валиЈа ;е ИСГiИЦао да ће се о раду Џавид-паше расправљати у Скупштини. Полузваничне вести iГfЈЛШIИсивале оу ПВШИ1Н поход y-rnщajy са стране.

СеЉЗ1Џ1 села Бостана изјављивали су да је свештеника Ката· Јmћа <убио Србин, а не Хамдија Бејтул из Новог ;Брда,'27 стварни убица. Све ове вести изазивале оу велико страховане Срба. Због настојања власти да за убиство свештеника Катаняћа оrориве Србе, гњиланско свеnrгенство поднело је оставку326, која је важила и почеwом 1910. тодине. О овоме је била обавештена и Патријар· шија у Царш~радrу, .i<ao и о последицама услед затварања цркве.329

Према признању mьила~наког хућу:мата, у оВОIМ храју било је 159 "најпознатијих зликоваца". Пonrro овде није било војске, власт је затражила помоћ арбанашюих прва~ка у хваташу зликоваца. На тај позив одазвали су се Идр:и13 из Сефера, Таир из Будрига, Ша­хија из Вуракове и Бајрам из Беобу!ща. Они су довели у град че· тири позната :ксачака. На протесте Срба и сама власт се тргла, па је ухапшен Ђејтула-ага, убица свештеника Катанића.

Срби !Нису дозволили пос~rу Стојановићу д~ се врати _У Приштину кад је на~меравао.зз• Заједно са Васфи-беЈОМ морао Је обећати да неће ићи из Гњила~на док се цела ствар не оконча. Добар познавалац приЛИI<а у Турској Јован М. Јовановић уверио се већ првих неколико недеља бораЋка у Скопљу као генерал!НИ конзул да оу прилике у целом косовском вилаје'DУ за хришћЗЈirе не· подношљиве, а донекле и за •мrусЛИЈМ3Јне. У том свом ~ећењу по­лазио је од тога што се безвлашће на Косову најВИIIIе прИIПИсује Џавид-[Iашиној еюспедицнји јер је, ИЭIВОдно, својим поступцима оне-

ш Исто, 1909, ред 279, Пршnтина, 7, октобра 1909, бр. 681 (5263); ," Исто, 1909, ред 212, Приштина. 10. октобра 1909, бр. 697 (5254). з:1 Исто, 16, октобра 1909, бр. 702 (5313). .,. Исто, Пришmна, 16. октобра 1909, бр. 703 (5399). '" Исто, Београд 17. октобра 1909, тел. бр. 5313. · ззо Исто, Пршnтшщ 17. октобра 1909, бр. 704 (5400).

Криза турског феудалног, фш1ансијског и праnна~полиПIЧког систе1.tа 73

раоrюложио све друnrгвене слојеве Арба:наса. Насиља његавнх војника учинила оу да су и најутицајиији Арбанаси осетили на себи промену режима у Турској. Не могавши да се супротставе војQЦЈИ Џавид-паше, почели су да искаљују свој бес и на Србе. и на М'УСЛИМа!Не. Понашање ове експедиЦ1Ије дало је •моrу<ћност ар· банашким аmпаторима и удружењима да врбују присталице за аутоЈЮМну Албанију и да нови режим представљају као юри од старог.

Још у време Џавид·чшшине мионје ·младотурци су увидели да је њихова политика према Арбаtнасима погрешна, да се анархија на Косооу може сузбити са~ш ако се у најважније цен1'ре упуте гарнизони и да се ти центри повежу добрим путевима па су по­чели да папуштају Арбанасима .. Прва 1ПОСЛедица такве политике био је 1Пораст зулума арба~нашюих одме11Ника и. повлачење Џавид­"'Паше у Скопље, мада су се и он н ови његови официри одупирали то.ме.зз1

Ср!!11Ска јавност припиС1ИВала је тешко стање орпоrюг сељаш­тва на Косову повла15иваwу но1юг режима арбанашком феУ'дализ­му и тежнм нове власти да добије 0И1М11атије арба~нашких прВа1{а. У ствари, ·младотуро:ки уе~м је примењивао так:rИ'!tу султана Аб­дул-Хамида, К'Оји •је арбанашке горње слојеве везао за себе, дово­дио !ИХ у телеонrу гарду и појеми:нще награ15ивао.332

И поред попуштања младотура:ка Арбанасима, све чешћа са· радња једног броја арбанашких феудалаца с щметницнма нате­рала је локалне власти да поново ииrrервенишv војним мерама. Почетком 1910. године у тњилаиакој нахији су !Предуаете мере про· тив КВ!ЧВКа. У Феризовић и Гњила~не Yl!IVћeнa оу три батаљона вој­ске. У првим акциЈама ухваћено је 17 ом.wетника, ме15у којима и Би~сим из Огошта. У Гњил!Ше је послата једна_ кО1Мисија од три ВОЈiНа л:ица да разговара с тамтnњнм троовцИЈМа, који су је оба­~естили 1<1,а су Саит·а·га и Шеф:ки-ефенднја ХамдијlИНи и Ганијини Јатаци и ПОџ\Сl']Јекачи на зулуме. Комисија је ову двојицу углед­них Арбанаса преместила у Скопл;е, где су истог дВ!На дошли и брат Саит-агин Хусеин и Хаrмдијин брат Шукри. Комисија није ништа предузела иротив убице cвenrreНИita Хамдије, који је гово­рио "да ra !Нико не сме да ухапси јер ће све рећи".

Вилајетска власт је после ових мера саО1ПШтила да је ред заведен (!Говор Ваи\!Ије у Вилајетска] С:К<уПШmни) мада је од 175 о,л;метии:ка било ухапшено само 25, и то 24 из феризовићког ~краја Глашrе убице које оу Срби 0П11уживали - Хамюја, Ганија, Еју:б: Мемуш, синови Саит-аге - остали су и даље на слободи.ш Несре-15ене ·прил.ике омоrућиле ау Арбанасима из околине Неродимља да У зиму 1910. !Године исеку у овом српс1юм селу, од 120 кућа, њи­ХОЈЗIУ шуму.ам

''' Исто, Скопље, 7 .. новембра 1909"бр. (6143). "'Српски Књижевни Гласник, књ. Ш, ов. IV, 274-275. "'АС, МИД, ППО, 1!110, ред 97,. Скопље, 9. jlllЩ'apa 1910, бр. 97 (147);

исто, Пршnтина, 15. dануара 1910, бр. 32 (243). "' Политика, 14. фебруара 1910.

74 Друштвено-економске прилике косовских Срба

у nонашању према Арба!НаОИIМа младо'l'У'РдИ су били. мнm_-о одлучнији почеmюм 1910. го;д.ине. Фебруара те rомине ВОЈска Је ухапсила близу Дечана чету качака. Тада Је у борби ООIГИЈНУЛО око 20 ВОl]ника и једаЈН официр. Од оремине 1мар:а исте године. друш­твещнrол:итичке !ПрИЛИ'Ке на Косову све ће више . потресати ПО'Крет Арба!Наса, у коме су учествовали и На!рОдНи' ·~· У сиршrић­юим селима једаЈН мећусобни оукоб Арбанаса, кад Је дошао · фери­зовићюи мудир с десетаром и десетином . запrnја, претворио се у сукоб с влашћу."" На другој стрЭЈНИ Кооова, према Преполцу, Ар­баЈI1аои оу затворили пут ·од Приштине, због HOВIWX бидата, па Је послат аскер да га отвори.338 У пећком кра!ју уопем;: оу прем свој!ИХ клубова у Солуну и Цариграду, та:rюће у м~ту, да се та­мошн;и мутесариф Исмаил-Хаюи1Эl!tlа позове на ~дЈГоворност због последњих ~мера против :њmс. 337

У 'i'O'Ry арбанашirог устанка 1910. године дошле су потпу;но до изражаја друштвене и поЛЈИТичке супрот.ности измећу новог ре­жима и косовских Арбанаса. МЛ!адогурци су били одлучни ~а свим средствима прИЈМорају Арба~насе да прИЈ(]Вате НiОВе финаН:сиЈсКе за-1кане и НЈОВИ начин; регрутовања.'" И Арбанаси су били одлучН!И у свој~ захтевИМа да све остаЈНе по старам. Ј 6,<IЈНН су се . борили проmв ,;грошарине", други су били за слободу и самосталност; трећи су се борили за своју азбуку."' Ове у свему, Сви арбанашки круrови били су једmrственм у односу· према Србима - да ХРИ!!II­ћани не иду у војску, да ocтimy раја юао што оу и до тЭЈда били· Једя;нс-rnени .су 6иЛЈИ и у! захтеву да се у~ниште сви нуфуски ре­гистри, да се осл~е НОВИ!Х намета и амнестирају сви затворени АlрбаЈНаси. Beћmia феудалаца је тражила и rювратак на престо оул­тооа Абдул-Хамида, кога оу звали својим ";ујаюом" .340 А кад је косовски ваЛ:Ија, аIIрНла 1910, питао 11ЊИланске бегове и аге да ли одобравају покрет Арбанаса !И да . ли га поmомажу, одговорили су одречно, нако је у Гнтлану била· "~аЈВНа тајна", како је писао тамошњи српски учитељ Ж; ПО111ови:ћ, да су ови I1њиланци; осим око 100 •:юућа, били уз АрбаЈНасе, ЧЭЈК и Чl!IНОВНИЦИ Х>Ућvмата, с :ка;ј­ма:rtаrмом, који је . бно Арбанас. Кајмакам је ТОВО']Ј!Ио да се диви .1\рба~Нах:има, које је предВоди;о,Идриз Сефер, аустријски плаћеНIИК, шТо се боре за олободу.341

У погледу наЧИЈНа решавања опорова с младwурцима, Арба­наеи шrоу били јединк::твени. Док је феудаЛЈНа Приштшrа била за преговоре,. Пећ и Бакоmща · оу . бџле ·против тога.. , Та подвојенЈООТ није происищала само из 'Р6ГИОНалне пего и из клаоно-ИЈМо~ноке

", АС, МИД, !ШО, 1910, ред 425, Приштина, 17. фебруара 1910, бр. 135 (950); исто, Пришгина, 8. марта 1910, бр. 233 (1329).

'" Исто Пришmна, 18. марта 1910, бр. 255 (1470). '" исrо: Приштина, 17. марта 1910, бр, 253 (1578). "' БооанСI<З вила, 1910, 288. "' Политика, 25. марта · 1910, Београдске новине, 29. марта, 13. и 29.

априла 1910, бр. 87, 102, 115.. . · ' · · · ""' Политика 25 ·марта 1919; исто, 30. МО!рта 1910. ш Архив К~00а, Фонд Ј. М. Јовановића-Пижона, 28/IК-8, бр. 452, Гњи-

лане, 14. априла 1910. ·

Крпза турског феудалног, фЮ1ансијскоr и правно-политичкОr система 75

основе- На челу уста;ака нашли оу се људи који су своју и~о~ стицали :везама са ст~ItМ султаЈНом и на основу При:БIИЛеI"ИЈа rкоЈе

су произилаэиле из. ти:к веза, као што оу Иса БољеЂИ!На~, Ха~ :х;усеmн, Идриз Сефер .. Учешће у устЭЈНI«у. одбил!И. су. Н~ЈбоrатиЈИ слојеви којИ своје богатство ниоу <;текли на п~илегиЈаrма, као што су МахмуТбеговић из Пећи,. ЗеЈнел-бег, СулеЈ~ан-аrа Батуша, Шабан Бинаг, Хасан-ага Феровић. Тако оу у !ПрВОЈ фази У<;~Ћнич­ких .ЭЈКција преовлаћивали !И.Нтересн заСНQВани на пр~ивилеrnЈама и 1111а приnаД1Ности муслимаЈНСКој вери! а било је и тућ~ утицаја."' Збоr оваквих устаничuтх побуда, ЈУЖЈНИ АрбЭЈНаои, КОЈИ су ?или јасно обележили. своју борбу· с младоту~щима на национ~НОЈ ос­нов.И '''"""' хтеЛ!И да ИЈМ!iју ништа заЈеN!ИЧКОГ са рЭЈзбоЈНИЧКИМ испад~и;:;riојединиос бољетинаца !ИЛ!И · Ј<уОе:ИЈНовића". Стога се арба-н8шки покрет 1910. није IЩfРИо ~ЭЈН ужег ,Косова.343 •

· Борац за арба~нашку аутономяЈу Дервиш Хима НИЈе у овом устанк·у видео теж;њу за отцепљењем од Турске, !Већ борбу "'Неюиос юруrо'ва за повлашћени положај у држави". Касније су устаничке воће намеравале да се обрачунЭЈју с ониrма који су остали верни турс:юој власти. У Баковшщ је било , у плмrу да се казни поглавар Муртеза<паша. 344 .

· После незна11Них' борби у преrовориЈМа оу умирени Лабља11щ и пршцтШIСка ОК!Олина, ЧЈи:јих је десет предстаm~ика боравило у ПрiишТ!ИНи ,;као гарЭ1НЦ1Ија да 1ће се остали разићи" .345 Ащ, Дре­ница и неКа друга арбаЈНаШКа племена намеравали су чак да на. ПЩ41НУ на Лаб, због попустљивости, а за.давали оу страх и Приш· тиНи.з46 . .

На Косову се у то време појавл,ује Шефкет Тургут-паша с М10:оијом да подигпе ауторитет држ.аве ~мећу Арбанасима, да попи­ше нуфусе, спроведе закон о регрутоваЈЊу и llJ;IИK\llIIИ све порезе.317 Јеюо време боравио је у овој обла'С'l111 и војни миаистар М8ЈХ!МУГ Шефкет-паша. На проклаrмащију Тургут-«Iа;ше, арбанашкя устЭIНИl!ЂИ пристали су са!Мо на чеrnри ·тачке из бесе ка)у су, на.водно, до­били од cyл"Гaillla Мурата: да плаћају порез на зе'М'~У. десетак и ћурук на сrоюу '!!.да дају војсюу.348

стање у вароШИ'Ма билр је нешrо другачије. За просперитет граћансКог сло}а био је потребан ред и 1мир, Зато је, да би :их:пу­њавал<! своје пореске ,оба:везе, 11раl5а~нство тражило личну и !И'МО­винску безбеднdст. У пролеће 191(), кад су се 'У Пећи појавиле о,<1ЈМе'Ј11tИЧке чете, .вароцш.о с~:ановншитво отказало је плаћање по-

ш Београдске новине, 26 .. априла·1910, бр. 113. · ," АС, МИД, !ШО, 1910, ред 338, Сол\'IН, 22. јула 1910, бр. 924. м• БеоrрадсI<е новине, 15. априла 1910, бр. 104; исто, 26. априла 1910,

-1~ 90 1743 '"АС, МИД, ППО, 1910; ред:425, ,Пршnтина, 30. марта· 1 1 , тел. ; Цариград,' 29. марта 1910, бр. 108 (18'\О). · ·

'" Иото, Пришmиа, · 1; априла 1910, бр. 176; нето, Пришrnн~, 2.' апри-ла 1910, тел. бр. 1975: · . :

'" Исrо, Скопље, 4. априла 1910, бр. 784 (1862). 343 Београдске новине, 12. априла 1910, бр. 101.

76 Друштвен:о-економсКе прилике косовских Срба

реза и затворило дућане у знак протеста. Власт de тада реnшла да предузме потребне мере.319

У пореској пол'И'ГIЩИ Тураке Срби су тражили бар измене у начину прикупљања Пореза. Орпски послаЈНИК у Вилајстакој скуп­штини у Скопљу Панта Аксентијевић предложио је да десетак узима власт, посредно или којим другим путе.'d, само да би усr<'Н­;нуо његов закуп, јер сељаке су упропашћавали закуrщи десетка.350

Тургут<паша је у априлу 1910. концентрисао своју во~ску у Липљану.351 Одатле јс предузео поход на Дрен:ицу, а са ·онагама које је оставио у Феризовићу у правцу Баковице. Упоредо с бор­бом против незадоволтика паша је прикупљао оружје и од Арба­наса и од Орба. Због одбијаiЊа да предају оружје малтретирани су у Ранилугу свештенll'к Ђ. Поповић, два азе :и два пољака.352 Код Срба је оружје откривено у Чаrла'В!Ици и Лапљем Сещ, код Притш­тине.зsз

.Младотурска влада је у то време објавила реформни програм рада на Косову, у који је унеЛ!а, ос:им мисије Турuут"Паше, разо­ружање, регрутацију, попис сеоског и ГРадског становништва, по­већање пореза, град~њу касарни и дР\/''dОВа. Становништво су по­писивале 50 комисија, које су ра.л~иле у Призрену, Баюошщи и Пећи. Чим би попис био завршен, ск<у<пљан је порез. Касарне су подизане у Приштини, Баковици и Феризовићiу. Пут од Пећи до :МИтровице је граћен, а зидање три школе у Пећи, Ба'Ковици и Приштини - одложено је за идућу годИIНу.

Младотурци су оматрали ма ће реформе спровести помоћу војске у току пет го,л;ина. Истовремено са школском реформом требало је да опроведу и реформу оудства.354 ЗнаЈЧајно месю у ре-9.'орм~ом програму за~узимала је реформа пореске l!ЮЛИТИке, што ЈС у Јавно-щ~авном и приваmо<правном погледу имало највише праr<тичне вредности. Предвићало ·се да се си.стем прикупљаiЊа де­сетка замени ·савременим начином опорезивања према општем при­

ходу од земље. Каско је за овакав систем опорезивања потребно претходно обавити катастарс~ премер, шю је било технички при­лично сложено и тражило :ie доста времена, влада је решила да

примени пmпrсивање. Површина земље одредила би се према зна­њу · с!ано~ка и по пријавама, а принос и родност по оцени ко­мисија. То Је била идеЈа туроrюг министра финана~rја Џавид-беја. Неки турски политичари били оу и даље за десетак позивајући се при томе на за.л~ржавање тог система у Босни и Херцеговини под астроугарском влашћу.355

И . поред рефор:ми у ци~у о.ла:кшан;а положа.ја свих народа у ТурсКОЈ, младотурци оу СВОЈОМ веЛiИкотурском политиком отежа-

'" Правда, 19. марта 1910. "• Београдске новине, 21. фебруара 1910, бр. 51. 351 АС, МИД, ППО, 1910, ред 425, Београд, 14. априла 1910, бр. 2113. '" Исто, 1910, ред 435, ПршnтиНа, 14. јула 1910, бр, 631 (4261). "' Исто, Пршnrnна, 14. јула 1910, тел. бр. 3398. "' Београдске новине, 8. јула 1910, бр. 182. '" Исто, 9. јуна 1910, бр. 153.

Криза турског феудалног, финансијског и правно-политичког система 77

вали <Н>ИЈХов живот, посебно живот Срба. После анексије Босне и Херцеговине доводили су у Cp!ПIOI<a села исељенике муслимане из те lIОК'рајине. Почетком августа 1910. rо,д:и:не пет-шест таквих по· родиц!1 смештено је у Вемrкој Хочи, привремено под шатором, а каони]е су д~ил.е земљу. Нешто пре тога два призренска земљо­поседника КОЈИ оу имали имања у Доњој Србици омnус:гили су ~адашње закупце Србе и населили мухаџире. После овога у До­ЊОЈ Србици су те ГОАИНе остале само две орпоке !ПОрОдице."•

Крајем 11вгvс.та и .почетком септембра 1910. поново су се у митровичк<>м кра1•У ПОЈ!i:ВИЛЯ юачаци. На путу Митровица-Кола­ШИIН опљачкали су неколико Колашинаца који су се !Враћали с па­зара У Митровици."' 1"рајем исте rодИ!Не стање се погоршало збОiг деобе оружја Арбанасима дуж црногорсrю-турске границе (сем Окадра и окоЛ1Ине) и у пьиланској нахији, Голан<~у, Дреници, Ру­гови и у неким деловима пећке нахије.358 Самовоље су се поново раО!IЛЭfоОСавале у косов.ском вилајету. Предсщв:иици 'избеглих Срба с Косова Цветко . Га~лиЋ из Призрена, Стеван Костић из Вучrитрна и Јован .Мак.симовић, Никола :и Васа Борћевић и Г лrигор Стојшю­вић ~з Гњилана обратили оу ~ .Министарству ОПЈОљ1них послова Србије да материјалаю помоrnе ивбеглаще јер су одлучили да се боре против турско•арбанашке самовоље. Али помоћ Н1ИОУ добили.'"

Hu после разоружања у леrо 1910. косовски Арбанаси се нису ум:ирили. Они су најпре покушали :мирним иутем м за своју на­родност. добију привилегије", IПрСКо добијања ад<министрашвне"уп· раве и 'У rом смислу су припремалм меморандуме турској влади и

великим силама. У меморанщму великим •силама истакли су да Турска не може апров6С'1111 реформе 1И да као држава не може дати Арбанасима ~<ао mродности услове. који би били дОВОЉ'НИ за њи· хов опстанак и развитак.зво

Крајем 1910. и почеткqм 1911 .. године и мећу СрбИЈМа се. јав. ља незадовољство због великоr пореза. У пећком крају тражене су баснословне суме. Срби су се. најпре жаЛiИЛЯ, а каонмје су пећ· ском мутесарифу предали молбу да их ослободи веЛЈИЈКог пореза. У ј!l!Нуару 1911, са свој111м свештеницима на .челу, оюуnљали--су се у Пећи кметови и сеос:юи главари да се поново ДQГО!Юре шта да предузму. Али, иако су у хућумату знали rщскве злоупотребе чине оорезници, користећи и неписменост сељака, <Нису попустили мада су били убећени да толики новац Орби не могу наплатити· и кад би йlМЗiЊа продали, Само од села Гораждеваца тражено је 62.000 гроша староr. пореза од 30 скућа, од Kf>jiиx 40 одсто није имало н111 живинчета и све породице оу живеле на беговској земљи.••1

Због пореза и регруюван;а војНИЈКа крајем 1910. настаје опор малисорс:юих племена и турских власти. Порез је био повећан на-

ш АС, МИА. ППО, 1910, ред 682, бр. 5, 15. августа 1910, бр. (4892). "' Њ:то, 1910, ред 97, Пршцтина, 20, августа 1910, бр. 801 (5089). "' Исто, 1910, ред 435, Приштина, 15. новембра 1910, бр, 1096. "' Исто, 1910, ред 97, Београд; ЗО. новембра 1910, бр. (7324). "' Бео11>адске новине, 6. јануара 1911, бр. 5. зв1 Вечерње новине, 13. јануара .19!1, бр. 13.

''

78 Друштвено-економске прилике косовских Срба

рочито на стоку, а ~чарство је ~ло гл~н~ .привре.л:на гра111а ових брООна. Тре6ало ·Је ,ь:а МалесиЈа, у. КОЈОЈ Је Ж!ИВело 50.000 катомша и 60.000 :мусмrмана; плати 40.000 ляра пореза ·(око ми­лион српских :д,инара).'" Малисори и Ми~рд'И"ГИ оу се оду.лрли, по­зивајући се на 'll'ј)ИВИЛегИЈје које су добили у Време ратова измећу Турске и Црне Горе, по којима су били ослобоћ~ пореза 111 да-ВЗIЊ'а војника.363 .

Сукоб Малисора и Турака претворио се 1911. године у више­месечщr кризу. Тада су младотурци ПОIОу.ШЭIБаЛИ да ~при.добију Ар­баЈНасе на Косову, упућујући раэне деЛегаЦ>Ије, а у леrо 1911. до-шао је султmI. . . . . . .

Од краја 1910. до султановог пута по Косову Арбанаои ·су се доста мирно држали према ~ом .:та111овНИ111тву, а после султа­

навоr доласка јављају се убиства и убице юrоу maтmie.364 Српски послатщ у ЦаРшЈ>аду добио је ииструкц~ије да <На lдИ!Скретан на­чин укаже Порти на арбанашке зуду~ме на Косову.365 Лич:на аи­Ј1УРНОСТ ремећена је и оmерећm~ањеМ број!НИм ;1,аокбшmма, па. се није ни знало •1юлИЈКО ко треба да шати држави.386 Истовремено оу турске власти настојале да приовоје ма:наСТ1Ирска · и црквена имаwа.36'1 Тако се и турска власт јавља као насилник. На ~бу маЈНастира Дечана суд враћа 1910. и 1911, гОДИЈНе IDр!И'СВОјена ма­настирска имања. v;праВН!И'К МаЈНЭIС11Ира и руски кал у13ери . уоnели су 1910. rодине д1а Ћрате из руюу Арба1НаСа земљу у селу ДечаЈНiи­ма,звв а у пролеће 1911. пр!ШреМ81На је акција за: повратаа<. и мооа­СТИЈРСКОГ имащ.а у Иотинићу.'6е Ова земљишта била су присвојена још пре 40-50 година.370 ·

Криза младотуроког кабинета и Италмјанско-туроки рат до­вели су ю 111Ре11РУi1ШСаБаIЊа арбанашких Х<руюва у ЊИХОЋОМ одно­су према мле,д<>Т\'РЦИМа. Због наоилнrог опрово13ења "избора од стра­не .владајуdiе партије у Турској ступају. на чело новог 11рбаЈНli\ШКог !ПОКрета и представнищя. интелектуа~лаца. АрбаЈНашкя главари, не· эаmпересовани за 1ИЗборну бој:>бу, тражИЛiи оу да ()(ЩИјал.н:и: зах­теви буду испред политичюих. БакОЋЈ!!ЧКИ гла.ва~р.и захтевали су од власти, поред осталог, по -rри пушке на кућу, арбанашке школе и ослобоћење од пореза на прода'11У стоюу, а ако ти захтеЋИ не буду испуњени, запретили су на:nадuм.''' Т.урЦ!И нису 111рих.ваmлИ . :нЯка~к­ве услове АрбаЈНаса и сиромашни брћаm~: из окоЛ!Ине БакаВице по­нели су устанички барјак.372 Тако је избио вел'И'КИ арбанашКи' ус-

... Беаrрадске нов~iне, 21. апркла l!Ш, бр. l07. . · 303 Исrо, 11. маја 1911, бр: 127. · . . '" АС, МИД, ППО; 1911, ред 487, ПрИШТllНа, 13. августа 1911, бр. 615 (5180). 366 Исто, Београд, 2. јула 1911, бр. (4013). 360 Ј. К. Билас, нав. дело, 138. .., АС, МИД, Архива пасланотва у Цариграду, пакет ЏI, Скопље, 17.

марта 1911, бр. 807. • . . . . ' • "'·Иста, ППО, 1911; •ред 512, Пршµmна, 21.· априла 1911, бр; 240. зо• Исто, Приштина, 21. априла 1911, тел. 2369. · "' Исто, Призрен, 18. априла 1911, бр. 2435. · ш Иста, 1912, ред 95, Пришmна, 19. априла 1919, бр, 428 (2265). .,. Б. Храбак, Арбанаш~си устщюк, ·210,

Криза турског феудалног, фшmнсијск.qr и праmю.п~ог система 79

танак 1912. юдmrе. У току устаЈНЈКа младотурци ау пали с власти, а Арбанаси су заузели сву терпюриј<у од Скопља. .

Целу Стару СрбИј<у у ово време ау преплавиле чете раэбоЈ­ника.'73 Арбанаrпюи устаници, да би придобили масе, па и Србе, ~али су на nрестајаrњу ~убястава и пљачке и ослоба13мщ путева.'•• у томе су предњачили гра13ажжи слојеви због своје пр:~m­ред!Не делатности.

Не~юрмалне щжлmrе и велики .Јiорези Ј10'ГПУНО су осирома­шили сељаке па су били прtИЈИУћени да се задужујrу. На пример, у оелу Л~а код Пећи, од 12 српсюих кућа 9 је дуговало укупно 115.000 гроша, а :и:мале ау овој<у земљу.'" . .

Мећутим побољшање друrщтвена.;економске ситуац1че НИЈе обећавао НiИ 'уопёХ АрбаЈНаса, ~ни пад младотура1Ка. Же~ народа за слободом зауставили су у~нtутра!ШЬн неапоразу:ми, КОЈИ су д1уго тињали мећу арбанаПЈЈiтМ првацrима и племенским старешинама. И овом пр:!\Л1fКОМ ЈiашАИ су се на ј~ој с1:Рани имућнИ!ји гра13ани и прваци Прищ'Ј!ИЈНе, који су имали Јаон:иЈе представе о држави и

њеним rюџбаЈМа, а на друrој l!Щро.АiН!И трибу~ни Иса Воље.тинац, Иф.риз Сефер, 1\иэа. Беј, Бајрам ЦуtрИ и . не:эадовоЉl.!;l!И политича,ри Хасан-беr Пришmmа, Јахија-ата, Р.ифат-ата и д!РУl'И, Ове rрупе сла­гале су . се док је 11ребало орrенизова'I1И и водити борбу против младотурака, а :кад је пао њихов кябинет и Парламент ра~~, прва ·;е савеrовала да ое Арбанаси разићу кућама и гледају CIВQJ~ послове, да се уставН!ИIМ путем .тражи: што се жели, док је друта сма11рала да је RаС'11\'ПИО најподеснији тренутак за ~ђllПање све док се и~ сви захтеви поставЉен~и у току .. У'Станка и преговора, СЗФ;РжанИ у 14 тачака. Кад су прешли .на разматраrње поједина.,~­н:QХ питања, размиЈМО1ИЛажења су .се продубЛ>Ивала. Трибуни пиру могkи да .се осл.оне на оне који нису амели да !'fЗII'Yбe значај гра, 13ана који су распо.лагали вел.иКИЈМ мат~јалним средствима,. као што је био nредСта!ВНIИк пришт.imrоког rраћа.ж:тва ХаЈ,11И-Џеманл.'76

Ипак, и у оваквим друшт:вен!>"IЮлm~И'IКИМ приликама на Ко­сову, Ту:рци су <успели _А.а. 1912. roдm1e прик;уUЈе ~шrу. Т9 је из­нена.дЈИЛо наромне масе чИје су. ~те11е за омањење пореза садр­жавали сви арбанашки · мемораЈН\АЈУМIИ. Мећу закуuщима . дщтка .. у свом селу и тада· је . био Иса Бољет,ищац. Њ~г~щи протmщици µре-61ЩИ1Ва.Ля су м!<} КаlКо се он тобоже бори за народ, а сада. м<у узима порез. Одговарао И1М је у стилу ,Ајl!!Пломате -: да је "заку­пио своје сел<> да би помогао сељацима, којима је прил,ИtКом . до· ласка војске у Бољеmн сва леmна уништена".'77 . . .

У оваквој ситуаiщји поЧео . је октЬбра 1912: балкаЈiСки :рат. Косово је ~ово Постало Поо0р111ш~а војних операција; .

373 АС, МИД, ППО, 1912, ред 105, Приштина, 7. јуна 1912, бр. 761 (3436), .,. Архиз . Косова, .Збирка ·Стеве Димитријевића XV II, 162, · Пршnтина,

23. августа 1912. · · · · · · ш АС, МИД, .ппо, 1912, ред 710, Пiршшина0 23. маја 1912,' бр. 276 (3126). 378 Б. Храбак, Арбщюш~си устанак; • 327-328, 342; АС, Архива конзуilата

у Приштини, пакеТ Ir, Пp=mma; 30. јула 1912; бр, 1180. · 377 АС, МИД, ППО, Ф III 1/1-IX, досИјје 3, Приштина, 13. септембра 1912,

бр. 12116 (3637) .

111 СТАНОВНИШТВО

СрпсКо стмюВЊИ'IШВО у косовсК'Ом вилајету било је измеша­но са турско-муслиманским у Новопазарском санџаку, са· албанско­·11'Ј'СКИм у метохијско-косовском пределу и са македонско-турско­

-а~лбанским у погранИ1Ч'Ш11м крајевима ј<ужног дела Старе Србије и северне Македон;ије. Било је предела и са поmуно срПОКИ'М станов­ништвом; Српска села на Кооову 0држала су се претежно у ~ла­ниnююим крајевима (ж.'\/'Пама) на падинама Шаре: у ОиршшћкоЈ и Оредачкај Ж'\/'ПИ и Старом Колашину, у горњем току Ибра.' На не· ко.мпакпюст станОВШШIТВа Старе Србије у rоку туроке власти ути­цало је поред доласка освајача Турака 1И неколико других чинила­ца, разлwштих у разним :крrојооима. У косовско-метохијској облас­ти, али и шире, ;у раздобљу вишевековне турске власти и у оюш~ру једянствене турске државе, Постепено су се насемавали Албанци из среюье и северне АлбаmFје. Они су се населили !Не само иа Ко­сову :и у МакедоН!ији него и у јужној Србији, где су допирали да· леко на исток све до прокУ1Пачког и добричког среза, а у Ма>Кедо­нији до Куманова, Био је то делом неизбежан екО1Номс:ки процес надирања брћана и сточара према долинама, проуэрокова:н гла:Dу за земљом и паnnьацима, аЛ!И изванредно појачан настајањем ретко насељених подручја, или чак опустелих крајева услед турских при­тисака и сеоба српског становништва према северу. Доцније је овај процес пdјачан ослобоћењем Србије и ратовима у току XIX века.2

Овај процес је истовремено пратила исламизација Срба; она је на Косову временом прелазиЛЈа у алба'Низацију. Како су Срби прИIХ'Ваrnл.и ислам по досељавању албанских племена у њихова села ·ВИД.И се из радова у кој:има је истраживана такозвана Гора. Овде је пре~азак Срба на IИ'СЛам текао пОстепено; иа:јпре оу прешла нај-

1 А, Урошевић, Шарпланинска Жупа Сирини/!, Годшnен Зборник на • 'Филозофскиот факултет Скопје, 1948; В. Микић, Привредно.имовинске при­лик~ и ·.становнUштво Средачке жупе :крајем Турске владавине, Годшпњак Архива Косова Х-ХЈ, ПришТИ11а 1979, 297-31~.

• Оrшшриије: В. Stulli, A/Ьansko pitanje (1875-1882)" Рзд, ЈАЗУ, 318, Загреб 1959, 315-316; С. Вукосављевић, Историја сеља•tкоz друштва, I, 1953, 43-40; ·д. Туцовић, Србија и Албанија, Београд 1914, 8-9.

С1'11110ВНИШТВО 81

угроженија и најмања села, као Крстац, а најкаОШ11је се исламизо­вало најзабаченије, највеће и најбогатије насеље· Брод, у коме је поrсл~а хртnћанюа !ПО :имену БоЖЭЈНа умрла 1855. године.3 У вези са исламизацијом занимљив је податак Да је породица Стијковић из села Гудачана, каја је чувала !ПИСМа юнеэi Милоша и владике Рада, прешла у ислам 1806. под условом да не иде у џамију.• Услед исламизације у паје,АЈИЈНИIМ областима Старе Србије 1НИје остало срп­ско старинс1ю · становюиштво цз раЈН11rјих 'времена.' Истовремено због тешюих а11рарних односа, эущма и насиља које је врши.о вер' сюн фанатизова'НИ ·албанск.и· и муслима~нски феудал!НИ слој, као и услед неспособности, немарт.ос:ти, па :и немогућности турских др­жавних власти да их зашгите, и Срби су се исељавали у градове.• Извесни подаци говоре да оу Срби и ду.го после 1690. ЧИIНИЛИ ве­ћЫЈну становништва. у Пећи, а нарочито у Призрену, где су још преовлмавал:и у "'!'ВИМ децениtја:ма XIX века. То се може закљу­':1ИТИ из поютака Ј. Милера .. Користећи турске харачке спиокове, он ЈС У Призрену 1838. нашао око 18.000 становника, од којих око 4.000. мухамедан·аца и 2.150 католика, а остало православних.' Ами Буе Ј<: израчунао да у Призрену има 26.000 сmнОВН!Ика. Гиљфер­динг ЈС забележио 3.000 му:слимански0<, 900 православН!ИХ и 100 ка­толичюих кућа, 3:1то гооори д:~ је исламизација у периоду од 1836-1857. нагло Јачала. Аустри;ЈСКИ :конзул Хан је нашао у Приз­рену 20.000 мухамедwюца, 4.200 правослаВаца и 81)() католика ИЛ!И ·

11.5.40 куЛа са 46.000 ста:новни~. Русюи конзул Јастребов је сматрао да Је У пиrоњу Ј:"решка пошто ~е у оалнам1И Призрена стајало да :има 3.687 домова. Јастребов је навео да варош :има 4.089 кућа и 21.244 ста:новнИЈКа; мећу призр~l'СКИIМ Србима је било веома мало стар9-седелаца. Франо Јук:иЋ Је 1861. рачунао да у Призрену има 4.000 кућа са 20.00~ становника. Енглеске добротворке Мис Макензијева и Мис ИрибиЈева оу 1868. навеле да број становника у Призрену износи 46.000; У 'IlурОКОМ званичном :ttOIIИcy из 1910. стој:и да Приз­ренП И!IМа 30.28~ ста~новника. Услед тешких жщю'I'них услова эа Србе, У риэрену Је све ВИШе преовладавао туроки. и албански ~мусли­мански елемент. По :потrоу из 1910, било је 23.800 муслимана 4 350 православних Срба, 950 католика, 725 Цинцара и 460 Ци:ган~.• · ,

: М. Лутовац, Гора и Опо'."е, Београд 1955, 269. В. ~, Колонизацща у Јужној Србији Сарајево 1928 12

• Узроци томе били оу чиф'Щјсюи аграрни ,;,АЈНОСИ - А V;po' ше' вић Ко· сово8Ои89 · · ·· · • 1878' ф· . ' а у Јед~щм извеш;аЈу из села Грачанице стоји да се су пре

. · чи ЧИЈе ретко :кrретале са uед:ног имања на друго а да су покретност nоЈ3•ачбали мухаџери - А<:, МИД, ППО, 1912, ред 962, Грачаница, 1. јуна 1912. - а елеш~са учитеља Ра1к:а Вулетића. · ·

• В. Стојанчевић, Косовско-полим,ске миzрације у Србији кнеза MUJJo· ша, 190-195; Ј. Цвијић, Метанастазщ;тичка кретања и .њи:rови узроци и по­следице, 39; М. Филmtовић, Хас noi)· Ппщтриком, 32.

' Ј. Дедијер, Нова Србија, 252. а К. Н. Костић, Наши нови zрадови на Jyzy, Београд 1922, 5; Ј. Дедијер,

Нова Србија,: 260; Ст. Станојевић,. Народ1:1а ·енциклопедија Срба-Хрвата.Сло· венаца, lII 1<1Ы!Га, Беоr~рад 1928, 570-572; . Ошпирније: В. Стојанчевић, Јуж, нословенски народи у Османском Царству, 328-331. • ·

'

82 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Пр:ишmна је ове време турске владавине бИла оредиште МЈУ· сЛЋЈМанских бегова који су wжали земљу на Косову. БарQВ Гамер сматра да Је Пр:ишrина и~мала Џ.000 отанQВНИ!Юа, .а Аlнри Пуквиљ наводИ 1.500 домова; Ами Буе по,АЈИЖе број становника на 7-9 ХИ· ља.да, Гедеон Jyp:m.uиfi налази 3.000 домова, Jyюdi 12-15 хи.ља.да стаиОВНИЈКа Гиљфер/llИl!И" 1.500 домова, Мартин БурћеВiИli 1869. на· води 10 юlљада становниюа.9 Према Гопчеоо!iу,10 ПрипrrИ!на је има­ла 3.510 кylia и 17.500 становника, од чега:

I<Ућа душа

хришћана Орба 350 1.750 мухамеданаца 2.600 13.000 Осмаilлија 260 1.300 Арбанаца 70 350 Цшщара 20 150 Черекеза 40 200 Цшана 100 500 Јевреја 70 350,

Јаков Слишковић. је на прелазу измеЬу XIX и ХХ века навео да ПрИШГИЈНа има 16. станОВ!\'И'Ка;11 по поttису :из 1910. ?ило _је 4.000 !Кућа, од којих 3.200 :мухаl\iедавсюи:х, 561 српака, 65 ЈевреЈсКИ!Х, а остало ставовнШIГГоо су били Цигани и Черкези. На крају турске владавшrе, МилИ:воје СВВiИ!i је реrиС'11ровао у Пришmни 19.000 ста· ноВН!И'Ка.12 ГоАIШiе 1894. забележено је да је 'У Пришrшш било 450 српс:кmс кућа :и: 2.300 душа.13 • ·

У Пећи је' МИлер нашао 2.400 кућа: 2.060 муmмедавоких, 130 православних, 20 католичких, 62 турске, 100 албанrсКИ!Х,. 28 циган­ских. Према Милошу Милојеооћу, у Пећи је било 2.870 мухаме· данских кућа, 300 ЈСРИШћавских, 340 албанrсюmс, 40 цитанских и 10 турских. Кюни:је је Гопчевић Нl!llШao 3.030 юућа: 2.000 1Мухамедав· ских, 700 ср!ПСЮИХ, 200 католИЧКЈИХ, 70 цитаноюих, 50 цШiцарских и 10 турских, а становника 15-18 хиљада. Према је.л,ном Србину iИЗ Пећи, у вароши је 1882. било 18-19 хиљада становника. Милер је тврдио да је целокУ111110 пећко становшшrгво било орпског по­рекла, изузев 100 албанских, 62 турске 'н 28 ЦИЈГаН'Ских кућа.14

Српско стаЈНОВНИШГВо је било у сталном опЩ<\аЊу у XIX веку; тако је 1876. у Метохији било 8.600 орпских кућа, а 1912. остало

• Н. Костић, нав. дело, 58. 10 с. Гопчевић, Стара Србија и Македонија, књ. I, Бео~ 1830, 228. 11 Ј. Слишковић, Албанија и Маћедонија, Сарајево 1904, 23. u М. Савић, Наша ипдустрuја, занати, трговина и пољопривреда, књ·.

VII, 63. . 1s Дело, 1984, књ. III, 52. · . . " С. Гопчевић, нав. дело, 219; ТрI"ОВИНСl<И гласник, 16. маја 1892, бр, 54;

Ј. Дедијер, Нова Србија, 261; В. Стојанчевић, Јужнословенски народи У Ос­"ансЈСОм Царству, 328, 330.

Становшnптво 83

је само 1.830 домова. С)ЈllЮКЯ елеменат је у~ншnта;sав ll!ЛiИ насилно прелазио у ll!СЛаЈМ.15 Према јеА.Ном извепгrају из Пећи, 1907. године бll!ло је. у вaponm: 500 орПIОКIИХ домова са 4.000 душа. У то време је у пећкој На!Х!Ији заје,.IЈ!Јо са DакоimЧком било 1.200 кућа са 16 хиљада ста~новника.16 О опмању српског становништва у Пећи го· воре и ови подаци: l'Ј>ад је 1897. iИ!МВО више од 25 хяљма станов­ника, .с тим што је српских кућа било 224 са 116 орпских фамилија; у нах:Иј:и: од 192 села, од којих је 102 било Срба, биле су 993 ку­ће.17 Само ·Три године КаЈОННје, у Пећи је било 750 српских дОIМова, а у селима Црни врх, Летина, Ливаша, Ново Село и Будисавци 85 домов!\.18 По службенО1М пребројавмыу ·станоВ'НШIП1Ва 1903. гоДИ!Не, у пећкU!М сащrаку је било 21.499 ~едаiНаца, 6.123 православних, 1319 катоЛИ!Ка.19 .На ооадање српског ста~новништ.ва у Пећи упућује и ова~ податак: Док је крај турс!Ке !ВЛВСТИ дочекало око 500 душа, 1882. Је било око 3 :юиљаде Срба, 10 :юиwада мухаЈМеда~наца, 2.000 ка· ~f:'-· а остало оу били Цrиrаня, од у:ку~пно 16.000 душа.20 Најдрас­ТИЧНИЈе ооадање српског ста~ноmmштва у косовСКИ1М !'радовима и у целој Старој Србији било је у Баков:и:ци н њеној околшш. Милер је забележио да Је мећу 21.090 станоВН1И1Ка Бак.овице било само не· колико СТО11И!На Орба. Гедеон JyplllIШdi бележи 3.800 ·Срба и истиче нщхово ош~ща:ње.21 ГиљферДИНr :је нашао у Баковшщ 3.500 алба~н­стц м~усл~ански:х д~ова, 60 српсюих и 70 католичких албансюих. Јова~н ЦвИЈић је у Баковици. сазнао да у I!раду ll!!Мa око 4.000 му· ХаЈМедансюих и 70-130 СРIЈСюих юућа. Према је,.1ЈНом :извештају !ИЗ БаЈКовице ~ 1877, у њој је тада било 50--60 орпоких кућа и 8.000 турсюих, ТЈ. албанских.••

Српско станоВНШll'11ВО је било незнатно и у д'Ва старија кооов­СК:а места Гњилан:и~ма и Вуч~и:трну, Оба места су 1898, и~мала по 1 О хяљада СТЭЈН.ОВ!НiИКВ.23 У, l'н;њщнима је 1900. ГОДИ!Не било 407 срп· ских кућа, а ГОАIИНУ дана раније је забележено ·да у кази у 93 сеља (а IК~ щ је имала знатно више) и~ма 2.690 орIIО.КЮС домова са 20 ХИЫ\џ\а Срба.24 Јаков СмmпкОIЈИ!ћ је становшшmзо Вучитрна од 7 Х!И'Љада душа поделмо на Турке, Бошњаке и Албанце." Према а~тиви Рашко-призренске М'И'l'рОПОлије из 1900. rоД!ИЈНе стоји да је српских домова на Косову било: вучrитрнски крај 703, о:њилавски 2;721, МИ'DрОВИЧК!И 778, пећки 2.800, призренски 3.203 и iI"''""""""СКИ 2.830.28 .-·-··-·

" Б. КЈ>СТИћ, нав. дело, 11. 1• Б. Микић, Насrојање Србије на отварању •• " 154. 11 Царнrрадскн гласник, 21. августа 1897, бр, 43. 18 АС, МИД, ППО, Београд, 4. јvна 1987, бр. 1037. 10 ЦарнrрадСЈ<И гласник, 4. апрпАЈ1 1903, бр. 18. 20 Н. Савић, ћмс, Пећ, Манасrир Патријаршија и Високи Дечани, Го-

луб, Сомбор 1882, 1169. 21 С. Гопчевић, нав. дело, 215. 22 АС, МИД, !ШО, Баков~ща, 12; априла 1887, бр. 12. "" Цариградски глаоник, 6. aвryora 1898, бр. 47. •• АС, МИД, ППО, 1900, Гњилане, 23. априла 1900, бр. 315. " Ј. СЛШ11Ковић, нав. дело, 23. , •• И. Иванић, Из црквене историје Срба у Турској, 142-146,

111

84. АРvmтвено-економске прилике косовских Срба

У варошима је :изградњОМ: косовско-македmюке железњиЧке пруге у другој полоЮШIИ XIX века растао број Срба, нароЧ'ИТо у оним које су се налазиле .на овој прузи. У Ферязоmdiу (данас (Урошевац) Зе на крају турске . владавине било 97 vрпскиос домо· ва.21 Поткрај турске влас-ги (1910) у Л!Илљану је од 77 rкућа било 66 српских, а о·стало су били Алба~щи муслимани (седам кућа), Цинцари (пет) и Јевреји (једна).28 Митровица је 1890. !Имала 21 хиљаду становника, од којих 16 хиљада муслимана, а остало су би­Л:И Срби уз нешто мало Цинцара и Грка којiИ оу Дошл;и са југа из Македоније рад:и трговине. Посебно је било м~ного тзв. мухаџира, досељених мусл<имана !ИЗ Босне и Албанаца из ·иовооолобоћењих кра­јева Србије и Црне Горе. Гопчевић је забележно да у Митровици има 3.500 станооН!И1I~а, од кojrn< 1.000 Срба, 2.200 мухаЈМеданаца, 200 Албаrнаца, 100 Тураrка iИ Циrана.29 у ранијим раздобљИ1Ма, ове до краја XVЛI века, православних Срба је било и у Јањеву, јер је посrојала њихова Црква св. Николе на месту где је касније подиг-нута катоЛЈИЧка црюва. ·

Према 'DУРСЮИ!М салнамама косовског вилајета из 1894. гоДИ!Не, у пряштиж:ком са:нџаку било је 67.456 српских стЭЈновника, у пећ­ком 14.752 и ·призренском 14.200.30 Према прорачуну Рашко-приз­ренске митрополије из 1897-98. тОАЈјЈне, у појединим кооовоким ва· ponmмa било је српских домова: 531 у Приш-ги.ни, 210 у Вучитрну, 38 у Феризовићу, 10 у ЛЈИЈПЉану, 407 у Гњилану. За српске куће у Митровици каже се да су пр~но задужене.31 Према салнами из 1896, у приштинској кази био је 40.561 мухЭЈмеданац и 11.186 хриш­ћана, у гњилЭЈНСКој кази 28.690 мухаЈМедЭЈнаца и 21.412 хришћана, у прешевској кази 22.224 мухЭЈМеданЭЈЦа; призренски санџак је бро­јао 52.657 мухамеданаца, а ·МiИтровичка каза је имала 6.143 куће.32

Орби су у појемmmм селЈИма Старе Србије живели компакmо, а на Косову су претежно били измешани са Албанцима. Компакmи­ја српска села налазила су се на равном Косову у rwиланској Мо­рави, од којих су нека ове до 1912. била чисто српска, а највеће је 'ИМЗIЛЈО више од 100 кућа.33 Срби су у .варошима живели нщјчешће у посебњи1м махалама. Под руководством проф. ЈовЭЈНа Цвијића у Географском заводу у Београду су израћени детаљни спискови срп· СI(ИХ домова крајем XIX .века за целу Ста~ру Србију; ста'!\ИСтиЧке пода11ке је делимично објавио ИвЭЈН КосВIНЧИћ. УtкупЭЈН број српских кућа северно од Шар-планине износио је 26.342, од којих је у ва-

21 АС, МИД, Архива крнзула;а у Приштини, 1912, пак. IV, Извештај учи-теља Стојаш~ Дајића из Феризовиhа, 1. јуна 1912. ·

28 Исто, пакет 11, Извештај учитеља 1анићtiја БурЬевића из Липљана, 12. августа 1912.

29 С. Гопчевић, нав. дело, 223. _ . . зо с. Ризај, Стру~аура становништ!!а Косовско~ вила1ета у . друzо1 па.-

ловtmи XIX столећа, Врањскн гласник, VIll, 1972, 95-110. " Ј. Дедијер, Нова Србија, 260-265. 32 Ив. Иванић, Из црквене историје Срба у Турској, 129-142. ss АС, МИД, ППО, Приштина, 26.' јула 1912, бр, 1125 (4611).

СтаноВНШ11тво 85

рошима било 3.968 домова.34 Милан Б. Милојевић, к01Нзул у Приш• тини, бележи 1912. · да је број српског живља (домова) у рашко­·пр!ИЗренској епарmји износио ОIКО 25.000 кућа.

Број домова по санџацима 1912. године износио је:

Санџак

Приштински

Пећки Qјенички

Пљеваљски

Призренски

У варошима

1.531 643 385 427 982

(без двеју :каза у Македонији -:.. тетовске И ГОСТИЋарске)

У селима

12.517 3.283 2.179 2.977 1.418

Укупно

14.048 3.926 2.564 3.404 2.400

ЗЭЈНимљиво је ноорави'ГИ упорећење података о српСIКом ста­новништву у Старој Орбији из друrе половине XIX века и почетка ХХ века. Према турском државном попису из 1873, у три казе (од девет) призренског санџака, омносно мvгесарифлука (округа) би­ло је: у вучитрнокој, IIrЈУИШТИНСКој и гњиланској 19.567 хришћан­ских и 34.759 муслиманских мушких . (пореских) 1:ла:ва. Прву rpyny су чииили православни Срби и, знатно маwи број католици српско; говора тзв. латИl!Ш (Јањево и q>упа села у Карада~гу, у Скопској Црној' гори), а друту Османлщје, Алба!Нци мycAlllМaJlllИ, .известан број исламизовЭЈНИХ Срба, затим Черкези и приличаи број Цига!На муслимаиске вероисповести. Срба је највише било у 1'1ЬнланС1Кој кази - чИЈНИл.и су готово полов'ИН1{ од укупног броја стооовњиштва - 11.607 мушких глава према 12.544 муслимана. З:начај1Но је да се наведе и попис о броју домова 11ю коме је омнос иэмећу српских и мусл-иманских кућа био следећи: у вучИ11рнс:юај кази 200 према 800, у приштинској 4.000 према 3.000, у l'IЬИЛанској 400 према 250 кућас Од 7.805 муnтЭ!раца у Приштиии, половина је говорила тур­ски, а половииа "ариаутск.и". Ищстрације ради, за мушко станов­Н'ИIIГГВО, у Пећи tкоје је бројало 9.105 лица, IПОПИЈС је навео да је једна трећина говорила српски, друга турски, а трећа албански! Кад се има· у виду позната чињеница да су турски држаВн:и поПИIСИ у начещ повећавали број муслимана н ома:НЈИЈВали: број хришћана, онда се бројчани однос измећу конфесиона.мшх група мењао у из­веаном степену у корист хришћЭЈНског, однооно српског становни­штва, па ie Косово (у ужем смислу, тј. прИППИlНСКа и вучкгрнска каза, посебно њихови равничарски делови) уОПИГiе !ИiМаЛо српску .већину до иэбија1Ьll босанскохерцеrовачког устанка 1875. и првог српско-турског .рата 1876. године. Из овога се може зак.мучити да је већина српског становништва ЖiИВела на селу· и да су Срби у

м И. Косанчић1 Новопазарс~и Санџак и њеzов етнички проблем, Бео11Щд 1912, 16--18.

,! ;

' '

86 Друштвено-економске прил~ке косовских Срба

од111осу на муслиманско сеосюо ста~новништво (овде утлавном ал· баюлю), предстаЋЉалiИ -већ:ину.35 ОваЈКву констатацију потврћује и случај· села Србице код Призрена, ·коiе је све до друте полоВИ1Не

· XIX 'Века бил.о насељено ч:ис11ИМ С)ЈIПОКИМ становништвом, а 1887. су у њему остале са:мо четири српске куће, док су остали становни· ци били Фа~нде {!Католици) н Алба!НЦИ мусл~имаНЈl.36

Подаци с краја турске владавИIНе говоре да су Срби у Турској били сразмерно малобројни у омюсу · на друге. !Народности и, како наводи аустроуrарок;и конзул у Скопљу 1908, чије наводе треба КО!МПарирати, живели су "расути у сва три вилајета", тј. косовском, битољском и солунском. О орпскО!ј •маљини у Турској i!'овори ис:rе ГО,АiИНе rи: СРПСКИ конзул у Скоrи:љу Живој'И'Н Балу~гџић. Према ста­ТИС'ГИЦИ аустроуuЋроюих конзула, која је иэраћена 1903, у Турској је било око 286.000 Срба. Од тада, али почевши и нешrо раније, тај број је стаЛ1Но растао. За aycтpayirapcкor конзула у Скопљу била је непобитна чшьеница да је број ороокоr стЗ1НОВНИIПтва у скопском санџаку порастао у раздобљу од 1903. до 1908. услед не­пощтед111е борбе измећу српске и бугарске пропаганде у . Македо· НИЈји ко~а је воћена током тих пет годнна, и да је тај број био измењен на nпету еrзарХЈИIСта (·Бугара). Из наведене аустроугарске статистике види се да је vк'YIIIaH број становника у косовском iВИ· лајету IИЗНООИо 962.105 лица, од којих је било 557.415 мухамедана­ца, 200.262 пa'I'pИjapIIШllCтa, 190.478 егзархиста и 13.950 осталих. Број муШких rлава је био следећи: 439.044 мrухамедаиаца, 112.953 па'I'ри­јаршиста, 102.436 еrэархш:та и 7.912 осталю<; стање по са~нџ!IЦИ!Ма у 'Вези с бројем мушких тМl/lа је било овакво:37

Cam.r&< Мухамеданаца Па'11Ријарmиста Еrзархиста Укупно

СкоПСI<И 84.095 13.851 93.256 191.2()2 Сјенички 26.068 1!2.422 38.490 Пљеваљски 15.261 11.897 27.158 Призренски 86.426 . 15.934 9.180 111.S40 Пришmнски 85.700 45.300 131.000 Пећки 51.194 13.782 64.976

Поред Срба, Албанаца, ЈМУСл:ИIМ!IНа и Турака у Старој СрбИЈји је живело и неколико друтих народа: Цинцара, Грка, Јевреја, Ци· тЗ1На, а Черкеза је у време ЊИ!Ховоr насељавања на Косову 1860-70. бИ1Ло. ако 40.000, с 11ИМ да их је почетком ХХ Ћека једЋа остала не· ка mљада.38 ·

" В. Стојанчевић, Прво ослобоЬење Косова од стране српске војске у prny 1Ю7-1878, Зборник радова, научни скуп "Србија у завршној фази Ве-лике источне кризе (1877-1878)", Београд 1980, 460. ·

" АС, МИД, ППО, Фасцш<Ла 1886--1889, Призрен, 14. априла 1887, 14. ат Б. Микић, МлаiЈО'f)!рски парламентарни избори 1908. zoдwte и Срби

у Турској, Зборник Филозофског факултета у Пршnтшm, ХП, Приштина 1975, 158-159, 176-180.

as Б. Нушић, Косово, опис земље и народа, Нови Сад 1912, књ. I, 76.

Станов1nшrтво 87

Каква је !НЗТде.д,ала струк'!IУIРа станоВНШllТВа Косова у послед-100ј деценији турске !ВЛ81С'11И врло аmшrрно rовори један извеnпај cpncкor конзула из ПрИЈШТИЈНе :иrэ 1905. rодине, који по нашем миш· љењу није без маwкавости. Према том иэвеnпају, у приштинском санџаку било је 6.416 српСК'ИОС кућа са 128.328 становника. Срби у овом санџаку борав!111ЛИ су у К110ама: пр:ишmнској {1На Косову и Сиринићу) и 111ЫИЛЗtНСКО1ј. У призренсюом санџаку српоких кућа би­ло је 2.212 са 44.240 становН'ИКа. Српских кућа у Подрими било је око 1.500, у Средачкој жупи више од 400, а остала домаћинства су била ИЗ!МеЈUана с муСЛЈИМаШfМа. У Ораховцу је било око 1.000 домова који су говорили српС1КИЈМ језиком. У овим крајеВИIМа било је :неnпо поарбанашених Орба који су знали ~ба~нски језик, али су код својих кућа и мећу собом rоворrи:ли само српскм. Поарбаиа­шених Орба било је нај!ВИШе у Подр!ИIМИ, око 3.000 кућа, али ни један НIИје знао турски. Сва села имала су српоке наэИ'Ве. Поарба· наш.ење Срба је било скорот да'IУМа (150·200 rоДИЈНа пре 1905). ОНIИ оу већином сачуmлй свој :матерњи језик. У пећком санџаку било је 1718" opпc:rwx кућа са 34.360 становника. У извештају се каже да су Срби правОIС.Ла'ВНе вере и поарба~нашени Срби мусл;има~нске вере били rлавни и иајбројШliј!!i део станов:н:Ишrnа, а живели су из· МеЈUЗIНО !!i у rраду и у нахији. Окоро сва села у пећкој нахији за­ЈliРЖала су српска имена. У ова три косовска санЏаЈКа било је преко 10.000 српских кућа са преко 200.000 станоmшка. Бројио стање ку­ћа које су мшропол:итски 111амесшnщ слали митрополији у Призрен било је · раюпорећено на следеће . протопреэвитеријате: Приnпина 2.049, ГњиАаНЈе 2.785, Вучитрн 469, М=роmща 1.112, Призрен 2.132, БаЈКоmща 80 (овај податак је И'СТИ 111 у другим :изворима), Пе,}ј. ~.536, Рожај 182. У извеппају се истиче да су свеnпеници често прџ­ЈаВЉIИВаАИ мањи број домаћ'!l'Нстава у својим парохијама како би ума· :н;ивали приказ својих прихода. Исто су ЧИЈНИЛЈИ 111 на:меошщи да би митрапол.и:rима слали шrо мање мир~iје. На основу тога се сма'I'ра да је број домОва ОМЭ1ЊеН за најмање _20 посто и да је у wи косов­ска санџака у C'l\Вaplf било 12.415 српских кућа са 248.300 орпоюих становника.аз

" АС, МИД, ППО, 1905, ред 20, Припmmа, 9. маја 1905, бр. 485.

' "

IV АГРАРНИ ОДНОСИ

На rrючеЋКу XIX века аграрни од:носи: на Ко~ооу измећу (ага и спахија) .муслимана и бесправне proJe ;--- чифчија, Срба и Арба· наса _ били су врло несрећени, што Је и дРУ'Штвено-економске прилике Срба и ових чифщrја чинило још теж1ш. Иако су. се од почетка овога века турски аграрни односи . налазили .У пуно.1 тран­сформацији од спаХИјС'l'Ва у чи-rлуксахибиЈство, броЈ Срба госпо· дара земље се све више смањивао.' . .

дак су аграрrњи односи које је Ту~рока увела на почетку овоје владави:не значили за срrпоко сељаштвс;~ олакшање, у . порећењу са средњооековном атрарном експлоат!ЩИIЈОМ у тадашњој српској др· жави чифлуксахибијски а111арни о~юси донели су у односу на опа~јске погоршавање положаја сељrока, кој'Има 'су наме'11Н'Уте но· ве обавезе. Од доба опадања Турског Царства опахилуци (тима<ри и зи:јrомети) били су изложени притиоцима симrика који су оти­ММ!И :иЈМања слободних сељака, па и оних са ферманима, и претва­рали их 'У чифлу.ке, а дотадашње влаонике у чифчије.• По·чифлук­чавање сељаштва и стварање ЧЈИфлука на КQСОву било је омо:гуЋе· но ;и rприграбљивањем . 1Напушгене земље. после сеобе Срба 1690. и 1737. юдине. У то време многи муслимани: и Турци :п:рогласилн су се за rослодаре напуштених имања 1И нису ником дозвољавали да

се насели на њих <llКO не пристане да буде чифчија. Од ·краја XVИI века у 011ИМању земље су предњачили сrомо­

влаониц:и управљачи Косова. У гаме се нарочито истицала поро­дица Џинић .у Приштини. Она се гако дочепала МЈЮI1ИХ имања и прогласила читлуксахибијама.3 Мећу отимачима било је оних који су ударали и на муслима~нска села. МаЛЈИћ-паша Џинић доводио је на силу чак m Мораве на Косову орrп:ске сељаке за своје чифчи­је. Његов син Јашар отео је многа српска имања на Косову и Србе гонио Аа му бесплатно раде. Та:ко је на почеЋКу XIX века чи:тлуч­ки систем, чиј;и почетак датира у ранијим временmма, био ухватио

1 С. Марковић, О прилиЈСама .у Старој Србији и Македонији, Круше­вац 1903, 5.

2 М. Филшювић, Етничке прилике у Јужној Србији, 415. • А. Урошевић, Аzрарна реформа, 820-824.

Аrрарни односи 89

дубоке корене у обласm Џи:iтћа. Заметке овог система на· Косову истрВЖ!Ио је детад;ио професор АтанаюЊје Vрошевнћ4, а професор Мимrсав Лутовац• учшшrо је то у ИбарскОм Колашину и на ОСНр~јУ назива села· Чiифлука и поста1јања куле бегове Јатлаrића у Прид­ворици закљуЧи:о да је у Колашwну било· чmлучења ;и пре досе­љења његовоr становништва, у XVЋII в6ку, М!И је и у то време и каоније било и юста слобод,них сеља1Ка.

Arpaipнe обавезе сељака Косова нарОЧ!и:то су повећане у вре­ме првоr српског устанка. Пошто су се тада крајеви у ово1ј области на:лаэили изва~н ра11Них зона, 1Порасла је вредност земљишта, због већих могућности за продају производа турској војсци, која се борила :п:ротив ср!IСЮИ!Х уста~ника. То је утицало. да на<силно госпо· даrри све више наваљу<ју 1на сељачка имаЊа. Због несрећених поли­тичких лрИлика О1ИИ су успевал;и да озак.оне својину на отета има­ња. Пораст вредности земље изазвао је ападање вредности новца. На то су феудалци одiГоворили још већим насртајима на сељачка имања.• Тако је у ово време велm<И број сељака хришћана већ био претворен у чифчије. ·

У многнм доку>ментима из године после првоr ·српског устанка може •се видети ;како је nрИ'Гис1швана рајИн01<а земља, раја уце­њивана и намета~не јој нове rлобе. Као последица тота региструју се случајеви бежања српских сељака с Косова и из Метохије у Србију. Ово је још више омогуnа!Вало замену спахијског система господарлуцима и њихов пуни развој. У периоду измећу 1820. и 1830. године читлучење је узело велнки мах у Дреници и у пећ­кој, вучи:трнској и :п:риштинској наооији. Године 1836. Стеван Опа­оић rиз Wраrујевца писао је •Кнезу Милошу да су преци његовог де­де Петра жн·вели у Дреници, у селу Коронатици, које је потдадало под управу Вучитрна, ar да су тамо поседовали имања. Он наводи да се по казивању оца и спахије имаЊе састојало од 100 плугова оранице, 200 кола ливадског сена, две воденице и забрана. Ова доб­ра СтеваЈНов деда Петар морао је оставит;и и са сином Савом се пре 50 :година преселити у село Лепи1ну, у ·Ситницrи. Његово имање су притисли Турци.7 ·

За време .м:ию:и:је яеликог везира М. Решид-паш~ на Косову 1832. томине многи потражиоци у пршuтинском пашалуку добили су натраг отета ИМаЈЊа. О овоме се говори и у писму Стевана Спа­сића, који iИСГИЧе.. 'НаводЈНо rio каз:ива~њу њеrовог опахwје Мурата, а и 11\.РУГИХ љуми, да се "трефио у време сатр;изамово кад је у Ко­сову био, да би сва добра моја, дедина и очина, као што су и дру-

4 А. Урошевић, Косово; Исти, Горња Морава и Изморник; Исm, Ново· брдска Крива Река, Српски еrиоrрафаки Зборник LX, Беоrрад 1953; Исти, Шарпланинска жупа (иринић.

• М. Лутовац, Ибарски Колашин, 76, 105. • М. Комадинић, Аzрарно-правни односи Нове Србије, 41. . 1 В. Стојанчевић, Јужнословенски. народи .у ОсмансЈСоМ царству, 115, 117,

126: Т. Р. Ђорђевић, АрхивСЈСа zpa/;a за насеља у Србији за време прве вла· де ЈСнеза Милоша (1815-1839), Насеља и m>рекло становюrштва, књ. 22, Бео­град 1926, 66.

90 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ги људи, у QНО време од толико гомmа добиди, пс:шратити мотао. Но нисам знао". Зато је молмо кнеза Милоша да га: препоручи пис­мо111. Јашар.«Јаши приштшrском да му, !!КО. би. турско право дало, поВ]>а1111: ·имање, на кdје 1Н11 Турци ни. О!Н 'НИје имцо тапију.• · Решид-паша је покушао да уредбом mдатам у ВучитрНу

1832. године регулШпе аграрно111равне одноtе за ~рајеве Румелије и Бугарске. Уредба је, измећу осталог, регулисала и питање кулу­ка (ангарије) и забранила је присуство Турака у хришfiанским селима. Покушало се да се аграрни однеси уреде, осим "Садријаз­мових уредаба", и установом "вцл1ајетског кнеза11 и узимањем од­реЬених "налога сеља~чких.11 •

У прииrгинском пашалуку аграрни односи су се и даље ком­

пликовали зато што су тамошња хришћанска села. и засеоци имали насељене а.ге (или. субаше) и што ое без њиховог одобрења није смело ништа узети с њmзе. Било је села, на ЩJOL\fep Лапље Село, у којем су are имале овоје куће и: преко године живеле у њима. Правиа несигурност била. је тол:ика да су кrра);е масла и покућсwа раје била свакоЩiевна појава. Чувени Ами Буе, путујући овим кра­јевима, 1На1Води како је његов пратилац инсултирао људе једног се­ла и како је словеноко. становтшпво стално пљачкано. Кад се до, маћии куће са секиром у руци супротставио нападу Турака, на­падач је припреmо да ће о томе рефериса11и у Прmппrни те да ће оту:да доћи "ја:нИЈЧа~р:и:" и поре3Н!И!К па је домаћиili :променио распо­ложење и после подне се с нападаЈЧем ,,пријатељски" растао.

Порта је покушала свим средствима да. брани основе спах~и:ј· ског система. У сукобима тураке !Власти и ЧIГГлуксахибија спах.ије су биле на с11ран~и власти, а посредно и иа ст.рани раје. Према на­веденом податку у селу Коронотици, код Вучитрна, апа:Ј<ИЈја Мурат, тимарлија великог поседа, устао је у одбрану. економских права свог одбеглог сељака. И српски кнез Милош је Шiтервен.исао у ко­рист раје код Мах;мут,паше Ротула, Јашар.«Јаше Пршптmrс:ког и Арслан.«Јаше у Пећи, са којим је био у мноrос11рУIWМ везама и 1111ре· писци.•

Ка!Ко у Турској земљиШ!На политика није воћена на основу економских потреба и социјалиог стања у земљи, већ према унут­раnпъим или апољни:м П']ЈIИЛИКЗМа, актиВ!Ност свих чинилаца није имала корисно дејс11во за наро.д:не масе. М~рарн0-«1равни ОЩIОСИ ни· су се заснивали на турским прописима него на фИЗ11Лкој оили.10 Тур­ски земљишни систем све виriie се приближавао еврооюком схва­таwу - ЧИ'флучк.и систем све више је подсећао на немачк.е посе­дО!ВНе о.л,носе око Елбе (>независна властеАинска rаздиш:тва, која су, с малим разликама, постојала у читавој Европи).11

• Т. ВорDевић, жю. дело, 66. • А. Стојанчевић, ЈужнословенСЈСи нароОи, 121, 128-129, 131, 142, 161;

Исти, Киез МШlош према Порти и народним покретима и Турској 1828-1839, Зборник Историјског музеја Србије, 6, 1969, 54.

!• М. Комадииић, нав. дело, 30, 71. . н Г. Грћућ, Приказ на књиzу др uнж. Михаило М. Мирић, Економски

развој Србије од досељења Срба до ослобо/Јења ~д Турака, Заrреб 1939, "Ар. хив за правне и д<Руштвене науке" 1940, бр. 57, 166.

Аграрни односи 91

Порта је укинтула спахијски оисrем I1илханским хатишерифом 1839. године. То је значило "револуцију" у а~грарно-П!равН'ИЈМ схвата­њима турске државе, која је настојала .л,а олwкша положај семаштва. Ха~ерифом је зваНИЧНQ призната приваша својина на земљу (до тада Је била само државна),'2 а облици а!'рарних односа заонивали су се на повлашћености једlНИх е11НifЧК:ИХ гру!Па над другим. Велм­ком исламизацијом арбанашких и словенских брћана насељеника стварано је бројно повл~о становништво из кота су регруто­вани нови . агЈ?арни rооподари, као и ИЈМиvрирањем муслимана из об~асти КОЈе Је Царство губило у ратовима. Овим ое реме1111:ла со­ЦИЈамrа равнотежа, јер је исти бр()ј раје морао да издржава и но­воисламиэоваие и новодошле, што је иэазивало нова атрарна ОIПе­рећења. Због овога је у ;последња два века турске владавине пле­њење било. организоваН'iliЈе и чешће него раније. Исламизовани Арбанаси, словенски брћаl!И и разне организоване башибозучке дружи~е пустошиле су рајинска села. Исламизовано ста:~ювништво могло Је да. тако. посту;ца зато што је било вероки повлашћено и надмоћно. над ра3ом пошто је било махом чврсто организовано у крвне ЗаЈ~АНИце братства, а понегде и. племена." Исламизација и имигращџа имале су судбоносан значаЈ за трансформисање аграр­НЮ( односа. Док је у прво време турске власти српско становниш­тво било углавном друштвено уједначено јер је нестало cpпcКll!iX виших друштвених редова, а остали сталежи су били претворени, :~т~о, У групу с~ободних сеља!Ка и сељака ЧЈИфчија, с ислами-

ЦИIЈОМ, аЈ?баииз~ЈОМ и исељавањем број слободних сељаЈКа се стамюф смањивао па су се све :~шше слободна села претварала у чди луке. Прелазак у ·ислам нарочито је био масован у Метохији реющи и околини Призре!fа." '

У Турској је највише земље било у власништу држ ( ) затбм цркве, однсх;но вакуфа, и :Појединаца (~милк). с:е м:Л1:fо~~ су или: под чиф~3ама. Закупци (чифчије) радили су на .део '" Чиф:. ~ци ':У ~љи назраспрострањени~и облик феудалног власн~тва."

аЈКо Је ЛХаlЮК!И хаmшериф зваЈНИЧно укинуо спахијски феудал-Ј;!оИ средак, <Ј?еудални ои:стем није био ук.инут - напротив, <Ј!јачао Је. ељак НИЈе могао слобо,<1/Но располагати земљом јер . је његов закуnнички статус остао .на снази - само је објект а11рарног , ~ш­рисника пренет са сш1х,и:3е на државу. Читлуксахибије !!Шсу биле државни органи с повластицама, ·'!ШТИ су ЧИТА"'"" били установе Суштин · ф · · · ··-· државне сељаци Обра:Dи а чи,~:;чи1окоr система састојала се У томе пгго су IНОСа с ње " И вали ту у земљу 1И њеном власнику давали део при­____ · ако се правно земља налазила у рукама чифлуксюси-

" М. Комадш!ИI;, нав дело 44· о 00· ,.,_-·---· оnширније са богатом лит' · а· ' , ~ављявању ... МЛА1СU1ског хатишерифа народи у Османском царстверу ~t_~46 : В. Стозанчевић, Јужнословенски

18 СВВ ••• . ·. 294, ЗОО. . • УКОС<Шљевић, Историја сељачко~ друштвџ, књ. I, Беоrрад 1935,

" М. Филиповић, нав. дело, 408, 414-415. " Б. Нушић, Косово, I, 51. •• С. Rерић, Муслимани српско-хрватско~ јези~са, 39. 11 А. Урошевић, Аzрарни односи, 820.

,,.

92 Друштвено-економске прилике косовских ·Срба

бија (приваmих лица), ва:куфа и· манастира, она је стварно била у рукама сељака (чифчија) коју су обраЈ5ивал:И готово све чифлуке маЛи:х и великих чифлуксахи:бија.18 .

Вели:чШiа чифлука зависила је од квалиТета земљишта. Ина­че, чифлук, у •омислу закона, био је сваки комад земље који се сваке тодИне обраћивао са два вола. Чифлук од 7~0 дулума био је оДЛ'wчноr квалмгета земље, 100 средњег и 130 дулума н~гореr. Било је чифлука који су обухватали цело сел0.'9 ·

Реч чифчија (ч1иmчија) долази од турске речи чифт, што зна~ чи пар (мисли се на ·волове), а право јој је значење земљорамшк ко­ји: рм.и на тућој земљи, а могао је да има и мало своје земље и да раш на агиној.20 За уrчифлучење је био по11ребан пар волова.21

За~купци: земље, по правилу, били су ·врло сиромашни, без пољо­привредних справа, а често и без теглеће стоке. БиЛ1И су мало за­wггересовани за произвоА\Нlу зато што су мораЛIИ делиш плодове и са атом и са закупцем десетка." И после ГиАхшrскос хатиnrерифа чифчије су ·остале правно у истом положају као пре - остали су арендатори.

Иако су аграрни односи у периоду читлучког систе:ма биЛ1И врло неповољни, тешкоће нису биле свуда једнаке. У 1<-осовском вилајету стање је било најбоље у Санџа1<у, цде су чифчије живеле у раштр­каним селима и удаљеним 1<-ућама. Овде чифчије нису биле довољ­но щжретљиве. У 1<-осовско-метохијској области и Горњем Повардар­ју прил.ике су биле теже: власници чифлука су становнике из веома малих села окупљали у већа насеља, . да би лакше водили надзор над ЊИЈМа.23 Збос овакве а1<ЦИје чифлуксахи:бија косовска раrвна села остала су груписана све до краја турске владавине.

После Танзимата чифлуксах:ибијом се постајало на више на­чина. У 'Неким случајевима држава је своје .·ЧИIНовн:ике ·и војнике наюраћивала ·давањем на уживање сеоских имања с којих су шш убирали приход .(од десетине до четвртине), а најчещће су ути­цајни .муслимани: силом укмећивали: сељаке.24 Правно, чифлуци су се могли стећи: тек од Гилханског хатишерифа, . кад је признато право стицања приватне свој.ине на земљу. У групу легалних чиф­лука ·'На првом месту су вакуфски и манас11ироки чифлуци, а затим они ·који су стечени куповином и: могли су их стећи и хришћани. Иначе, ·муслима~ни су могли доћи до' имовинских докумената :на сумњ1Ив начин, tIIПo потврћује случај Алије Сулејмановића, таm-

" М, Цемовић, Аzрарно питање - правничком. удружењу, Беоrрад, 1914, 3-4, 12. '

10 М. Комадинић, нав. деЈW, 77; Оmnирније М. НЈинчић, Историја az· рарно-правних односа српских тежака под Т)iрцима, I део - · раније доба -Бео"Р'lд 1920; 101; Б. Недемювић, Историја . башtШ1ске својине .у Новој Ср­бији, 85,

.20 .м. Комадинић, нав. дело, 82. 21 А. Урошевић" Аzрарна реформа, 825. 22 А. М. Тодоровић, Спољна трzо'вина присаједињених области, Беоq>ад

1914, 8. " М. Цемовић, нав. дело, 21; М. Филшювић, нав. дело, 419. " Ј. Дедијер, Стара Србија, 683;

Аграрни ·Односи 93

џије ·ИЗ Приштине, који је у овоме i'ј)аду имаq 20 кућа, чифлуке у Горњој и Доњој Брњици, Крушевцу, У.гљару, Бресју, Добреву, Ба· туши, Радеву, ЛабљаЈну. Његова жена имала је такоће четири-пет села.

На Косову се до нелегалних !Пiфлу~ка долазило обично наси­љем и проширивањем апахијсюих права у чифлу~ксахи:бијска, и пре и после Танзимата. · Овде су, n~ретеж110, чифлуци crnapa1I'И узУ']ЈПИ· рањем земљишта и то готово искључиво у крајевима где су Срби били у де>М!РУ с Арбанаоима. Овакви чифлуци највише се распо­знају по власништву :над кућом и привредним објектима, који су на Косову били махом у ру~ка~ма чифчи:ја.25 Отм:ицо:м земље поједи­lIИIМ Срб»Ма бавиЛ1И су се Још раније Турци Диздарди из Новог Бр­да, мада. је била раширена и куповина земље, приликом пресељава­ња на .сигурнија места или у варош. Овакве слуrчајеве пратиле су и појаву "куповине за незнатну цену''.26

Господари чифлука били су .махо:м паше, бегови и аге. Are и бегови rиз Пр:ишmне•држали су чифлуке у већини косовских села. Ту>рски бео:~ови у !1њилану држали су плод1НУ земљу богатих морав­свих села. Раније оу у гњилажжом крају, а и на Косову, аге и бе­гови били најчешће из Новог Врда, а ·касН1Ије и rиз Приштине, Гњи­лана, Скопља, Прешева, Призрена, , Ђаковице и АРУГИХ места. Било је у околним селима и Арбанаса чифлукс!U<Ибија (утљарски и под­градоки Арбанаси), а и Срба. Срби су постајали чифлуксахибије на тај начин што су, преселивши се из села у варош, задржавали и даље у cвo!i11my велика :имања, дајући их другим на обраћивање. У гњ:иланск.ом крају овакав . пример је карактер:ис11ИЧан за Хаџи­·ПОIПОВ!fће из Клокота. Неки су Имали велика имања па их нrису мщ~ обраЈ:;~ати и давали су 1Неке делове другим - Рајчићи: из ПаоЈа:на.27 И Је,<llН!ИХ и других случајева било је и у дsрут.им краје· ВИЈМа Косова. · ·

Приштина, семппrге ara и закупаца десетка на Косову," има­ла је и после Јашар.,паше :најкруп'Није замљопосед:нике у породици Џmшћа. Зната:н ~е био број и других породица власника земље, ммом. ата :муслимана, у дру~гој половини прошлог века претежно Арбанаса, с нешто мало Т~урака. У rвреме конэуловања Нушића у Прц:uПИIИи СБ3;КО к.осовоко село имало је по једног, два или · вИ:ше господара, КОЈИ су сеља!ЦИIМа разделили· њиве и од њих уэи~мМя

хак.29 Власници: ~е Срби били су иретеЖЈНо старllЈ!Щи и ниуу се щжретали из СВОЈНОС села. Мећу ч:Ифчија~ма највише је било доС:еље­:њика,, чац< и :из друщих области. Атанасије Урошевиfi забележио је предање У. Криво] Реци, •кад Новог Брда: "Где год би се хтео на­селити КОЈ:И Србин досељеник, Ту~рци: Новобрћани би ~оворили да

" м: Комадинић, нав. дело, 77-78. · •• А. У~;юшевић, Новобрдска,. Крива Река, 60; Исти, Горња Морqва и

И эморник, 58. 21 Исти, Горња Морава и Изморник, 56. . . 2в М. Савић, Наша индустрија, занати,. трzовииа и поЉОпрuвреда, VII,

63. •• Б. Нушић, Косова, I, 51.

11' 1

94 Друштвено-економске прилике косовских Срба

је то ЊIИХОIВО и насеља:щuье дозвољавали civмo под погодбом да на-сељеници постану њихове чифчије" .30

.

,дрк. су муСЛiИЈМа:RИ претежно били· влаонIЩИ · ·зем~, хрmпћа­ни оу већином обраћивали чифлуке, мада је било и Арбанаса чиф­чија и Срба са чифчијама.31 Године 1857. руски конзул .Хиљфер­ди1н:r нашао је у селу Бабушу К~ Бабуша на ~ КОЈУ су ње­rови преЦЈИ добимr од султана Мурата и на КОЈОЈ. су имали 32ОКО 10 кућа и парцела које су издааэали юмеrовима -;- зак~а.

После ГилханскQГ хатшперифа, чифлуКСl!*ИбИЈама су наЈче~пће постајали најурени јанич~vри и спахије које су се склањале. У села и покушавали да притрабе десетаrк, Слаба турска управа. iНИ!Је била у ста:њу . да их у томе спречи. За јаничари~а ;ir СПЗХЈајаЈМа пово­А:UЛИ су се и ра:н:wји бегови и ОН1И органи КОЈе је ц~рал.на власт сменила." Сви О'&И слојеви, а нароч~по б~е сnахиЈе, похитали су да на раније сп~w1Луке добију тапије, КОЈе су добиле ~реднО<_:Т уговора измећу сопственика и арендатора, и . тако очува~Ју . сво:Ја ранија прооа на плодове рада ЈСРишћанске раје на држаmюЈ зе.м­љи." Овај процес подС'ЕИЦ81Н је про,wром ·новчане пррвреде, ппо је све више утицало rна аграрне односе. ~г по~ећаrне потребе за новцем све више је повећавана ексrtлоатаЦЈИ1Ја раЈе, а када се она О!ПИрала, чињени су эулуми.35• Тако и у чифлуксахиби!јоком систему опахи~је су биле iГЛавна СОЦИЈаЛЈНа и економска онага иако _су пре­стале да правно постоје. С ук.ида:њем спахилука уншшен Је само ПОЛЯ'11ИЧКИ феудализам, а на његово место је дошао економоки­·читлуrксахнбијсmо.

Аrрарне односе отежавало је Уд'РУЖИВање закупаца десетка н влааника чифл<ука. Конзулу ГнљфердИЈН!ГУ причали су 1857. rо­Дине становници Колашина, да су раније ЖИВСАЈИ мирно, да мно~ Срби iИМају своју ~мљу и да већи део поседа прШiада .агама из Вучир11На, који су далеко и ретко су долазиле. Чи.фЧИ!Је су и;-~: ~уреД'Но плаћале четвртину, давале харач и десе~у. Од када је заведен ЈЮВiИ поредак и десетина почела да се. даЈе под закуп, за­

rк1/'IЩИ су их . дерали до коже. ~Од првог д~ У селу _Dклацу који је имао толико зе.мље да Је дРЖао 30 НаЈамrника, ага Је 1856. узео од жетвеног приноса на 'И'Ме четвртИ!Не 1.500 пијастера, ·а за­купац, од нете жетве, на име десе'llИНе, 1.000 П!Ијастера. ДаЈКЛе, за­купац, удружен с агом, није узимао десети већ пети део стварног прИЈНоса. Ага није гл.едао колико су сељаци добили од жетве, него колико је закуmшк заmкао у овој "тефтер".36 У Колашину су ро­Жајске аге имале земљу иопод Рибарићке КЛЈИсуре, све ю Брња-

" А. Урошевић, Новобрдска Крива Река, 60. з1 в. Нушић, Косово, I, 51; Т. Станковић, Путне белешке по Старој

Србији, 102. • " А. Гмљфердинг, Путовања по Херцеzовини, Бос1Ш и C;rapoj Србщи,

!48. аз В. Стојанчевић. Јужнословенс~си народu, 132. з< М. Цемовић, нав. рад, 21. . " В. Стојанчевић, Јужнословенски народи, 132. •• А. Ф. ГИљфердинг, нав. дело, 152-153. ·

Аграрни ОЈl!НОСИ 95

ка, а пазарске преко Роrооне, док су вучитрнски бегови држали оремњи и јужюr део Колашина.37

Иако је спахилук уюmут и влаоницИЈМа ~ата дожив011На пен­

.зија као накнада, узурпирањем читлукса~ЈСКМХ прав!! они су !Наставили своје пословање, нарочито у ·К'раЈевима где Је. српски тиваљ у 1Непосре.дЈНо:м дод;иру с Арбанаоима ;ir где се развијао "ар: банашки феудализам"." Понегде оу се спахије одр~жавале и :на таЈ наЧЈИН што су сељаЈЦИ уступили своју зе:мыу да би у њима добили ЗЗIШТИТУ од cи'IUfИX· феудамшх уuuьетача, мада је ово био редак слу­чај." у ствари, читлучком систему, који је од српоког сељаштва створио земљораднике пролетере, може се !Пр!И111ИСати заслуга што

су се Срби на Косову очували у условима феуД0.М!Qооанархичне ситуације која је владала у овом крају.•• Цвијић, мећутим, тврди супротно - да је чифчијскм систем узрок.овао исељавање Срба с Косова.41

Правни положај ЧЈИ!фчија на Косову :није био регулисан за­коном него погодбОIМ а чешће вољом чнфлуа«:ахибија. У крајеви­.ма где .су Срби бил'и нэыешани с Арбанасима положај чифчија ПQКЛапао се rотово с положајем отрока. Ту су чифчије биле остав­љене на МЈИЛост и немилост феудалних гооподара. Оне нису имале 'НIИКаквих права према сопственицима имања, ~ ни у погледу пла­

ћања, ни у погледу рока оmуштања.42 Поред аграрног хака - чет­вр-rине или трећmщ тобожње погодбе измећу земљопоседника :И закупаца - чифчије су биле дужне. да плаћају порез rосподару, да раде све што ИЈМ иаред:и,43 а нарочито у време када оу му да­вале пе11ИНу производа. · У другим крајевима било је и пре Таи­эимата покушаја регул:исања аа~ра~рних односа - Нишка уредба 1835, а после Танэимата ~ Уредба за Боону 1859, Леоковачка уред­ба .1860, мада је то тv.рока власт сма11р3Ла доменом обичајног пра­ва. При доношењу Саферске уредбе о регулисању аграрrних' ОДНQ· са у Босни и Новопазарском санџаку, како сматра Јурај Де­метровић, Порта је занемарила урећење аграрних односа хриш­ћана на Косову и уопште у Румелији, а ова Уредба издата је само за крајеве који су 6ИЛ1И ближн Западу и контроли вели­кщ оила.44 У оваквој ситуацији, на Косову, због "арбанашког феу­дализма", nраво јачег је било peryлarrop аграрннх оДIЮоа. Зато је у ЛЈИТератури положај чифчија на Косову у правн:ОIМ погледу ПQоо дељен иа неколико области: на област Сафарског закона (Босна и ХерцеговИЈНа), обичајног права (Румелнја :и јужна Србија) и на­сиља и самовоље (Косово и Метохиdа). У прву област је једним

" М. Лутовац, Ибарски. Колашин, 85. •• М. Комадинић, нм. дело, 44-45. " М. НШIЧИћ, нм. дело, 103. •о А. Урошевић, Косово, 89. i1 Ј. Цвијиh1 Метанастазисrичка кретања и њихови узроци. и последи-

це, 39. " Вардар, 30. ноl!еМбра 1908, бр. 14. " Исто, 3. јануара 1909, бр' З. · " Експозе Јурја Деметровића, Аzрарна реформа у Јуzославuји, Бео.

град 1933, 15.

,.,

96 Друштвено-економске прнлике косовских. Срба

делом улазио приштински и пећки крај, а потпуно миrrровички, док је највећи део Косова и МетD'ХИ'је, тде су Србл били у до,д;иру с Арбанасима, био у "области" насИ1ља и само11оље. Овде однос аге и чифчија није био јавноправан о<ао у Боони, него приватно­правоо." Под утицајем босанског аграрног урећења, спахилуци се­верно од Митровице нису се добивали милошћу "падишаха" или великог везира, него су имања законитим путем, куповином или

наследством, АОбијана у својииу.46 На гњилански крај ут.ицали су аграрно-правни односи у Врању, јер је један део овог краја још у КараЬорћево доба прШiадао врањском пашалуку.47

Уредбе и прива'!'ноправни споразуми губили су значај када се 'Као ага јавља сиТН1И арбанашки феудалац, нарочито из редова сиромашног слоја.48 Зато је аграрно питање на Косову у периоду читлуксахИlбијских односа у суштини био чифчијско питање. Оно је засецало у правну с'I')Јану, у области аграрне и националне по­литwке." У оваквим околностима аграрни покрет изражен кроз врења у селима, појединачне и масовне сеобе или појеДИ1Начну и масовну исламизацију, у· суштини је био покрет раје.60 На Косову тешкоће раје долазиле су и отуда што су чифчије, пошто су до­ведене из малих села у већа, ра,л,и ла'Кшег надзора над шима, жи­веле у збијеним насе~ма која су се од ранијих села слободних сељака разликовала само по томе што су имала по неку кулу.

Али, пошто су спахије све више прелазиле у градове, правих чиф­лука у селима бивало је све мање.51

Услед непримењивања прописа атрарних установа, аграрне од­носе погоршавали су закупци десетка, . који ·су у већИ1НИ случајева били бивше спахије, а десетак су закупљивали у корист државе, која је то право узела после 1839. 'ГОМШfе, Законом о тапији, око 1860. године, мухаоили су укинути, а миријске земље су потпале под управу Министарства финансија. Доцније, око 1873, створено је Ми~њm;тарство катастра,. које је имало своје чиновнике (десе­mре) у средиштима новоформираних вилајета, санџака и каза, а десетина се издавала под закуп сваке године." ·

Турске реформе убрзале су раслојавање друштва и заоштра­щш~,е к.лаСН!Их Dу1Протности у земљи. Продор робно-новчаних од­носа довео је до rога да се :натурални десетак с11е више претвара у новчану вредност, а 1845. године напдаћивао се у новцу. Исто­времено из бојазни Аа ће ослобо,л,илачки покрет против турске

" М. Комадинић, нав. дело, 83-85. " М. Цемовић, нав. рад, 3. 47 А. Урошевић, Горња Морава, Изморник,. 7. •• М. Комадинић, нав. дело, 45. " М. Цемовић, нав. рад, 4. " С. В. Ву«осављевић, нав. дело, 304. " М. Филшrовић, нав. дело, 419. " Б. Благојевић, Значај аzрарне реформе у Јужној Србији, Извешта,ји

за школску 1931-1932. годину, Скопл,е 1932, 8; Ј. Х. Васиљевић, Ју:ж:на Ста­ра Србија l, Кумшювска област, Београд 1909, 117; М. Чемерикић, Имови11-ски односи за време муслимана, Јужна Србија, књ. I, 1922, бр, 3, 104, А. Урошевић, Аzрарна реформа, 820.

Аграрни односи 97

власти захватити !И рају Косова, аге и бегови служе се терором не само као средством политичко.г притиска него и економске

пљачке материјалних добара српског ста~новииштва.53 Процес оту­Ьивања сељачке земље и под11ргаваrња сељака новим аграрним оба­везама довео је до omopa сеооког становништва, после 1839. · го­дине, чак и с оружјем у руци. По установљењу чифлука прогони српског становништва били су појачани nравно-сощrјалном сегре­гацюјом хришћанског становништва yomnтe и њиховим обеземља­вњњем.s4

Средином XIX века аграрно-правни односи на Косову тре­бало је да буду нормирани кроз десетину турској држави и четвр­тину власницима земље, осим других, уобичајених и ванредних, обавеза, нарочито у чифлучк:им селима. У пмиmнокнм селима пећ­ког пашалука стање је било Јiешто повољНЈИје за сељаке и Србе и Арбанасе. У Ибарском Колашину, где су гоаподари земље били махом из Вучитрна, дажбm1е су биле велике, а још веће у сели­ма која су припадала агама из Новог Пазара и Рожаја. Дешавало се да су они сељаке приморавали да им дају чак половину при­носа. И у убирању четвртm1е турско-арбанаш1'И феудални госпо­дари у Под'Гори, у пећкој нахи~ји, пОСТУIЈlали су незаконито.55

Од 60-:гих година јачале су чифлуксахибије из Баковице. Оне су куповале земљу и у удаљеном rњиланском :юрају. Због једног имања и права прече куповине Срби 'ИЗ села КорМИЈЊана, код Гњи­лана, жалили су се 70-= '!'Одина призренском валнји,. Како нису успели ништа да постИ11ну у Призрену, ишли су и у Цариград да се жале, али и тамо узалуд - Хусеин-ага Баковац и касније је . био господар "спорних имања" у Кормињану.66 Милош Милојевић је у ово време запазио мэ. су бегови у Приштини били дошли до просјаrчког штапа.57 С APY1I'e стране, у 1Ву~читрну, 'Где је владао Мах­муд-бег Ахметбеrовић, који је за убирања пореза у целом Вучитр­ну и околини плаћао данак од 8.000 гроша, био је око 1860. го­дине врло бо11ат.68 Сиромашење бегова и продор робно-<Новчаних односа узроковали су 70-тих година повећање дажбина. У ово вре­ме многи Срби нису могли да по.д:мире беговска потражЈИвања. Црк­вено-школска оmuтина у Пећ~и жалила се 1874. турским властима и тражњщ да се дажбине смаrње.59

Режим Абдул-Хамида погоршао је социјални и економски по­ложај 1Сришћанског сељака, посебно чифчиј.а. Тада су они потпуно пали на милост .И немилост закуimiика десетка, чиновника, эаитија и читлуксахибија.60 Насељавање мухаџира на Косову још више. је погоршало економски положај чифчи;а.61 Осим одузима:ња хтРИНа

" В. Стојанчевић, Јужнословенски народи, 373-374. •• Исто, 171-172. ••Исто, 235. 06 Т. Станковић, иав. дело, 19. " М. С. Мнлојевић, Путопис дела праве (старе) Србије, II. 140. •• Б. Нушић, Косово, П. 91. ii:e Ј. К. Билаru, Српске школе 1Ш Косову, 26. оо М. Комадинић, нав, дело, 45, 85. " П. Орловић (Света Симић), Питање о Старој Србији, 6-7.

;•1

98 Друштвено-економске прилике косовских Срба

и ускраћиваrња ,права на коршпћење шУма, повећан је износ ат­рарНе реппе који је био и ~даље ствар погодбе. Подаци о величини аграрне ренте су противречни. У њима ое на почетку 80-тих го­дина rовори саЈМ:о о четврТИН!И и трећини" мада је јrвелико посто­јала 111 петина, ТоИ;Х 1rо.д:ина хак је 'Наплаћиван на најсуровији на" чи;и, Ако би летина подбацила, закупац или соrn:твеник бирао би најбоље плодоilе, процењивао као да је род најбољи и према томе тражио новац.

У косовсюњм селяма пре 1878. Године, кад Imje било муха­ЏИlра, Срби сељаци иако су били чифчије, живели су много боље и слобоДIШје него каоније. Јер, тада су били бројнији, аrалара је било мање. Т\'РЦИ староседеоЦ!И бИЛЈИ су много бољи од мухаџира. Од дана када је Србија протерала из новоослобоће.Н:их крајева rму· сл:имане, за Србе у целој Турској, а нарочито на Косову и у Ме­

тохији, дошли су тежи дани. На ужем подручју Косова било је пре доласка мухаџира преко 3.000 српских домаћинстава, а на кра­ју турске владавИ'Ие остао је саrмо незнащн број - побегли су од зулума, тражећи миран живот, а многи су убијеН!И, Мухаџири су уграбили српска имања и наједном постали бегови. Многи од бег­лера почелм:, су да Орбе пшканирају, па су се зато чифчије сеља­кале из једног места у дР\'I'О. ИaIGo су 'многи муосаџири постали чифлу~ооахибије,83 знатан део њих били су све до краја турске влас­ти у чифчцјском односу.

У овом периоду све ВIПl!е ое ремете уобичајени облици аг­рарних дажбина читлуксахибијокоr система који су ое манифесто­вали кроз чифчијску работу, беrлуrчку работу, наполицу, чеТврти­иу и ћесим.

Најпогоднији однос за Ч!Ифчије била је чифчијска работа. Чиф­чија је добијао на чифлуку кућу од rоспадара, један или вшпе пари запреге и оеме. По жетви господар је узимао семе И' одби­јајући десетак, осщлу количину , рада делио са чифчијом према погодби (од трећине до половине). Уговор Измећу бега и чифчија био је усмен и први пут се закључивао на гоД'ИНу дана. Доцније се обнављао и прелазио на чифЧЈИјиие наслеN1И1Ке ако би се они показали послушним и ако је то господар желео. , ,

Они који су радили као "четврџије" су обично ступали на рад у пролеће. Од бегова су добијали стан, храну за, себе и поро­дицу, коју су пасле враhали 1( натури, четвртину хектара за про­изво.д:њу поврћа. То парче земље звало се "парастур". За ову ус­лугу чеља~д "четврџије" била су дуЖ'Иа да раде :на имању, за пrra rнм је, по свом нахоћењу, бег давао посебне мале нЭд'Раде.

Rесим је писмени уrовор о rодишњем закупу имања. Ту је чифчија радио по свом нахоћењу, а бету је био дужан да, да из· весну количину плодова без обзира rна принос. Иако је овакав уго-

еа М. Веселмновић, Беz и бещије или о~ледало турскоz нqtrиља, Бео-град 1883, 33. '

вз АС, МИД, АрЈ<ИВа конзулата у ПрИШТШ1И, пакет IV, Лапље Село, 11. јуна 1912, Извештај учитеља Симе Грујића.

Аграрни односи 99

вор био ризичан за ЧЈИфчију, све више је оклапан јер закуп у на­тури ЈШје никад прелазио поЛОВИЈНУ приноса.

Кад беглучке рабате бег је део свог имања радио преко пла­ћених надничара и "четвртџија". Надничари су орали земљу у је­сен и засејавали и за то добијаля НЗ!Граду у наrгури ИЛ'И у новцу. За њима су доhазиле "четврџије" и обављали све послове до жет· ве, после које су добијале четвртину приноса. Овај начин рада био је у пракси нарочито код осиромашених бегова, који су :на­аrојали да на овај на'ШН повећају приходе.

НЗl!Iоличари су, обично, имали нешто своје земље и своју стоку, с којом су радили на беrовоком :l!'Мању и по одбитку се­мена и десетка добијали половшrу пршюса.64

Посебан вид аграрних односа ЧИ1!ШiЛИ су тзв. момачки одно­си, "Мамци", нису поседовали имања и под посебнrи:м условима обраћивали беговска. ОН1и су се са целим својим домом стављали у Сhужбу некој "бољО1ј" кући. Маосом. су то били ЦиiгаЈНи. Служили су већтiом ,код Арбанаса, на омрећено време, по ,погодби, и ста­новали код њих. Главна погодба б!Ила је прехрана. Атанасије Уро­шевић помиње ·их у не1юлико села, а у Горњој Морави и Иэмор­нику, како каже, било их је преко педесет."

Док су бегови и аге настојали да чифчије ставе у што непо­вољнији положај не саrмо IЮвећањем хака него и разн:им видо~mма услуга и експлоатације, чифчије су тежиле да се пrto ВИ!Ше осло­баћају најнеповољнијих аграрних односа. У овим супротност'1!1Ма кретали_ су се а11рарни односи измећу ага и чифчија, и обратно. Према Јачини Y'КYIIl'IШX супротности у појединим !Крајевима јавља­ле су се и супротности у аrрарi!ШМ односима. Разлика у м~рарно­.,праВ1НИМ одноОИIМа била је ш само у погледу дажбина, које су се од села до села разликовале, већ и у природи права чифчија одно:ло работника према rооподарској земљи. Положај чифч:иј~ био ЈС ~rно~ бољи к<?д крупних бегова него код оитнИх сопстве-ник.а !КОЈИМа Је то био Једини извор прихода. ,

А;рхивски подаци о аr~арНИЈМ односима на Косову ГOll!Ope Пре· ци~нще о обавез~а чифчи3а 'Него пrro је то изнесено у дооадаш­ЊОЈ иоториоrрафиЈи. Али, и у архивсюим п~ацима се истиче по­в~ји IЮложај чифчија ~рајем XIX века у порећењу с поло­жаЈем У после.л;шим деце!Ш'Јама турске владавине на Косову, у литератур.и се УОIИ11Тено држи да су а11рарно-правни односи у овој облас'11И ,били регулИ'СаЈНИ кроз четвртину и трећину, Њушић" је 00•

белеЈ1Wо ~ осим трећине и четврrШЈе чифчија даје десетак, бе­дељ, вер:ГИЈУ и све друге намете и да му је остајало само оноляко ммшо Је било потребно да се преоорани. О хаку израженом 'К;роз четвртину или трећину прихода говоре и Мил. Ј, Николајевић67 и

-146. м Народна привреда у присаједињеним областима, БеоrраД 1914, 145-

" А. Урошевић, Горња Морава и Изморник, 62. ов Б. Нушић, Косово, I, 51. : " М. Ј, Николајевић, Северна Стара Србија, 36 .

•

100 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Тодор П. С:ганковић", до једне четвр:гине и. Света СИЈМИћ69, а о по­вољ1Шјој сшуациј!! у погледу хака у северно14 делу Косова Марко Цемовић70, ro обЈюmьава примењивањем Уредбе о аграрном пи­тању у Босни и Херцеговини 1ИЗ 1•867. го,А1ИНе. У rrerшм крајевима 'Које је Орбија ослободила 1878. године чифчије су пмtћале деве­тину. Према М. Савићу71, већина сељака гњилМЮК!ИХ села у којима је посrојала "кућевна индустрија" била је у чифчијском односу с беговима из Скопља, који су им узимали од осмине до девет.ине жетве. За разлику од историографо= података, архивски извори ГQВОре с различитим дажбинама ЧIИфчија од села до села и од случаја до случаја и о томе да је аrрарни :юак, у највећем броју случаја, 80-rих година износио петину, с тим што су закуrщи били дужшr да плаћају порез на земљу.

У селима у околини Приш:гине - Ливадју, Преоцима, Гор­њој и д?Њ<?.i Гуштерици (која је за читав век била читлук Џи­нића, ЧИIЈ:ц Је после;IЈЊIИ господар био Фуад-паша, потомак Јашар­-паше) - према учитељу Б. Поповићу, све чифчије које су се на­селиле пре 1887. тодине радиле су на пе:гину. Сено и ку.куруз аге нису узимале, али су чифчије плаћале порез н~а земљу. Од 1887. године аге су почеле да плЭЈћају порез, а земља им се радила на четвртину.12 У селу Љубужди код Призрена, после 1878. roдИilre, чифчије су обраћивале агинску земљу под следећим условима: во­лове, кола, раонИЈК, рало, конопац, ка'11ран и сав други чифчијски трошак куповале су и давале ате, а од 1Пр'оизвода узимали су по­ловину. Од 1878. године ситуација се променила. Аге су од тада регюо шта давале, а :гражиле су и даље половину производа." У сеЛИ!Ма грачаничке опш11ИНе - Грачаници, Сушици, Новом Селу, Сл'ИВову, Драrовцу, Л:абљану - чифчије су до 1887. године радиле а11ИНСку земљу под условима да аги прИЈПаДне четврти део произ­

вода са земље и ливаЈДа. У овим случајевима чифчије су плаћале порез. Кад су чифчи;е плаћале !Порез, аге су им узимале пети сноп. Кукуруз нису узимале у овим селима, ни друго што би родило, осим пшенице .. Рет·ко се дешавало да су давале чифчијама волове, ~ сено 1Шкако. 14 А кад су почеле да плаћају :порез на земљу, ro Је било условљено њиховим економсюим интересима. Иначе, после раэмеравања и процене земље, одрећивао се порез т..ко што је из­носио 3 одсто њене вредности. Турчин је на своје чифлуке морао плаћати три дуката годишње, а Србин н~а ·истом чифлуку девет дуката. У •1еюим крајев~а .. Ст~ Срби;е порез на турску земљу опет су плаltали Срби КОЈИ су Је обраћиваЛЈИ, а не њени сопстве-

•• Т. Станковић, нав. дело, 102. •• Павле Орловић (С. Симић), Питање о Старој Србији, 6--7. 10 М. Цемовић, нав. рад, 6. 71 М. Савић, нав. дело, 104; М. Комадинић, нав. дело, 87. 7" ~С. МИД, ППО, 1912, ред 62, Извештај учитеља В. Поповића; Г. Еле­

зовић, Соколарство и соколови, Јужна Србија, књ. IV, 1923, 34. 73 АС, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет IV, Љубиџа 19 . ју-

на 1912, Извештај учитеља Јанка БорЬевића. . 1

•

" Ист~>, МИД, ППО, 1912, ред 962, Грачаница, 1. јуна 1912, Извештај учитеља Рщка Вучића,

Аграрни односи 101

ници и поред прописа да чифчије нису обавезне да плаћају зе­маљски порез .iep су давале трећ-у.75

Анархично стање на Косову, које је н..стало :после. српско­-:гурокоr pa:ra, а достигло ВЈ>ХУIНЩ у време грчко-турског рата 1897. године, увелико се одр;;lЖавало на аграрне односе. У ro доба мно­ги рентијери мус~И'мани .нису моrЛЈИ добити ни своје делове од чифчија које су обра:ћИ1Вале њиЈюву земљу, нарочиго од арба.наш· IШх зак'l{Паца.16 Тодору Станковићу, жаЛЈИо се 1897. године Халил­-паша Махмутбеговић из Пећи, читлуксахибија седа Прилужја, го­ворећи: "Још док имамо Србе ЧЈИ:фчије, можемо се рачу1Нати за господаре чифчија, а кад се ови раселе и на њихова места населе Арнауташи, онда и нисмо више господари •чифлуrка". Халил"!Iаша даље истиче да у пећко.i нахији ниједан rосподар чифлука није смео да оде на своје имање без .iаке оружане пратње.77 Док су аге губиле читлучке приходе које .ie требало МЈ. добијају од мусли­маrнских ЗЭЈК'l{Паца, многи су силом наметали читлучке обавезе tрп­ском становништву. Тако је .rтила~иски ПРВ~К Саи!Д-аrа нЭЈвалио 1900. године на српско становништво села Могиле да га зачиф­лучи.78

Насимю почифлучивање и нове аграрне обавезе изазвали су велико незадовољство Срба. Аграрне новине примећене су 1902. го­дине у селу Пасјану код Гњилана, у коме се 1899. помиње .као господар Мус-vа-бег Исанбеговић из Гњилаrна.79 Пасјане је крајем XIX века имало 100 орпокwt кућа. По причању, које је забележио Тодор Ста~нковић 1897. године, раније се село звало Пасијане · заrо што му је земља била добра за све усеве. Али, како се Срби 'овога села нису покоравали свакој заповести .својих гоааодара, нарочито за време јаничара, Турци га прозваше Пасјане. Почетком XIX !Ве­ка ово село је било читлук Рашид-бега Џинића мужа неке Срп­киње ·Беле, коју оу Турци заробИЛЈИ у првом срп~ком устанку.•• До 1902. године, према причању чифчија, Срби су давали четвртину и

. плаћали порез на земљу, а од те rоди;нс:;, на захтев бег лера, давали су трећину, док су порез плаћали беглери.81

У урошевачком (фериэовачком) крају до 1900-1902. године ~ваки чифчија је плаћао порез на земљу коју је обраћивао. ·Тада Је ага узимао Пе'11И део жита и сена. У време оваквих чифчијских давЭЈња аге су добро поступале са чифчијама, ·а од Окретања агин­ских потраживања, ст..ње се погоршало. Први ага који је окре­

нуо n<~рез ~ ~е био је, по свој прилrици, злогласни приштински М~Ј·а, ·Који Је ,иЈМао чифчије у Штимљу. Он је, према пода:ЦиМ:а КОЈе Је учитељ у Неродимљу Стојан Дајић прикуmю у ферИзовић-

299.

76 Велика Србиј;, 9. децембра 1891, бр. 50. · · ~~ П. Косmћ, росветни и кулrурци живот православних Срба, 105.

Т. Станковић, нав. дело, 104-105. 78 В. Стојанчевић, Прилике у западној половини Косовско~ вилајета,

" АС, МИД, ППО, 1912, ред 962, Пасјане, 11. маја. 1912, Извештај учи­теља БорЬа Ристића.

во Т. Станковић, нав. дело, 41-42. " АС, "!ИА, ППО, 1899, ред 514, Пршnтина, 22. јуна 1899, бр. 315.

,i:''

' 1

102 Друштвено-економс1<е прилике косовских Срба

IШМ сеЛИЈМа, дао повод- свим атама на Косову да слично учине. Чифчије нису то примиле с негодовањем, јер НЈИсу рачунале ,11;а им је четвртина уместо петине неки на~мет. Али, на овај "начин ате су узеле ове у своје руке, а чифчије изгубиле све'~ - како каже Стојан Дајић.82 Да Л1И је ово повећање мрарних обавеза чифчија у вези с реформном активношћу Порте из 1896. односно 1902. го­дине, тешко је rрећи, али је чињеmща да је Порта реформним програмом за румелијске вилајете, 1902, предвићала "регулисање односа у аграру", где је главна тачка била судсrю утврlт:вање пра­ва и оба!Веза чифчија према читлуксахибијама.83 Још пре обелода­њивања програма Порте, српска влада је 28. августа 1902. обавес­тила свог посланика у Цариграду да тражи од Порте, измећу оста­лог, реформу З!Гра~рних однооа и у Старој Србији.84

Од почетка ХХ века чmлучке оба!Везе задавале су више теш­коћа чифчиЈама. - Агалари су И1М све мање излазили у сусрет, а све више намеrели нове дажбине. У Иба1рском Колашину аге су раюrје давале чифчијама волове под изор и семе, и то ие на за­јаЈМ, а сада нису ИЈМ ниurга давале. У овом крају раније су неке аге давале своју земљу под ћесим или пресек, а каоније је и ово !ИЗОСТало. И овде се прво узима петина, а касније четвртина (чет­врти аноn и четврти пласт). Од ОСЈГалих производа 0ЈГе нису узи­мме юmrга. За сено је давано нешто у натури. Ово се однооило на ВVЧЈИ11рНОКе бегове, док су пазароки узимали од свега nгго роди.85

У, овој области однос читлуюсахибија према чифчиј111Ма није био свуда једнак. У старој колашинској кнежевИIНИ односи су били другачији него у крајевима изван ње. У правом Колашину, где су ЧЈИфчије често имале и овоју rюмл;у, чифчије су биле само­сгамrије.

Вучитрнски бегови били су сношљивији од дpyrnx. Будући богати и далеко од својих поседа, задовољавали су се и малим дохоЋКом, који су окупљали преко својих "ћаја", порезника ->МУСАИМана. Примали су за чифчюје и оие који су имали Своју земљу. Ако се неко одсели, земља је устуnана суседу или роћак.у, а ретко crpaiщy. ВучитрiНСКИ бегови и ате допринели су, поред слоге Колашинаца, да Колашин саЧУЈ!а оно мало самоуправе. Јер, сваки је бранио свог ЧЈИфчију, а сви заједно цео крај. Други бе­гови, Пазарци, били су неподношљивији. Иначе, у Колашину су се чифчије слобоАНИје односиле према овоз··им атама што карак-• , t'

терише Један разговор једног IКНеза и аге Пазарца", јер је кнез био у близИ!НИ јаког братства, које је увек било слободно и на­оружа;н:о.86

" Исто, МИД, АрХiИВа конзулата у Прmпти:ни, пакет IV, Феризовић, 1. јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Дајиl!а.

ss В. Стојанчевић, Друш~-вено-политичке прилике међу Арбанасима у Косовском вилајету, 190.

•• В. Ћоровић, Односи измеЬу Србије и Аустро-Уzарске у ХХ веку, 18---19.

"АС, МИД, Архива конзулата у Пришmии, пак. Il, Брњица, 14. јуна 1912.

•• М. Лутовац, нав. дело, 77, 107, 114.

Аграрни односи 103

У селу Каменици, у околини. Гњилана, мећу агаЈМа је било и та1шИ!Х са којима су се неке чифчије хвалиле јер им нису 1'ра­жиле више него nгго су били обавезни да дају." У Витини ате нису имале НИК!IКВИХ обавез~ према чифчијаЈМа, сем nгго их, по неком традиrџи:онащюм реду, нису 'Герале са читлу:ка док не сакупе ле­

тину. Да не би ново семе бацио у земљу!, ага је би:о дужан да правовремено извести чифчију о отказу.88 У бостан:окој парохији све аге су биле _доста то~ерантне према чифчијама, осим Бејтуле Алића,•• а у ПасЈану ма Је, осим н;ива, давао неким чифчијама и лнваде. У овом селу бегови нису ~ рачуна о воловима и се­tмену, него чифчије.'°

У Ка;меmщи су каоније ате нудиле чифчија:ма да им купе во­лове и даЈу семе, али су ови то одбили говорећи "да су и до тада тако радили па ;неће да мењају" .91 У врбащкој omrrrини, такоће у ГЊИЛа!НСк,?М юраЈу, понашања ага према чифчијама била су, "врло исправна . . Ни . овде аге нИЈСу имале нњка'ЮВе обавезе према њима. ~ато су чифчиЈе морале имати своје волове, семе и друго што им Је као земљорадЮЩИIМа било неопходно. Овде су чифчије седеле на аmном обору, а ;куће и друте зграде су њихова овојиоо."

У Љубужди код Призрена и уопште у овом крају ага је уrоварао са чифчијом онако како му је било најбоље. Чифчија је ~а то прис;ајао иако 'није био .задовОљан. Уговор измећу њих био Је шrомен Јер се преко усменог уговора прекорачивало па· је !МО­

рао "сиро'Ги чифчија" да се "вуче" с агом "Како :може, да га овај са чифлу:ка не протера, па као за.ду.жен да му ага од производа не држи све за дут, пошто му је ага ран.ије по најскупљој цени дао од ЖИ!Га. кад је читлу:к примљен". Овакав однос ага !И чифчија ~роисrицао ЈС отуда nгго су iМ'НОга српска ,11;омаћшrства :имала сво­ЈУ земљу те аге нису располагале великим поседима па су оваквим односом ИЗВЛ(Э-ЧИАе из читлучкоr односа коЛ:ико им је било потреб­но за жшэот.

. У призренсIЮМ крају аге су биле осорне према оним чифчи­~а:ма које иису ИЈМале своју земљу и куће. Неке су да!Вале чифчи­~ама волове ~ семе. Све су склалале уговоре са чифчијама по ко­ЈИМа су добиЈале ~;~оловину производа. Ретко се деша!ВаАо да неки ага КОЈИ ниnrra НIИЈе давао чифчији добије трећину производа • него половину, иако му то по праву није припадало." '

. У ~wиштинск01:1 il~pajy, В!Пр. у Добротину, господари нису да­вали СВОЈИМ чифчИ'Јама ни волове ни жито. Изузеци оу били ве­ома рСЋКИ. И овде је било ага које су добро постуnале према чиф-

" АС, МИД, ППО, 1912, ред 962, Каменица, 7. јуна 1912, Извештај учи-теља Стојана Чемерикића. · ·

88 Исто, Витшт, 7. јуна 1912, Извештај учитеља Димитрија Живића. " Исто, Гњилане, 26. јуна 1912, Извештај учитеља М. Никшића. . 90 Исто, Пасјане, 11. маја 1912, Извештај учитеља Бор/;а Ристића. " Исто, Камешща, 7. јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Чемершсића­" Исто, Врбавац, 19. јуна 1912, Извештај учиrеља Петра ТртсовиМ..

. 93 Исто, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет IV, Љубижда, 10. јуна 1912, Извештај учитеља !<Шка Бор/;евића.

t!'

104 Друштвено-економске прилике косовских Срба

чијама." У Доњој и Горњој Гуштерици (која је 1898. имала 80 домо:ва) и Ливадју, ако су аге· давале чифчија~ма семе, дупло су на~плаћивале. Тако су постуmале било с ко)им. издатком. Нису има­ле Н!ИКаа<вих обавеза према чифчијама, нити су склапале уговоре с њима. Кад год се агама прох:гело, могле су чифчије да отерају или да им узму бољу њиву и уступе онима од којих су добијали мито. И у овим селима ако ага даје чифчијама семе или дру~го, дупло НЈЗПЛаћује, Сено и кукуруз нису узимале.95

У суседним селима - Лапљем Селу, Преоцу и Чаглавици -агалари су, као сви Турци, мрзеЛ!И Арбанасе, а Србе чували -прве из бојазни да ИХ могу vбИ'ГИ и притиснути ·чифлук, а друге зато што су безусловно били атра;рно робље. И овде су почетком ХХ ве:юа чифчије плаћале извесни порез (емлач) на араиице и ли­ваде, а бегови q 'И'М узимали петину - пети сноп, оку или кола. Касније су порез плаћали беглери, а чифчије им давале четвртину жита, сена, ку:куруза, У Лапљем Селу чифчијама Србима аге су узимале оно што је било најбоље. Ови се нису смели противити нити било шта сакрити. Ни када је био гладан, чифчија није смео да оврше - WI '?нап жита с њиве. Аге нису узимале поврће. Си­ромашним чифчиЈама давале су семе и волове, чак и куће, и то из рачуна." У Лапљем Селу и Чаглавици 1899. године живели су само Срби, а у Бресју је било 5-6 кућа Арбанаса."

~ феривовићком крају ага .би у слу:чају оокуА!Ице, куповао чИФЧИЈи волове на позар.iицу, КОЈУ је овај био дужан да исплати на првом .гумну што доће. Овде су раније аге давале семе и оно се враћало. Касније им се чифчије НЈИсу ни обраћале за семе, нити за било какву услугу само да би били мирни од њих."

Поседници 'Ч'ИТЛука, паше и бегови, својом експлоататорском политиком доl!ели су до нестајаЈЊа породичНих задруга на Косову. Нушић ВИ.лЈИ узрок ове појаве у томе што сељаци нису имали зем­љу, већ су били ч~фч.ије мада су земљопоседници спречавали де­обу задруга ЧИФЧИЈа, Јер су због тога смаЈЊивани приходи с истог имања.99

· Како су ое, ипак, имања делила, а бегови све 11ише концен-трис~ у градов~а, иа читлуцима су имали своје застушщке ~настојнике). Ран.ије, док је на Косову Арбанаса било мало, било је и .Срба настојника. Атанасије Урошевић =мшье Урошевиће У Приле~ци код Гњилана. Доцније, кад је настало оамовлашће, требало је да ЗЭЈСтуnник буде у ИЈСТо Време И заштитник имања.

" Исто, МИД. ППО, 1912, ред 962, Извештај учитеља Василија Орла. виhа.

05 Исто, Извештај учитеља В. Поповића; Цариград.оки Гласник 19 но-вембра 1898, бр. 48. · . ' '

06 Исто, МИД, Архива конзулата у Пршптини,. ·па~кет IV Лапље Село 11. јуна 1912, Извештај учитеља Симе Грујића, ' '

" Исто, МИД, ППО, 1899, ред 514, Пришrнна, 22. јуна 1899, бр. (315). •• Исто, МИД, Арх.ива конзулата у Пршnтmш, пакет IV, Феризовић, 10.

јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Дајића. · 69 Б. Нушић, Косово, I, 121, 122; Опширно. - М. С. Филш:ювић, нав. дело, 453. .

Аграрнн односи 105

Пошто то Србин није могао бити, ове дужности су се махом при­хватали Арбанаси.100

Пошто је свако косовско село било својина једног или више бегова, у сваком је подизана кула у •којој је седео заступник и одседао бег или ага· кад би излазио на чифлук. У понеком селу је бег имао на читлуку конак у коме је лети становао.101 У Лип­љану Ахмеб-беr и Џемаил-бег имали су куле са дворииrгем, а у Лапљем Селу је постојао конак ЈаШар-пашиних потомака. Ове ку­ле и конаци били су најлепша здања у селу и доказ да су бегови живеЛ!И на читлуку у непосреАном АОАИРУ са чифчија•ма.102 А куће чифчија морале су се тако градюи да се могу лако срушити, гра­ћа пренети и од ње на другом мecrry чифловања лако саградити кућа. Чифлучке куће биле су плетаре.103

Милојко Веселиновић забележио је 1893. годИне да су у селу Грачанитци све ку:ће дрвене и поюривене сламом, и свака је гатово положена на четири греде (подвале)".104 у, Лапљем Селу аге су неким сиромашним чифчијама давали куће. Овде су бегови радо давали куће и имућнијим чифчије.ким домаћинствима само да би осигурале за себе плац на коме тај домаћин живи, па је сва1ш та­кав домаћин одбијао такве понуде јер је знао да та кад нема ни­шта своје на том оборишту, ага може у свако доба отерати. Кад је чифчија Имао своју кућу (опаваћу собу), амбар, кош, појf!ту, плевну и друго, аги је то сме11ало јер је то било препрека за уговоре и покретаЈЊе чифчија.105 У Ибарском Колашину све зграде су биле чнфчијске, а у последње време неке аге су почеле пра­·вити ку:ће за чифчије.108 У западИИЈМ крајевима Горње Мораве, код Гњилана, где се чифчијст.во није эиа11није развило, . и тде је био редак случај да чифчија није ИЈМао и мало своје земље, реће су биле боље куће (ретко двоспратне) зато што су чифчије биле из­ложене већем притиску својих суседа па нису омеле подизати так­ве зграде да тиме ие одају да су богати. Кад се то није моrло прикр~, ради боље заштите и овде су подизал,и велш<е двоспрат­не куће од камена. Укратко, у овом крају чифчијство није ути­цаЛQ на градњу посебног типа кућа. Чифчије су имале у својину и приземљуше од прућа (кошеве) и једноспратне или ,11;воспратне куће од ћерпича.''' У случају поюретања чифЧИја с· ИЈМања ата је био ду~ан ~а откупи кућу и друге зграде што је чифчија подигао ако оваЈ ИИЈе хтео да их преноаи на други чифлук. Оваквим чиф-

100 А. Урошевић, Горња Морава и Изморник, 45. 101 Б. Нушић, Косово, I, 100-401. 1•• М. Комадинић, нав. дело, 81. 1os Б. Нушић, Косово, I, 103--104. 10• М. В. Веселиновић, Поглед кроз Косово, 25. 1Dб АС, МИД, Архива конзулата у Пршnтнни, пакет IV, Лапље Село,

11. јуна 1912, Извештај учитеља Симе fpyjuha. 100 Исто, МИД, Архива конзулата у Пришrmm, пакет П, Дубоки П"'

ток, 24. маја 1912, Извештај учитеља Мијата Божовића, 101 А. Урошевић, Горња Морава, Изморник, 53.

106 Друштпсно-е1{оно11,1ске прилике косовских Срба

чијама ага је био дужан да надокна;ддI прављење нових .или опра;в­ку старих кућа.108

У време Нушићева конзулован.а у Приштини од породш\е Џинића на Косову остао је "само једа:н џаја, који чува конаке а уједно и збира десетак са многих чифлука, којих су юоподари АбдурахмЮI".Пашmш синови, а Јашар-т:ашини унуци". Често се лети у Приштини бавио један од Јашар·пашића, Фуад-беј ЏИ!Нић, који је, према Нушићу, био "врло љубазан и предусретљив" .109

У вези с боравком Џинића у Царитраду интересантне подат­ке је оставио Иван Иванић, конзулски службеник у Приштини. Он истиче да су Јашар".Пашини потомци стално живели у Цари­граду, а само је,щюм од ших је било дозвољено да обиће велико имање на Косову. Јер, од Призреноке лиге сумњало ое у Царигра­ду у оданост Јашар-папmних поданика, па су их стога нерадо пуш­тали мећу Арбанасе. Зија-бега Џинића, члана Призренс1tе лиге, ко­га је Преки војни суд у Пришгини осудио на заточење, а затим је био помилован, арбанашке поглавице, са Миц Соколом на челу, прогласиле су у време Лиге за владара подручја од Пљеваља до СолУ!На, с тим да султану плаћа само да:нак.110

Било је и Срба ч:иrглуксахибија и власника земље. Сви Бабу­шани (чији су преци оснивачи села, дошли измећу 1690. и 1737. године из КолашИ!На), били су господари земље. Имали су и овоје чифчије. До српоко-туроког рата имали су ферман који их је осло­баћао пореза и кулука.111 И поред одузимања фермана, Бабушани су и 1899. били слободни сељаци. Овом селу, заједно с Бабљаком Дим Буријан је наметнуо глобу од 100 лира. Овде је Трајко Стан: ковић био чиg>чија аге чак из Будакова. У оба села било 'је 30-35 домова. Не добивши уцену, Дим Буријан је запалио у Бабушу че­тири стога сена.112 Насупрот Бабуrшу, село Бабљак је 1899. године било насељено само Србима чифчијама. Још у XVIII веку оно је било читл 'fK некОIГ Имер-аге.ш

У селима око Грачанице, где је било врло мало Срба соп­с:г~:еника чифлука, поступало се према чифчијама Србима човеч­није, али су он~: желеле да се односе према господарима као мус­лиманске чифчије према муслиманским агама. Уопште, чифчије су хтеле да располажу свиме како сами хоће.114 Вероватно је овакво држање грачаничких чифчија - чији је родQНачел:нњк после ра­сељавања Косова била породица Бучић, изумрла крајем XIX века

било условљено њиховим бројем и компактношћу (1893. било

1ов М. Комадmшћ, нав. дело, 85. ••• Б. Нушић, Косово, П. 19; АС, МИД, Архива конзулата у Пршnпrnи

rnжет П. ЛШIЉан, 12. август 1912, Извештај учитеља Јанићија ВорЬевића; т: СтО111Ковић, нав. дело, 83, 90; Б. Нушић, Косово, П, 90.

110 Ив. Иrван:ић, На Косову, 90. 111 Б. Нушић, Косово, I, 73; А. Урошевић, Косово, 143. 112 АС, МИД, ПО, Ф. 1, дос. ПЈ, Пршnтина, 7. јула 1899, пов. 215 (2160);

Вечерње новости, 25. фебруара 1899, бр. 56. ш А. Урошевић, Косово, 143. ш АС, МИД, ППО, 1012, ред %2, Грачаница, 1 јуна 1912, Извештај учи­

теља Paji<a Вучића; исто, ППО, 1899, ред 514, ПришТина, 22. јуна 1899, бр. 325.

Аграрни односи 107

је 60 српских кућа са преко 400 душа). ИаЈW су радили агаларску земљу, Срби у овом селу стајали су добро и имали свога кмета Петра А. Поповића, Овде су живеле и слуге оних агалара чија се земља налазила у селима око Грачаиице.115 У Новом Селу, на реци Грачаmm, само су Караџићи имали мало своје земље. Сви сељани су кроз цео XIX век и до првог светског рата били у чифчијском односу према пороДИ!Ци Џинић 'И дру.гим:. По доласку мухаџира аталари су овде населили и једну арбанашку кућу из Mpa.>iopa, ради надзирања имања, али се она после ослобоћења Косова мо­рала вратити у своје село.116

У Ибарском Колашину Срби господари чифлука боље су пос­тупали са овој:им чифчијама него муслимани. Ре11ко који је тра­)КИО ОСИМ ОНОГ ШТО му приm~да, 117

Мада је читлучки тип аграрних односа на равничарском Ко­сову преовладао и кретао се од четвртине и трећине, као обавезни хак - облик натуралне реите118, Милан Комадинић сматра, пола­зећи од опште карактеристиКе правног положаја чифчија, да се rможе рећи да чифчије у, пољима жмве боље од оних у брдима.119

У вези са овим Атанасије Урошевић ,л;ржи ,л;а је у планинском ободу косовске котлине власт скоро или потпуно била немоћна, па је српско становништво остајало без икакве заштите.120

АрХ!ИВСки извори 'fКазују да су чифчије у равницама (Лип­љан и села око Грачанице) радиле под истим условима као и оне у планинским пределима. Разлика измећу њих била је у томе Ш'1'О су у пла:ншtским пределима приноси били мањи, па и агина четвр­тина мања него у равтщи.121 У Ибароком Колашину били су исти услови за чифчије у равницама и у планинсюим крајевима - ови су дужни давати четврту оку жита и '!етврти пласт сена.122

Иако су Срби били махом чифчије, било их је и са својом земљом.'23 ГодиНе 1899. готово .свих 106 српских домаћинстава у Неродимљу имала су своју земљу.'24 Поседовање земље омогућа­вало је незнатну 1'.Аасиу диференцијацију српског сељаштва, која је почела да захвата и закуmmке земљшита. Поред старих фер­манлија Доганџића (ЗО кућа у Доњој Гуштерици), Бабушана (13 кућа у Бабушу), Дрмончића у Ливадју :и неких других,"' Срби су

ш М. В. Веселиновић, Помед, 19, 33. ш А. Урошевић, Косово, 256. 111 АС, МИД, Архива конзулата у ПршnтШiи, пакет П, Дубоки Поток,

24. маја 1912, Извештај уЧитеља Мијата Божовића. нв В. Стојавчевић, Прилике, 294-295. ш М. Комадиilић, нав. дело, 87. '''° А. Урошевић, Косово, 91. 121 АС, МИД, Архива конзулата, у Пршnтини, пакет П, ЛШIЉан, 12. ав­

густа 1912, Извештај учитеља Јанићија ВорЬевића; исто, ППО, 1912, ред 962, Грачаница, 1. јуна 1912, Извештај учитеља Рајка Вучића.

12: Исто, Архива конзулата у ПришЂПЈtЦ, пакет 11, Дубоки Поток, 24. маја 1912, Извештај учитеља Мијата Божовића.

12з Ив. Иванић, нав. дело, 125; Цариградски гласник, 8. новембра 1894, бр. 142.

," АС, МИД, ППО, 1899, ред 514, Пршnтина, 22. јуна 1899, бр. 325. ш Б. Нушић, Косово, I, 131.

108 Друштвено-економске прилике :косовских Срба

стицали земљу махом куповИ!ном. Покушаја куповине земље било је још 1831. године. Срби у околини Призрена хтели су да тада купе за 116 гроша једну њиву од петорице спахија као поседника заједничког тимара, али оу 0:.1.бијени.'26 Француз V.tctor Вегагd за­бележио је крајем ~IX века да је хришћа!НИН и на северу и на јуту Албаније почео да стиче куповинам велика земљшnта, што је из дана у дан велике феудалне поседе мењало, а тиме и тиранију муслимаЈНских бегова.

У средњој Албанији, у Елбасану, није било тако. Ту је власт муслиманских феудалних господара бнла апсолутна, а. земља не­такнута.'" Чифлуци су продаваЈНи ради све раскошtIИЈег живота. Због тога су чифчије бољег имовног стања могле да понеl\f\д доћу до земље."' Тако се процес распадања чифлука појачао, нарочито у другој половини XIX века, када су фина:нсијоки терети чифчија били већи, а и потребе бегова, пошто су живеле варошким начи­ном. Многи стари чифлуци потпуно су се распали и земља прешла у руке чифчија.1" Атанасије Урошевић је забележио низ примера куповине земље од стране чифчија у селима Горње Мораве и Из­морника. Крстићи у Жнтњу су купили од Новобрћана, Ковачићи и Косак у Владову од неког бега из ПрИШТИIНе. Арбанаси су од­мах по досељавању куповали земљу од бегова (у Грмову). Неки су постајали чифчије, па се касније откупљивали као неки Ливов­чани, а многи су најпре били чифчије и после од њега откупљи­вали или отимали имања. Оваквих примера било је и у друтим селима овог краја.130 У новобрдокој Кривој Реци и Срби чифчије су се откупљивали, или куповали земљу. У Ибарском Колашину земља се стицала на два начИЈНа: запоседањем слободног земљшn­та и крчењем шума. Неки Колашинци које је населила турска власт имали су своју земљу. Било је и оних који су добијали зем­љу за извесне заслуге (Божовићи у Придвqшци), а неки су је куповали од бега - Кра:rовићи у Кобиљој Глави и Компировићи у Зубином Потоку.1"

Беюви су остављали яеће или мање земљиште, ооично најбо­ље, које су чифчије радиле иокључиво за њих. Овим се све више исnољавала тежња за непосредним радом и за неиосредном еко­

номском управом на одрећеном земљишту.132 Тако су чифлуксахи­бије економски "убијале" своје чифчије, јер нису стизале да оврху свој део - најпре су морале да ореде спахијино, оно што је спа­хији прIПiадало, или кад ,колџија не би дошао да преброји сно­пове, па оу понегде остајали на њиви, по невремену и по три ме­сеца. У таквим случајевима чифчиј~ су свој део жита врле чак

121:1 Ј. К. Билас, пав. дело, 25. 121 Дело, 1894, бр, 1, 387. 128 А. Урошевић, Аzрарна реформа, 825. 129 М. Комадинић, иав. дел.о, 81; Б. Нед'ељковић, нав. дело, 244. 130 А. Урошевић, Гор1-ьа Морава и Изморник, 60. 131 АС, МИД, Архива конзулата у Пршuтшш, пакет 11, Дубоки Поток,

24. маја 1912, Извештај учитеља Мијата Божовића. 102 М. Комадинић, нав. дело, 80.

Аrрарни односи 109

идуће године. Преко зиме жито је стављано у "камаре", за које Нушић iКаже да су доста вешто граћене. Ипак, жито је често по­стајало влажно и губило је у квалитету, па му се цена смашивала са 50 на 15-17 пара.1зз

За Србе чифчије у Лапљем Селу најтеже је било· то пгrо су, осим рада на својој баштИЈНи, морали да раде аги кад ~од их по­зове, без иједне паре. То је био тзв. парастур (кулучење).134 У Горњој и Доњој Гушт~ици (где је 1899. било 100 кућа, од којих 25 са својом земљом, а •остало чифчије) и у Ливаћу (40 кућа, све чифчије), закупци су до 1897. године радили својим а;гама (ку­лук) бесплатно на њиховом имању. 135 А у Добротину најтеже је било ппо су на захтев агалара српски сељаци морали да им неку њиву бесплатно обраћују и све ЖIИТО предају.138 Парасту•р је био •нарочито раширен у ЉmљаЈНу, где готово ниједан чифчњја није имао овоје земље. Овде су аге често одузимале чифчијама један део земље који су морале да посеју, поЋGЬу и оврху жито и да га донесу влаС1Јшку земље. Све то су радиле бесплатно. Било је и не­колико поштених ага које су чифчијама плаћале за то.

Чифчије у ЛИпља:ну највише оу кулучиле на имању Ахмед-бега и Џемаил-аге Агушевића, који су овде имали земљу и обраћивали је сами, односно преко ,,момака" (слугу), а у ствари преко чиф­чија. Први поседиИЈК је обраћивао 50 плугова (!Плуг је простор !Који може узорати са ч>и ралице за дан), а други 40 плугова. У Лmrљану је Мехмед-ага Вучитрнац одузео од својих чифчија не-10олико њива које је са чифчијама обраћивао за себе.1" Кулучење је било раширено и у Грачаници и суседi!Шм селима. Овде су аге са зачифчивањем давали сељацима део земље од 2 до 4 дана орања да је обраћују. Зато су ови господари са својим чифчија:ма посту­пали као са робовима: "Хајде овамо, хај'де онамо, чифчија мора. Пошаљи ми данас толИ1Ко и толико рад,ню<а, понеси ми сено, сла­му, или д:рва колима до куће, итд." Све ово се без поговора мо­рало извршити, јер ако би се чифчија противио, било би још го­ре.138 У Грачаници је поче11ком овога века имао чифлуr< приштин­ски муфтија. Хтео је да откупи и чифчнје од Фуад-беја Џинића.1зо

У гњиланском крају I<улучење је било веома раширено. У Каменици аге су све више одвајале обично најбољи део земље и тражиле од својих чифчија да им је обраћују. Онде је била још једна тешкоћа јер издвојени део земље чифчија је морао прво да

1as Б. Hynmћ, Косово, I, 53. "' АС, МИД, Архива конзулата у ПрЮ11тини, пакет IV, Лалље Село,

11. јуна 1912, Извештај учитеља Симе Грујића. '" Исто, МИД, ППО, 1912, ред 962, Извештај учитеља В. Пo11011Uha;

исто, ППО, 1899, ред 514, ПрIШГГина, 22. јуна 1899, бр. 325. 1зе Исто, Извешrај учитеља Васиља Орловића. 137 Законитост - Скопље, 16. децембра 1910, бр. 52; АС, МИД, Архива

конзулата у Приштmш, пакет П, Липљан, 1'2. августа 1912, Извеиtтај учите­ља Јtшићија БурЬевића.

1зs АС, МИД, ппо; 1912, ред 962, Грачаница, 1. јуна 1912, Извештај учитеља Рајка Вучића.

"' Исто, ППО, 1901, ред 283, Приштииа, 26. јуна 1901, бр. 555 (2227).

110 Друштвено-економске прилике косовских Срба

беспла:гно окопа, загрне и nожање, а дак ово обави за Э:V• про­лазило је време за обраду њеl'О'Ве земље. У овом селу аЈКО Је агшrа кућа била близу чифчијиие, овај је био дужан да му сваке не­деље ил.и празника ради у пољу - ако је време за пољски рад, а ако ниЈ"е - и му ради у кући. Кад су аги била потребна дрва ,..... . . ,._~" посеку 1•0 или ка~ква rраћа, тражио Је од СВОЈИХ чи'±'~iЈа Nl. му то ·. у врбовачкој општини аге су за "парастур" одваЈале две-<rри нај­боље нмве. И овде су чифчије морале Nl најпре среде агин део и "парастур", па онда овоје делове.'41 У Пасјану обраl>ивале. су ата­ма за "парастур" 10--12 дУif-У'Ма земље. Морале су Nl тера]~ куку­руз у Феризовић на продају, да вуку дрва за огрев и тра:Dу, да раде у кућама и да их чисте, да мељу брашно - све без икакве наоонаде.142

И у феризов:ичком крају чифчије су биле дужне ;:.а а~ не­дељом и празником раде "парастур". Готово оваки ага Је најбољу

фчи. . 143 ' '

њиву давао чи ЈИ· да кулучи на ЊОЈ. . . у Ибарском Колашнну чифчије •су !IШJ.rope пролазиле таrмо где

су били близу муслимани1Ма, феу~далцш.~а, Јер су морале чак и не;­дељом да раде за њих. Ако је водеНИiЦа била поДИЈГнуlГа на 1~ОЈ земљи, свааtа куiћа је давала бету годшшье по оку масла. ~о су .се •аге бавиле земљора,АЈН;Ом и а~ко су биле 'У блиэин~ ~чија, ови су морали Nl 1И1М помажу у пољоким радовима. То ,Је Најтеже падало оним чифчиј31Ма којима су are били Арбанаси Јер су = тражилм од својих: чифчија Nl им обраде сву земљу КОЈУ су др­жали, да мел.у жито; довлаче дрва ;и да чие:е све што им се на-

~~ . ' . . При крају турске владавине 'ЧИфчяЈСКИ систем Је ове в~е

замењиван закушmчким. У Горњој Морави и Изморнику б~о Је релатиmrо великих посеДШ11Ка ·који 11Шсу вmпе У~ СВОЈУ зем• љу као чифлук, већ оу је обраћивалм помоћу наЈ~ - · "ар­тата". Овај облик пр11ЈВреl;;ивања ,био је за are повољнмЈ;и И =УР­НИЈји од чифчијског. Таквих великих посеДНIИ!К.а било Је · и Срба. Увек су то биле велике задруге, (Срби Бузићи у Могили, Арбана­си Муфrn:јини у Слатини и још у некЯIМ сеЛИ1Ма, Тахир~ни у Гор­њој Бурдиrи, Садикови:ћи у Берескару и д'Рј/!ТИ).148 ОваЈ начин ра­да примењивао се већином у плоДЮIЈМ долинама и у близини ~а­роши, где је правна сигурност била већа. Многе читлуксахибиЈе, пошто је, Щ}ог емигрирања, било све мање радне снаге, куповале су крупније пољопривредне справе.147

140 Исто, МИД, ППО, 1912, ред 962, !Камеюща, 7. јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Чемери~сuћа. . ћ

ш Исто, Врбавац, 19. јуна 1912, Извештај учитеља Петра Трп~сови а. 1" Исто, Пасјане, 21. маја 1912, Извештај учитеља БорЬ!' PllC'l'tlha; 14з Исто Архива конзулата у Припmпm, пакет IV, 1. , Јуна 1912, Из-

вештај учит..,;,а Стојана Дајића. · ' . 14• м. Лутовац, нлв. дело, 78. · · 4 • ш АС, Архива конзулата у Пршn-щ пакет П. Дубmщ i;ioroк. 2 • маЈа

1912 Извештај учитеља Мијата Божовића; исто, Бруњица, 14. Јvна 1912. ' 140 А. Урошевић, Горња Морава и Из~орни~с, 62.

147 М. Комадинић, нав. дело, 81. '

Аграрни односи 111

Читлучки режим се у почетку протегао и на многе Арбанасе сељаке, али су они каоиије отказивали послушност. ПрИ!Времено су чифчија~ма постаја~ЛИ и Арбанаси мухаџири"", док држава инје почела да им додељује земљу.149 Ипак, све до краја. турске влада­'ВШiе било је доста чифчија и Срба и Арбанаса, нарочито му.ха· џира."" Мећу оним Арбанасима на Косову и Метохији који нису бимr мухзџири на;Јвшпе је било чифчија католика, који су, пре­тежно, долазили из Мирдита. Каnщи су Арбанаси биЛ!И као чиФ­чије најбоље показује :изјава Халил-паше Ма'Хмутбеrовиliа - Цр· нојевића, веМИ<ог српског пријатеља и господара села Прилужја, чији је укушщ приход од чифлука у 1889. години износио 40.000 српекях ДИЈНара - приштинскОIМ конзулу Тодору Станковићу. Мах­мутбеrоВИЈћ . каже да .кад се место Срба населе Арбанаси, само две­-три rодшrе су мирнд и дају четвртШiу, аА1И <mм подш'НУ кулу, по­стају већи господари од оног ;правог.ш Арбанас као чифчиЈа рет­IКО је уредно плаl:iао аги доходак.'82

Због оваквог понашања Арбанаса чифчије аге су морале да бу1ду према њима сюис:ходљиве, Зато је била велика разлика изме. ћу чифчија Срба и муслимана. У Лапљем Селу Србима чифчија.ма аге су узимале ~но nrгo је било најбоље, док су им чифчије мусли­маиц давали шта су хтеАIИ, а "ага се Шiћућури и не сме једну да изрази", како то описује савремеНИЈК ОВИ'Х збивања.153 И у селима у грачаиичком крају чифЧије мусЛ!ИIМани \НИСУ. радиле нод истим условима као ч;ифчИје хришl:iаиц, Први су радили на "треће'.', иа ,,пола", на "че-:DВрто", или 1Ка'Ко су хтели. Зато би преполовили и однели ку!Ш, а оно ш.то би остмо делили би с аrама.'54 , , "

У селу nреоцу од 1907. хомИне била су два Арбанаса чифЧије, Мустафа и Ибрюmм, који .су дОШЛ!И из Дренице. Први је имао пет, а дру~rи шест чланова пороД1Ще. Обраl>ивали су по 20, односно по 15 дана орања. Земља је пршrада:ла аги Аџи-Шерифу из Приштине. Р!Wfля су под ИЈСТИМ условиМа као и Орби чифчије, али су аги да­вали шта су хтели и кад су хтели. И поред РВОГа ara . је поступао с њима као с бра.ћам. Морао је Nl ·ИМ даје .све ·што су тражили.''" У липљанском крају агалари су према Србима чифЧ1Ија~ма поступа­ли као према робовима, а према арбанашким чифчпјама мноrо бо-

148 А" Урошевић, Новобрдска Крива Река, 60-Чil. 149 АС, МИД, ППО, ПрllIПТШlа, 19. маја 1888, пов. бр. 481. 160 Ј. Дедијер, Нова· Срби;а, 236'; В, ·СтОјанчевић, Друштеено~политич~

Ке;." 177, , ' , ш Т. Станковић, нав. дело, 105. · "' Ј. Дедијер, Нова· Србија, 236;· АС; МИД, ППО, 1898, ред 646, Пршn•

тина, 8. децембра 1898, бр~ 496 (3980); '><СТО, ЦарИrрад, 31. јануара 1889,' бр. 20 (пов. 80). · •

"' АС, МИД, Архива конзулата у Пpшnтmrn, пакет IV, Лапље Село, 11. јуна 1912, Извештај учитеља Симе ГрујиМ. · ·

"' Исто, МИД, ППО, 19121 ред 962, Грачmmца, 1. јуна 1912, Извештај учитеља Рајка BYЧUha.

"' Исто, МИД, Архива коизулата у Приштини, пакет IV, Лапље Село, 11. јуна 1912, Извештај учитеља Симе Грујића.

112 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ље."' Највећа разлика у положају Срба и муслимана чифчија би­ла је овде и у Лапљем Селу.157

У Гњиланоком крају услови који r;;y важили за чифчије 1'риш­ћане важили су и за чифчије муслимане. Муслиманима је било утолш<.о лакше шго су били аслобоћени кулука.158 Иста разлика би­ла је измећу Срба и муслимана чифЧЈИја у Ибарском Колашину, где Арбанаси нису обраћивали "парастур" и друтачије кулучили као Срби.159

У вучитриском селу Маврићу махом са српским становниш­твом, већином чифчијама, велико имање имао је Дурли-бег из Ву­читрна, који Арбанасе није ни примао за чифчије јер ниr;;у хтели да обраћују земљу како треба.180 У призренском крају чифчије му­слимани нису радили као хришћани јер аге ;нису могле да посту­пају с њима I<ao са хришћанима. Овде су муслимани стално насто­јали да агину земљу шrо више запусте да би је ага јевтиније про­дао.161

Ни јаюа арбанашка братотва у Метохији нису имала исте аграрне обавезе као Срби. Кад је Арбанас био чифчија, давао је аги деветину, ,као што су све чифчије давале на почетку чифличе­ња, а њшювим суседима Србима хак је порастао на четвртину или трећину прихода, па и више.182

Укратко, највећи број Арбанаса на Косову живео је на селу махом као слободни сељаци, док је код Срба било обрнуто - ве­ћином су били чифчије. С друге стране, док су Срби долазили до земље најчешће куповином, Арбанаси су то постизали О11МИЦОМ од феудалаца и српских сељака. Случајева отмице земље било је мно­:го И у послеДЊ1Им деценијама туроке владавине.183 Као слободни сељаци, Арбанаси су, насељавајуnи се на Косову, радије одлазили у планине где су, будући да су ое пре досељавања бавили сточар­ством, могли да наставе ову делатност. Уз то, Турци !ИХ нису узне­миравали у планини. Зато Арбанаси, обично, ниr;;у почифлучени. С дру,ге стране, власници чифлука, познајући ,нарав Арбанаса, ни­су их радо примали за чифчије. То је био разлог што је све до досељавања мухаџира 1878. године косовска равница била насеље-

нi& Исто, пакет 11, ЛШIЉан, 12. августа 1912, Извештај учитеља Јанићија Вор/;евића.

1.51 Исто, пакет IV, Лапље Село, 11. јуна 1912, Иэвеtитај учитеља Сил1е Грујића.

"' Исто, МИД, ППО, 1912, ред 962, Врбовце, 19. јуна 1912, Извештај учи­теља Петра Трпковића, Каметща, 7. јуна 1912, Извеиlтај учитеља Стојана Ч.емерикића; Т. Станковић, нав. дело, 98. У обиласку гњиланског краја 1898., он је видео многе кулучаре који су били махом Срби, а говорили су му да су на оправци пута радили без престанка већ 20 дана.

1б11 Исто, МИД, Архива конзулата у Пршuтнни, пакет II, Брњица, 14. јуна 1912.

100 Београдске новине, 5. фебруара 1906, бр. 36. ш АС, МИД, Архива конзулата у Приnггmщ пакет IV, Љубнжда, 10,

јуна 1912, Извештај учшеља Јанка Бор/Јевића. н2 С. В. Вукосављевић, нав. дело, 293, 304. t69 Ј. Дедијер, Стара Србија, 603.

Аграрни односи 113

на претежно српских становашшгвом.164 У многим сеЛИЈМа Срби r;;y чинили већину све до краја турске власти.

Дужност чифчија била је да обраћују земљу као своју и да на време сакупе плодове. Кад од прикупљених плодова дају аги хак, а држави десетину, то шго остане било је њихово.165 На при­мер, десетина и четвртина од 10.000 kg жита износи 3.370 килогра­ма.166 Према Милану Комадшmћу, агин хак је био четвртина жи­та, 11рећина сена и половина воћа.167 Мећутим, то је била правна страна аграр~их односа, а екО1Номака је изгледала другачије, што се види ив појединачних обавеза неких села.

У _селу Добротину, где су 1889. године сва српска домаћин­ства осим једног бил,а у ч.ифчијс1юм односу168 давала су својим господарима чет-вртину жита, а кад су давали петину, само су пла­

ћали порез (емлач). Од када су прешли на четвртину, порез су плаћале are. Овде су и чифчије муслимани радили својим госпо­дарима исто као 1'ришћани.1"

. У Липљану, где је 1899. године било око 60 чифчија Срба и где Је _сва трговина била у цинцарским рукама, и у околини сваки чифчија је давао аги четвртину рода пшенице, јечма, овса, ражи, кукуруза и сена. Услови су били исти за чифчије Србе и Арба­насе.110

. У гњиланском крају, у Горњој Морави и Иэморнику, чифчи­је су плаћале гооподару као награду за уступљену земљу четврти­ну и ,биле r;;y дужне да тај део рода ripeнer;;y у место становања ше. Раније су давања агама била у виду награде. Тако r;;y некад Иэмор­нича:ни давали бегу Кумбараџи 'ИЗ Скопља само шиник (10 ока) жита по кући, а село Билинце, уместо награде, давало му је 300--400 'КОЗа.171

Сељаци у врбовачкој =тини су од 1908. године обраћивали земљу на треliину, а дотле су давали четвртину. Крајем турске владавине аге су од својих чифчија тражиле половину. Чифчије су биле обавезне да пренесу WИ!Хов део тита, сламе и другог у Гњила­не, Феризовић 'ИЛIИ које друго место.'" У КамеНllЩИ чифчије су мо­рал.е да агину четвртину однесу тде је аги воља. Дешавало се да су Је односиле чаr< у К;,маиово 'На паз~р.ш

1111 А. Урошевић, Косово, 90. 1и С. Марковић, нав. дело, 4. 1ее Т. Станковић, нав. дело, 102. 1в1 М. КоА-~адинић, нав. дело, 81-84. '" АС, МИД, ППО, 1899, ред 514, Приштина, 25. јуна 1899, бр. (325). 1вu Исто, 1912, ред 962, Извештај учитеља Васиља Орловића. 110 Исто, МИД, ППО, 1899, ред 514, Приштина, 22. јуна 1899, бр. (1325);

Исто, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет П. Липљан, 12. августа 1912, Извештај учитеља Јанићија Вор/;евића.

111 А. Урошевић, Горња Морава и Изморник, 61. 172 АС, МИД. ППО, 1912, ред 962, Врбовец, 19. јуна 1912, Извештај учи­

теља Петра Триковића. 11s Исто, Ка11ен1Ща, 7. јуна 1912, Извештај yiiuтeљa Стојана Чемерu.

кића.

114 Друштвено-економске прилике косовских Срба

У феризовичком крају чифчија је био дужан да на време узо­ре и зЗЈСеје аrи;ну земљу житом за које је она погодна и да је на време обра.ћује све до же'ГВе. Кад се пожање и снопови повежу, морао је позваrn агу да изабере шта му се допадне и одвоји чет­врти CHOIII и да затим то пренесе :на гумно и здене у камаре и тек

потом почиње да срећује своје. Морао је да агин део жита оврше и однесе онамо где овај каже, као и да пренесе сламу и шашу. Чифчија је за време деобе и врШИдбе жита и брања кукуруза био дужан да агу храни и у;rошћава, често с породицом. Ово су биле опште обавезе свих чифчија, а било их је још - да носе жито у воденицу, да га оа~мељу 111 брашно однесу агиној кући, да му на­секу дрва и дру;rо.114

И у Ибарском Колапшну чифчије су биле обавезне да среде агаЈМа њихов део жита и сена и однесу онамо где они желе. Овде су аге раIНИје уступале овоју земљу под ћесим и тада им је сваки чифчија давао по неколико ока масла према количини и каквоћи земље. Чифчијама које су обраћивале земљу на ћесим (пресек) би­ло је лакше, јер су годишње давале извесну суму новца и плаћале порез на земљу, него онима које су давале Че'I'Врту оку . у произво­дима. Први су срећивал:и летину на време, а други су морали че­кати да најпре све среди аги, а тек онда своје.175

Младотурска револуција затекла је турску приЈЈРеду у сред­њовековиом стању. Однос једних граћана према другима није био једнак. Да би се идеја о уставном животу спровела како треба, било је потребно да се аграрни односи што пре регулишу. То је било неопходно не само с гледишта устава, који НЈИЈје познавао сло­бодне и поробљене граћане, и не само са становишта приватног газдинства и напретка појединаца него и са стајал!И!Шта државних шrтереса.176 Али, ИЗ[(О је младотурски режим прокла~мовао слобо­ду и једнакост, а111рарни односи су поторшани. ИСТИЈНа, из привред­ног живота избачени су остаци феудМIНе зависности и личне ве­~ости сељака, као што су кулук, обавезе чифчија и .слично, али Је у пракси све остало исто или је, чак,. погоршано. у Цариграду се у вези с аграрним односима помишљало на :~мы<ово решење пре свега у солунском, битољоком и јањинском вилајету, тако што би се чи.флуци и државна земља разделили чифчија<Ма и иадничарИIМа. Био Је израћ.ен и законски проје1ст. МећутИЈМ, младотурци су оја­чали положа.1 бегова и aira, док се стање земљорадника погоршало ~ако у правном тако и у економском погледу. Младотурци насто­је да сувласнички однос чифчија претворе. у прости закупнич.ки, а нарочи:го да ~ онемогући сталност чифчија уговорима с отказним роком. Чифчије су примораване да за[(ључују с агаЈМа писмене уго­воре о закуIIу. У!Го:вори су закључивани на једну, а највише на три

"' Исто, Архива конзулата у Пршnтющ пакет IV, Феризовић 1. јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Дајића. '

110 Исто, МИД, АрХIИ!Ва конзулата у Приштини, пакет П. Дубоки По­ток, 24. маја 1912, Извештај Мијата Божовића.

· 11• Вардар, 3. марта 1911, бр. 28.

Аграрни односи 115

годшrе. При прављењу уговора чифчија, обичио, !НIИје бно присутан, ал:и је давао свој печат (мухур) као да је пред судом дао при­станак. Чифчија ае обавезивао да ништа неће радити без пнтања аге. По истеку уговореног рока могао је зграде које је подигао да пренесе на дру;rо место, без права на нак.наду.ш

Садржина У'fОВОра којн су оклопљени на Косову не моЖе ае ,А:ати мада их је било и пре и после 1908. године. Неки којн су сКМ>пљени у Гуштерици и Лнваћу имали су циљ да се осН!Гура ИЈМа­ње aire пошто су чифчије подизале на агаларсЮИЈМ ·поседима зграде од тврдог материјала."" У почетку су чифчије, као у Грачаници, биле заинтересоване за уговоре. Јер, ако их нису имали, мотли су у сва~ко доба бити протерани.'"

У Ибарском Колашину нису постојале никакве власrn за пот­rврћивање уговор!1 ни пре ни после младотурске револуције.'" у Лапљем Ce;i-y НИЈе оклапан. ни писмени ни усмени уговор. Савре­меницима Је" изгледало 1да .ie то било тmю "што су чифчије бИЛ111 гол~ робови а:галара, или шго су имали СИ!ГУРНе тапије. Из!Гледа да. Је први закључак вероватнији.181 И у лшrљанском крају, мада ни~е било Y'fOBopa нити икаквих обавеза према чифчија~ма, после проглашења уставности неке а!Ге су тражиле уговоре. Тако је Амет­-бег Агапашић пок'Ушао ~а Србима да земљу под У'fОвор, али они нису пристали на то, па Ј~ поведен судски спор. Ага няје више спо­мињао уговоре. Амет-бег Је ово покушао зато што се бојао да не­ће моћи да лако отера чифчију који је староседелац и имао згра­де на агиној земљи. Ои је намеравао да на чифлуке доведе Арба­насе, а Србе отера.182

б У Пасјану, ·КОД Гњилана, ове до краја турске владавине није ило нн помена о уговорима . .Беюви нису то тражили. Њима је ВIИ· ше .ишло У рачун да им чиф<mје раде без утовора. Јер, кад би по­СТОЈао утовор с условима потврћеним од надлежне власти не би се могли испунити ·~о · · ' "_, iГИ Ю'И!НИ захтеви. Овако, без у;rовора бег-лерима су. биле одрешене руке - могли су поступати са чифч~Ј'ама КЗ[(о ~им ·Је налатала ћуд с .i..." • б б б · друге стране, чи'i'...,.Ја се радовао кад и (!.О ио од ега земљу да би исхра!Ш!о сво· по · ·

СТаЈао :на све што је бег тра!Ж!ИО 183 Мећ тим ЈУК ро~ па Је при­године почеле да тераЈ·у чифчи: У •.У а.меници ате су 1911.

Је да склапају уговоре, не наводећи

117 М Комадинић д 8S 8 ној Србији: 72. ' нав ••. ело,. ' 7; БорЈ;о Крстић, Колонизација у Јуж-

:;: ~~~0МИД, ППО, 1912: ред 962, Извештај учиrеља В, Поповића. 180 И • Грачаница, 1. јуна 1912, Извештај учитеља Paji<a Вучића.

ток ci:o, МИД, Архива. конзулата у ,Приштюш, пакет П, Дубоки По­. , 24. Маја 1912, Извештщ учитеља Мщата Божовића· исто Бр~•• 14 Јуна 1912. ' ' ·-·-· .

181 Исто, МИД, Архива конзулата у Приштини пакет IV Лапље Село 11. VI 1912, Извештај учитеља Симе Грујића. ' ' '

1"' Исrо, пакет П, Липљан, 12. августа 1912, Извештај учитеља Јанићија БорЬевића. •

1вs Исrо, МИД, ППО, 1912, ред 962, Паqјане, 11, маја 1912, Извештај учитеља БорЬа Ристића.

116 Друштnспо-скопо1."1ске прили1<е косоiзск1L'Х Срба

праве разлоге за то. Говорили су само "да би то било боље и за самог чифчију" .184

у вези са споро!nша измећу ага и чифчија подаци говоре да је власт била врло ревносна кад би се жалиле аге н увек била на њиховој страни. За ове апорове били су надлежни граћански су­дови.'" Обавештења из 1рачаничке околине говоре да власт ниЈе хтела ни да чује за тужбе чифчија у вези с односом аге према ње­му. Обично су говорили: "Cimкo, иди намири се са својим господа­ром, па .како ти он каже тако н ра,АЈИ".186 Вести из Ибар~ког Кола­ШIIНа такоће потврћују да су биле узалуд тужбе чифчща надлеж­ним rраћанским судовима и кад би се аге оrреши.ле о њих.'07

После младотурске револуције, у време изборне активности за парламентарне институције и националне организације, са поло­жајем чифчија и њиховим аграрним тешкоћамам суочио се срm:жи 11раћа~нски сталеж и интелигенција. Организујући општинске одбо­ре, оrранке Српске демократке лиге по Косову - чије је седиште било у Скопљу, учитељ у Митровици Никола Тодоровић примио је жалбе сељака у вези са неприликама •које су наступиле у држа­њу ага и бегова према њима. Чифчија Груја БоПЕЧевић из СочаЈНи­це жалио се да му ~е ШаШИЋар-бег Пазарац одузео готово сено, а Арсенију Благојевићу рекао да ће му узети најбољу њиву. Овај бег је отерао са земље своје чифчије Наума Нов::rковића, Милуна Ми­лојевића и Кремена Анћелковића на=дно зато nrro су држали свиње.188

Да би се поиравио положај сељака, рашко-призренски митро­полит Нићифор је покушао да оснује земљорадничке задруге, које су се у то време развијале у многим земљама Европе, а и на Бал-1Кану. Ове сеоске оргаm~эације су окупљале сељаке. До тада се активност задру.га запажала углавном у rрадовима.

Митрополит Нићифор се још 1907. го.л:не обратио "Друштву кнегиње Љубице" у Беоrраду да помогне да се и на Косову оснују земљорадничке задруге. Једна је већ била основана у Липљану. На­меравао је да на тај начшн спречи одлазак Срба у Америку на пе­чал.бу. Т<ребало је да ово друшт.во прикупи у Србији прилоге за оснива:ье и јачање задруга на Косову. За задругу у Липљану тра­жена Је и о.д "Привредника" новчана помоћ, али није добијена. Митроиолит Је поново молбу задруге у Липљану упутио и Главном савезу орпских земљорадничких задруга у Беоrраду. Тражено је пет плугова на кредит. Председm~:к Савеза М. С. Лозанић је из-

----'" Исто, Каменица, 7. јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Чемерu­

кића. 1а5 Исто, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет 11, Липљан, 12.

августа, Извеип:ај уцитеља Јанићија БорЬевuhа. 186 Исто, МИД, ППО, 1912, ред 962, Грачаница, !. јуна 1912, Извештај

учитеља Рајка Вучића. 1в1 Исто, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет 11, ДубоЮ:1 По­

ток, 24. маја 1912, Извештај учитеља Мијата Бо:Јitовића. 188 Исто, МИД, ППО, 1908, ред 179, Митровица, 8. септембра 1908, бр.

6532.

Аграрни односи 117

вестио министра спољних послова Милована МиловаЈНовића о овој молби износећи да се Савез не може упуштати у овакве издатке јер б~ то било противно његовим правилима. Сматрао је да би било добро да се у српској акцији у Турској користе и земљорад­ничке за.л:руге као једине организоване установе Срба.'89 Милова­новић је говорио да нема ниnгга npomm юга да се липљанској зад­рузи дају плугови и да је у интересу Србије да се на Косову орга­низују земљораДIН'ИЧке задруге, бар тамо где то дозвољавају аграр­ни односи. Он је наложио да се прво испита где се то може учи­нити, односно да Главни савез земљорадН'ИЧких эмруга Србије по­крене такву иницијаmву.'90

Поnгго се упознала с .мишљењем министра Миловановића, уn­ра!Ва Савеза српских земљорадничких задРУ'Га убрзо је подесила ор­ганизацију ових задруга за Стару Орбију онако како то најбоље одтовара тамошњим приликама, у наю да ће окупити све Србе и економски :их оснажити.'91 После овога Миловановић је усвојио предлог н Министарство спољних послова примило је ризик за евентуалне губитке.'92 Већ 1909. године учитељ Љуба Недић про­учавао је организацију земљораднич.ких задруга у Старој Србији.'93

За побољшање положај-а Срба земљорадника у Турској наро­чито се био заузео новоиокренути лист Српске организације у Скоп­љу Вардар, који је почео да излази 1908. године. У чланку од 9. новембра негодовао је против уског рада Одбора за помоћ земљо­радњи, који је уз много буке образован у Цариграду и задатак му је био да помогне неким крајевима у Малој Азији ·који су због неродице били у веома тешком положају, а касније да се бави и другим земљорадничким питањима. За Србе у косовском вилајету, истиче лист, ово питање има две стране - правну и економску.

У вези с правом страном у~<азује се да су на Косову многим Срби­ма А<рбанаси насилно одузели земљу. Зато је на стотине српских породица остало без куће и кућишта, без ичега. Лист се залаже да се . пре ~;очет~<а решавања аrрарног питања у Турској одреди коми­СИЈ~ КоЈа би вратила земљ~е и истиче да отмице не престају и да Је лако доказати. Повраћајем отетих имања био би решен део зе~љорадничког .питања Срба. Што се тиче економских решења, у члан~у се укаэуЈе да држава треба да одреди извесну суму новца за заЈам сељацима ради <;'ТКVПа имаrња од бегова, или да се оснује земљорадничка банка КоЈа би давала кредите под повољним усло­~има и тако сељац-и>ма омогућила да постану сопствеюищи земље ко­ЈУ су већ обраћивали.'•• У дописима које је Вардар објав.1.,ивао у вези с овим питањем истицало се да је на Косову најважнија прав­на страна .земљорадничког питања, тј. регулисање питања власниш­тва у крајевима тде су Арбанаон отели земљу Србима. у једном

13• Исто, 1909, ред 603, Београд, 10. јула 1908. 100 Исто, Београд, 31. јула 1908, бр. (3826). 101 Исто, Београд, 9. августа 1908, бр. 13949 (4430). 1" Исто, Београд, 21, септембр<1 1908, бр. пов. (4656). 193 Исто, 1909, ред 1410, Скопље, 30. новембра 1909, бр. 1327. 10< Вардар, 9. новембра 1908, бр. 4.

118 Друштвено-економске прилике косовских Срба

допису се укаэивало на правила у аграрним односима на Косову, али и на њихово непоштовање, па се изноои мишљење да би се ови односи лако уредили ако би се власници земље придр.:жсавали тих правила, уз напомену да. то ие би спречил9 рад иа деф~нитивном решењу аграрног литања.195

На преговорима у Солуну измећу 'младотурака и Српске орщ­низације важно место је заузимала правна с11раиа аграрних односа Орба на Косову и у Турокој у?11'1'те. Српски делегати су указива­ли да косовске Србе иа оелу најтеже погаћа отмица имања од стра­не Арбанаса, па је зато на ЈШЉаде српских породица морало да напусти своја огњошrга и побегне у <;'Уоед~е земље. Они су захт~ва­ли да се образује мешовита комисија КОЈа ће утврдити случајеве отм:~ще и вратити земљу правим сопс11веющима. Младотурци су то прихватили. Но, у току ових преговора ни 011мичари ннсу били пасивни. Уверени да у уставном поретку неће моћи дуго да. др~е отету земљу, дали су се у потеру за оним који .су имали таnиЈе, покушавајући да те тапије откупе и да тако озаконе отимачину.

Чифчијско питање разма11рЗНо је у Солуну t:ю~;ебно зато што је највећи део српског сељаштва живео I{ao чифчије иа !'l·мањима бегова. Српски делегати су предочили младотурцима да Је у ста­рије време однос бегова према чифчијама био углавном урећен те НИЈје било разлога за жалбе, али се у после,л:ње време стање изме­нило јер бегови, препуштајући ·се раскошном животу, стално су повећавали своје захтеве. Честе су биле жалбе због протеривања чифчија без отказа иако су били на земљи по неколико го1дина.

Од проглашења устава јаВ1Ила се мећу _бего~а северозапад­не Старе Србије тежња да сељацима не позаЈ'МЉУЈУ ни семе, па су сада моралм да га купују пошто је све жито било погрошено. ~ куповину семена сељак је 11рВЖИо новац поштО"Пото, а интерес Је био од 100 д'О 120 одсто. Земљорадничке банке нису излазиле у сусрет народу на:ко је само код филијале З~атне баи~е у Скопљу било две године депоновано 20.000 лира и тај новац '!Шје имала где да плаоира. Тек под новим режимом Јавила се тежња банака да своја средства стављају .на располагање народу, ам~: како оу она би­ла врло мала, о неком утицају банака на решење земљорадничког mrraњa није моrло бити ни говора. Српски делегати су у Солуну тражмли да ое средства повећају и праведније дају сељацима. У посебној тачки ових преговора било је предвићено стварање јед­ног новчаног завода који би помагао у подизању земљора,<1:Ње. Ови делегати такоће су тражили од ~младотурака да се, у првом реду, регулшuу аграрни односи како би се П'Оправио положај сеља:ка. Крајњи циљ Српске организације био је стварање независног зем­љорадНИЧКог сталежа - откупљивањем земље од бегова.

Младотурци, и сами vверени да је здрав и независан земљо­раднички сталеж главни услов за привредно напредовање земље,

унели су у свој !Програм одредРу "да се сељацима омогући да што пре постану сопственици земље . Сматрало се да би се то могло

"' Исто, ЗО. новембра 1908, бр. 14.

Аграрни односи 119

остварити давањем сељацима новца уз мале. интересе, !Којим. би 0"11Ку~nили земљу. Разматран је и начин да држава закључи заЈам, одједном от.купи све важније чифлуке и да их да оељацима у сво-јину. . .

Заузимање српског 11раћанства за регулисање аграрних односа и јача:ње земљора,дЈНИчког сталежа заснивало се на чињеници што су се све привредне гране у Турској темељиле .на земљорадњи, пре свега трговина, која је била претежно у његовим рук~а. Граћан­ство, као водећа привредна и политичка снаrа Срба, НИЈе тражила за сељаке све ОН'О што је требало да ИЈМ држава пружи - укази­вало је само на битне услове за опстанак и нЭiПреДа~к земљорад­ничког сталежа.

На скупштини Српске народне организације, одржаној фебру­ара 1909. године у Скопљу, на којој је Цен'l'рални одбор поднео извештај о преговори~ма с младотурцима, за постепено решавање В11рарног питања највише се заузимао Сретен Вукосављевић, из Пријепоља, и још неки делегати. Он је . тражио да се цела орга­низација ослони на сељаштво и у томе Је видео ~могућност за ис­пу~н.ење народног про11рама, чија је цен11рална тачка била та да сељак добије земљу, напомињући да акција у том правцу треба да буде поступна. По његовом iМИШљењу најпре чифчије треба оси­гурати тако да их аге не могу по. својој вољи отера11И са чифлука. У том случају орпски сељак неће морати да кулучи и постепено ће се осамостаљивати. Захтевао је, такоће, да се тачно регулише хак - да се зна шта је чије на чифлук.у, да чифчија и:ма право првенства у куповини од are његовог дела "ране и земље ВIКО је продаје, да се укине агино право да из чифлук.а издваја земљу и да је обраћује за свој рачун, да се сп~ могућност шиканирања чифчија, да се гарантује наслем~о право чифчяјама и да наслед­ство буде я по мушкој И по женокој лози, д.а су крчевине чифчиј­ске и да се одредбе Сафарског закона .протегну на целу Стару Србију. Срби у вилајеrокој ск~тини и у меџлизи-ида~рама, у сеос­ким меџл:иоима и на овим важ:ним местима треба да се солидарно боре за заштиту чифчијских права.196

Колико је Саферски закон цењен у Турској види се и по то­ме што је 1909. године лист Вардар тражио у име Срба да се ра­нија Херцеговачко-бо9анска низнама прошири на ове крајеве.107 У ово време за решење аграрног питања Орба у Турској заузимали су се и српака јавност и д'ИПЛОма-;гија. Cpnctcu tсњижевни zлacнutc, на пример, тражи да се СрбИЈМа чифчијама омогући куповина имa:ffia уз помоћ земљорадНIИЧких банака које 11реба основати, и да се ре­гуллшу односи измећу ага и чифчија. Слично 11раже и шефови срп­ских (КОнзулата у представци министру спољних послова Милова-

'" АС, МИД, ППО, 1909, ред 1641, без броја, Матери;ал са рада Скуп. штине отоманских Срба у Скопљу одржане фербуара 1909. ~одине; Опшир­није: Рад Народне сtсупштине отоманских Срба, Скопље 1910.

'" М. Комадинић, нав. дело, 84.

120 Друштвено-економске прилике 1<.осовск11х Срба

новићу.198 На неопходност постепеног откуttrљивања имања од бего­ва и ослобаћања чифчија указао је и Бурће Јелинић 6. јула 1909. rомше, после путовања кроз Македонију и Стару Србију.199

После скупштине Српске народне организације лист Вардар упозорава младотурке да је један од њихових најважнијих зада­така у области привреде урећење односа измећу бегова, као соп­ственика земље, и њихових чифчија, као закупника. Лист указује да је више редак случај да се бег задовољава четвртином произ­вода, а још рећи да притекне у помоћ чифчији кад је овај био у нужди или ако је година неродна. Почетком 1909. године, када је завладала глад око Пећи, Пазара, Пљеваља, ПрlШГП~не, Гњилана и у дPY'!ThVI крајевима, амбари бегова били 'СУ пуни, али затворени за чифчије. Бегови су се старали да на лећа чифчи;а натоваре што већи терет не водећи рачуна о њиаювим потребама. У уставној др­.>кави:, истиче лист, нису могућп,а она средства за стишавање не~ задовољства народа каква су се употребљавала у апсолу11истичкој Турској, а у материјалним недаћама незадовољство се мора јавља­ти. Да се у новој Турокој аграрни о.л11юси измећу чифчија и бегова не би срећивали куршумом, лист налази да је потребно да се ство­ри што сношљиви;е стање за чифчије. Пут за то су искрене рефор­ме, каје би се састојале у томе да се Босанска уредба, која се односила и на Новопазарски санџак, протегне на Стару Србију.200

Почетком 1909. године вилајетска скуmитина у Скопљу одлу­чила је, на захтеm Срба посланика, да се односи ага са чифчијама уреде посебним законом. Страхујући да ће изгубити повлашћене позиције, аге су одмах почеле да чине све да чифчије Србе раселе и уместо њих доведу муслитмане,201 што је било у складу с младо­турском политиком насељавања ~мухаџира. Тада настају прогони

чифчија Срба. Из Вучитрна су јављали листу Вардар у лето 1909. да је ~асан Rамиловић, спахија из Митровице, стално гонио своје чифчије Станимира Ристића и Косту Младеновића, из села Главо­тина, и тражио да му плате његов део кукуруза који су они били платили.ЈОШ пре 11 rодина.202 Сличних случајева било је и у дру­гим крајевима.

Кад је објављен Закон о повраћају насилно притиснутих има­ња почетком 1910. године, изгледало је да ће мнотим српским пород1щама којима су арбанашки одметници присвојили имања бити враћена. Али власти су чиниле ове што су могле да се због тога не по;буне Арбанаси па су објављивале да оваки поседник ако нема та~:ш:Је на имање, може је доби-ги за месец дана.20з На вест о повраћају имања вучитрнски земљапосед'Ник А:~<мед-ага Даџуни, ко-

~ов Ј. М. Јовановић, Ју:Nсна Србија од краја XVI/I ве~.:а до ослобоЬења, Београд 1941, 86-87.

љиво.

"' АС, МИД, ПО, Ф. Х, дос. VI, Београд, 6. јула 1909, бр. 3165, повер-

200 Вардар, 1. марта 1909, бр. 8. 201 АС, МИД, ППО, 1912, ред 92, Рашка, 20. априла 1909. 202 Вардар, 20. септембра 1909, бр, 36. 2оз Исто, 18. фебруара 1910, бр. 9; Ј. К. Билас, нав. дело, 138.

Аграрни односи 121

ји је био притиснуо многа српска пмања у селу Гојбуљи, растерао је све овоје чифчије.204

Чифчије нису биле стално везане за земљу и зато су их гос-205

подари могли отерати кад код су хтели и да11и другом земљу.

А ако господар није био по вољи чифчији, овај га је могао напус­тити у свако време после убирања жетве. Кад су чифчије плаћале господару ур~дно одрећени део жетве, нису се могле бар лако оте­рати. То је било утолико теже ако је чифчија на гооподаревом имању подигао кућу и економске зграде. У оваквом случају дола­зило би до погодiбе или судски би се одредила накнада штете.206

Кретање чифчија с једног чифлука иа друm, добровољно или силом, познато је на Косову од почетка читл'l'ксахибијских аграр­них од1носа. Кад су ое у време самовлашћа косовски Џинићи гло­жили с врш:ьски1м пашама, становници ових п·редела бежали су из једног краја у други да би избегли кривицу на старом месту. Тако су Камшиковићи прешли из Доњег Кормиљана у Петровац, јер су били "пали на I<!рв", а из ш:тог разлога су Марделићи из Томанца прешли у Големо Ропотово. И читлу:ксахибије су терале чифчије са својих чифлука да би их опет неки гооподар примио за своје чифчије.207

Узроци оваквих кретања чифчија с једног места на друго би­ли су вишеструки. Пре свега то је непостојање уговара, па је а'га могао лако отерати чифчију кад год је хтео, као и могућност да чифчија напусти овога агу ,кад год хоће.208 Ипак, у селима око Гра­чанице пре 1878. године чифчије су се ретко покретале с једног имања на друго. Касније, по доласку мухаџира, то постаје готово правило.209

Ра!Није су аге протеривале чифчије махом из економских ин­тереса, а сада су пачеле да их протерују и из политичких разлога. У време Нушићевог конзуловања у Приштини то су били чести случајеви. Кад чифчија наће новог агу, преносио би тамо кућу и остале зграде. Овакве куће, обично, биле су плетаре.210

Одвајкада су се чифчије кретале с једног •места на друго у селу Добротуну зато што су их аге гониле.211 У селимо око Грача­нице ако је ага покушао да отера чифчију, а затим од тога одус­тао, узимао му је бољу шиву и давао послушнијем од њега.'" У Лапљем Селу прогон чифчија био је условљен верском нетрпељи­вошћу. Турским властима је то годило, нарочито откад је Србија, 1878. године, протерала Арбанасе нз новоослобоћених крајева. У

204 Вардар, 25. фебруара 1910, бр, 11. 2011 Б. Нушић, Косово, I, 51. 200 А. Урошевић, Новобрдска крива Река, 60. 201 Исти, Горња Морава и Излюрнu~с, 77, 88. 2us Ј. Цвијић, нав. дело, 40; С. Марковић, нав. дело, 5. "' АС, МИД, ППО, 1912, ред 962, Грачаница, 1. јуна 1912, Извештај учи·

теља Pajica Вучића. 210 Б. Нушић, Косово, I, 104. 211 АС, МИД, ППО, 1912, ред 962, Извештај учитеља Васиља Орловића. 212 Исто, Грачаница, 1. јуна 1912, Извештај учитеља Рај1са Вучића.

122 Друштвено-сконо.мске прилике косовских Срба

овом селу многа домаћинства су била староседелачка - ту су их Турци затекли, а досељеници су стизали углавном пре 1804. го­дине.213 У Л!ипљану, кмю су говорили 1912. годИне стари људи,

пре 1900. није било проrона, а после те године и овде су почели.214

У Гуштерици и ,Дјива);;у 'аге су, кад год ИЈМ се то прохтело, проте­равале чифчије, а често им одузимале њиве и уступале оним који би дали мито.210 У гњиланском i<pajy прогони чифчија били су нај­жешћи кад ови '1шсу пристајали на повећање хака.216 Чифчије су се покретале и онда кад би ага продао земљу и кад би је купио неко ко није био до тада чифчија.217 У витинском крају оне се нису радо покретале с родне земље осим у случају кад m1cy мо­гле више да подносе терете - тада би се премештале на други чифлук, али у истом селу. Прогоњене чифчије из овог села никад се нису смеле потужити властима на агу."'

Ако би се у Пасјану чифчија успротивио бегу, овај би га отерао са свога чифлука, па се ретко ко противио. Ипак, било је и таквих, на пример Стојко и Петко Костић, ,који су као Исен­-бегове чифчије одбили 1907. годI01е да возе кукуруз у Феризо­в~ћ, па их је зато овај отерао са чифлука. И Борће Аџиперски је зоог тир~нств_а Супи-бега напустио његов чифлук и прешао на чиф­лук Илије Бојића у истом селу.'"

У колашинском крају и раније су се чифчије кретале с јед­ног ,места на друго, или са једног краја на други зато што им место није било ·погодно за )Ј<Ивот 11ли IIX је ага терао са своје земље. Аге су прогониле чифчије и због тога што нису били добри ра~ници, што добро не обраћују земљу, или не испуњавају услове КОЈе су тражиле (давање тачно четвртине, плаћање пореза кулу­чеl!"")· Било је,., и. случајева подмићивања од стране друг~ чиф­~Ја да приграое Један другом имање, или од неког са стране који Је желео да се ту насели. Неке аге су из наведених разлога каж­њавале чифчије одузимањем појединих њива или ливада. Тиме су их прr!моравали да се селе. Овде су чифчије најчешће протерива­~Iе с Јесени, а мог~е су б~пи отеране и у свако доба године, јер Је _ага могао да у оило Које време забрани свом чифчији да обра­Ьује земљу иако ју је засејао.220

У призренском селу Љубижди исгеривање чифчија са чиф­лука "било Је нешто најгоре . Сматрало се да је "сиромаха боље запалити, него га истерати и оставити да са своји~" чељадима муку

. 2 1з Исто, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет IV, Лапље Село, 11. ЈУНа 1912, Извештај учитеља Симе Грујића.

214 Исто, па~<.ет 11, Липљан, 12. авгус:rа 1912, Извештај учитеља Јани~ ћија Вурћевића.

~1:ића.

"' Исто, МИД, ПП, 1912, ред 962, Извештај учитеља В. Поповића. 216 Исто, Врбовец, 19. јуна 1912, Извештај учитеља Петра Трпковића. 211 Исто, Каменица, 7. јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Чемери~

21s Исто, Витина, ЗО. маја 1912, Извеш-rај учитеља Дµ.лtuтрија Живића. '" Исто, Пасјане, 11. маја 1912. Извештај учитеља Bopha Ристића. 220 Исто, МИД, Архива конзулата у Приштmш, пакет П, Дубоки По­

ток, 24. маја 1912, Извештај у11итеља Мијата Божовића.

Аграрни односи 123

мучи, док год другог агу не наће". При изласку из чифлука, што се најчешће дешавало при i<pajy вршидбе, ага му је сабирао про­изводе и све узимао за дуг, ако је био дужан, па је излазио са "душом и скрштеним р;'кама" на сокак. Кад оде код .л;ругог ате, овај 'МУ да жито и друго за скупе паре, тс га тако задужи и пре­задужи да му, док је жив, буде роб. Са чифлука се истеривала и у случају кад чифчија купи неку парцелу земље, и то готово тај­но, па ако се то дозна и ако ага сазна колико је новаца чифчија дао, позове га и: 1-1а:м1ргоћено му каже: "Ти си IС\fПио ту и ту 1-ьиву за т~.лико гроша. _Или _ми је да;ј за ис1у ,суму, или излази са чиф­лука . Ако чифчија није могао да се 'На неки начин одупре, био је приморан њиву уступити аги, или напустити чифлук.

Године 1909. у оелу Љубижди био је истеран и чифчија Илија Божовић зато што му те године кукуруз није родио колико је ага тражио. Потом је ага примио другог чифчију, Србина, који је био у нужди и за хлеб. Дао му је яоита колико му је било пот­ребно, али по најскупљој цени - не1юлико стотина гроша. За не­колико година, рачунајући 5 процената интереса месечно, дуг је нарастао па 50 лира. Овај чифчија је 1911. године послао брата у А:мерику да би се већ једном одужио, али је од аге морао узети на интерес још 25 мrра за путни трошак брата. Ага му је за три гоАине, по 5 одсто месечно, прорачунао дуг на 100 лира и сачи-1шо признаницу. Поводом овога зелена.шења учитељ из Љубижде Јаиљо М. Борћевић записао је 1912. го/l!Ине: "Бог ће и душа ње­гова знати, н:аюву ће муку муч·ити он, деца :му, па ча1< 1-1 ~-ьегови унуци ако буду доживели, да овај дуг стреоу".221

Када је реч о покретању Арбанаса чифчија, бегови нису мог­ли ништа да учине. Јер, требало им је ИСПkЮ'ИТИ знатну вредност кућа.222

Године 1907. пет сељака из села Кијева у пећком крају о:гиш­ли су на имање Адема Заима као чифчије.'23

Почетком 1910. године вилајетска скупштина у Битољу је ре­шила да се пољски чувари (пољаци) поставе у селима - у чисто муслимаЕЈОКИ·м муслиман11, у хри·шћа11ски.м хрт111Јhани, а у мешов1-1-тим и је.л;ни н други.224 Српска дипломатија се заложила да то важи за косовсюи вилајет. Тада се још више погоршао положај чифчија. Због тога је српска ,влада половином 1910. године интер­венисала у Цариграду, преко свога посланика, интересујући се по­себно за уговоре измећу ага и сељака у косовском вилајету. Ми­нистар унутрашњих послова Турске изговарао се пред српским по­сланИU<ом "да сад власт нема законс1<:е основе да се у то питање

умеша, ,али да се на Порти води рачуна о положају сељака и збоr тога ће у идућој сесији Парламента бити поднет закон~ю1 пројект којим ће се регулисати имовински односи измећу чифчи-

221 Исто, МИД, Архива конзулата у Приштmш, пакет IV, Љубижда, 10. јуна 1912, ИзвеuЈ.тај учитеља Јанка ЂорЬевиhа.

222 М. Комадинић, нав. дело, 91. ," Београдске новине, 12. априла 1907, бр. !ЗО. "'' АС, МИД, ППО, 1910, ред 425, Бпгољ, 15. фебруара 1910, бр. 60 (923).

124 Друпtтпсно--еконо~tскс прп.\11кс Ј\осоnскпх CpGa

ја и сеља,ка". Зато јс Ј\.1и1-11rстар спољних послова на~д110. I<онзула­тима у Скопљу и Приштини да на други начин деЈСГВУЈУ да би

225 за1uт11тил11 српс1<,и л<иваљ од ага. ,-:

Према извештају конзула Ракића из Приштине од септемора 1910, у Новопазарском санџаку аге су масовно протер~вале чпф­чпје, као и у северном делу Косова. Конзула Ракића Је посетио Огњен Радењковић из села Бугарчића код Митровице и жалио му се да 1ьегов ага хоће да га судол-1 отера са земље на I<ojoj та по­роА~ца .:>KИBII од пре сто 11 вr-ппе ГО'ДI.r:на11 • У везr1 с ови,:\1 _случај~м Ракић сматра ла ако Турци успеју да ову кућу, као најбогатију у TO!\I крају, отерају с~ земљ~, тај,., при~1ер li.e. следовати остал_и сопствеющи чифлука ко.~и Њ\ШЈУ Срое за чифчије. Истина, указује дал)е, "Радеп·ковић има Jr не1пто своје зем·.л:Је, те би могао .:>1а~вет11 и без агине, али скоро ове остале српске куће у митровачка] на­хиј11 остале би: под ведр1f1-1 небом .без и·гдс ичега, ако 'ИХ задеси: овај случај" .225 Л 1<-ал га је РадеifКОВИ'ћ касније извест110 да .;е ага рекао ла ће продати село за 600 туроких лира, Ракић је нашао да је 'Ј-1ајбол)е /~а Ог1ьсн дй 200, толико Србија, на позајмицу за три: месеп;а, а остатак 4Јопд ).1И:троп1f-чке опu~тине.227

О овим случајевима извешгени су српско посланство у Ца­риграду и конзулат у Скопљу и наложено им ла ес заузму у Ми­Ifистарству, од.нос110 у В1тлајсту, да се спреч1-r 1тротсрива:~ье српског живља. На Косову и у Санџю<у појавио се српски посланик у тур­скщ1 Парламенту Сава Сто;ановић из Приштине да би предузео потребне кораке код власти. Српски посланик у Цариграду М. Га­врилови11 1rнтерnен11сао јс ко1\ Порте. МинЈrстар спољн:их послова Турске узео је белешку о протеривању чифчија и обећао да ће с Лfинистром унутрапп·ьих послова предузе-ги А1ере да се то опречи.

О овоме су били обавештени конзулати Србије у Приштини и Скоп­љу и -нало·л<.ено 1-лн да прате држа1ье Турака и да ли ће наступиттf

обрт набољс.228 Генерални конзул у Скопљу Ј. М. Јовановић је 'МО­лн:о Митп-rстарство спол:.rтr-rх послана да A1'V попrа1ъе све податI<с из арх1fве о rо-ње1ьу Срба чr-нfЈчија у 1<.pajcnIJJ\.fa 11знад IСа'-1а.~т-1ика, на~ rоч1по нз II-овопазарскот санџака. Полацн би: требало ла садрхсс:

1) имена села н: ссл1ака; ЈЬIНХООЈ број и 1rмо·вно ста1ьс; које су нх аге отерале 11л1т по·куu1авају отсрат1-1 СЈ. чпфлука;

2) датум кал јс то било; 3) да ли су власти помогле и у каквом облику овај рад ага; 4) какав се изговор даје за овакав рад ага и какав повод

оне узимају кад терају чифчије; 5) хоће ли аге ла замењују старе уомене или шюмене уго­

воре нов111м уговори·ма If какве уелове постав1ъају; 6) колико су времена чифчије на имању с којих хоће да их

отерају;

----;;~--Ik~ro, Цариград, 5. јула 1910, бр. 322. "' Ис.то, Приштина, .16. септе><бра 1910, бр. 881 (5718). "' Исто, 1912, ред 92 (фас. I), ПрШllтина, 4. ма.1а 1912, Gp. 270 (1701);

нето, Београд, 14. маја 1912, бр. (2700). '" Исто, МИА. ППО, 1910, ред 425, Београд, 18. октобра 1910, бр. (6263);

нсто, Цариград, 19. октобра 1910, тел. бр. (6318).

Аграрни односи 125

7) да ли се удружују ,ъуди да на ма који начин (силом, преваром, судом) одагнају чифчије са читлука и .

8) да ли је по1<рет општег карактера или су случајеви го­

њења ,чифчија усамљени. Генерални конзул је намеравао да на основу прикупљених по­

датака поднесе предлог о начину на који бн требало покушати да се спречи "с11стематск-1r напад на напr ;киnаљ". Без ових података, свака ·ра~ња била би, према конзулу, 11ако не узалудна, а о·по без стварног дејства" .229 . .

Конзулату је одговорено да нема ни ЈСдав извештај о тpaжe-

11i-r.v1 подац111.ма Па је с обэ~-rро.м на вюкн·ост о-вог пита1ьа по-ново интервенисао да се Аобrију извештаји о ови;-..1 пита1-ъима.230

Посланик у Цариграду посетио је турског министра иностра­них дела р.11фат-пашу и указао 1·1у на послед~1~е ако бн: власт оста­вила чифчије незап1т·ићене. Тол1 п·р1rмп<.ом је дао ~\ао I1одсетнпцу превод на француски чл. 5. и 8. Закопа о чифчнЈаМа од 14. се­фера 1276. године који су властима давал,и право да интервенишу у oвONl питаi-ьу и да чнфчије заштите од еамово.1ъе сопствеI-IИК[l~ Рифат-паша је од~оворио да је с министром унутрашљих дела всl1 разговарао и обећао да hc поново раз1·онарати и тра)кити да ес

предузму потребне мере.231

у ·мећуврсмену је почело пр1икуп..-юа1ьс по,~\аrака о протера1н-1-1-1 чифчијама. Од 30 Срба чифчија у селу Штимл,у код Приштине, чпји је господар био Шабан-паша, посланик у u;арнтраду, пето­ри·цу је отерао без 1-rкаквог разлога, а од осталих ЈС тра)1<.ио пол?­вm~у 'рода уместо 1чстврт11не, а·к-о )Келе да. ост?ну. Педесет куhа Срба чифчија у Кусцу, код Гњилана, од КОЈИХ Је половина н_мала и своја имања, господари су натерали да склопе угов_оре на Једну до трн године. Комисија за _премер земљишта завела ЈС зграде као агинске. Седам кућа чнфчLИЈа Срба у Понешу, код Гњилана, од којих су две IЉ\1але JI споја и~1а1ьа, та1<.оће су терале аге. да склопе уговоре, као и у селу Кусцу, а од_ шест_ српских чифчпЈс1шх поро­дица села Курстишта, у истом крају, ЧИЈИ су господари били више ага, чегири су и.i\-1але и своја tь~а:~ьа. И. оне су примораване да склапају уговоре.23' У селу ЛиваД:Ју, где ЈС од XVIII века вла-;>-ао чифлучк.1-1 режим и станов,ништво се оме1-ьивало, сем, изгледа, Јед­

I-I·ОГ рода2зз, 11еке аге су склапале уговоре у л-1л~дотурскоrv1 перио1\У само због сигурнос-ги имања пашто су <шфчиЈе подпзале на њи-

. 234 ховол1 земљи1nту зграде од тврдог 1-1атсриЈала.

О нош~м догаћа_ји1ма у Штимљу из Приштине је 22. _окт~бра обавештена и београдска Политика. Према овом извештају, орат приштинског муфтије Хаџи Рамадан оти~пао јс десетак лана ра-

," Исто Скопље 20. октобра 1910, бр. 2522 (6354). "' Исто' Скопље' 27. октобра 1910, бр. 3661 (6534 ). 231 Исто: Царигр~д. 13. новембра 1910, бр. 737 (6942). '" Исто, МИД, ППО, 1912, ред 92 (фас. l), бр. 2562. :!33 А. Уроrпевић, /{осово, 231. . 2а4 АС, МИА. ППО, 1912, ре,\ 962, ИзaelUTllJ учитеље~ В. Пo11oвt1lia.

126 Друштвено-еконо11.1ске прилике косовских Срба

није у ШI)имље, позвао своје чифчије и наредио ш; да се до Бур­ћевдана "чисте" са чит лу.ка или да му плате кирију п;~то живе. у "његовим •Кућа.'1а". Чифчијским домаћинс'Гвима Jaнi;rliиJy и Стоја­ну Јовановићу одузео је све згр~де, а Мири ЈЗЈНИћиЈе~ић з~бранио је да се усели у нову кућу, КОЈУ је сам по.дiИГао,_ ИЗЈаБЉУЈУћи да ће ~лити Цигане у њу. Осим ово.га наредио. Је св~ Србима чифчијама да комисији која одмерава земљу ИЗЈаве да Је т~ зем­ља Хаџи-Рамаданова и да не ·кажу да на њу и зграде плаћају по­рез. Сада су се Срби нашли измећу две ватре: ако уЧШiе како им је Хаџи-Рамадан рекао на основу њиховог прИЗ1Нањ~, отераће их са земље коју су још њихови дедови крчили и на ЊОЈ се иасеЛИЛ!И, а ако му не учине по вољи, ·сам ће их отерати. У допису ?е ис: тиче да је муслимански покрет про'i'ИВ Срба чифчија у целој ОВОЈ области па све до краја Санџака све јачи. Аге и бегови, власници земље, уз помоћ власти почели су да ~ве чешће и безобзирније гоне своје старе чифчије Србе, насељавајући на чифлуцима мусли­мане већином досељенике из Бооне.235

'узроци расељавања српсrоог народа, како чифчија так~ и СОIП­ственика земље, генералном конзулу у Скопљу нису били ~ош до· вољно јасин - да ли је то резултат политИЈКе, или ОВОЈевољни акт ага. Да би се то знало и према томе заузео став, Ј. М. Јова­новић је молио у децембру 1911. Министарство спољних послова за нова обавештења; о броју чифлука, њихов назив и место,_ коме припадају, ко их насељава (Срби, муслимани, Цигани), броЈ ЧiИф­чијских домова, колико чифлук има дулума и приближна вред· ност.2зв

Како је на прелазу из 1910. у 1911. годину аграрно питање у европској Турској било на днеВiНом реду и од његово~ решења зависио ,опстанак Турске" ,237 српска штампа и у ТурсКОЈ и у Ср­бији све' више се заузимала да се оно реши што правил!НИје. Лист Вардар је почетком 1911. указивао да Србин чифчија није ништа друго до роб господара чију земљу обраћује. Осим предвићене чеrnртине и трећине свих пољопривредних производа, чифчије су биле дужне да плаћају порез за господара и да бесплатно раде све што он захтева. Од овога времена господари траже писане уговоре, контракте, помоћу којих би утврдили пред властима чиф­чије за своје робове. У Кусцу, у гњиланској кази, кад чифчије нису хтеле да склапају уговоре, агалари су 111М узели земљу и сами је обраћивали, а чифчије су "седеле скрштених руку". Због овога су се жалиле гњиланском кајмакаму, тражећи заштиту, а овај их је, уместо тога, приморавао да склапају уговоре.238

Нешто касније иcrn лист је негодовао због лакомисленог по­теза владе која је ово важно питање хтела да реш:и олако и на парче, уговорима измећу ага и чифчија, указујући да за његово ре-

ш Политика, 24. октобра 1910, бр. 2431. ш АС, МИД, ППО, 1910, ред 425, Скопље, 11, децембра 1910, бр. 3041

(7448). "' Српсюи књижевни гласник, књ. XXVI, 1911, 650. '" Вардар, 9. Јануара 1911, бр. З.

Аграрни односи 127

шеље није надлежан -нико до законодавно тело - Парламент. Вардар упозорава да је решавање аграрног питања, преч~ од свих других, јер задире у саму срж турске државе, потреб~о Је не само велико разуWiевање него и отвореност .. Тако би се најправич­није задовољила једна вапијућа потреба на1већег дела ото:v~анског становништва и држави омогућили нови аграрни финансијски :из·

\ вори.239 •

у настојању ага да судови потврде уговоре КОЈИ би садржа­вали изјаве чифчија да су узеле на рад агш_~ско имање, под од­рећеним условима, на годину дана, Политика Је видела њихов циљ _ после истека рока уговора оне би својим имањима располагале по вољи и давале га под најам коме хоће. Према истом листу, l':o тада није бпло тако. Иако су прописи о односима ага и чифчија стварани у рана времена и у различи1:"М око~остима, по њима

аге нису имале право да 1<ад хоће отера.Ју чифчије са имања. Чиф· чија је имао своје обавезе, али ни аге нису им~ле_ апсолутну вла?т над имањем и чифчијом, који је говорио: "МоЈа Је земља, и моЈа и агинска". Према Политици, ови атински захrеви били су тро­с11руко условљени: несигурношћу опстанка турске власти у "гор­њим крајевима", јачањем власти над чифчијама у намери да се сузбију неке њихове тежње, као и оне за оправком путева и от­варањем школа, и економски ииrrерес.240

Како су намере ага да уговорима отерају чифчије са својих имања задирале и у граничне српско-турске односе, старорадикал

Јаков Чорбић, народни посланик, упутио је почетrоом 1911. године писмо •министру спољних послова Миловану Миловановићу. Мини­стар, одговарајући Чорбићу у Скупштини, у.казао је да је ово п~­тање незгодно и да постоји опасност за српски живаљ у ТурсКОЈ. Захтев ага да се вековни односи са чифчијама покваре и новим уговорима оне поставе у њихову потпуну зависност није нов. Прет­

ходне године аге су на овоме радиле. Тада је министар Милова· новић преко посланика у Цариграду скренуо пажњу турској вла· ди на то. Турска влада се одазвала тој представци и издала на­редбу којом је спречен тадашњи покушај ага. На нови покушај српс1са влада је ОД.'V!ах интервенисала у Цариграду. Српс1<а влада је наредила у вези с тим пограничним властима да могре на до· гаћаје и извештавају о томе. По Миловановићу, турска влада пе подстиче аге, додајући, да ће, без обзира на то, влада и даље пратити што се догаћа а и предузимати мере да се српски живаљ заштити. Посланик Чорбић био је задовољан овим одговором. Он је рекао да би Срби, ако би покрет протеривања чифчија узео већи мах, морали напустити земљу на којој су вековима живели и прелазили српско-турску границу, што би створило вел;ике теш­коће.241

". Исто, 23. ~ануара 1911, бр. 7. "' АС, МИД, ППО, 1912, ~ 92, Београд, 5. марта 1911. бр. 1087, По­

литика, 11. марта, бр. 2567; исrо, 8. марта 1911, бр. 2564. '" Политика, 3. априла 1911, бр. 2590.

128 Друштве110-економске прилике косовских Срба

Наредбом од марта 1911. упућеној српским дипломатама у Турској у вези са чифчијским mпањем влада им је наложила да интервенишу код турских власти да се Србима омогући опстанак на земљи и да им укажу на чињеницу да српске избеглице падају на терет владе и да њихово бекство преко границе изазива не­расположење и револт наро,А:а у Србији, а нарочито посланика. Конзул у Приштини Ракић посебно је обавезан да ради на томе да положај Срба на Косову буде све повољнији."' Њему је у ме­ћувремену наложено да прикупи податке о чифчијском питању. У вези с овим он је упутио два расписа свим управитељима школа и свештеницима, али без резултата, због премештања многих упра­в11теља и учитеља. 24з

Министарство иностраних послова је поново у априлу 1911. наредило свим српским дmIАомата~ма у Турској да се зауз.му за чифч~-т~ско питање, поготово од јесе1-1и1 по завршетку пољских ра· дова. О овом питању требало је прикупити што више података. Конзул Ракић требао је да прик,упи преводе до тада закљученИ!Х уговора измећу ЧИ'l'ЛуксаЈ<ЈИбИЈј,а и српских чифчија, обраћај-ући паж­њу на разлике измећу дотадашње праксе и одредаба у уговору, ако их је било, затим да утврю које су тачке у уговорима тешке ~а чифчије, да ли су постојале или су сада унете, да ли има још ка!(,ВИХ обавештења и друго. Сви дШIЛомати били су дужни да из­несу своје мишљење о томе како да се помо~не чифчијаrма и да се Срби задржа1:1ају у Турској док се не исцрпе сва средства за њи­хову заштиту. 244

У ово време заоштравали су се односи и измећу ага и чиф­чија муслимана, Због неког земљишта у Бабином Мосту настао је спор измећу Сулеј.ман.бега ШИ1Шковића, из Вучитрна, који је имао тапије на то земљиште и Арбанаса, мухаџира из Србије, које је турска власт ту населила после српско-турског рата, наместо исе­

љених Черкеза. Године 1910. пред Комисијом за премер земљишта и на суду Шишковић је на основу тапија добио спор, али кад је идуће године требало да добије хак, Арбанаси су одбилц да му даду четвр11Ину. Шишковић се обра1'ио властима. Но, као и обич­но, власт је избегавала да обави своју дужност. После тога је због овог ИЈМања било чак и пушкарања.245

Од почетк:;~ 1912. го:л.ине заоштравају се односи измећу ата и српскнх чифчија. Зија-бег Мах~мутбеговиЈi је настојао да српско становништво ив Гораждевца код Пећи растера и да насели Арба­насе муслимане. Најпре је био протерао Живка Марковића и на његово место населио једног Арбанаса."'

"' АС, МИД, ППО, 1912, ред 92, Београд, 28. фебруара 1911 . ... Писма КО1'Зула Paюulia, екг, 1938, КЊ, LIV, 480. 244 АС, МИД, ППО, 1912, ред 2, Београд. 28. априла 1911, бр, (2446). 245 Исто, МИД, ППО, 1911, ред 97, ПрипmiНа, 12. септембра 1911, бр, 736

(5707). .246 Исто, МИД, Архива н.онзулата у Пршnтини, пакет II, Гораждевац,

11. јануара 1912.

Аграрни ОДНОСИ 129

У исто време поново ;е избио спор измећу Срба из Го~ег Неродимља и Арбанаса, због планине. Ово село, које је краЈеМ XIX века имало 50 српс.ких и 4 арбанашке куће (Доl!Ье Неродим­ље 20 српских а остало су биле арбанашке куће),247 делило се, пре­ма Нушићу, на две махале, од којих се једна звала Неродимље, а друга Стојковићи; Доње Неродимље је чинило трећу махалу. У њој су се населили многи Арбанаси и прерасла је у село, које је имало свог кмета. У Горњем Неродимму и Станковићима касније је било 70 српс.кИх кућа и четири арбанашке куће, док је Доње Неродимље порасло на 70 кућа, од којих 15 срmжих.2" Дамјан Прлинчевић, ревизор нерод:имске школе, забележио је 1899. годи­не да Неродимље има 106 српских кућа и да готово сви Срби има­ју своју земљу.249 Кад је 1912. гоДШiе настао спор измећу Срба и Арбанаса због шуме, управитељ српске школе у Приштини Анто­није ДимИI'ријевић окривио је за то народног посланика из Приш­тине Саву Стојановића, који је као члан комисије имао пресудну реч на штету Срба у Неродимљу.

У исто време заоштрени су односи измећу Срба Штимљана и њихових ага Хаџи-Ра•мадана и Шабан<паше, потомцима умр:лот приштинског муфтије, који су први у приштине.ком санџаку захте­вали од својих чифчија да склапају уговаре. Ово село, поред 32 српске куће, искључиво чифчијске, насељавали су Арбанаси и сви су имали земљу. Број арбанашких домова био је три-четири пута већи ·од броја српск.их; 1897. године било је овде ЗО српских и 40 циганских домова.250 Кад је ага ових Срба покренуо парницу пр?Тив Арбанаса због сеооке планине, захтевао је од својих чиф­;шЈа да пред судом изјаве да је плаюrиа његова, а не сеоска, да­ЈУћи им разна обећања ако то учине. Српски сељаци, прозревши намеру ате да хоће да их на овај начин завади с Арбанасима, споразумели су се с арбанашким сељацима чији је чувени првак био Мула Суља, који је такоће имао велика имања. . Прво сућење због ове планине одржано је у Приштини. Кад 3е ага увидео да са целим селом не може да изаће на крај по­кренуо је парницу само са 16 арбанашких домова као главних' под­стрекача. О овом пита~у суд није раоправљао до маја 1912. го­дине. Пошто су ч~фчиЈе одбиле агин захтев, тражио је начин да им се освети, па Је покренуо и њихово питање. Сва средства је у~потребио да прв~ отера са чифлука Мићу Мичића, Здравка и Или­ЈУ Билића и Цве,1у СтаЈменковића. Тада је цело село отишло аги да, одустане. од ове намере, али је mr остао упоран. За остале чиф­чиЈе рекао Је да могу остати на чифлуку ако пристану на уговоре ~аr~ве он буде диктирао. Прозревши његову намеру, чифчије су Јав~б ступиле У споразум с Арбанасима, који су пристали да стану на р::~пик њихових права. У случају да аге успеју да судски оте-

241 Ив. Ивnпић, На Косову, 22. 248 Б. f-lу1пић, Са Косова на сиње море Сабрана дела књ

1936, 150, ' ' . ш АС, МИД, ППО, 1899, ред 514, Приштина, 22. јуна 1899, 260 Т. Станковић, Путне белеш~се, 62.

33, Београд

бр, 325.

130 Друштвено-економске прилике косовских Срба

рају чифчије, Арбанаси су обећали да ће им ставити на распола­тање овоја имања. Ага је покренуо партщу против именованих Орба чифчија. На суду у Феризовићу и Пршптини није могао до­бити ооор, али га је после апелације добио у ~копл;у. Срби су обавештени да је спор решен она1Ко како је ага желео. За во­ћење овог опора српски сељаци су потрошили qко 150 турских лира. У мећувремену, да би се на неки начин осигурали од ага а:ко би поново пqкренуле чифчијско питање, судски су проценили агино и своја има:ња. По тој процени вредност аrиног имања на које је имао тапију, износила је 3.048 турских лира, рачунајући баште, оборишта и свако рало по четири лире, а њихооих имања, са зградама и стајама, 3.038 лира. Процену су извршили муктари. Видевши Да је ооаква процена на ње.гову штету, ага је тражио да се образује посебна ~комиаи;ја, шrо је суд одобрио. У ову коми­сију ушля су његови пријатељи. Она је веома ниско проце.нила вредност чнфчијских зграда.251

· Поводом чифчијског спора у Шnщљу, адваката Абдурахман, -ефецдију посетио је у Скопљу ранији помоћник управитеља Срп­ске ооновне школе у Фермзовићу Стојан Дајић. Он је од адвоката добио упуrетво да Орби Штим.љани l'!e смеју никако дозволити да им неко по жељи господаревој уће у ливаде пре него им до­несе судску пресуду. Али, како ма није био покренуо судски спор, него је хтео. да им без пресуде ОI1Ме ливаде, адвокат је препору­чио чифчнјама да их покосе и као до тада одвоје агин део. Абду­рахман-ефепд!Ија је уверавао Дајића да ата не може имати тапије на читаво имање, Шmмљани су знали да нема ове документе чак ни за половину имања "јер су оои сами доцније отварали мерају". После тога Мула Суља је покупио мобу да све ливаде покоси 'за дан.252

О чифчнјском питању у Штимљу Стојан Дајић је опширно известио епархијоку управу у Приштини. Према том извештају, тадаrшњи становн~ици Штимља ~ Срби населили су се ту пре 250 гомњна. У то време паша је насеЛ'ИО четири породице ·и ПреМа броју чељади доделио им обрадиву земљу. Места за куће · покло­нио им је занавек. Село је почело да расте, а· с тим и потреба за земљом. Ливаде и ЊИЈВе су стваране крчењем лугова и шума~ За два века од четири српске куће nостало је ЗО домова. А четири куће населио је средином 90-тих година тадашњи господар па је 1912. године било укупно 34 српска дома. Док је био стари госпо­дар, Зија-бег Џинић, Срби ниоу били угрожени јер Џи.нићи су, no причању, "пазили_ своје чифч!fје 1сао своју роћену децу". Године 1892, кад је бег одлучио да прода имање, прво ·је позвао чlfфчије и саопштио им овоју наLМеру. Предложио је да свако купи оно пrго обраћује, а он ће коју годину одложити плаћање. Сељаци су се обрадовали. Али чим је приштински муфтија чуо за то, по­слао је своје људе да прегледају има1Ње. Кад му је било саопштено

ш Исто, МИД, ППО, 1912, ред 92, Пришrина, 19. априла 1912, бр. 94. ш Исто, Феризmшћ, 11. јула 1912, бр. 930.

Аграрни односи 131

да постоје велике мераје (утрине) које се могу окрчиm, · поовао је српске сељаке и саоппrгио нм да ·ће он куп»т:и Џюmћева имања и обећао да ће б!fти мното бољи гооподар од дотадашњег. Пр»­пре11ИО им је да ће ако не одустану од ·юуповине1 имати каСН'l!Јје тешкоћа. Не само у приштинском санџаку ·него и у целом ·косов­ском вилајету ови од којих су ШТИ1МЉани тражили савет шта да раде предлагали су им да,. с обзиром на муфтиј!Ину нарав и с»лу одустану од куповине, Така је прииmинсжи муфтија купио Штим­ље, Сељаци су морали да и даље крче шуме и утрине. Господару су давали петину !И плаћали порез. За две-три године нису осећали разлику измећу старог и новог господара. А кад .је добро упознао чlfфчије, први његов предлог био је да он преузме да плаћа по­рез пошто је, наво.щю, ymrдeo да им то тешко пада јер нису увек при новцу, и да му дају четвртину. Не знајући чифчије шта тиме губе а пrга добщзају, пристале су на муфтиј.ин предлог. Од тада почи~ње ЊIИХово му:чење и батинање. Они су то мирно подносили све до 1910. годющ кад је муфтија почео да тера с имања име­новане породице, наводно зато што нису добро. обра!>ивале зем­љу, а. у ствар» само због тога пrго је Мира Јанићијевић подигао ~елику двоспраrnу кућу близу његоое :куле, па су им авлије биле JeД'lla уз другу. Сви сељани су устали у одбрану својих! суседа. Због тога је поведен судсюи спор кој.И су Срби два пута губили, а :после упутили жалбу у Царитрад.25'

ДО>К су се браћа .пршnтинског муфтије спорила са Штимља­il\ИМа, конзул у Приштини Милан Милојевић известио ~е Београд ·да муфт.ијина, породица И!Ма имања у цнос.им косовским. селима на којим су већином чифчије Срби, па би било опасно да :се они судiСК!И терају из Ш'l'ИIМЉа, У томе је конзул Милојевић видео по­четак расељавања и осталих Орба Косова. Јер, у случају уопеха, у Шmмљу би били насељени Арбанаси катомщи. ·

Да би се стало 1На пут прогањању Срба, конзулат је доста­вио српском посланству у Цариграду обашештење ради посредова­ња у корист Срба на Косову, Истовремено је конзулат активирао Мула Суљу, воl>у ,\рбанаса земљопоседника, који није. добро ста­јао са муфтијшrом породицом, Сrојан Дајић из Феризовића и Пав­ле Чемерикић, учlfТељ у Штимљу, били су МИIП!Љења да би Мула Суљи требало дати три брзометне пушке да би га још више при­добили ~:oi ствар Срба у Штимљу, па је Министарство спољних по-слова Србије заЈМољено да ово одобри."' . .

Кад је цариградоюи лист Жен Тирк објМ!IИо да је дознао да је Државни савег ·предлоЖЈИо и влада у Цариграду усвојила закон­ски пројект о решењу аграрних оД'Носа у б;ггољском, јањинском и скадарском .вилајету, лист Вардар је, ма;а 1912, писао да пројект предвића да се чифчијама и надничарима поделе чифлуци и не­годује што то н»је учИ1Њено и у осталим вилајетима, на пр:Вом месту у горњим крајевима косовског вилајета где су аграрни од-

ш Исто, Пришпmа, 26. јуна 1912, бр. (3777). '" Исто, Приштина, 25. јуна 1912, бр. 895.

-.

132 Друштвено-економске прилике косовских Срба

носи најнесношљивији, Лист претпоставља да је овде у питању по­дела државне. и читлуК!СЗ;хибиј'ске земље само мухаџирима.'"

Српско граћансmю је тек пред см.iи крај турске владавине пришло систематској разради питања српских чифчија."' Српски уЧитељ у Митровици Кијаметовић предњачио је у израдм елабо­рата о чифчн}ском питању. Полазећи од новонасталих прилика у Турокој и nословице "чије је царство тога је и богатство", он ис­тиче да сада многи примери показују да је резултат обрнут. Јер, економока снага врло успешно је паралисала поЛсигичку над:моћ проmmника. Зато, као један од најбољих познавалаца економскиос кретања у косовском вилајету, сматра да "о овој истини" треба водиги ~рачуна. По њему, Турчин није био полигичК'Н јачи због своје бројности к.олико зато што има богатство и што српски живаљ еканомско-полигички зависи од њега. Он је у безвлашћу - помоћу кога су Турци махом долазили до богатства, а нису били опособни за савремени рад и утакмицу с нетурским елемен­тима, па и са Србима - видео узрок њиховог економског оцада­ња, и то на рачун праrивника, иа Косову на рачун Срба. Зато ј" предлагао да се српском становништву помогне да се оснажи, што

ће омогућити да бу# политички оргаНЈИзованији да се успешно бори проТИiВ економски слабијег противника.

Решавање чифчијског mитања, што је основица за економско ;ачање сељаштва, треба да почне, по Кијаметовиiћу С&\ЮИ'НИЦИја­тивно и то од Старог Колашина. У ствари, јачањем и организо­вање~ Срба митровичке окоЛ!И'Не, чиме би се тихо бојкотовали ос­тали народИ, избегавањем пораза с њима, он је као тумач инте­реса српског граћанства, хтео да их јача у чаршији у односу на друге 1'раћане. Зато је српско граћ"нство тражило да сељаштво, почевши од Митровице, "своју дужност с"весно · врпш". То што организованије треба да почне од iМигровичке окол,ине оправдано је повољним привредним могуfiностима Митровице, њеним знач~­јем и компактношћу српског живља. Орпска села у овом крају налазиЛа су се на гарње.\1 и средњем току Ибра и једним делом на планини Роrозни. У горњем току Ибра насеље је носило наэив Колашин, а у доњем току Доњи Ибар. У Колашину су Срби имали 32 села и засеока са пре1ю 600 домова, од којих. је две трећине имало своју земљу, а трећина је била у чифчијском Oiд'IIOcy, Овде су чифчије ИiМале велике изгледе да се откупе, нарочито. од оних ага које су биле економсI{И слабије. У Доњем Ибру било је око 20 села и засеока са око 300 :1<ућа. То су махом биле чифчије и ретко који је имао сво;е парче земље. Један. део ОВIИ'Х села, чије су аге биле из Митровице, очекивао је бржи откуп јер су агалари постепено економски слабили. Сматрало се да ће се села чије су аге Новопазарци тешко от1<уnиги, јер је мећу тамошњим мусли· манима постојала нека врста споразума "да· никаюо Турчин не оме Србину продаш земљу". Утолико је био већи значај организовања

'" Вардар, 10. маја 1912, бр. 36. 2lio Ив. Иванић, нав. дело~ 78.

Аграрни ОДНОСИ 133

српских сељака и · с гледишта њrихових нациоиал:них интереса и

неопходнија брза помоћ да би што пре ОТК\"ПИЛИ. У 16 села на ~оrозни са око 300 домова живеле су махом чифч~ије митрович­ких Турака. Тешкоће су долазиле агуда што је имовно стање срп· ског становништва у сеЛЈИма било .врло слабо. Често су are прода· вале део или целу баштину, али Срби чифчије нису имали новца да то купе. То је л:омило снагу српског сељака јер је промена аЈГе убијала његов дух, наду и вољу за рад и живот.

Ми1'ровичка околина има rео1'рафски положај и природне ус­лове за гајење у~сева, стоке, воћа и поврћа, да је српски сељак имао могућнос1'!r за економско напредовање, да је могао откупити плодну земљу. Њега су с времена на :време тешко погаћали тур­ски зулуми, када је упропашћивана његова имовина. Некм се он светио за то, а каоније, када је српски живаљ прорећен, био по­пустљив. Често је напуштао своје огњиште, или у бесцење прода­вао свој иметак баш зулумћарима.

Планинци су се бавили прерадом дрвета, што им је доносило зна1'НУ корист. Наравно, ови радови су примитивно оба;вљани јер људи нису имали бољег алата.

Сматрало се да би откупљивање од ага дало сељацима вољу за рад да би боље обраћивали земљу, чиме би се њихова еко-

' ~ номска снага повећала. Биле су по1'реоне и поуu<е како да рацио· налније обраћују земљу и економичније живе. Школе, мећутим, нису ништа чиниле у том погледу. Зато је Кијаметовић био М!ИiШ· љења да учитељи треба да се више посвсliују овом послу, а наро· чито свештеници.

Да би се српски сељак откупио, није била тол;ико по~на непосредна новчана помоћ колико добра организација и истрајан рад. Зато је инсисmрао на изради плана за економоку манипула­цију сељаurгва и тек после 1'0Га б~ .се пр1;1ступило организовању завода за помоћ. Требало је да новчана помоћ омогући ~гани­зовање и да то буде основ за јачање народне ~нате. И Кијамето­nић је сматрао да најпре треба створmи чифчијсКе задруге, У об­лику штедионица. Ако би сметао назив "чифчијска задруга", могf1.а б11 се назвати "сељачка задруга'f и њен би ци:љ био помага:~~ чиф­чија ради откупљивања имања која су обраћивали. Задруге би при· мале на штедњу новац сељака, који би добијали штедне књиж.ице. Таква задрута треба да постоји у Мигровици. Њене ушраве чинили би граћани И сељаци, у подједнаком броју, разуме се довољно имућни да улагачима могу гарантовати улог. Ту би радио и један стручни чиновник. Завод би погврдила власт, а правила би била таква да злоупотребе не би биле могућне. Извеона новчана помоћ Србије чинила би основицу за развој задруге. У сеЛiИ!Ма треба .да постоје задруге са сеоским "кошевима" у које ће сељаци за време вршидбе уносити део жита које би се чувало до пролећа, када је оно сељаку најпотребније. Ако се не би ни тада потрошило, продало би се и нов"д уложио у задруrарску касу. И за ове "ко­шеве" прописала би се правила, а измећу осталог предвићала да у задруге могу стуnиги само исправни људи - они који су спрем·

134 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ни да истински штеде и уштећевину троше с;амо за корисне ствари. Прва помоћ коју би "чифчијска задруга" указала чифчији да се откуџи, сматрао је КијаЈМетовић, много би утицала на људе и обез­бедила јој сигуран напредак. Иначе, у то време било је Срба се­љака у околини Митровице који су били волти да своју уштеће­вину уложе, па и уз малу добит, само на сигурно место. Тако су у IМИТрОвwчку задругу, трговачко-занатску инс"ГИтудију, дiia сељака већ били уложили веће суме новца. На основу тога· Кијаметовић закључује да би се лако разбило неповерење сеља:ка у ову новину и да би се добрим пропагандним радом уопело да се формира нов­чана сеоска задруга. Свештеници и учитељи били би најбољи про-паrгатори такве задруге.257 ,

Према званrичној стаrnстици с краја турске владавине, вИ!Ше од 40 одсто целокупне земље у тадашњем косовском вилајету било је у ру~кама велепоседника - беглера и агалара. Највише чифчија било је северно од Качаника.258 Њихов положај није био свуда !ИСТИ. МилОО~ Комадинић и Бранислав Недељковић деле аграрно­·правне односе на Косову и Метохији на ова места: Приштину, Липљан, Гњилане и Призрен. У овим крајевима разлике у аграрно­-правним однооима на чифлуку појављивале су се, измећу осталог, у дажб'm!аЈМа, о чему говоре и архивски подаци. Оне су зависиле и од обичаја места и ·природе права чифчија према господарској земљи.

У вучитрнском крају чифчије су саме подизале куће. Нај­већи број ·кућа п011ИЦао је од бивших сопственика који су се иселили због зулума. Чифчија је давао семе, плуг ~,запрегу. Од жетве аги је прИ'Падала четвр'ГИна или трећина, а у вapoiniи . поло­вина. Ата је мотао чифчију да покрене с имања кад хоће. Ретко је чифчија напуштао агу., Аге нису давале новчане позајмице и у неродним годищща уцеwиваЛе су чифЧ:ије за храну. · Ага у при;штинском крају узимао је четврти сноп. Куће су биле агшrс;ке, а говеда и плугови чифчијски. Уговор није склапан. Десетак се одбијао пре деобе.,

Раније су у ЛиnМlну и околитни зграде подизале чифчије, а Г()АИИV·две пред крај турске власти аге им нису одобравале места за куће. Семе су давале чифчије. Ага је узимао четврти сноп, а у последњим годинама трећи. Чифчије су раД!Иле и "парастур" за аГу. Од проглашења устава у Турској чифчије је овде ·било врло лако покренути. Абдул-беј. је две го.дине пред балкански .рат почео да траЖи уговоре. Сељаци су се бунили против тога и ишли у Приш­тиНу да се жале. Тако је ст·вар заташкана.

Куће у гњиланс;ком крају биле су махом Ч1Ифч;ијске. Семе и све што је требало за рад давао је чифчија. Био је обавезаl!! да даје половИ'1Iу, затим трећину и четвр"ГИНу ,?КИГа и сена. Верrију ·су пла:ћале чифчије. Ага је мога:о да отера чифчију кад год је хтео. У послемње време и овде су правили уговоре. .

," АС, МИД, Архива конзулата у Пршnтини, пакет IV, Митровица, 20. и 22. априла 1912, Извештај Мих<Шла Кијаметовића. ·

"" Вардар, 12. јува 1911, бр. 46; М. Комадинић, нав. дело, 79.

Аграрни односи 135

У Призрену· и околини семе, кућу и волове давао је ага. Од жетве је одвајао семе, а остатак је делио напола. Од сена је од­вајао део за волове, а остало је делио са чифчијом напола. Чиф. чија је сејао по споразуму с агом, Ата је давао чифчији "бирч" позајМiицу.25'

Крајем турске власти чифчије су већином плаћале порез на земљу ага, али су услови били разА'ИЧИти у појеД'ИНИМ крајевима Косова. У Лапљем Селу чифчије су још пре младотурске револу­ције плаћале део пореза (емлач) на оранице и ливаде, па су бе­глери узимали пет.иву рода - IПети снОп, пету оку или кола. Ка­сније су порез плаћали беглери. · Зато су чифчије узимаЛ1И четвр­тиву рода.280 У Колашину щ>рез су пла:ћале такоће чифчије па су мање давале аrи.281

Различити аграрнМiравни однос.и у појединим крајевима К?· совско-меrохијске облости узроковали су да ИМОВИИСК!И положаји чифчија и ага буде различит. Кад се оматрало да је чифчија у Горњој и Доњој Гушгерици и Лявару добраг !НМовноr стања, то је значило да је могао нешто да уштеди, "орта" је знЭЈЧИЛО[ да ништа не претече, а "слабо" да не може да се прехрани.'" Било је и получифчија. То су они који су обраћИ!ВаЛИ аmну земљу али су имали свој обор и кућу. Испуњавали су све обавезе према аrа­ма као и потпуне ч~фчије."3 • Мада су на Косову биле издиферен­циране све категорије чифчија И слободних сељака, ипак су мећу Србима прео~лмавале потпуне чифч~је. У призреиском крају срп­с~ ~аљ Је. махом обраћивао СВОЈу земљу и потпуних чифчија било Је ;Мање.'" У Пећи с .. окомmом преовлаћивала је чифчијска категор11]а сељака. Село Дечане имало .ie 1912. године четир!И срп­ске ку~ће .и све су биле Щчијоке, а Лоћане 12 кућа 1И све су имале СВОЈУ земљу.285 Село Будисавце се још од 70-тих година опо­миње као спахилук породице Махмутбеговића.'"

И ате ц_ сељаци, слобод'Н!И и чифчије, били су мали потроша­чи, нарочито увозних производа. Многи од читлу~ксахибија живе­ли су већином у већим и удаљеним местима, и· 11роШiИАи су пре­тежио источњачке производе. Многи су куповали кућевне предме­°!"6• ћилиме, , посуће и друго, Трошили су доста за ~рану и пиће, Јер су m~али МIЮГО чланова пороДlfЦе. Ту се њихова потрошiьа <;>rраНЈИЧава на неколико производа. Било је и сиромашних ага чија Је потрошња била врло мала, Сељаnцво је. јеД<Ва зараћивало за издржав~µье породице, мада је било и богатих сељака. Уопште се­љак на Кооову у последњој деценији турске владавине био ј~ по

"' М. Комадинић, нав, дело, 89; Б. Недељковић, нав. дело, 244, 248. . . .. "' АС, мид .. Архива конзулата у ПрlШIТИIШ, пакет IV, Лапље Село,· 11. Јуна 1912, Извештщ учитеља Симе. Грујиhа. ·

'" Исто, пакет П, Дубоки Поток, 24. маја 1912, Извештај учи•еља Ми· јата Божовића.

"' Исто, МИД, ППО; 1912, ред 962, Извеш>ај учи>еља В. Поповића. '" Исто, Врбовце, 19, јува, 1912, Извештај учитеља Петра Трпковића. "" Исто, Пршnтина, 19. dува 1912. ·· '" Исто, !ШО, 1912, ред 710, Пршnтина, 23. маја 1912, бр. 276 (3126), ,.. М. С. Миљевић, нав. дело, 188.

136 Друштвено-економске прилике косовских Срба

задовољавању својих Il'OTpeбa на истом ступњу као сељак у Србији око 1860. rодине. Увозне производе нису yoIНIIтe куповали, осим

печалбара.267

Какво је било имовно стање агалара и сељака и њихова на­ционална структура ~може се видети из приказа у појединачним косовским селима.

1. АГРАРНО-ИМОВИНСКЕ ПРИЛИКЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ СЕЛА

а. О~солина Приштиuе

1. Крушевац. - У овом. селу било је 10 српских кућа са 63 члана1 и 24 албанхжа..мухаџирока домаћинства. Свих 10 српских до­маffimстава била су потуно чпфчи~јока. За Албанце се не може утврдитИ .лоа ли су и они били чифчије. АтаЈНаоије Урошевић сматра да становници овог села, стари:нци, нису били чифчије него су ЖЈИВМIИ на својој земљи.2 Агалари су били Мурат-ага и Јусуф-ага из Приnгrине. Све чифчије су обраЬивале земљу на "четврто", а порез су плаћали агалари. Орби чифчије били су дуж'IIИ да агама кулуче. С агама нису имали никакве уговоре, нн11и оу аге то захrе­вале.

2. Кузмин. - Овде је било само 19 српских домаћинстава. Че­тири су имала своју земљу: Рајко и Трајко Јовић, Зафир Стојко­ви~ и Вуксан Маринковић. Нема података како су дошли до ње. НаЈстарИЈи српс~ш досељеници почет.ком XIX века затекли су се­ло као читлук неког Мемета Куэмина, на коме су чифчије били Албанци. Убивщи: неке хаџи'је, они су пребегли у Дреницу, у село Влащ~си Дреновац. И по исељавању Албанаца село је остало као чифлук све до краја првог светског рата.' Срби чифчије сматрани су за староседео~е, јер су вите година обраћивали Ј!Сте чифлуке. Пomyimx чифчија било Је 15. Обраћивади су земљу М"алара "и3 Приштине. Од добијених производа дооали су четвр:гюну. Нису има­ли уговоре с агама~ Били су дужни да агаларима обра;д,е јејА.Ю{ њиву (парастур) КОЈУ щреде и да сав принос донесу где они ка­жу. Порез су плаћали агалари. И власници земље и чифчије добро

"' Народна привреда. 11-12. 1 АС, МИД, ППО, 191Z, ред 962, ПршuТШ!а, 27. јуна 1912, Извештај учи­

теља Kpcre Которчевића.• Стеван Нестуровић (5 чељ3"'И), Блага Недељковић 14, Наћа Јевтић 10, Станко Трајковић 6, Стамат Стевановић 7, Јован Макси­мовић 4, Крсте Видосављевић 8, Јован Делић 2, Акса Станојевић 3 и Петар Милосављевић 4.

• Косово, 224-225, Урошевић наводи да су 'Крушевац и Некорад били чифлуци при досељењу најстаријих досељеюш.а у ово село на којима су Срби живели као чифчије. Господари чифлука у Крушевцу били су Турци Џшщије из Приштине.

з Исто, 225.

Аграрни односи 137

су матери~ално стајали. Били би још имућнији да нису ·биди често изложени нападима качака и дру;гих о,АЈМетника.4

З. Глободерица (данашњи Обилић). - Село је И!мало 8 срп­сюы.;• и 15 албанских домаћинстава. АлrбаИ!ци су били насељеници (мухаџири из 1878. године). Сви су имали свој<у земљу. Срби су били потпуне чифчије.' ВласниЦЈИ чифлука били су делом Турци из ПрШll'ГИне, а делом мештаиског рода Ашана, који је тај део купио од бегова при досељењу.7 Агалари су плаћали порез. Чифчије су биле дужне да сву летину која је припадала агама опреме и одву­ку тамо где аге нареде, и то без икакве награде. Срби су били врло оиромашни.8

4. Лес~совчић. - Овде је )rоивело 5 српских• и 16 албанских домаћинстава. Срби оу били староседеоци, а Албанци мухаџири, досељени из ТОl!Iлице 1878. године. У време насељавања мухаџира овде је било више Срба, али су се после раселили. И Срби и Албан­ци бим~ су чифчије. Господар чифлука је био Хаџи Имер-бег Га­зиоглу из Приuггине.10 Ага је плаћао порез на земљу. Чифчије су давале агама. четвртину овега што земља роди. Морали су и кулу­ЧИ11И. ЧиФЧ1;11е нису има·ле угов.оре са агом. Пошто Албанци нису имали џамију, за богомољу им Је сдужило турбе. Срби нису имали ии цркве ни школе и нико у селу нИ'је био писмен.••

5. Добри Дуб. - Српских кућа било је а~мо 4,1' а албанс1Giх 16 и сви су били мухаџири из времена пре анексије. Многи из овог села су због зулума кача1щ и друmх о,АЈМетника остављали своја огњишта и расе~авали ое. Та четири домаћ111НС11ва чинили су до­сељењ1~и: Село Је било чифлук Рушид-бега из Пришгине. Дужност чифчИЈа ;е била да осим обрщде земље одНоое власниюу производе и да кулуче. Уговора измећу ага и чифчија није било. Аге су узи-

' АС, МИД, ПЛО, 19Џ, ред 962, Приштина, 27. јуна 1912. - Максим Стамеш<овић (9 чељад:и), Витко Живић 4, Бор15е Петковић 6, Мвхајло Трај­ковић 9, Гвозд~н Јоксимовић 11, Мllia fiирковић 12, Марко Симоновић 12, Гвозден _Недељ1ювић 3: Стеван Филиповић 7, Младен Костић 6. Никола Ста­менковић 5, Тома ТраЈКови~ 10, Петар Живић 7, Опаса Цветковић 6 и Пе~ко Миловановић 12. Писмених Је било дв<:>је.

• Исто, Милан Митровић (9 чељади), Лазар Тодић (27) Аритон Данић 18, Тр~јко Бокић 6, Илија Станковић 8, Благоје Митровић i. Анта Бокић 5 и ДамЈан Смmковић 7.

• Ис~·о. 1 А. Урошевић, Косово, 258. •АС, МИД, ПЛО, 1912, ред 962, Приштина, 27. јуна 1912. - .За оружје

су били спремни: Тодић Лаза, Ристо, Јован и Димитрије, Божа Лазић, Ми· лан Митров~;~;, Марко Николић, Данић Ари:rон, Миленко и Вељко, Трајко Димић, И"!fЈа Ста.иювић, Благоје и Танаско Митровић, Дамјан Станковић, Акса и ТраЈко Станковић. - Исто, Приштина, 15. маја 1912.

' Исто. - Трајко Милосављевић (20 чељми), Милош Столић 2 Риста Мшmћ 7, Рајко Трајковић 8 и Милутин Миркооић 11. '

н1 А. VЈЮЩевић, /Сосово, 231 лише ,,а по доласку мухаџира чифчије су на њему билщ само Срби" - стр. 49. · ·

11 АС, МИД, ПЛО, ред 962, 1912, Приштина, 27. јуна 1912~ " Исто. Апостол Нићић (5 чеља,о:и), Вигко МиловаЈЮвић 12, Станко

Обрадовић 7 и Коста Станојевић 9.

138 Друштвено-економске прилике косовских Срба

мале читвртину производа, .а порез су плаћале чифчије. Иначе, чифчије су биле врло слабог имовног стања па се нису могле ни прехра:њивати.13

6. Црвена· Водица. Овде је српских домаћинства било 20," са 133 члана, а албанских 5, од којих је једно муосаџирско, из 1878. године. Сва српска .о1омаћишства била су сгароседелачка . и потпуне Чифчије. Агалари муслимаЈНи били су из Приштине. И Је· дан Србин је био господар чифлука, који је ку;~ио почетком 1912. године. Порез на земљу· плаћале су аге .. Чифчије су давале агала­рИ'Ма четвртину производа и биле су дужне да је однес'/ ;амо где ага жели. Ни овде нису имале уговоре с агама. МатерИЈаюю су добро .стајале. Жалиле су се на неког Шабана, за кота су говориле да је једини узрочник .свих невоља у .селу, јер је окупљао рћаве љУ1де. Шаба.н је обраћивао имање Аџи-бега из Приштине. У селу је било црrовиште. .

7. Доња Брњица, - Село је има1ю 2S српск~х к<у>ћа са 175 чла· нова. Толико је било и албанских. Сви . осим Једног домаћинства били су мухаџири од пре анексије. Шест Срба је имало·· земљу: Станоје Јовановић (5 чланова), Стеван Јовановић (2), Михаило Rирковић (7), Макоим Косп;tћ (14), Тома Дmmтријевић (10) и Да­на Стојановић (4). Са свајом и аrnном земљом била су ова дома­ћинсЈЈва: Милић Маринковић (11 чланова), Цветко Миладиновић (16), Јован (10), Стојан (4) и Стојко (2), Никола Лекић (6).' Драга Николић (6) ·и Тома Д~ијевић (10). Потпунш: чифчија Срба било је 15 кућа. Аталари потпуних чифчија и они који су поред сво­је обраћивали и тућу земљу_ били су већином из Прwuпине, .и сви доброг :имовиог стања. Највише чифлука је <ИМао Али-ефеиюЈа. Од пО'Пlуиих чифчија његове чифлуке су обраDивала три Борћевића: Сента (3 члана) Симеон '(7) и Мирко (3), затим, Танаско Мирковић (5), Стојан Вит'ковић (6), Зарко Милетић. (6), Дана Бој.ковић (lQ), Михаило Јевтић {2) Стојко Васић {5), Драга (4), Никола Мирковић (5), Стајан (10) и .младен Перић (7). Аџи-?еј је имао две п=у:не чифчије: Петка Стојановића (З) и. МИЛИВОЈа. Митровића (3) и 1'])И који су имали своју земљу: Стојка Миладиновића, Николу ~екића и Драга Николића. Из Приштине су били и чифлукса10ибиЈе: Са~ бит-ефендија и Мула Асан Тулбедар, чије чифлуке је обраћивао Милић Маринковић. Аги Али-ефендији и Мула Аса~ну чифчија био је Јован Миладиновић, који је имао и своју земљу. Имање Махму­та Приштине обраћивао је Стојан Миладиновић. И он је имао сво­ју земљу. Свој чифщк имао је Стаж>је ЈовЭЈНовић, из овог села. Био је слабог И1Мовног стања. Његов део ·земље обраћивао је Цвет­ко Миладиновић. Сва српска домаћинства била су слабог имовног

1з Исто. . , . . 14 Исто Така Столић (12 чељади), Риста Велић 10, Митровић Петар

10, Танаско S, Груја Јовић 11, Стојанко Столић 9, Бојоко Јовић 4! Стојан Мла­деновић 5, Јован Јелић 8, Живан Милошевић 13, Така Станq~евић 6, Мар­ковић Дека 6, Зака 3, Станко Ристић 4, Јован Балшић 4. Јорга Симић 6, Ста­менко Станојевић 3, Илија Јовановић 6, Трајко Бонић 4 и Ива Петковић 4.

Аrр<1рни односи 139

стања, и чифчиЈе И власmщи земље. Куће и дворишта нису имала домићинства Николе Лекића, Дане Бајковића, Михаила Б~ирковића, Николе Мирковића, Петка Сrој~lновића, Миливоја Ми"Гровића и Младена Перића. Чифчије које су радиле агинску земљу нису пам­тиле од које године су је абраћивали. У плаћању пореза није било ује~диачености, Порез су плаћали агаларri: Сабит.:ефендија, Мула Асан Тулбедар, Станоје Ј()Вановић, Али-ефендија Мула Асан и Ма­мут Пр:ишnrnа. Аџи-бег је почео· 1879. ·године да плаћа порез умесrо сiю~их чифчија, а Али-ефендија од 1908. године. у овом селу било је. 125 дана. плуга у својИЈНИ чифчија". и 210 агаларских1•. Аге нису имале тапИЈе на земљу. Срби; су давали четвртину, а до 1908. петИ­ну, али су тада плаћали пd<рез. АлбаЈНци чифчије рщ.\ои:ли су под истим .vк;ловима као и Орби~ ~ије било уrовора, нити оу их аге тражиле.' а ни нарочитих услова. Аге су поступале "као сви Турци".

8. Горња Брњица. - У овом селу било је 9 српских кућа са 55 чланова и 69 албанских, од којих ie 60 ·мухаџира из 1878. rоди­не. Српска домаћин~тва била. су потпуне чифчије: Обраћивале су чифлуке Али-ефендиЈе из Приштине. И у овом селу он је плаћао порез од 1908: године. ЧифчИЈје ни овде нису 1Памтиле када су поче­ле да. абраћуЈу агИЈНу земљу. Три орпска.домаћинства живела су у агиноЈ кући (I:Ига Велић, Младена ЦвеЈићка и Мика Столић) а остала су имала своје куће с двориштем. Српске чифчије обра'ћи­вале су земљу ад 245 дана плуга.'" Агама су .давале четвртину про­извода, а пре 1?08. петину, с. тим шrо оу плаћале порез на земљу. Албаи~. чифчще радиле су под истнм условима као и Срби. Није-

. " Исто, Архива 'конзулата у ·Приштини, пак. JV 1912, Прµштина 26 ЈУН'! 1912. Извештај учитеља ·Јована Поповића. - Милић Маринковић ci своје, а 8 '11'ИНе ";"Мље), Миладиновић Цветко 9,2, Јован 7,10, Стојан 2 3 Стој­ко . 2,2, Да~а Стојановић . 15, Никола Лекић 5,6, Драга Николић · З,4. 'јовано­вић Ст~оје 2, Стеван ,18, Михаило fiирковић . 8, Максим Костић ЗО Тома ДимитрИЈевић 12,2. · '

'" Исто_, БорЬевићи - Сента 9', Симеон 6, Марко 16, Танаско Мирко­вић 10, Стојан Витков~ 12, 3apl(O Милетић 6, ,Дана Бојковић 16, Михш"0 Јефтић 10, Васићи ~rојко и ДрЗl'а .по 16, Мирковић Никола 12, а Стојан 14 и по 10 Пец<о Стојановић, МимmоЈе ~Митровић и Младен Перић. - За вој­ску су били "!'РеМЈШ . Мэжсим Костић-Ракић, . Beceлmr Макоимовић; Тома и Риста Димитр~јевић-Ракић, Танаако Ра~щћ, М:ихщјло Вирковић, Михајло Јеф­тић, Дана Бојковић, дР'!"" Васић, Стојко Васић,. д"'1'!<о Стојановић, Зарко Милетић" Никола и Стојан; Мирковић, Марко, Аксентије и СНмеон Бор!;.,. вић, Стојан Витковић, Коста Димић, Станоје Ванић, Никола Лекић, Танаско МИЈ~Ковић, Дана Стојановић, Милић Маринковић, Јован, СТ<Ј!iан, С:ганоје и Сто1ко Миладиновић, Цветко Милановић Денко Перић - Исто Приштина 15. маја 1912, ред 962. ' ' ' . " Исто, Архив.а конзулата у Приштини, ·пак. JV 1912, Приштина, 26, Јуна 1912, Извештщ учитеља Јована Поповића. - IИга В~лић (ЗО даiна ораће земље, 10 чељади), Трајко Бојковић, 15,3, Младена Цвејићка 15,2 Бор­hевић Мита 30,9, Миладш~ 15,4, Лаза: Цвејић 40,9, Мака Столић 30,5, зАЈ>авко Нићић 40,б и Дека Славковић· 30,7. За војску• су· били спремни Здрi~в~;.о Ни­чић, Мика Столић, Стојан Гвозденовић, Лазар и Илија Цвејић, Божидар Ла­зић, Мита, Младен и Миладин БурЬевић, Вукадин Миладиновић, Милан Ки­тић, Гиrа. и Стојан Вељић, Трајко ·И Станко Бојковић, Дека и Бека Славко· вић, Ист:о, 1912, ред 962, Приштина, 15. маја 1912.

140 Друштвено-економске прилике ·косовских Срба

дно чифчије.ко домаћинство није имало уговор с аrс;>м. Ага их није помагао, нити је било нарочитих мећусобних услова. Господа,р ЧИФ· лука поступао је са Србима као и дру11И госпоt1-ари.

.. 9. Уzљаре. - Ту је било 35 српских и 17 алба:~ских домаћин­ста,ва. Сви Албанци су били старинци. Српских домаћинства са сво­јом земљом није било. С пола своје а пола туће земље биле су три куће: Митра Денића, .Ките Столића и Косте Недељк~вића.18 Сва остала домаћинства била су потпуне чифчије. После сеоба Срба 1690. и 1737. годwне. село је обновљено као чифлук, половином XVИI века и имало је више господара. !Iајстарији су били Имер­-бегови из Пришт.ине; а други су касније· добијали поједине делове у мираз." Године 1912. сви аrалари су били из Приштине: Ј:Ьихово имовинско стање је било добро. НаЈВiИШе чифлука имао Је Али­-ефендија. Његове чифчије су били Денићи - Танаско (8 чељади и 10 дана агине ораће земље), Митар (8, 10), и Сима (17, 10), за­тим, Дима Матић 1(7, ЗО), Димитрије Жокрић (8, 30), Цвеја Борћевић (6, 25), Стојан Стакић (7, 25), Лазар Шопић (6, 30), Пе­тар Карић (15, 50), Коста Милић (6, 20) и Митар Живковић (6, 20). Остали агалари имали су мање чифлука. По четири чифлука су имали Ибрахим НовобрћВЈНин (живео је у Приштини), Јусуфета и Ибрахим Батал. Чифчије Ибрахима Новобрћа:нина, Кита Столић и Коста Недељковић имали су своје ораће земље 8, односно 3 дан.а. Први је имао 7, а .л1рути 4 члана породице. А11И су обраћивали по 12 дана ораће земље. Толико су обраћивалм овоме ати и његове чифчије Јован Симић и Трајко Гаћић. Обојица су имали по 6 чла­нова породице. Јусуфетине чифчије били су Крстићи: Арсеније (8 чланова и 25 дана ораће земље), Спиридон (15, 30) и Столићи: Борће (7, 20), Милутин (6, 20). Чифчије Ибрахим Батала били су: Која Јовановић (15, 60), Филип Денић (6, 20), Апа Перић (8, 20) и Коста Шопић (13, 30). По три чифчије имали су два агалара. Вебија Баталове чифлуке обраоовали су: Мар1Ћи Живић (3, 30), Танаско Аlнтић (11, 10) и Стеван Јокоимовић (6, 10), а Решит-бегов, Емер-бегов Гвозден Трајковић (6, 16) и Галић.и - Гаћа (4, 20) и .Станислав (11, 20). Јусуф-ага је имао двојицу чифЧ1Ија: Јована Сто­лића (10, 50) и Трај'ка Огњановића (3, 15). Један чифлук имали су Бећир Хаџи-Кадријин, коме је радио Милош Недељковић (13, 16), и Смаил Боса, чији је чифчија био Кита Ж0»рић (20, 30). Зачифчиаэање појединих чифлука није било истовремено.20 Све аге

1s Исто, Архива 1сонзулата у Приштини 1912, пак. /V, Приштина, 26. iупа 1912, Извештај учитеља Јовапа Поповиlш.

10 А. Урошевић, Косово, 310 - 11Од се.ља~ка су само Ракићи иМали мало купљене земље (од бегова)". ,

20 АС, Архива конзулаI·а у Приштини .1912, пак. IV, Прииtтина, 26. јуна )912, Извештај учитеља Јовапа Поповића. ~ По ЗО rО\дИНа q радили: Де­нићи - Танаско, М!итар и Сима, Коста Недељковић, Јован Симић, Трајко Гачић, Ставра Јовановић, Арсеније и СIШридон Крстић, Коста Шанић и Ми· тар Живковић; по 25 rодина Мартин Живић, Танаско А<нтић, Стева Јоксим<>-

Аrрарни ОДНОСИ 141

су плаћале порез на земљу од 1907. године и од тада узимале чет­вртину производа. Од 35 српсюих домаћ!и~нстава своје куће нису имала само три, него су живела у агииим кућама - Која Јовано­вић, Коста ШопиЋ и Јован Столић. Измећу ага и чифчија није би­ло уговора. Аге ниоу помагале чифчије и поступале су према њима као сви господари.

10. Бресје. - Српских домаћwнстава у овом селу било је 19, а албанских 22, мухаџири, од пре аIЮКоије. Од укупне површине два домаћинства су обраћивала пола овоје земље, а пола туће земље. Били су то Бојко и Мита Грујић. Први је имао 15 чланова породи­це и 10 дана орања своје земље, а други 19 чланова и 5 дана ора­ња. Туће земље обраћивали су 30 дана орања. Осталих 17 српских домаћинстава били су потпуне чифчије. Село је било чифлук Ав­дул..паше 1ИЗ Пећи и Ибраооим-беm из Баков:ище. Чифчије првог били су: Вукадин Митић (7 чланова н 10 дана орања) Бранко Миљ­ковић (8, 6}, Лазић Дана (10, 10), Живюо (13, 10), Сима Димић (5, 8), Траја Милосављевић (8, 4) и Бора Мирковић (7, 10), а Ибрахим-бегове: Дека Величковић (5, 15), Зака (3, 15), Тома Трај­ковић (5, 10), Милошевић Митар (10, 10); Станоје (8, 10) Миљиfiи - Ма.ксим (9, 12), Миладин (9, 12), Станко Миљковић (4, 12), Стај­ко Мирковић (5, 10), и Витко Бурсановић {10, 15). Ниско од дома­ћина .чифчија није памтио од када обраћују атинску земљу. Годи· i;re 1909. агалари су почели да плаћају порез и да узимају чифчи­Јама ч.етвртину уместо петине. Ате су биле доброг имовног стања. У њиховим кућама живеле су ове чифчије: Бранко Миљковић, Да­на и Живко Лазић, ТраЈко Милосављевић и Тома ТрајrковИћ, а сва остала домаћинст.ва имала оу снаје куће и дворишта. Чифчије

вић; по 20 Илија Јовановић, Филип Делић и Апа Перић. Најстарије дома· ћинство које је знало за 50 година испред 1912., било је Лазара ШоIШћа, а најмлаће по 10 гоДИIНа q бИМ< Гаћа и Станислав ГаАiИћ, а остали нису пам· тили, - За војску је било предвићено 73 способна Човека, и то: Танаско Антић, Игњат Мартин0!4ић, Стеван Јоксимовић, Кита Јоксимовић, Марппr Жив.ић, Мартиновић Риста и Тома, .Милош Недељковић, Јован Милошевић, Гаћа ГаАiИћ, Петар Галић, Станислав Галић, Митар Денић, Витко. Митровић, Панче Митровић, Душан Митровић, Гвозден Трајковић, Танаско Денић, Цо­на Танасковић, Сима Денић, Коста Недељковић, Стојан Јовановић, Јован Стојковић, Димитрије Стојковић, Живко Станисављевић, Борће Столић, Или· ја Бокић, Јован Бокић, Милутин Столић, Гвозден Милутиновић, Цвеја Ми· лутиновић, Станко Милутиновић, Димитрије Лазић, Станко Димитријевић, Петар Јовић, Петко Јов:ић, Стојан Петровић, Илија Пегковић, Кита Јовић, Милан Китић, Апостол Огњановић, Трајко ·.Огњановић, Трајко Гачић, Младен Борћевић, Душан Борћевић, Кита Столић, Стој.ко •Китић, Акса · Китић, Тома Ки11Ић, Јован Симић, О!шридон Јовановић, Тодор Јовановић, Фимm Денић, Гвозден Филшюnић. Апостол Перић; Која-Коста Јовановић, Мика Јовановић, Младен Јовановић, Благоје Јовановић, Cmipa Крстић, Стојан Крстић, Ми· хај'Ло Крстић, Арrеније Крсmћ, Митар ЖЈивковић, Сима Koc-ndi, Стојан 'Кос· тић, Лазар Бе1<ић, Цвеја Борћевић, '.Стојан Стакић, Дима Петровић, Витко. Димић, Цона Димић. Коста Милић. Исто, 1912, ред 962, Приштина, 15. маја 1912.

142 Друштвено-економске прилике косовских ·Срба

АлбаIЩИ рад:ил.и су под истим условима као Срби .. Измећу чиф­чија и ага није било ~овора mпи су. аге помагале чифчије.21

· 11. Матичане. - Село је имало 10 срдских и 20 албанских до· ма:ћинс'rва. Албанци су били пола старинци, а пола мухаџИiрИ од пре. анексије. Српска домаћинства била: су потпуне чифчйје и об­раћивала земљу од 289 дана орања плугом. Господари чифлука били су из. Пришгине. Највише чифлука је 11Мао Мула Vсеин Ју. н;ун. Његову земљу су обраћивамr Стојан Јоксимовић (са 40 чла­нова и 40 дана орања), Васа Несторовић (18, 34)"СИ>Мић Божа (15, 20), Taкi.i (4, 20), Марко Ристић (7, 15), Танаско. Јоксимовић (8, 25) и Цвеја Миланковић (4, 25). Власници по једног чифлука били су Шабан Јајин, Vсејнн Хаџи Vмер и Алија Хаџи-Vмер. Земљу првог зеi"љопосед'!ика обраћивао је Арса Стојковић (29, 40), другог Дана Костић (11, 60) а трећег Илија Станковић (12, 35). И Срби и Албанци су до 1887. rодИНе давали пе11ину жетве и сами плаћали порез на земљу, а од тада четвртину и нису плаћали порез. Двоји­ца чифчюја - Така Оимић. и Илија . Станковић - становалџ су· у агинским .кућама. Порез· на куће плаћале су чифчије. Ни у овом селу оне нису памтиле када су ·ИМ преци почели да раде на чиф­луцима. Аге нису помагале. чифчије .. Терали су тс на кулук, на­рочито празником - да. им носе дрва, мељу ЖИ11О итд. Ни овде измећу ага и чифчија није било уговора, нити нарочитих услова. Имовно стање ата било је добро.22

12. Златаре. - Овде је било 7 српских и 13 албанских кућа, од којих 7 старинских, и 6 мухаЏ\l!]ХЖИХ од пре анексије. Пет срп­ских домова имало је своју земљу: Симић Трифко (12 чељади 15 дана орања), Цена (2, 15), Божидаревић Жарко (8, 14), Младен (8, 6) и Блага (6, 15). Два домаћинства обраћивала су пола своје, а пола туће земље. ЧифлУ'К од 28 дана орања, чији је власник био Афуз Осман из Приштине, обраћивао је Бока СтојЗ1Новић (17, 26). Домаћинство Спасе НићШiа (13, 18) об].11аћивало је земљу од 8 да­на орања, која је прИIПадала В~у Хаџи Поповићу из Приштине. Уговора измећу ага и чифчија није било. Ате Н1ИСУ помагале чифчи-

21 Исто, Архива ~сонзулата у Приштини 1912,. naic. IV, Приштина, 26, јуна 1912, За врјс~су су у~шсани: Живко Лазић, Дана Лазић, Мита Ст. Гру­јић, Бојко. Грујић, . Бранко Мил. Муљча, Вушwш Мил. Муљча, Траја Чар­пан, Сима Ч.ОiрПаИ, Рора Мирковић, д'еКа Величковић, Зака Величковић, Тома Трајковић, Митар Милошевић, Станоје Мnлошевић, Внтко Бурса:вовић, Стој­ко Мирковић, Бранко Мирковић, Ми-. .Милlић, ММ<сим Милић,• Исто, Ј1Д, ППО, 1912, ред 962, Извештај учитеља Вукадина Попови/!а.

" Исто. За војс~су су урачунати: Тодор Јокановић, Димитрије Стоја­новић" Трајко Тодоровић, Јован Тодоровић, Риста Тодоровић, БорЈ;е Дими­трцјевић, Спасоје Костић, Никола Васић, Јовщ Спасић, Младен Николић, Рада Лазић, Миле Лазић, Тона Јанчетовић, Марко Ристић, Илија Ристић, Живко Ристић, Божидар Симић, Мила Симић, Спаоој<Ј Симић, Трајко Си­мић, Танаско Јокслмовић, Апостол Таиаоковић, Дямlприје Танасковић, Даиа Костић, Станко Костић, Илија .СтО111Ковић, Цвеја Миленковић, Дамњан Ар­сић, Кузман Арсић, Цвеја Арсић, АраиЈ;ел Милић, Илија Станковић, Коста Станковић. Исто, Приштина, 15. маја 1912, Извештај учитеља Вукадина По­повића.

Аграрни односи 143

је. Хаџи-Поповићев чифчија радио је на трећЩiу а Афус Османов иа четвртИ!НУ.

Пет арбанашких мухаџирских кућа доселило се 1907; .године. Ате су· их довеле пошто су им земљу продавале на парче. У .селу се био осилио неки Мула Меја, који је Боки Стојановићу притис­нуо накупњу, Ово и домаћинства Спасе Нићића и Трифка Симића нису знала када оу њихови преци почели да обра!;ују ову. земљу, а остали су говорили да су староседеоци. Куће у којима су живе-ли Срби, као и дворишта, биле су њихова својина." ·

13. Сефалија. - По шест српских и албанских породица жи­вело је овде. Албанци су били старинци. Село је основао Јашар-па­ша Џинић, 'као чифлу;к.24 Од српских домаћинстава пола је поред своје земље обраћивало и чифлуке Данщц-бега из Пpшunme, првог хури:јетског валије у Солуну и јединог господара овог села. Своју земљу од 7 дана орања И>Мао је Јован Митровић; са 27 чланова породице. Обраћивао је и аrину земљу - 40 д31На орања. Дома­ћинство .. Наће Столића од 10 чланова имало је 2 дана орања своје и обраћивало и агину земљу од 15 дана орања. Толико аmне зем­ље обраћивао је и Рајко Станисављевић, са 10 чланова породице и 5 дана орања своје ;щмље. Од пОТпуН1ИХ чифчија, земљу од по 12 дана орања обраћивали су Тона и Блага Столић. Први је ·имао 8, а други 5 чланова породице. Чифчија Станко Ивић са 9 члано­ва је обраЬивао а~гину земљу од .20 дана орања. ИМ"Овно стање are било је доб~. Ага је од · цоч;етк~~ 70-тих година плаћао порез. Ове сроске чифчиэе имале су своэе куће и дворшuта. Нису знале када су њиха~ преци поче.ш да обраћуј.у атинУ земљу. Ага је постуnао са чифчиэама као и сви остали госriодари. Чифчије су давале аги четврт"fНУ производа. 25

14. Којловице. - Десет орitских и 17 албанских кућа било је у овом селу, Од албанских породица 10 су биле старшщи а 7 му­х~рске од · пре . анексије. 'Два српска домаћинства Арсе' и Ниђа Стоэаиовића обраћивала су пола своје, а Пол~ 'туће земље. Први jt> имао ~· а други 5 да!Iа орања своје ~мље и 11, односио ·10 агине. Арса Је имао 7, а Нића 10 чла1_1ова породице. Остала српска дома­ћинства бил.а су ооmуне. чифчије. Њима, као и ОIШМа која су има­ла оола своје земл;е, ~га је био Амет Хаџи-Џа:ћин. Поmу~не чифчије су. били: Тома Станојевић (29 чланова са 20 дана орања), Коста

• . 23 Mcio. З~ војс~су су пре":"~е.;и: За~~ Божић, Станоје Зарковић, Бла·

~: = ~о = Цвеја Бекић, Т,рифко Васић, Трајко Васић, Спа­в . • а • Никола · Нићић, Сава Јексимовић Цена Симић тека СтоЈш~овић, Цвеј:~ Ристаћијевић, ;~<ристивqје Бекић, мл.Ден Бекић ис: о, Приштцна, /5. мща 1912, Извештај, учитеља Ву~садина Поповића. ·

1' А: Урошевић, Косово, 56, 298. . · · · "' АС, Архива конзулата у Приштини, 1912, .naic, JV, Приштина, 26. јуна

1912. За војсlС)! су рачунати: Живко· Јовш~овић, · Дава Бокић, Дека Дани!\, Цена Давић, Аvшав. Давић, Станко Ивић, Кита Ивић, Благоје Костић, Наћа Столић, Филип Наћић, Риста Наћић; Цвеја · На:ћић, Тона Столић Серафим Тонић, Јефрем Тонић, Рајко Стависављевић, Стојан Столић. Исто, 'приштина, 15. маја 1912, Извештај учитеља Вукадина Поповића.

144 Друштвен<rекономске прилике косовских Срба

Симић (4, 7), Мила Крстић (8, 15), Илија Живковић (10, 14), Сима Станојевић (5, 14) и Крстићи - Цвеја (9, 10), Мита (1,5) и Бора (6, 10). Чифчије нису памтиле од које године су обраћивале атину земљу. Порез је плаћао ага, и на земљу и на зграде· иако су их чифчије поседовале, јер су биле преmюа~не на агу. ИмовиН'СКО ста­ње аге је било слабо. Од 17 албанских домаћинстава 7 је имало своју и атину земљу. Већина их је била гола оиротиња. Српске чифчије давале су ати четвртину производа. С атом нису имале ни­как~юг <уrовора.26

15. Лапље село. - Било је једно од већих српских села у око­лини Пршuтине. Звало се још Ка:дићуј или Кадино Село, или Ану­мино Село. Имало је 56 кућа.27 Некад је било опустошено. Да би га обновили, косовски ЏИ!Нићи су око 1830. годИ'Не дали земљу јеАном претку рода Чачића, а потом су друге насељавали као· сво­је чифчије. Село је ове до краја првог светског рата било њихов чифлук.28 На краdу турске .власти 6 кућа је имало своју земљу. То су биле поромще Серафима Трајковића ( са 3 члана), Ките То­кића (1), Танаска Јовића (4), Мите (5) и Петра (5), Дима Јанићи· јевића (11). Са пола своје земље било је 5 домаћинстава, и то: Јерински К. Сима (7 чланова), З, Ста!Ноје (6), М. Данче (4), Б. Риста (7) и Коста. Петковић (20), Потпуних чифчија - 45 кућа.••

" Исто, За војску су уm<сани: Нића Стојановић, Трајко Нићић, Бла­гоје Нићић, Арса Стојановић, Цвеја КИтић, ДИМ!IFГрије Кm~ић, Благоје Цве­јиЦ, Бора Китић, Гапа Борић1 Милован Китић, Т<рајко Миловановић, Вели­мир Миловаиовић, Тоиа Станојевић, Јован Тонић, Мита Тоннћ, Трајко Тонић, Кита Јовановић, Благоје Јовановић, , Цвеја Јовановић, Спасоје Јава.новић, То­дор Митић, Сима Станојевић, Коста Симић, Бека Симић, Петар Симић, Или­ја Живић, Лазар Илић, Љубомир Илић, Него, Приштина, 15. маја 1912, Извештај учитеља Вукадина Поповића.

21 Ис.то, Лапље Села, 11. јуна 1912, Извештај учитеља Симе Грујића. ts А. Урошевић, Косово, 228. •• АС, МИД, ППО, 1912, ред 962, Лапље Село, 11. јуна 1912. - Фиља М.

Јерииски (19 чељади), Тома Милошевић (2), Јован Аксић (3),. Борће Стамен· ковић (5), Илија Весемriювић (9), Лепа Милосављевић (11), Максим Јанче­товић (5), Дека Костић (7), Петар Костић (2), Коста Стевић (20)', Станоје Ж. ПраЬединац (16), Станко Спасовић (Шоnа) (13), Трајко Микић (18), Трај­ко Богдановић (4), Митар Ристић (3), Младен Недељковић (8), Гига Бокић (14), Живко Ристић (16),. Станко Смиљић (5), Трај"Ко Фиљић (16), Стојан Смпљић (6), Марко Симић (4), Кита Наћlи!i (8), Танаско Столић (8), Милу· тин Трајковић (3), Петар Крстић (2), Васиљко Недељковић (17), Анта Цве­јић (12), Дела Аксић (4), Коља Борћевић (7), Цвеја Недељковић (4), Стојан Јовановић (4), Трајко Ванић (15), Станоје Јефтић (7), Бека (5), Трајко Мак­симовић (3.), Филип Рашић (5), Лаза Живић (СЛ!ИВар) (9), Кита Столић (6), Ми­лош Борић о(16), Стеван Тадић (15), Благоје Станковић (6), Јован. АндРејић (4), Бqјко Живић (8), Станоје Стевић (3). За војску су предвићени: Трајко Ва­нић, Станоје Ристић, Tpaji!<p Бекић, Благоје Станковић, Јован Андрејић, Сте­ван Тодић, Милош Борић, Кита Столић, Лаза Сливаровић, ФИЛШI Милић, Бојко Симић, Трајко Живић, Стојан, Јова'Новић, Цвеја Недељковић, Кола БурЬевић, Аита Цвејић, Деиа Павићевић, Петар 'Крстић, Васиљко Недељко· вић, Милутин Караџић, Танаско Караџић, Ерста Наћић, Живм Драговчић, Гига Драrовчић, Смила Драrовчић, Фила Драrовчић, Марко Драrовчић, Сто­кан Дра~rовчић, Станко Шоrmћ, Станоје Живић, Коста Стевић, Дека Костић, П-еrар Костић, Лемпа Милосављевић, Максим Јшчетовић, Веселин Јовано-

Аграрни односи 145

Господар села био је Ибрахим-бег, потомак Јашар-паше Џи­нића. Живео је стално у Цариграду. Имао је још једно велико се­ло у Лабу - Баклаву. Његов годишњи приход са чифлука изно­сио је око 2.000 турсюих лира. Био је врло богат, али . се одао пијанству. .

Пре хуријета (1908. године) чифчије су плаћале извесни :по­рез (емлаћ) иа оранице и ливаде, а беr им је узимао петину про­извода. После хуријета порез је плаћао беr, а чифчије су му да­вале четвртину жита, сена, кукуруза. Број домаћинстава 1912. го­дине која нису имала своју кућу, стаје, тремове, амбаре, кошеве, појате, плевне био је мали. Агама је сметало то што оу зграде биле чифчијска својина, јер збоr тога нису могле тражиш уговоре и покретати чифчије с имања. Тврдње да су чифчије у овом селу покретане с поседа веома су несигурне.

16. Чаzлавица. - Српских кућа било је овде 37. После расе­љавања, село је обновљено половином XVIИ века. То је учинио неки Турчин из Пршпl'И'Не пошто је дао нешто земље претку Ба­чевића. Каснији досељеници морали су да ступају у чифчијски од­нос.•• И све до ·краја турске власти, само је домаћинство Благе Ба­чевића, са 7 чланова, И>Мало своју земљу од 50 дана орања плу­гом. Д'Омаћин је .изјавио 1912. године да су њеrови преци дошли на ову земљу пре више од 200 година. Сва остала домаћинства би­ла оу потпуне чифчије. Село је имало седам агалара: шест из ПриШ11ИИе и једног из Вучитрна. Већина их је била средњег имовног стања сем Мемет-бега Алибеговића, који је био врло богат. Нај­више чифлу~ка имао је Амди-ата (Амдија). Њих су обраћивали: Па­на Јевтић, Тода Ивић, Лила Петковић, Арса Мартиновић, Тода Ма­ринковић, Лила Митровић, Трајко ·и Васа Стојановић, Коста Ивић, Риста МитИ!ћ, Јорга Милић и Сима Цвејић. Друти по броју <щФ· лука био је Атем-беr. Његове чифчије су биле: Стојан Мићковић, Дана Васић, Спаса Костић, Цана Денић, Јован БQронјеви:ћ, Милан Бокић и Трајко Николић. Агалари Трнак и Мемет-бег имали су по чет.и;ри чифлука. Земљу првог аге су обраћивали Јован Петровић, Дека Рж:mћ, Серафим Марковић и К!Ита Миловановић {Трајко­вић), а другоr Дена Стевчетови:ћ, Акса Јанковић, Тома Бекић и Та­наско НићиЈi. Карњvtа!Н-бегове чифлуке обраЬивали су: Стеван То­паловић и Лаза Здравковић, а Џафер-беrов Лила Лекић. Бег (Н. Н.) из Вучитрна био је средњеr имовног стања. У овом селу имао је 5 чифлука, које су одржавали: Зака Станковић, Трајко Миткић, Ак.са Јоксимовић, Тома Ст. Топаловић и Арса Стојановић.

вић, 'Коста Пе~ковић (Чачић), Тома Милосављевић, Јован Аксић, Бор!Је Ста· )\!енковић, Трајко Микић·Чачић, Серафим Трајковић-Чачић, Кита Токић-Ча­чић, Танаско Јовић-Чачић, Петр Јовић-Чачић, Митар Јовић-Чачић, Данче Јо­:вић-Чачић, Трајко Богдановић-Чачић, Митар Ристић, Младен Недељковић, Фила Митић (Јеринчић), Сима Костић -(Је<риичић), Станоје Здравковић (Је­риичић, Даиче Милошевић . (Јеринчић), Риста БорЬевић (Јеринчић). Него, Приштина, 15. маја 1912, Извештај учитеља Вукадина Поповића.

" А. Урошевић, Косово, 55

146 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Сви аrгалари овог села има.ли су и у другим мес-mЈМа по неку кућу. ()д 1908. године узимали су Четврти:ну производа и сю.иr пла­ћали порез на земљу. Чифqије се нщ:у селил,е У:. Друга места. Из Ливаћа је 1902. године дошао Стеван Топадовић са 6 чланова по­родице да обраћује 16 дана оранице, а 1903. Кита МилованОвИћ (Трајковић) с.а 4. члана да би имао 16-18 дана орања. Мећу чиф­чијама су постојале разлике у имовном стању и броју чељади, као и у време стицања чифлука.31 ·

17. Преоце. - Овде је ЖИВело 27 српсюих домаћш<ства и 2 албанска, мухаџирска из 1878. ЮДИЈНе. Сва домаћmrства била су поmуно. чифчијска, Село Преоце ("Прејаце") било је од краја XVIII века чифл~ук. ПоследњИЈХ година турске владавине његови господари били су Џинићи и јоiш ~ве турске куће из Пришт'иНе.32

У 1912. години имало је 4 агалара: потомака Јашар-паше Приш­ти:нског Фуад-пашу, · посланика. у турском Парламенту 1908-1912. године, Аџи:шерифа, Авдула Феrо и Исен•ату из ПриштИне. Фуад­-паша је био одличног имовног СТ<\ЊВ, а осталн осредњет .. О~ је имао 18 кућа за чифчије: Симу Ристића, Бору Лакића, Тому Крс­тића, Здравка Костића, Бору Јовановића, Милована Стаменковића, Станоја Милкића, Дану Костића, Миту Филиповића Тонка А. Ма­тојичИћа, Симу. Филиповића, Тому Јоксимовића, дУшаяа Томића, Бору Ивића, Трајка Трифуновића, :Васу и Милоша Танасковића и Спасу Денића. Аџи-шериф је имао 9 кућа за чифчије: Митра Ле­кића, Танаска Живића, Tpajl(a Симоновића, Паву Симића, Вану Борћевића, Арсу Петковића, ЈовlЩ!а Костића, MyCII'aфe Н. и Ибра­хима Н. Чифлуке Авд~ула Фете и Исен-аге обраћивалн су Јосиф

•• АС, МИД, Лапље Село, 11. јуна 1912. - Лила Лекић (13 чељади), на чифлуку од пре 200 година, (40 дана орања плугом), Ж:и:ilа Терзић.·(Јок.), 6, 300, ЗО, Стојан НИћковић 18, 300, 40, Пана Јевтић 19, 200, 25, Зака Станко­вић 13, 200, 25, Тода Ивић 15, 300, ЗО, Лила Петковић 9, 200, 20, Арса М;э.р­тнновић 8, 150, 30, Дана Васић 11, 100, 30, Тода Маwmковић 6, 100, 20, Лила Митровић 16, 150, ТраЈко Стојановић 7, 150, 20, Васа Станојевић 6, 150, 20, Спаса Костић 13, ЗОО, З5, Цана Денић 21, 200, 24, Дена Стевчетовић ·18, 150, З5, Акса Јанковић 6, 200, 25, Трајко Миткић 9, 200, 25,. Тома БеIЩћ 14, 250, З5, Танаско Нићић 13, !ОО, 25, Лаза Здравковић 9, 200, 25, Јован Петровџћ 12, 150, 30, Дека Ристић 7, 200, 20, Стеван Топаловић 6, 105, Серафим Марковић 10, 200. 25, Коста ИВић 10, 250, 25, Риста Митић 5, 100, 20, Јорга Милић 5, 100, 20, Јован Бороијевић 5, 120, ~о. Милан. Бокић 7, 150, 25, Трајко Николић 3, 100,. 20, Акса Јоксимовић 9, 200, 25, Кита Миловановић (Трајковић) 4, 150, Тома Ст. Топаловић 5, 150, 25, Арсај Станојевић· 5, 150, 25, и Сима Цвејkћ 7, 30, служи кw, бега Абди-аrе. За војску су предвиDеии: Арса Мартиновић, Сто­јан Марковић, Арса Стоја!НОвић, Тома· Стојановић, Живан Терзић, Дана Тер­зић, Тода Маринковић, Тода Ивић, Васа Сташић, Трајко Сташић, Илија Ста· ШИћ, Спаса Костић, Зафир Станковић, Александар Станимировић, Младен Стевчетовић, Акса Јанковић, Трајко Митић, Тома Бекић, Танаско' Славковић, Благоје Марковић, Стеван Марковић, Лазар Вратановић, Миленко Мијаrовић, Дека Р. Мијатовић, Серафим Марковић, Коста· Славковић, Риста М. ·Мил& тић, Пана Јефтић, Јорга Сташяћ, Илија Лекић, Јован Бороевић, Трајко Нв~ колић, Милан Бокић, Акса Јоксимовић, КИrа. Јоксимовић, ИлИ!iа Петковић, Сима Петковић, Стојан Петковић, Исто, Приштина, 15. маја 1912, Извештај учитеља Вукадина П оповиllа. ·

s2 А. Урошевић, Косово, 272.

Аграрни односи 147

Илијић и. Сима Перић. Односи измећу ara и чифчија били су као и у два претходuа села. Разлика је била једино у броју чељади, времену бороока чифчија на чифлуку и броју дана орања.33

18. Добротин. - У последњој гоДИН!И турске владэ:вине, ово село је имало 55 српских кућа и 1 албанску, мухаџирску од 1878. године. Добротин је од XVIIT века био чифлук на коме се станов­ништво смењивало. Овде није било старинаца. Насељавали су се и Албанци, али се нису за,i.ржавали.34 Ослобоl5ење од Турака за­текло је у оелу са:мо једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обра­ћивао и њиве Саве Сmјановића, српског посланика у турском Пар­ламенту у Цариграду 1908-1912, од 6 дана орања. За домаћинС'l'ва Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе ррловића (сви по 3 члана породm1е) и Јована Вретенара (6) .не зна се чије су чифлуке обраћивалн, ии ·КОЛИКО земље. Исти случај је и са попом Симом (са 5 чељаД1И). Домаћинства, сем поп-Симяноr и Васе Орловооа, била су слабог имовног стања, Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељаАИ чифчија, површина агшиџt поседа, број сто­ке, да ли су чифч~ије поседовале кућrу, двориште, остале з!1раде -то је било раэА!ИЧ'Ито. Сви господари, сем Борћа Санте, Цинцари­на из Феризовића, били су iИЗ ПрИШТИ!Не. Cam:mry земљу Ьбраћи­вао је Наћа Борћевић са сеД'Моро чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Крстић, који је обраћивао чифлук Му­арема Заитовића. Пава Мирић и Трифко Ryp<mћ обраћивалн су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обраћивало је чифлук три власНИ1Ка: Амета Батуловића, Санта Баталчетовића и Смаиља Раифовића. Чифлук Кадрија-ате обраћивао је Петко Пере­нић, а Исмаиља Понорца , Тра1јко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цщољовић поседовао је четири чифлука, на којима еу ради­ли Стојко, Крста и Гвозден. Parumћ и Јевта Колић Домаћинство Рајка Рашића :имало је чеmри господара: Еши;да, Санта, Шефика и Емшrа Наэића. Чифлуке Велпrја-аrе и Раяфа-аге обраћивали су Јорга Трајковић, односио Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројИ!Цу чИфчија - Миру, Филипа и Борћа Rурч'ића, · а ~ет-аrа два - Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука Је iИМЭО Кадри-ата, које. су обраћњвали Бојко _Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дре­IШћ, а Ставро и Јован И. ГРУЈ.Шћ били су чифчије Аџи-Рамадана.

" АС •. Архџва щтзулата у Приштwщ пак. !V, Лапље Село, 11. јуна 1912. - Сима Ристић 3, 60, 15, Бора Лакић 9, .100, 20, Тома Крстић 8, 70, 20, Здравко Костић 10, 100, 30, Бор;э. Јовановић 14, 100, 36, Милован Стаменко­вић 5, 80, 20, Станоје Милкић 15, 80, 135, Дана Костић 7, .80, 25, МЏ.Та Фили­повић 19, 150, 45, Тонка А. Матој;mћ 13, 150, 45, Сима Филиповић 12, 100, 35, Тома Јоксимовић 8, 80, 20, Душан Томић ,З, 80, 15-18, Бора Ивић 8, 100, 25, Тр;э.јко Трифувовић 8, 60, 20, Сима Перић 13, 60, 15, Танасковић Васа 14, 18, 30, Милош 7, .18, 25, Јосиф Илијџћ 6, 70, 25, Спаса Денић 6, 10, служи код Фyaд-ruune, Митар Лекић 6, 100. 30, Танаско Живић 6, 120, ЗО, Трајко Симо­новић 10, 120, З5, Пава Симић. 7, дошао из Лапљег Села 1905, 30, Вана Бур­йевић 15, 90, 40, Арса Петковi~ћ 5, 60, 25, Јован Костић 4, 70, 25.

" А. Урошевић, Косово, 197-198.

148 Друштвенсrекономске прилике косовских Срба

Његов чифлук још је обра'Ьивао Акса РуСимсщић, а Цвеја Љутиш­-шину. ДвојЈЩу Гуџи~ћа, Огевана и Авраrма, :имао је за чифчије Ра­миз Беџатови:ћ, а Миту Исмаиљ СичаЈН. Лука је радио на чифлуку Шериф-а:ге, а Михајло Мула Јусуфо:вића. Максим Гуџић је обра­'Ьивао зеrмљу Аџи-Ал!Ије, а Јосиф ПоповИlћ Исен-аге.

У оВQМе сещ мање од половине дома'Ьинства било је слабог имовног стања. Два Дреmrћа - Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута Ризовића .. Ате ELШIA, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и Је.А:НОГ чифчију из породице Гуџића - Alroy, слабог имовн~ с;ања. Чифчије Еrмина Назића били су Трајко и Бор'Ье Перанић. Чифлук Селима ШаћироВЈИЈћа обраћивао је Стаменко Рашић а Аџи­-РаЈМадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџи~ Јован П и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Иомаиљ-ага и Иомаљ Хоџа имали оу по један чифлук. Обраћ:ивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајко Лазић обраћивао је чифлук Аса­на Дестанови~а, а дИМ'Ка Руоимовић Аџи Понорчевића, До 1880. године ·Чифчије овог села давале су а.гама :петину производа и саме пл:аћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.35

зо АС, МИД, ПЛО, 1912, ре() 962, Извештај учитеља Василиiа Орловиhа. · - Рајко Крстић 14, 25, ЗО, 60, дваршnте аrино, кућа овоја (ови бројеви озна­чавају број чељади. дане орања земље, број стоке, годm1е на имању, а реч am" на или своја односи се на власника ~<уће и дворшnта); Паша Мирић Нићић 8, 25, 10, 60, исто Веља Нићић 8, 25, 20, 20, кућа и дворшпте агино, Перенић Петко 8 12 ~! 2~, аmно дворmпте, кућа своја, Трифко 6, 6, 1, 20, кућа и двориште а.гdно;' lраЈко МариикоВ!Ић 24, 50, З5, 20, ~ршпте аmно, кућа своја, ДреННћ Трајко 6, 4, 2, 10, кућ.а и двориште агино, БоЈко 18, ЗО, 14, 50, агино двориште, кућа своја; Рашић СТОЈКО 5, 15, 6, 450, . аrино двориште и кућа а своје стаје Крста 6 15, 17, остало као у претходном, Рајко 22, 60 64, '450 - агино

1

дворшnте1

кућа своја, Стојан ЗдРавковић 6, З5, 2; 25, алп:о дворшпте, кућа своја л~щ; Гуџић 5, 25, 1,. 10 - aromo дворшпте, кућа своја, Стаменко Рашић 5, 12' 6, 10, све агино, Jopra Трајковић 5, 15, 22, ЗО, агино дворшпте, кућа својЭ:, Мак­сим Миленковић 14, 40, 70, ЗО, исто; Ћурчић Мира 9, 20, 31, ЗОО, ФиЛШI 8, 20, З9, ЗОО, исто, Борће 9, 20, 26, ЗОО, исто, Трифко 9, 20, 18, ЗО, исто, Станко Гуџић 5, .18, 14, ЗО, исто, Станоје Дејановић З, 4, 2, 20, кућа и дворшпте аrнно, Бојм Маринковић 9, 20, 7, 100, кућа и ,<11Вориште аrино, трем свој, Петар Јовановић 14, З5,. 35, 20, исто, Зака Перенић 7, 15, 9, 100, кућа и дво­риште агино, трем СВОЈ, Михаило Дренић 14, 23, 19, 30, исто, Гвозден Ра­шић 12, 15, 9, З5, нето, Гуџићи - Сташра 9, 20, 25, 200, аrиио дворшпте, кућа своја, Јован I, 11, 20, 24, 200, исто, Мита, 7, 20, 13, 200, кућа и двориште агино, овоје .стаје, Стеван 4, 20, 6, 200, дворшпте arnrno, кућа своја·, Ав)?ам 7, 20, 5, 200, кућа и двориште агино, свој трем, Јован П, 4, 10, 2, 200, исто, Лазар 8, 10, 6, 200, ·двориште агино, :кућа своја, Луо<а 19, 40, 68, 200, исто, Васа МарI<ОВић 6, 200, 8, 100, кућа и двориште агино, своје стаје, Марко Лалић 4, 10, 7, З, кућа и двориште агино, свој трем, Михаило ГуЈ,Шћ 10, 20, 15; 100, дооршпте аrино, кућа своја, Јевта Колић 12, 40, 24, 100, исто, Перић ~рајко 7, 15, 14, З5, исто, Борће 5, аО, 4, З5, ИСТО, Трајко Лазић 6, 20, 4, 100, исто, Русимовић Станоје 8, 15, 6, 100, исто, Акса 10, 15, 12, 100, исто, Димка 8, 15, 2, 100, ,исто, Цвеј\ић 7, 15, 9, 100, исто, Максим Гуџић 7, 20, 17, 200, ати­но двориште, своје сщје и Јосиф Поповић 10, 12, 8, 60, своје оборшпте и кућа. За војсlСЈ! су уписани: Јоаи:ф Поповић, Трифко Бурчић, Александар Ра­шић, Апостол Дренић, Дека Маринковић, Рајко Костић, Филип Ћурчић, Бор­ће Ћурчић, Милован Рашић, Јован Мацић, Петар Јовановић, Гвозден Рашић, Ставра Гушiћ, Лука Гуџић, Јоксим Гушiћ, ·Гала Неданџић; Мита Аксиh,

Аrрарин односи 149

19. Словиње. У овом оелу било је 8 српских, 49 Албанаца старинаца и 29 мухаџирских кyfia (из 1878. rодине). Српска дома, ћинства била су потпуно чифчијска и обраћивала оу земму петр. рице агалара, свих из Приштине. Благоје Ла.мф обраћивао је чиф­лук ИLМера Терзића, а Браикю Араић "' Мита Симић Аџи-Рамадана. Мула Аrушеву земљу обраћивали су Андрија и Драга Станојевић, а Сељим Сељиманов Блага Трајковић и Траја Филић, док је Коста Стојановић рад'ИО на ч:ифлуку Му.ла,Реме. Имовно стање чифчи­ја било је добро осим Траје Филића и Косте Стојановића. Чифчи­је у овом селу давале су 1897. rодиrне петину и плаћале порез, од тада четвртину, а ага је плаћао порез на земљу.38

20. Горња и Доња Смољуша. - Овде је било 8 српских до­маћинстава и 27 албаЈНских, од којИЈХ 18 старинаца, а 9 мухаџ;и1р­ских из 1878. годИНе. Нека српска домаћинства поро111ИЩе Гоrића имала су више своје земље: Коста са ЗО чељами {40 плугова), Пера са 24 {ЗО) и Р.mста са 16 чељади {20 плугова), док је Борће са 6 чланова поро;\/ице поседовао земљу од 7 плуrооа. Прве три куће су обЈ?аћивале и земљу бегова - Коста Рифат-аrе, (6 ПЛЈУГОВа). Пе­ра ЗеЈнула Слишана из Приштине (1 плуr), а Риста Јашара Сели­мовића из Смолуше (6 плутова). Имовно стање ових домаћинстава било је добро. .

Поmуно чифчијоких 'Ky!}ia било је четири. Ara им је био Авди Шаћир из ПрИIШшне. Његов чифчија ДаЈНа Гогић са 4 члана поро­дице обраћивао је земљу од 16 ПЛ'fl'Ова, а ,CfiacИlћ Илија са 7 че­љади и Ј~ван 5 чељади обраћивали су 16, однооно 4 плута, док је Мира СтоЈаиовић са 7 чланова, 10 ПЛУ'ГОВа. Сва ова четири дома­ћинства била су сиромаIШ!На. Прва четири Гоrића били су на овој земљи од 1862. го~не. Имали оу своје куће и дворш~rrа, а пети Г~ (Дана) :имао Је само кућу. Два Спасића и Стојановића нису имали ни куће ни дворишта. На овом чифлуку Спасићи оу били од 1892, а Стојановић ~д 1902. године. Сви закупнИIЦи радили су 1~12. rодине на "четврто , али нису ови у исто време почели. Гоrићи Коста и Пера р~ли су на "пето" до 1906, а Риста и Борће прешли су на "Ч~РТо" ЈОШ· 1·897, док је· Дана још 1890. почео да ради на ,;четврто,; Потпуне чифчије (Спасићи и Станојевићн) радиле су 111а "четврто од 1893. године. Три Гоrића с више своје земље и више

Мира Јевтић, Трајко ЗдРавкавић, Деспот Стqјаиовић, Станко Гуџић, Таваско Вељић, Рада ГуџИћ, Коста Г.уџић, Ма.ооим Гуџић, Jopra Трајковић, Трајко Лазић, Петко Перенић. Исто, Приштина, 15. маiа 1912, Извештај учитеља Вукаi)ина П оповиhа. ·

• 36 Исто •. Блаrqје Лалић 9, ЗО, ЗО, 25, дворшпте и кућа овоја (значење бројева остаје исто као и у. претх?дном селу), Бранко Аровћ 10, 45, 40, 20, АВОРИ1;1Пе и кућа атина, ОВОЈе стаЈе, Мита Симић 15, 40, 46, исто, Андрија Станојевић 15, 50, 40, 70, ~шпте агино, кућа и стаје овоје, Блага Тра~јко­вић 9, ЗО, 27, 70, исто, Тiраја Филић 7, -, -, 70, све агино, Драга Стојановић 6, 20, 12, ~' агшю дюр1Ш1те, своја кућа, и Коста Станојевић 6, -, 12, 2; -, -, За во1ску су предвићеии: Браико Аровћ, Мита Симић, Стојан Костић, Блата Лалић. Исто, Приштина, 15. маја 1912, Извештај учитеља Вукадина Поповића.

150 ДруШ1Ћено-економске прилике косовских Срба

чељади имали оу и више сrоке: Коста 180 грла, Пера 50 и Риста 65, док је Вор'Dе, с Ма!Ње своје земље, њ\fао 23 грла. Четворица пот­пуних чифчија имали су скупа 16 грла - Дана Гогић 8, два Спа­сића по 2 и Стојановић 4 грла.37

21. РобовЦ{! . ...:... Двадесет д:ва ср:пока домаћинства, 4 албанска (стариНци) и 27 мухаџИрсIШх нз 1878. године било је у овом селу; Од српских домаћинсТава само је Мила Тонић са 3 чељади имао 12 дана плугова своје земље и био је доброг имовног ста:ња: И Де­ла Стаменковић са 5 чланова породице и доброг имовноц ставо:а имао је земљу од,.8 дана орања плугом. Са пола или с мање ~оЈе земље било је 7 кућа .. tтаноје ПејЧИЈНовић. са 7 чељади имао Је 2 дана орања плу,гом своје и 25 дана Аџи-Зе3чира нз Пришl'Ине. Сто­ле Столић са петоро чељади имао је своју земљу од 7 дана орања плуrом и 6 Шериф-бегове из Пришnmе. Шериф-мину земљу од 10 дана орања обраћивао је Сима Мицић, са 7 чланова породице, а имао је 4 дана плугом и овоје земље. Чифлуке шерифа Алића из Приштине обраћивали су Бошко ~ Ивко Букић. Први је .имао 5, а други 4 члана породице, са по Једним дЗЈНом орања своје земље и 20 аЈГине, односно 15 плугова. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. С мање своје земље били су СтЗЈНко Стаменковић и Мита Јовановић, који су обраћивали и чифлуке - по 6 дана плугом - Сефе Ташића из ГадиЈМља. Оба су били доброг имовног стања и 1110 5 чланова пороДIЩе. Први је имао овоју земљу - 3 дана орања плугом, а други 5 дана.

Потпуних чифчија било је 13 кућа. HajВИlllie агине земље об­раћивао је Стојан Славковић са 16 чељади, који је радио чиФлхк Семмана Весељовића из Љуме, од 70 дана ора:ња плугом. Био Је доброг имовноr стања. Саво Пејчmювић са 4 чељади обраћивао је чифлук неког Аџи-Зејчира из ПришrИ1Не од ~2 дана орања плу­гом. Rајвећи број чифлук.а у овом селу имао Је Осман Ташић из ГаДИ!Мља. Његове чифчије доброг имовног стања били су Јевто Ми­хајловић са 11 и Блага Тодоровић са 10 чланова породице. Први је обраlmвао земљу од 20 дана орања ПЛЈУГОМ, а други од 10 дана. Три чифчије овог аге били су слабог имовног стања: Дека Миха­·иловић са 5 чељади обраћивао је земљу од 12 дана орања плугом, СтаЈМат Петровић са 7 чланова породице од 4, а Трајко Ста.менко­вић са 8 чељади од 12 дана. Ата Муоли Ташић из истог села имао је двојицу чифчија доброг. имовног стања: Танаока Васића са 7 и Косту Дакића са 8 чланова пород'Иiце, који су обраћивали агину земљу од по 20 дана орања плугом. слабог имовног стања био је Анћел Станковић са 9 чељади и arrnнoм земљом од 15 дана орања плуrоом. Ост~ чифчије овог села биле су доброг имовног стања: Петко.Борћевић са 4 члана породице радио је на чифлуку Бећира ИбраХюма из ПрИЈ11тине од 10 дана Ора!Ња, а Стеван· Столић са 7 чељади на чифлуку Селима Судића ;из истог града од 15 дана ора­ња. Чифлук ~у>мљанина Оомана АшМШЈНа од 20 дана орања плу-

. 37 Исто. За војс1еу су рачуна-m: Koara Гоrић, Пера Гоrић. Риста Го rић и Бopl:ie Гоrић.

Аграрни ОДНОСИ 151

гом обраћивала је петочлана породица Младена Опасйћа. Измећу домаћинстава била је разлика у времену. преласка давања са пеги­не на четвртину, :као и у времену долаока на чифлук и броју грла стоке.38 ·

22. Г лоzовце. · - Ово село је имало 10 српских домаћинстава и 30 албанских, од којих 20 старинаца, а 10 мухаџира ,из 1878. го­дине. Српска домаћинства била су потпуне чифчије;.Господар села био је Шериф-бег из Пришrине. Са добрИIМ имовним стањем била су само 4 српска домаћинства: Станоје Радића и Станоје Белића, која оу имала по 11, односно 12 чланова породице и обраћивала бегову земљу од 16, о,дЈНосно 20 да:на орања плугом, Јован Велич­ко:вић (13, 5) и Мира Тонић (17, 6). Осталих 6 домаћинстава била су слабог !ИМОВНОГ стања. Белићи - Стојан (10 'чеља:д;и), Траја (6) ;и Веља (10) обрађивали оу чифлуке од по 9, 10 и 7 дана орања плугом. Толико земље је обраћ.ивао и Васа Станковић са 6 чељади, док су Стојковић - Крста са 8 и Р>иста са 7 чељади обраћивали земљу од 4,. о,дЈНосно 3 дана орања. Земљу на "четврто" обраћива­ла су сва српска домаћинства од 1898. rодине, а .до тада на "пето", адЈ;1 с порезом. Дворишrа су била ~а, куће. и остале зграде чиф­:ЧИЈа. На3вшnе стоке (12 грла) имао Је Станоје Радић. По 10 грла им~ су Веља ~елић и Васа Станковић. Станоје Велић имао је 6, Стојан 7, а Тра:Ја 8 грла стоке. Јован Величковић имао 1 грло а Мира Тонић 5 грла. Стојковићи НЈИСу ИIМ<U\'И стоке,•• · '

23. Челопек. - Домаћинстава у овом селу било је 3 српска и 8 ал~анских (стар:инаЦа). Сва српска домаћинства имала су ма­ње сво3е · а вшnе агине .. земље. Гооnодар им је био Рифат-щ-а из Пршnт:ине. Доброг Имовног ·стања били су Цвеја . Ивић са 7 чеља­д!И, 4 дана орања своје и 7 агине земље и Мира Ж;ивйћ са 6 чељади и са. 8 дана орања своје• џ · 12 ацmе :юмље. ~лабоr имовног стаЊа био Је Кр~а .Рмић са 6, чељади и са 2 дана орања овоје и 6 агине земље.· Први Је ИЈМао 7 грла стоке, друг.и · 8 ;и трећи 10. Земљу су на

38 Исто. Од 1897. прешла су на јчетврmиу ова домаћш<ства: Бошко. Букић, десет rрла сrокеЈ 1~ rодина на земљи, своје ctaje, Станко \СпОМ:енко 12 грла, остало исто, М.Ш:а Јовановић 10 грла, 14 годвна, а.оје стаје, Та­наско Васић 50 грла, остало исто, КОС.та ,Дащ.Ић З rрла, 28 roдmia, своје с·таје, Анћел С'Ф!НКОiВИћ : 10 грла, 10.сrгало 'исго, • Мих.ајиловић Јевта 2 грла 1! годИНа остЭ:Ло исто; ·Дека -: -'-, остало .исто;· Стамат Петровић 15 rРла, 'остало иС: то; Блаrа Тодо,рqвић 3 грла, остало исто, Трајко Станковић ·исто, Петко Борћевић 5 rрла, ()СТЏ.О ИС'rо, Стева- ·Столић . 10 грла, остало исто, Младен vпасић 30 грла, 29 . годив;а, остало исто; иа четвртину од 1905. прешла су домаћинства: Стаиц~е Пезчииовић 5 грла, 28 година, двориште и кућа гос­подарева, а своје стаје, Мnла Тонић 3 грла, остало исто, Сава Пејчиновић - грла, остало. исто, Столе Столић. 5 Грла, остало исто, Дела СтаменКовић 2 . грла, 15. rодииа, само своју кућу и зграде, Стојан Славковић 30 грла, 15 ro~a. АВОРЮ11Т€! и кућа а:ГИџа, Своје стаје, Сима Мицић, . све исто· и Ивко Букић, 20 vрла, остало исто. За војску су урачунати: Стојан Славковић; Ста­ноје Пејчиновић, Мита ЈОiВановић, Јевта Михајловић, Танаско Васић, Ивко Бую<ћ. Исrо, Пpuшl!UIШ, 15. маја 1912, Извешrај учиrеља Ву1еаоина ПQIW­вића.

•• Исго.

152 Друштвено-економске прилике косовских Срба

"четврто" обра.Dивали од 1902. годиrне, а до тада на "пето", с пла­ћmьем пореза. Своје оборе имала су домаћинства Ивића и Живића. Сва три српска домаћинства имала су своје зграде, а дворишта су била ЭЈГИНа.40

24. Грачаница. - Ово је било је,АЈНо од већих косовских села. Имало је 63 српске куће и 15 албанских, од којих су 13 били муха­џири од пре анексије, а 2 куће после анекоије. Године 1893. саtмо три српске куће имале су своју земл;у. Остале су биле чифчијске и обраћивале су а~гино земљиште. Од српских дома'ћинстава 1912. године само су 2 имала овоју земљу - Столе Секулић - 16 плу­гова, и Милан Поповић - 4 плуга. Сви остали Срби били су пот­пуне чифчије, с нешто своје имовине. Н!!јвећи број чифчија обра­ћивао је земљу Фуад-паше из Приштине. Агалари су живели у ПриштиНIИ. Фуа.д-пашине чифчије биле су: Поповићи - Цана (Џ чла:нова пород11Ще), Гаврило (4), Милан (6), Никола (10) и Петар (5), Мита Зулић (3), Аритон Перић (17), Крста Здравковић (9), Стојан Димитријевић (10), Петар Петковић (6), Фиља Ристић (5), Апа Живић (2), Де1щ Јовановић (2), Апа Јооифовић (7), Траја Јанићијевић (8), Илија Костић (7), Андријевићи ~ Наста (5), Спа­са (3), Дека (7), Симијон Миловановић (6), Милан Николић (4), Стева:н Бурсанчић (6), Веселин Цвејић (10), Станоје Велић (6), Борће Цвејић (5), Дела Ж<иВић (3), Миладин Јовановић (8), Куз­ман Павић (3), Јован Секулић (8), Аксентије Јовановић (8), Игњат Петковић (9), Павле Петровић (8), Тодор Ацић_ (5), Бојко Митро­вић (3), Милан Петровић (8), Крста ДимиТријевић (3), Де1са Фи­лић (13), Сима Арита!Н!Овић (4), Трајко Ж'ИВић (4) Станко Јан­ковић (10), Стојан Мирковић (7), Стаменко Бирковњћ (3) Недељ-ко Аксентијевић (3) и Станко Ивић-Ливаћанче (2) . '

Сем Фуад-«tа:ше и други а·галари овОг села били су одличног имовног стаЈЊа. Чифлук Rифата и Сефедина обраћивао је :Вана Ни­ћић са 10 чељади, Рифата Асановића Никола Борћевић (12) Ав­дије Недељко Димић-Дреновче (7), богатог аге Минуша Бако~али­је, који је живео у Пршnтини, Тана Јосифовић (14) и Коста Јор­гић (6), затим таЈКоће богатих· ата Шећира и Ибрахима Зећмрови­hа Митровићи - Марко (13) и Васа (16) и Даиа Јiирковић (6). Чифлуке Бузија и Мустафа-бега обраћивали су . Борће Тодоровић (8), Веља Јанићевић (4) и Дана Миловановић (8 чељади).

Аге доброг имовног стаЈЊа биле су Мемет Х. Бешировић и Х. Беширевић. Чифчије првог· били су: Нића Николић (6 . чланова по­родице), Урош Стојановић (7), Риста Станисављевић (4) и Јован Ниfiковић (5), а Х. Беширове Ма'КСИ!М ·Миљковић .(14). Средњег имовног стања био је један ага (Асан Авдуловић), чију земљу је обраћивао Столе Секулић, са 15 чељади. И манастир Грачаница, иначе слабог имовног стања, имао је један чифлук, који је обра­ћивао Зафир Јовановић са 7 чл!!Нова породице. За Вану Дешића, са 3 чељадН, нема података.

'°Исто.

Аrрарни односи 153

Од 1887. ·године сви агалари овог села узимају и од чифчија че11вртину уместо петине и сами плаћају порез на земљу.41

25. Сушица. - Овде је било 30 српских и 9 албанских до­маћинстава, од кој:Их оу 4 била мухаџирска из 1878. године. Срба <са својом земљом било је три. Атанасије Урошевић наводи да је готово цело село било чифлук са изузетком Атанаса Алимћевића и куће Србе Рајковића и да се и становништво смењивало." Своју

.t.1 Исто, Грачаница, 1. јуна, Извештај учитеља Рајка Вучића: Стола СекуЛНћ 20 даца орања, 23 грла стоке, на земљи од 1904, своју кућу и дво­риште, Зафир Јовановић 20, 10, 1902, двориште и кућа Манастира Грачани­це, Максим МиЉI<овић 40, 39, 904, аrина, Нића Николић 10, 'Ј, 1880, аrина, Урош Стојановић 35, 65, 1880, своје, Риста Станисављевић 10, 50, 1880, своје, Јован Нићковић -, -, 1902, своје, Поповић -, Цана 15, 40, од старина кућа своја, а двориште апшо, rаврило 7, 25, остало иоrо, Милан, 15, 40; исто. Никола 18, 5, исто, Петар 10, 4, све исто, Мита Зулић 16, 8, 1908, а!\ИНа, Вана Нићић 26, 20, 1907, кућа своја, а двориште агино, Никола Бор· ћевић 22, 10, 1852, исто, Аритои Перић 25, 27, 1907, arnнo. Крста ЗдРЗВковић 20, 35, од старина кућа своја, а дворшuте агино, Стојан Димитријевић 20, 40, од старина, аrина, Петар Петковић 15, 4, 1906, .. агино, Фиља Рисmћ 4, 5, 1М98, аmна, Апа .Ж:ИВић 3 -, од старина, кућа своја, а двориште агш-10, Дека Јовановић 4--, све исто, Недељко Димић-Дреновче 10, 5, 1911, arnнo, Вана Дешић, троје чељади, слуга у Амет-аге, Апа Јосифовић 20, 2 вола агина, 4 потпуно своје~ од старина, кућа своја, двор:ИШте агино,· Траја Јанићијевић · 12, 2, 1906, аi'Ина, Илија Костић 16, !О, од старина, 'кућа своја, двориште аrино, Тана Јосифовић 25, 6, 1907, агина. Коста Јоргић 20, 25, 1882, агина. АндРијевић·Наста 10, 20, од старина кућа своја, двориште anrno, Спаса 15, 4, од старина агина, Дека 20, 12, од старина кућ;~ своја, дво:Риште агШ10, Оимијон Миловановић 20, 18, ОД старина исто, Милан Николић 15, 5, све исто, Стеван Бурсанчић 1 1/2, 4, 1902, исто, Веселин Цвејић 25, 16, од ста­рина исто, Станоје Велић 10, 4, све ш:то, Борће Цвејић !О, 3, све исто, Дела Живић 4, 2, од старина arnнa, Митровић - Марко 40, 88, од старина кућа своја, двориште апm:о, Васа 36, 50, све исто, Дана Вирко~ић 15, 12, све исто, Милмин Јовановић 30, 16, 1872. исто, Кузман Павић -, -, 1907, исто, Јован Секулић 8. 12, од старина исто, Алексеитије Јовановић 16, 2, 1904, аги· на, Игњат Петковић 40, 30, од старина, кућа своја, двориште arnнo, Пава Петровић 25, 27, исто, Тодор Ацић 16, 5, 1896, arnнo, Бојко Митровић Щ 10, 1902, аmиа, Милан. Петровић 16, 13, 1892, аrина, Крста Димитрцјевић 15, 8, све исто, Дека Фиљић 20Ј 14, Од старина, ~ућа своја, двориште arnнo, Сима Аритоновић -. -, све исто, Трајко Живић 3, -, све исто, Станко Јовано· вић 10, 4, све исто, Борће Тодоровић 20, 13, ·од старина агина, Веља Јани~ ћевић 8, 3, све исто, Дана Миловановић 14, 7, 1910, кућа своја. двориште агино, Стојан Мирковић 1, 7, од старина агииа, Стаменко Бирковић 1, 3, 1906, агина, НедеЉ/К.о Аксентијевић· 4, ·-, щ -старина, кућа СВОЈа, дворшпте агино и Станко Ивић -, Ливаћанче 15, 2, ове нето. За војску су рачунати: Трајко Секулић, Рајко СеЈ<Vлић, Зафир Максимовић, Стојан Димитријевић, Дwмњан дИМiИтријевић, Вщосав Марковић, Трщјко Даниловић, Игњат Пет­ковић, Милан Поповић, Никола ДОIЮвић, · Гаврило Поповић, Гаврило Крстић, Спаса ·Станковић, Дека АIКоеитијевић, Исто, Приштина, 15. маја 1912, Из­вештај учитеља· Рајка. Вучића.

42 А. Урошевић, Косово, 303; АС, Грачаница, Ј. јуна 1912, Извештај учи· теља Рајка Вучића. СмеЊИвање ета~новништва· на читлуку потврћују я из.­јаве из 1912. Од "ста~рина11 било. је е:Вега неколико домаћинстава, ~и то: Вана Николић, са својом кућом и двориштем, и 111 грла стоке; Кита Данић исто, 79 грла; Благоје Трајковић исто, 11 грла; Симић Стојан исто; 28 грла, Ста­ноје Микић исто.; 36 грла; Тана Стојkљ.ковић, кућа и двориште агино, 7 грла и Никола Стевић исто, 10 грла. По rодинwма боравка на эемљшпту била

154 Друштвено-економске прилиi<е косовских· Срба

земљу иМала су домаћинства Миле Филића, са 6 чланова, Живе Јовановића (7) и Ан:д:Реја МитКИ!ћа (9). Са својам li агинском зем­љам било је више њих. Акса Макоимовић са (25). ~ланова поро­дице обраћ11вао је своју земљу од ЗО плугова ()рања и 28 плугова Џиба и Исен-бега из Приш11ине. Вана и <::толе Нико~ са 14, од­нооНо 17 .чељади имали су по 8 ПЛrуirОВа своје земље, први још 20 плутова Мула. Шерифова из Приштине, а АРУГ:\1 ,10 плугова Боже Пашковића из Јањева. Тана Крстић са 13 чељади имао је овоје земље од ЗО дана орања и oбpammao је земљу Алије Мула Шаћи­ровића и Амета Х. Алитовића из Приштине од 8 Дана . ора:ња. Аге су . биле . доброг имовног стања осим послед1ње двојице, који су били среАЊег стщЬа, као и 13ласник земље. ()д З дана орања пр.ота Јосиф Спасић,, •свештеник у .Приштини, коју је поред своје земље од 4 дана орања обраћивао са З члана п()род~ице Бека Васић.

Земља бега Алије из Приш111Иrе који је баrо. богат, од ЗО дfula ора;ња, , обраћивао је упоредо са својом. од 10 дана ,орања. Трајко ЖИвић са Т чланова. Станоје Микић са .12 чланова породице обра­ћИIВа.о је чифлуК ХаЏЈИ Муоs:арема Али Рашића. Његову земљу од 10 даНа •орања •обраћивао је Стојан Ои.мић са 4 члана и од 40 дана ора.ња Кита ТоАић еа 9 'чланова У.П0родици. ВеЛЈИја Али Рашића чи;ф~ук ·'од 40 дана орања обраћиваоје Стојко Оим:ић (7). Земљу Х. Реniит:ефен.

· дије из Приштине од 40 односно 10. дана орања раАИЛИ су Велић Андрија са 16 и Дима са 6 чељади, Ам.ета Али Да.КИ!ћа, Никола Стевић са 5 чељади (10 дана орања). Хаџи Мета Добрчанац имао је две поmуне чифчије - Апу Костића и Трајка Пернћа са По 5 чланова, који су обра.ривали земљу од 7, односно 15 дана орања. Спаса Рајковчанин из. Приштине имао је чифлук од 9 дана орања, кој~и је oбpamrnao Петар Денић са 5 чланова ·Породице. Овај зем­љопоседник био ј<:' среДњег имовног, стања, а, веама доброг Муз.рем Ал!И Ра,шић, ВелиЈа АМ~: Рашић, Рашит-ефеµди, Амет Али Дакић И Ха.Џи .Мета ,Добрчанац. Земљу аге Рамиза. Алијазовића из Приш­тине, одличног ИЈМовног стања од ЗО Аана, орања, обраћивалн су Стевић Зафир и Серафим са по 6 чељади;' а Рамиза Кара Алија: зовића од 50 дана орања 'и 1 да1~ своје радио је Кита Данић са

су позната домаћинства: ·Ристе Милатовића· яз 1879, са аги.ном кућом и дво­рmптем, а 4 "Ј'Аа стоке; из 1887. били . су Белићи - Андрија са 42 . грла стоке и Дима 20 грла, а куће и дворшnта била ev агииа; ·из 1892. rодиие било је домаћинство Трщјка Пер!Ића са 29 !1рЛа, све агшю; из 1894. годиие Апа Костић 2 "Ј'Аа, .све аmно; :из 1900. тодщrе Мшщћи - Риста са 80 грла, Јевта са 27 грла, са :својим !Кућама и двориштем; из 1902. rодиие еу Зафир Стевић, <:а 20 грла и Станоје Микић са: Зб грла и агииим кућама ·И дворшп­тима; ·из 1904. roдm!e · је Аићелка Трајковић са б грла, све агино; из 1906. године је Трајко Живић, са б !1рла. и све аrиио, из 1907. тодике Алекса Ма:к­симовић са 218 грла а својом кућом и двоР1ИШтем; из 1909. rодиие су, Стола НикоЛИћ са 'б4 грла и својом кућом и дв!>риштем и Тана Стојиљковић са 7 ·грла и све аmно; из 19'10. је Петар Денић са 11 грла и аве агино ·и 1911. rодиие су Така Крстић са 140 грла и Бека Васић са Зб грла са својим KJI· ћама и двориштем. За домаћинства Спире Кщ:rnћа, Живе Јовановића, Андрије Митровића, Рајка Јоваиавића и Миле <lщлића иије се знало од .\<ада еу. били на эе~и. ,За војску су, .реrистровани само Риста Милатовић, и Михајло Сто­лић, Исrо, Грачаница, 15,, Ataja 1912, учиrељ Раји:о Вучи//.

Аграрни односи 155

10 чеља,ди. Посед богатог Мемета и Бахтијар-fiузићи ·од зо· даl!З. плуга обраћи.вао' је Риста Мицић са 18 чељади, 14 дана свога ора• ња, а Јевта са 8 чељми и 4 дана овога орања посед <>д 6:.дана орања. Његов посед од 8 и 10 даиа орања обраћивали су Трајко­вићи Благоје и Анћелко са по петоро чељади. ЗемЉу доброг имов­ног стања, Ибра.јима Башаиовића од 10 и .20 дана орања радили су са 8 чељади Тона Стојиљковић, а са 5 Риста Милаковић ·уз 3 дана орања снаје земље. За породице Спире Костића са 4 чељади и Рајка Јанковића са З нема података о имовном статусу.

Аге су од 1887. узимале четвртину производа у~есто петине и плаћале порез на земљу.

26. Драzовац. - Ту је било 18 српских кућа.43 Домаћинства Митка Стојиљковића од 15 и П!Ы!е Трајковића од. 10 чланова има­ла оу по 10 дана орања своје земље, а обраћивала су и земљу ата. Први је ра;Дио на чифлуку Мухарема Шерифовића из Приштине а· други Валије Рамића из Владиславца. С13е аге које су имале сво­је чифлуке ·у ов<>м селу биле су доброг имовног стања. Остала срп­ска домаћинства била су потпуuю чифчијска. Чифлуке од .по 20 дана орања Мухарема Шерифовића обраћивали су и Васа Јевтић, Глигорије и Трајко· РиС11ић - ови са по 10 чланова. На тџликом чифлуку радио је и Станоје Крстић са 6 чланова. Веља Рамић

, имао је и потпуних чифчија. Чифлу~к од 50 дана орања обраћивао је Стева БоЛЈИћ са 25 чланова. Чифлуке од по ЗО дана орања обраЈж­вали су Ивко Симић са 4,и ДИiМа Перић са 8 чланова, а Стојко Бор­ћић са 6 чланова обраћива је земљу од 16 дана орања. На, чиф­луцима Мустафе Османовића из Приштине радИЛи су Миле Денић (ЗО дана орања, 8 Чланова породице), Casa Ивковић (6, 20) и Станко Костић (2, 10). Ука Рамић из Владиславаца имао· је чиф­лук и од по 20 .дана орања, које су обраћивале Јiерић Фиља са 9 и Костадин са 4 члана. 1

Сrојко Ста~нковић из Гу11Iтерице имао је два чифлука од ·10 и 20 дана орања. На њима су радили Симијон Стошић са 15 и Коста СИмић са 12 чланова породице. Сва орпока домаћинства у овом селу била. су. овде "од старина". Порез на земљу плаћао је само Србин који Је имао чифлук, а Чифчије муслиманскиХ ага плаћале су саме. Тр~ чифчије Србина живели су у аги'н'им кућама и двориштима: Трајко Рисrић, Мила ДенИћ и Станко Костић а ~тала д<>~аћинства ИЈМала су с:Воје куће и f'iВОришта. ,Митко Сrо­ЈИљко,вић Је имао 300 грла стоке .. Трајко Ристић 56 а Дима Перић и Вз:са Јевт:и;ћ по 50, а по 40 грла' имали су Симијон (;тошић, Гли­горизе и СТОЈКО Ристић, док су йвко Ои:мић 1И Костадин Перић. 1Има-. . . . ' " . '

" Исто. Истраживач овоr села Радко ВуЧић, учитељ из Грачаниц~ ,у додатку свог извештаја за~еж:и,о .. је: "И.а ата]?у ДраЈ'овачком насељени су lб . кућа Мухаџери из Србије. GеЛо им се зове Кукавица. Иати присвајају и ПОЈедине њиве и раде да их. протерају како би они заузели имања. Затим 4 !<Уће старосед~оци и Ј (три) куће Мухаџери из Србије сачињавају село КО Је се зове Вла1совце и она ј" у атару д!'аrоВаRКом. И први и друти тру де се да раселе Србе, а ЊIИХОВО имање м наследе оин. Срби су поплашени у тим планинама, тако да им је тешко и до јесени задржаm се.". .

156 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ли по ЗО грла. По 20 грла имали су Стева БоЛЈИћ, Фиља Пери~· и Станоје Крстић, Мила Денић, по 10 Станко Костић и Паrва ТраЈКО· вић, Коста Симић. и 2 грла Сава Ивков.ић.

27. Лабљане. - Шест српских и ЗО албаноких домаћинстава, од којих су З била мухаџирска из 1878. године, живела су овде. Домаћинства Стојка Стојиљковића са 25 и Дике Лекића са 12 чланова .имала су своју земљу - прво 22, а друто 5 дана ор.ањ:'-. Обраћивала су и. агину: Стојиљковић 70 дана орања земље коза Је била својина аге Рамиза Зенуловића из Гњилана, а ЛеI<Ић 40 дана орања аге Алита Имеровића из Приштине. Из Приштине су биле и остале аге овог села. Чифлуке Исена Муратовића од по ЗО дана орања обраћивали су Стеван Живковић са 9 чланова и Мина Јо­вановић са 7 чланова, Амета Имеровића од 50 дана орања Сими­јон Лекић са 12, а Бејтуша Суљемановић (25) Коста;щн Станко-вић са 6 чланава. · ·

Имовно стање ага овог села било је добро, а чифчија равли· чито. Стојко Стојиљковић, од даrвнина у овом селу, имао је 250 грла стоке, Костадин Станковић, који се овде зачифлучио 1912, није имао ништа. Породица Леюић, Ои~ммон и Дика, овде су од 1842. године. Симион је :имао 100, а д-а ЗО грла· с:rоке. Стева Живковић 70 а Мина Јовановић 40 грла. Живкоrвић и Јоrвановић су били у овом селу од 1887. годИiНе. Своју кућу и двориште имао је само Стојко Стојиљковић. Он и Стево Живковић плаћали су порез на земљу, а на остале Чифлуке плаћале су are.44

28 Сливово. - Село је имало само . 15 српских кућа. Своју земљу ~д по 25 дана ораЊа имали су Станоје Мирковић са Q и Сава Маринковић са 7 чланова породице. Лека Вулић са 7 чла· нова И Јола Филић са 12 чланова имали су овају земљу од по 20 дана орања. Овде су имали своју земљу и три породице које су побегле, због зулума. Дина Станковић је оставио 40 дана орања и са 11 чељади преселио се у Приштину. Он је оаим куће и њиве оставио и ЗО комада оичке (?). Васа Симић са 8 чељади оставио је кућу и 15 дана орања и прешао у Гњилане, а Акса Симић, са З члана, кућу и земљу од 15 дана орања и от~ао у с_ол~н. .

Покушај расељавања овог села опречно Је ага КОЈИ Је бранио свој чифлук. Изгледа да је то био Имер Османовић из Приштине. Он је имао највише чифлука у овом селу. Ње~rове <Јифлуке од по 20 дана орања оброоивали су: Трајrко Јовановић са 5 чланова, Па· вић Трајко са 7 и Стојко са З члщtа. Перић Трифа и Трајко са 2, односно 4 чдана обраћ!ивали су земЈЫу од 10, Од'НОСНО 40 дана ора· ња. Чифлук од 12 дана орања са троје чељади обраћ~ао је Васа Милић. Чифлук од 15 дана орања у овом селу имао Је Ивко из Матичана, који је обраћивао Стева Павић, са 5 чланова.

Пет кућа су биле овде од старина. То су три власника земље: Сава Мирковић (са 20 грла стоке), Лека Вулић (ЗО), и Јола Фи· лић (25 грла). "Старинци" су били и двојица чифчија, Трифа Јо-

44 Исто.

Аграрни односи 157

нановић (без ст<Ј<ке) и Трајко Перић (25 I>рла). Обојица су ЖИЈвели у својим кућама. Аге су од 1887. године плаћале пор~ на земл.у. Најстарији насељеник, Трајко Јовановић, населио се овде 1882. ·ГО· дине. Није имао стоке, а кућу и дrвориште је имао: Од 1882. гo­;liffile порез је плаћао ага. Године 1904. доinла су два Павића -Стојко (са 6 грла) и Трајко (20 грла). Оба су имала своје куће. Ага је плаћао порез. Стева павић ('није имао стоке) настанио се 1905. Живео је у arnнoj кући. Своју кућу и 6 грла стоке имао је Сава Милић, који се 1908. године населио на чифлуку. О Трифку Павићу и Станоју Мирковићу нису прикупљени подаци о њиховом боравку на имањима и плаћању пореза и да ли су имали куће. Павић је имао 50 грла стоке.45

29. Ново Село. - У овом селу жиrвело је 11 српских домаћин­става и 7 албанс=, од којих су 5 били муiаџири из 1878. године. Мало своје земље имали су Иван Маринковић са 15 и К'Узман Ве­личковић са 7 чланова породице, и то први 2, а други З дана ора­ња. ·Они су обраћивали земљу од 20, односно 10 дана орања а~е Мемет Али,Беговића, чије је имовно стање било веома добро. Ос· тала орпока домаћинства чиниле су потпуне чифчије. И они су у већини обраћивали земљу ате Беговића. Чифчије Илија Ивић, са 14 чланова породице радио је на чифлуку од ЗО дана орања. Стој­ко Ивић са истим бројем чељади и Мита Ристић са 4. мање обра­l:;ивали су чифлуке од по '20 дана орања. На чифлvцима од по 10 дана радили оу: Лазар Маринковић са 9 и Трајко Вел,ић са З члана. Земљу од по 8 дана орања обраћивао је Борће Ристић са 6 чланова. И Фуад-паша Џинић имао је чифлуке у овоме селу. :ЊИх су обраћивали Њићи!ћи - Трајко, са 7 чељади (15 дана ора­ња), Леnа и Петко по 5 дана орања и са 5, односно ·7 чланова.

Сва српска домаћинства била су староседелачка. Од 1887. го­~ине порез на земљу плаћале су аге. Имовно стање чифчија било зе различито.••

ЗО. Доња Гуштерица. . . Овде је живело само 78 српских по­ро-:ица. Оело . ое помиње још у XVIЫ веку у вези са ооколарством КОЈе оу обављМЈИ Дуганџићи, по чему су добили презиме (соко

" На сливовском атару Рајко Вучић runпe да је тако5е насељено 25 кућа мух~а из Србије и да им . ое село зове Мукато. И они су радили ~а протерају Србе, а Вучић је су~мњао да се они могу одржати до јесени Јер су их мухаџири одвшnе мучили и гонили. ~Већ су били присвојили куће, Дими, Вељи и Акси.

" Исто. Су#ћи према броју стоке, најбогатији је био Иван . М"Ј'ИИ· ковић, који је имао 120 грда. Половину мање од њега имао је Лазар Марин­ковић, а 50 грла поседовао је ILµtja Ивић, док 30 Трајко Нићић. Сви остали, изузев што је Стојко Ивић имао 10 грла, иМали су мање стоке: Тако Ристliћ Мита је имао 9 грла, Борће 8, а Петко Нићић 7 грла. По 6 су имали Куэ. 111ан Величковић и Трајко в"лић, а Лена Нићић само 2 грла. И код посе­довањ.а дворшnта и ·кућа, што Је такоће изражавало имовно стање, QНО нийе било Једнако~ У агинским кућама су становадИ они најсиромашнији: Мита я Борће Ристић., Трщјко Велић и Трајко Нмћић. Остали су имали своју кућу и двориште. ·

158 Друштвено-економске прилике .косовских Срба

турски: тоган). Атанаоије Урошевић ноооди .#!· су .само "Дуганџи­ћи ·имали своју земљу у селу, што је сигурно дошло до привиле­гије·· коју . су имали као соколари јер су били дужни . да соколове шаљу· на двор. Остали ·родови су били чифчије у Џинића ·из ПрИШ· тине" •47. На крају турске владавине. презимена Дуrанџић није било у овом селу. У ово време своју земљу је :имало 19 домаћинстава, од којих је било 7 староседелач~wх. Доброг имовног стања било је њих пет. Васо Миловановић са 5 чланова и 12 ·дана· орања зем­л,е,. Трајко Миљковић (18, 20), Мита Лазић .(11), Трајко Токић (8, 20) и ВеЛИIМир Вучић (5, 5). Староседеоци' који оу имали своју земљу али су били слабог имовног стања били су: Јосиф Вучић са 6 и Трајко Фимmовић са 5 чланова. Оба су имала земљу од по 8 дана оран;а, затим. Кост·а Лазић са 5 чланова и 13 дана орања и Нића са 4 члана и 6 дана орања. Од .власника земље 10 су били дошљаци. Доброг имовног стања била су домаћинства Нићка .Ми­лаћијевића са 7 чељади и 20 дана орања, чији су ·преци дОiШЛИ пре 200 година из ВучИтрнОКе нахије, Илије Стев.i~:ћа, . који је ИМ:ао 6 · чеља,ди, а његови преци су дошли. овде 'ИЗ села Плешине пре 200 година, Лепосаве Недељковић (З, 11~ и ~рајка Мщ>.ића (16, 18), чији су се преци н.аселнли .овде пре 280 ГОДИlliа. из вучитрнске нахије, .када из исте нахије, и прецИ Томе Митића, 'који је имао 4 члана и зем­љу од 6 дана оран.а.

Слабог ямomiQr стања било је 5 кућа. Преци Нића Столића, 'који је имао З члана, дошли су пре 250. ГОАИНа из КоМШIIина. Пре 200 година . населили· су се нв ДОбротИне. пре:ци Здравка Митића, који је Имао 4 члана, а · из Племе11Ш1е Живе Шубарића, који је имао 5 чланова. Од дошљака слабог имовног стања били су: Мита Шанта (дошао Пре 25 годин.а збот рада, 'из ЛИвадја) и За~а Бентић (5 чланова и 9 дана орања), чиј;и су преци Дошли пре 200 Г9дина из вучитрнске нахије, због турског зулума. , . , ·. . .

Четрнаест домаћинстава имала су своју земљу, а. обЈ}аЬивала су и аrину. Од ових је само породица Томе Ристића са 8 чељади била слабог имовног стања. Он је имао овQју 'земљу 0\4. 2 дiна ора­ња и обраћивао земљу Јmuар·шшпе Џинића од 10 дана. У · "орта" имовном стаЈЊу било је домаћинство Рај<ка Toюdia, с истим бро­јем чланова и истом површином своје земље, а обраћивало је и земљу од 12 дана орања Шерифа Мурула из Јањева. Остала дома­ћинства са својом и атином земљом била су добР<ЈiГ имовног ста­ња .. ЧИфлуци су бимi ага из Пр:и!Штине и . Јањева. Јашар'llашин чифлук од 20 дава орања и своје имање од 4 дана обраћивао је Цветко Трајковић, са 14 чланова лородll!!Це. Чифлуке Љатиф-ате обраћивали су: Дана Јовановић са 4 и Зека са 7 чланова. Они су ИМми rt0 5 дана своје, а 'толшю су 'обраћивали и атине земље. То.&ико своје Земље имао је 'и .Акса Ристић са 6 чељади; а атине .земље. је обраћивао 15 .дава орања. На, чифлуцима Рамиза Муста­фагића радили су Славко Павић (6 даiНа орања) и Петар Павло­вић (7 дана). Оба су имали више своје земље од arime. Први је

" А. Урошевић, 1<ав. дело, 200-202.

Аграрtш односи 159

са 6 члан'ова обраћивао земљу од 10 дана орања, а друти са 13 чељади 24 дана. Чифлуке Шерифа-аге ШиЉега и Мемед А.&ије од 6 дава орања обраћивао. је, са својом·земљом од 16 дана орања и .. 8 чељади, Трајко Лазић и од•ЈО дана и са 9 чељади Наско. Зарковић. Нића Стевић са 10 чланова и 5 дана· орања· своје земље радио је на чифлуку СадИЈК-аге од ЗО дава орања. Чифлук од 27,5 дана ора­ња аге Н~ифа Гавура обраћивао је Тона Филиповић, уз 2,5 дана орања своЈе земље и са 13 чељади.

.· Из Јањева оу у rосп?д~ре 'овог села, сем Шерифа Мурула, спадали и деки Криста, К9ЈИ Је био доброг имовног стања, са .чиф­луком од 10 дана орања, и Тадеја Зефовић. Крисmн чифлук од 10 дана орања обраћивао је Стојш Лазић, са 9 чланова :и уз 16 дана орања своје земље, а Тадејин; од 8 дана орања, Кост11 Живковић, с 10 чланова и уз 12 дана орања своје земље. . .

Поmуиих чифчија у овоМ селу било је 45. За Јmuар-пашу ра­дило је 30 домаћинстава. Већина их је била слабог имовног стања. Доброг имовног стања био . је Јован· Арсић, .са 7. чланова, који је обраћивао armi:y земљу од 15 дана орања, Милован Живковић (17, ЗО), Жш.а Станковић (10, З4), Стојан Марковић (11, ЗО), и Нала Маринковић (11 чланова .и 21 дан орања). Нића Борћевић са. 14 чељади радИо је З6 дав·а орања, Дека Стеџић (11, 20). Блаrа Ј(Ј(К­симовић (5, 16), а досел,еЩ! оу били .из Бакшије. Неколико дома­ћина ,је бил'О· "орта" ~њмоmюг стаrња: Куза Митровић, са .9 .чланова и 20. дана орања аrине .земље, М~ Арсић .(6, 16), Витко Милосав­љевић (5, lЗ), ГрбIЈћ Младен {4, 17) и Т.анаоко (7, 15), Лазар Стој­ковић (16, 25), Младен Ацић, (5, 12), Мита .Миловановић (9, 24), Сераф:~щ:. Такић (7, 25) и Здравко Јовановић (4 члана. и 18 дщ~а орања). .

Јашар-пашине чифчије слабог имовног стања били су: ЗдраВ­ко Јовановић (5 чланова и 12 дша орања), Дака Арсић (неп~нат број чељади и 14 дана орања), Јован Живић (4, 10), Дека Томић (3, 9), Трајко Станојевић (6, 4), Јоксим Цвејић (5, ~4), Тода Фи­липовић (7, 20), Зака Столић (6 11), Бојко Миловановић (5, 15), Мада Станковић (10 чланова и 25 дана .орања), Зафир ,Фихић, (4, 20) и Мнлентко Милић (6, 10). . . .

У аге доброг· имовног стаrња спадао је Ад. и Поцорац .. f!>е­гов чифчија Станоје Столић са 6 чељади и 7 дана орања био. је слабоr · имовног стања, а Петковић Живко са , 10 чланова и Z4 дана орања и' Станом;ир са 9 и ·16. дша орања били су доброг имовног стања. Имућан је био и ага Аџи Атем. !Ьегов . чифчија Ниса· Ста­нојевић са· З члана и 15 дана орања био је "орта" имовног, стања. Аљил-ага је имао чифчије "орта" имоБног стања: ЗафиРа Попо­вића (5 чланова и 20 дана орања),.•а Азиз-ага Гагу Сојевића. (10, 20). Овај ага је био имућан. Истог имовног стања био је и чифчија Васа Корић ( ?). са 13 чељади и 28 дана орања земље ЈУ«УФа. Фе-га. Атем-беrове чифчије доброг имовног стања биле су: Наста Мило­шевић (11 чланова) и Траја Нићић (6), који су обраћивали своју земљу од по 2 дава орања и бегову од по 20 дава; док је Здравко Митић са 8 чланова радио на чифлук.у од 10 дана орања. , ·

160 Друшmено-економске прилике косовских Срба

Are из Приштине слабог имовног стања биле су: Атем, Анит и Амет Љопа, Чифчија Јованче Недељковић стајао је добро. Имао је 18 чланова, а обраћивао је земљу од 40 дана орања. Слабог нмовног стања био је и ага Мемедалија. Њетов чифчија "орта" имовног стања био је. Михаило Петковић, са 6 чланова и земљом од 18 дана орања.

Јањевац Бећа Имер био је имућан, а његов чиФчија Дека Павић, са 6 чланова и 12 орања, "орта" имовног стања. Одличног имовног стања био је власник чифлука Милан Вучић из Липљана. Његов чифлук од 13 дана орања обраћивао је Петар Гуџић, са 7 чланова, који је био "орта" имовног стања.

За домаћинство Зафира Филића у документацији није наве­ден ага а заведен је у групи чифчија Јашар-паше, али се прика­зује да 'је ага доброг имовнО!Г стања. Поонато је да је Јашар-паша био веома имућан. Сам Филић био је слабог имовног стаЈЊа. Имао је 4 члана поро.д1ице и обраћивао агину земму од 20 дана орања.

За све чифчије овоr села година 1887. била је преломна У по­гледу њихових обавеза, јер се тада прешло с петине н;а чет_вртину, а are су о~л. тада пла:ћале порез. Измећу ага и чифчиЈа Н:ИЈе било уговора, изузев Рајка Столића и аге Шерифа Мурула из Јањева.

Већина чифчија знала је кад су њ:ихови преци дошли У ово село. Од "старине" су били овде Славко Павић и Петар Павловић, свештеник Акса и Тома Ристић, Тона Филиповић, Мала Маринко­вић и заФир Фиљић. Они су имали своје куће и дворшnте, као и сви "старинци". Од давнина овде су били и Дана и &l!ка Јовано­вић. Они су се зачифличили пре 5 година. Трајко Лазић, На.ско Здравковић и Коста Живковић пре 15, Стојан Лазић пре 20, а Нића Стевић пре 6 година. .

Дошљаци који су имали овоје куће били су: Цвет~ю ТраЈко­вић, чији су преци дошли пре 200 година из Панеша, РаЈКО Токић, пре 15 година из Сецва (?), из истог места, пре 250 година, Ниса Станојевић и Јованче Недељковић, а пре 200 година преци Гаге Сојевића, Наста Милошевића, Траја Нићића и Здравка Митића. Из Па.неша су пре 200 година дошли Арсићи: Ма~щ Дека и Јован, эатим Бојко Миловановић, Мада Станковић и Миленко Милић, а из Подриме Жива Станковић и Стојан Марковић и из Мораве Мита Миловановић. Педесет година пре ових (250 рачунајући од 1912) дошли су из .вучитрноке нахије Витко Милосављевић, Милован Ж!Ивковић и Јован Живић, из Гребена преци Грбића - Младена и Танаска и Лазара Стојковића, а из колашинске Дека Томић (који је био у агиној кући а имао је свој~ двориште). Из истог места 50 година касније доселили су се преци Тоде Филиповића. Из Су­шице пре 250 година прешли су преци Трајка Станојевића, а иэ Плешине Младена Ацића. Из овог •места 50 година касније пре­селили су се преци Даке Стевића, Серафима Љакића, Здравка Јо­вановића и Зака Столића, који је живео у агиној кући. Из До­брошке пре 180 година доtnли су преци Живка и Станимира Пет­ковића и Станоја Столића, из, Горње Гуштерице, пре 30 година, Дека Павић који је живео у агиној кући, а из Доње Гуштерице

Аграрни односи 161

пре 40 годm1а Васа Карић и пре 10 !'О,дЈИНа Михаилоо, Петковић. Из Башиија пре 200 година преселили су се преци Блага Јоксимо­вића, Јоксима Цвејића, Ниће Борћевића и Живе Лазића. Пре 8 година овде је дошао из Враголије Зафир Павић, а 2 године после њега, из Добротина, Петар Гуџић, који је живео у аrиној кући и дворишту. Осим именованих живео је у агиној кући само досе­љеник из Враголије."

31. Горња Гушrерица. - Ово село је имало 25 српских кућа. Р·аније је било чифлук косовских самозваних ·Властодржаца Џи­нића. Становюшггво се смењивало те није било много ни стари­наца IШ много досељеника. Своју земљу имало је 5 породица. Две су билн старинци и доброг имовног стања - Зарка Крстића са 14 чељади и са земљом од 17 да.на орања и Трајка Митића са. 7 чланова и 15 дана орања. Власници земље били оу и домаћинства слабог стања Мана Максимовић (5, 8), Дека Јовановића (6, 3) и Д~ика Станковић .(5, 2). Досељеничке куће пореклом су: дp1fI'a из Колашина, око 200 годm~а, а прва и трећа пре 100 година из Мо­раве.

С мање овоје а више агине земље билн су Живан Недељко­вић са 8 чланова. Он је упоредо са својом земљом од 10 дана орања обраћивао и аtину од 30 дана орања. Његов ага био је Ибија ХаЏIИ­-Јусуфовић из Приштине. И ага и чифчије су били доброг имов­ног стања. Друго домаћинство, Рајка Петковића, са 7 чланова и својом земљом од 4 дана орања обраћивало је и земљу Божа То­пала из Јањева (36 дана орања), који је био имућан, а и чифчија је добро живео. Оба ова домаћинства била су у селу од "старина". Дома:ћинства и слободни сељаци и получифчије имали оу своје куће и дворшша, сем Рајка Петковића, који је живео у аrиној кући.

Потпуних чифчија било је 18. Три су били староседеоци. До­маћинства Трајка Зарића оа 4 члана обраћивало је 200 година пре 1912, земљу Абије из Приштине. Ага је био имућан, а чифчија сиромаша~н. Староседеоци Т·рајко Шушић са 16 чеља.д!И и Тодор Петковић са шесторо обраћивали су чифлуке од Боже Топала од 50, односно 20 даиа орања. Њихови преци радили су на тој зем­љн од пре 250 ГQДина. Оба домаћинства су била доброг имовног стања. Породица Петковић је живела у аrиној кући.

Дошљаци су били ив околних села. Из Доње Гуштерице до­селиле су ·се 4 куће: пре . 20 rодина дошлм су Кола. Крстић са 8 чељади и радио је на чифлуку од 16 дана орања аге Шкодра и Мита Трајковића са 4 члана, који је обраћивао чифлук Раиф-аге.

" АС, МИД, ППО, 1912, ред 962, Извештај учитеља В. Поповића. За војску су уписани: ФИЛШI Поповић, Славко Паiвловић, Зака Вучић, Дана Вучић, Јосиф Вучић, ЗдРавко Јова~нчековић, Акса Рисrић, · Трифко Кузић, Стојан Мар1<овић, Коста Лазић, Мита Лазић, Илија Андријевић, Нићко Ми­лаћусвић, Нића Стал!ић, •Кора Трајковић, Наско Зарковић, Трајче Костић, Жива Лазин, Блага Јоксимовић, Велимир Вучић, Зафир Фиљић, Младен Стан­ковић, Нола Маринковић, Трајко Токић, Тона ФИЛШiовић. Исто, Приштина, 15. маја 1912, Извештај учитеља Вукадина Поповића.

162 Друштвено-економске прилике I<ОСОвских Срба

Аге су биле из Јањева. Први је био. "арта", а АРVГИ доброг имов­ног стаЈ111а, док је чифчија првог био. доброг, .а дpyror слабог стања и становао је у аrиној кући. iКаОВЈИЈе досељешищ Акса Нешић са 2 члана обраћиооо је земљу Гаопара Караматића од 4 дана орања, а )>ожа Сталић са 7 чељади АбијШiу од 26 дана орања. И ови господари из Јањева ?или су доброг им<;вног стањ~. Им_ овна стање. првог чифчије било Је слабо и живео Је у аrиноЈ :кући, а другог "орта" и имао је своју кућу. . . . .

Из села Сушице доселиле су се три породице: _Пре 50 . го­дина дошао је Трајко Живић са 5 чланова, и радИ:о земљу Гос­пара Караматића до 15 дана орања, Стеван Симић са 8 чланова и обраћ:~wао је земљу Тунашинка (?) од ЗО дана орања, а пре 20 Анћел Крстић, са 5 чланова, и обраћивао је посед Тал~ Раифова из Приштине од 6 дана орања. Раифов је био "арта имоnног стања. Први 'и трећи чифчија били су доброг имовног стања .и живели су у агиним кућама, а ,i!:pyrи је имао своју. кућу, али Је био сиромашан. У сиромшшrе дошљаке спадао је и Младен Мар­ковић, са 5 чланЬва, који је радио земљу Дила из Ј'ањева од ~5 даНа орања. Преци су дошли пре 100 година из Коњуха. Имао Је своју кућу и двориште. . .

Било је и доста чифчија доброг имовног стања. Дооељеници из Мужичана од пре 20, односно 15 година били су fiирковић Ма­ринко са 7 чланова породице и 25 дана орања земље Госпара Ка­раматића и Трајка са 10 чланова и 30 дана орања чифлука Заита из Приштине, који је био доброг имовног стања. ЧифчиЈе су жи­веле у аrиној, кући а у овоме дворишту. Из Новог Села пре 100 годmiа дошли су преци Стевана Славића са 14 и Младена Живића са 12 чланова. Они су обраћивали чифлу:ке ата из Јањева од по З5 дана орања, и то Ивана Албата и Гаспар8: Караматића. И ове чифчије су живеле у агинским кућама а СВОЈ~ двор:~;штш.;а.

Из Буковца, ДоброЋИЈш и Ливаћа дошло . Је по Једно дома­ћинство. Из првог села био је Мона Караперић са 6 чељ8:ди,. Обра­ћивао је земљу Заит-6ега од 15 дана орања. Пресељен Је, пре 50 година. Пре 5 година дошао је из другог села Дела Перенић са 8 чланова. Радио је на земљи Тунашинка (?), од ЗО дана орања,. а пре 10 година доселио се из трећег села Михаило Митић са · 13 чла­нова, који је радио на имању истог аге од ЗО дана орања. Први чифчија је имао своју кућу, а сва тројица дворишта. .

Аталари су плаћали порез од 1887. -године. Од . тада чифчије су давале четврrину производа. Уговор с атом имао Је само Анћел Крстић.49 .

З2, Ливаhе. - Овде de живело 45 српсюих домаћинстава. Своју земљу ~и агину 1ИЈмало је ЈЗ, а само своју 4 домаћинства. Гага Живанче са 12 чланова поседовао је површину од 20 дана. орања. Преци су му дошли у ово село пре 280 го,<llИНа. Алекса Танасковић са седморо чељади имао је земљу од 30 дана орања. Његови пре­ци су се дос,~лили пре 200 год:ина из Гребена. Оба домаћинства

49 Исто.

Аграрни односи 163

била су доброг имовног стања. Дана Крстић са два чЛана 11юседо­вао је земљу од 13 дана орања, а доселио је пре ЗО rод:ина: "од села" (?). Четврти· земљовласник био је Васа Борћевић, са десет чланова и земљом од 15 дана орања. Био је староседелац. Два послемьа домаћинства била су "орта" имовног стања.

Домаћинство Арса Ворћевића од 15 чланова имало је своје земље 13 дана орања, а толико је обраћивао и Амета Љапе. То је било староседелачко домаћинство, доброг имовног стања. Од 8 до­маћинстава с .мање своје а више атине земље Illepиф-arm:нe чиф­луке од 46 дана орања обраћивали су: Дана Цвејић са 16 чланова (4 дана орања) ;и Јорга Филиповић 6 чељади, З дана своје и 8 дана агине земље. Оба домаћинства оу дошла овде пре 280 год:ина, из села Могиле. Била су имућна. Из Могиле су дошла још 4 до­маШпюгва. Уста-Ј·ајине чифлу:ке dбраћивао .је ДеЛ!а Колић са 14 чељади и 5 дана орања своје земље. Здравко Нешић са 25 чла­нова ;и 5 дallia орања своје земље обраћИIВао ј~ Амадијин чифлук од 55 дана орања, а Фил!ицх Димић са lQ чмшrова и 7 дана орања своје земље Муртезин чифлук од 2З дана орања. Амет-аrину и Амет-ефендијину земљу од 15 дана, омrосно 28 дана орања обра­l>ивали су Здрњвко Микић са 7 и Коста Аксић са И чланова, а оба су имала своју земљу од по 4 дана. орања. Преци првог до· маћиНЭ. доселиЛ1И су се из ДреН1ИЦе, а друг.и је био странац. Ових 8 ку~ћа биле су имућне.

Поrџуних чифчија било је З2 куће. Село је још од XVIII века Џило чифлук те се становништво у -њему смењивало. Одржао се само .један род, чије се порекло не зна, те се оматрало старин· ско.•• У последњој години турске власти, сем три домаћинства која се нису сматрала староседеоцима, било је таквих још 12. Три су била чифчије Мустафе Абдула: Максим .Лазић са 9 чланова обра­ћивао је чифлук од 40 дана орања, Рајко Јовановић {6) од ЗО дана ;и Апостол Васић (7) од 32 дана орања. Чифчије су биле до­брог имовног стања. Имућии су били и два чифчије Етема Are - Ст~слав Митић, са 12 чланова и 45 дана орања а:mне земље и Петар Томић (7) са ЗО дана орања. Чифчије староседеоце имао је и Aiiиp-am. Чифлуке од 20, омносно ЗО дана орања обраћивали су Нића СИIМЈfћ са 4 и Миљко Ивић са 8 чељади. По једног чиф­чију староседеоца имао је Назив-ага ~ Сrојана Галића~ са 7 че: љади и З5 . дана орања, затим Кадрија Муставић -:- Станка Цве­јића (lЗ, 40), Шериф-ага - Станка К,рсrnћа (8, З2), Амдија -:­Рис"!1у Васића са '(4, 7) и Амет Љ6па - Блага Борћевића (6, 15). Амет-ефенд:ија је Имао чифчију Марка Јовановића (10, З2), Ве­лија - Маринка Јовановића (12, З2), Азир-ага - Симу Миловано­вића, ·који је са 7 ЧељадИ обраћивао земљу од З5 дана . орања. Блага Борћевић, Риста Васић и Марко Јовановиfi били су сиро­машни. Оrанко КрстlИЈћ и Мића Симић били су "арта" стања, а остали доброг.

liO ·А. Урошевић, нав. дело, '231-232; А.С., исто,_.. Извештај учитеља В. П onoвulia.

164 Друштвено-економске прнлике косовскнх Срба

Чифчије дошљаци nотшџ1лм су претеЖ'Но из митровичког кра­ја. Чифлуке АмдијlИ!Не обраћивали су 1\;):ита Недељковић са 10 члано­ва (20 даиа ораи,а), Стеван Денчетовић (6, 20), Трифуновић Стојан (7, 25) и Цвеја (5 члаЈНЮва и 25 даиа орања). Од досељеНIИiКа из ~ми­троВИЧЈКоr ~раја Вебиј:иие чифлуке од 25, односио 5 даиа орања обраћивали су Даиа Макоимовић са 9 и Зака Данић са 7 чланова, Шериф-аrnне од 40 дана ора:ња Наста Ж!иЈвић са 12 чланова. Пре­ци ових чифчија доселили су се пре 250, а остали пре 280 го­дина. Чифчија аге Уста Јаје Ворће Косmћ са 10 чељади обраћивао је ЗО даиа орања. Више досељеника је било из Дренице. Од њих је Амдијин чифлук од 60 дана орања обраћивао Сава Васић са 24 . чељади, од 10 и .15 дана орања земље Амет-аrе Сима Андрејић са З и Стеван Мак.ић са 5 чланова, а Алије Акса Ристић (16, 80) до­броr имовног стања. Насељеници из Дренице дошли су пре 200 ;одина. Из села Могле СТШ'ЛИ су овде преци Станка Декића, који Је имао 7 чланова породице и Коста Ристић, са 20 чланова. Први је обраћивао Кадријину земљу од ЗО дана, а други од 60 дана орања. Из Мораве џресеЉ'НИ су пре 250 година преци Станоја Ми­хајловића, који је имао 16 чланова и Наста Димића (З члана). И они су обраћивали ЧIИфлуке аге Муртезе - први З5, а други 10 дана орања. Из Добротина су се пре 150 година доселили преци Станка Трајковића који је имао 6 чланова и обраћивао земљу Амет-ефендије од 15 дана· орања. Из Грачанице се пре 10 rодина преселио Наћко Недељковић, са 12 чељади, на чифлук Шериф-аге од ЗО дана орЭЈЊа, из Добрева, пре 50 година, Миљко Ивић (8 чла­нова), који је радио на чифлуку Азир-аге од ЗО дана орања. Аге ових досељеника биле су имућне. Имовно стање чифчија било је разЛИЧrИТО. Слабоr имовног стања био Ј

0

е Стеван Макић а nnтa" д ' п-r аиа Максимовић, Зака Данић, Станко Крстић, Сима Андријевић,

Нићко Недељковић и Наста Димић, док су остали били доброг стања.

Све аге биле су из Приштине. Чифчијама су од 1887. године узималм ·четвртину уместо петине производа, а Шериф-ага је 1912. године узимао Јорги Фимшювићу половину. Све чифчије имале су своје куће и двор.ишта.

ЗЗ. Липљап. - У стаиовн:ике овог насеља, пonrro се .налазило до саме железничке пруrе Скоnљ&--'Митровица и имало своју ста­ницу, урачунати су и они који су живели у станшџr. Домаћинста­ва је било: укупно: српских 60, цинцарско-грчких 5, македонских 2 и албанских 14. Иако је у српо1юј сре.дilЬовековној држави, а и раније, Липљан имао вел:њхи знача:ј, до ауСТрiИ!јок9-турских ратО1Ва крајем ХVЫ и у првој половини XVIII века био је велико село. У току ових •ратова поmуно се раселило. Поново је основан кра­јем XV.ПI века, за власти Џинића, ко]и су нове насељенике про­гласили за свОје чифчије.51 Тек на крају турске владавине само. су три ку~ће чинили слободни сељаци, и то Танаска А. Поповића (9

" А. Урошевић, нав. дело, 230-231; АС, Архива конзулата у Приштини, 1912, пак. 2, Липљан, 12. aвzycra 1912, Извештај учитеља Јанићија Вур/Јевића.

Аrрарни односи 165

чланова и 15 дана орања), Пера ЈаН'Ићевића (8, 14) и Ставра Ан­дрејића ( 10, 5).

Са мање своје а више агине земље било је 8 домаћинстава. Пет кућа обраћивало је земљу Азиз-аге Доменека из Приштине, :ксоји је био боrат. Земљу од ЗО дана обраћивао је Танаско Симе­оновић, са lЗ чланова, а своје земље имао је 2 дана орања. По 18 даиа орања armie земље и З даиа своје имали су: Лала С. Чеп­кеновић (7 чмшова) и Лазар Т. Чепкеновић (6). Чифлу~ке од по 15, о.д:!ЮСно 12 дана орања обраћивали су Митко Н. Поповић, са 6 чланова уз 4 дана орања своје земље, и Борће С. Чепкеновић, са 3 члана и 5 дана орања овоје земље.

Ага Осман Дервишић, средњег имовног стања, и Дервиш-ага Ибрахимовић, слабог стања, имали су по чифлук. Чифчија првог, Станоје С. Дебељковић, са 8 чемадn, имао је 2 дана своје и 40 даиа орања агине земље, а д'Ругог, Стојан Т. Дебељковић, са З члана, 4 дана своје и 15 дана ора:ња аrгине земље. Чиiчфија Марко Борић са 6 чланова и 4 лана орања своје земље радио је и.мање липљанске црк.ве од 9 дmra орања.

Од досељеника зна ое да су пре 20 година дошли Танаоко Симеоновић, а пре 4 године напред 1912. породица Ма'Рка Борића.

Потпуних чифчија било је · 29 домаћинстава. Аге су биле из ПрШirIIИ!Не, сем Амед-бега Агапаnшћа, који је био из Митровще. Његове чифлуке су обраћИIВали: Дека Ф. Шопић (10 чланова и ЗО дана орања), Илија Колић (15, 60), Младен Николић (4, 20), Сто­јан Денић (3, 22) и Станоје Величковић (10, 15). Ага је био богат, као и неКе аге из Пришnmе. Од Пршnтеваца највише потпуних чифчија имао је Азиз-ага Доменек. ПоврШИНу од 40 дана орања обраћивао је Мира Дејmювић оа 10 чланова пордице, од ЗО да­на Дана Недељковић, са 13 чланова, а чифлуке од по 25 и 20 дана орања Блага Милосављевић са 10 и Стојан Стојковић са 5 чланова. ДомаћШiства Младена Перића, Трајка СтојкоRИ!ћа и Цвеје Насти­ћа обраћивала су чифлуке од по 16 дана орања - прва двојица са по 6, а трећи са 8 чланова. Амет-ага Вучитрнли И!Мао је четири чифчије. На земљи од 2З односно 22 дана орања радили су Јован Борћевић са 7 и Трајко Столић са 9 чланова породи!Це, на 15 дана орања Рајко Лазић са 6 а иа 6 дана Вана Столић са 5 чланова. Садик-аnине Алача чифлуке обраћивала су три домаћинства срп­ских Ц~ита~на. Земљу од по 18 дана ора!Ња обраћивали су Недељко Миленковић са 6 чланова и Рмослав Стојановић са 7 чланова а Ма~ка Стојановић са 4 <члана 14 дана ора!Ња. Познати земљоп~д­ннк из Приштине Хаџи-Џемаљ Агущевић имао је за чифчију Мла­дена Станојевића са 15 чланова, који му је обраћивао чифлук од 60 дана орања. Сефедин Фејэулин чифлук од 50 дана орања обра­Dивао је Риста Костић са 12 чланова, а Јусуфа ЏИ!НЏИ1ћа од ЗО да­на орања Стојан Перић, са 6 чланова.

Чифлук аге врло доброг и~моmюг стања Раифа Деетwювића, од 22 дана орања, обраћивао је са 15 чељади Коста Тонић, а од 14 дана орања, са 5 чланова Станоје Бщжовић. Земљу аге средњег имовног стања Мемед Алије радио је чифчија Симеон Васић са 7

166 Друштвено-економске прилике косовсtmХ Срба

чланова (ЗО дана орања). АбюраЈ<Мана Шерифовића чифлук од 15 дана орања обраl>июо је Младен Т. Чачић са 8 чла1Нова, а Авбдули Шерифовићу ра,дио је Стева Столић (8 чланова, 16 дана орања). И два Србина ив При:ипине доброг И1Мовног сцuьа имали су ЧИФ· лу~к у Липљану. Земљу од 14 дана орања Петра ПО1Повића, свеш­теника у Приштини, обраћивао је Арса Колић са 7 чланова, а Ми· те ДаКЋћа из ПриштИ!Не (16 дана орања) Стева Лазић, са 12 чла­нова ПЈОромще.

Шесючлано чифчијСК<Ј домаћинство Јевта Дејановића живело је на земљишту под киријом. За Миру Јовановића са 7 чланова зна се само да је имао своју кућу с другим зградама и двориштем.

Од поmуних чифчија досељених у Липљан били су испред 1912. године: пре 19 година Младен Перић, пре 13 Стева Лазић, пре 12 Стшrоје ћирковић, пре 10 година Трајко и Вана Столић, пре 6 Цвеја Настић и Дана Недељковић, пре 4 Коста Тонић, Рај­ко Лавић и Арса Колић, а пре 2 године Симо Васић и Стеван Сто­лић. Све остале поmуне чифчије рачунале су себе у староседеаце. Сва домаћщ!.ства имала су своје куће и ;1ЈВоришта.

До 1887. године аге су узимале чифчијама петину производа, а 'чифчије су плаћале порез. Од тада чифчије су давале четвртину, док су iПорез плаћали власници земље.

Године 1912. било је у Липљану 14 албанских домаћинстава. Атанааи:је Урошевић сматра да их је било о,<11Мах по .досемењу из Албаније (крајем XVIП века), али да су убрзо отишла даље. Као траг тог њиховог кратког боравка овде остао је топоним Арнаут­ско гробље у непосредној близини Липљана, на јужној страНи. Од 14 албанских дамаћинстава у 1912. години 11 су била чифчијска. Земља је припадала Амет-бегу Ага:паши:ћу, који .их је населио у периоду од 1906. до 1912. године. Овај а:га је према Србима био не­милосрдан. Први у Лimља!ну почео је да тера Србе чифчије са сво· га земљишта и да насељава Албанце. После њега је и Хаџи Џе­маиљ Агушевић населио З породице. Сви ови Албанци били су му­хаџири. Према чифчијама су се односили као с робљем Дервиш­·аrrа Ибраимовић, .Амет•ага Вучитрнли, Амет.бег Агапашић, Хаџи Џемаљ Хаџи-Агушевић и Садик-ага Алач. Добро су поступали Ос· ман Дервишевић, Петар Поповић и Мита Дакић, а веома добро Азиз-аrга Доменак и Ј~уф Џшrџић и доста добро Абдура~ман Ше' рифовић.52

З4. Коњух. - У овом селу било је 9 српских и 22 албанска домаћинства, сва мухаџирска од 1878. године. И оно је обновљено средином XVIII века. Било је опустело највероватније крајем XVII или у првој половини XVЊI века. Од обнављања било је чифл~ук, иапрва нек.ог Саки-бега из Приштине, а после Мемет-ате Вучитрн· ског из Приштине, у ЧIИје је влаСiНИ!!Ш1Во прешло куповином."

Године. 1912. сва српска и албанска домаћинства била су пoт­II1fille чифчије. Србима су гоаподари били аге Вучитрнлије из

.152 Исто.

" А. Урошевић, нав. дело, 220-221.

Аграрни односи 167

Приштине. Чифлуке Хаџи Амет-аrе обраl>ивала су четири домаћии­С11Ва: од 40 дана орања обраћооао је са 11 чељади Милетић Зака, од 16 дана са 5 чељади Сима, док је Мата Симић са 7 чланова ра­дио земљу од 13 дана орања, а од Н даiНа са 6 чељади, Петар Бор· 'Ђевић, Земљу Нуруша-ме ВуЧитрнли обраћивале су три чифчије. Чифлук од З2 дана орања држао је са 16 чељади Трајко Милкић, ЗЗ дана орања са 11 чељади Јован Станковић, а од 15 дана, са 15 Чланова Стеван Ристић. Вучитрнлн Хаџи Бећир-ага имао је двоји­цу чифчија: Петра Васића са 13 чланова, који је обраћивао земљу од З5 дана орања, и Миленка Милевчића са 15 чељади и ЗО дана орања. ·

Имовно стање Хаџи-Амета и Нуруш-аrе било је одлично, а Хаџи Бећира врло добро. Аrама су чифчије давале до 1887. пети део производа и саме плаћале порез, а од тада Четвртину, док су аге плаћале порез. Од 9 српских кућа старинци су били: Петар Ва· сић, Трајко Милкић, Јован Станковић и Стеван Ристић. Остали су бвМ! досељени пре 7 rо.мша испред 1912. године. Утоворе с агама нису имали. Своје куће и дворишта имали оу сви староседеоци сем Петра Васића, ~юји је живео у агиној кући а у своме двориш­ту. Од досељеника двориште је имао само Зака Милетић.

Ате су са чифчија:ма поступале као с правим робљем. За чиф­чију је најгоре бвло што је морао да кулуч:иl аги. Јер, сва три аталара имала су куће и земму у селу, коју су бесплатно обраћива­ле углавном чифчије Срба. Чифчије Албанце аге су реће терале да им раде бесплатно. Иначе, и они су давали четвртину произ­вода.54

. З5. Рујице. - Ту је живело 10 српских и 22 албанске куће. :Uбашщ су били мухаџири из 1878. ro)ljИlre. Село је било чифлук ЈОШ од XVJ:II века. Гоаподар и Ср6И1М,а и Албанцима био је Хаџи Џемаил-ага ХаЈ.IИ·Агушевић из Приштине. Чифлук од 40 дана ора· ља обраћивао је са 11 чланова породице Фиља Смилић, од 24 дана Стаменко Оимић са 10 и Васа Јевтић ,са 12 чланова. Чифчије Стојан Трајковић са 5 и Стојан Јовановић са 6 чланова радили су на чиф­луцима м 15 дана орања. Два дана орања више од ЊИО< обраћивао је С~аnко Настић, са 7 чељади, чифлук од 4 дана орања обраћи­вао Је Бурћац Бирковић {српски Циганин) са 6 чланова. Илија Шаљић са 11 чељади обраћИ!Вао је 40 дана орања.

До 1887. године чифчије су давале петину и плаћале порез, а од тада четвртину_ Две српске породице досељене су пре 20 .годи­на: Станоја Стојановића и Бурћана fi'ирков:ића. Остале су биле староседелачке. Атанасије Урошевић сматра да старији досељенич­ки редови потичу из XVIИ века. Своје куће и:мали су Фиља Сми­лић, Јован Ивић и Славко Настић, а дворишта су поседовали сви. Ara није имао .. никаквих ~ужности и обавеза према чифчијама и односио се "прилично добро". Он је у селу имао кулу са двориш·

м АС, Архива конэулатЈ< у Прmптшш, 1912, пак. 2, Липљан, 12. августа 1912, Извештај учитеља Јанићија БурЬевића.

168 Друштвено-економске прилике ·косовских Срба

тем и земљом коју су му обра!mвале слуге. И према Србима и пре­ма Албанцима односио се једнако.55

36. Велики Алаш. - Двадесет једно српско и 5 албанских до­маћинстава живело је овде. Пет српских кућа имало је своју зем­љу - четири по 20 дана орања: Дека Столић и Трајко Стојковић са по 6 чланова породш:~е, Коста Бекић са 12 и Тода Ристић са 7 чланова, док је Мита Јовановић са 10 чељади имао земљу од 28 дана орања.

Чифчија Срба било је 13. Село је и пре досељења Албанаца (око 1840. године) било чифлук неког Деме Алаша, који је ту жи­вео и чији се род дОЦН!Ије затро. На чифлуку је било Срба. Албан­ци су по досељеwу купили чифлуке и до краја турске владавине имали своју земљу.56

Године 1912. овде су била три аrалара. СадИ!К-аrа Алач из Приштине њwао је 7 чифчија. Чифлук од 56 дана орања обраћивао је Анћел Мицић оа 24 члана, од 48 дана Дека ИЛll!ћ са 12, од 30 дана орања. Коста Стојановић са 11 чланова, а од 16 дана Куза Милетић са 20 и од 15 даша Оrева Бадо:ооки оа 7 чељади. Коља Крстић са 9 и Сава са 6 чланова (срПIСКИ Цигани) обраћиiВали су чифлуке од 20, односно 16 дана орања.

Ибрахим Зећир из Великог Алаша имао је 4 чифлука: од 18 дана орања радио је Жява Илић са 7 чланова, од 2 дана Милић Рајковић са 8, од 1 дана Макоим Борћевић са 6 и земљу од 10 дана Ива Милићевић, такоће са 6 чла11юва~ Агалар Етем, такоће мешrан;ин:, имао .је двојИцу чифчија српских Циrана који су му обраћивали чифлуке по 15 даша орања: Трајковић Димитрије са 7 и Риста са 8 чланова породице. Имовно стање прве двојице ма било је одлично, а трећег врло добро. У селу је било и три куће слуга српских Цигана: Тома Стојановић са 5 и Трајко Стојановић са 9 чељади служили су код Ибрахима Зећировића, а Трајко Сто­јановић (П) са 5 чеља,АЈИ код Ризе у Великом Алашу. Сви су били пука сиротиња.

И за ово село 1887. године је прекре"ППЩа у обавезама чиф­чија - прелази се с петине tна четвртину, а порез са чифчија •На аге. Срби чифчије су косили ливаде у наполицу.

Досељеници Срби били су: Дека Илић (дошао пре 35 година), Стева Бадовски (16); Малић Рајковић, Ива Милићевић (105), Коља и Сава Кр.стић (20), Риста и Дlимrитрије Трајковић и Максим Бор­ћевнћ (пре 5 rо.л.ина). Своје куће, сем 5 земљовласника, имали су Дека Илић, АнЬел Мицић, Коста Сrојашовић, Куза Милетић и Сава Крстић (сви и дворишrе), а дворишrа бе.з кућа Жива Имrћ и Ко­ља Крстић. Аге нису имале никаквих обавеза према чифчијама. Садик Алач, rлав!НИ 1rосподар села односно се према чифчијама дос­та добро, те су његове чифчије биле у нешто бољем положају од

п Исто.· " А. Урошевић, нав. дело, 43, 163.

Аграрни односи . 169

чифчија остала два аrалара, који су поступали са закупцима као с робљем, терајући их да им кулуче.57

37. Рибаре, - У овом селу било је 5 српских и 57 албанских кућа. Сва албанска домаћинства била су староседелачка. Само је­дно српско домаћинство (Миле Ристића 5 чем~дН) радИЛо је своју земљу ОД 6 дана Орања, али није МОГЛО да ОД ње Ж!ИЈВИ па је узи­мало на обраћивање земљу појединих Албанаца у селу и за то да­вало трећину производа. Земљу Мисима из Рибара од 17 дана ора­ња радио је са 16 чељади, упоредо са својом земљом 15 дана ора­ња, Мика Јовановић, а од 5 дана орања са 6 чељади и исто тол:Ико .;\ана орања своје земље Трифа Стојановић. Власник чифлука био Је имућаш, Мирићи - Коста са 6 чеља,АЈИ и 4 дана орања своје земље обраћивао је земљу од 8 дана орања Ибраима Зећира а Ву­ча, са 5 чељади, исто толико овоје и туће земље Изета О~овића. Ови земљопоседници били су врло доброг имовног стања.

. Сва српска домаћинс'!111а била оу староседелачка и имала су своје куnе са дворшпrем и осталим зграсдама. Свих 57 албанских домаћинстава су поседовала своју земљу и била врло доброг имов­ног стања.58

38. Крајиште. - Крајем турске владавине село је насељавало 35 српски:~: и 25 албанских домасћинстава. Сви Срби и. Албанци има­ли су СВОЈУ земљу и сви су били староседеоци. Већина Срба и ови Албанци имали су сем земље помало и шуме. Имали су сви своје куће, дворишта и друге зграде.••

39. Скуланово. - У селу је било 24 српске и 2 албанске му­хаџирске куће из 1878. rодине.60 Четири српска домаћинства има­ла су мање своје а више amnre земље, те су и она била чифчијска Домаћинство Рајка Талића са 25 чељади и 6 дана орања овоје зем: ље обраћнвало је земљу аге Бебије-Мула Авди од 60 дана орања. Чифлук АвдН Раим-Хоџе од 50 дана орања, са својим поседом од 4

" АС, Арmва конзулата у Приштини, 1912 пак 2 Липљан 12 авгусТа 1912. Извештај учитеља Јаrшћија ВурЬевића. ' · ' ' '

sa Исто.· liD Исто. Мита Спасић четверо чељади, 20 дана орања, 5 косаца ли~

ваде и две ралице забрана, Стојан Костић 10, 26, 6, 1, Мита денић 12 16 4, 1, Трајко Денић 5, 16, ~4, 1, Станко НедеМ<овић 9, 20, 5, 1, Танаско Ста: нојевић 14, 30, 1-, 5, Стојко Миленковић 8, 15, 5, 3, Младен Динић 7, 12, 3, 1, Зака Мирић 10. 12, 3, 2, Филип Ристић 10. 12, 4, -, Кита Стаматовић !О 10, 6, 2, Миленко СтанОјевић 15, Щ 3, 2, Јанко Недељковић 7, 8, 2, 1 Б~ Марковић 8, 8, -. -, Јеремија Стаменковић 5, 7, 1, 1, Витко Нићић 8, 7, 3 1, Стојан Денић 6, 7, 3, !, Коста Маринковић 5, 6, -, -, Недељко Лазић 5' 6, 1, -, Лазар Јовановић 2, 5, 1, 1, Трајко Јевmћ 6, 5, 1, 1, Гапа Јоргић 4: 4, 1,, -. Здравко Бор~ 5, 3, ,1, -, Здравко Ивановић 6, 3, -, -. Серафин Цвејић 3, 3, !, 1, Трајко Цвејић 9, 3, 1, 1, Станиша Недељковић 5, 4, !, -, Живко Симић 5, 3, -. -, Акса Блаrић 8, 3, -. -, Бека Савић !, 3, 1, слуга У селу, Стојан Јевтић 3, 2, 1, -, Лазар Димић 5, 2, 1, -, Божа Ивановић 6 2, -, -, Ве.щчко Трајић 5, 2, -, -, Сташшrа Иваноmdi 2, 2, -, -. '

оо Исто, Је,.1;11а је права албанска кућа и доброr је стања, а APYra је rурски Цигани.

170 Друштвено-економске прилике -косqвских Срба

да~щ.· ораtЊа ·и 9. чељади, обраћивао је Стојан · Ак<щћ,. а немљу од· 40 дана орања, аге Смаиља Сичана, И 4 дана орања· своје земље ра­дио је са 15 чланова Тала Делић, док је посед од 35 дана орања (истi>r власника), ·упоредо са своја 2 дана: орања обраћивао Тока ТодИћ, са 14 чланова породИЦе. Џрви и трећи били .су богати, а друти је био врло доброг имовног стања. · ·

Ата СмаИљ Сича~н имао је и дilојицу потпуних Чифчија, који су му обра);;ивали посед .. од по 35, односно 32 дана орања. То оу били Стаменко Бурчић са 7 и Јован.· Тодић са 11 чланова породи­це. Ага Сулеман Крња био је богат. Он је имао шест чифчија. Чиф­лук од 47 дана орања обраВИВf\О је са 13 чељади А.кеа fiирковић, а од 22 дана, са 10 чељади, Тiжа Трајковић, док су Мита Јовано­вић са 6 и Тона Павић са 8 чланова обраћивали земљу од 17, од­носно 4 дана орања. Два Бојковића - Мена са 5 и .Лазар са Ј1 чланова обраћивали су чифлуке од 11, однооно )4 дана орања. Од­личног имовног стања био је и ага Амет Таир; који је имао 5 чиф­чија. Чифлук од 54 дана орања обраћ$ао је са 21 Чланом Миле Спасић, док је 'Миленко Леюrћ са 7 чељади радио на земљИ од 24 дана орања, а Кола Митровић са 8 чељади на 17 дана. Ч:ифЧије са по 5 чланова Бранко Николић и Сава Славић радили су на посе· -?-има од 12, односно 4 дана орања. Богати. Бајрам Хаџи-Јаја имао Је чифлук од 18 дана орања, који му је обраћивао са 6 чељади ,Мир:'l Прејачки, док је Хаџи-Шерифов. чифлук од 64 дана орањ~ обраћивао са 13 чељади Павле Ои!Моновић. ·

Ата Јаја Устазаит, :доброг иМовног стања, имао је чифлук од 15 дана орања. Радио га је, са 5 чланова, Трајко Митровић. Чиф­луке Амета Бејту ле од 32 и 15 дана.· орања обраћивали су Јорга Т·рајковић .са 8. и Стојан Ристић. са 5 чељади. Аги слабог имовног стања Амдији Баба-Смаиљу два чифлука су обраћивали Никола Мцрковић са 6 чељади (17 дана орања) и Гота Тодић, са 7 чланова (11 дана орања). Агалари су .били из Приштине. .

· · Године 1896. прешло се с петине на четвртину, а аге су по· челе да плаћају порез на земљу. Насељеници села су били: Павле Симеоновић (пре 8 година), Јорга Трајковић, Бранко Николић и Никола Мирковић (пре 15 годmiа), Сава Сi..авић (16) и Тона Па­вић (пре 20 ~:одина). Године 1908. населИо се Мира Прејачки. Ос­талих 17 кућа биле су староседелачке мада Анастасије Урошевић сматра да су се у селу одржала три српска старинска рода.•1

Уговора измећу ага и чифчија није било. У свОјим rоућа'Ма ~ двориштима и осталим згј>адама живело. је 10 домаћШIСТаЈ!а и то; Рајко Талић, Јован Тодић, Јорга Трајковић, Мена Бојковић, МиТа Јовановић, Т<та Павић, ЈIАиле Спасић;. Сава Славић и Гота Тодић. Зграде без кућа имали су Мира Лрејачки, Никола Мирко­вић, Бранко Николић, Миленко Лекић, Кола МиТровић; Тома Трај­ковић, Акса fiирковић, Стојан Акоић, Тала ДелИћ, Споменко Бур­чић, Павле Симеоновић и Лазар Бојковић. Аге нису имале никаквИх

" А. Урошевић, нав. дело, 291.

Аграрни одиоси . · 171

дужности и обавеза према својим чифчија~ма и с њима су поступале као с робовима.•• . ' ..

40: Лвnина. ·.,.- Ту је било 20 cpirc1tlfX и 3 албанска м;r!\аџир­ска домаћинства из 1878. године. Од Срба је само ЦВеја Антић са 4 члана имао з~мљу од 20 да!iа орања. ОстаЛа српска домаћинства била су чифчизска, као и све 3 албанске куће. Атанасије Уроше­вић сматра да су старинци 'имали своју земљу, а. досељеници су почифчивани. Више господара је имало чифлуке.•з

Го,d;Ине. 1912. сви старmщи нису имаЛи своју земљу. Васа Рис­тић са 11 чељади и својом земљом, од 10 дана орања, обраћивао је и земљу Хаџи.Мемеда Алије .Репића од 37 дана орања.· Земљу овог аге обраћивали су од ПО11ПУНИХ чифчија Бранко· Митровић, са 10. чланова (50 дана орања} и ИАИ'ја Живковић (43 дана) са 7 че­љади, док је Јорга Максимовић, са 10 чељадЈИ, обраћивао ·'земљу од 32 дана орања. На чифлуку од 16 даиа орањ!\ радио је Борће Радић са 4 члана породице.

Чифлуке од 35 дана. орања Асана-ефендије Мујковића обра­ћивали оу Славић Ур0цr са 12 и Кита са 6. чла~юва, Земљу истог аге од 20 да;nа орања обраЬивао је са, 8 чељади Мита Миленковић, а Иљаза МуЈI<овића (35 дана орања) Стева Нићић са 8 и Тома Мла­деновић са 5 чланова. Илија Делић са 16 чланова радио је на зем­љи Мурата Ефендије из Кратова (35 дана орања). Ови а.Галари би­ли су богати. Врло доброг имовног стања биле су are Сефе.д1ин, чију су земљу од 18 даиа орања радили Кола Младеновић са 6 чеЉади и Сулија Дурмишовић, на чијем је чифлуку од 32 дана орања ра-дио Борће Делић са 13 чланова породице. ·

Заједнички чифлук од 50 дана орања аге. Муарема Асана, доб­рог им.овног стања, и Лене Д:Ш!ићке, слабог имоБног стања, обра~ ћивао Је Ставра Б. Рашић са 11 чељади. Све аге сем једног из Кра­това биле оу из Приштине.

Овде су своју земљу имала и д11а манастира: Грачаница. и Де­вич (у Дреници). Земљу манастира Грачанице· од 22. даиа орања обраћивали су Димић Коста са 7 чланова, Ставра· (6 Чланова, 15 дана орања) и. Дане М.икић (7, 20) .. На поседу манастира· Девича од 35 дана орања радио је .Дека Денић, са 9. чланова. И. Србин Јов­ка Веселиновић из Куэмина имао је у овом селу чифлук од 40 дащ1 ор~а и био је врло доброг имовиот стања. Његову земљу обраћи-вао зе Гота Микић. ·

Све ЧiИфЧије су давале агама четвртину производа, сем Стеве Ничића, коме ј.е ага узимао пето., . а чифчија плаћао порез.' Ага Ха­џи-Мехмед АлиЈа Репић плаћао је порез од 1905, Асан-ефендија Муј:rоановић од 1908, Лана Д~ћ и Муарем Асан од 1904, Сулија Дурмшnевић и Мурат-ефандиЈа од. 1902, а Сефе.д1ин од пре 20. го­АИНа.

••. А.С, Архива конзулата v ПршnтПни, 1912, пак. 2, Аипљан,: 12. ав­густа 19'12, Извештај учитеља Јаничија БурЬевића.

" А. Урошевић, нав. дело, 230.

172 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Дошља~ци у овом селу били су 1911. године: Тома Мла:деновић (досељен 1904), Дека ДеНIИћ (1902), Ставра Б. Рашић и Кола Мла­деновић (1892). Своје куће имало је 10 домаћинстава, с онима ко­ја су имала своју земљу. Апmских кућа било је 8 и 2 манастирске. Are нису имале никаквих обавеза нн дужности према чнфtmјама и према њима су поступале доста добро.64

б) Околина Митровице (Ибарски Колашин)

41. Придворица. - Село је имало 16 српских домаћинстава. Са својом земљом било их је 131, а с пола своје и пола "ГУће 'Гр'И2• Господари наполичара били су Срби мештани: АнћеЛ'Ко, Борће' и Вукајло Божовић. Њихово имовно стање било је добро.

42. Читлук. - Овде је било 12 српских домова, од којих 8 са својом земљомЗ, а једно с !ПОЛа своје, а пола туће земље', манас­тира у Дубоком потоку, који је био слабоr :имовноr стања. Пот­nуН1ИХ чифчија . било је три'. Двој:ици је бно rОС!ПОдар Шериф Ма­мут из села КучИIЦе (Дреница - вучитрнска каза). Ara је био си­ромашног стања. Трећег чифчије господар је био Јанко Спасојевић iИЗ села Јагњенице, осредњег имовноr стања.

,43. Вељи Ј?ријеz. - Свих 29 српских домаћинстава била су поmуаю чифчијска. Ara њих 256 био је Сулеман Шишковић из Ву­читрна, један од најбоrаиф~х у овом крају, а осталих 4• Ферат 1'rирић, такоће из Вучитрна, доброг имовног стања.

44. Доњи _Јасе;ювик. - У овом селу било је 17 српских ;;р­маћинстаmа и Једно албанско, мухаџнрско од пре анексљје. Са сво-

м А.С, Архива конзулата у Приштини 1912, пак. 2, Лшiљан, 12. авгус­та 1912, Извештај учитеља Јаничија БурЬевића.

' А.С, Архива конзулата у Пришrnни 1912, пак. 2, Дубоки Поток (Ми­тровачки Колашин), 24. маја 1912, Извештај учитеља Мијата Божовића. -!Южовићи: Dукаrило 26 чељади, Алемпије 19, Анћелко 6, Барће 9, Раде 5, Лазо 5, Јован (Ракић.) 13, Живко 3, Богић 3, Перо 2, С'Dамен 9, Секула 3 и Гвозден Кршлак 11.

2 Исто. Божовић: Обрад 12, (чељ8'4.И), Вучета 18, Јеротије 5. • Исто. Марко Обрадовић 14, Видосав Костић 16, Ма:i>инко Бор!Јевић

10, Вукајло Џеловић 4, Милоје Паловић 10, Ратко Перовић 5, Лазаревић Пајо 7, .Младен 5.

• Исто. Japro Поповић 20 (\Ј:ељади). • Исто, Васовић Милисав 4 (чељми) И Јован 6 и Вукић Јаничијевић 7. 6 Исто, Томовићи: МиленIКО 12 (чељадИ), Раденко 19, Маринко 12, Ми-

ливоје 13, Жив.ан Милосшзљевић 9, Добросав Вучегић 12, Павићевић Вукић 7, Видосав 3, Рисrо Стојановић 4, Вулета Рцивојевић 6, Миленко Јатодић 11, Савовић Добросав 8, Раде 4, Јеротије Јовановић 5, Љубомир Којић 12, Милош Гвоздић 6, Никола Релић 6, Гвозда КОМПИЈ>1Ща 22, Раденко Радаши· новић 5, Радоња Миливојевић 16, Радосав Аксентијевић 9, Милисав Јовано­вић 5, Мlилован Бојанић 9, Јеротије Перовић •8 и Радисав Нешовић 13.

7 Исто. 'Коста Томовић 20 (чељади), Шарац Нићивоје 10, Недељко 8, Миле Радојковић 17.

Аграрни односи 173

јом земљом било је 9 кућа•, а 4 с пола своје•, а\ пола туће. ,А!Га им је био Мула Авдија из Вучитрна, слабог имовног стања. Потпу­Н'ИХ чифчија било је чеm:ри1• Орби су обраћивалп земљу Мула Авди· је и дlибрана пз Чабре. :Албанащ Суљо Муаџер, досељен је овде из Перковца (Дреница) јула 1908. да би потискивао Србе, али без успеха. Господар трећег српског домаћинства и овог ,албанског био је Салија Барјактаревић из Митровице, доброг имовног стања.

45. Резала. - Ових 10 домаћинстава била су чифчијска. Ara . чеmюрице11 био је Мемет из Новог Пазара, доброг имовног стања и по тројице Зенел Мемишевић12 из Митровице (доброг стања) и Асан Боровић", такоће из Митровице, средњег имовног стања.

46. Бубе. - Имало је 13 српокюс кућа и све су биле потпуне чифчије" аге Илми: Мудеризовића из Новог Пазара, доброг имов-ног стања. · ·

47. Ђешиновци. - Ту је било 10 српских кућа. Три оу имале своју эемљу.15 Пет чифчија су обра!mвали земљу Мемет-аге" из Новоr Пазара а два Трајка Саврлића'• из села Врбе: Ове аге су биле доброг имовног стања.

. .48. Ч~чево; - Село је бројало 21 српско домаћинство, од ко­ЈИХ ЈС СВОЈУ земљу имало, 10.18 Мање своје а више туће земље об­раЬивала су 4 д'ОМаћинсmа.19 То су биля посед:и Мехе Камберовнћа из села Соrрла (пећка нахија), доброг имовног стања. Потпунrи:х

8 Исто, Јакnшћ Вукоан 9 чељади, Петко 16, Мијат 5, Коле. 13, Вукаднн 7, Бучорога Милош 5, Симо 10, Јакшић Радојица 10 и Мелентије 8.

• Исто. Бучорога Јеврем 12 чељщи, Јанићије 10, Кршах Јован 10, Ра· дашии 14.

1• Исто. Мартин Дабудовић 15 (чељади), Б.уровић Перо 10, Нешо 8, СуЉо Муаџер 6. , ,

11 Исто, Jepomje Милосављевић 23 чељади, Алекса Гаљак 15, Рако Ми­хаиловић 17, Петк<! Симовић 19.

"' Исто. Гаљак Милош 7 (чељади), Здравко 13, Анliелко Антонијевић 6. 13 Исто. l'исантије l'моичић 8 {чељади), Рисантије Јевтић 6, Цветко

НестороЦић 10. " Исто. Риса:нruје ;\Iрсенијевић 12 (чељади), Илија Радовић 10 Ја­

ков Вучићевић 10, Јеротије Милеичовић 11, Коста Вучинић 9, Недељко' Кос­товић 6, Милован Борliевић 13, Добр>Ща Милосављевић 16, Милош Милен­ковић 10, Рако Танасковић 5, Стојко Марковић 5, Ристо Радесављевић 7, Василије Миленковић 7. , .

" Исто. М<?јсиловић Раденко 16 (че,ъадИ), Богдан 9, Вуксан Ракиће­вић. 35.

, . 10. Исто, Симо. Добрић 6, (чељадИ), Радован Боппьак 2, Стеван Раде-вић 6, Василије Миленковић 3, Тодосије Јефтић 5.

11 Исто. Стојан Антонијевић 7. Пiетроније Димитријевић 7. 1в Исто. Миле Андријић 6 (чељади), Добросав Вукашиновић 8, Миле

Жщановић 15, Марко Вуловић 5, Миливоје Продановић 25, Добрија Клицов 18, Миленковић Трајко 7, Тодор 2, Павле Тошић 5, Вукајило Томашевић 12.

" Исто. Милосав Василијевић 3 (чељадИ), Спиро Сретковић 10,, Јаћимо-вић Глиrорцје 8, Максим .4.

174 Друштвена.економске прилике косовских Срба

чифчија било је 7." Ага им је био Џеладин из Пећи, слабог имов· ног стања.

49. Глуач. - Само .дiва српс1<а дома,ћинства живела· су у овом селу. Једио21 је било са више своје а мање туће земље (Шефкет­-бега АлбЭЈНЦа из Приштине, који је био доброг имовног .стања), а др\,т-022 је обраћивало земљу, коју је незаконито присвајао Ше­риф Мамут из села Кучице (Дреница), сиромашног стања.

50. Доброшевина. - Свих 10 домаћинстава била су поmуне чифчије и обраћивала су земљу аге Јашаре АлиловИlћа23 њз Новог Пазара, који је био сре,Лiњег имовног стања.

51. Газиводе. - Од 10 српских кућа у овом сеЛЈу пола је има­ло свају земљу.". Двојици чифчија господари су били Борће25 и Анћелко" Божовић, из Прид11юр~ще, доброг имовног стања, а тро­јици сиромашни Биљал27 из Новог Пазара.

52. Лучzса Рије~са. - Од укупно 27 српских домаћинстава сво­ју земљу су ·имала 2328, а 429 су била чифчије аге Мамута из Бањ­ске (митровичка каза). Ага је био доброг имовног стања.

53. 'Ранчиће. - Сва 3 српска домаћинства,30 колико их је жи­вело овде, обраћивала су земљу Мамута ив Бањске.

54. Зубин Пото~с. - У овом селу бил~ Је 11 српских кућа. Своју земљу имало је 7 породица." Две су обра15ивале ·имање ма~ пастира Дубоки Поток", а дР'У'Ге две Албанца А:јдар-ФерИза33 Ш села Чабре, доброг имовног стања.

20 Исто. Данило Вукаиловић 4 (чељади), Вукоман Леповић 12, Јевто Ан­тонијевић 4, Петар Радовановић 17, Вукадин Глигоријевић 12, Вукосав Муа­ћер 6, Илија Пантовић 17.

21 Исто. Милан Мијаиловић 12 (чељади). 22 Исто. Мијат Вићентијевић 8 чељади. " Исто. Вучинић Раде 4 (чељади), Раденко 5, Мијаиловић Гвозден 7,

Ристо 3, Божовић Милан 8, Милија 8, Лазо 8, Иван 10, Радоица 16, Вук<>­сав 10.

· 24 Исто. Вулета Гаџовић десеторо qељади, Богдан ЈаКШ!Ић 1, Милан Сте-вановић 12, Анто Лазовић 15, Деспот Миловановић 11.

2G Исто. Максим Шиљак 8 чељади. 2в Исто. Марко Петканић 4 чељади. 21 Исто, Јанко Кашанин 21 чељаде, Миленко Антонијевић 9 н Вучко

Дрклама 9 .. " Исто. Арсеније СимоВНћ 25 чељади, Саво Милошевић 3, Радисав Са­

вовић 5, Вулетић ВИЛШI 8, Богосав 5, Бранко Добросављевић 5, Мина Рад<>­вић 10 Милија Милосављевић 6 Милетић Саво 12, Раденко 5, Миленко 6, Никол~ 7 Петко 6 Коста Нешо;.ић 7, Вучо Мнтовић 9, Трајко Милашевић 9, Панто 'Јовановић 11, Петко Миливојевић 13, Милан Радоичић 14, Благоје Петровић 10, Коста Вукашиновић 8, Милија Радојковић 7, Миаило Васовић 6.

20 Исто. Вукоица Ристовић 5 (чељади), Вучина Јоксимовић 7, Ристо Арсенцјевић 16 и Анћелко Јоксимовић 11.

•• Исто. Радовић Радомир 8 (чељадИ), Миле 12 н Антоније 6. " Исто. Koмrmp Раде 26 чељади, Арсо 14, Трајко 8, Радојица Боrдан<>­

вић 8, Раде 6, Сџмо 7, Фплиn Миловановић 6. ' " Исто. Бор15евић Вукадин 9 чељади и Милосав 8. " Исто. Вуле Борћевић 8 чељади, Вукадин Бучороrа 8.

Аrрарии односи 175

55. Јабу~са. - Од 13 српских кућа 10 је имало своју земљу." Остале су радиле земљу аге Реџепа35 из Пећи, доброг имовног

стања.

56. Кијевце. - Овде је било са:.vю једно српско домаћинство," на имању врло сиромашног аге Смаје из Новог Пазара.

57. Копиловиће. - Свих 6 домаћинстава била су чифчијска. Ага им је био Мемет2' из Новог Пазара, доброг имовног стања.

58. Калудра, - У овом селу ових 16 домаћинстава живела су на својој земљи."

59. Превла~с, - Од 13 домаћинстава 9 је имало своју земљу.39

Више своје а мање туће обраћивало је једно домаћинство.•• То је била земља Кеће Ајризовића из Котора, доброг имовног стања. Ту­ћу земљу имале су три куће,41 Једна је обраћивала имање Ајризо­вића а остале Таска Радосављевића из села Варага, који је био

' доброг имовног стања.

60. Црепуља. - Само једна од 18 српских юућа42 није имала доволто овоје земље па је радила и на земљи Кеће Ајризовића43

из Радешева.

61. Заzуљ. - Свих 12 кућа имале су своју земљу."

. " Истр, Радуле Милошевић 10 чељади, ФИЛШI Вукадиновић 5, Марко Миливојевић 7, Мијаило Јанићијевић 10, !Коста Миладиновић 6, Обрад Нено­вић 24, Радоица Вущпшћ 6, Букић Трајко 6, J(}Pra 2, Милан Радивојевић 3.

" Исто. Милован Радивојевић 11 чељади, Радован Вучетић 8, Саво Ра­доњић 14.

зо Исто, Анћелко Томовић 15 чељади. ,, Исто. Миајло Радосављевић 4 чељади, Радисављевић. Крсман 6, Ри­

сантије 8, Раденковић Анћелко 8, Велимир 6, Панто Радоичић 3. зs Исто Јеврем Крстовић 8 чељади, Милетић Радивоје 6, Миленко 51

Стеван Јанићијевић 5, Сретко Јаковљевић 16, Јеротије Јоксимовић 19, Трајко Димитријевић 4, Коста Радисављевић 18, Милисав Милошевић 6, Милан Ни­колић 7, Милосав Василијевић 9, Васо Стојановић 9, Њщја Алексић ~О. Ми­лун Јаtшћијевић 9 и Милун Крстовић 13, Мујо из Ушће (пећка нахиЈа) Ал-банац 10. .

· · зв Исто. Вићентијевић Вучко 7 чељади, Спасоје 10, Сретко 5, Цветко Анћелковић 10, Миливоје Костовић 8, Миленко Вукаиловић 11, Вучко Гру­јовић 10, Јоковић Радисав 12 н Арсо 11.

4о Исто. Симо Виченrnј~евић 13~ "Иао, Милун Чукић 9 чељам<, Вучко Чковрић 8, Ратко Стајчић 4. " Исто, Бурић Сретко 15 чељади, Боко 9, Васо 22, Радосав 16, Миленко

9, Јанићије 6, Саво 15, Славк\) 11, Сретко 7, Добросав 12, Радован 8, Вуксан 6, Јанко 9, Ратко 8, Вулета Ристовић 9, Мијаило Димовић 6 и Диша Кано­вић 8.

"Исто. Тимотије Бурић 13 чељади. . 44 Исто Миленко Богићевић 12' чељади, Вукадин Деспотовић 5, Бесе~

мш Милиће~ић 6, Самуило Вуксановић 7, Jopra Милентијевић 5, Радул М.и­ајловић 4, Јеротије Јовановић 12, Богосав Вукаил?вић 8, Фићо Милентије­вић 8, Тодосијевић Недељко 6, Филимон 8, Арсеније Радоичић 8.

176 Друштвено-еконоhtске прилике 1сосовских Срба

62. Горњи и Доњи Стрмац. - Такоће свих 25 породица имале су своју земљу.45

63. Горњи Јасеновик. - И овде су сва домаћинства - 9, има­ла своју земљу."

64. Ковачи. - Свих 6 српских породица обраћивале су ту})у земљу. По једном домаћинству господари су били Мео Камберо­вић4' из села Сатрла и Кећа Аiјризовић48, а четворици" Ерула и Ју­суф Ајризовпћ из села Радешева. А!ге су биле доброг имовН>ОГ стања.

65. Падине. - Свих 13 кућа имале су своју земљу.50

66. Pyuutтe. - Било је 11 породица, све чифчије51 Раифа Аџи­·АЛЈИјwића из Митровице, доброг имовног стања.

67. Козарево. - Од 5 домаЈшнстава 2 су била са својом зем­љом''- а три53 су обраћивала земљу сиромашног аге из Новог Па­зара.

68. Јаzњеница. - Свих 9 домаћинстава овог села биле су чиф­чије аге Шућурије Р·ушиrовића54 из Митровице, доброг имовног стања.

69. Војмислиће. - Ту је било 8 кућа. Све су биле чифчије имућног Ризе-бега Муратбегов.иiћа55 из Новог Пазара.

" Исто. Живко Вукадиновић 11 чељади, Милош Вуксановић 9, Миајло Вукаиловић 4, Радомир Радовић 5, Рмивојевић Александар 4 Аксентије 3 Илија 4, Радоје 8, Рисантије Милентијевић 8, Нешовић Перо 6, Радул 4: Трајко 7 и Никодим 9, Јанко Пантовић 14, Вукоман Живановић 4, Панто­.вић Иван 5, Мијат 6, Вучковић Саво 9, Вукомир 5, Милан Јанићијевић 8, Данче Миљковић 7, СМИЉiКо Стојановић 8, Вуюмир Симовић 15, Милија Ми­летић 11, Вукајло Миловић 25.

•• Исто. Букић Милентије 11 чељади, Антоинје 7, Раденко 6, Видосав 6, Јаков 10, Вук."ШЛо 9, Данило 5, Ристаније 11, Здравко 6.

" Исто. Величко Крстић 11 чељади. <8 Исто. Илија Букић 7 чељади. " Исто. Радисав Савовић 12 чељади, Букић Трајко 8, Гвоздо 9, Митар

Јаковљевић 8. •• Исто. Радојловић Ралица 14 чељади, Урош 5, Милија Милентијевић

11, Милутин Живковић 10, Добросав Спасојевић 6, Огњан Радовић 13, Петко Добрић 14, Радосављевић Милош 7, Зарко 8, Јездимир Игњатовић 10, Радул Раденковић 12, Трщјко Васовић 5. ·

.51 Исто. Стевановић Алекса 16 чељади, Јорга 6, Трајко Живковић 16, Вукаило Милентијецић 11, Радојковић Коста 7, Јев!ю 12, Боrосоо Радовић 17, Добрија Радивојевић 17, Радован Живковић 22, Коста Вулетић 3, Вукаило АнЬелковић 2.

.52 Исто. Радован Милосављевић 26 чељади, Воин Василијевић 8. " Исто. Никола Кузмановић 16 чељади, Данче Михаиловић 11, Смиљ­

ко Обрвдовић 16. :;4 Исто, Ратко Боrосављевић 11 чељади, Ристовић Никола 14, Стеван

13, Мијаило Милентијевић 17, Миленковић Јован 11, Перо 9, Јован Спасоје­вић 12, Миладин Милосављщић 12, Павле Раденковић 19.

•• Исто. Радоња Минић 25 чељади, Никола Вучићевић 10, Танаско Ми­ајловић 10, Коста Радивојевић 14, Недељко Јовановић 12, Миладин Стева· новић 7, Костадин Миљковић 8, Спас() је Жив·ковић 13.

Аrрарин односи 177

70. Кобиља Глава. - Свих 8 породица имале су своју земљу."

71. Прелез. - Само 5 српск:их кућа било је у овом селу и све су биле чифчије Шућурлије Рушитовића57 из Митровице.

72. Bapaze. - Село је имало 17 српских домаћинстава од ко­јих су 12 имала овоју земљу." Остала су била чифчије 'Бешира Друштинца09 из Чабре, који је доброг имовиог стања.

73. Уzљаре. - Овде су биле 23 српске куће. Са својом зем­љом било је 9 домаћинстава60, а једно" са мање своје а више гуће земље, Шефкета Албанца из Приштине, доброг имовног стања. Ту­ћу земљу обраћивало је 10 породица, једној је ага био Незир" из Митровице, врло сиромашан, а остале су обра!жвале земљу Шев­кет-<5ега63 из Приштине.

74. Врба. - Свих 5 кућа живеле су на својој земљи."

75. Брња~се. - Ово село је било једно од најбројнијих у Ко­л~6 Имало је 49 _кућа, од којих је овоју земљу поседовало 48", а Ј_една ' са пола СВОЈе а пола гуће, маиаС"11Ира Црна река, с којим НИЈе имала уговор.

" Исто. Краговић Алимпије 12. чељади, Јанко 6, Алекса 15, Сретко 6, Митка 7, Аићелко 19, Милисав 13, СтоЈан 15.

" Исто. Перовић Радован 12 чељади, Радомир 10 Радивоје 6 Грујо Милошевић 7 и Арсеније Манојловић 6. ' '

68 Исто, Стеван Вуловић 8 чељади, Радовановић Милован 10 Јован 8 Насто Пеrроинјевић 18, Јован Симовић 3, Радисоољевић Сретко io Сретк,; Миловановић 8, Нешо Димитријевић 16, Здравко Радисављевић 2, јован Ра-денковић 8, Сретко Радовић 19, ВУ'Кадин Јаинћцјевић 32. .

•• Исто. Јорка Милићевић 5 чељади, Милош Нешовић 5 чељади Радо­сав Миловановић 22, Цветко Милошевић 3, Арсеинје Миловановић i1.

" Исто. Вукаило Славковић 15, Деспот Чуповић 1, Милован Млаћовић 9, Мићуз Радован 2, Мишо 6, Аритои 9, Велимировић Радован 8, Нићко 5, Здравко 9.

" Исто. Милоје Радисављевић 6 чељади. "'Исто. Нестор Величковић 5 чељади. " Исто. Мино Јанковић 12 чељади, Ратко Милосављевић 14, Трајко

Максимовић 10, Перо Милуновић 12, Ваоо Лулаковић 10, Милош Јевтовић 5, Миливоје Лазаревић 12, Глигорије Марковић 8, Милановић Анто 5, Саво 5.

6' Исто. Саврлић Милентије 18. чељади, Трајко 32, Аксентијевић Доб-росав 5, Раденко 5, Игњат Савић 8.

" Исто. Брњица-Колашин, 14. јуна 1912. zодине, Нестор Петроинјевић 8 чељади, Маријан Обрадовић 5, Јанићијевић Перо 5, Крсто 5, Марко То­доровић 18, Милутин Лукић 3, Миле Добрић 6, Добросав Радошиновић 7, Антонијевић Милентије 8, Максим 15, Вукашин Миличић 9, Василије Рис­тић 12, Јеротије Тодоровић 6, Јован 6, Мартин Милутиновић 17, Аксентије Сретковић 9, Аврам Милојевић 4, Коста Обрадовић 2, Пантелија Поповић 14, Алемпцје 23, Филип 20, Радул 6, Иван 7, Саво 4, Стеван 14, Антоније 6, Симо БорDевић 6, Ратко Пејчиновић 10, Филип 8, Јосиф Јанић 12, Атанаско Ми­ленковић 25, Наста Кокерић 7, Анто Пејчиновић 5, Ивковић Јанко 11, Обрад 7, Максим Чуљевић 7, Алемпије Крстић 8, Совроинје Стевановић 14, Јаков­љевић ЗдРавко 18, Борисав 11, Јеремић Војин 15, Богдан 8, Јеремија 11, Перо 9, Јеврем Васовић 5, Владислав Богдановић 8, Јаков Швиковић 8, Коста Чешибаба 3,

во И сто. Коста Јеремић 11 чељади. .

178 Друштвено-економске прилике косовских Срба

76. Драzаљице. - Свих 10 српОЮ11Х кућа би~е су на туоој зем­љи." Гоаподар им је био ботати Илми-ефендиЈа Мудеризовић из Новоr Пазара. Чифчије нису радиле земљу под уговором. Давале су четвртtу оку свакоr жита и четврти пласт сена. То су биле дуж­не пренети ла оиrурно место, ГМ> ата захтева.

77. Вукојевиће. - Било је пет српских домаћинстава која су под у;rовором обраћ.ивала земљу Фебије Меметовића88 :из Новог Па­зара, боrатог are.

78. Пресека. - Укуrпно је овде живело 6 српских кућа, чиф­чија на земљи Сабита Абдурахман.овића-IЈ!ишкоо~ића69 из Вучитрн~. Ara је био веома боrат. Са чифчИЈаМа није имао уговоре. Чифчије су му ра;l:И:Ле земљу под ћеси.м {пресек) - давале су му rо,д,ишње извесну суму новаца и плаћале порез.

79. Бабиће. - Ово село је имало 5 кућа, све с тућом земљом.70

Ата им је био Селум Аљушевић, сељак •из села Гюиле у рожајској кази. Ara је био прилично богат.

80. Оклаце. - Ово је једно од већих села у Ибарском Кола­шину. Бројало је 42 српске куће. Са својом земљом било је 32 по­родице", а са пола своје, а пола туће две72• Ага им је био Амет Шећировић из села Пресела (<МИТровичка каза), слабоr имоо~ног стања. Потпуно с тућом земљом било је 6 породица. Три су обра­ћивале. земљу Павла Станића," свеnпеника оклачкоr, и Пиштоља Шаћира из Пресела. Оба rосподара биNа су слабог имовног ста­ња. Чифчије оу радиле земљу под уrОiВОром. Једно дома.ћинство74 је обраћивало имање двојице ага, Дервиша Џеповића из Драте (рожа:ј­ска каза) и Омера Авдуловића пз Старчевића, иовооазарска каза.

•1 Исто. Јован Радисављевић 9 чељади, Никола Алексић 3, Петар Ра­денковић 16, Иван Ракић 10, Стеван Михајловић 11, Величко Перић 7, Ми­ленковић Величко 121 Јоле 6, Ратко Милуновић 3 и Крсто СтојlЗ!Новић 9.

" Исто_ Живан Милосављевић 7 чељади, Милоје Недељковић 7, Ми­лојевић Нешо 4, Глигорије 10, Гвооо Илић 14.

" Исто. ВучIКо Михајловић 17 чељади, Вуксан Јанковић 9, Нестор Бу­ровић 9, Јеротије Трифуновић 21, Радисав Милетић 6, Зарија Трајковић 7.

10 Исто. Бабић Вукајло 15 чељади, Данче 11, Ворће 6, Саватије 8, Ву­косав 12.

11 Исто, Димитријевић Симо 16 чељади, Милисав 10, Марко Ристић 6, Максим Нићивојевић 5, Тодосије Милићевић 7, Спиридон Јовичић 6, Јова­новић Радивоје 4, Пантелија 4, · Милет Ристић 9, Лазо Мићовић 1З, Нестор Костић 8 Данило Гвоздић 15, Вукосав Радоисављевић 17, Трајко Лековић 6, Перо Аврамовић 6, Милета Милошевић 12, Радуле Рисантнјевић !О, Јер~је Стојановић 19, Никола Нећељковић 13, Исакија Вучетић 11, Јосиф Радоје­вић 4, Ананије Сретковић 5, Алексаидар Радојковић 20, Трајко Милетић 6, Николић Н~ељко 6, Јован 7, Вучета Сретковић 4, Ворће Ј?лаrојевић 5, Т!'­мотије Милосављевић ЈО, Спасоје Милић 12, Филип Антоmiјевић 11, Милоје Костовић 31.

12 Исто, Ристо Милановић 16 чељади, Славко Радивојевић 7. 73 Исто, Глшорије Радосављевић 18 чељади, Матко Новичић 9, Јовица

Радосављевић 16. " Исто. Максим Перић 4 чељади.

Аграрни односи 179

Аге су биле слабоr имовноr стЭЈЊа. Нису имале уговоре са чифчи­јама. Два домаћинства75 обраћивала су земљу манастира Црне ре­ке, без уrовора.

81. Орашак. - Ту оу живеле две српске породице, обе на ту­ћој земљи,'6 боrатог Мемета М'l'Ратовића из Новог Пазара.

82. Пресело. - Десет муслиманских домаћинстава, од којих су 9 живела на овојој земљи17, насељавало је ово село. Једина чиф­чијска породица" обраћивала је без уговора земљу Шаћира Пиш­тоља, сиромашног аге.

в) Околина Вучитрна

83. Бабин Мост. - Овде је живело 39 српских' и 12 албан­ских домаћинстава, од којих 4 мухаџира од пре анексије. Срби су били о::юmу!Не чифЧ111је Али Даюпп-беја, потомка Јашар,паше Џи­нића, чији је чифлук било ово село још око 1800. године. Чиф­чије нису имале никаквих уговора са атом. Биле оу дужне да дају четвртину жита и сена, а не и од осталих :nрОИ1Звода. Порез је плаћа~ ага. Није давао волове 1И сено. Кућа је била ,и агиних и чифчијских. И :муслимани ·и хрИ!!Пћани чифчије радили су под истим условима. Ни према јеДН'ИЈМ ата њи:је имао никаквих оба­веза н~ ду;кности и поступао је как.о му је: воља. Кад год је хтео, моrа<? је хришћанина отерати с имања, а муслимана не баш лако. Раније су чифчије давале аги петину и плаћале порез на земљу. Не зна се тачно кад почињу да дају че-mртину.

"Исто. Рачић Радован 8 чељади и Дражо 2. 10 Исто. Мартин Н~ељковић 22 чељади, Миљко Величковић 15 11 Исто. Шаћир Пиштољ 10 чељади, Бwrцјер Шемовић 5, Пиштољ Ља­

тиф 12, Нуро 5, Азар 6, Абиб 10, Мустафа 4, Бејтула 7, Ферат 7. 1в Исто. Гвозда !Ковачевић 6 чељади. 1 Исто. Архива tсонзулата у Приштини, 1912, narc. JV, Прилужје, 28.

маја 1912, Извештај учитеља Глиzорија Ристића. Ристић Г. Аритои З чељади, њива 7 дана орања, ливаде З" коа.ца, 3 крупне стоке и 7 ситне; Сава 7, 8, 2, 8, ЗО, Стола 5, 4, 2, 2, 10, Јован Денић 6, 6, -, 2, 8, Илија Лазић 4, 8, 1, 5, 16, Вокнћ Б. Тодор 7, 8, 1, 4, 16, Марко 8, 8, 1, 4, 20, Дина Ј. 13, 12, 2, 6, 15, Гиrа С. 4, 6, -, 2, 20, Милан 2, 3, -._ 4, 10, Тала Л. 5, 6, 1, 4, 10, Сава М. Ковачевић 11, 18, 6, 20, 56, Петровић Ј>WГКО 5, 5, 1, 4, 10, Вид 6, 5, 1, 4, 12, Благоје Петковић 6, 4, -, 2, 6, Крста 5, 5, -, 3, 2, Стојан МилеШlћ 7, 5, -, 5, 7, Танаско Јанићцјевић 6, 6, -, 3, 15, Андрија В. Мићаловић 6, 6, -, 7, 61

Крста Вокић 2, 2, -, 3, -, Станко М. 5, 7, 1, 16, -. Апостол Т. Цурак 9, 7, -, 6, ЗО, Серафим А. 6, 6, -, З, 15, Алекса С. 6, 6, -, 2, 10, Јован М. 8, 7, -, 7, ЗО, Бакшичанин Цветко 2, 2, -, 2, 5, Никола 5, 2, -, 2, 5, Трајко Д. Ми­ћоловић 5, 7, 3, 5, 16, Здравко С. Вокић 8', 8, 2, 4, 45, Дана К. Мићоловић 9, 7, 2, 11, 26, Јован М. Ристић 7, 14, 3, 15, ЗО, Дробњаковпћ В. П""ле 4, 6, 2, 6, 10, Данче 6, 6, 2, 12, 16, Мщжовић Сава 12, 17, 1, 20, 70, Дана 6, 5, 1, 2, 20, Мићоловић К. Стојан 7, 8, 3, 2, 8, Стеван С. Ристић 6, 8, 2, 1, -, Кита Ми­ловановић 6, -, --, -, -, Милован М. Мићаловић 14, 21, 2, 26, 60,

.,

180 Друштвено-економске прилнке ,косовских Срба

84. Прилужје. - У овом селу живели су само Срби - од 40 кућа.• Оба:везе чифчија према аги биле су као и у Бабином Мосту. Овде оу чифчије од 1911. године плаћале порез на земљу, а ага им је узимао део сена. Од тада не узима сено, али не плаћа порез. Ате овог села биле су Аслан и Лиман-бег Махмутбеrовић, из Пећи. Волове и семе нису давале чифчијама. Кућа је било и атшiских и чифчијских. Обавезе и дужносm ага према чифчијама није било и могле су их отерати кад год су хтеле.

85. Племетина. - Свега 11 српоких3 и ЗО алба:нских кућа, му­хаџира из 1878. године, чинило је ово село. Српска домаћинства су била поmуно чиф'Щјска. Ага им је био Селман-паша Illишковић из Вучитрна. Имања је купио од Шереметовића. Он је био пото­мак Таир-аге Шереметовића из Пећи, где је и живео., Услови за чифчије били су као у Бабином Мосту.

86. Главотин. - Овде је било 10 српских' и 9 албанских кућа. Албающ су били мухаџири од пре анексије, а Срби поrnуне ЧИФ­чнје Естреф-бега и Шншенвар-бега из Пећи. Услови измећу ага и чифчија били су исти као у Прилужју, сем што аге н.ису узимале сено. Аге су протерале неке чифчије које су хтеле да им присвоје земљу.

87. Бивоља~с. - Само З српске' и 29 албанских кућа, од којих 9 мухаџира из 1878. жИЈВело је у овом селу. Срби су били чифчије Зенула Сарача, Албанца. Није било никаквих услова за чифчије. Ага им је давао на че"Гвртину и морале су да раде шю им је за­поведао. Албанци су имали своју земљу.

' Исто. Трајко Дошљак 5, 6, 3, 2, -, Мира А. Јовановић 7, Ј5, 7, 4, -, Јован Дошљак 5, 6, 3, 4, .-, Стева Е.. З, 6, 3, 2, -, Перентић Милосав 4, 10, 6, 4, -, Риста 25, 20, 20, Ј5, 80, Раrкић С. Дана 8, 6, 4, 4, Ј2, Вукосав Ј, 9, 6, 4, 6, 12, Тома С. 8, 6, 4, 4, Ј2, Јован С. 26, 16, Ј5, 15, 60, Ивко С, 5, 7, 4, 5, -, Бојко С. Парлић 24, 25, 20, 15, 50, Јанковић Коста 5, 7, 3, 7, -, Стола 7, ЈО, 6, 6, Ј5, Никола Дејановић 8, 7, 3, 6, -, Витко Ворић 6, 15, ЈО, 6, Ј5, Цветко М. Ракић Ј2, Ј5, Ј5, 6, 20, Зака Митровић 5, ЈО, 3, 5, 15, Сrојан АнЬелковић 6, 5, 2, 4, ЈО, Петковић Трајко 4, 5, 2, 4, ЈО, Аритон 12, 10, 6, 12, 20, Милосав Вошић 4, 2, 3, 4, -'-, Трајко Дисић Ј4, 7, 4, 10, 20, Ву;кајица М. Ракић 9, 5, 4, 6, 15, Живко А. Воиновић Ј2, 7, 8, 4, 6, Ракић Груја М. 7, 5, 3, 8, Ј5, Трајко М. 5, 8, 4, 5, -, Здравко М. 14, 15, 6, 12, 20, Миладин С. 7, 7, 4, 8, 15, Маошћ Ј. Рака Ј8, 25, 20, 20, 80, Гојко М. 2, 6, 5, 2, -, Милутин Микић 11, 10, 6, 5, 15, Поповић Ј. Ворће 10, 10, 6, 16, 20, Сента С. Н, 10, 4, 6, 15, Ми­лета Петковић 4, 5, З, 4, -, Јован Г. Стаменковић 8, 5, 6, 4, -, Жива Мир­ковић 5, 5, 6, 2, -, Филип С. Милосављевић 5, 6, 5, 8, Ј5, Гвозден К. 8, ·10, 8, 6, 1, Живко Симић 6, 3, -, 1, --:-.

з Исто, Маљоковић Милосав Ј8 чељади, 21, 15, 30, 70, Стојан Р. 7, 8, 8, ЈО, 16, Апа Божић 7, 21, 20, 20, 60, Арса Ночић 9, 9, 2, 5, 10, Данче Ковачевић 18, 25, 16, 30, 100, Јоксим Андрејевић 8, 13, 2, 8, -, Стојан Васић 7, 13, 2, 5, 10, Зафир Арсић 6, 7, 9, 6, -, Ночић Д. Стојко 12, 17, 15, 15, 70, Никола М. 12, 17, 15, 10, 50, Дика Миљоковић 3, -, -, -, -.

•Исто. Ковачевић Ј. Дика 11, 14, 10, 9, 50, Трајко Р. 4, 8, 6, 10, 40, Стева Р. 17, 20, 9, Ј5, 60, Мена 6, 10, 4, 8, Ј2, Лаза 8, 10, 4, 7, 15, Сава Воино­вић 10, 9, 4, 8, . 30, Живковић Коста 9, 15, 11, Ј2, 40, Никола 6, 10, 5, 9, 30, Марко Стаиомпровић 8, 10, 5, 6, 30, Јефта Дошљак 7, 6, 2, 4, -, Трајко Ро· сић 7, -, -, -, -.

• Исто. Ковачевић Ј. Миленко 14 чељади, Нића Ј. 4, Јован Марковић Ј6,

Аграрни односи 181

88. Сибовац. - Село је имало 8 српских• и 28 алба:нсimх кућа, од којих само једна није била мухаџирска. Срби су били поmуне чифчије Асан-бега и Лиман-бега Махму"Гбетоmrћа из Пећи. Услови за чифчије били су као и у Прилужју, где су ове аге биле госпо­дари.

89. Бариљево. - /Џ3е српске• и 60 албанских кућа, од којих су пола биле му::саџ;ирске од пре анексије, било је у овом селу. Услови за чифчије били су ИС'ГИ као и у Бабином Mocry. Ага је био Фат-паша иtЗ Припrгине. Иначе, село је још од краја XVIII века било чифлук породице ЏИ!НiИћа. Становништво се смењИЋало.

90. Граце. - Овде је живело 18 српских• и 15 албанских по­род~ща од којих су пет биле мухаџири из 1878. Услови су били ~ти као и у Баб-ом Мосту. Ага је био Амет-ага Баковац који Је живео у Ба~ювици.

91. СiаН'овце. - Осам српских• и 50 албанских домаћинстава од којих су 15 ?или мухарири од пре анексије, живело је овде: Услови за чифчије билц су као и у Грацу. Агама су давали четвр­тину свих жита. Село је припадало Мемет-аги из Митров~ще.

92. Дреновац. Ту је било 1 српско10 и 15 албанских домаћин­става, од којих су 7 били мухаџири од npe анексије. Какво је било имовно стање српског домаћинства не зна се.

• • •

. За села Јанина Вода, Амдија (Черкези), Бенчук, Стреовце, МЈекиће, две махале Стmювца, ДоН;у Љупчу, Мојанце и Брезницу има мало података. У Ја:ниној Води била су З српска домаћинсТва са овојом ~емљом, у Амдији 19 кућа Черкеза, Бенчуку 27 албан­ских породица старинаца, а у Стреовцу 20, од којИIХ су биле две мухщrnри од пре анеКсије. У селу Мјекићима живело је ЗО албан­ских пороДИЦа (10 мухаџирских из 1878), у две махале Становаца 100 породица Черкеза, Доњој Љуnчи 20 ц,банских домаћинстава (5 мухаџирсюих од пре анексије), у Мојанцу 60 такоће албансКих (15 мухаџири :mз 1878), у Брезници 45 албанс:юих (15 мухаџирских из 1878). У свим овим селима вучитрн.ске казе живело је 1912. го­дине 145 српских, 450 албанских и 119 черкеских домаћинсrава."

е Исто, Јован Спасић 15 чељади, Гвозден 8, Витко 5, Живко 4, Коста Јанићевић 9, Дикић Мила 6, Јаван В. 8 и Миладин Г. 4.

1 Исто. Милнја Стојановић 12 чељади и Живко Ганић 6. в Исто. Вока Станићковић 18, Максим Стојановић 7, Миленко Ивко­

вић 6, Трајко Велић 13, Јован В<>рЬевић 10, Дамњан Ворћевић 4 Вукми· ровић Недељко 12, Сава 7, 'Јован Миљић 2, Марко Арсић 8, Пера Аимић 8, Радосав Петровић Ј5, Илија Живић 7, Језда Митровић 8, Милош Мијаловић 9, Митровић Мијало 4, Марко 8, Недељко 6. · ' Исто. Прокић Гвозден 14, Милован 7, Миле ~. Пера Арсић 6, Недељко Ристић 6, Вокић Т;рајко 7, Здравко 4, Дана Ристић 7.

10 И сто. ЗдРавко Арсић 12. , 11 Исто.

182 Друштвено-економске прилике косовских _Срба

г) Околина Феризовића (Урошевца)

93. Горње Неродимље. - Ово село је бројало 91 српску по· родицу.• Све су имале своје ю;die и остале зграде .. Неколико до­маћинстава НИЈје имало нимало земље, а једно је обраћивало агину земљу од 10 дана орања. Нека домаћинства су имала једну или више водеmща с једним, два или више каменова.

94. Доње Неродимље. - Овде је живело 15 домаћинстава• и сва оу, сем једног обраћивала само своју земљу. Најбогатији, са

1 Исrо. Архива конзулата у Приштини, 1912, пак. IV, Феризовић, ЈО. Јуна 1912, Извештај учитеља Стојана Бајића; ИМ<ја Милић 5 чељади, кућу и двориште, Вељко Тасић 11 чељади, 12 даиа орања своје земље, Деиа Фи­љић 12, 17, Илија Миловановић 13, 26 (1 косац своје земље), Станоје Жив­~tовић 2, 13 (6 косаца своје земље); Недељ~tо Бокић 10, 5, Тодор Максимо­вић 10, 8, Арса Јоксимовић 7, 9 даиа орања и воденицу и 3 косца, Филин Трајић 3, 6 даиа орања своје земље и 1 косца, Илија Петковић 10, 11 даиа орања, Душан Савић 4, 4, Вуча Николић 6, 6, Риста Борћевић 3, 4, Зафир Столић 3, кућу -и двориште, Наста Мијајловић 9, исто, Стојан Милић 6, -, Благоје Борћевић 6, 5 даиа ораће земље, Дека Бранковић 10, 22 (6 косаца), Јовановић Зафир 12, 15, 4 кос.ца, Алекса 2, 7, 2 косца,. Стојан Бранковић 7, 25 орања, 6 косаца, Мита Бојковић 8, 4 даиа орања, Кита Стојковић 5, кућу и двориште, Арнтои Борћевић 5, 3 даиа орања, Зафир Стевић 5, 6 дана ора­ња, Јоксимовић Аићемю 7, 6 дана. и 1 косац, Наћа 5, 7 дана, 1 косац, Дима Микић 3, 3 даиа орања, 1 косац, Спира Б. Балаичевић 7, кућу и двориште, Дима Лазић 8, 9 дана орања, Коста Никшић 19, 25 дана, Нића Благић 4, 2 дана орања, 3 косца, Гала Бојковић 3, 3 дана орања, Јелена Танасковић 1, 10 дана орања, Риста Милић 7, 20 дана орања, 1 косац, Жива Мирић 10, 36 даиа орања, 3 косца, Шабић Нића 24, 12 дана орања и 2 воденице, 4 кос­ца, Акса К. 12, 15 дана орања, Тона 6, 4 даиа орања н 1 воденица, Сава Дејановић 7, 8 даиа орања, Лукић Т. Стака 18, 27 дана орања и 1 воденица (6 косаца), Јован Н. 9, 7 даиа орања и 1 воденицу, Риста С. 4, 6, и 2 во­дешще, Петровић Дима 5, 2 дана орања, 2 косца, Аврам 5, З дана орања, Степа Аксић 7, 10 дана орања, Стојко Милосављевић 2, 6, Стој"d Бошковић 6, 5, Кита Маринковић 2, 6, Миља В. Мщринковић 1, 2, Јорга Цветковић 9, 8, Цвејић Дек.а 6, 2, Риста 3, кућу и двориште, Пана Пејчиновић 4, 2 даиа орања, Јован Марковић 5, кућу и двориште, Михајло Дајић 6, 7 дана о~ања, Столић Бека 7, 20 дана орања, 1 косац, Јован 4, 2 даиа орања, Станоје 5, 1 дан орања, Зака Блаrић 11, 8 дна орања, Крста Живић 9, 6 дана орања, Јован Анћелковић, свештеник 11 чељади, 10 дана орања и 2 косца, Лаза Борћевић 4, 2 даиа орања, Нића Дајић 16, 68 даиа орања, 2 воденице, 4 ка­мена и 15 дана орања, Витко Денић 10, 20 даиа орања, 3 камена воденична, 4 косца, Станоје Трајић 10 чељади, 10 даиа орања, Милан Перић 2, 6, Мирко <.;толић 8, 2, Максим Павић 3, 10 дана arnнe земље, Јанићевић Милић 9, 20 дана своје земље и 5 косаца, Риста 6, 15, 3, Стојко Јанковић 6, 15, 2, Јован Савић 6 13 дана· орања Стојан Станковић 7, 61 Јанковић Апостол 6, 8, Алеюса 3 8 Андрија Р~ 7, 2, Вучко Петровић 3, 6, Станоје Миливојевић 5 20 дМ:а ~рања 5 косаца Станко Трајковић 4, . 13, 2, Живко Станковић 3, 2

1

дана орања С;еван Мпл~нковић 4, 2, Риста Јевтић 5, 6, Анћелко Мијајло­вић 7 6 МлМен Танасковић 4, 2, Столе Борl;ијић 2, 2, Зд;равко Марковић 11, 24' д.:На орања, 2 косца, Мила Јоксимовић 15, 18, 3, Лека СтоЈчетовић 5, 8, 2, Трајко Столић 8, 5 дана орања, Сима Трајић 3 чељади. . .

•Исто. Милић 'Коца 8 чељади, 13 даиа орања СВОЈе земл;е, Трајко 7 чељали, 1Э даиа орања, 5 косаца, Парлић Д. Јорга 16, ЗО, 5, Ивко Т. 13, 20 дана орања, Крста И. 9, 1 О дана орања, Риста Борћевић 34 чељади, 90 дана орања своје, 20 аmне и 15 косаца своје земље, Парлић С. Наћа 6 чељади, 12 дана орања своје земље, Нестир 9, 36, Дена Мњринковић 5 .чељади, кућу

Аrрариц _односи 183

90 да!На земље 1<0ју је орао, обраћивао је и агину земљу од 20 да~на орања. У оба Неродимља три четвртине поља могло се наводња­ват~, а било је и брдов:итије земље. Најстарији досељеНИЦЋ Срби, .rораЈем XVIII века, затекли су село као чифлук.

95. Сливово. - Село је имало само једно српско домаћинство.•

96. Гатња. - Свих 26 домаћинстава радила су своју земљу.•

97: Кос~1:н. - Село је броЈало 18 српских кућа.5 Пола ших имало Је СВОЈУ земљу, куће и дворишта, а друrу половину чиниле су потпуне чифчије Фуад-паше. Чеmри породице биле су досеље­ничке, а остале староседелачке. Господар је врло ретко долазио. Мноте чифчије нису га лично ни познавале. Чехаја је долазио у време вршидбе и узимао четврти део жита. Био је из суседног села ГЗАИмља. Чифчије су врло добро пролазиле с њим.

. 98. Штимље. -:- Ту су биле 34 куће.• Било је и чифчија и до­маћинстава са СВОЈОМ земљом. Старо Штимље расељено је и ње­гови ста~новници 1912 .. године били су досељени овде пре 200 го­~ина; Тада су дошле света три породице, а мало касније још једна Јер Је онда имало земље за обраћивање само за толико домаћин-

и двориште, Мита Ј анићевиh 6 чељади, кrућу и дворшnте, Милан Станоје­вић 2 чељади, 3 даиа орања своје земље, Кољковић С. Тода 9 чељади 15 даиа орања своје земље, Илија 13, 15 и 1 косац, Петко Андрејић 9 20 '4 Крста Марковић 13, 20, 8. · ' ' ' ·

3 Исrо. Јован Живковић 14 чељади, 60 даиа орања своје земље, 24 косца.

' Исто. Петковић Станоје 9 чељади, 10 даиа своје зеМЉ<> и 1 косац Мита 6, 3 1/2, 3, Благојевић Ива 6, 6, 3, Миленко 13, 6 4 1/2 Младен 5 ~ 4 1/2, Которчевић Т. Андрија 1~, 14, 4, Милосав 7, 5, 1,' Ваиче' 13, 6, 1, Ноја 7, 5, 3 1/2, Петар 9, 9, 8, Илија Р. 18, 9, 8, Витомир Ж. 4, 18, 8, Станоје Коцић 8, . 13, 5, . Милован Петровић 15, 25, 6, Спаса Филиповић 6 · 8 5 Се­раф!"' Милић 7, 7, 1, Мла,ден Аи;"';'ћ 17, 20, 10, Јоксим Борће1>ић 4, Ј8, 6, Стоја>н Ивић 5, 16, 3, Трајко Мијоајловић 6, 6, 1, . Лека Рајковић 10, 11, Ј, Здравко Столић 9, 12, 3, Дветко Зд;равковйћ 4, 6, 1, Рада Никић 6, 6, 3, Максим Петковић 5, 6, 3, Фиља Перић 9, 10, 4.

• И cro. Стаматовић К~рста 10 чељади, 10 своје земље за орање 2 кос­ца, ~аса 15 ~ељади, 30 своје, 4 агин~ ораће, 4 своја косца и 2 агин~ земље. Трајко Станојевић 9 чељади, 25 своје ораће, 4 косца; Глигорије Јовановић 9, 35, Оrолић Јевта 6, 10, 4, Борће 3, 6, 3 косца аrиие земље, Трифа Стале­товић 8 чељади, 15 дана. орања аrине и 8 косаца аrине земље, Илија Димић 6, .15, 8, Трифа Стевић 6 чељади, 15 даиа орања своје земље, Серафим Сте­пић, 7 чељади, 1~ дана своје орање и 4 K?CI\a, Јеремија Блаrић, 13 чељади, 40 дана орања своЈе, ЗО дана аIЯНе, 19 СВОЈИХ косаца и 15 апmе земље Стева .Васић .3 чељади, 18 дана орања агине и 7 косаца аrине земље КрстЙћ Ста­ноје 3 чељади, 8 агине ораће и 4 агшiа косца, Милош 12 чељ'ади, 60 агине ораће и 15 косаца аrииих, Стојко Трајић 9, 30, 10, аrииа земља, Трајко Спасић 10, 30, 15, исто., Витко Ристић 6, 20, 10, исто, Станко Томић 9,. 20, 10, исто. . '

~ Исrо. ГлиrQРцје Станковић 14, 15 своје, 28 агине, 2 косца аrииа, Мира Анд;реЈић 18 чељади, 25 своје, 28 агине ораће, 5 косаца своје и 2 аrииа кос­ца, Лаза Перић 16, 11, 30, 1, 3, Цвеја Павловић 11, 5, 17, -. 3, Станојевић Милосав 2, 2, 15, 2, 2, Величко 7. 2, 23, 2, 2, Јован 8, 2, 26, 2, 4, Жива'. Фи­лииовић 7, -, 23, -, 23, Борћевић Марко 12, 13, 24, 7, 5, Ивко 7, 3, 23, 2, 1, Бурћан Нојић 11, 6, 23, -, 5, Риста 'Крстић 6, -, 20, -, 4, Мира Јанићевић

184 Друштвено-економ:ске прилике к·осовских Срба

става. Крајем XIX века село је било чифлук Зија-бега Џинића. Ње­гови потомци били су господари и 1912. године. То је на:јплодннје село у фериэовићкој кази.

99. Мужичсше. - Овде је живело 12 српсюих домаћинстава.7

Једна кућа' (староседелачка) 1НИје била зЭЈвисна ни од кога - са­мо она је очувала своје имање. Пре11Iюстављг1 се да је то била свештеничка породица. ГодИНе 1911. домаћинство Доое Мирића ку­пило је од зараде његовог сина у Америци, где је био у "гурбет­луку", неш:го земље. Једно домаћинство" је обраћивало земљу Му­ла Суље у Штимљу зато што је овај ага, после сућења с браћом приштинског муфтије због неког старог спахилука, морао да плаm дуг од 300 лира. Све остале чифчије обраћивале су земљу Фуад­-паше. Зграде су биле чифчијске. Господар није никад долазио у село, а овде је имао чехају који је надгледао кад пгга приспе.

100. Трн. - Од 9 српских кућа' 2 су биле на господаревој земљи,• са својим двориштима и зградама. Ага је био Албанац из Нишора (призренска каза). Агин део приноса није се носио никуд - трошио га је овде, са својом стоком и чељадима. Био је добро[' имовног стања. Чифчије се нису жалиле на њега. .

101. Бабља~с. Ту је живело 19 српских домаћинстава', од ко­јих је своју земљу ИЈМало 10'. Три домаћинсwа су осим своје обра-

9, 8, ЗО, -. 7, Здравко Станић 5, 10, 29, З, 6, Фиља Маринковић 15, 24, ЗО, З, 6, Риста Стакић 22, 15, З2, -, 15, Петко Богић 6, -, 22, -,-, 2, Мила Бор­ћевић 4, -, 23, -, 1, Стева Милић 5, 6, 16, -,. 2, Jopra Мијајловић 10, -, ЗЗ, -, 5, Трајко дIW<ћ 12, 7, З2, -, -, Сава Станојевић 11, -, 26, -, З, Стева Миљковић 19, -. 45, -, 4, Рајко Марmrковић -, 461 -, 5, Димић ЗдрЭ.вко 4, -, 18, -, 2, Јефта 7, плац, 16, -, 2, Цвеја Стаменковић 4, -, 17, -, 1, Димић Илија 6, -, 26, -, З, Мила 2, -, 8, -, -, Дана Стакић 6, плац, -, -, -, Борће Столић 7, -, 18, 1, Стојан Талић 8, -, З2, 6, Славко Јанићевић 18, 8, 27, -, -, Трщјко Ицић 10, ..,-, 1, -, -.

1 Исто, Жива Мwrровић** 10, 40 агине орања и З ахива косца, Ан­дреја Милосављевић 9, 24, -, Рајко .ЖИВковић* 10 чељади, ЗО своје земље орања, Мирић Маринко 6, 32 аrина орања и 10 агиних косаца, Дена 11, lЗ своје орања и 3 своја косца, Станко Стевић 6 чељади, 42 аrина орања и 15 косаца аrиних, Миленко Јевтић 6, 26, 7, Коста 13, 4З, 10, Дена Стевић 14, 40, 10, Илија Стаменковић 26, 52, 25, Коста Илић 2, 10, 4, Трајко Столић 4, 6, 4. .

• Исто, Милија Митровић* 7 чељади, 40 агине орања и 6 косаца ахиве земљ'е, Стојан Мијајловић* 6 чељади, 6 дана -орања, 30 агине и 2 arnнa кос­ца, Риста Спасић 18 чељади, 20 своје орања и 6 косаца, Акса Ленковић 16, 20, 6, Павић Зарија З, 5, 1 1/2, Арсеније З, 5, 1 1/2, Димитрије 5, 5, 1 1/2, Цвеја 4, 5, 1 1/2, Трајко Бокић 20, 20, 8.

о Исто. Столе Илић* 8 чељади, 30 дана ораће своје и 3 arnнe земље и 20 косаца своје, Миловановић Стеван* 8 чељади, 10 дана свqје ораћё и 2 косца, Данче• 7, 10, 2, Миленковић Панта* 5, 15, 10, Данче* 9, 15 10, Риста петро:iзић 7 чељади, 20 дана агине ораће и 7 косаца, Марко Николић 9, 30, 8, Стојко Вуксановић 5, 15, -, Недељко Станимировић 2 чељади, двориште и кућу и: 4 дана аГШiе ораће земље, Гвозден Јовановић* 3. чељади, 10 своје· и 13 дана ораће, Јован Денић* 6 чељади, 10 дана ораће земље, Ива Јова:Новић* 7 'lељади, 15 дана своје ораће и 10 дана косаће земље, Си:ма Бојковић* 3, 15, 10, Блага Пет.Ювић* 5 чељади, ЗО дана своје, 12 агине ораће земље, 20 дана авоје косаће и 10 а.гине, Јован Нисић 12 чељади, 15 дана агине ораће 11 7 косаће земље, Стаменко' Добрић 5, -, 15, -, 7, Арса Антић 14, ЗО, 14, Живко Николић 10, З6, 25, Јањић Крстић 5, 5, -.

Аграрни односи 185

ћивала и тућу земљу. Једном је ага био Амп Мутесарифин, Алба­нац из Прелеэа, а други је обраћивао део земље сестре од стрица, која је била удовица. Двема је господар био Абдул-ага из Приз­рена, а једном Ариф Асанов из Језерца, који је узимао чифчији пола сена и чеwртину жита. Једном домаћинству ~а је био Алмја Бајрин из Вој1и1ю1щщ а че-mри су била чифчије Мула Исена из Будакова. Овај ага је узимао пола сена и у селу држао стоку. Ове чифчије :имале су своје зграде. Имовно стање ага било је добро, осим Абдул-аге из Призрена.

102. Бабуш. - У овом селу било је 14 српских кућа.10 Поз­нато је од cтapwra. Срби су били и господари и чифчије. Јован Крстић имао је за чифчију Зарију Миленковића, а чифчије Стојан Трајковић, ТрајК<> Бојковић, Јован Дејановић, Арса и Која Бори­сављевић радиле су земљу Пане Акоића. У вези с аграрним одно­сима ~ овом селу учитељ Стојан Дајић, пише: ,"Осим кад је време да чифчије дају својим господарима прШiадајући део, онда се и сете да су чифчије, а иначе свн су у свему равноправни".

103. Робовице. -· Овде су биле 22 српске куће. Само 2 су имале своја дооришта iИ земљу.11 Сави !И СтаЈНоју Пејчиновићу ага је био Хаџи Зећа из Приштине, Стојану Славковићу Селман Че­хаја-Гораннн, из истог села, Ивrоу Букићу, Сими Милосављевићу, Столету Столићу и Бошку Букићу Асан-бег из Приштине. Браћа Тошић из Гадимља - Осман, Муслија и Сефа - имали су за чифчије Косту Дикића, Анћела Станковића, Танаска Васића, Јевта Михајловића, Трај.ка Станковића, Благу Тодоровића, Деку Михај­ловића, Миту Јовановића и Станка Мемића. Трајко Петковић био је чифчија Бећир-ефендије iИЗ Приштине, а Стева Вирић Суди­-ефендије, такоће из ПрИЈШТИне. Горанину ОсмаЈН-Чехаји нз истоr села био је чифчија Мада Савић. МнО'Га чифлијска домаћинства имала су 1912. годИНе старе тапије од продатог имања дотичи.им господарима, без сенета, без ичега. Чифчије нису имале ника~<воr притиска од господара.

104. Топличсше. - Свих 17 Сј)!ПСКИХ кvћа колико их је било овде, биле су чифчијске и све су имале сам~ зграде. Здравку и Петку Јовэлrбвићу ага је био Рагиб-ефендија из Пр:и1IГ11ИНе, Анти Марковићу, БлаЈ!и и Траји Станојевићу Суди-ефенД!Ија, а осталим

10 Иста. Јован Крстић 10, 80 своје ораће земље и 19 косаца, Марко Борћевић З, 62, 7, Стојан Трајковић 7, 40, 16, Пава Арсић 10, З6, 18, Арсе­није Станишић 22, 82, 18, Риста Стојковић 10, 62, 7, Давче Станковић 8, 82, 18, Трајко Бојковић 5 чељади, З7 агине ораће и 4 косца .ливада, Зарија Ми­ленковић 10, 43, 4, Јован Дејановић 8, 38, 4, Борисављевић Арса 6, 36, 1, Ноја 8, З7, 1, Бурћевић Стојко 7, 21, 4, Јован 8, 24, -.

11 Исто. Блага Делић 4 чељади, 10 дана своје ораће земље и кућу са двориштем и Мила Тонић 3 чељади, 6 дана своје ораће зеМЉ'е, кућу са двориштем и 4 косца ливада своје земље, Јован Ристић са З чељади био је слуга.

186 Друштвено-економске прилике кос.овскuх -Срба

Фуад-паша." Све 'ЧИфчије оу добро пролазиле са својим агама и ниједа:Н ·се -је на њих жалио.

У сел.има Робовце, Готовуша, ВИЈЧа, Брајковце, Дтьа Биr:~ша, Сушиће, Горња Битина, Беревце, Штрrще и Врбеuшuща сва земља била је у рукама сељака. У овим селима Сири!НiИ!ћке жупе са'Мо мали део земље могао се рачунати у прву и друту класу, а остало у трећу и највише у четврту. Сва домаћинства која су имала своју земщ имала су и куiће и дворишта. Многа су поседовала и лепе велике баште и воћњаке, обично поред .куће и дворишта па су рет1ю урачунавате у укупну површину земље. Нека су имала во­денице. Стојан Дајић их је у:рачунавао у имовно стање "што се обично један камен цени 80-120 турских лира - према даљини од села ка заIПаду. Што даље, то јефтиније". У селима феризовићке казе Дајић је нашао само једну кућу, и ro у Робовцу, коју је а·га начинио своме чифчији - односно ага је кућу с двориштем продао чифчији око 1897. године, пошто је имао своју кућу. Иначе, зграде су свуда подизале чифчије и биле су њихова својина.13

д) Оzсолина Гњилана

Ј05. Горњи Ливач. - Сел,о је имало 19 кућа. Са својом зем­љом било је 4 породице', а 15 с тућом2• Сви господари били су из Гњилана: Стојан Ценић, Мустафа,аtГа Сулеманов, Садик Јеминов, Ида (?) Гиланац, Бор. Јовановић, Тоне Савић и Илмја Даутагић. Чифчије су обраћивале земљу привремено. Аге оу им узимале тре­ћину: "Вечити" фар поља био је Трајко Рис11Ић.

106. Горње Кормињане. Овде је живело 49 српских поро-дица. Са својом земљом било их је 153, с мало своје 20'. с пола

~ И сто. Танаско Делић . са 9 чељадИ обраћивао је 40 ораће земље и 1 дан ливаде, Вирковић Стаменко 5, 20, З, Јован 5, 20, l, Лалић. Стојан IJ, ЗО, 6, Недељко 5, ЗО, 5, Илија Дејановић 13, 40, 8, Трајко Станојевић 2, 40, 4, Андрија Борић 8, 25, 4, Стаменковић Трајко. 4, 15, -, Акса 3, 15, -, слуге су биле Дима Симић са 5 чељади и Бека Симоновић са 5.

11з Исто. 1 Исто. 1912, ред 962, Кпрмињане, 20. маја 1912. Извештај. учитеља Ла.

зара Зечевића. Мона Антић 12 чељll\А,И, . Бока Денчић 12, Стојан Стојковић, 9, Нића Јевтић 9.

• Исто. Трајко Рис'l'Ић 4 чељади, Арса ЗдРавковић 9, Трајко Ристић 4, Маринко Иванић 3, Јован Стевић 12, Тане Симић 8, Зафир Дакић 5, Трајко Цветков 6, Коста Спасић 5, Милан Петковић 4, Никола Симић 12, Арса Ку­лић 5; Спаса Максимов. 6, Спаса ( ?) 3, Трајко ( ?) · 5.

з Исто. Младен Аита~насовић 18 чељади, Јован Николић 15, Стојан Станковић 7, Мита Бокић ЈО, Михајло Цветковић 7, Стеван Стојковић 5, 'Коста Петковић 8, Јован Јевтић 5, Јанко Ристић 18, Крста ·Симоновић 9, Станко БорЬевић 7. Јован Петровић 11, Младен Петковић 8, Стојко Мило­шевић 12, Нића Крстић 3.

. • И~то. Кена Станковић 3 чељади, Зафир Младеновић 8, Лекса Бокић 10, Таса Арсић 5, Тодор Станковић 6, БорЬе Филиповић 7, Петковић Сими­јон 5, БорЬе 4, Стојан Симоновић 7, Величко Живковић 2, .Станко Јовано­вић 6, Васа Стајковић 5, Трајко Бокић 7, Тодор Јовановић 3, Илић Ордон 5,

Аграрни односи 187

своје, а пола туће 55, а 96 су биле потпуне чифчије. Аге поmу~них чифчија били су: Бејтула-бег из Јlњилана, Селим Танровић и Шаин­-хоџа из Добричана. Били су врло богати. Овде су чифчије радиле земљу под уювором. Четворица су давали трећину, а један четвр­тину и плаћао порез. Девет наполичара обраћивало је земљу Беј­тула-бега, Шајин-хоџе, Усејина Муртезовића, Исака Алитовића и Уоејин-хоџе из Добрчана. Аге нису имале уговоре са чифчијама, сем што је Петар Младеновић имао уговор за кућу с Бејтула-бегом. Коста и Петар БорћевИЈћ давали су аги четвртину производа, а о<:тали су били наполичари, или су давали трећину. Нооола је ра­дио и Анћелко Васић. Порез су плаћали закупци. Од наполичара своју земљу је имало домаћинст.во Петра Свракића, као и двО­риште и њиву.

10?. Доње Кормињан~. - Ово село је имало 59 српских куiћа. Са своЈом зем~ом било Је 14 породица7, с мање овоје 21', 5· је имало пола СВОЈе, а пола туће земље•. Бегови су им били: из Лњи­лана Риза,бег и Бејтула-бег, из Добрчана Џафер Асановић и Сма­~ил Селимовић. Овај и оба бега из I1њилана били су богати, док Је Џафер Асановић био средњег :имовног стања. Обавезе чифчија према а~гама нису биле исте - давале су половину, трећину или четвр11И!Ну. Све потпуне чифчије плаћале су порезе. Земљу ата обра­ћи~ало је 19 кућа.10 Бејтула-бегове поседе обраћивало је 13 чиФ­ЧИЈских породица, а остале су радиле на земљи Џафера Асанови-

Јован (?) 5, Спаса Борћевић 8, Милан Јовановић З, Коста Славковић 3, Сима Маринковић 3.

• Исто. Илија Јовић З чељади, Славковић Никола 13, Менко 5, Мла· ден Арсић 6, Васа Ивановић 19. . Ј;

' Исто, Борћевић Коста 5 чељади, Петар 6, Анћелко Васић 4, Коста Цветановић 8, Петар Младеновић 7, Петар Свракић 7, Трајко Младеновић 8, Максим Станојевић 2, Моса Марковић 6. Према једној другој статистIЩИ из 1912. године у овом селу живело је 49 домаћиистава (Исто, Архива кон· зулата у Пришnши 1912, пакет 2, сакупио и приредио Петар Лазиh -/;акон).

' Исто. ПЛО, 1912, ред 962: Величко Димић 15 чељади, Јован Ристић 21, Борће Станковић 2, Орда Ивановић 12, Јован Р, Стеванић 4, Трајко. Ни­сић 12, Станко Поповић 8, Јован Кепић 4, Зафир Максимовић 10, Арса Стој· ковић 17, Коста Јовић 9, Станковић Илија 16, Јевта 8, Денча Стојановић 4.

• Исто. Гига Димитријевић 4, Таса Стаменковић 1, Никола РисТић 3, Арса Борћевић 5, Никола Крс'l'Ић 5, Димитријевић Орда 5, Јован 6, Марко Ковач 7, Арса Симић 2, Наско Стојилковић 7, Аритон Стојановић 4, Гита Филшювић 6, Младеновић Тома 3, Стојан 4, Тодор Арсић 15, Јовановић Ни­ћа 3, Гига 6, Никола Васић 6, Илија Денић 2, Михајло Стаменковић 1, Трајко Бокић 5.

• Исто. Лаза Димић 10 чељади, Јевта Филиповић 8, Орда Стојановић 10, 'Коста Тодоровић 11, Дамњан Петровић 11.

10 Исто. Тодор Сщјановић 5 чељади, Лаза Арсић 5, Тодор Максима· вић 3. Лаза Антић 6. Риста Стаменковић 8, Анћелко Симоновић 12, Сава Трајковић 6, Петко Стојановић 15, Јован Јевтић 10, Никола Златић 8, Не­д~ељко Станковић 8, Стојан Ристић 5, Аритон Николић 5, Младен Јовано­ви!\ 6, Сента Бокић. 15, Риста Антић 6, Орда Борћевић 6, Дима Николић 10, Зафир Васић 8; (ћакон Петар Лазић у својој статистици наводи да је. у овом селу живело 43 српска домаћинства).

':-i

188 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ћа, Алима Јусуфовића, Омајила Селимовића, Авзије Асановића и Сујелимана Оа,АЈИко:вића. Чифчије и &е нису И1Ма.ле уговоре о коршп­ћењу земље. Само Никола Златић је имао уговор за зграду, а по­седовао је и једну њиву. Бејтула-бег је плаћао порез на земљу својих чифчија, а други нису.

И у Доњем и. у Торњем Корwrњану услови за чифчије били су такви да су морале слушаш све што им се нареди. Аге су могле да отерају за најмаЈЊу ситницу. Чифчије су дава.Ле део сва­ког жита. Аге које су плаћале порез добијале су четвртину. Зграде, семе и волови били су чифчијски. Најтеже је чифчијама падао кулук на сваки празник, а за време вршидбе :по два члана сваке ПОЈ?ОДIЩе радила су 15 дМ<а за агу. Аге су лоше поступале са чиф­ЧИЈама и нису имале никаквих обавеза према њима. Уговоре су тражили само за поседе са двооrrратm.м зградама из разлога што

су се бојале· да ~м сељаци тако не присвоје двориште. Чифчије су морале пристазати на уговоре какве су аге захтевале. Иначе, земља би им била одмах одузета. Ако би се чифчије одупрле, суд би их приморао да пристану на такав уговор какав тражи ага и Аа. зграда буде а.гина својина, Све чифчијске породице биле су староседелачке и њге их нису прогониле.

. 108. Доморовце. - Од укуnно 69 орпских домаћинстава 25 Је имало земљу.11 С МаЈЊе своје зем~ било је 3312, а 11 су биле i;roтnyнe чифчизе13• Десеторици чифчиза аге. су бил.и Бејтула-бег, а Јед1Ном ~кић из Гњилана. Чифчије нису имале уговоре с агама. Већина Је давала трећину, а неки четвртину. Само домаћинство Јована :'нтића имало је кућу и дворШIIТе, Породица Трајка Булаћа дошла }е У ово село из Кололеча 1910. rодине. Пола своје земље И!Мала ~е кућа Аритона Лазића. За све своје чифчије порез је пла­ћао Берула-ага, а Кокићев чифчија Младен Станковић сам је пла­ћао порез.

·11 Исто. Лекса Здравковић 8 чељади, Милутин Трајковић 8, Поповић Анта 8, Лека 4, Борће Поповић, свештеинк 9, Станко Стефаиовић 10 Стојко Борћевић 9, Милан Димитријевић 12, Дека Цветковић 15, Серафим' Макси­мовић 7, Коста Перић 4, Јован Деиић 8, Јоваи Спасић 22, Васа Бајић 13, Орда Јоваиовић 9, Тодор Николић 8, Таса Нисић 15, Стојановић Тодор 12, Серафим 15, Митко. Паиџяћ 4, Симон Поповић 8, Орда Антић 7, Таса Антана­СИјевић 8, Димитријевић Стојан 6 и Сава. 4.

," Исто. Лаза Јевтић 6 чељади, Димић Борће 4, Васа 4, Ната Борић 9, Стеваи Васић 5, Борћевић Јован 4, Васа 4, Мита 3, Станковић Борће 5 За­фир 6, Серафим Ристић 4, Петар Јовановић-свештеник 9, Митко Бурић 10, Тњса Ковачевић 8, Цветко Бурић 5, Марко Цветковић 7, Нића Васић 2, Рис­тић Борће 3, Васа 4, Коцан Марковић 5, Вњса Борћевић 4, Борће Јiулаћ 4, Борће Л3ЗЈ;'ћ 4, Максим Љубић 2, Крста Трајковић 7, Борће Јован<>вић 3, Петко ТраЈ•«>вић 7, Цветко Јанковић 4, Р\Щена Љубић 1, Илија Михајловић 1, -Јован Николић 7, Станковић Мита 9, и Наско 3.

" Исто. Монасије Борћевић 9 чељади, Зафир Цветковић 5, Ордон Ла­зић 7, Цветко Борћ_евић 2, Г литорије Јовановић 5, Јован Антић 2, Филипо­вић Станко 4, Михајло 10, Трајко Булаћ 5, Арнтон Лазић 12, Младен Станко­вић 7. (Бакон Лазић наводи у својој статистици да је у овом селу живело 65 домаћинстава).

Аграрни односи 189

109. Врбавац. - Ово село је имало 46 кућа. Са својом зем­љом било је 10 домаћинстава.14 Шест поро,џща обраћивало је пола своје, а пом~ туће земље15, а две су радиле земљу Ахмет-мину из Гњилана, који је био имућан. И Мал.ић-бегову земљу обраћивале су две породице. Овај ага такоће је био доброг имовног стања. Го­дине 1912. изгледало је да ће бег уnропастити за :rоратко време ове своје имање јер се био одао пићу. Због тога је 1911. године про­дао нешто земље својим чифчијама Митру Вујићу и Цветку Бој­ковићу. Чифчијске куће Спасе Здравковића и Станка М. Вујића обраћивале су земљу Бати-бегову. Потпуних чифчија било је 17.16

Малић-бег је имао за чифчију Васу Трајковића, а Бати-бег Тасу Симића. Хаџи Фета-бег из Гњилаrна, доброг имовног стаrња, имао је чифчију Стеву П. Фан.дића, а Ахмет-бег Бојка Т. Кутића. Највшпе чифчија имала је породица приштинског муфтије, која је стари­ном била из села Слатина, на дру>му Г!ЊИлане-ФеризО!Вић, од Вр­бовца далеко 2 сата хода. МуфтијИ111LИ потомци су ЖИЈвеЛiИ у Пршп­тини. Били су веома богати. Сем чифлука у Врбовцу имали су поседе у ВmИ111LИ, Сла"l'И'Ни и не:rоа читава села на Косову. У овом селу њихове чифчије бил.и су: Васа М. Пирић, Петар Ј. Коваче­вић, Јова С. ~оскић, Јанко М. Москић., Дејан М. Ковачевић и Арса С. Пирић. ЗиЈа-бег из Г1Њилаиа имао је четвор~щу чифчија: Трајка М. Вурrовића, Цветка И. Куmћа, Петра Стошића и Мехмеда Му­~а, Алб~ца. Муса Мухаџер био је Мугиш-бегов чифчиај, који Је био слабизег имовног СТа/Ња од других беглера у Врбовцу. Рс­маrн-бег из Гњилана, доброг имовног стаrња, имао је чифчију За­фира Тодоровића. Чифчија Мирко Весић је радио земљу врбовач­ке цркве.

_ Тринаест юмаћшк:тава оу ш:тла своје куће н оборе, а обра­ћивала су туау земљу. Земља Стојиљка Митровића била је заложе­на код Усеин-шшrе из Гњилана. Домаћинства Опасе Столића, Трај­ка Н. Бецића, Ниће С. Kyrnћa и Га~пе В. Вујића обраћивала су земљу разних власника, а Фети-бегову Васа М. Фандић. Две куће Ра.ки!iа (Петра :и Опасе) имале су овоју земљу па су је продале. 0~-беrово има~ обраћив.ао је Ивко С. Вlујић. И Стојан И. Ра­кић Је продао СВОЈУ земљу. Наса Живковић је живео у Скопљу а Никола И. Кутић је радио Зија-бегову земљу. За домаћинств~ Ниће С. Кутић,а, Недељка Стошића, Спасе Столића и Трајка Н. Бе­ц:wћа :не зна се чију су земљу обра!твали.

. 14 Исто. Врбавац, 19. јуна 1912, Извештај учитеља Петра Трпковића. Којић Јован С. 9 чељади, Недељко Б. 10, Риста В. 14, Недељко· С. 8, Цветко И. 17, Ма!"сим И. 11, Стола М. 16, Богдан С. 50, Максим К. Ракић 31 и Мла­ден П. КоЈић 6.

" Исто Којић С. Стева 17 чељади, Таса М. 11, Митар С. Вујић 28, Цветко Бојковић 17, Спаса ЗдРавковић 9, Станко М. Вујић 10.

" Исто. Васа Трајковић 5 чељади, Таса Симић 5, Стева П. Фандић 16, Бојко Т. Кутић 6, Трајко М. Бурrовић 7, Пирић С. Арса 5, Васа М. 6, Петар Ј. Ковачевић 6, Моекић С. Јован 10, Јанко М. 18, Деј""' М. Ковачевић 9, За­фир Тодоровић 11, Мирко Весић 7, Цветко И. Кутић 5, Петар Стошић 8, Мехмед Мухаџер 6, и Муса Мухаџер 9. (У Лазiiћевој статистици стоји да је ово село имало 47 iК.ућа.)

190 ДруштвеОО-економске прилике косовских Срба

110. Грнча;. - Ово село имало је 2~ српске ку?е. Са својом земљом било их је 21." У потпуне чифчИ!Је улазило Је само дома­lтнсmо "васе Костића, које је обраћивало Усеишпашин чифлук. Свој обор и своју кућу њ"али су а ра:д.или тућу земљу Ивко С. Иринић и Пера Стевић. Први је обраћивао земму лет~е като· личке цркве, коју је продао, а за другог се не зна чипе Је имање

обраћивао.

1Н. Подzарце. Ту ~е живело 9 српских порадшщ. Четири су имале своју земљу.18 Потnуне rчифчије су били: Станко Дун.чић, који је радио на чифлуку Тињке Катанића из Гњилана, Мирко <;. Дунчяћ, на имању Богдана С. Вукића, из истог села, Мирко Ст!l!Ј­ко:вић на земљи Недељка Б. Којића из Врбовца и Цветко Јовић, на · щ;флуку Спасе С. Вукића, из истог села. Свој обор и. овоју кућу, али без земље, имало је домаћинс'111Ю Арсе Ј. Вукића.

112. Горња Будриzа. - Овде је било 6 српских royfu;i, од ко­јих 5 са својом земљом." Домаћииство Јована Перића Је имало пола своје, а rюла туће земље.

113. Рибник. :.._ Село је имало. 11 српских кућа. Четири су биле са својом земљом.•• Господар чифчија био је Усеин-паша из Гњилана. Његове чифлуке су обраћивали: Стеван Ма.коимовић, Де­иа Пегровић, Стојковић Васа, Ароа и Јован и Стола Стевић. Дома­ћинстВо ~Саве Димића rимало је своју кућу и обор, а обраћивало је тућу земљу.

114. Маzила. Ово село је било једно од већих насеља у гњи­ланској кази. Имало је 87 домаmmстава. Са својом земљом било је 26 породица21, а 19 с пола своје, а пола туће"2• ОПаса С. Нојкић

11·исто. Дејан Симић 18 чељади, Гата Стојковић 9, Јован Станковић 14, Васа Перић 5, Таса Васић 6. Петар Цветковић 3, Стојко Перић 8, Станко Васић 16 Максим БраЈНКовић 19, Цветко Дичић · 7, Спаса Ваоић 10, Јован Станковић 5, Милош Трајковић 5, Стева Савић 20, Цветко Недељ!<овић 3 (живео у Врбовцу), Ивко Стојковић 10, Алекса Цаетковић 10, Т;раЈКО Сто­лић 16, Михаило Стевић 4, Стајко Арсић 3,. Никола Јевтић 2. · 1s Исто. Вукић С. Спаса 12 чељади, Богдан С. 2, Васа П. Кулић 9, Спа­са П. Кулић 9. (У · Лазићевој статистицИ стоји да· је у овом селу живело 7 домаћинстава.) · .

10 Исто. Савић Петар 7 чељади, Спаса 4, Жив!<о Симић 8, Васи~I<Је Стевић 8, Милан Савић 5. (V Лазићевој статистици 1е ·эабележе~ю да Је У овом селу било 5 домаћШ<става.)

20 Исто. Марко Савић 10 чељади, Симић Сава 6, Влајко 7, Трајко Пе-тровић 9.

21 Исто. Сима С. Вузић 18 чеља.А!И, Васа С. Димић 5, _Јован М . .Д~;>ш­љак .14, Боцић С. Здравко 13, Марко З. 13, Балошевић 1:· РаЈко 3, ТраЈКО 6, Бурић Б, Груја 10, С. Спаса 8, Цветко М. Пржић 15, РаЈко З. Боцић 13, Бу­зић П. Јован 5, П. Васа 11, ГарЈ.Шћ П. Станоје 9, Т. Васа 4, Веса Јовић 4, Димић С. Алекса 5, Трајко С. 5, Недељко Стевић 1, Јован С. Чолаковић 8, Милош Станојевић 6, Риста П. Букелић 10, Васић Јован 6, Мирко 7,. Трла­ковић С. Стаиаје 7, Спаса С. 5. (Према Лаэићевој статистици у селу Је ЖИ· вело 82 домаћинства.) , ·

" Исто. Спаса С. Нојкић 15 чељади, Здравко С. Пржић 4, Таса С. Тер­зић ЈО, Величко С. Готић 11, Пава Савић 4. Готић Ј. Мирко 9, Пера Ј. 15,

Аграрни ОДНОСИ 191

обраћивао је земљу своје сестричине Љуб~ще М. Стамболић. Усеин­-пашину земљу обраћивали су Таса С. Терзић и Станоје Ивковић. За осталих 15 домаћинстава нема података чију су земљу обраћи­вали. Осам. потrrунЈИХ чифчија обраћивале су посеДе Усеин<11аше: Стајко Јовановић, Арса, 'Бока и Јован Марковић. Чифчија могил­ске ЦрК!Ве био је Арса Стајковић, а Стој1ан Г. Боцић је радио 1На чифлуку Бесе Јовића m исrог села. Ао<мет Трешић из М~е имао је за чифчију Максима Мирковића, а Јефта Филић радио Је земљу неког Албанца из Стагова. Свој обор и кућу имало је 35 домаћин­става а обраћивала су тућу земљу." Само за три породице се зна чију су земљу обраћивале. Недељко и Анћелко Мирковић радили су на зе.мљи неког Албаiща из Статова ,и Пига З. Трлаковић посед летничке католичке цркве. Нека домаћинства нису стално радила земљу једног аге .,.... једна су уаимала од једног, а дРУ'Га од ~PY'l'or are, али би земљу истоr поорала и rюсејала кукурузом. Кад лenmy . саку:пе, половИЈНу задрже, а половину дају сопственику њи.ве. Зато ови земљоwдшщи никад ·НИСУ имаАЈИ белог жита за славу и за друге празнике, него су морали да ra купују. Они су радили не само земљу are него и Срба који су збоr малог броја својих рад­ника давали њиве под напомщу.

115. Дања Будриzа. - Педесет шест орnских и 6 муслиман­ских пороДIЩа насељавало је ово село. Од српских пороДIЩа 35 је имало своју земљу.24 Са пола овоје, а пола туl;е земље било је 6,

Риста Мирковић 7, Цаетко Станковић 2, Станоје М. Џепић 12, Станоје Ивко­вић 8 (ради Vсеин.,,ашину земљу), Васа Симић 7, Максим Мирковић 12, Жива Станојевић 6, Јован Марковић 4, Џетар Столић 4, Hqja Симић 6, Ста­ноје Мирковић 8.

" Исто. Трајко Бранковић 5 чељади, Мирковић Недељко 5, Аноелко 4 (обојица су радила земљу неког Албанца из села Стагова), Никола Б. Бу­рић 3, Риста Перић 2, Сима Столић 8, Бранковић Трајко 5, Станоје 4, Ста­ноје . Мирковић 6, Бранковић Пера 3,. Маринко 6, Васа Станковић 7, Стола Марковић 3, Спаса. Арсић 10, Стојиљко Детровић 5, Стојиљко Станковић 8, Арета Стајковић 9, Тодор Трајковић 4, Максим Бранковић 7, Недељко Ма­ринковић 7, Атанасије Стевић 7, Костадин Столић 5, Цветко Столић 5, Гига З. Трлаковић 8 { обраl>ИiВао земљу леmичке римокатоличке цркве), Митар Трајковић 14, Спаса Симић 5, Зафир Мирковић 4, Станоје Петровић 4, Не­дељко Стајковић 6, Стола Маринковић 5, Петар Марковић 3, Миленко Па­вић 4, t.:им<>н Филић 11, Васа Ивић 7, Стојко Симић 4. Потпуне чифчије су биле: Стојко Јокановић (10 Чеља.дИ) Vcej'ИН-IIaIUИН чифчија, Арса Стојко­вић 7, Мощлске цркве, Марковић Арса 6, Бока 4, и Јован 5, Vсе;јин-пашиие, Стојан Г. Боцић 5, Васе ЈОвићо m Могиле и Максим Мирковић · 5, Амета Тренића из Могиле и Јефта Ф~илић 6, радио је земљу неког Албанца из села Стагова. (Лаэићева статистика бележи да. је у овом селу живело 82 дома-ћинства.) . .

24 Исто. Гњилане, 7. јуна 1912, Извештај учитеља Вељ~са .Рецића. Мита Стевић 4 чељади, Гиrа БорDевић 8, Милан Петровић 6, Поповић Петар· 8, Сента 14, Фића Спасић 5, Сава Насић 9, Симић Нојко 3, Јован· 3, Сента Ди­мић. 8, Тоне Стојановић 7, Гига Савић 15, Тодор Стојановић 4, Трајко Јова­новић 9, Васа Арсић 3, Стајковић Мирко 4, Трајко 5, Цветко 7, Бојковић Илија 6, Тоне 9, Станоје Стајковић 8, Јован Савић 7, Нића Јовновић 5; Тоне Павић 15, Г!Иm Тра~јrковић 6, Таса Станковић 10, Спаса Стајковић 6; Стојан Б.ороевић 4, Илија Цаетковић 13, Михајло .Живковић 3, Јанко Савић 9, Јован Влајковић 10, Петра Спаснћка (удова) 3, Васа Стајковић 5, -ГиРа

192 Друштвено-економске прилике косовских Срба

и то: Илије Костића, Захе и Маие Стојановића, Трајка Борћевића и Саве Стевића. Нека домаћинства нису стално радила исти посед, већ ка;ко наћу. Она су давала власнику земље половШIУ производа. Домаћинст.во Борћа Ивковића имало је само двориште с кућом и радило је земљу где наће, а Трај:ка Ча~поњка. само двориште с кућом. Потпуне чифчије су били: Пава Максимовић iИ Сава Пана­јотовић, који су имали своје зграде, као и Caoia Костић, Цветко Новаковић Нићић Арса и Васа, Серафим Живић, Наса Цветковић, Цветко Сп~сић само двориште, затим Стојко Симић и Цветко Ка­мишевић. Васа Арсић Н~ИЈје радио ничију земљу, него је био слуга. Господар чифлука били су Акија Горанац из Гњилана, слабог имов­ног стања и Митад Горанац, из ИСТ<УГ места, доброr имовног ста­ња. Јоваи Денић из Гtњилана имао је два чифлука, али је. био сиромашан, док је Таса СтЭЈНКовић из Клокотр. био имућан. У агаларе су још спадали Рашид и Риза Горанац из Гњилана и Јан­ко Савић .из Будриге, сви добрО!Г имовног стања. Од свог чифчије Цветка Спасића Савић је узимао четвртину производа.

Од 8 муслиманских породица 7 је имало своју земљу. Заку­пац је био Шабан Ајетовић. Он је обраl>ивао имање Рашида Го­ранца.

116. Партеш. - Овде се налазило 57 српсrоих: и 5 албанских" кућа. Своју земљу су имала 34 српска домаЈ:iинства.26 Нића Стај­ковић, Веса Јовиli и Арса Мирковић обраl>ивали су пола своје, а пола туl>е земље. Лоро.дЈИца Јовића није имала самосгал:н0С11И. Кад би нашла земљу, давала је половину производа. Домаћинства Јована СтојанО1Вића iИ Васе Станојев)iliа и~мала су дворишта с ку­ћама; а радила су тућу земљу, где је наl>у. Потпуних чифчија било је 21 домаћинство. Већина их је радило на чифлуку Ајрула-бега из Приштине, доброг имовног стања. lЬеrов чифчија Коста Сто­лић имао је 30 llIИНИКа своје земље, башту и зграде, Стојка Марко­вић исто, а само зграде: Орда Милошевић, Младен Мирковић, l'ига Станојевић и Васа Илић. ::Sграде и 12 шиника своје земље имао је

Живић 5, Драгутин Трајковић 2. Муслиманска домаћинства била су: Џела­дин Рамић 12 чељади са својом аемљом, . Саит Кад1>ијић 6, Алит Сулејма­новић 8; Бећировић Бајрам 5, Амид 7, Суља Јашаровић 6, Раим Јакуповић 4 Шабан Ајетовић 2. ( Бакон Лазић наводи 55 домаћинстава у овом селу Ј ' " Исто. Зечировић Муслнја 8 чељади, Јемии 4, Бајрам Ајдаровић 2, Али· јић Малић 6, Рама.и 6 - сви чифчије.

" Исто. Арса Јовић 9 чељади, Трщјко Симић 19, Нојко ·Митровић 14, Трајко Станковић 10, Сџаса Стевић 7, Стојан Живковић 6, Мита Цветковић 6, Лазар Савић 5, Бојко Цветковић 3, Петко ЗдРавковић 9, Јован Стојановић 2 (има само двориште с кућом, а земљу пола туће, пола своје), Сава Сто­лић 6, Цене Стојановић 10, r.,,., Јовановић 9, Стојан Димић 10, Трајко Стојковић 16, Станоје Перић 4, Стојан Цветковић 7, Коста Станковић 12, ДамЊан Трајковић 6, Манасије Стојковић 8, Сима Столић 6, Васа Стојко&ић 6, Серафин Трајковић 6, Трифун Стщјковић 6, Митар Симић 13, Мирковић Аlкса 7, Таса 8, А;рса 9 (пола своје, пола туое земље), Стојан Васић 3, Сава Стоnшћ 7, Стојан Петковић 4, Јанко Стојановић 6 (има само башту), СтоЈа~< Мирковић 7. (Ђакон Лазић навео је да је у селу живело 56 српским дома­ћинстава.)

Аграрни односи 193

Тома Јовић, а Гша ·Стај кавић 6 ШИНiИКа и зграде. По 10 nmника имали су Тоне Стајковић, Симеон Равић и Јован Васић, 20 Здрав­ко и Сава Станковић, 15 (али без зграда) Митровић Ди.митрије и 5 шиIШка Петко. На чифлук.у имућноr Риза-ефендије из Гњил~ана радно је Милан Стевић. ·Имао је своје двориште с кућом и мало земље. Бејтула-бег је !ИМао чет.ири домаћинства, кој.а су му давала трећину: Тасу и Михајила МиркоВiИћа, Стојана Петковића и Ста­ноју Стојановића. Васа Јовић из Г!ЊИлана, слабог имовног стања, имао је чифчију Јанка Стојановића, који је И\.'Ј:ао двориште и 13 шиника своје земље. Имућни Васа Сmrнковић из Деваје имао је на чифлуку СТ<У;·ана МиркоВiИћа, који је имао само своје двориш­те. Муслиманска домаћинства су била чифчије Ајрула-бега.

И непотпуне и потпуне чифчије биле су подврl'нуте истим ан­гаријама (кулуцима), с том разликом, што су Ајрула-беrове чиф­чије морале да сву летину сваке године превозе у Феризовић, 5 са1111 хода од Приштине. Олакшица им је била само то IIПO је бег узимао од својих чифчија четвртину жита и половину сена, а ос­тале аге и бегови узимали трећину.

117. Витина. - Ово село било је највеће у гњиланском крају и на Косову уопште. Бројало је 141 српско домаћинство. Са сво­јом земљом биле су 72 куће.27 Било је домаћинстава која нису имала само дворшпта, а била су чифчијска. Такви су били Стева Караџић, Трајко, Никола, Атанасије {сл'\"Ге) и Станко Пакић (није чифчија). Исти положај су имали Васа Калинић, Васа Шкодрић, Петко Стојковић, Митар Јовић, Максим Стевић, Недељко Рајковић, Станко Станојевић и Васа Монетовић. Они су раДИЛiИ земљу где је наl>у. Тафа ВiИмић, који је имао овоју земљу, обележен је у до­кументацији која је .коришћена као "Србин мухамеданске вере".

С пола своје, а пола туће земље било је 6 кућа. Једна је била на земљи аге Брајима Еминова ;из Гњилана, слабог имовно·г стања. Чифчија Јован Стојанкић обраl>ивао је 17 шиника (2 хек-

:27 Исто, Витина, ЗО .. маја 1912. Извештај учитеља Дилzитрија Живића. Трајко Ворћевић 12 чељади, Ковачевић Стоиљко 3, Стојан 8, Арса 16; Васа ПерЦћ 6, Драга Стојан,кић 3, Зарије Полочевић 5, Стоиљко Рајковић 7, Чунгуревић ЈО!Ван 8, Стајко 7, Арса Цикулајкић 16, Пера Јеленић 4, Стева Караџић 3, Стоиљко Савић 5, Петко Катанчаревић 8, БорЈ;евић Цветко 7, Таса 5, Васа Попчевић 4, Ружић Тодор 6, Бура 2, Пирић Коста 3, Трајко 5, Станоје 19, Спаса Маринковић 4, Борће Арсић 6, Танаско Љубић 3, Станоје Симић 3, Здравко Пирић 3, Стајко Кшщћ 4, Дајић Мир1<0 15, Митар 10, Јо­ван 18, Васа 13, Васа Симић-Дајић 4, Споса Дајић 15, Трајко Катанчаревић 4, Таса Калинић 9, Стева Денић 4, Пера Шотић 7, Арса Видић 5, Максим Пекић 4, Станоје Видић 4, Васа Ристић 6, Цветко Зукић 7, Стоиљко Си­мић 8, Сима Спасић 8, Васа Цицкулајкмћ 18, Стала Коцић 7, Сима Бор­Ј;евић 4, Цветко Мmпић 4, Трајко Пекић 6, Живко Гајић 6, Васа Костић 4, Пекић Т,ра~1ко 9, Никола 7, Атанасије 3, Трајко Васић 6, Станоје Симић 3, Станко Паr<ић 5, Калинић Васа 5, Васа Шкодрић 6, Петко Стајковић 1, Ми­тар Јовић 4, Ивко Зукић 5, Максим Стевић 4, Недељко Рајковић 3, Јова Силиврић 1, Стоимко Станојевић 5, Тафа Видић 6 (Србин муслиманске вере), Веса Палочевић 4, Борће Денкић 7, Васа Монетовић 1. (Према Лазићу у овом селу живело је 133 српска домаћинства.)

194 Друm1Ћено-економске прилике косовских Срба

тара). Аги је давао трећину жита и ~оловину сена. ~ла~ник има­ња био је из Гњилана, слабоr имовног стања. Чифчија Је био од 1907. године. Дервиrо-ООг био је од 1907. гослодар Таси Љубићу, који је обраћивао 70 шиника земље. Имућ;ш .Авдуљ•ата .из Гњи­лана био је господар Јовану Деm?1ћу, КОЈИ Је од 1905. године обраћивао З6 шиника земље. Аlги Је давао половину сена. Иљав Понарац m Приштине, доброг ~am_roг стања, имао Је ~флук на коме је радио Васа Силиврић, КОЈИ Је од "како се памти обраћи­вао 90 шиника земље. Муарем из Приштине, приличног имовн?т стања, имао је за чифчију од 1907. године Недељка Илића, КОЈИ му је обраћивао 60 шиника земље, Исмет-ага из Гњилана, слабог имовног стања, био је господар Таси Кусићу од 1910. године. Ку­сић је обраћивао 27 шиника земље. Иљаз Понарац и Муарем узи­мали су четвртину, а остали трећиву производа и плаћали порез.

Домова с мање овоје него туће земље било је 4. Станко Шо· пић обраћивао је земму добростојећег Танр-ате !Из. Гњилана, од 225 шиника. Имао је своје зграде. Та породица Је обраћивала ову земљу више од 100 година. Цветко Шопић и Арса Зущић обра­ћивали су Исен-пашине чифлуке, који је био д:°брог имовног ста­ња _ први 90 шиника и Н!Ије ништа имао иако Је радио петнаестак година, а други 54 шини.ка, а имао је Д'Вор:иште с~ зградама и радио је од 1910. године. Цве1'ко Ивић обраћивао Је Ариф-агину земљу од 45 UIИ'Н-а. Ага је био сиромашан. Ово . домаћивство имало је овоје двориште са зградама. На чифлуку Је радило од 1910. године. Ариф.ага је узимао половину производа, а остали тре-ћину. Порез су плаћаЛ'И власници земље. .

Пот их чифчија б!Ило је 59. Пет чифлука имао ~е Иљаз Понарац.11Ьегову земљу су радили Никола: Бокић, Арса ~опић, Стоиљко Перић, Стола Рајковић и Трајко Палачевић .. Први Је об-аћивао 90 шиника од 1900. и није имао ништа. Ати Је давао чет­р Друrи чифчија обраћивао је 66 шивика од пре ЗО година. Й=је само кућу. Чифчије Перић и Расјковић обраћивале су по 50 шиник.а земље од 1900. године и имале су своја дворишта, а Палаче.вић 70 шиника, без игде ичега, а на земљи је био "од када се памти".' Понарчеве чифчије давале су четврџrnу производа. Ах­мет.Uег је имао четири чифлука, које су обраћивали: Мгиленко Вур­кић {55 Ш%1ШКа, од 1908; није имао ништа), Спаса Џомић (55 ~­ника од 1907) Васа Пајтаровић (100 шиника, од 1906) и СТОЈКО Стев{m (120 ~ника, од пре 15 го.ЩИЈНа и бе~ игде ~ег). Браћа приштинског муфгије имала су четири чифчије: Стојана Пућако­вића и Живка Јанића ( обраћивал~и су по 60 nmиика земље 1! нису имала ничега а чифчије су биле по 8 rодина), Дану Станојевића (обраћивао 4' шИIНИка као баштован1mја; чифчија био од 1910) и Трајка Денкића (обраћивао 100 шинпка; чифчија био од 1906). Они су давали половину производа .. Чифчије имућног .Авдуљ-аге Новобрћанииа из Гњилана биА'И су: Станко Мирковић (90 ~­ка), Таса и Спаса Станојевић (оба су имала само куће; први. Је радих> 70, а др'\"ГИ 100 шиника земље). Сва три домаћ'И'Иства су биле чифчије од 1902. и давала су грећину жита и половину сена.

Аграрни односи 195

Алија НовобрћаНIИН из Г1ЊИлана, слабог имовног стања, имао је за чифчије Перу Дуичевића (100 шииика, од 1902; давао тре­ћину жита и половиву сена) и Ворћа Палачевића (25 шиника: чифЧија од 1911; имао двориште с кућом). Трећи земљопоседник Новобрћанин, Иљас, приличног имовног стања имао је на чиф­луку Арсу Мишића (З5 шиника: радио од 1907; имао двориште с кућом) и Васу Катанчаревића (45 шиника; имао кућу; чифчија од 1902).

Чифчија Зенуна Новобрћанииа, · Юз Гњилана, слабог имовног стања, био је Петко Iiурчић кој1И је имао своје зграде. Обраћивао је 135 шииика. Чифчија је био "откако се памти". Добростојећи Исешпаша . из Гњил:ана имао је за чифчију Даиа Столића. Обра­ћивао је 225 шиника и био чифчија 20 годива. Чифчија Раме "Цр­ног" из села Смире, био је Станоје Цикулајкић, који је обраћ!Ивао 72 шиника, 15 година био на овој земљи.

""Бафти-бег је имао 1Иа чифлуку Оиму Будяћа (90 '!IШНИКа) и Јована Попчевића (72) који нису ништа своје имали. На овој зем­љи први је био 10, а други ЗО година .. Имућни Осман-бег из ГIЊИ­л:аиа .АЈржао је чифчију Васу Рајковића ·(62 шиника). Овај није имао нипгга своје. Ову земљу је обраћивао 20 година. На има:њу другог Осман-бега из Гњила1Иа, прилwrног имовног стања, радили су Пера Катанчаревић (120 nmника) и Станоје Стојаикић (80). Први је имао само зграде и био је чифчија "од како се памти", а дpyrn није имао ншпта и на овој земљи је радио од 1902. године. Има:ње добростојећег Фете из Гостушице обраЬивали су Петар Мир­ковић и Максим Рајковић ( ?) (!По 18 ШИ1ИИКа; први НIИје имао ниш­та; радио је од 1907; друm: је имао двориште с :кућом; није имао сталног агу). Муарем из Приштине, !Приличног имовног стања, има:<> је на чифлуку Стајка Зукућа (100 nmника, од 1911) и (?) Арсу и Паву Јакића (по 100 llliИIИИKa), који су имаЛ'И дворишrа са кућама и били без сталног аге. Земљу имућнОг Мамут-аге из Гњилана об­раћивали су Васа Здравковић (од 1906. године, ЗО шиник.а и имао је своју кућу с двор:ишгем) и Таса Ницић, који је на овој земљи бно "од како се памти". Није имао ништа своје. Обраћивао је 60 Ш!Инпка земље. Чифчија Мула Ав.лЈИЉа !ИЗ Кача1Н.Ика (прИNИЧног имовног стања) био је Васа Марковић (од 1909; Н\И'је имао нишrа своје; обраћивао 90 "пшника); АриФа Адемовића из Кабаша (при­личног имовног стања) Таса Васић (имао своју кућу и двориште; ра,АЈИО од 1907. године 60 rшниrка); имућног Шабана Алитовића(?) из Пожарања, СтаЈко Маринковић (без :игде ичег; радио од 1902. године 18 шиника земље и '!\рајко Недељковић (од 1911, .60 ш:и­ника, без куће и дворшпта), Мемет-аге из Гњилана (слабог имов­ног стања) Симеон Бојковић (90 ШИIИIИIКа од како се памти"· имао . - " ' , СВОЈе зграде) и Стојко Путић (од 1910. обраћивао 45 nmника; био без· зграда и куће); Емин.Мисимов, Васа Стевић (90 шиника од 1900; имао дворипгге с кућом), Цвет.ко Дејановић (45, без игде ичег и на овој земљи од 1910) и Мартивовић Јован (ЗО, 6ti:! ИЈГде _ичег; чифчија од 1911), и Опаса, само са двориштем, 2 године

. чифчија - баштованџија, Исен-ате из Приштиве (приличног имов-

196 Друштвено.економске прилике косовских Срба

ног стања), Груја Марковић (имао овоју кућу; обраћивао 70 ~­НЈИКа од 1902) и Ариф"а.rе, из I1њилана (слабог имовног стања), ТраЈ­:ко СтојковИlћ (од 1910, без ичега; обраliивао 60 шин:ика земље), а Трајко Пајтаровић, НИЈје имао сталног агу, а AJВOprnnтe је било ро­ћа~ка Васе.

Земљу Виmнске црювено-школске О1IШПине, која је била при­лично богата, обраћивао је Милован Митровић (90 шиника). Био је без своје куће и дворишта. ·Радио је на овој земљи годину дана. Шездесет шиника радио је Спаса Попчевић (од 1902; ИIМао своју кућу и двориште). Поседе Богдана Спасића из Г!НМЛана (слабог имовног стања) обраћивао је ФИЛ'И1П Стајковић (25 ШИIНика од 1904; који није ИЈМао своју кућу ни д'ВDриште), С~е Тајића из Витине (приличног имовног с11ања) Петар Ивић (70 шиника, од 1911; није имао ничега), богатог Диме К8'јевића из Скопља (25 шиника) Васа Борић (око · 50 го,дЈИНа; поседавао двориште с ку­ћом) и (?) Зарије Попчевић (25 ШИНИiк.а; имао двориште с к,ућом, без сталног аге), Бесе Дајића из I1њиЛ'ана Бора Станишић, Васа Наић (?) и Таса КатаЈНчаревић (по 60 ШИНЈИКа; прва два су имала своја дворишта са кућа.V!а; први је био на овој земљи од 1910; други :није имао сталног аге; трећи био чифчија од 1911. и није имао ни куће ни дворишта); земљу Станоја Пирнћа из Приштине (био имућан), обраћивао је Арса СтајкО1Вић (9 шиника од 1910; имао своје зграде и двориште) и Петра Спасића из Витине (сл~­бог имовног стања) Јован Ваоић (18 шиника од 1910; имао csoJe зграде и двориште).

Овдашње чифчије нису имале уrоворе с агама. Неке аге су узимале половину, друге трећИiНу, а остале четвртину. Порез Ћа земљу плаћали су њени власници. Овде није било чифчија мусли­мана. Неким чифrчијама које су обраћивале земљу под иапоыщу аге су давале семе с тим да се у .време вршцдбе врати, а •Остата:к подели. Земљопоседющи Срби уЗiИМали су од чифчија трећину рода.

118. Бинач. - Бројао је 43 српска до.маћинства.28 Сва су и~ма­ла своју земљу. НеКОЛ!ИКО домаћинстава је имало само АВориште, а нису била чифчије.

2s Исто. Станоје Митровић 4 чељади, Давинић Трајко 6, Спаса 2, Ста­ној-е 5 (сви су имали само дворmnте, а нису били чифчије), Мирчевић Ма~ ко 3, ФИЛШI 14, Коца 5, Цветко 3, Станоје 12, Стева 7, Драrутвн 6, Јован 5, Шорлнћ Пава 5, Цветко 12, Станко 5, Таса 4, Васа 7 (имао двориште, а ннје чнфчнја), Илић Петко 40, Пава 5, Стева 3, Станоје 3, Сава 3, Ива 5, Петар Симић 4 (имао само двориште, а није чифчија), Недељко Цајкић 7, Шор­лић Сима 10, Илија 3 (имао двориште, а није чифчиј·а), Арса 6, ,Стоиљко 7, Митар 4 (имао само двориште, а није чифчија), Бурић Недељко 6, Арса 6, Зафир 4, Стева 7, Јован 8, Станоје 3, Стоиљко Перић 3, Јова Маринковић 9, Милкнћ Пава 10, Борће 4, Арса 4, Станоје 9, Недељко 5. (Лазић наводи да је у овом селу .лсивело 133 српска домаћинства.)

Аграрни односи 197

· 119. Каменица. - Имала је 42 орпска и 8 мухаџирсКих кућа од после анексије. СрrюКИх домова са овојом земљом било је 11.29

Пола своје, а :пола туће земље обраћивало је домаћинство Трајка Максимовића. Земља је била каменичке цркве. Са .мање своје зем­ље биле су· четири породице: С11а1ј.ка и Живка Анћеловића, Не­дељка Борћијића и Младена Тасића. Први је радио имање Етем­-аге, друrи Амет-аге, оба !ИЗ Гњилана, трећи М""УТа ЈашиЋа из Ко­ретине, а последwи Бејтула-беrа Тњила~ща, Црве Три &е биле су доброг, а после,АЈЊи среАњег имовног стања. Потуних чифчија било је 25. Чифчија :имућног Ибраооима Мустафића из Коретина био је Сташа Трајковић {обр"mrвао 80 шиника земље), Бејтула-Оега Таса Станковић (100 rшrnњка) и Петар Здравковић (80), Мустафа-аге из Корегина Станко Бокић, Стојко Милошевић и Таса Трајковић (први је обраl:;ивао 30 шиника, ага му давао волове и семе; д'РУI'И и трећи 60, д:носно 120 шиника; семе су имали своје); Јемнн-ефенднје из 11њИАаЈНа (доброг имО1Вноr стања) Таса Ник,олић и Јоваrн Анћелко­вић {100, односно 60 ШИШ11Ка), Ибрахима ТафИ!ћа из Корети:На (имућан) Живко Стојилковић (50), Адем-аге из Гњилана (доброг имовног стања) Бока ФИлић (150), Бећир Спахијнне из Корети:на (имућаrн) Сава Рисmћ {80), Је.V!ИН-ефендије из Гњилана (имућан) Васа Симић и Никола Стојановић (први обраmrвао 70, а други 50 rшmика), Зенел Ука из Каменице {доброг !И'Мовнаг стања) Таса Стојановић (5), Мамута Јашшш из Коретина (имућан) Васа Ан­ћелковић {60) и Недељко Борћевић од 120 шиннка, Суља ОЏИIНа из Гњилана (сре..w:ег ИЈМОвног стања) Стојан Богдановић (60), На­зима Иiл.риза-СпахиЈе из Кореmна (добростојећи) Васа Стојановић и Здравко Денковић (58, односно 40 Ши~!шка). Ваои Стојановићу аш Је претио да ће га :протерати са земље јер је· тражио мало земље за башту, коју су остале ·чифч:ије добиле. Он је на атином земљишту од пре 30 "'одина, а пре тога је био у Србији. Кућа је била његова на .агином ~· ИМХћни Иско Амет-Спахији:н из Гњилана имао Је за чифчи3у Ма:н:аси3а Стојановића, који му је обраћивао 15 IШШика земље, а Мемет Турудић из Ј1:њилана {доб­~ имовног стања) имао је 4 чифчијске куће: Стојка Јовића, Ми­~ана Станковића, Васу Паунковића и Младена Стај.ковића. Првн Је обраћивао 70, а А'РУ'ГИ 150, трећи 50, а четврти 26 шиника земље агине :и 45 црквене, која је била 1912. у залогу за 20 лира. Чифчија џмуnноr ~абана Смонаџића из Коретине био је Мнлан Стај.ковић, КОЈИ му Је обраћивао 144 шиник.а земље, а добростојећи Мустафа ЈеМИ1НОв из Приштине, А.нl;елка Арсића (120 шиника). Васа Ристић није имао земље па је аргатовао.

2е Исто. Каменица, 7. јуна 1912, Извеutтај учитеља Стојана Че,иериtси· ћа. Анта Перић 7 чељади, Аритон Трајковић 13, Риста Борћевић 10, Стојан Лазић 5, Пера Стојановић 10, Живко Јовановић 7, Трајан Насковић 7, Фи­ља Стојановић 7, Нића Љрсић 11, 'Коста Гавриловић 5, Сава Поповић 7. (Ђа­кон Лазић. у својој craтucnщu забеле:»сио је 47 српских домаћинстава.)

198 Друштвенсrекономске nрилике косовских Срба

120. Мачаре. - Ово село је имам> 23 српск.а домаћинства "(п001Џуне чифч:и:је)30 и 7 :мухаџире.ких- (после а~неж:сије}. Аге, из Гњ~илана, биле су д00рог mювIЮГ стања. Мемет хоџа Љатиф-агин имао је иа свом чИтлуку породице Филе Васића (25 шщшка), Васе Перића (20), Петра Стајк.анића (40) и Спасе Антића (40 шиника), а iБејтула-а пород:~ще Илије, Трајка и Ивка Анћелюовића, Васе, Сенета, Тшже Ивковића и Стојана Жмвковића ( обраћивали 60, 30, 20, 15, 30 !И 30 шшшка земље). ТројiКЦИ Ивковића бег је давао семе.

У are средЈЊеГ имовног ста:ња ападале су само оне 1Н3 Приш-111!1Не: Рамиз Мустаф:и!ћ, чије су чифчије биле Стоја~н Мигровић и Крста Ворћевић, који су обраћивали 60, однОСНК> 45 шишика зем­ље, ц Руждија Смајил, на чијем су и:мЗЈЊу радилЋ Љюстол Стоја­новић {60 lIIИНliкa), Стоја~н Нис:и!ћ (80) н Рада Стајко;вић (20 uш-ника). _

Слабог ц сиромашног -и:моmюг стања биле су аге Рамиз Мус-­таф:и!i ilf3 Приштине и Са.ид Мустаф:и!i 1Из Гњилана. Први је имао за чифчију Ст~ Арсића, !К!Оји је обраћивао 100 ши.ника, а други Васу АIЮИ!ћа и Јевта Стещиювиiћа (70, односно 60 итника). Све аге- О'ВОГа села плаћале су порез. Зато су узимале половину сена и четвр~ жита. Године 1912. Бејтула Аля-аrин прешо је својим -чифчиЈама Да ће их от~рю'И са. земље ако не буду прихватиле уговоре и . ако не 1Пр:и:зна11у Да_ су зграде његове. Аге нису дозвоља­вале да. се подижу нове зграде 111а щ.иховом земљишту. Рамиз Мус­тафић Је хтео ('а свога _чифчију Стојана . Митровића одмах отера због тога што Је ПОд'ИЈГао кућу на његовом оборишту. Чифчије од старина биле оу на anrnoм земљишту. Чифчије су имале своје волове и семе.

121. Стрелица. - Овде је живело 12 срщ::юих31 и jewio алба:н­ско до~ство од преанексије. Домаћинства Стеве Васића и Ла­зара Стојановића !ИМала су пола овоје земље, а пола су обраћи­вали Мемет Турудића !И Шем<хше Смаил-аmњог. Први је обраћи­вао 60, а други 50 ШИНiИКа. Мемет Турудцћ имао је на1ј1Више чиф­чија: Стојана Арсића, Тра;ј1Ка Стева;новића, Филимона Васића, Ди­чу Перића, Милоша Станојевића, Јована Бакића Борћа МЗi!Ксимо­виiћа и Зафира Митровића, !КIОјн су обраЬивали ~уmю 430 I11Н'НЈIКа земље. Јашар-'31"а Сма:rл-агин из Гњилана, који је био средњег IИ'МОВНОГ стања, има? Је IНа свом .чнфлуку Трај:Ка Симића и Јевту Данчетовића. Први Је обраћиmао 120, а други 30 ШИНИ1Ка земље. И У овоме сел у аге су плаћале порез ~щ земму !И узимале пола рода сена.

" Него. Арсић Станко 11 чељади, Васа 6, Стојан Митровић 9 Крста Борliијић 5, Апостол Стојановић 12, Бела Цветковић 9, Максимовић 'Арса 7. Алекса 15, ~а Васић 6, Јован Симић 14, Јевта Стевановић 7. Стојан Ни­сић 11, Васа Перић 6, Петар Стајковић 7, Спаса Антић 7, АнDелковић Или­ја 9, Трајко 6, Стој·ан Живковић 6, Ивко Ан!;елковић 4, Ивковић Васа 6, Сента 4, Таса 5, Рада Стајков-ић 8, (Б<ш<он Лазић у својој статистици наводи да је у овом селу живело 20 српских домаћинстава.) .

"' Исто. Бакон Лазић у својој статистици ое записао да ово село броји Ј1 српских домаћинстава. ·

Аrрарии односи 199

122. Босце. - Село је имам> 25 српских !И 5 мухаџирских NJ· маћинстава (после анексије). Земљу је имало 11 орпских домаћин­става," а 5 обра!>ивало пола своје, _а пола туће. Имање Мустафе Боса оораћивали су Митко Живковић (90 ШiИНИКа), Јевта Борић (30), Живковић Дача (100) и Трајко (20). Домаћинсmо Ниће Ни­'сића обраћивало је пола туће земље - _120 шш-mка :имућног Мула Раме из Добрчана.

МусТафа Боса !ИМао је највише паmуних чи~ја: Цветка Здравковића (20 !IIIИ1НlИ1<a, -рщдио напола), Митка Симића (100 Шй­иИIКа), Милана Марковића {20), Тра:јка Борћијића {20}, Арса Пе­р.ића {100) и Димитрија Финића (100). Чифчија Мула Раме био је Анта Стошић НОО шиника}, а СеМ11М·а;ге из Добрчана Здравко Станковић -(обраа:твао такоће 100 шини-ка), земљу Фазлије Стуб­лија од 70-шиника обраћивао је Мита Борић. Порез је плаћао само Мустафа fioca. На земљу остали:к ата чифчије су плаћале порез.

123. Гризиме. - Ту је било 25 Cp!l]OIGШ( н једио албанско до­маћи!Нство од пре ане1К.СИје. Св.оју земму имало је само 5 српских: юућа." Остали Орби били су поТIIу!Не чифчије. Сви агалари били су имућюr. Земљу KypТlllIII-are из Приштине (40 IIШ!llШa) обра.ћи· вали су Станиоко Па;вић и Наско Стајковић, Омаил-аnшrу {60 uш­ника) Борће Стевановић. Домаћинс'ГОО КостаДШiа Ж-ковића ра­дило је 120 ШИНIИка земље Фејзула-а~rе, а Васе Стај-ковић, Мојсеј Симюновић и Таса Перић 190 1IППШКа Рамиз-аге Мустафића.

Овде је било 8 агалара из Гњилана. Земљу Шаћир-Аћифову обраШпвао' је Станко Жи:вк.овић (100 ШИIНИКа), Мемет-Ља-гифову (40) Васа СтЭЈМенковић, Бејтула-бега Сима Ароић {120), Спасоје Стојановић (50} и Стојан Младеновић {130 ШЈИШD{а}. Чифчије Ми­лош Филић и Сюјан Денић обраћивали су земљу Амет Хаџи-Ља­тиф.агину (50, о,дЈНосIЮ 60 шини:ка), а Мемета Љатиф-агиног Ми­хајло Павић (ЗО) и Никола ВорЬијнћ (80 IШllНIИКа). 11ра}ко Макси­мовић био је чифчија Аса;н--бега Зелеагина (80 шини:ка), а Ваоа Станковић {100 ШИ1ШКа) Аса;н-ш<е Задm'Шlог. Зенул У.кић из КЭЈМе­шще И!Мао је у овом оелу чифлук од 80 :mиНика, ;који сму је обра­ћивао Симеун Т;рај:ковић.

124. Го~оловце. - Имало је 13 српоких и 4 мухаџирска дома­ћинства од 'П!ОСле анексије. Од српских домаdiинстава 4 су имала своју земљу,34 а 9 су била rютпуuю чифчијока. Аге су им биле ,др­брог имоmюr стања. Шаћир АсИIН-аmЈН!у земљу обраћивао је Мешко Перић {100 ШИIНIИКа), Осман-бега \Врања;ннје Коста Митровић -(110),

" Исто. Ан!Уелко Стојановић 5 чељади, Борће Богдановић 2, Симић Цветко 5. Станко 7, Крста Тасић 3, Сента Борић 6, Коста Стојановић 8, Гав­рило Стојиљковић 1, Лазар Антић 4, Арса Јовић 12, Петар Николић 6. (Ба­кон Лазић је забележио 21 српско домаћинсгво у овом селу.)

•• Него, (Робовачка река - мала). Панrа Денић 2 чељади, Јовановић Наско -, Трајко -, Лазар Антић -, Савка Арсић (удата у Бушинце) -. (Бакон Лазић у својој стагисгици наводи да је у овом селу живело 19 cpn­ciqux домаћинсгма.)

"Исто. Илија Боrосавић 6 чељади, Филић Трајко 3, Милан 3, Јован Станковић- 6. (Бакон Лазић у својој сгагистици наводи да је у овом селу живело 9 српских домаћинсгава.)

200 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Асан-бегову Младен Сrајко,вић (50), Фазли-аге Стулrу, (муЈОаџира) rооји је жиооо у Гњилану, ТрајК>О СИМИ!ћ и Милан Станrоовић (З~ о,д1юс1ю, 65 шюmка). Имер-аrИIИУ из Пр:иштине (по, 70 ~а)_ Крс та и Панта Стевановић п Анта Тра;Ј:IЮВИ!ћ, Рашин Рооо1щиЈа из Робовца Максим СтаI1Юјевић (80 :шинпка). . .

125. Миzановце. - Ту је живело 21 српско и троје мухаџир­ских домаћинстава од nооле анексије. Са својом земљом биле су три nородице." Је,дЈНа је обраћивала пола овоје, а ЈЮЛа туће земље (282 пшника Фејзул-аrе из Приштине). Ови агалари живели су 'У При:u.rтини и били имућни осим Авмије Смаила - Rосина иако му је њеЈ:Ј?В чифчија Благ~је Милошевић обраћивао 400 шиника. зем­ље. ФеЈзул-ага је ООИ1М ЈеднОТ наполичара <ИЈмао потпуне чифчије Се­рафима Стајковића и Петка БорЬијића који су обраЬивали 150, од:носно ЗО шиника земље. Петко Марковић Је обраћивао 200 шини­ка земље Мемет Бећир-аге, а имање Али.ефенди~е Вучитрнца (50, .од­носно 40 шиника) обраћнrвали су Арса Станковић н Анта Стајковић. На Куртеш-агиним чифлуци!Ма радили су Г111!рило Максимовић (150) и Тома Јевтић (70 шmшка). НајвШIIе чифчија у овом селу имао је Смаил-ага: Станка Трајковића и Петка Арсића (обра15иваЛЈИ по 150 шиника), Младена и Јована Станковића {rio 50) и Станка Стевића (100 шиника). Мула Јемин је имао за чифчију Стајка Ивковића, који му је обра15ивао 80 ши:ника, а Мемет-ага Хаџи-БећироВ!Ић три дома­ћинсгва ,.--- Васа Боюића (ЗSО шин:ика), Аврама Тасића (ЗО) :и Ми­хајла Трајковића (15 ШИН!ИКВ).

126. Робовац. - У овом селу било је по 8 срiПСКИХ и м~ухаџнр­оких домаћинстава (пос~ анексије). Сооју земљу имала су два српска домаћинства,36 а 6 су била нотпуно чифчијска. И овде су агалари били из Приштмне. Чифчије сиромашног Амдије Амета · били су Васа Мак.симовић и Бака Филић који су обра15ивали по 100 шиника земље, а Усеин РБМЧ,!ИiНа Таса МирКОВ!Ић и Стоја:и Ву­чић (150, одноо:ио 80 ши:ника). Остале аге имале су по један чиф­лук: А!вдуш и Ибрахи;м Мула-Јеминов чифлук обраћивао је Јован Туmћ, Овај ага био је средњег иЈМовног стања .мада му је чифчија обра15итао 200 rшnmкa земље. Доброг имовног стања бИЈО је В1Га Амид Амет-ефеиД!Ија, чијих је 60 · пгиника обраћивао Станко Мар­ковић.

127. Беривојце. --,. Имало је 6 српаких и 15 албанских поро­дица,37 од којих 10 му:хаџИ!рОКИ!Х {после анекаије). Српске породице би:ле су потпуне чифчије. Етем-бег из Приштине имао је чифчије Бор15в и Јевту Михајловића, који су му обра15ивали 50, о.л:ноано 60 шинњка. Етем-агин чифлук од 130 шиника обраћивао је СтаЈН­ко Спасић, а Јемир Азив-аrnн .(70 шиник.а) Сrојаи Илић. Девет ши­нпка Шаин Мустафа-ВII'е обраЬивао је Мика Антић, а Алије Бећира­-аге Сrојан Митковић (50 шиника).

36 Исто. Паунковић Митар .6 чељади, Дамњан 4, Сента Арсић 2: . " Исто. Јовић Стојан 5 чељади, Дена 15. (Бакон Лази/! у свОЈОЈ ста­

-rистици наводи да је у овом селу живело 7 српских домаћинстава.) з1 Исто.

Аграрни односи 201

128. Трниhевац. - Село је бројало 12 српских· домаћ!инс;ава. Са својом земљом било је 5,38 а 7 су била потпуно чифчиЈска. Већина ага ооюг села била је пореклом :из Новог Брда и ЖИl!еЛЈИ су у Гњилану. Асан-ага је !Имао чифчије Петра Бокића и Сенту Иваrновића. Стојан Живковић је радИо земљу Реџепа Белића. Но­вобр15а:ни:и Бејтула имао је 1На чифлуку Јована Филића. Земљу Имер;а!!'е ·обраћивао је Јевта fulicrnћ, а СеЛ!ИМа Азизова СrојК>О Вуч­ковић. Имање Максима Дивљаковића из Гтилана радио је Иван Стојановић.

129. Ораовици. - Овде је било 6 срrп:ских кућа. Две породице су имале овоју земљу,39 а 4 су биле чифчије: Стевана Савића, Васе Стојковића, Фимка Стошића и Нака Фи:лића. Ага им је бИЈО Селим из Припггине.

lЗО. Граhеник. - Становници овог села били су Срби - 10 породица. Три су имале земљу,40 а остале су биле потпуне чиф­чије. Аге су им биле из Пршnтине. По три чифчије имал:и су Се­лим-ага и Абдул-ага, а Алија-ага једн.ог. Чифчије проог су били: Гаврило Симић, Илија Марюовић и Симеон Ивановић, другот Иван Ивковић, Илија Јовић и Маоссим Павић, а трећег Дика Златковић. Све чифчије су имале овоје зграде на а111пюм дворишту. Аги су давале четвртину проищюда.

131. Царевац. - Ту је бИ!Ло 13 орооких кућа - 10 са својом земљо..\<,:1 а три nomyiнe чИФчије. Јефта Фил:ић је обраЬивао има­ње СrоЈка Перића из Царевца, а Злата1Н Перић БиСЛИ'Ма Ушино­вић~ из Кл?бу:кара; Ове чифчије 'Оу имале своје зiраде. Трећи, Сто]'адИН Ра]Iювић, живео је у згради Исен.;щыпе ив Гњилана. Аге су узимале четвртину производа.

1З2. Ваzанеш. - Свих 17 ср:пОКИ!Х домаћинстава имало је ов0;у земљу.42 '

. 1ЗЗ. Стре'зовац. Овде је било 11 срrп:сrо:их домаћинстава од КОЈИХ су 5 имала земљу,43 а остала су била чифчијска. 0рб{r :из

" Исто. Гњилане, 26. јуна 1912, забележио учитељ Милан Ниtсшиh. Ра­досављевић Трајко 19 чељади, Станоје 11, Данило Максимовић 5, Филић Са­ва 11 и Васа 4.

39 Исто. Васа Станковић 11 чељади и Алекса Станљковић 24. 4• Исrо. СтанИМ!Ир Симић 13 чељади, Драгутин Јефтић 5, Стаменко

Симић 7. " Исто. Васа Огњановић 12 чељади, Гига Нисић 14, Стајко Перић 8,

Стојаи. Пешић 15, Маринко Ан15елковић 35,. Милован Нисић 8, Петар Арсић 12, Младен Стајковић 7, Митко Арсић 6, Јоваи Станковић 9. (Лази/! наводи да је у овом селу живело 14 српских домаћинстава.)

4.2 Исто. Јевта Богдановић 20 чељади, Сента Стајковић 11, Васиљко Трајковић 4, Димитрије Радић 22, Бока Толић 9, Урош Филић 16, Јевта Рис­тић 17, Данило Стаиимировић 15, Васа Петковић 7, Перић Јован 5 Станко 7, Трајковић Димитрије 4, Илија 6, Стајко Стаменковић 4, Дича Бокић р, Аранћел Костић 16, Борће Филић (из Кременате) 17. (Ба~сон Лазић )1 своЈОЈ сrатистици наводи да је у овом селу жцвело 15 српских домаћинсrава.)

"' Ииr:о, Пера Здравковић 14 чељади, Симеон Николић 6, Арса Вељко­вић 8, Тома Миловановић 24, Јован Трајковић 18. ( Бакон Лази/! наводи оа ie у овом селу :nсивело 14 српских оомаhинстава.)

202 Друштвено-економске прилике косовских Срба

истог села - Тома Миловановић .(њеrов чифчија бИiо је Трајко АЈИћелковић), Јовав Трајковић (Стојав Аmи:ћ и Јован Параловић)

·.и Арса Вељковић (Никола АIПић) !Имали -су чифлу~ке. Имање Ре-џепа Санта из Приштине обраћИЈВао је Бора ОиЈмић, а Абд"{ле Усе­ина, та;коће из Приштшrе, ЈоваЈН Щилић. Све чифЧFЮје су да~вале четвртињу . и имале овоје эгрЭјДе 1На земЉ1ИШТУ аге.

134. Љештар. - Сва дoмaћrnrorea "{ овом селу - имало их је 6 ...:.. била су 1Потnуне чифчије.44 Аге су им биле из Маревца. Чиф­чије Илијаз Зећировића били су Стојан Брза~ковић и Тодор Стан­ковић, МустаФе Мемета Лајка Мојmћ, Шерифа Јашаревића Симе­он Стевић, Адема Јашаревића Филимон Цан!Ић и Аiдема Мушипе­вића Борће Станковић. Чифчије су давале аrама чеrnртину произ­вода. Имале су овоје зграде 1На агиној земљи.

1351 Бостане. - Село је IИМ&о Зil српоко ,11омаћинство~1 •Са овој,ом земљом било их је 13;•5 а четири су имала пол:а своје, а пола туће земље. Земљу ·Бејтула-аге из Новог Брда обраћивали су Гига Стојковић и Стојан Аташiск!ОВИћ, Рамиза МуогаФе из ПриIШ­mне Иван Рис'11Иlћ, а Шериф-<11ге из IЪришrnне Ман~асије Станковић.

Потпуних чифчија било је 14 породяца. Домаћинства Симеона и Филимона Стојановића и Тона Савића обраћИЈВала су чифлук Асан-аге из Новог Брба, Стојана Павића и Јевте Лазића, који је има? кућу на гооподаревом земљшnту, и Трај.ка НИ!ЮОлића Бејтуле Алщића из Новог Брда, Златана Ста1НКОвић Амет-ате, Костадина Па­вића и Јована Фимrћа Мемет-ате, За~мфира Трајt~rовића Саит-аге, Васе БорћеБ1Ића бостаиске цркве, и Коце Перића имање Амди-аге. Стој-ко Павић био је ЧiИфчија Приштшща Ружди"аге, а Јован Фи­лић Тодора Милиiвојевића, ТЗiКоће из Пришти1Не. · Све "fифчије, сем Јевте Лазића, живеле су у куnама а'!'а. Ниау И1Мали ни својиос зvрада.

136. Јасеновик. - Од укупно 47 домаnинстава 29 је оораћи­вало своју земљу,46 а 18 су била IПО11П"{Но чифчијска. Исен-пап:iа из Лнмлана имао је највише чифлу:ка. Чифчије Стојан и Коца Сте­вић 'И Васа Трај1rовић стмювали су у зградама ага, }ов·ан Перић,

44 Исто. Ђакон Лазић наводи да је у овом селу .живело 8 српских до· .маћинстава. .

· 4> Исто. Митко Стојановић 4 чељади, Бокић Борће 9, Никола 10, Пет-ко Станковић 3, Трајко Мирковић 5, Цветко Алексић 5, Јован Стошић 10, Никола Арсић 20, Анта Стајковић 13, Илија МартИновић 24, Крста Денић ЈО, Јован Борћевић 18 и Симеон Савић 7. (Ђакон Лазић у својој статистици н.аводи да је у овом селу живело 15 српских домаћиш:rава.)

•• Исто. Стајковић Дена 14 чељади, Драгутин 6, Таса Јовановић 6, Марко Филић 8, Сима Стајковић 7, Рисmћ Милан 15, Жйвко 11, Мита Анћел­ковић 5, Мака Мирковић 8, Дика Милић 4, Цветковић Сента 9, Стајко 6, Максим. Мицић 21 Милан Стојановић 9, Стајковић Јован 6, Коста· 6, Борће 14, Јован Младеновић 6, Марковић· Трајко 15, Мита 14, Сташ1мир Симић 9, Зафир Стошић 9, Стеван Бокић 11, Илија Николић 9, Алекса Станковић 18, Милош ТраЈковић 13, Младен Боrдановић 6, Њщја Станојевић 4, Стојан· Јовановић 4. (Ђакон Лазић у својој статистици наводи да је у овом селу :щiивело 43 српска домаћинства.)

Аграрни односи 203

Миmкю Диюић и Недељко Мирковић И1Мали су своје зграде на аги­ној земљи. Већина ага. била је 1И6 ПриштИЈНе. Реџеп-ата је И1Мао на чифлуку Јована СТОЈИ'чнћа, НаС"{ Петровића, Вићентија и Триф­ка ФилиЈiа, Ариф-ата Стаменка Арсића, Љатиф-ага Лазара Арсића, Азир ·Дрводеља из Клобукара Дену и Бока ·Филипа.

И тр.и Србина су <имала чифлуке. Чифчије Борћа Стојковића и ~ивка Р.истића из Јасеновика били су Сямеон Ристић и Анта Трэ:Ј~вић, а Васа Борћевић Замфира Дикића из Бољевца. Ове чифчије, сем Иаеин.;пашине, имале су своје зграде на земљи ага и давале су че'I\ЕIРТИНУ рода.

137. Бољевце. - Свих 29 орnоких домаћинстава, колико !ИХ је живело овде, имала су земљу.47

138. Клоz,от. - Од укуIЈЈНо 43 српска домаћинства 9 је обра­ћивало овоју земљу,48 а три су имала мало сВоје ·земље. Имање ага из Пожарања Мула Браима обраl;ивао је Стева . Стајковић Омаил Исена Стева Павић, Ајдар ШаИ1На из Житање Стоmљко то: мић. Стева СтаЈковић је обраћивао 100 шиника земље, а Томяn и Павић 60, односно 65 шиннка. Прв.и чифчија је давао трећину про­извода, а АРУI'И и 11рећв половину. Први није имао ништа, а остали оу имал.и своја дворишта с кућама. Поро,АјИЦа Стајковић била је на овом чифлу.ку 30 година, Томић 10 и Пооића 5 година. Имовно стање ага било је добро. ,

Од 31 домаћинства потпуШiх чифчија земљу иму!ћнQIГ Мал,ић­-бега из Гњилана обраћивали су: Gпаса Сrол:иlЈ., Васа Крсmћ и Максим Стол.ић (45, 30 и 90 шиника). Ати су 1Л,авали четвртину производа. Први чифчија је био на овој земљи 25, АРVГИ 10, а тре~и 15 годи,на. Прва двојица оу има;л:а своје зnраде, :грећи неке СВОЈе, а неке атине. Саит-чЈЈI1И1Не чифл"{Ке обраћявали су Маринюо Дениn 0.50 шиника), Трајко Јовић (120) и Трајко Симић (60). Прва ДВОЈ.ица била су на '1Ифлу:юу 60 година и: давали су -грећину, а 11рећи НИС"{ имали ништа. У, имућне ате спадао је и Ишљам Аме­;ов. Ч1Ију је земљу обраћивао Стоиљ:юо Кюстиfi (150 nnumкa). Он Је аги давао половину производа. Чифчија је био од каtда се пам­ти. Имао је неке своје зvра;де, а 1Иеюе су биле аrИIНе. Пр'ИЛЯЧIЮГ ~овноr ст~а биле су аге Садик Арифов и Ајрадин ,Решит. Први Је за чнФЧЯЈе имао Ниюолу Здравковића, који је радио 160 ши­~тка .. од пре 7 rомrна, није имаd ништа и давао је аги: "Iрећинiу

47 Исто. Замфир Живић 18 чељади, Савић Петко 8, Младен 10, Стојан АнЬел!<овић 18, Замфир Дичић 9, Јевта Стевић 12, Борће Трајковић 6, ·Ви­~енrnЈе Миленковић 8, Каранфил Менковић 6, Марко Милошевић 12, Сто­Јан Перић 8, Симић С;rојан 4, Јевта 4, Арсић Гина 6, Таса 4, Сента Лазић 7, Ц~ић Риста 6, Лаза 6, Станоје Макић 5, Стола Столић 10, Васа Филић 20, СтоЈади_н Денић 7, Станко Перић 7 Трајко Ивковић 6, Наско Перић 13, То­на Стојановић 3, Коцић Стајко 9, Мита 18 и Стојан Арсић 6.

. 48 Исто. Витин.а, 7. јуна 1912, Извештај учитеља Димитрија Живића. СтОl]ан Перић 20 чељади, Танаско Максимовић 5 Трајко Стојановић 5 Сто­јан Радић 2, Станоје Максимовић 6, Максим м;.рковић зо, Никола Спасић 21, Тас!' СтаН1Ковић 14, Јован Цветковић 10. (Лщић у својој статистици наво­ди да Је У овом селу живело 39 српских домаћинстава.)

204 Друштвено-економске прилике косовских Срба

производа. Чифлуке Ајра;дин РеШ1П-аге обраћи:вали оу Васа и Спа­са Пешек (50 и 120 шюшка). Обојица су били по 60 година иа ис110ј земЉ!И и имали су своје зграде.

Имања ага из гњиланске околиве, из ПожЭЈрања, Решкrа Ве­ћина и Ишљама Пировића, обраћивали су Јован Стоиљковић (90 nm:ника, од пре четири године, био је без ичега и даЈВао половину производа), Пава Недељковић и Мирко СаЈВић (први обраћивао 30, а други 150 шиника, први је био на овој земЉ!И једну годину, а други "·од 'Када се памти", први није iИЈМЭЈО ничег овога, а други имао неке зграде). Земљу Пожара!ЊЦ'а Мула Браима (ЩЈИЛИЧНОГ имовног стања) од 120 шmЈИКа обраћивао је Цветко Ниоић. Давао је трећину и на земљи био годину дана. Није нишга имао.

Из ЖитИШ'Та је био ага Мула Емин. Његове чифчије биле су Васиљко Митровић, МЭЈрю Петковић и Ст.ЭЈВоје Костић. Две прве породице о6раћивале су по 90, а трећи 60 шиниюа. Све су давале аги половину производа. Прве две чифчије биле су по годину на чифлуку, а трећи четири. Своју кућу имао је само МЭЈрюо Петко­вић. ·

Из Врбана су била два бега, који су били доброг имовног стања. Чифчија Сејда Ајмпюва био је Јован Здравковић (о6раћивао 120 шиника, дооао Ћрећину и на чифлук.у боравио 7 ГОдiИЈНа; , био је без 'ИЈЧега), а Сејда Зећирова Зафир Спасић (45 шиника, rодину даиа и био је без !Ичега; аги ДЭЈВЭЈО половину производа).

Ајдар из Габрице {прИА!Ично богат) имао је у овом селу чиф­лук од 120 шиника, •који је 7 година абраћивао Стај'Ко Јовић. Да· вао је трећину. Није имао своје зграде. Овде је чифлук имао још Мустафа Мемет, из Скопља, доброг имовног стања. Његаюrх 180 ШИIНИКа обраћивоо је Свилан Стојаю<овић, од пре 15 година. Да· вао му је трећину од щ><;шзвода. Имао је неке своје зграде.

Неколико Срба у овом селу такоће су имали чифлуке - Па­вићи из Гњилана - Јордан, Риста, Коста и Ордо. Ови оу били сла­бог имовЖ>г стања. Ристину Земмљу о6раћи:вали су Васа Весић и Недем.ко Трајковић (45 и 12 шини:ка). Власнику су давали трећи­ну. Први је био чифчија "од ка:r<о се памти", а друти годину даиа. Нису има.ли ни зграде ни куће. Јордаиову земљу (30 шиника) об­раћивао је Стоиљко Караџић 7 година Костину (60 шиника) Спа­са Рајковић, који је на овом чифлуку' био 15 година и све ;граде су биле његове, и Ордову (12 ши.ника), Цветко Караџић - 6 годи­на, а ~о је своје зграде. Од Срба из Клокота земљопоседник је био С=Јаи Перић. Његових 45 шиника обраћивао је 2 године Стаи-100 ЖивКовић, који није имао ништа овоје.

Три-домаћинс11Ва била су потпуне чифчије и нису имала стал· ног агу: Марка Стојанова, Стшћ Цветка и Спасе. Године 1912. земљу Ишљама .Љ\lегове-аге обраћивали су и Цветко и Опаса Сим:irћ, а давали су му половину производа. Ималrи су дворишrа са кућом и оста.ле зграде. Станоје Весић био је НадНИЧЭЈр и није ништа имао.

139. Пасјане. - Ово је било једно од већих села у гњилаи­окој кази - имало је 100 српских и 17 албаЈНЈСких кућа, од којих

Аграрни ОДНОСИ 205

је 15 мухаџирских, од пре анексије.49 По Тодору Стаюювићу, Пас­јане је крајем прошлог века имало 100 орпских кућа. После првос српсюог устанка било је чифлук Рашид-бега Џииића.50

Са авојом земљом било је 19 'ПОроднца51 , а 27 с пол:а своје и пола туће52" док су 2 имале мање 'овоје земље". Педесет два дома­ћинства била су потпу:ню чифчијска. Већина земљопоседника била је из Гњилана. Бејтула-бег, гњилански богатЭЈШ, имао је 6 чИфчија: Перу Јовановића, Максима Карафилсюог, Милана Зафировића и Јаицића Бора, Цена и Даиу. Домаћинства Стојана Младеновића, ЈовЭЈНа и Косте ~,ужвића, Арсенија Жеrрановића, Ристе Башчоваи­~r и Пане СтоЈановића радила су на чифлуцима Исин-бега, који Је по богатству долазио одмах Иза Бејтула-бега. Богата браћа дУНIИ и Суmr-бег ималм су пег чифчија: први Петра Антића, Василија Станковића и Борћа Нолића, а други Цветка МораЈВскос и Петра Драндорског. Чифчије Тоне Врански, Тоне Стојковић и Никола Богдановић обраћивали су земљу Сојлеман-аге, а Исмаил-бега не-кад <Најбогатијег аге, Трајко Арсић и Арса Ста,мковић. '

Остале аге биле су ·из mьилаиских села: 7 из Посраћа и 1 :из ЛМПТИI_Iе. Мула-агин чифлук обраћивао је Љуба ВрЭЈНИћ, Алим-аги-111е СтоЈан Серафим и Трајко Гућуро~ш, Биљал-ЭЈГине Цветко Гућур· ски 111 Риста и. Борће Манџуковић, Реџеп-агине Станоје и Дања Аџи Перски и Стојан Манџуковић, а Хаџи"Салимове Цветко Најић, Де­на Живковић и ~ћа Трај~ковић. По јемног чифчију И111али су Са­ди-ага (Живка Стојановића), Fiазим-ага (Васу Филнпавића) и Ајра­-ага· (Фитка Балинског).

И у ово.\1 селу било је Срба који су имали чифчије: Посед имућнюiг Ерсте П. Рајчића, ив Пасјана, о6раћивали су Ворће Јова­новић, Тодор Ботдановић, Фића Додалски и Петко Моркавски Или­је Бојића, из истог сел:а Борће Аџи Перски, Лазе Селића, id Гњи­лана Серафим Ма~нџуlWвић, Симиона Бокяћа, Марко Борћевић и Ми· лана ЖIИвковића Наса Станковић. Чифчије Фитко Балински Љуба Враии~ћ, Серафим:, Стојаи, Борће и Риста Манџуковић, Мар~о Бор­ћевић, Цв=о Нојић, Дена Жмвковић Фића Трајковић и Наса Сташювић имали су своје куће с мвориштима и били су без стал­них гооиодара. Средином 1912. године домЭЈћинства Серафима Ди, винског, Цене Вранића, Јована Симића, Николе Дивинског, Акса

" Исто. Пасјане; 11. маја 1912, Извештај. учитеља ЂорЬа Ристића. •• ,Т. Станковић, Путне белешке по. старој Србији, 41-42. " А.С, ПЛО, 1912, ред 962, Пасјаце, 11. маја 1912. Шошоћ Живко 14 че·

љади, Зафир 7, Јован 3, Крста П. Рајчић 14, Љmовачки Ивко 11, Бора 9, Акса 13, Бојић. Илија 11, Аврам 11, Мака 9, Васа Нотковић · 7, Сава Бојко­вић 3, Мика Лентић 6, Стоја Керић 5, Акса Паунковић 6, Нотко ДИвински (двој1Ща), Костић Вора (самац),' Мика 6, Трщјко 8. ·

112 Исто. Филип Дим·итријевић· 10 чељади,-·Рtиста Станојевић 9, Камише­јевић Стево 5, Гищ 5, Јоаким 4, Стојко 9, Трајко 9, Дане 9, Петар Нојић 11, Матрапаэовић Фића 7, Дена 5, Коста 4, Бојковић Ноје 4, Стојко 10, Стојан 10, Фића Паунковић ,10, Анта 12, Драгутин ДИвински ·6, Коста Мемић 13, Костић Никола 10, Мака 11, Стојко 7, Петко 10, Милутин Станковић 5, Ван· ћел Матрапазовић 7, Никола 15, .Мита Аџи ПероI<И. 7.

Бз Исто. Петко Жеграновић 4 чељади, Трајко Јоцић самац.

,,~~ i-

206 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Матра!ИНQвића и Марка Вучковцћа нису обраћивала Н:ИЧНј'I' земљу. Све остале. чифчије имале су саЈМо кошаре на беговом земљишту.

Албанска .Аiомаћинства нису била у чифчијок.ом. односу и ова су имала овоју земму и куће са двориштима. Земљу коју су ,д,ржа­ла мУЈ<З.ЏИрСка дома!imiства била је мераја Пасја.на. з~атила су је по дом~с;ку из Орбије, 1878. године и 1912. бил.и су њени оопсrее­нищи.

140. Куретuште. Ово сел,о је :имало 66 орm:ких кућа. Са сво­јом земљом бил.а је 41 породица," 9 су имале само двориште а обраћивале тућа има:ња - Јова:н iМЗЈринюовић, Трајко ДИ!мяћ, Ни· кола Савић, Антоније и Арса Сиlмић, Милан Петюовић, Урош Фе­нић, Стојан Станковић и Фића Стевић. Први и rпОсле.дЈЊИ били су чифчије ХусеИЈН.qrаше, односно Муртезе Гњиланца. Породица Трај­ка Д~и!м:ића је радила на чифлуку Н. Петровића, а сви ортали су били ншюличари. Потпуно чифчијских домаћиж:тава било . је 16. На чифлуа<Ју Шефкије, Зll'e из ГњиtЛ~аНа, rрад!llЛИ су Јован Симић, Борће ИМ!Јћ, Арса и Лазар Максtrмовић, ВМИ!l!а Пала111ре Стојан и Јанко Трајковић,. l;lлијаза Новобрћа~н:ина Јован Стоиљ:юовић, :Маму· та ЈоВЭIН Димитријевић, Адале Боюа Трајковић и Абдуле Станко Михаиловић.

Посед Зејнул-бега аталара из ПрИШ111Иrе обраћива~о је Стојан Ниоић, Раnшд-аге Трајко Стојан<mи.ћ и Петко Павуновић и Куртеш-.,а,ге Зафир Стојковић. · ·

Земљу Максима Дивљ. (?) из ГЊИМ11На обраћивао је Акса Живић, а Стане С. мз овог села Тодор Њва:новић.

141. Станишор, Ту 1е живело 14 српоюих домаћинстава. Три су имала земљу." НщrоличЗЈри, са својим двориштем и кућом, би­љи су Крста Анћелковић, Коста. Младеновић, СтаНЈКо Стојковић, Ва· са Јовановић и Риста Ми'!Јровић, а по11Пуне чифчије Борће Стоја­·ковић, Таса Стојчевић, Трајко Васић, Јова:н Амић, Трајко Шпло· ван и Јова:н Младеновић. Сви су ра;щили на чифлуку Хусеин-паше. Само Јован Младеновић .имао је к<ућу с ДВQриштем.

. 142. Горње Кз:сце. - Имало је 7! орщ:к. ·. о домаћинство. Са ово· ЈОМ зе.\1ЉОм било Је 10 кућа." ЧифЧИЈа или с мало своје земље би-

" Исто. Архива конзулата у Приштини, 1912, пак. II, Статистика Ьа­~сона Петра Лазића. Нића Перић, Васа БоКић, Трајко Станковић, Сима Жив· ковић, Јован Трајковић, Јован Младеновић, Никола Јоцић, Петар Младено­вић, Зарија Костић, Стојан Митровић, Јован . МладеновИћ, Пава Трњјковић, Арса Марковић, АнАРИ\iа Филић, Коста Марковић, Риста Цветковић, Бор!;е Јовановић, Трајко Ивковић,. Станко Спасић, Вељко Илић, Васа Стојановић, Илија Вељковић, Младен миленковић, Коста Оњаиовић, Стојан Живковић, Тодор Арсенијевић, Симић Ворће, Митко, Арса, Сава Живковић, Вељко Јо­вић, Наско Цвеl'Ић, Мита Стојковић, Цале Стојановић, Илија Крстић, Жив­ко Станковић, Констадш< Младеновић, Јован Савић, Петар Павић, Акса Не-дељковић и Илија Симић. . · . ·

" Исто. Михајло Јовановић, Анта Павић, Јован Анћелковић. " И сто. Јанко Стајяћ, Трајко Ристић, Станко Цветковић, Никола Па·

вић, Стаменко Савић, Ставра Јовановић, .Јефта Чорбић, Васа Костић, ЧоКић Фила и Сава. __ .- ___ ..

Аграрни односи 207

ло је 20: Стајко Павић и Наско Маринковић бИkИ су чифчије Арс· лана Баковца, а Шефки-ефендије из Лн.илана Дима МиЛЈИћ, Васа Павшi, Фента Јовановић, . ·Васи:љко Т'Рајковић, Анта .СИМЈИ:ћ, Спаса Трајковић, Симеон Р1ис11Ић, Миха~ило Трајковић, Ј·аћим Стојащ::~вић .и Анта ПаiВИ!ћ.. Ибраооим :из Гњила:на имао је чифчије с мало своје земље: Наћу Станојевића, Борћа Николића, Илиј~у Станковића, и потпуне чифчије Костадина СтанкООИ!ћа и Стаюtа Борћића, чифчије ШаИ!Па-аге из ГЊИЈЛана, али с маљо своје земље, бИkИ су Дена и За­ка Бугарски, Дима Ме.ловски, Дима, Акса и Мика СтаmФВИ!ћ и Дима ВасИЛ1Ијевић, без своје земље. Чифлук Селим-аге из Гњилана обра· ћшзао је Трајко Фимdi. Чифчије Аљила..аге Џинића били су Лазар Јовић, Стојко Стојановић, Петровић Нића и Аксентије, а Мустафе­-паше Џинића - Борће Ивановић, Цветан ЗлатановИћ, Мака Си­мић, Анта Ишшю~щћ и Јован СИЈмић. На чифл.уцим:а Алије Ново­брћаншш радили су Борће Катић, с мало овоје земље, и беземљаш Пе11ко Златковић.

Имер Реџеповић из ПрШUТИiНе имао је 9 чифчијскюс · домаћин­става. С мало своје земље били су Rиюола, ПетЗЈр и Коста Пашић, а потпуне чифчије Дена МаринкоВић, ТраЈјко Ивановић, Стојко Ни­колић, Мита Бок.ић, Трајко Никољић, Стева Стај:ковић и Наско Ва· сиљевић. Чифлук Пр:ишгинца Х'Усеин-паше радио је Трајко Стојко· вић, који је имао и мало своје земље, а аге ·Сале,· беземљаш Зака Симић,

За Нек()М!IКо чифчија у овом селу !Подаци нису прецизни: за Влајка Николића (изгледа,. имао је мало своје зем~). Станко Бо­рић_ (такоће), БорћИ!ја Симић и Борћија Цветковић (не зна се

· чију су земљу обраћивали мада су . заведени као чифчије Ибрахи· ма :из Приштине, а зна се да је Ибрrоmм био из Тhьилана), за Трај­

ка. ЦЂетковића, и Стојка Ста111ојевића (наведено је да су били чиф­ЧИје Ибрахимове и да је Ибрахим из Гњилана). За Оџу Амдију није ~аае~ено место живљења. По. свој прилици био је из Новог Брда, Јер Је заведен иза Амдије Новобрћа:нина, а његов чиф'qија је био Иван Ристић. Ни за Нуредина нема места боравка. Чифчије сч. му били СrоЈан Стој~иковић, Гила Савић, Пера Стајић, Коста ДеН!Ић, Станоје Ароић и Арса Павић. · . · · · ·

' 143. Доње Кусце. - Свих 6 српских домаћинстава била су пот·

пуно чифчијска. Ајрединову и Шерифову земљу обраћивали су Спа­са Менк()вић, односно Сава Недељковић. Остали су били ,;момци". Код Хаџи. Садика су били Стева Недељковић и Јован Королејић. Петко Антић је био АјреА:Инов, "момаЈк", а Груја Павунковић Саит-. . .

144. · Шилово. - Од укупНо 34 српска домаћинства 13 су има­ла земљу,'1 а 4 - Симе АРQИћа, Диме Стајакоiтћа, Јована rи Gто--

" Исто. Бор15~ · ПетроВИћ, Бор!;е. Николић, Јордан Станојевић, Сава Бокић, Трајко Станојевић, Стојан Станковић, Бока Живковић, Зафир Макси­мовић, Јован Китановић, Јефрем Михаиловић, Филип Стојановић, Таса Па­вић и Трајко Цветановић.

208 Друштвено-економске пр11ЛИке косоџскнх Срба

јана Станков.ића -'- имала оу и своју земљу и .била чифчије неког Бу:мnшта; чије су поmуне . чифчЈИ'је бИЛЈli: Сава Столић й Тома Је­ва.новић. Већина д<рутих ага била је из' Гњилана. Pei,IИIHliГИIН чифiiя•, ја · Тоюр Васић ill!Мao је дворшuте с кућом. Етем'а:г.iпrе ·чифчије би­ли су Петњр Марковић и Панајот Т<рај!КОвић, Јусуф,агин Јован Ста' војкић; Мемет Турудије, Мита Самић (имао мало своје земље), Атуша ·Гњиланца Слњвко Савић, Таира Г0<равца Коста Тасић, Узу: на Мемета Јаћим Филић и Исмаила Гшилњнца Петар Жегран и Стоја.и Станојкић. . . .

Земљу Ибрахим-аrе из' Пришги:не обРаћиmао је Траја.и Аiiтић. Ага Шаћа МујшI <ИЗ села Прилепнище имао је чифчију Васу Макси' мовића, СИ!.\!еона Миленковића, Ристу Јефтића и Т<рајка Стњмен­ковића.

,145. Кметовце. - и~:.ало је 26 орпских ·кућа, од којих 10 са својом земљом," а осrоле су биле n<Ј111ПуНе чифчије. Најв:ише чИФ­лу~ка имао је Хуоеин-nа:ща .. Његове чифчије биля су Лавар Трњјко­вић, Риста и Пера Гавриловић, ПеЈРУШ Јаћимовић, Станко Никомdi и •Никола Маринковић, Реџепа Тhьиланца Симеон Стојановић, Ма­Л1ИШан-аrе Мцка ГаврилОВЈ!iћ' и, Мелентије· Станојевић. Ата~ма из села Куре'I!ИШТ!! .и До~а:на 'Н>1ЮУ Јiаведена ИЈМеЈНа, ЊИ!Хове чифчије оу б.или Т<раЈк<;> СтоЈапювић и Бора Паwrелски. Мујо m П<рилеnннце имао је чифчије Ристу Митића, Стојана Стојића, Аврњма Вукано­вића и Gтојади:!{а Филиповића. Од Орба је само Хаџи Лаћко Лазић имао посед, који је обр!!Оивњо КQСТа Макић. ·

· 146. Прилепница. -' Овде оу биле две српске 'поро,Аll!Це. -Ал~ое Њюrрадтrа~ која је И1Мала земљу, и Јована Митровића, чиф-чи!Је Мустафа~паше. . · · · · . '· .

. 147. Бо:ш;ееце. _;__ 9во Се.Ло настањивало је 48 Ор!ПСКИ!Х кућа, од КОЈИХ су 40 им:але СВОЈУ земм"'у.5! Че'l'ИiрИ домаЈћинства - заложи­ла су зем,-.;у .,.-,- Милан Младеновић :и Борћа Медић, •код Зејнела, а Кит:ша Периli11 .и .Ве.ляЧка Сташ<овића код Асњнiбеrа .. потпуне чифчиЈе Аритон !И Зафир Симић радиле су земљу Зејнела из Ро­боiща (верО1Ватно И'СЮ лице које је и.мало земљу у ЗЊЛО!'У) и Стојан Трајковић, чифчија Шаћир.Мује из Прил-еnњнце. ·

· · •• Ис•о. ·Борће ·Антанае<>вић, Младен Живковић, Денча Николић 'Зака Стqјнљкоцић, Менца Мар1ювић, Трајко ·Тотнћ,; Менковић Милан; Орда, 'Apci!!l :Цас1<'1 ц АЈ!Ма. За ово село учитељ• :Лазар· Зечевић: (АС МИД ПЛО, ред ,962, Кормињане, 20. маја 1912. забележио је /Ф- је 9 породица биЛо са својом зем.љом, а· са туЬом 14 ·и по нешто различИта Презимена, како за. чифчије та­ко и за власнике земље.

".ИС'L'о. Вићентије Белић, Станоје Симић, Михајло Белић, Анта. Бокић, Стојан Деi<ић, Васа Стошић, Фила 'Антић, МИта Недељковић, Трајко Марко­вић,· Трај•ко Борћевић, Никола Јефтић; ' Нетар Стојановић, Јоваи Васић, Станко Димић, ФИЛИћ Коста, Миленко, Јанићко Станковић, Милан Јанко­вић, Стојановић Стеван Иван, Борће Гавриловић, Стојан Јанковић', Јефта Борћијић, Мирко Миmћ, Тодор Станковић, Илија Пешић, Гнrа Борћнјевић, Пешић ВеличкQ,. Јован;" Орда Стајковић,: Васа; ·Ивановић, Иван Gавић, Сто­јадин. Васић, ДимИтрије Арсић, Дамњан :перић, Станоје· ДекИћ, Дича. Стан­ковић, Декић Серафњ\1, Стојко и Иван Станковић.

Аrрарни одиоси 209

148. Рајановце. У овом селу било је 31 српско домаћинство, од којих је 28 имало овоју зе:м:љу,60 а Тона Кита'НОвић, Дамњан и ЈефТа Арсић били су је заложили, Чифчије Пера Петрић и Коста БоК!Ић радиле су земљу Амета Занга<ра, а Риста Петюовић Мује iИЗ Прилооюще.

149. Одевце. - Имало је 18 срп.ских п0<р0дица. Десет су имале земљу,61 а остале, су биле потпуне чифчије. Земљу Шајина Новобрћа­нина радИЛИ су Зафир Фщшювић, Кюста Станојевић и Крста Стева­новић, Етема из Приштине Наско Ворћијић, а Етема из Гњилана Стојан Станковић. Симеун и Цветко Стајковић и Васа Воюић ра­дили су на имаЈЊу Шаипа из Гњилана.

150. Велико Ропотово. - Од 42 српока дамаiћинства 11 су ИЈМа­ла овоју земљу.62 Породица СтанiИ'Слаrва Поповића имала је двориш­те с кућом и об~ћиmала зем,-.;у под нЗЈПо.мщу. Већина закупаца ра­дила је на земљи аrалара из Пр!ШIТИНе: Юрста Насковић, I<ита>н Стојановић, Марюо Иляјић, Сента Денић, Тома Милошевић, ЗаФир Митковић, Гига Јефmћ, Стојан Перић, Тона Арсићи, Кода Поповић и Аврам Бокић бил:и су чифчије Шерифа из Пришmне. Од њих оу само Тона Арсйћ и Аврам ВоКИ!ћ имали своје земље. Ага Мемет из Приштине имњо је. за чифчије Стојана Тодоровића, Тодора Кита­новића, Алексу Стојановића, Саву Јаћимовића, Миту Јовановића, Тасу В0<рћијића и Стањка Костића. По је,А,Но :и два чифчијска дО1Ма, ћинсmа ИЈМали су Зејдин-аrа - ·Васе 'К:итановића, Хусејин-Дича Сто­јмюВИЈћа и Васе Оимића, Есета-Стај!ку Марковића и Гонца Борћији­ћа, Фејзула - Стевана Златковића и Јак"}б - Мирка Петковића: Чифчија Хусејин..паше, ве<р0ва:mю :из Гњилана, био је Алекса ПО­повић, Агуша ГњилаЈНЦа - Миrа Симић и Наско Арсић, Алишана ДобрчзiIЩа - Васа ТрајкОВ!И)ћ и Цена Стошић. ·

151. Петровце. - Ово село имало је 45 српоких по<родица. Са својом земљсхм било :их је 30,63 а ·с пола овоје, а пола ~уће 5

во ИС'L'о. Пера Јефтић, Миленко Перић, Милан Илић, Риста Борћијић <;:тојадин Антић, Зафир Миленковић, Никола Станковић, Борћић Наско, Ст0: Јадиl!, Васа Денић, Таса Костић, Гнrа ЈефIЈић, Коста Стојановић, Арса Бо­кић, Акса Милошевић, Денић Станимир, Живко и Дана, Урош Стано.Јевић Борће Филиповић, Николић Мика и Јефта, Илија Денић Никола Арсић' Орда Стајковић, Панта Китановић, Арсић Дамюан и Јефта. ' '

" И C'L'o, Арса Павић, Оимон Борћијић, Ј анИћко Младеновић, Симић Орда, Тона Станковић, Тодор Китанов11ћ, Ј'ефта Борћијић, Бо1шћ Цветко и Риста.

" Исто. Симић Стојиљко и Јован, Гаврило Станковић, Серафим Алек­сић, Нетко ЗдРавковић, Кос.та Максимовић, Петар 3дРавковић МИтковић Мика и Коста, Стојадин Стаменковић и Јован Бокић. '

оз Исто. Стеван Јовић, Бора Ристић, Петар Стојковић, Јосиф Костић, Поповић Алекса и Драгутин, Марковић Симијон и Митар, Поп .Коста Лева­ковић, Милутин Поповић, Михајило Златановић, Зафир Марковић, Цена Стојковић, Стојан Борћев. ић, Таса Јовић, Трифун Томић, Гига Филиповић, Младен Јовић, Јосић Борћевић, Танаско Филиповић, Стојковић Стоиљко, Манасије, Младен Јованqвић,· Јаковић Алекса, Арса, Никола Михаиловић, Максимовић Серафим и Јован, Кена Боi<ић, Даннло Стојановић.

'""!'

210 Друш1Ћено-економске прилике косовских Срба

MapI<a и Ворћа ФилшюВИ!ћа, Алексе Борћевића, Јордана СтаЈООјеви­ћа :и Васе ТiЈIНЈ<!Ића, које су има:ле две до '1'р!11 11ы11mще с кућом и оборишrем, Потпуних чифчија било је 8. Наполичари с кућом на свом земљишту бИМi су Стојан Пет.ков:нћ, Симеон Јовановић и Трщјко Д:аниловић. Васа Катанмћ је био пољак. Остале чифчије имале су овоје ате. Акса Ворћевић је paftJИO земљу цркве св. Петра 11 Павла, Земљу Бејт\rла-беrа обраћ!иваtЛИ су Цве11Ко Антић, Петар Станковић, Михаило Петровић. и Димшрије Јовановић. Њића Лазић је обраћивао чифлук Смаил-аге из Добрчана. (сва -гројица су имала куће на своме дворшmу). · ·

152. Томанце. - Од 12 Орtl!СКИ'Х кућа само је једна имала своју земљу,64 а Н су биле чифчије. Аталари су били ив Добрчана. Смаиљ-агин чифлук IОбраћивали су Стојан Борћевић и Станко Ми­хаиловић, а Џаферов - Мар.ко Борћнјић, Јован Денић и Крста Сто­шић. ЧифЧ:нје Сулејмана су били Цена и Аритон Бокић и Си:мијон Борћевић. По једног чифчију имали су Рами&Аксу Цветковића, А.лима-Андреја Цветковића и Исшщљ - Борћа Станковића.

153. Панчело. - Ових 14 српскиос породица бше су ПО'11Щ'Не чифчије. Од пет шалара четири су била Из Пришrине. Само РООШi<\­-ага је био из Добрчана. Његов чифлук је обраћивао Крста Арсић. Од Пршuтинаца Ибраим-ага је имао :нај:више чифлука, које су об­раћивали .Борће Оимић, Цветко Максимовић, Никола Стојановић, Марюо Величковић, и Акса Младеновић. Заим-ага је имао за чиф­чију Милана ЈордwОВИ!ћа, Станоја Стојановића :и Марка и Тому Филшювића, &ет-хоџа Филmа Борћијића, Серафима Томића и Ни­су Стајића, а Мемет само Тодора Рисгића.

154. Глоzовце. - Имало је 30 орпск.их кућа - 13 са својом земљом,65 а остале са својом .кућом и мало овоје земље, а и 111апо­лича~ри. Чију су земљу радиле чифчнјске nородrице Н!Ије nоонато. Са кућом на овом земљишту и <малю своје земље, а. и наnоличаiрИ били су Гаврило и Филип СтанкО1В.wћ, Лазар Петровић, Аритон Здравковић и M'IWIOO и Стеван Трајковић, Борће Стојановић, Спи­ридон Јовић и Алекса Марковић. Не наполичари и са мало своје земље су бИМ!: МакСИЈМ Васић, Дра;гутин Ја~ни:ћијевић, Михаило, Анта и Младен Стојановић, Крста Јовановић, Јордан Симић и Ми­лан Васић.

155. Ранилуz. - Ово село било је једно од већих -· бројало је 114 кућа. Своју земљу имало је 80 породица.•• Потпуно чифчиј-

" Исто. Тома Симић. . " Исто. БорЈ:;е Денић, Трифун Стојановић, Максим Трајковић, Коста

Бокић, Аритон Цветковић, Максим Арсић, Тодор Петровић, Величко Симић, Јован Стајковић, Таса Бокић, Коста Арсић, Стојан Стајковић и Арса Цвет­ковић,

" Исто. Стојан Поповић, Јефта РистИћ, Поп Борће Поповић, Тома Ар­сић, Анта ВорЈ:;ијић, Васа Лазић, Јован Стащ>јић, Стојан Николић, Јован Ордић, .'Коста Димић, Трајко ВорЈ:;ијић, Зафир Нојић, Дима Цветковић, Аи· ћелко Здравковић, Тома Стојковић, Јован Арсић, Сима Станојевић, Мар-

Мрарни ОДНОСИ 211

ска била оу само домаћиiНС"11Ва Ст~нюа Добрчанца и Станка Савића. Она су обј)аћивала чифлуке Хусеин-шаше из Гњилана. Сва остала домаћш!с11ва спадала .су 'У категорију оних 11Юја су имала нeurro своје а нешто туће земље или су били занатлије. У I1PYiIIY домаћин­става која -су имала своје куће 111а овоме зе~ а била су занат­лијска спадала су: Ди;ка Арсића, Јордана Мар:ковића, Ворћа Мак­симовића, Душана Милешевића, Цве11ка ГааЈIЈиловића, Стојка Бо­юића и Станка Јовановића (имао је само овој обор). У ову rрупу опадали би, али без занаТС11Ва, и Борће Бокић - овчар, Анћелко Стојановић - протоћер, Милутин Нш<олић - пО1Љак. Наполичари су били Јован Милошевић и Серафим Гавриловић и Борће Ива­НIОВИ!ћ. Ј0ш шест поро,дlИЦа имало је само своје куће на овом зем­љишту: Гиге Борћевића, Јована Славковића, ДytUaiНa СН1Вића, Мла­дена и Максима Берића и Трајка Крлевића. Са својим кућама на свом земљш~rrу, а чифчије Хусеин-шаше из Г.њилаиа, били су Кена Стојановић, Борће Ивановић, Коста Борћевић, Васа. Га;вриловић, Симеон Сщјић, Станковић Мита и Јордан. Домаћини само са сво­јим обором, а Чифчије били су: Андрија Борћијић и Јован Стано­јић, код Сулејмана из Добрчана, Борће АнТИ1ћ код Николе Антића из Ранилуrа и Никола Берић юод Садика. из Погра!;а. Са својим обором а чифчија ранилушке ,цркве био је Стојан Тасић, а Симеун Стојиљковић имао је са:мо сВој обор.

· . 156. Дреновце. - Бројало је 15 српскiИХ кућа, од којих је 10 било са својом земљом," а· пет ·чифчијске. ПороД1Ще Ж.ИВка Стоја­новића и Васе Борћијића радиле оу земљу Ибрахим-бега из Добр­чана,, а Васе Стојковића Муслије m Гњила;на. Васа Јовано.вић ра­дИ<? Је. иа . чифлуку Јове Е;иколића из ГtЊИМ11На, а. Станко НИколић НИЈе имао ИIШIТа.

157. Билинце. - Сва 34 српска домаlшнства имала .су о~юју земљу.68

ко Симић, Аритон Димић, Ристић Лазар и Јоw,ан, Василије Арсић, МИхаило Васић, Стоја11. Јовановић, ВорЈ:;е Стојановић, Зафир Алексић, Максимовић Павле и Јо~аи, Станко .Васић, .Зафир Ворћевић, Нојић Нота, Јован и Трајко, Алекса Цветановић, Симеон Алексић, .Сава Максим?вић, Васа Нисић, Ари­тон Томић, ЈовановИћ · Јордан и ИМ<Ја, Пава Стојановић, Стојан Станко­вић, Тома Боцић, ВорЈ:;е Митровић, Коста Трајковић, Никола Антић, Трајко Стошић, Перић Јефтимије и Tw.op, Ната Николић, Марко Арсић, Марко Пајкић, Стојан . Митровић, Јовановић. Никола и Вор!5е, Коста Арсић,· Мили· ~а М. Николићка, Илић Недељ)<<> .и 1'~ма, Цветко Антић, Зафир Сааић, Сто­ЈИЉКовић Аритон, Тодор, TrpaJKO Стојковић, Јован Нисић, Милан Савић, Марко Стевановић, Коста Станковић, Јован Митровић, Алекса. Милошевић, Трајковић НИћа и Стојан, Петар Мњрковић, ВорЈ:;е Стаменковић, Милан Сто­јановић, Милан Сте~ић, Тома ФИЛШiовић, Таса Јовић, Томић Младен и Јордан.

" Исто. Андрија Јордановић, Глигорије Ристић, Симон Антић, Илија ПетрОвић, Михаило ВорЈ:;евић, Крста Младеновић, Младен Јовановић, Ари-тон Стqјановяћ, Максим Павић, Јефта Јов~iновић. ·

" Исто. Јања Станојић, Марко. Бокић, Зафир Трајковић, Коста Фили­повић, Анта Марковић, Мила Стојановић, Симон Јефтић, Никола Јовановић, ВорЈ:;е Станковић, Пава Николић, Стеван Ивановић, Јордан Стајковић, Ни•

212 Друштвено-економске прилике косовских Срба

158. Одановце. - Од 10 домаћинстmЈа у овом селу ?3а .oV .:Иiма­ла овоју земљу•• ос.им поромще Ивка Стојановића, КОЈИ Је имао са~мо :кућу са двориштем и радио као наполичар.

159. Кололеч. - Село је имало 49 ср=ких :кућа. Са својом земљом било је 16,'" а с пола туће 11 пороД'l!Ца. Аге су већином биле Из Oroшra. Адем-аrnну земљу обраћивали су Стојан Ристић и. Таса Н:июолић, Ооман-агИIНУ Спаса Стајковић, а Јуоуф-а;г.и;ну Зафир Станковић. Чифчија Реџепа из Боја;новца био је Стојко Сим<ић, а ИдРИЗа m истог !Места Јорда:н Јовановић, те Мемета из ГЊнлана Лазар Таоић и Стеван СтојкО!RИћ. Наполичари без слаЈШЛука били су Филип Ристић, Стојан Арсић и Пера Бокић. .

Домаћинс11В0 Трајка Стевановића имало је своју кућу с двор­иштем и био је чифчија ућуматски. Две-tри њиве !ИМале су чифчи­је Османа из Огошта В_аса !и Коста Филиповић, Трајко Стеванооmћ и Трајко Миљковић, и Сулејма;на, такоће из Огопгга, Дамњан ГШ1Ић. Од 17 потпуних чифчијских кућа најВИ!Ше их је обраћивало земљу Амет•аге из Гњилана: Миладин Ан:mћ, МакОИ!М Д!ИМИiрИЈјевић, Трај­ко МаркО!RИћ, Наско Трајковић и Јован БеривоЈачки. Земљу Исе Мујића обраћивали су Јован Костић, Бојко Стојковић, Васа Бокић и Стана СтаН!Ковић. Гњилански бег Џафер-ага имао је чифлук који је обраћивао Трајко Мирковић.

Чифчије аге из Огошта били су Ида-аге Иван Милошевић, Исмаил-аге Јефта Илић, Реџеп-аге Стајко Са5ић, Селим-аге Јован Павић, Иде Љатифа Трајко Ста1Н1Ковић ·и Оама~на - Трајко Миљ­ковић, Валија-Ше из Дрмаце имао је за чифчију Алексу Милен­ковића.

160. Шипашница. - Ту је живело 16 српских породица. Чети­ри су имале своју земљу," а 2 мало овоје земље (две-тр.и њиве) -Саве Стојановића, који је обраћивао чифлук Мула Ују6а, и Јефти­мија Трајковића, који је био чифчија Рустем<аге. СА!е аге овог села биле су из Добрчана. Поmуних чифчија било је 10. Мула Рустем­·аmину земљу обраћивали су Анта~нас Бокић, Петар Максимовић, Ва­сиљко Алексић, Живко Стојковић и Таса Стојановић, Немзета Мула Х'асано)Ју - Стојан Пе11ровић, Алекса СтајакО1Вић и Никола Павић, Мула Ћјубову Стеван Денић и Раши1дову Јован Јанковић (потпуне чифчије).

ћа Дејановић, Га~ща Петровић, Петар Николић, МИлић Арса и Петко, Јо­ван Савић, Таса Борћевић, Бока Јаћимовић, Васа Стојановић, Петровић Мо­не и Анта, ФИЛШI Златановић, Здравко Стојановић, Мита Гавриловић,. Васа Новковић, Сава Младеновић, Лазар Стојановић, Јован Трајковић, Cтa.IO«r вић Михаило, Симијон, Здравко Ивановић и Јефта Милић. · 01 Исто. Јован Петковић, Никола Жи·вковић, Миса Трајковић, Крста Арсић, Стојко •К~ринљански, Борће Васић, Стqјан Антанасовић1 Коста Бокић и Митко Милосављевић.

1<1 Исто. Коста Станимировић, Трајко Фил-шtовић, Арса Здравковић, Цвета Мосићка, Стој.,.н Трајковић, .Јован Антић, Борће Мирковић, Ста1uю Стојановић, Јован Борћић, Димитрије Стојковић, Васа Станковић, СтоЈ'КО­вић Илија и Стојан, Наско Белић, Зафир Симић, Коста Ристић.

11 Исто. Поп Стоша Стевановић, Борће Стојковић, Стојан Марковић, Стајко Стевановић.·

АграрIШ односи 213

161. Чара~совце. - Имали су ·18 српских кућа. Пет је пооедо­вало своју земљу.72 Домаћинство АнЂелка Арсића имало је двориш­те с кrућом и три-четири њИiве. Аронћ је био чифчија Муртеза <из Добрчана. Без. своје куће и мало своје земље био је ;\ндреја Перић, чифчија Алије из Приштине. Из ове вароши био је и Шабан-паша, чије чифлуке су обраћИIВали Спаса Димитријевић, Риста Станко­вић, Васа Трајковић :и Васа Стојаковић. ЧИ:флуке је имао овде Ху­сејин Оклап из I1:њил0Ј1а, .које су обраћивали два Душана Миљко­вића, Таса Станојевић и Анта Денић, а Салије из Добрчана Таса Ристић, Моса Стајковић и Трајко МаксимО.Вић.

162. Мало Роп01юво. - Овде је било 12 српских кућа. Земљу је имао сЭЈМо Милош Филић, Остали су били погпуне чифчије. Нај­више их је обраћшало земљу Саћип-аrе из Гњилана: Здравко Па­ву:иковић, Стојиљко Јовић, Јордан Ивковић и ЦвеЮЈН Ннколић. Остале arre биле оу из Добрчана. Јашар-аm:ну земљу обраћивали су Алекса Х. А,енић и Јефта Дошља!К, Метум·агииу Па~не (Дошљак?), Шефкијииу Дима Паrвуновић и Михаило Симнli, ;Далипову Сера-фим Борћић и Ајетову Зафир Трајковић. '

163. Пожарање. - Село је имало 12 српск:их кућа." Већина домаћи~на били су слуге код Албанаца. Само две-три куће су биле у чифлијском односу.

164. Жеzра. - У овом селу било је 17 српских кућа. Своју земљу :имало је 10 домаћинстава." Од њих је Стојан Мm~ровић био и наполмчар, а Ста~ноје Ристић и чйфчија; ДворишТе с ку'ћОiМ имао је Васа Мирковић, иначе наполичар. Све аге Срба потпуних чифчија били оу мепггани. Домаћинства ЖИЈвка М!иленковића и Стојана и Трајка Перића обраћивала су· земљу Даута Фавлијиног. АрифОву земљу радио је Петар Трајковић, Рустимову Зафир МаксИЈМовић а Ибрахимову Спаса Јовић.

165. Липовица. - Свих пет српских породица имале оу своју земљrу."

166. Доњи Ливоч. - У ОВО/М селу живеле су четири српске .породш~е и све су биле чифчијске. Нису забележена !ЊИХОВа имена и презимена.

·" Исто. Коста Симић, Денић Лазар и Анћелко, Недељко Филюювић :и Таса Јефтић, · ·

1з Ј!сто. Васа Симић, Стојан Трајковић, Васа Ивковић, Петко Васић, Трајко Влајковић, Станко Здравковић, Арса Свилановић, Симић Митар и Коста, Цветко Трајковић, Арса Здравковић и Максим Симић.

14 Исто. Борће Павић, Стаменко Стајковић, Стојан Митровић, Максим Стајковић, Јован Стој'а!Новић, Станоје Рист:ић, Стојановић Борће и Петко, Серафин Перић н Лазар Борћијић.

" Исто. Стајковић Стојко, Цена, Трајко Стојановић, Пера Јовановић и Васа Аксић.

214 Друштвено-економске прилике косовских Срба

167. Понеш . ...- Овде су била 54 српска домаlшнсmа. СЗЈМо 10 није имал.о земљу.76 Од њих је породица .денча. Т. Зозића ·имала земљу и била у чифчијском односу са Шећиром из Јањева. До­маmmства Стојана Арсића и Цветка Ивановића имала су двориnпа са :кућама 111 бил.а на;пол:и:чари. Све П<У!1Пу11Iе чифчије обраћивале су земљу Реџепа Селямонића из Гњiилана: Лазар Стајић, Симеон и Кос­та Ристић, Стеван Јоцић, Алеюоа Јовановић, Арса Ћlстић и Алекса Стојановић. Два последња домаћинства имаЛа су мало оВОје земље.

168. Церница. У овом селу живеле су 52 српске породице. Сво­ју земљу имало је 26 домаћинстава.77 Наполичара rca својом земљом било је 5: Дима Петковић, Васа Симић, Живко Трајковић, Коста Јовановић и Коста Симић, а са 1С1ВОјим двориштем и кућом: Тодор, Спаса и Трајко Оимић, Васа Ивановић, Пана Марковић и Милан Јовановић, док су са дворшnтем, !Кућом и једном њивом били на­поличари: Митар Стојковић и Стојко Јооановић, а без њиве Фила Петровић, Ворћевић А:ндр.ија и Стеван, Ристић Марко и МарИ1Нко, Станковић Јован и Мак,сИIМ, Трајко Васић и Трајко Андрејић Кос­та Стојановић, Пет!!iр Денић, Мщоим Јовановић 'И Стоиљко Симић. Двор:ишrе с кућом имао је Борће Жmзић, а био је чифчија Митада из Гњилана, ~ао и потпуни Ч'Ифчија Трајко Васић. . Потпуне чифчије били су још: Трајко Менковић (који је имао Је)l;Но конО1Пљиште) код Ризе Горанца, Тона Бокић (и!мао две њи­ве) код А~кије ГораН!Ца, и Коста Цанић, 'Ч'Ифчија шерифа из Цер­нице.

169. Радивојце. - Село је'имало 37 кућа. Два домаћинства су 'ИМала своју земљу, Васе Симића и Васиљка Јовића. Породице Мит­ра Ивановића (наполичара) и Стојана Опасића И1Мале су своје дворишrе са юућом. Остала 33 дома0инс11Ва била су поmу:не чиф, чије. Већина "" је обраћивала ЧИФЛЈУКе ага из Бала.ица. Јунузу су Р~ Макс~ Симић, .Танаско Живковић, Васа Станковић, Рајко ВлаЈк~вић, РаЈко СтаНОЈевић, Веса Станковић и Стајко Влајковић. Фаал.иЈину земљу обраћивали су Спаса Ј1:>вић и Максим Трајковић Бислимову Зафир СпЭiСић и Аирiизову Миха:ило ·милић. '

1в Исто,' Зозић Трајко и Станоје, Стајко Стојановић, Савић Никола и МА:аден, Цена Павунковић, Денић Симеон и Станко, Петар Михаиловић, Ста­ноје Филииовић, Денић Јован и Васа, Васа Симић, Ристић Дена и Алекса Дена БоКИ!i, Пера Трајк'?вић, Стојадин Жив.ковић, Димитрије Станковић; . Бор!;е Стајић, Арсић Стојан н Здравко, Стојановић Димитрије и Трајко, Дика Арсић, Илија Ивановић, Бор!;е Станковић, Алекса Ристић, Вељко Ми· кић, Наћко Димић, Јован Симић, Драrутин Арсић, Стојадин Стојановић Сто­јан Димић, Симић Димитрије, Акса и Анта, Антић Серафим и Петар, Милан Бор!;евић, Драrутин Ценић, Стојан дИМИ11>ијевић, Таса Живковић и Трајко Петровић. ·

11 Исто. Стојан Бор!;евић, Трифун Николић, Цветан Јанковић, Коста Савић, Нисић. Акса и Коста, Стојан Јовановић, Стајић Наско и Мака, Мла· деи Нићковић, Филимон Динић, Митар Павић, Дима Петковић, Васа Симић, Цветко Јовановић, Цветко Петковић, Тодор Филиповић, Митар Стевић, Сава Столић, . Марко Јовановић, Анта Живић, Сим:еон: Петковић, Тонче Станојевић, Живко Трајковић, Коста Јовановић и Коста Симић.

Аграрни односи 215

Из истог села бщо је .неколиюо ата. Имерооу земљу радио је Рајко Мил.ић, Адемову - Стојан Мирковић и Рајко Стојиљюовић, Етемову - Трајко Јовић и Јован Трајковић и Ибраимову - Арса Митровић.

Из Пожарања су биле 11ри аге. Куртеш-агину земљу радили су Ж!ивко Влајковић, Петар Цветковић, Арса Здравк.овић, Златан Трај­ковић, Јован Стојановић, ВЭiСа Чапкун и Трајко Здрооковић, Аџи­·Еминову ИвЗIН ~и Васа Савић, а Хоџину Трајко Здравковић. ЧиФ­луке Мула Рамона из Деваје обраћивали су Јефта Костић, Цветко Васић, Глига Пооић, Васа Грујић и Ноја Спасић, а Амета из Сла­тине Станко Димић.

170. Деваје. - Свих десет српских дом!!iћинстава имала су сво­ју земљу.78

171. Житња. - У овом селу биле су 23 српске породице, од којих 15 са овојом земљом.79 Дворишта с кућЗЈМа имало. је 5 дома­ћи;нстооа, али су били наполичари: Зака Станојевић, Станко Јовић, Анта Станојевић, Дака Стојановић и Наћко Максимовић. Потпуне чифчије били су Фина Димић код Дуата, Јованче Коцић, код Уке Незировоr, и Коста Партешанин, код Бислима из истог села.

172. Трпеза. - Од 14 српских кућа 5 их је ИМЗIЛО своју зем­љу.•0 Васа Марковић је обраоивао чифлук Садика Суљшюr, Сава Тотић Адема Реџиноr, Милош Марковић - Санта из Гпмлана Стоја~н Гранћа Салије РаЈМИЈНоrа из Трпезе, Бмша (Аметова) чифЧН: је били су СпЭiСа Савић и Здравко Стајковић, Адема из Трпеза Цветко Спасић и Спаса Борић ~и Мусе из истог села Васа ....... ,

173. Чифлу~с. - Свих 8 српских домаћинстава била су пот­пуно ЧифЧ'Ијска. Чифлуке Куртеш-аrе из Пожарања обраћивали су Васа Николић, Ста;нко Живковић и Пера Арсић, неког бега из Приштине Јован 11рмовић, Стева Ламбић и Цветан Трпежки, Ма­мут-11rе из Витине Марко . . . . · . . . а Шабшов из овог села Ми-лан Оп:асић. '

174. Носаље. - Овде је било 12 српских кућа, од юојих су 11рИ имале земљу.•1 Дена Окнић са својом земљом био је 'И наполи­чар. и. беземљаш Арса Марковић, који је имао дворишrе и кућу, ~о Је з~мљу под наполицу. Ос11аМ!Х седам домаћИIНа били су чиФ­ЧИЈе Хусејин-бега Влајко Борић, !Неки Васа, Така Симић Никола · · · · · · · · , Јован НикоЛИlћ, Ноја Петровић я Манасије Партешанин.

78 И,сто. Стој!"' Ивковић, Станковић Васа, Бора и Арса, Трајко Ивко­(;'2:;Ј::ЛНја Станојевић, Петар Маринковић, Павић Стојан и Дејан и Спаса

79 Исто. Бора Маринковић, Милошевић Стојиљко и Алекса, Бранковић Симеон It Михаило, Цака Станковић, Јова Цветковић, Ж.Ива Павић, Васиљ-­ко Живковић, Савић Опаса, Алекса, Тона, Коста, Вељко и Коста.

"Исто, Трајко Петковић, Петко Павић, Љубисављевић Максим и Пет­ко и Дака Петковић.

в1 Исто. Мирко Равковић, Окнић Станко и Павунко.

216 Друштвено-економске прилике косовских Срба

175. Паралово. - Од 63 ор!Пске куће 42 су имале земљу," а остале су биле по11ПУНе чифчије. Већина их је обраћивала земљу агалара из Пр:иш11ине. Чифлуке Амет-Љоrrе обраћ~ су Живко и Мит.ко Стојановић, Трајко Максимовић :и Тра;ко Пешић, Али­-ефендије Риста :и Петко Перић, Зук:ије - Бар15е Панеша!!ШН и Јевта Арсић :и непознатог аге из Приштине Станимимр Златковић.

На имању Узун Мемета iИЗ Гњила~на рад:ио је Трајко Марко­вић :и Риста Петковић такоће из Гнмлана, Алима, Сава ·мирковић и Стојадин Трајковић.' а ага из Јањева Илија Стевић и Жива Фи­лшюви:ћ. Остали аталар:и били су из окоЛИН'е села. Поседе Мусе и Оџе из БрасаЛце обраћиваљи су Владимир Трајковић, О\дНосно Пет­ко Цветковић, Зумбер-аге из Лабљана Ма~наюије Васић, Реџепа из истог села Михаило Стевић, а двојице непознатих агалаrра из истог села Симеон Станојевић и Костадин Станкови:ћ.

176. Извор. - У овам селу живела је 41 српска породица. Своју земљу имало је 23," а 18 оу биле !Потпуно чифчијске. Чиф­чије . Ибрајима из Гњилана били су Станоје Ивкови:ћ, Жива Мит­ровић, Марка Мщ~ковић и Риста Јовмrов:ић, Мустафа.аге из Гњи­лана Зафир и Илија Димић, Јова~н м-симовић, Зака Станојић. Арса Борић, Младен и Симеон Марковић и Трајко Ристић били су чифчије Мустафе :из Приштине, Хасана, такоће из Приштине, Цвет­ко Милошевић и Хусеина, без одрећеног места становања, Миљко Митровић :и Станоје Цајић.

Од Срба чифлуке је имао Сава Маринковић, ·ИЗ :истог села. Његову земљу обраћивали су Дена Ивковић :и Злата~н Даниловић, а Стојан Петковић земљу неког Србина из Драговца.

177. Прија~совце. - Свих 30 српских домаћию:тава била су чифчиј:ска. Више од половине радило је земљу неког хоџе из Приштине." Из .Ј1њилана било је неколико wa. Асан-агине чиф­луке обраћивал:и су Фил:иn Павић, Никола Симић, Јован Ристић и Коста Ми11р0~, неког Фејзе Никола Стајtковић и Стајко Перић, Абдул-аге Сто3ан и Јован Филиповић, Тодор Арсић :и Јован Јанић-

"Иста. Анта Стајковић, Риста Илић, Зафир Перић, Станко Митковић, Петар ,Лазић, Данило Митровић, Станоје .Јовић, Иван Симић, Бока Станко­вић, Васа Митковић, Симон Стојановић, Трајко Стаменковић, Жив:Ић Стан~ ко и Максим, Лазар Стојановић, ФиЛШI Ивић, Стајко Стаменковић, Петко Јовић, Борће Стојановић, Риста Станковић, Цена Стојковић, Милан Перић, Анта Стојановић, Сента Аксић, Здравко Симић, Костадин Маринковић. Јован Стојановић, Васа Јовановић, Зарије Арсић, Јован Пешић, ШТРбић Симеон, Јован и Цветко, Јаковчић ~Коста, Станко, Митко, Стајко, Сента, Си:мнјон, Стојан, Станко и Петар Станковић.

sз Исто. Пера Цветковић, Мита Арсић, Стеван Јовановић, Бокић Сава и Трајко, Сава Маринковић, Мирковић Дамњан и Живко, Данило Јанко­вић, Петар Богдановић, Стеван Перић, Пава Арсић, Жива Петковић, Јанко Коцић, С-;rојан Ристић, КоIП1Љак Никола, Васа, Трајко и Алекса, Милић Ивко и Рада Стојанка из Сврчка и Станоје Вучић.

в4 Исrо. Павић Симеон и Таса, Павунковић Живко и Павун, ФИЛШiо­вић Трајко и Јован, Станко Јовановић, Стеван Стаменковић, Риста Петро­вић, Јефта Петковић, Младен Павић, Митровић Дамњан и Никола, Жива Петковић, Станко Стајковић и Трајко (?).

Аграрни односи 217

ковић и Амет-аге Милош Мњлић, Дима и Максим Лазић :и Лазар Перић.

178. Зебwще. - Овде је било 28 српских кућа, од којих 7 са својом земљом." Породица. Васе Ивковића имала је земљу и би~а у чифчијском односу са Бе}тулом Новобрћан:ииом, а његов чифч:и:Ја је био Љубомир Костић. Остале 'Чифчије обраћивале су само тућу земљу. Највише чифчија 11ЈМао је Сам:г из Пршrп.ине: Васа Перић, Стеван Стајковић, Барће Симић, Сима Стајковић, Сента Филипо­вић, Стојко Симић :и Таса Совић. Из Приштине је био и Шаћир· -ага, чију су земљу радили Сима Станковић, Станислав Јовић :и Михаило Костић.

Земму Гњиланског бега Шај:ин-Амшnе обраћивали су Рисm Марковић, Марко Јовић и Витко Станојевић, Ибраим-аге Милан Симић и Алекса Јовић и Исмаил-агину ГљИ1ГОрије и Саво Јовић. И ове аге биле су из Гњилана.

У овом селу била су и два земљорадни~а Србина, БорЬе и Јоске Свомановић, чије су чифлуке обраћивалrи Коста Ивановић и Симеун, коме је радио Стеван Стојковић.

179. Манишнице. - Од 14 орпскмх кућа пола их је имало своју земљу." Остали су били чифчије. Неки Iюји су имали своју земљу радили су :и тућу: Симон ПеткоВић, Станко Јовшовић, Пера Петковић и Живко Млщденов:ић, Коста Цветковић је своју земљу дао у зало~г Јуси (?) Гњилащr. Истом аги био је чифчија Стојко Трајковић •• који је имао :и своју земљу.

Од седморице потпуних чифчија шесторица су обраћивала земљу Мамута из Гњилана: Митко Милић, Барће Антић, Тона, Ду­шан и Гила Симић и Стојан Митковић, а Дода Стојиљковић земљу Бећир•а1rе.

180. Кремената. - Сва три српска домаћинства имала су сво­ју эемљу.87

181. Клобу~сар. Ту је живело 19 српских породица. Осам је имало своју земљу.88 Тома Здра'Вковић је имао земљу, али је био :и наполичар.

Од муслиманских ага своје чифлу.ке имаЛЈИ су у овом селу Мамут-ага :из Гњилана, за кога су радили Арса Златковић, Цветко из Босце, Станко Стојановић, Сента Симић и Васа Филиповић, док је Сима Станковић обраћивао ·чифлук неког бега из Приштине. Чифл.уке је имао и Србин Максим ДИ<Вљаковић из Гњилана:, за кога су радили Младен Марковић, Стојан Борћић, Трајко Перић и Борће Ивковић.

85 Исто. Стојан Свилановић, Максим Ивић, Китаи Вулић, Андрија Јо­вановић, Мита Костадwновић, Трај:Ко Симић, Ворће Станојевић.

ав Исто. Гига Да~шловић, СИмеон Петко:Вић, Станко ЈоваЈ-!ови:ћ, Пера Петковић Ж..шко Младеновић, Коста Цветковић, Стојко ·Трајковић.

87 Нета. Борће Филић, Симеаи Перић, Борће Марјановић. sз Исто. Фила Ивковић, Јова.н Станковић, Сава и.вковић, Васа, Симић,

Јордан Симоновић, .Наоко Симић, Стајко Јанковић,. Пера Димић.

218 Друшmено-економске прилике косовских Срба

, 182. Моз~ово. - Све четири српске породИ;це биле оу потпуне чифчије. Земљу Мује из Прt111Мтнице обра1:>ивали су Максим и Тас­ка Сюјковић и Станоје Стојић, а Мустафа-«Iаше из, Гњилана неки Димитрије. ·

183. Драzанац. ~ У овом селу било је 11 српских домаћин­с'i'ВВа. Свају земсьу имао је само Душан Трајюовић, а 10 потпуних чифчија обраћивало је земљу Рамадана Х. Латифа из Гњилана.89

184. Горњи Макреш. - Од 29 српских порсцица 12 су имале земљу,•• а 17 су биле потпуне 'Шфчије. Десет њих било је на имаЈЊу Мустафе Х. Исковог из Гњилана: Арса Маюсимовић, Мика Мило­шевић, Јефта Стојиљковић, Јова и Сента Стај.ковић, Васа ·Китић, Живко Сmнисављевнћ, Стаја СтанојИЈН, Младен Марковић и Крс­та Станисављевић. Чифчије ИбрВИЈМа Лњи~анца били су Стеван ·и Алекса Стајковић и Петар Трајковић, 'Сма:и:ља из !1њилана ,Петар !Iернћ, а Оџе-Анта Додић, Стеван и Станко Арсић.

185. Сrража. - Ова српсrоа домаћинС'!'ва - · 44 нмх - имала су своју земљу.91

186. Бушинце. ....;... Од 50 српских кућа своју зщљу имало је 39.92 Остала домаћинс'!Јва била су чифчијска. Највише их је обра­ћнвало земљу Мустафе БећиревОО': Коста Фил1Ић, Сюја!Н, Кена и Зафир Јовановић 1И Трајко Бокић. На земљи' Мустафе из ПрИШТИ'!Iе радили су Јефта Босићев и Данило Милошевић, а Мустафе из Зангара - Таса Керски. Домаћинство Марка Са.вића обраћивало је чифлук Мемета иа Приштине, а имало је и своје земље. Своју земљу су имали и Мирко Бокић и Наско Николић, а радили су и тућу.

st Исто~ Петар Ограк, Петар Перић, Бокић Сима и Петар, Стојњъко­вић, Риста и Борће, Стојко Пејда, Борће Арсић, Бокић Трајко и Китаи.

во Исто. Лука ФилШiовић, Јован Ивановић, Сента . Мирковић, Пера Стајковић, Симон Ивановић, Гига Ст(\јановић, Зафир Baqrћ, Тома Ивковић, Гаврило Живковић, Јордан Тодоровић, Риста Дејановић, Стеван Ивановић.

DI Исто. Васа Денић, Јовановић Ниса и Трајко, Максим Николић, Жи~ ва Арсић, Коста Трајковић, Поповић Наско и Зафир, Симеун Стоиљковић, Ица Стајић, Михаиловић Риста и Наско, С"нта Трајковић, Васа Филић, Риста Анћелковић, Пава Јовановић, Жива Јанковић, Деиа Симић, Борће Ц"1Шћ, Сента Ј!ојmювић, Тома Костић, Вељко Петровић, Митко Борћевић, Ва<;а .Стевић, Петар Цветковић, ДаНило Арсић, Зафир Димић, Марко Симић, Фима Илијић, Дичић Арсеније и Стојан, Станко Јовановић, Борће Стојано­вић, Перић 'Коста и Станко, Зафир Младеновић, .Серафим Максимовић, Сто­јан Симић, Јефта ·Денић, Васа Симић, Милан Станковић, СтоЈан Стајић, Стоиљковић Петар и Мита.

02 Иста. БорЬе Станковић, Трајко Стевановић, Јован Богдановић, Фи~ лић Јефта и Рада, Васа Столић, Милошевић Станко и Здравко, Стеван Си­мић, Денча Бокић, Цветко Јовановић, Таса Столић, Арса Борћевић, Бора Дикић, Симон Kepcкir, Арса Стојановић, Стева __ Младеновић, Миљковски Пан~ та, ФенТа, Ст_оша, Костадин, Станко и Петко, Станковић Трајко ·и Јефта, Стаиојин Коста и Дика, Бока Стаменковић, .Дика Илијин, Станко Николић, Бока Чукарићки Орда Стајковић, Акса Јанковић, Максим Анћелковић, Сто­јадин Максимов;.ћ, Борће Савић, Марковић. Јо~.ан, Борће и Стајко.

Аграрни односи 219

187, Тиринце . .;...,. Имало је 23 српсюе куоо, од којих 19 са својом земљом.93 Од ..Щфчија имао је нешто своје земље Дика Алекс:иiћ, обраћивао је ·и чифлук Салије из ГњилЗЈНа, затим Марко Здравковић, са својом земљом и чифчија ко,д СеЛИ1Ма ГњилЗ1НЦа. Борће Милић је :имао своју земљу а туће двориште, док је Тома Станковић био чифчија Суљејмаиа Гњиланца.

188. Мешина. - Овде су живеле само две орпске пород~ще. Ристе Јефтића, који је имао своју земљу, и Цветка Филића, чиф­чије Ристиног.

189. Ајновце. - Од 36 српских кућа 28 су имале своју зем­љу,"' а остале су биле чифчијске. Више од половине њих обраћи­вало је чифлуке Мемета из Пр1ИШТНне: Трајко Џарлић, Петко Мла­деновић, Трајко Костић и Онмон и Стојан Трајковић. Три ате Но­вобрћа:нина имале су по једног 'ЧИфчију - Бејтула Трајка Стајко­вића, Аћиф Алексу Борћијића 1И АмД!Ија Јована Мат.кО1Вића.

190. Косrадинце. - Од 8 српских дамаћ:инстава пола су имала своју земљу,95 а пола су биле чифчије Филе Савића из истог села. У чйфчијском односу била су домаћинства Станка Мосића, Сенте Нисића, Стојана Рис'!ЈИћа и Косте Стојановића.

191. Фuрићије. - У овом селу живело је 12 орпс1<их поро­дица. Своју земму имале су само две.96 Од ага познат је само Ајре­;\/юн Гњиланац, чију земљу су обраћивали: Анта Тасић, Михајло НикоЛ!Ић и Никола Ивић. Остале чифчије били су Стојко Цветк.а­вић, Коста Лазић, Никола Ивковић, Тома Здравковюћ, Менко и Сте­ван Милошевић и Аика Стојановић, али се не знају њихове ате.

192. Браrиловце. - Свих 8 домаћинстава имала су своју зем­љу."'

193 .. Владови. - Овде су живела. 4 српска домаћинства, у чифчијском"односУ (111е знају се њихова презимена),

194. Добрчане. - Имало је 40 српских кућа. Са својом зем­љом било их је 12.98 Д'Воришта с кућама имало је 9 породица, које

" Иеrо. Стевић Пера и Зафир, Марко· Митић, Цветко Денић, Коста Стајковић, Сента -Денић~. ФИЛШiовић Алекса и Станко, ВорЬе Максимовић, Милошевић Крста,. Тома и Гита, Дена Митровић, Борће . Стојановић, Злата­новић Симеон и Васа, Трајковић Акса и- Станко и Стојан Стајковић.

94 Jfc-co. Секулић Васа, Нића, Јевта; Јован, Никола и Арса, Наско Павић, Младен Стајковић, Заф:ор Перић, Коста Максимовић, Стојан МиЊко­вић, Васа Стајковић, Мита Белић, Борће Јовић, Нића Антић, Таса Ивано­вић, Мика Т·рајковић, Младен Павувковић, Перић Станоје и МиЛан, Таса Борђијяћ, Стојан Н!<Колић, Тодор Стојановић, Дима Симић, Јаков Алекоић, Стајић Младен и Ст(\јан и Станоје Милић. ' . " Исто. Фила Савић, Драга Тасић, Димитрије Васић, Трајко Марковић.

" Исто, Васа Бокић, Арса Стојковић; 97 Исто, Вока ДеШЈћ, Благоје Стевановић, Таса Петковић, Бока Стан~

ковић, Максимовић Дима и Јован, Никола Трајковић и Борће Стајковић. ·" Исто. Станковић Јаћим и Зафир, Манасије Јанићевић, Коста Бокић,

Ничић МиЛа и Стојан, Деиа Вукановић, Трајко Симић, Максим Николић, Бока Борћијевић, Милан Бокић и Јован Борћевић.

220 Друштвено-економске прилике косовских Срба

оу биле слуге код Турака: Димитрије. Марковић, ЛазаЈµ Стојковић, Китан и Крста И'ВIЮВић, Вела Савић, Васа Филmювић, Јован Па­вић (IИ'Мао 1 њиву), Михаило Станојевић и Сима Будић.

Осталих . 19 дтрћинстава иису имала mnnтa. Била су слуте (!Момци) Турака.••

1:;) О11;олина призренска

195. Врбичане. - Свих 27 српских домова им&\сi је своју зем­љу.1 Занимали су се земљора,д:IЪО!М и сточарством. Од половине прве деценије овог века људи омазе у Влашку и Америку и од зараде купују земљу по ПоАрими. Плаћали су порез и издржавали своје поро,л:ице.

196. Дојнице. - Српских домова било је 22.2 У селу није било муслимана. И из њега су људи омазили у Влашку и Аме­рику ра:ди зараде.

197. Љубижде. - Овд\" је живело 28 српских и 16 алба:нских породица. Од српс;ких домаћинстава 6 је имало своју земљу,' 9 ·је обраћивало и СВОЈУ и туl:;у, 4 10 оу била потпуно чифчијска,• и за

" Исто. Илија Декић, Борће Дајић, Спаса Максимовић, Трајко Дајић Фи~IШовић Трајко и Коста, Јован Николић, Бора Максимовић, Анћел си: мић, Јова Краљевски, Ристић Маринко. и Наско, Николић Стоја и Павле, Борће П~тковић,. Трићковић Зака и Јован, Богдан Јовановић, ~Киме Савић.

1 А(;, Архива конзулата у Пришт.ши 1912, пак. JV, Љубuжда, 10. јуна 1У12, .извештај учитеља ']анка М. БорЬевића. Тома Стевановић~Прпевац 11 чељади, ЗО карлица орања своје земље, Милутии Бурћевић-Прпевац 20 20 Ворћија Спасић-Прпевац 16, 50, Јован Милетовић-Прпевац 16, . 25, М;..,ар Вулетић-Штетерац 15, 6, Кузман Милутиновић-Шт. 7, 5, Стеван Стојковић-Шт. 5, 5, Никола Савић-Шт. 17, 20, Станиша Младеновић-Шт. 20, 10, Анћелко Рис­тић-Шт. 11, 20, Марко Блажевић-Шт. 5, 7, Петко Стаиојевић-Шт. 7, З, Тома Стојковић-Шт. 13, 10, Јанићевић-Шт. Крста 8, 8, Сима-Шт. 6, 8, Стојковић-Ради­чевац Алекса 10, 7, Вуче 7, 4, Тома Милеиковић-Лазинац 12, 8, Андрејић Крста 6, 4, Арса 5, 4, Века Алексић 5, 8, Стаико Миленковић · 15 8 Митар Недељковић 20, 8, Спасић Блаrоје 5, 6, Здравко 7, 6, Цветко 7, 6, Јо~ан Пав­ловић 16, 10.

2 Исто. Живко Јовановић 8 чељади, 40 карлИца земље, Стеван Стојко­вић-Начин 12, 25, Божа Петровић 8, 14, Јова:н Стојковић-Сејдулић 27 60 Павле Јевтић 9, 5, Здравко Илијић 8, 15, Векић Младеи 7, 15, Вуче i. 15.' Николић Крста 8, ЈО, Петко 6, 5, Тодор Ворћевић 7, 15, Антић Младен 5, 5, Цветко 2,. 3, Пет.ко Јовановић 11, 75, Стојан Стевановац 14, 15, Илија Симић 9, 10, Стојан Младеновић 4, З, Крста Перић 2, !, Спаса Стојковић 22, ЗО, Са­ва Јовановић 9, 10, Радић Станоје 9, 5, Ворће 7, 5.

3 Ист_о. Борће Станојевић-Кијачић 2 чељади, 3 карл~ще своје ·земље, Ворће Мојсић-Пир~овић З, 6, Лаза Стошић-Петрчевић 9, 15, Андреја Некић 25, 150, Јован Стојковић-Сејдулић 27, 40, Илија Симић 9 40.

' Исто. Стаиоје Димић-Кијачић 21 чељаде, 40 своје ;. 74 карлице туће зем~. Станr<о Стојковић-Кијачић 5, 10, ЗО, Станко Тодић Зl, 40, 85, Дима Стојаи.-Мишковић 20, 15, 76, •Крста Петров.-Кијачић 9, 12, 40, Н<\дељко Бо­rдановић 6, 12, 26, Сима Крстић-Пирковић 21, 15, 60, Спира Николић-Шеrоња 7, 7, 60, Илија Божовић~-Борииић 15, 1, 50.

• Исто. Васиљ Ристић-Труп 10 чељади, 40 даиа карлица ..,уће земље, Милош Здравковић-Пирковић З, 20, Младен Петков-Врабац 5, 20, Сава Ста­нојевић-Гичулић 6, 25, Бурће Јанковић-Петричевић lЗ, 40, Стеван Томић-Сте­пановић 7, 40, Бурће Стојковић 9, ЗО, Спаса Младеновић 8, 25, Крста Јаико­вић 7, 12, Борће Мирић 8, 80, Ворће Петков-Врабац 7, 30,

' Аrрарии одиоси 221

три нема података. Од албанских кућа 9 су биле ту од старина, а З мухаџирске, посЛЈе анексије.

Срби са својом' зем.љом су: Ворће Станојевић-К.:ијачић, Ворће Мо)шћ-Пирковић, Крста Гичулић, Лаза Стошић Петрчевић, Ан­;\/рија Не:КНћ {обраћивао је и црювену земљу од 14 карлица се­мена), Јован СтојкоВић-Сејдулић и Илија Симић. Домаћин Сеј­дулић је стално живео у Дој!!ШЦу, али је неколико година пре 1912. почео да насељава своју чељад у овом селу, к;>1пујући оваке године по парче зем>ъе. Године 1912. овде је имао земљу од 40 ·карлица семе.\Ш. И домаl:>инство Илије СиlМића купило је 1911. го­дине земљу од 40 кармща семена за 2ЗО наполеона и иа њој по­дигло кућу, мада је :имало кућу у Дојi!И!!Цу.

Са својом земљом или без ње било је 21 домаћинство. Ва­сиљ Т•руп обраl>ивао је земљу Саве Поповића, наставника призрен­ске Богословије, од кога је добијао семе, •волове, кола, раоник, рало и друто што је било потребно, а од производа давао је по­ловину, Земљу Јусуфа Укића iИЗ Кабаша обраћивали су Станоје Дrимић·Кмјачић (ЗО карлица), Сава Станојевић-Личулић (25), Борће Јанковић-Петрчевић (40) и Ворће Стојковић (ЗО карлица). Ara је био богат, Првом чифчији давао је само семе, а друтом волове и семе, ·а трећем је плаћао само iВолове. Производе су делили на­пола. Домаћинство Димић-КијаЧЈИћ обраЬивало је ооим У:кићеве земље и земљу од 10 карлица семена Шашивара Боклијића, Џе­маил-ефендије {10) и Младена КирiИЗИМовића (6 карлица) ови из Призрена. .И ове· аге давале су чифч:ији само семе. Земљу Ша­нија Лаушиновића из Призрена обраћивао је Станко Стојковић­-Кијачиfi, коме агВi ·није ништа давао. СтаНко Тодосић радио је осим свога !ИМЭIЊа ( 40 :карлица) и имања· Максута Реџеп-Беговић~ (70) и Бари Беrовића (15 !КарЛ!iща). Земљу овог ате од 40 карлица се­мена обраћивао ј!Ј Ст€:Ваи Томић,Степановић. Ове аге нису давале ни­шта чифчЈИјама. Домаћинство Д!Има СТ'Ојан. - Мишковић поред сво­јих 15 карлица, радидо је зем,љу још 5 земљопоседника: Абидим Бер­бера. ( 40 к.арлица), Хаi,щ·Изета Муш:ки!iа {6), Боже М:иленковића (10) и Б<:)!>ћа Королејића (10 карлица). Сви ови влааmщи земље били су из · Цризрена; .Осим семена· чифчије нису ншnта1 добијале од юих. Чифлук Фазлије , Будаковца обраћивао је Кlрста Петров-Ки­јачиЋ. Ara му је дав,~.о пар волова и семе. fiepИJМ-ara из Будакова није ншща давао свом чифчији Недељку БогданОјЭићу. Тrрећег Бу­даковца,. Салије, 'чифчија је био Борће Петков - Врабац, који му је обраћивао 30 ·Карлица, а ага му ;није давао ништа. На чифлуку Шерифа Хаџи-Рустmюг из Кобаша радили су Младен Петков-Вра' бац (20 кармща) и Сима Крстић-Пирковић (60). Први чифчија iНИ· је :имао своје зеМiЉе, а Ар'\'I'И је имао посед од 16 карЛИца семена. Ara је првом чифчији давао волове и семе, а друти је имао све своје. Земљу од ·. 60' карлица семена Асан-ате Расим·МmtутатИ'ћа обраћи­вао је СПИ!ра НИкодиli - ШегОIЊа, ·Коме ага није давао ништа, а чифлук Шабан-бега Спаса Младе»оВ1Ић~ Беземљаш Ворће Мирић био је чифчија МеЈСмеда-ефендије (80 карлица), који му није давао

222 Друштвено-економске прилике к~вских Срба

яшnта сем једнрr вола. Своме чифчији. Илији; Божовићу-Боринићу давао је волове и семе Вамиљ-аrа Радић из Призрена.

Од земљопосеДН!ИКа Срба чифлуке су имали р:вде јочr АнЬел:ко и Тоде Татовић из Призрена и Душан СтеваЈНооић. !Ьихове чиф­чије били су: Милош Зд;равковић-Пирковић (npвor, а дpyror и 11ре­ћеr iКрста Јанковић}. Анћелко Татовић давао је <ЩОМ ~#чији семе, а остали нису давали ништа.

Оава Н. С<тюнац је ра.щи;о у Влашкој и од зараде издржавао своју породицу. Није нмао ни куће ни земље.

Чифчије у .овом селу плаfiале су порез на земљу ага. Од про­извода су давали половину, сем Недељка Боrмновића, а Сима Юрс­тић-Пи;рковић и Борће Пет:ков. - Врабац давали су трећину. Ни­један чифчија није имао кућу.•

198. Ораховац. - Ово је б.ило једно од најнасељенијих села у призренском :юрају. БројЗ1Ло је 150 српских кућа.7 Све су имале

• Исто. Сем што се наводи да је Сава Н. Сопинац (5 чељади) радио у }\лашкој и од зараде издржавао своју пород~щу, а за Крсту Гичулића са 6 чељади' не ·наводи .се и~ов1;10 стање. ОрахОвац, 9. јуна 1912, Извештај учи­теља Петра Дедића.

1 Исто. Мата Мојсић 9 Чељади, - карлица њива, ЗЗ мотика винограда, Шорнћ Петко 3, 7, 12, Јанко 7, 8, 8, Цвеја 10, 12, 60, Стојан 8, 11, 5, Кулинац Сава 6; - 5, Стева 4, -, 10, Милош 5, - 10, Фи.11Н Јовић Стева 6, -, 10, Лазар 5, -, 16, Илија 6, !, !; Фнља 8, 1/2, 6,. Јефта 7, 2, 13, Силић Лука 10, 20, 30, Мица 7, 20, 20, Борће 3, 10, 4, Стева 3, 15, 3, Јован 6, -, 5, Фнља 6, -~ -, Илија 3, -, -, Јован 5, -, S, Благоје 1, -, 2, ·Пера 2~ -,, -, Јован Спасић 5, -, 40. Сврачић Анта 3, -, 15, Алекса 9, -, 8, Андреја 6, 2, 8, Грковић Стева 13, 32, 56, Спаса 8, 5, 11, Крста 9, ~. -. Мита 6, 28, 18, Тома 6; Ц, 16, Душан 4, -, 2, Занфир 2, 3, 9, Б~а 4, -, 2, Лазар 5, 3, 16, Мира 5, 22, 15, Љуба 7, 8, 1/2, 5 .• Милош 5, 3, 2, Тодор 4, 3, ЈО; Станко 4, -, 4, Дамњан 6, -, 4, Витошевић Стефа 13, 25, 16, СПШ!Ко 16._ 20, 20, Цвеја 4, 10, 20, Марко 3, -, -, Петко 10, 22, 15, Јован 4, -, 6, Стале 7, 6, 9, Мира 10, 4, 10, Илија 3, -'-, -, Спа­са 5, 10,,10, Арса 5, 5, 9, Опаси11 Станко 7, 3, 3, Миљковић Стојан 6; 4, 1/2, 9, Ко­ле 6, 16, 9, (.;ава 4, 6, 9, .Мица 4, 3, 1/2, 2, Стева 5, 11, 9l Трифа Аићелковић 11, 4, 70, Дедић Петко 17, 9 1/2, 40, Бла.rоје 8, 3, 30, HИfia 6, 7, 15, Андрија 4, -, 6, Сима ·маниташевић 7, -, -, Спаса М,:аркОвић 8, 4, 8, Јован Р.аље 7, -, 10, Стева Трпковић 4, -, 10, Јовичић Дамњан 7, -, ЈО, Арса 4, 1 1/2, 11, Благоје Овтерушко 3, -, 7, Коља· Дандарски 6; -, -, Љуба Ста\П<овић 6, -, -; Петар Марковић 6, -. 5, Радић Димша 2, 1 1/2, 4, Пота 4, 1 1/2, 2, Стева 4, !, 4, Коста 4,. 6, 3, Крста 3, 4, 3, Стева Миленковић 6, -, 10, Цици. бановић Арса 6, 5, 7, Борће 6, 5, 7, Гара !Кујунџић 7, 22, 10 и 1/2 косца ли­ва.де, Илија Матић ЈО, ЈО, 9, Мојсић Јефта 4, -, 11,. Живко 3, -, 2, Станко 2, -, 12, Петар 2, -, 4, Борће 2, -, 5, Лука 5, -, 5, МЛаденовић Р. Јован 3, -, 2, Спаса 3, -, -, Баљошевић Анта 8, 6, ЈО, Крста 8, 12, 10, Душан 6, 2, 5, Сима 4, 1/2, 5, Јован 4, 1, 8, Бека 6, !; 18, Станко Забзић 10,. 30, 15 и 1 косца ливада, Станије Закић 7, -, -, Борће реферинкић 11, -, 3, Кузман МИлановић 6, -, 2, Спаса Милић 8, -, !, Крста. Пантић 6, -, -, Лука Стан, ковић' 5,-, 3, Јован Милић 4, -,-, -, Јанко СтаПКИКИћ 5, -, 2, Лаза Микић 9. 20, 25, Бошић Јефта 5, -, 7, Јован 4, ~. 1, Јован К. Приштевк. 3, -, -; Сима Цојин 2, !, 5, Петканић Сава 7, 2, 5, Данче 5, -, 5, Стева Антић ·7, 1 4 . Јанче Петканић 7, 3, 5, Стева Мали 5, .,,-, 2, Стева Велики 4, -, 3, ,дам;.,ан Петковић 8, -, -, Акса Шарић 10,. 6, 8, Бека Антић 4, -, -, Ду­шан Радин 3, "°"'· -, Танаско ВеЛИКнћ 3, -, 2, Столић Станко 12, 12, 15, Ја­ка 6, 5, 3, Тода 4, 10, 8, Славко 9, 12, 15, Трифа 5, -, 3, Петар 3, 2, 3, Миле 2, -, 6, Деспот 6, !, 5. Андрщја 2, 5, 8, Радовановић Тал'е 7, 2; 6, Петар 5, -, 3, Спаса Јакић 2, -, 6, Борће Јовановић 4, -, 2, Гиrа Стојановић 2, -,

Аrрарии односи 223

земљу. Мноrа до~маћинства су имала винограде, по rчему су била позната.

199. Брњача; - У овом селу живело је само једно српско ДО· •маћиlнство,. Јована Луки:ћа, са •14 .члЗifiова породице; а мусЛиман­ских кућа било је .6. · Сви су били потпуне Чйфчије. Орпско дома­ћинство рЗЈДило је чифщк неке хануме пашине, .која је била не­да~вно умрла и оставила иммье юћерима, у чије је име посед над­rледао Алија Лимон-аrа Аџа•Мустафић. РRЋије је ово имање. припа­дало ~манастиру Дечани. Ливада се још звала "дечЗiНска". Старалац је плаћао порез, а чифчије су радиле са соојом стоком и својим семеном и бе:~ ика:квоr пиоменоr уrовОра. Од стрм1њих жита давале су трећину и биле су обавезне да то однесу у Призрен или Ора­ховац. Под истим условима радиле су и остале чифчије.

200. Братотин. - У овом селу било је само једио српско до­·маћинство, Коље Недељковиiiа са 17 чељади, и .17 албанских до­маћинстава "cтapШiatia", која су имала свој:у земљу.

201, Средск:а. - Имала је 140 српских 1tућа.• Средска је, као и цела Средачка жvпа, планински крај. Сва земља за обраћивањ!" је с11рМена. Најмања киша је спирала њиве, па су зато све више rубиле од своје плодности. Обраџџrва земља била је својина се­љака. Неколико година пре 1912. у Средској се налазио велики чифлук Алије Шана из Призрена, а касније ЧаЈНије. Год'lrне 1912. већ је преполовљен, јер су земљу покуповали Срби из овоr. села. Остатак чифлучке земље, око 40 ка~рлица семена обраћивао је Здравко Борћевић. Аги је давао две трећине и није' имао никакваr уговора с њим, нити му је било стало до тога пошто има своју земљу и к.yliy. На чифлуку се налазила кућа, али у њој није н-ико становао.

. 202. Плањане. - Ту је живело 40 орпских и 48 муслиманских породица.• Земља је била сво~ина. сеља:ка. И овде је постојао један чифлук од 100 карЛЈЩа. КОЈИ .ie пршiадао некој жени, умрлос Аљ!fЛа из Призрена. ~ њиве обраЬивали су и Срби и муслимани, i;ioд наполицу и 11рећину. И на Qвом чифлуку била је кућа, у којој Је становао Један муслиман. . . · · .

203. Живиње. - Село је имало 11 српских кућа са својом земљом.10 -Сви су юуповамr· 'xpalfY· ·

1, Петковић Арса 8, -; 1, Сима 4, .-,. -, .Трифа Станковић 6, -:. -,- Стева Декић 4, -, 6, Казић Илија 7, 5, 20, Цвеја Щ 1, 8, АндРија 8, -, З, Живко ИлИјић 4, -, -, Трифа Лескић 6, ~. 3,· Бора Фил. Боюф. 13, 15, 30, Коља ФИАI<Ић 2, -, 2, Савић Илија 4, -, 3, Сава 4, -, -, Марко 5, -, 2, Трифа Ф~кџћ 5, -, ,..-, Риста Роша 3, -, -, Дека Уламовић 12, 3, 10, Мадић Крста З, -, 7, Марко 3, 1, 1, Милан Суворечанин 5, -, ---, ВасиМ1јић Бора 4, 4, --, Тома 4, 2,.-. . . . .

а Б .. Микић, Привредно.имовинске прилике и становништво средачке жупе крајем турске владавине, Годишњак Архива Косова X-IX, (1974-1975), Приштина 1979, 303-306.

о Исто, 30f>.-307. :111 Исто, 307.

224 Друпrrвен<>економске прилике косовских Срба

204. Драјчице. - Бројало је 58 српских кућа, са својом зем­љом, и 17 муслиманских, старинаца.11 И православ~ и муслимаЈНИ имали су своје. куће, плевње, гумна, к01ш11ре, ПОКОЈУ башту ~врт), пај (забран-забел). Неколико давно исељених домова имало Је ов­де нешто њива и ливада, Ј<Соје су обраћивали саЈМИ или остали се­љаци. Сваки до.\1аћин куповао је жито у Призрену.

205. Муtuњикова. - Имала је 80 српских кућа, све са својом земљо~~ и 37 муслиманс1шх.12

206. Локвица. - Овде су живела 42. српска домаћинства на својој земљи, и 33 муслиманска.13

207. Севце. - Било је једно од највећих села Средачке жупе. Имало је 158 српских кућа.14

208. Велиtса Хоча. - Од 139 српских кућа 127 су имале своју земљу,15 11 је било спола своје, апола туЪе*, а 4с мало своје земље.** У Великој Хо•ш жmrело је и 12 муслиманских домаћинстава,

" Исто, 307-309. 12 Исто, 309-311. 1з Исто, 311-312. " Исто, 312-315. " АС, Архива конзулата у Приштини 1912, пак. IV, В. Хоча, 15. јуна

1912 Извештај учитеља Буре Црвенковића. Вор15е Благ.-Мицић 8 чељади, 4 кар~е њива, 6 1.1отика винограда, Крста Савић 5, 7, 10, Сима Цвејић 10, 28, З5, Риста. Стевић З, 28, 25, Станко Декић -**, Вуричић 6, 5, Щ Младен Цвејић·Мицић 4 З, -, Симић Митар 5, 6, 14, Трифа 5, З, 6, Цве3а З, 4, З, В<>рће Зарић 4,' 4, 7, Душан !Кољић З, 3, 2, Максим Фиљ.-!1.Јицић 10, ЈЗ, ~1, Мага Стојан.-Гарића 2, 6, 11, Станоје Јовановић 3, -, -, , Цветко СтоЈ~­н<>вић-Чукара 4 - - * Фиља Томић-Раэбабић 10, 7, З4, Трифић Стано3е 4, 2, 11, Ј<>ван '11, '3, S, Ворће Ванче-Вур~ща 7, lЗ, 9, Султана ВуРичићев!l 2 З 5 Јован Савић 5, -, 9, Петко Тонић-Нашпала 7, 4, 9, Тодор 1риф.-ЊоЈ­к'ић1 .15, 18, 11, Мојса Јосиф.-Поповић 5, -, 5, Илија Столић - свештеIШК З, 22 23, Јован Андрејић 6, -, -, * Петар Димић-Дрндар 6, 1 1/2, 18, Мла­ден 7, 1 1/2, 18, Станковић Стојан 4, 14, 9, Благоје 8, 26, 18, Х. Спаса Симић 8, ЗО, 40, Јефта поп. - Томић 4, 2, 9, Милан Петковић 7, 11, 2, Нића Симић­-Чукара 4, З, 18, Петар Ворћевнћ-Чукара 7. 4, 18, Стеван Илић 11, 14, 10, Јован 7, 4, 9, Века Стеващ>вић 3, -, 5, Трифа Илић-Долаш. З, -, 5, Дима 4, 5, 5, Ворће Т. Раштанац 5, 2, 5, Крста Ворћевић-ЛеЩ<ћ 7, -, 2, Васиљ Јосиф. Долаш, 10, 13, 11, Ноје Јовановић 5, 2, 5, Јован Мишић 6, 4, 9, Или­ја Младеновић З, 4, 2, Цвеја АндРејић 7, 2, 4, Стојан Стевановић 5, -, 2, Никола Цветковић 11, 15, 12, Михајло Марковић 10, 12, lЗ, Никола Јакић 4, -, 9, Сава Ј>орћев. Вечовић 7, 6, 7, Јанко 4, 2, 5, Станко 6, 4, 2, В<>р15е Јованов.-Латинче 7, 12, 11, Јован Разбабић 2, !, 4, Сима Јован.-Шуњић 7, 4, 7, Цвеја Синадин. Шуњић 6, 8, 7, Тома Перић ** 4 чељади, В<>рће Аксић-Бут­рић 4, l, 2, Ј<>ван Николић 6, 5, 11, Ан15елко Јовичић 8, 11, 9, Митар 6, 10, 7, Јован Лукић 8, 16, 20, Дамњан Тодић 16, З2, 40, Лукић Сима 6, 7, 11, Митар 5, 7, 15 Благоје Лекић 6, 6, 11, Арса МилеТ<>вић 4, 4, 7, Тома Петковић 5 , Тода Т. Павловић 6, 4, 7, Алекса Илић 6, 12, 9, ·Дека Маврјlћ 9, 16, 9, Ст~­ван Павловић 14, -, 9**, Дена Накаламски 10, 4, 11, Јанко М. Косовац 5 , Ката Станковићева 4, 2, 1, Тома Х. Милић 5, -, 12, Тане Моравчевић 7, 5, 9, В<>ша Димић 7, 2, 6, Ноје Јанковић 4, 2, 7, Аксић Трифа 7, 1, 4, Стеван 7, 1, 4, Младен Илић 7, 1, 4, Михаило Бабунски 9, 8, 9, Маниташевић С. Тома

Аrрарня ОДНОС\< 225

209. Зочиште. ~ Имало је 31 српску и 30 мус.лиманских до­мова.•• Само 3 српска домаћинства нису имала довомно .своје зем­ље ria су обраћивала и тућу.'

210. Оптеруша, .- Српских домова било је свега 27.,17 а мусли­манских 70. Сва српска домаћинства имала су њиве и винограде, а од муслимана било ~е оних који нису то имали. Пет ср'11СЈ<ИХ по­родица биле су у чифчијсКО!.\1 односу.

211. Ретимља. - Имала је 10 српских и 30 муслимане= ку­ћа. Пала српских домаћинстава имало је своју земљу," а. rioлa су бЊ\а у чифчијском односу са Србима из Призрена.19 Уговора И3-мећу њих и чифчија није било.

5, 10, 22, С. Станко 12, 16, 18, С. Јован 11, 14, З6, Лазар 3, 6, 10, Љуба 5, 6, 10, Сшщ 5 чељади**, Ноје Дамњановић 5, 28, 17, Ворће Закић 9, 4, 9, Трајко Благојевић 2, 6, 13, Вурће Спасић 4, 12, 11, Крста Маниташевић 6, 6, 4, Марко Аксић 2, *, Мојса Декић-Дрндар 7, 2, 8, Станоје Вукадин<>вИћ 11, 24, 28, Ду­шан Патр<>ноrић 5 чељади *, Спаса Трифић 9, 10, 40, Никола Накаламски 9, 6, 5, Спаса Х. Сташић 14, 2З, 47, Века Накаламски 4, lЗ, 27, Благоје Чу­карски 4, 6, 13, К<>ча Гарић 7, 12, 25, Сава п<>n Томић 5, 2, 5, Крста Грковић 5, 12, 22, Антић-Га~*dl Гара 4, 6, 8, Јован 7, 6, 9, Сима Гарић 2, 11, 12, 11 дана орања св~е земље, Давид Васиљевић 4*, Сава Радојчић 5, 10, 8, Јован: Раштанац 4*, -, -, Петар Грковић 8, -, 2, Дветко ТVЈ>келић 4, 10, 20, Петко Маркићевић 4, З, 4, Зара Нашталски 5, 6, lЗ, СиМа qукарски 8, 6, lЗ, Мада Бутрић 4, 6, 8, Риста Нашталски 7, 4, 9, Митар Филшювић З, 8, lЗ, Младен Нашталски 2, 4, 9, Тома ПоIЮвић З, 4, 8, Михајл<>вић Лазар 6, 16, 22, Века 14, 14, ЗО, Тома 7, 14, ЗО, Петко Зивгаревић 5; 7,. 8, Гарић Дима 9, 9, 18, Петко 4, 4, 8, Јован Кузић З, 6, 8, Иља Михајловић 4, 6, 8, Божана Гарићка 1, 8, 12, Станко Спасић 6, 10, 12, Петко Аксић 3, 2, 8, Цветко Симић 4, 2, 9, Петар Јанковић 2*, Санда Маврина 2, 10, 8, Јован Фиљић 7, 3, З, Фиља Илић6, *. . .

" Исто. Ан15елко Мишић 15 чељади, ЗО карлица њиве, 40 м<>Тика ви­нограда, Бурће Ј, Биљбиљовић 8, 20, ЗО, Стеван Ж. ШС>рић 5, 10, 4, Стојан Петровић 10, 20, 15, Анћелко. СТС>јановић 5, 12, 13, Вура Стојановић - свеш, теиик 5, 5, 12, Стеван Кољић 8, 20, 11, Спасић Риста 5, 6, 27, Цветко 2 чеља­АИ •, Трифа Стевановић 5 чељаАIИ *, Ст<>ј•ановић Крста lЗ, 14, 15, Крста Т. 2, 4, 10, Крста Станојевић 10, 8, 15, Гала Стојковић 8, 13, 9, Коља Зарић 4, lЗ, 4, Крстић Јевта 7, 5, -, Јован Н. 5, З, 1. СтоЈан Јовановић 4, 4, 9, Ми­јат Делић-Недељковић 6, 15, 10, Стевановић Тодор 6, 10, 8, Петар 4, 7, 7, Риста 4, 7, 8, Станко Спасић 8, 24, 18, Младен Симић 8, 12, 4, Илија Ворће­вић 6, 14, 17, Трифа ЈОвановић З, -, 8, Јанко Јовановић 4 чељади·•, Ворић Тона 7, 2, 2, Јован 4, 4, 2, Благоје Томић З, 5, 4, Спаса Тонић 7, -, 8.

11 Исто. Станоје Васиљевић 34 чељади, 70 карл.иц:а њиве, 20 1.:1отика ·ви­нограда, Бурџић-Јанков. Стеван 6, 16, 7, Спаса В. 4, З5, 15, В<>рће С. З, 8, 9, Јован 5; 8, 6, Трифа 7, 16, 18, Павле· 5, 2 1/2, -, Милојевић П. 'Века З, 7, 6, СТ!>Ван Б. 15, lЗ, 15, Божанић Ј. Мада 8, З3, 25, Јевта П. 6, \7, 7, Цв!>ГКО 5, 23, 16, Станко Т. 7, 10, -, Столе Ј. 4, 12, 14, Крста ·Савић 6, 17, 10, Душан С; Божанић 5, 4, -, Стојан Науновић 4; 10, 9,. Станко Филиповић 2, 10, 8, Банэић Т. Станко 20, З5, З2, Петко И. 18, 40, ЗО, Апостол М. 9, 15, 9, Павле З. 11, !З, 12, Трифа Д. 2, 10, 6. . . . , ·" Истр, Томо Ворћевић 11, З4, 10, Столе К<>стић 6, 15, ЗО, Тщор Но-јић 6, 15, 12, Аићелко Станковић 4, 15, 12, Станко Перишић 6. 20, 11.

1~ ·иС:rа.-· :Крсrа Петровић 7 че,љади, И~ија Крстић 4, Цветко Томи:ћ 5, Коља Кузић 10, Ник<> Борћевић 4.

226 ДруштвеЖ><lкономске прилике кооовскю" Срба

· 212. Мала Круша. - У овом селу жИвело је 8 . српских и 12 албанских старооеделачких домаlшнстwва. Сва српх:ка домаћинства била су у чифчијском односу20 ОСИ!М Јована Кољића. Чифчије .су радиле без икаквог утовара. Земљопоседmщи су и~м давали по јед­ног вола и семе, а чифчије пола производа. Аге су биле Из Бако-вице. · . 213. Вели~са Крј,ша. - Од 5 српских до.маћюк:тава само је Једно имало земљу - Борћа Петковића. Остала су била чифчиј­ска.21 СЈ:~и услови који су, важил•и за Малу Крушу важили су и за ово село. Ате су биле такоће '113 Баковице. Овде је Ж'lџ1ело . и 60 алба.нских. старинских домаћинстава. .

214. Горње Село, - Српских домаћинстава било је 116 и· сва пису имала земљу, али нису била ии чифчијсrоа.22 Беземљаши су

20 Исто. ~иста Станковић 6, Илија Ја.нићевић 3, Јанко Марковић 7, Цвет­ко Станковић 4, Стојан Тодоровић 8, Петко Чукарић 12, Стојан Митровић 9.

21 Исто. Јован Трајковић 8 чељади, Коља Тодић 3, Мица Илић 6, ·Сте-ван Јовановић 5. . , · , .· · ·

" Исто. Горње Село, 28. маја 1912, Извештај учитеља Давла' Данило­вића. Стеван Цветковић 13 чељади; 9 кар.лица земље сеоска мера, Анћелко Стевановић 6, 6, Митар Стаиковић 5, 12, Младен Јаиковић ..7, 7, Јован Стој­ковић 9, 13, Костић Раде 8, 8, &тар 2, 8, Димић Јаков 2, 20, Вељко 13, 18, Наста Живковић 4, 20, Андрија Недељковић 7, 15, Димитрије Петковић 10, 6, Андрејић Митар 9, 2, Милош 5, 2, Јевта В. 6, 2, Стојан Угриновић 12, 5, Риста Стојковић 5, 6, Јован Боровић 12, 20, Марко Зумовић 14, 30, Јовано­вић Раде 9, 12, Анђелко 11, 24, Јован Стаменковић 5, 10, Костадин Петковић 6, 10, Коста Вучко~~ић 17, 20, Тома Петковић 14, 17, Јован Вуч1<овић 3, 16, Недељковић Стојан 11, 10, Тривун 5, 6, Стојко Максимовић 13, 30, Станко­вић Никола 5 (само кућу), Илија 3 (само кућу), Маријан Петковић. 13, 20, Димиl'рИје Петровић 4 (само кућу), Борliевић Станко 5, 3, Станко' Димић 14, 11, Риста Милосављевић 24, 24, Живко Стевановић 9, 32, Илија Петковић 2, 6, Стана Живковић 1 (само кућу), Синадин Савић 10, 8, Николић Јован 3, 11, Тома 4 (само кућу), Стаиојко Јоваrновић 3, 1, Стојан Стевановић 5, 7, Марко Бурliевић 6, 24, Томић Сима 10, 3, Јован 5, 3, Милан Бурliевић 6, 1, Стојановић Дамњан 4, 1, Марко 2, 1, ТРИВ\'Н 2; '1, ПщтН Јовановић 3, 1/2, Јана Карапушкић 1 (само кућу), Илић Вељко 4, 4, Крста 6, 4, Цветко Нмељковић 3, 2, 3дРавко Стојановић 15, 17, М;\аден. Иванић 11, 18, ·Марко Цветковић 6, 15, Марко Илић 6, 20, Петар . Миленковић 6, 6, , Стеван Милен· ковић 5, 6, Јевта Јовановић 5, 13, Санда Симоновићка 3, 12, Риста Петковић 7, 15, Бyplie Станковић 14, 21, ,Благоје Николић 5, 8, Живковић ЗдРавко Щ 25, Тодор 6, 15, Јанић Милош 6, 12, Станиш 7, 12, Васиљ 9, 16, Борис Фitли­повић 2, 17, Станоје Марковић 9, 14, Крста Недељковић 5, 5, Јован Стаико­вић 4, 10, Гига Стојановић 3, 6, Анliелко Трифуновић 9, 5, Петко Стевановић 5, 12, Симјановић Марко 9, 30, Никола 14, 23, Гига Крстић 2 (само 10ућу), Марко Веселиновиђ. 5, 14, С"'!ОМИР СтојисавЉевић 3 (сам~ кућу), Вељко Станковић 4, 1 1/2, Иван Стојановић 12, 5, Дамњан Костић 16, 32, Стојан Младеновић 10, 5, Милош Н"1<олић 3, · 2; Митар Јовановић 5, 2Q, Јован То­доровић 9, 8, Крста Дејановић 9, 17, Тома. Марковић 5. 20, Мил\>ваи С11.мић 6, 10, Петковић Риста 5, 4, Михајло 6, 3, Тривун 5, 8, Јован Јанић 2, 35, Душан Митровић 6, 8, Крста Тодоровић 12, 20, Јован Вељковић 11, 20, Цвет­ко СтЗ1НКовић 11, 10, Станиш Илић 6, 15, В11<:ИЉ Здравковић 4, 2, Станоје Вучић 4, 1, Томић Бороија 3, 4, Сава 6, 4, Тодор Симић 7, 10, Илија 3дРав· Ковић 5, 13, Марковић МИјат 7, 3, Митар 6, ~. Марко' Вељковић 4, 1, Јефта Цветковић 10, 12, Станко Петковић 8, 8, Дамјан Стевановић 9, 8, Милосав Симић 7, 18., .

АграрЈЈИ односи 227

и~мали ,само кућу. То су били Никола и Илија Станковић, ДИмит­рије Петр<>виЋ,. Стана ~ковић, Тома Rиколић, Јана Каратуш· кић, Г11га Крстић и Стаmwир Стојисављевић.

215-123. ·Мала. Хоча, БреСтоеац, Нощвце, Љубиње, Небреzош­те" Манастирuца, .Речане и Стружје. ,..,-- Ни у једиОIМ од ових 8 села lllИje . бщ.о српС!р!ос породица, в"!i,, , оу била насељена 11Ју~лима­иима. Љубиње је им.ало 180 домаћ1:1нстава, Небреrоште и Манасти­рИЦа по 70 и ~ане 50. СТружје, које је спадало.· у . ОпоЉе, било је албанско село о'д 50 домаћинсгава. ·

Мала Хоча са 70 .домова, Брестовац са 35 .и · Неговце са 25 улазили су у призренску Метох.ију. У овом селу .живели су ста· риици.23

е) о.~солина Пећи

1. Коu!евска парохија:•. 10 сеМi -- Кош (17 домова), ;Берково (19), Ооојане (25), Тучепо (19), Опрашке ('11), Штупео (11), .Биче (9);' Пољане (6), ДреновчИћ (7), Грабовац (6) и ШаљиНовца. (4).

2. Вудцсавач~са Парохија: 5.села - Крушево ·(28 домова), На-главке (11), Будисавце (17), Сврке (5) и Петрч (11). ·

. 3. Гораждевач~са Парохија:• 6 села - Гораждевац (42 дома), Крстовац (10), Добродоље (9), ПиштЭЈЊе (4), Бабиће (3) и Почеш­,ће (1).

4. Источ~са парохија: 7 села - Истак (30 домова), Oиmrja (13), Мојст.ир (5), Бело Поље (12), Уживине (3), Љевошга (5) и Драюљевце ( 25).

5. Белопољс~са Парохија: 5 села - Бело Поље (60 домова) Брестовик (20), Сига {12), Наюго (3) и Глаrвичица (2). '

6. Цер~совљеш~са Парохија:• 7 села. - 1 Цер~сољез: Весо Ан­таняјевић (6 мушких глава), Симијон Милосављевић {4), 'Драrо­МЈИр Радосављевић (3), Г~итар Марковић (3), Опасо Крстић (1), Недељко Јанковић (5), Јефто Радовмювић (2), Живан Милетић (1), I1мпгар Савић (5), Вуксан МилентИјевић (10), Раден.ко Јовяћ

"Исто. · • Исто. Церrсољез, 10, септембра 1912, Извештај Церrсољешкоz пароха

Столета Весовића. • Исто. ПЛО, 1892, ред 640, Сrсопље, 24. маја 1892, бр, 217 (993). Према

скопском конзулу В. Карићу "Дотично село има нешто преко 100 кућа, и јмно је у дот.ичиqј кази које се у таквој јачини одРжало. Село је срећно и у томе што му ага, пореклом од неке српске старе породице, и сам иде

на руку'. Према једном допису из Пећи село Гораждевац имало је прили· чаи број Срба. Бег овог села је 1892. rодин'& био Бешир.бег Махмутбеrовић, који ј~ · стајао у блиском пријатељству са ЛИсовићем, руским конзулом у Призрену (Пећ, 8, марта 1892, бр. 829).

•Исто.

228 Друцrrвено-економске прилике КоООвеких Срба

(10), ·Живан Борћевић (7), Живан Јанићијевић (4), Раденко Ла· заревић (2), Милоје Јанковић (2), Трифун Милентијевић (4), Пет­·Ко Мирковић (5), Коста Јовић (1), Стево Перић (4), Спаrо Радо· јевић {2); 2. Бакова: Миленко Радосављевић (12), Илија Јанићије­вић (7), Зарија Милићевић (4), Богосав Милојевmћ (3), Петар Ј:'а· денковић {2), Марко Вук.миновић (5), Мйле'rа Радоичић (4), Жи· ван Милосављевић (2), Перо Недељковић (2}:' 3. Стјюпац: Перо Недељковић (14); 4. Укча: МилаДин Цветковић (5); 5. КрњW10: Блатоје Јовановић (6), Веселин Вукадиновић (З), К0ста Rирковйћ (2), Јаков Бокић (2), Никола Ботићевић {4), Стано;е Ристић (3), Коста Тачић (4), Здравко Стојковић (7), Радисав Веселиновић (6), Живан Гвозденовић (2), Перо Мијајловић (6); 6. Суоzрло: Милен­ко Радојевић (3), Борl;е Настић (3), Никодии Сретковић {1); КОС. та Вукашиновић (4), Васо Бошковић (1), Здравко ФиЛИ1Повић (3), Стево Симић (4), Жива:н Недељковић (4), Радојко Андрејевић (3), Јанићијевић Сава (3), Лазар (3), Перо Јовић (2), Величко Весели· цовић (1), Вукајло Радосэл~љевић (4) и 7. Рудн~tк: .Јовановић Милун (3), МиладИН, Спаса Ж~ивrrовић {3), Трифун Василијевић (6),. Ву, чина ДШшћ, Обрад Јеремић (1), Недељко Тодоровић (4), Спаса Јанићијевић (3), Вукајло Бокић (3), Глигорије Недељковић (1), Милисав ,димитријевић (2), Јован Стаиковић (3), Крстан Ристић (5) и Белаш Мелентијевић (2).

Чувари села Бакове били су Муртез Аризовић и Мем;ет Вето­вић, Церколеза Ja:niap Сел'Мановић, Весел Меметовић, Рам·а Зечи-ровић и Ишла:м Салишламовић и Суоrрла Зенел Укић:· ·

У вароши Пећя живела су 523 српска домаћ<rнст·ва са око 600 :м:ушки~х глава измећу 18 и 45 .година.

Аrрарни односи " ·_, · ..

!JaLr.>w иv ""И

ufнwun нv uwи

1 аfи:m:анrв ~m -ои иdиnuxлw

в аfmЯGнв

1 gdu иdиtmxЛw

::s: ::i:: .~ иnoovroodui3

g ЈЩН"1W .... ,

•' -ЈШI UJ\'11 OШUVUl)J

"' -"' ->< \ЈVО~ИП ИV 'ВW•И

~ ~ 11111пrd1I пv ·""'И · (,.)

;а ::s: ·doowli "" ·'rro'V' !--< fsj !;; !--<

·woV" -udo 1!Ј~ИЈ

(,.)

~ ;>fиьфиь ооЛШоп

~woo ~f()Ef.)

!:;! """"" "" ниoitov <'i """""' :>qlii uvoo " 1>fоиэ

UVOll 'В:) ИВОWО'\f

""""""" wоfоиэ "" ниоw<>'V'

.~ ~

" "' :>! ... &!

.... ~ ... &!

... ... ~ ... ...

~ -... s:: -"'

" 1~ " ... ·~

'° "' -"' "' -....

...

... ~ е "' " .... ~ ;r " ~ ~ ~ ~:

229

• • • • • 1 1 1 1 .1 1 1 1 1

• • • • • IJ

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

- 1.1'1_\D -- - !::;fбl~S'°J'"" 1~

• • "' ... ~ "' .... °' "' .... '° "' · 1 1 Ј ... --- ·, -"' "' "' - "' -... "' .................. .,,"'ЈЈЈ "' --

;. • 1 1 1 1 1 1 " " ~ ~.

1· ~ Ј •. "1 1 -1} • r>J ::f

• • • • • 1 1 1 1 1 1 1 ! 1 1 -~

~0011"1~~ ~°'~~2 ... '°2:R:!!t;

~co·an~~ ~ O\Nt'--CI ......... 1~~;~~ :!; 1 1 1 1

, ... 1 .... 1 .1

1 1 ... 1 "'"' 1 "' 1 "' "' l .J

... "' 1 1 1 "' 1 1 '° -,.Ј. -·

G ~

Ја~~ i~· ".!!_ioi &~ ~ ~~!Jg_ij l&t·~I i!18 Ј i ~~ ~ ~·~ ~~:.:~~~мд:2~:! ~

14 "' 1 2 3 4· 5 6 7 8 9 10 11 12 13 15· ... с ----

ДОбротин 1 1 1 53 53 нема 1 има 68 нема 1 нама нема нема СловиВа 8 8 " 3 цркв. нема 2 49 29 " 1 т Смолуша 3 3 1 4 11 " нема " 12 18 9 " нема нама

Робовце 9 9 9 13 40 " 1 цркв. " i 4 Т1 " " Глоrовце 10 10 " нема " - 20 lG " 1 1 Челопек 2· 2 -z 1 7 " " - 8 нема " нема нема " Грачаница 1 - 1 58 60 3еф-аrе 1 1 47 - 13 2 " ". Супщца 2 10 2 12 26 има пема нема 1 5 ·4 - " " Ново Село - - 1 10 11 " " " нема 2 5 " " Слиово 7 - - 5 12 " " " " Драrовац - - 2 15 17 " " " " Лабљане - - 1 4 5 " " " 1 Т1 3 - - -Липљане 3 - 8 29 40 - 1 цркв. Шl!а 39 - 14 - - - i Коњу - - - 9 9 - - - 6 - 22 - - -ђице - - - 10 10 - - - 4 - 22 - - - ii! ВеликиАлаш 5 - 1 15 21 - - - - 5 - - - - 1 Рибаре 1 2 2 о 5 - - - - 57 - - 1 џам. -Kpajuпrre 35 - - - 35 - - - 2 25 - - - - ~ Скуланово - 4 20 24 - - - 6 - 2 - - - ~ Лепина -1 - 1 11! 20 ~ - - 3 - 3 ~ - - ~ Д. Гушrерица 19 8 ._6 45 78 1 .1 1 114 г. Гупrrерица 5 - 2 18 25 " - 20 1 Лииађе 4 1 8 32 45 .rема - - 40

Митровачка околина

i Придворица 12 3 - 1 - 16 - - - 65 Читлук 8 1 - 3. 12 - 1 1 12 " Вељи Бријег 29 29 11 " - - - - - - !1Ј Д. Јасеновик 8 3 - 6 17 - - - 3 - 1 - - - ~ Калу дра 16 - - 16 - - - - - - - - -

~

> 1 2 ·з 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 " ]!

Резала - 9 9 - - 1 i! - - - = Бубе - - - 13 13 - - - 5

~ Чешеновиће 1 - 3 6 10 - - - 4 Чечево 2 5 3 10 :io - - - 10 § Глуач - 1 - 1 2 - - - --1 Превлак 9 1 1 2 13 - - - 2 Добро шевина - 1 5 4 10 - - - 5 Газиводе 5 - - 5 10 Лучка Ријека 27 - - - Т1 - 1 - 4 Раичиhе - - - 2 2 - 1 - 2 Зубни Поток 7 - - 4 11 - - - 3 Јабука 12 - - 1 13 Кијевце - - - 1 1 - - - 1 КопилОвиће - - - 6 6 Црепуља 17 - - 1 18 - - - 3 Загуљ 12 - - - 12 С'l'рмац 25 - - - 25 - - - 3 Г. Јасевовшс 9 - - - 9 - - - 2 Ковачи - - - 6 6 Падине 12 - - - 12 - нема - 2 - - - - -Руј иште - - - 11 11 - - - 4 Козарево 1 - - 4 5 Јагљеница - - - 9 9 - - - 2 Војнислиliе - - - 8 8 Кобиља Глава 8 - - - 8 - - - 2 Прелез - - - 5 5 Bap8re 12 - - 5 17 - 1 - 3 Угљаре· 4 - 1 16 21 - - - 3 Врба 5 - - - 5 - - - 1 Брњаке 49 ~ма •Н~ !Нема 49 Н'еМа нема 1 so сви """"" нема· нема - N .., ....

... 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15. w

N

Драгавице - - - сви 10 - - - 2 " В унојС:Виће - - - " 5 - - - - " ПресеКа - - - " 6 - - - 3 " Бабimе - - - " 5 - - - - " ОЮiаце 32 2 - 6 40 - 1 има 8 ОрашаR нема 1Нема :нема 2 Пресло - - - 1 1 - - - - 10

~· ~ --Вучитрнска околина

Бабин Мост - - - 39 39 - 1 - ~ 8 4 Прилужје - - - 40 40 - нема има 10-15 има има - - -

1 Гламотина - - - 10 10 - - нем.а ~ - 9 - - -Плем.етина - - - 11 11 - - - 6-7 - 30 - - има

БивљаR - - - 3 3 - - - - 20 9 - - -Сибовце - - - 8 8 - - - - 1 27 - - -Јаиииа Вода 3 - - нема 3 - - - - - - - - - " Амдија - - - - - - - - - - 19 - - - §

Черк. ~ Доња Љупча - - - - - - - - - 15 5 - - - n

Мојаиица - - - - - - - - - 45 15 - - - 11 Брезница - - - - - - - - - 30 15 - - има 1 С Тан овце - - - 9 9 - - - - 35 15 - - -Граце - - - 19 19 - - - - 10 5 - - - " Дреновац 8 7 " - - - 1 1 - - - - - има има

§ Бариљево 2 2 ··- 30 зо - - -- - - - - - -Стан овце - - -

._._ - - 100 - 2 2 - - - - - " (друга махала) Черк. !.! Бенчуrе - - - - - - - - - 27 - - има - !1:! Стреовце - - - - - - - - - 15 5 - - - ~ Мјекиhе ' 20 10 "'• ИМа - - - - - - - ~ - 2'

.. :- . 1 2 3 4 5 6 7 s· 9 10 н: 12 1~ 14• 15 f FЊиланска Околина

Бостане 13 4 - 14 13 - има им:а 3 5 - - има - ~ Трњиђевице 5 - - 7 12 - - 1 -ЈаСеирвик 29 - - 18 47 - - 1 § ~eвri;e 29 - - - 29 Царевце 10 - - 3 13 - - - - ~ Стр~овце 5 - - 6 11 - - - - ;ј 27 Раов ица 2 - - 4 6 - - - - - 13 Љещтар - - - 6 6 - - - - 4 12 Ваганеш 17 - - - .17 Кремената 1 - - - 1 - - - - - зо ,;·.

Грађеник 3 - - 7 10 40 Бу Др ига 42 1 3 10 56 - - - - - 8 Па_ртеш. 31 3 11 12 57 - 5 Врбавац 10 6 13 17 44 - 1 1 - - 2 Грнчар 21 2 2 1 24 Подгорце 4 - 1 4 9 - - - - 1 Г.Буцрига 5 1 - - 6 - - - 25 - - - - 1 Р.ибиик 4 - 1 6 11 - - - - 70 - - - 1 Могила 26 18 35 8 87 - 1 - - 25 Г. Кормињане 15 5 20 9 49 - 1 1 10 Д. Кормињане 14 5 21 19 . 59 - " " 40 Доморовце 25 ·1 33 10 69 - " " 50 Ка!'!\ евица 11 1 3 26 42 - 1 има 54 - - 8 Моча~е - - - 23 23 - - - 4 - - 7 Стрелица - 2 - 10 12 - - - - - 1 Босце 11 5 - :9 25 - - - 1 - - 5 Гризимље 5 - - 29 25 - - - - т 1 Гоголовце 4 - - 9 13 - - - - - - 4 Миганов~е 3 1 - 17 21 - - - - - 3 - "' ,;:. w w

234

11'1 - 1-

... - 1 ...

... оо с:> - -N 1 1 -- ..t IR -с:> -"' 1 1

оо 1 1 --..... 1 1 1 1

"' оо "' ~i:I~~ -11'1 .с; ...

'~

... 1 1 1 "'

... 1 1 1 1 "' 1

N .... 1

Друшт.вено-економске nрилике косовских .Сј>ба

ш i 1 1 i 11 1 1 1 2 1 ·.! 1 1

Si S1Sl111B····

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

~~·~-~g~'~ 1 1 , ... . -·- ·-- ~

1 1 1 1 1, -м - 1 1 1 , ... f, ••

1 1 1 1 1 1 1 1 i

--$i i -OOiNOOC)\-~0 1 оо fl'I ~ - fl'I. "lt' U') м tt') -- -- -

"' 1 1 1 1 1 1 "' , ........ ~

1 1 , ... 1 1 1 1

1 1' 1 , _ 1 1 1 1 1 '"'"'!&! 1 1 1 1 ' "

~ ~ t

' . 1

' ' ј >

g

i'

ПРИВРЕДНА ДЕЛАТНОСТ

·1.

1. УТИЦАЈ ДPYiliTBEHO-EKOHOMCKИ:X ПРИЛИКА НА РАЗВОЈ КОСОВСКЕ ЧАРШИЈЕ И СЕЛА

На раЗвој при!Јредне делатности: за111атстоо, '11рГОВину и трто­вачке 'Щ:Зе Косова у XIX веку И!V!але су превасхо,АЈаН утицај тадаш­ње укупне друшт.вето-економске и политичке прилике у Турском Ц11рству .. ОбрЗ\А.11 ових nиriuьa, Због неџостојања званичних статис­ц1чких цодатака, врло је сложена. И:пак, улога косовскmс, Срб11 у производном развоју, у извозу и увозу,' и у УК'УПНОМ развоју доне­кле. је ~лакцi~а услед тога што су о 1Њима објавлмВа!ни зиат!Ш по­даци у Тl\дашњој шта1МП:µ Краљевине Србије и у орпским листо­вима у Т;урском Царству.

Под вишевековном 'у.правом турске 'влаЈСти област Косова. до· живљава l!Je само стагнацију нег.р и опадање привредне активности. Разоре!Ш, су !МН.РГИ градови, цен11ри привредног и друштвенQГ жи­вота. Привредно иајразџијенији !'рад, Ново Брдо, разоwн је одМ:а:х по његовом освај~у. П-оремећене су nривре.il!Нё везе rеЛа и гр~\дОl!а R ома.њен д01\03 rеоских "!>Оизвода •на традска тржишта.' То је уЗ· роковало оrrадањ11 џавних привредних !'рана у традовима, трговщrе

и. эа;натства. Уз ово турс~а власт је рЭ1СеЛ1Ила знатан део хрИШћоо­екоr становништва , ИЗ градова и. у ЊИХ наеељавала муСЛИМа:f\е, ЧИ'Ме је за.мт нови ударац .привредном., развоју, н~очито размсти, јер Турци, као господари, дуго се нису бавилИ щ)ивредним активности­ма, а :делимично су забранили р_ударску производњу. ЗбОг свега тога попr\>но је за~мро привредю1 живот. неких до тада важних град· ских нacfih!ll. Мус.mмансКи живаљ нарочито се повећавао у Приш­тини, где је у XVIII веку било 0ко 300 ·дућана.'

Ипак, док се Турска Царевина ширила према средњој . Европи, косовска привреда је показивала извесне резултате. До тог времста у трговини су имали дО'Минантну улогу Дубровчани, који. су уве­лико трговали и са средн,овековном српском државо.\1. Ту превласт задржали су до аустријск-о-турског рата, крајем XVII века,. и сеобе Срба с Косова иш~ шире околине,.под патријархом Арсенијем Чар-

236 . . Друштnено-:еконоl\1,ске прилнк~ 1сосовс1-.их Срба

нојевићем.2 После повлачења Дубровчана трговину преузимају Јев­реји {чије су 'Веће колоније при градовима имале знатан промет), Грци, Цинцари, Јермени, а укључивали оу се и Срби, који су у XVПI веку извозили •вуну у Немачку, или су куповали ивдустриј­ску робу у Италији, где су такоће !Извозили вуну.3 Неки Стамболићи из гњиланског краја жuли су чак у Истанбул да продају овнове, по чему су, изгледа, и презиме добили.4

Сам почетак XIX века донео је неколико дотаћаја којн су се веома повољно о"'разили на привремиr просперитет неких косовских

вароши, а нарочито на јачање 'Грговине и трговачких Ћеза. Конти­нентална блокам 1806. годиве, кад је Наполеоновим декретом била забрЗ1Њена трговина измећу ЕШ1Леске и европског контивента, упу­тила је колонијалrњу робу и памук с Блиског истока на Средњу Евро­пу, преко европске Турске, тзв. "паМу>ЧН1Им путем", који је mnao с југа преко Македоније, Косова, Санџака, Босне и даље на запад.' Било . је знЗЈЧајно и ослрбоћење Србије, после српских устооака, ка­да се· успостављају зцачајне трговачке ве~е ,с њом и упоредо одр­ЖаЈВају с још неким 'другим земљама.• На yкyrniи привредни раз­витак утищале. су и турске реформе, које су нарочито оЖЈИВИЛе срп­ску чаршију. Посебан зна~ај за. оживљавЗ1Ње косовске трговине има изградња железНичке IIPY're од Солуна до Кос. Митрови!це, 1873/74. г.

· И поред свИх промена, снажан утщај на. трговину и уоП1Ште

привредНи живот на КчсоВу имали су тадашњи друштвено-е~ом­сКИ односи. Они су' се увемrко , изражавали у траД1ЩионалнОЈ фор­ми р<tЗМене добара; али. Н1Иоу били равн;омер~;~;r у гр~~У. и на селу. Сељ.ак је и у ~аснirм децеН!ИЈ'ЗЈМа XIX нека 'Једва .. ~в~ ю,л.ишње долаЗио до новца _с_ после жеЈ1Ве, односно, прода.1,е жита, и у про­

леће, када је продавао сточни поммладак. Па 'И тада је иэvзе~;rо до­бијао· нОвац пошто је своје проИЗ'Воде продавао ономе к~>Ме . Је већ д\"ГОВао за купљену робу !ИЛИ за ·ка~ав у нужди узет заЈ~М. Уз то, Његове пo'I'pcl)e су биле мале јер Је сам ивраћивао највећи део а.латки и орућа за рад и одевних предмета и производirо већином xpaiiry. Рi:~змеиа добара :измећу сељака. оба'!l.љала се претежно на nринцшiу ми:ректне трампе мада се, nрема ЈМНОМ заnису у мана­сmј>у Девичу, у Дрењици, још у XVЫI ооку говори о плаћању 11ЈЮ­шевима.' у незнатном промету на сеДМIИЧНИIМ и юдиuш;им вашарима ( rniн\!'ћурима), .који су у јужнословено~ nросторима били врло раз­вијени, па н на Косову, преовлаћивала Је шпекулативна трговина :rрговци су од свог незнатног шmитала :\iмали веома .велику добит.

1 Н> Вучо, Привредна историја Србије, 136-137. . ., . . . , . • Ошnирно: С. Димитријевић, Дубровачки каравани У Јужно~ ,Србщи У

XV ПЈ веку, Београд 1,958; в. Јјm1авер, Дубров1µш и Турска У XVIII веку; Бео-град 1960. . С 25

· ",.А. ·Ур<>шевић, Трzовина до крща XVIII века, поменица . годшшьи-це ослоQйЈ;ен;а Јужне Ср(Щје,Скооље 1937, 637.

• Ист11, Горња Морава и Изморник, 238. · ' Народ-Сарајево, 5. Ј.туара 1924, бр. 2, • Б. Мm<Ићо' Трzовачiс~ везе Косова са Србuјом, Аустријом и ВпаШком

у XIX веку 42~. · . ' Гл. Еле:~овић, Пушке Арнаутке, Јужна Србија, књ. I, 1922,. бр. 4, 147.

ПрИвредне' делапюсти , 237

. Сељак, задРжавај:ући облике натуралне размене; · тешко је· до' лазио до: новца, ·нарочито· сиромашни. И тада :новац ·му је служио виnrе· .;као мерило iВредности него као средство плаћања .. Но,· све више··се осећала потреба за новnем, па је полако потискш~ао на• тураЛне облике размене добара; нарочито у промету :измећу .села и града. У· исто време, град све ·више оолази 'ИЗ. ћепенака и' из ·под­рећене улоге када је реч ·о размени, која се махом обављала на па~наћУ'Рима. Ситни трговац, дућанџија, није имао капитал, па је робу узимао"Ћа кредит од ·крупних трговаца, постајући лифераш трговачких ;кућа и прекупац сељачких и занатсюих производа.

До дубоко у XIX '!1еК привред,на активност, а нарочито .трrо­вИIНа, н!Ије била у складу с националном и социјалном структу:ром становништва. СтаЋовништво у rрадовима углавном се делило 111а муслимоое и хришћане, Први су свуда биNи у већини', мада ЈеЈПО ДеДијер, служећи се подацима, око 1838; годиве, наводи да су Срби и 11ЈОСле 1690. годИ'Не дуго ·чмили .већину сгановниnпва у Пећи .и, нарочито, у Призрену, тде ·СУ и у току првих деце111Ија XIX ве1tа преовлада.вали•· ПревасходаЈН утицај муслимана у друштвеном ж.и­воту није проистицао само из бројне преваге .него и из државотвор­не· основе отомаЈНског режима, а нарочито из материјалног . боm.т­С11Ва," које су турске реформе ове више огранича.ваде. То. је мvс­Лимане све више упућивало на укљуЧивање у произвоАНе делатно­сru, па су у !'радовима постепено израстали . у 'гланну прив~едну снагу. Ипак, у трговини; а и у већИЈни произвОl\IНИХ з~та ЧИЈИ оу предмети постајали трговачки артикли, Орби су ·у првоЈ :поло~ XIX <Века имали преимућство. Јер, богати муслима:н:и су жш~е4и ви'ше од ренте," а сиромаши.ији од пољопривреде или неких Лl!ЈК­

шИх заната. У. то' !Време; а и rраније, Турци, нарочито рt;тијери и феудал­

ци, ОА{атрали су ,А,а је тproilaiqtш ·посао недостоЈаН за њщ, да .. ј~ он еа рају. Нек,v: од њих занимали су се и спортовима •. тркама и довом· са соколовима, живећи удобно од прихода оа својих иман,а. J;Iacynpoт њиМа," сщюмаinни ~муслимаrнски слојеви, бавећи се све вИllle 331Натима Я трговином''. живели су теш\tо ·у условима иераз­вије~lе ~привреде и своје по'слоне су оба~вљаЛЈИ .У ограниченим Pl\0; мерима" .. Ипак, збоr политичких, економски~· и ~верских ~дноса У ()томанск()IМ Царству ЊИ!ХОВ економско-ссщ1ча~и положаЈ раз,Щ· ковао се од положаја неМl[сЛЈmМаНIСКШ занатлија ,,и ;рговаца мада није увек био Исти; У току XVobll и добр!ИIМ делом XIX :века они су стално по:ку~шава.ли .да се укључе у поделу политичке власти .ка; ју је у време кризе цен:гралне ·власти прш~рабила ~ома<ћа ,ВОЈНО -феудална аристократија. То је имало велики утица] не с~о на . . . ' .

• Савремена оmnтина, 1. 1926, бр. 9, 50. • Ј. Дедијер, Нова Cpбttja, 252. 10 Савремена omnruнa, 1, 1926, бр, 9, 50. 11 М. Р. Гавриловић, Развој банкарства и привреде 11 П. Костић, Просветни и културни живот, 105. 11 М. Р. Гавриловић, Привреда Јужне Србије, 120.

у Јужној· Србији, 7.

238 Друштвено-економске црилике косо~ских Срба

раслqјавање неrо и на понашање муслиманског еснафскот граћан­С'Ј1ва И· њихових првака, који постају ноощщи недиоциnляне и по­литички.х немира. Своју жељу да учествују у подЩЩIКОј вдасти они никад нису. претворили у један реалан политwiкИ J:Jporpaiм јер инје било ни економско-социјалних НIИТИ идеолошких услова за то. Ис;rо­времено, · ~мусдиманско еснафско .граћан<::Тво ПоКУ1I11ава да· опонаша владајући слој војно-феуАалне арИстоюратије. Иметак стечен у'вре­ме процвата традсюе приврем 'Оно tНе у.лаже у џррширену репро­

дукцију" н:его, .већином, у кущовину некр.етнина у l'раДу, '!f,\и чиф, лука на селу, или сКОрИСТИ за ход=ашће н подизање .мад'!IХ задуж: бИ1На, желећи да тако обезбеде већи друштвени углед. Зато је муслиманско занатлијско-трrоВЗRко граћа~о. улазећи у фазу .,л.и­фереЈЩИјације, остало у·мртвљено, у еснафској С!Ш'У'РНОСТИ и приви: легијама. Немајући капитала за брже и успешније ОIПЛо~,, он;о се више бори за очување еснафске аутономије и привилеmја, неrо за п'ревазилажење домин:и:рајућих скучених облика прщr,зводње И размене, астајући у огромној ве!шни у KPYIY ситнијих занатМ1Јја или трговаца, ИЛЈI круm1их читлуксахибија и рентијер . готово без додяра с европским начином мш.uљења и пословања. Реформне ,ак­ције султана Селима ПI и Маюмуда 11, у таквим при,щкама, гото­во· преко ноћи потисле су сиромшшне. ~мусляманске слојеве .из унос­ншс привредних делатности .. Јер, ЈедЈРещ:ким ·миром Порта ј~ оба­везна ва потпунију н ефикаснију зашти:ту хришћана у својој држа­ви и тога te• углавном држала. 1'о. је утицало на она~жније :ИОПОЛ?а­вinье ·друштвеног. бића Јеришћана . не толико у ко1'*еснона~ом ко­лико у социјl!iлном погледу, У зна"Гној мери ослоt?<:lћени притн9а,ка органа државне управе, они у :вароши:ма слободнњЈе УлаG!( У АРУiПТ­вено-еконрмска .кретања Турске после 1830. rомине: као ·привред­ници све више дају тон трговини , и . llljIO!deтy. М~а . се. н~ само со­цијална него и нацИонална СТ'РVК'\'УРа ~ског становншnт~:, у ва­рошима, где је словенска :мањина, од старрседел8\1\а или;. ,до~а.~ са· села, живела уз муслимансЈ<.у ~ину, Јача словенски. елемент.

. 'Феудална анархија, продор читлуч:к~их: о,дЈНоса, . неповољни м: рарни режн;м, чифчијоки положај с:в~ вњше. оу обезем~ивали срп­ско сеЉЗilIП'ВО, које се силан.а у вароши. Ту се. бави разним посло­виМа, у . почетку. 1ОО1јчешће . као најамни радници . код муслиман~-;; феудалаца илй као послу,га у трговачким н з~э:!ским радњ~-,, ; · · СреДИном XIX ·века _водећи -грrова~чки слоЈ у ~учитрну чини­ли су ДQ111Љаци са села: Б.амиловићи :из Треяче, Фртунйћй из Куча, Студйћи из 3аже, Лулићи из скада!рСке околине, ПардићИ из око­лине СкQпЉ:а, Мурrанићи из Дренице .н Кујунџићи с l(опаощш.а.15

У I1њилану, граду Ба:хти"6ег 1,Ъинњћа, готово сву торњу 'МЗЈСа;\у. щ1-селили су сељаци бегу.~щи, већином из Горње Мораве. Бежећи од насиља, они су остављали имања и прихватали се било каквог noc·

" Савремена оrпnтина, !, 1926, бр. 9, 50. 16 Б. Нушић, Косово, 11, 90. i

239

ла у релативно безбедlНој варошкој средини.'' Док су ГрЦи и Бу­гари .у Турској, који; су живели у 1ЮТИМ полmичк:им 111РИМIКа:ма IКllO и Срби, И1Ма>U1 раније вароши:у својим рука.'1а,11 Орби су то пост­игли тек у XIX веку.

· · Измењени економски и демографски односи 11Юд"Стакли су дРУ'Шl'Вено,културно па и национаАЈНо-политичко конституисање трад- · ског хришћанског становништва. Кооовска Митровица, Призрен, Приштина, Пећ !И Ваковица омаТраrНп су пред орпсК;О-турски рат 1876. го,41Ине за градове с на;цио.Нал'IШМ свесним станОвништвом." Снажење хришћЦiНа 'У социј~ном и национал'Ном погледу било је у реципрочном ·.односу Ј:ЈРема социјалном и економском ·опадању моћи и угледа: муслиманског"спшrоВНШirmа у традоощма, нарочито после укидања спахијског система, 1839. ·године, ГилхансЮим хати­шерифом и после. лю~видације феудаАЈНо-наследних roonoдapa у про­вшщијама Турске на Балканском 11Юлуострву. Укол:ико је значај новчане привреде растао и ."Грrовина се ~развијала, што. је ја~чало хришћане, утолико ·је то слабило ~муслиманско становништво, 1'!111М lllllliie · што је европска увозна "ГрговИ1На потисла ЧИТЭЈВ !НИЗ занимања којњм ·су се· бавили.претежно ~муслимани.•• Предузимљивији, покрет­ЉИвИји 'српски и јеврејски трговац и за11ат~µ1ја система:rски је по­тискивао ЩОМ11МЗ11'СКо еснафско 11раћанство које ће, остајући у оквирима овога·. града, или ,краја, дочекати ооmуно неспремно огра­ничавање еснафских организација и продор либерално-каmrгалис­тиЧКиХ утИцаја. Страни !Предузетници, нудећи јевтину :1Щдустријску робу; дотуюли су <Муслю.тнску еснафску чаршију. Насупрот њој, услед скучености дoмafier "Гржишта и неповољнqг политичког .и правноr положаја, хришћани '11рГО1щи - носиоци традске. привре; де, определили су се за успостављање тешщих веза с наЈблищим пунктовима Иностране· тргови.не, ИЗМИiЧУћи тако непосредној контро­ли локалне власти.

Док је спољна ЂЈ>ГОВИна у пр,вој половини XIX века махом била у српсЮ~\f или јеврејским рукама, муслимани су задржали домина:нгну улогу у унутра!WЊој трговини, као ·И на панаћурима и уопште у "Грговини ;на мало. Срп~ки трговци почињу да се. оюрећу оеверу, Србији ~ц, Аустро-УгарскоЈ. Они 11ису трошили своје снаrе у градским !ИЛИ· 11оюрајинским . 'политичким размирицама :и побуна­ма, већ су билн лојалЈНи - задовоМ1ЈВали су се у воћењу послРВа ЬiраНИченом слободом н релаntlВНОМ пра.вном с~ношђу. Неке од' Њих тек ће :источна :юриза делимично у~ући у полит~ку н вез~ са српском владом у циљу ослобоћења од тур~ке власm, због. чща ће после окончВIЊа кризе (1882-84), Преки ВОЈНИ суд У Пришти:ии ~оге М!ЈКmtдира'11И и отерати у прогоН'С'ГВО,26 заједно са бројним учес· --·"'•'В. сто]а~ет<ћ, Прво осilобtЉењ~ Косова од стране српске војске У рату 1877-1878, 462. ' · ·· · '

17 Ј. Д<Wijep, Нова Србија, 251. •• Савремена qпштина, 1, 1926,' бр. 9, 50. · tt Ј;З. СтОјаНче~, Јужнословенски народи, 378 . . " r. \!лезовић, Заслужни Људи Старе"Србије - XQ1Ju Данило Е. Фрту·

нић, Јужни Преглед 1931, 79-81; С. Андрејевић-Игуманов, Садање несрећно стање у Старој Cptiиju и Македонији, 40.

240. Друштвено-економске прнлик<! косовских ·Срба

н!ЩЩ1а; Uри~ке .. лиrе .. Овом прили1tом !ПОЗНа'l1И· !Пршnтински · ћур­чи;ја ,,СтеООн Ј(;:аци:-Арсић щщтера!Н је !Најпре у Сqлун" .а затим. дщ.е. ~асинје се 11ратио из дроrонства у П:риш'I1Ину и наста.вио национал, НО<ПОЛИТИЧКИ рад.21 .

, . Трговци· XPJ:lllllћaни. били .су u знатни закУ!!ЈЦИ десетине· па су мнщи. иза;эвали гне,в не: само .. сељака .. него и..феуд\\Лаца, То .су; .де: ЛИШ!'Ц{О, чИнИМi ОЈ!е ,до nРЧеТКа ХХ века, . ·када ће их а:лбански феудалци присилно _одс'I'ранити од закупа.22 , " ,

. ' ·.: 'Яэмењене. Тlр!!Ц!редне и социјалне . 'П\)ИЛИКе. vrицале су да -:Код муслимана. оживе, старе !Мржње и . верска <нет.рпе..ь11щ>е.т, ·што је. ЈЩа.­звало шиканирање и. 11>рогоне хрншћа!fа, нарочит.о . у мес1'0!<ма дале­ко•.0;11 •већих центара, где је, упщај наследЋИх феудалЩIХ породица био ј'ак. Оваква реакцдја лреноС\iла се, из вароIШЈ на села, где екс:, _____ "_____ би' . 23 цеси· лреЈ,tа хр>ШШшt1>1ма. до јВју :Ј!еЛИ):(е. ЈХЩМере, . ·· .. . . :. · , " ·. , . , . И 1Поредсве.rа овога, после криЈ.tСког рата сх;ришћанск:и наром · се нагло развија;у. Привремно љ политички. о~и потискују мус,\И• мане il' у градОВЈјМа, на шта феуда~щи узвраћају повећањем~ прихо: да"\:а феуда• које су све више оилом ширили.24 Косовск1;1 СрдН,,ИМIЈ• ЛИ су· каони је утисак да су сре,мшом XIX ве1tа готоцо .. и'?кључнцо држали чаЈршију у својим· рукама и ·f!,Э. .су бил" спо~ји ·за OIJ.e врсте·послова од својих суграћана.~усм1!Ма~а·." Но, TQ•Je .била,, са­мо једна· фаза у друштвеном раз&QЈУ, у IIOjOJ се -муслимани нису сналазили као хриШћани. ' . . . ' . " , · · Ипак, у усАОВима rюлитџЧ;КЯОС и пр~вредн.и,х суnрртности при: вредне· делатности 111а Косову 111Ису знатније цапре~овале щ до. I<P\I: Ја .. ту~рске·. 'ВА~, измећу оста~ог ~ . зато што . није . билр капитала. НаЛазећ:И се ·:Под у даром развијеније· европске ;."1ндус1w1Је, косовск.а п:Рив:Реда остаће ограничеНа да зе.мљорВ;\IЊУ rи сточарс'I'во на селу И 'на· занате (највише у облику кућне радиности} и2;wовину У гра­ду'.. Индустрија и рударство били су тек у зачетк,у. .

2. ЗАНАТСТВО.

Како се трговина зileiUmaлa •на заЈНатској nривРе":fН· д~м~ој р~ости· ··и· ri<?љоnривредној nроизВО/llЊИ, неоuх~/111'10 ј~ . украт~<? · · · · · · · мећ""'ависн()СТ .. уз -на~помену да је трr.о-вачки _елен указати на њихову . ,- . • · ·· · · оје ~1 .М:vслr~мана и хршпћана_ махом настајао из редова заl{аТЛl{ја к .. " ~v.:ce бавиле уносним занатима, као и богатих. сељака. . ,

- ·--' ' -. ·- . . :

·:. 11 АС; МИД, .ППО, 1908,· ред 599, Џршnтнна, 7. мЩ>Та _1908. •• HHStA, РА, Konsulate, XXXVIII, К. 386. Митровица, 26: сеп;ембра -~'

бр. 75. ' " "7•8' 2з в. Стојш-~чевић, Јужнослове.t:tс~си нароии_, з ._- ... __ , _.

936.

" Видети: В. fiоровић, Србща од 1858--:-1878,. Беi:>rрЦА, 1 . . . , : ".АС, Архива конзулата у 'ПЈ>lШIТИНН, пакет IV, Митровица, 2:Ь., априла

1912.' н Народна привреда, 7.

Привредне ·делатности 241

Занатски произlЏЈди били су цочетком XIX века тлаmш преА­мет 'I'pl'OllШle мада ое пољоПр1ИВредном произвомњом бавила. најброј, нија друштвена категорија становништва - сељаштво. •Кичму град­ске привреде ЧШIИАО је занатство, а занатлије бар цолрвину град­скоr становниш'гва, док се друга половина ;џретежно б!rцила цољО­привредом. С обзиром на непостојаЈЊе индустрије и :на начин од.,,_ вања и обичаје, занатство је у ro време почело м се онажно раз­вија. Неки занати, чак, имали су извесна преимућст.ва :над тргови, ном, у црвом реду кујущшјски, којим су се највише ,бавили ка­тоЛИIЩ у Пришmне, Лећи и Баковици.27 Кrујунџије из. ових градова биле су иадал~о чувене по уметничК!ИЈМ квалитетима њихових пред­мета иэраћених од злата и сребра. Сву своју вештину исказивале су и у ук:рашавању ору~жја. Често је тај рад изгледао ·као в~ иглом, а не израl>ен ормом. И :rерзијск,и занат био је уиосаЈ11: Јер, на Косову се није радо н~m1ЈП1тала :народна :наIЈШ>а. Уместо златом и сребром, одевни nреммети •везени су гајтаном.28 Занати: ка:защшј­ски, ћурчијски и табачки (кожарски) такоће су бил.. развијени: "Арнаутски nушщ~.ри" још .у ХVШП веку били су цењени у Кара­влашкој. Њихове пушке уnогребљаване су за одбрану земље. За ЊЩ је 1768. ГО;\iИIНе МЈ.ТО око 20.000 1!рОШа.•• ' ' '

Број эанатл...ја ое эбоr аве већег пресељавања сељака "1 варош и њихове све веће навале на заЈНате повећавао па су . неки заНаw почели да опадају.30 УПризрену и ПрИШ1'1И1Ни, а и друr:иМ гра.до­вима на Кооову, ·они !Кdјrи су се бавимr неконјук:урним .занатш4а нису могли м се одрже па су морали да напуштају посао iИ _МЈЈ се

исељавају, цретеЖ!Но у Србију, а :временом неки су пошли у печал­бу, где Н"1су радили свој занат. Србија је после осло~ћ\Щ>В примЩа доста ва:натлrија из СВИIХ т'l'рских крајева, нарочито с Косова ,и из МВ):(едоније. Четрашесщr !Марта ,1822. Петар Љајчевиfi са сином Ива­ном, Андреја Бурић и Марјан Голомешевић, ~анатли;је. !ИЗ Ј~ва, добили су одобрења м у Јаски, у ја~rодинскоЈ нахиј:и, могу отва­рати дућане, обављати кујунi,!Ијск,и З31Нат и еспм продавати, сва.­

коме, по погомби.31 . · . , . : OбpW)yjy.li!И развој занатства у Србиј!И, Никола В~о tнаил~

на знатан број Косоваца: у берберском еснафу у Београду (од 1848 до 19Ы) био је један занатлија с ~Косова, у терзијском .(1849-11!94) неки Приэренац; у !Мутавџијском {1846-1901) ·више. IЊИХ 1\fЗ Прив­рена и Пећ.и, столарско-браrварскQМ Џ850-1908) Призренац, :rуф<;'!'" џијском, у Гургуоовцу, БајрВ!М Мустафић из Ваковице са два 911на (1833), кујунџијском Јооиn Бокић и Антон Бокић из Припrr.ине, :КО: ји су добили ,АРЗволу 1820. да прода}у сребрне ствари no Београ,-

!1 М, Р. Гавриловић, Привреда Јужне Србије, 134; исти, Развитак бан-карства, 74. ·

•• Б. Нушић, Косово, I, 61~3. . . . · , " Гл. Елезовић, Пушке Арнаутске, 147. •• М. Савић, Занати и индустрија у новоприсаједињеним областима, Бео­

I'Р'\д 1914, 249. •• Народна привреда, 65, 68; Т. Борћевић, нав. дело, 177.

242 Друштвено-економске прилике косовских , Срба

ду и ваљевској нахији, сајџијско-кујущшјском у Беосраду (1850--1888) занатлије родом ;из Митрооице. ·. · · .

У ПоследЈЊОј чеnвртини XIX века :кујунџијама. у Србији пре­тила је опасност од кујущшја с Косова, јер су тма ry велmсом бро­ју долазиле ове эаЈНатлије 1'а.Томrчке вере, већином из Ј а1Њева, 'И И,АУ­ћи од села до села 11чщдавали су прстење, ·КанД'ИЛа и крстиће којн нису одговарали православљу. За ову јефтину робу од туча извла­ЧИIЛИ су од српског сељаIШ11Ва с'DЗ!Ј?И сребрни новац и друге сребрне Предмете од старина и од•юсили их у Тrурску. Од њихове ·навале највише је .трпео НИIШКИ округ. Са~мо једног дана, !Марта 1887, ~ва­ћено је у Нишу преко 10 њих с пасошем за Бугарску. На· честе жалбе Кујунџијског еснафа у Нишу НаrчелСЂ'во округа забранило је ову !Врсту торбарењц на оонову Uiара1ГРафа 387, таrч. 1. Казненог за­кона, али није успело да их истера из округа све до ·строгог ;наре­

ћења МИiНИстарства финансија . цариrнскН!М оргаНIИ!Ма на· српско-тур­ској rрашщи којН!М је забрањено овим људима .да прелазе у Срби­ју.••

Упоредо с јачан.ем културе и писмености, с буЬењем· нацио­налне авести, развојем робно-новчаних одоюса и поја:вом јефтине ин~устрнјске робе многе гране зана;ства почеле су да губе свој ра­НИЈИ привредни и Аруштвени знаrча]. Томе ·:њису .могли да се одуп­·РУ iНiИ еснафска rудружења и организације карактеристичне· за не­раэmrјене эемље. Еснафе су имали и :хришћани . и муслим31Ни. У ~ризрену су еенафи имали заједничког старешину, еснаф-ћају, који Је решавао еснафске раэМ!Ирице. Пiризренац Петар Костић сматра да су еснафске организације· .во,<11Иле порекло од cлlfЧ!llIO< органи­зација у прошлости. Из натписа на петохлебиици цркве св. Борћа у Призрену види се да је овде еснафска организација постојала још 1787. rодИНе. Костић закључује на основу тога да" cry срiПСКИ еснафи јаш тада имали своје косе из којих су поматаля сиромашне занатлије, нарочито приликом сахрана. Избор за еснаф потврћивао је само митрополит. Све до 1884. рачунска годнна је почињала од Бурћевдш~а, а од тада 1. јануара нове године. Еснафи Срба били су у то време верске iИ политичке организације и сара:Ьивали су са црк.вено-школским О!Шlтинама. · Н>ихова делатност била је · хумано­-просветна, али .често и ПIРИВредна. ОсниваЈјући своје касе; еснафи су улМ'а!Л!И по који грош !Месечно или недељно. Кад би улог дости­тао већу суму, додељиваЈНа је помоћ ЧЛаЈНУ еснафа који бн се на­шао у неприлици, или би се удомљ:1П1ала деца без ро,<11Итеља. Есна­фи су ОДИII'рали велику улогу у националним акција~ма iИ у оправ­кама цркава. Године 1836. удружени еснафи у Призрену обновили cry ·И ПОО1ПУНО уредили манастИЈР Св. Тројицу."

" Н. Вучо, Распадање еснафа у Србији, књига прва, Београд 1954, 112, 126, 127-129. . . .

sa П. Костић, Српска православна црквено-школска општина у Призре­ну, Јужна Србија, књ. III, 1923, бр. 29, 363-365; М. Гавриловић, Развој бан· карства, 5. · ·

Привредне делаmости 243

У Баковпци су око 1820. године два еснафа - терзијсюи и табах1ки, управљала осталим еснафима. Овде је први еснаф сагра­дио мост преко реке· Рибника, иа путу за Призрен, а друrи мост на ПVIY за Скадар. Имали су два оџака (конака) у којим су се окуп­љал.и чланови. Ту се и судило и ·наnраћивало. Иначе, нахија је била доста самостална. О њу су се отимали Бушатлије из Скадра .и Ро­ту ли из Призрена."

Еанафске организаци;е нису могле да зауставе процесе који ';У захватали зана;ство. Одрж~ су се само ОН!И које конкуренција Јевтине индустриЈ~ке робе ИИЈе могла да поТiИане и за <чијим је производом постојала тражња збоr навика и начина жщщта, на­рочито ~муслиманског становништ.ва, као и због пЩ1реба војних щр­низона после увоћења стајаће •војске (<нИЗам). У оваквој ситуацији занатлије и трговци, rде још нису били издиференцирани, све ви­ше заостају у поре:Ьењу с ранијим генерацијама. И једни и други ра:дили су на ситно, толико да се заради за оно што је најпотреб. НИlје. Иначе, свако ко је имао 500 гроша могао је да отвори рамъу иако није имао довољно з31Натске и трговачке опреме. Такве рад111>е отваране cry са:мо да би се њихов власник одржао у животу, па нисrу могле очекивати било какав креАИт. Већина такВiИХ занат4И1ја и 11р00ваца није била ништа друго до 11щА1ничари; .али надничари ко­ји су имали. много •више брига иа врму од оних правих.35

· Назадовање занатства праћено је раслојавањем занатлија. Бо· гатији прерастају у трговце, а сиромашни у калфе у надНичаре. Ови процеси постајали q јачи уколико је било више индустријске робе, нарочито од изградње косовско-македонске железнице, и уко­лико Се мен.ао наЧИЈН ЖИВОТа, i(. С ЊИМ И друштвена И привредна структура;" Продору ИЈНостране· робе 1ПОгодовало је и то што је царина <>д 11 одсто њене вреДНQ\:ТИ била МЗ!Ла. . . .

Назадовање косовског занатства у XIX иеку Нушић доооди у ~у с МНОГН!М чиниоцима: веЛiИком юонкуренцијом. солунско-јев­реЈских трговаца који су косовско подручје преллаВIИЛИ иајпросm­ЈИ•м. производима европских фабрика, недостатком капитала, непо­стојањем услова . за nроnщрење рада, са старо!М мором занатлија (хришћана) - вересијом, која је била записана на 111ратима сваког дућана, итд.37

Опадање није эа'ХВ1!тало ни све •врсте заЈНата ни подједнако све занатлије, и хришћане и мусЛiИ!Мане. Јер, неки заЈНати били су цривилеmја само :МусЛН!Мана. Кад су покориЛIИ Србију, Турцц су за­бранили Србима бављење з31Ню'Има који су имали шири эНачај, Као што су: пушкарски, обућарски, кожарски, кондура!Шки, бријачки, одреЬујући их само за !Муслимане." До средине XIX века мусли­маии су се бавили једино овим з31Нат:има. У мећувремену су научи-

" Р. Срећковић, Владике фанарџофи, 18~19, 69. " Цариградски глас~шк, 26. априла 1901; бр. 18. 88 М. Чемерикић, Трzовцна, занатство, индустрија и кредитне устtmове

од 1875-1937, 712 .. " Б. Нушић, Косово, I, 60. " М. С. Милојевић. нав. дело, I, 4.

•

•

244 Друш1Ћеяо-економске прилике· косовских Срба

АИ1-.-саР~~, касапС1tИ, налбантски и; Табачки занат~; -na··· су И он,и, ОС111М касапскоr бил.и !Привилегија 1Муслимана. Осталим занатИ1Ма ба­вили •су 1се. •на. Косову· Срби, Јевреји, Цинцари н·Цигани."·. • · ·

• ·; · · VсЈ\ед др.уштве~шх прилика, хришћ"ни, иакЬ су !И'Мали доста производних заната у рукама, постЩiено. су их препушталИ . мусли­манима;'° То је карактеристично нарочито по д<>сеља~ва~њу IИЗбегли­ца муслима111а (тзв. мухаџира) из Босне и ХерцеrовШ!е"и"АлбМlаца и.!: Турака из Србије, ·који у великом ·броју долазе у .косовске гра­дове и почињу да се баве занатством. То још више. економски IIO·

гаћа .3"Натлије староседеоце, и Србе· и муслимане. Ова ·КОНКуреIЩИја и 0Ш11Та дРуштвена несигурност после 1878. rодине узрок ·'СУ· но­В'О[' исељавања занатлија Срба с Юосова у Србију.41 ·

У Приштини неки занати су били •у рукама Турака и' АлбаЈнас Ца (потЮiвачк.И,' са~рач1ш, · чилафчијски, нанулџијски, итд;). ·Кад"је n!пrуЏИјски занат, пред крај друге половине XIXi ·века, npepacrao у обућарски, мећу обућари1Ма· је било и Срба, а· мећу .терэИјама и Срба и Турака. Јевреја је било мећу кројачима, лимари.ма" опан­чариМа 'И касаmfМа. Почетком друге половине XIX века у Приш­тИни је било 13-14 јеврејсrоих занатлијских породица. Оне су• се бi~вИ'Ае занатима којлм су се до тада бавиљи СВIМО муслимани. Мно­ги Алба:шщ· су радили као кочијаши и рабаџи~е, а ковачи•.су били Цшани. Жене у селима, и правослащ1е и муслиманске .вере, изра­ћивале су ~материјале за одела, nростирку, ·застирку итд., а. наро­чито лепу свилу .( чоју). Неки производи . су се односили· чак :.•у сиринићке ваљаонице ,д;а · :их уваљају. Измећу ове и беле свиле ев­роnоке, ·или чоје, IНПје, изгледа, бил:о никакве. разЛЈике .. Такоће· су 'израћивале прекрасне· загаситоплаве, плаве, црвене; зелене, (за ··му­слимане) и црне оптоке (тајтане) који су пришива.ни на. yc1te беле чакшире и беле ·,д;оламе Срба."

··Милојко .iВесеЛиновић истИЈЧе 1893. године да је занатство Приштине обично 'и да сви занатски ·производи служе само ·за :мес­не ·потребе;<а Трzовински zласник од ЗО. маја 1892. то ·потврћује. У Салнами косовског вил:ајета за 11898. rодину каже се да су .3"НQти у ИршnТИiНи "старог чина" и да се од козине праве добре·:Чубуре, а од вуне сиџадета.•• · ·1 •.

. ' У ПриштИЈНИ је бил:о и занатлија које су доЛЗЗИле Из Других :кра:јева. Тако је Лvка Перић ДОIШаО. иэ Ба~ъа луке КОД ·иекоr лаза­Ра ш Сарајева; чија је радЊа у Приштmiи дооро наnред~вала'. ,'!{ад

~· Т. Станкоэић, нав. дело, 80. . . · · .ю Б. Нушић, Косово, I~ 60; · · ~: :.

" М. Савић, .Наша инiЈустрија, занати и трzовина, књ. VI, 182-184. " А. Урошевић, ПриШтшш, · 14;, ИС'11И, .Приштина· у;. прошлости и сада,

Глас Југа, 9. фебруара 1941; бр. 98; М. С. Милојевић,. на<1> .дел0" '!, 4;-S. 41 М," В. ·веселиновић, Поzлед кроз Косово •. 15. · ·:. '· . •• Архив Јуrославцје, Фонд Ј. М. Јовановића "Пижона" (80)-22 ··(ела­

борат "Косовсюн вилајет"), даruран 20. априла 1898, у Ск<ЈПЉу (у даљём тек-сту А. Ј" Косовски вилајет). · · .• " ·

ПР!iВРедне · делатносrn ·: · · 245

је . г.а,зда YMPQ, Лу,ка је нарледио његову "'а"'"У., · коЈ'у. Ј' е апр · · зб б "' ,.,._ ·ун · едно, али ЈУ Је касније от олести НапуtетИо;"· . . . , " , . . . . : . .

По доласку .мухаџира настаје ·ново прегруписа.вање. мећу ·приш­тинским.з~атлИЈ<>Ма .. Од тада Срби IНИсу смели да се баве 'МНОГИ!М занатима Јер су их .Турци ставил,и џод овој монопол. То су. били, маосом ран;иtЈе, набројани ,занати. Срби су моrЛЈИ највише .да раде као кастрар;и, терзије, 'ћурчије, јорга~нџије, асурџије;. бојщшје, rричари, зи~ри, И' tурун~је. Ту.:~rећеџије су угљавном били Јевреји,. а било их ~е ·И 'КУЈ'УНЏИЈа146 ' ' ' ' ' ' ' " "

. Почетком 90-тих ~одина златарску <радwу у Приштини · имао Је !Uюта Стерћевић, родом из Трнова код Ћитоља" а механу Л'"'" И а ћ" С Ч В ћ ' ,.~ с ~лови · рпски поданик еда . у;чкови , добар, мајстор· - ра-дио Је алато1:1 узет.им на кредит од Једног приштинског богатог Тур­чина. Имао ;е толико посла да није мога.о 'да прихвати све поруџ-бине." · ·· . · · . . .

. ЦриЗрен се цд почетка XIX века исщцао као занатски цеi~т'ар, нарочито .за Iјрераду коже и nроиз110.Л1н.у оружја, па га зато поЗнати аустријсюи конзул Хан сматра оружницом Бал:канског полуосТј)ва. Биле су чувене и призренске кујунџије." Од друrих занатлија ·број­ни су били ·филнrрански радови, на;рощпо vгискивање ср~ме у дрво и· прављење сребром везених чибука, ~кутија и оквира.~~;.3анатски производи 1ИЗ овог града· упућиван:и су на аве стране Леванта; . у Србију 'И ·Мисир; а кожарски у градове од Пешrе до Цариграда."

У Призрену је 1892. го,дш1е била чувена табакосана, која ,је и3р8Dивала врло добар сахтијан, Био је позват и шарски сир. Лриз­ренске кујунџије нису биле из овог лрада него из Пећи и Јањева.•• Пекари, терзије и кујунџије били су католици, а било је .111 трго­ваца.•• . . . . . . " , . .

Од јавниос установа, у Призрену су у XIX .веку, лостојаЛи је, дан с:rари сарај, кас"РНа од ЧеП!ри .батаљона војске, војна болни~. ца, телег.рафана, два · хамама, 15 )ЮДеmща на реци Бистрuци •. кара­калхана, беледија, мир,ијоки хан, Д<ве "Ш'Гаонице, 28 . беЛ:еюјсliих ду­ћана. Од занатских производа истицали су , се сребј;>~щ· и срме}!И предмеm изванредне израде и qружје. коме •. како стоји у турској салнами из 1898. тодиие, "нема равна". Ту су се ·правиле. и пушке ' - . "" ,,

' ·~ Цариградски гласник, 9. jyha 19Р1. бр. 33.' •• Б. Дущић, Косово, I, 61.. . .. , · ' : , " Народна библиотека Србије, рУкоnисно одељење, Збщпса Ј, Х. Васи­

љевиhа, Р-413/ПI-191, Призрен, 24. августа 1882. " Вечерње новости, 4, марта 1899, бр. 63. " Архив Косова, Збирка Ј. М. Јовановим, 28/8-361, Прнштина, 14, де-

цембра 1897. · . " М. Савић, Наша индустрија, занати и трzовина, књ. I, 268;· Оmпир­

НИЈе М. Лутовац, Занати у Призрену, Зборник Етнографског музеја. Београд 1951, 58--65. " .

111 К. Н. Костић; Наши нови· ipaдot:J1U на Jyzyr 5. - . 112 .Браство,. П;· "1888, 79; •О привредној делатности Симе И · п

Кости/;, Сима Иzул~анов, Јужна Србија, 1922, бр: 15, 257-291. zуманова· - , " Трговински гласник, ЗО. маја 1892, бр. 59. " Б .. Нушић" Са Косова на сиње море, 258.

246 Друштвено-економске прилике :k.осовских Срба

мартинке, које се -ни у чему нису разликовале од правих. У изра-ди Призренци су биЛЈИ неиа.дlМашни.55 ·

Јевто Дедијер реrиструје •крајем турске владавине у Прнзрену ове· ·занатлије: седларе, самарџије, . коваче, ·златаре, rрнчаре, ·куј ун' џије и друте. Он хвали филш~ранске радове, а нарочито утискива­ње срме у дрво и· прављење сребром •везених чибука.58 · ·

Призрен је крајем XIX .века имао "неких 1.500 шаrри", 5 са­пунџијск.их и неколико таба>Чких и свећарских радњи.07 Кожарске производе - мешине и сахmјан - израћивало је и продавало 30 дућана" Ови праизвоАИ извожени су у Бу_ДИiМПешту. Уметањем ереб· ра у юожарске производе бавиле су се три занатлије. Бритварске преммете радило је 25 дућана са око 75 радника, а уметањем сребс рне жице у дрво и МЈ>в0резом бавио се један занатлија, .чувени Са· лих Љутић, рамаџија. Најбољи лредст<>вник ножарскоr заната био је Хаџи Сулејман Илијас." Баштовански занат био је :врло разви­јен. СаМо овде је кожарски занат био заступљен. Ку~унџијских рад· њи било је 35, а СЗ11Iу1НџијсКих пет. Табачки занат је све до почетка извоза сирове коже био један од најразвијенијих, а после је почео

опадати."

Пећко занатство .било је придично развијено. Овде су кујун­џије такоће рами~е 11еома лепе преммете. Од срме су се израћивали зафрОви, тасови, •муштикле, прстенови, мm!Dуше, а ормом и златом лепо су украшавани · разни предмети. Пећане су надМашили Черке­зи, који 'су 60-их тодина дошли на KocQBO. Они су били ·веома вешти у изради ,;сарата" - сребрног предМе:tа у облику руске луле.••

Због одрећених ..-:руштвеииос прОцеса назадовање се о~етилQ н у. Пећи. Никодим Савић, ћак из овога град~, 1882. !['Одине каже да су Занати овде као и у унуrрашн;ости Србије.•• · · Почетком 90-нх roмmia о пећком занатству ·многи rоворе као

0 развијеној делатнЬстИ ·али &, често, прн TQMe мисли на прошла времена: Тако се ЈGвали пушкарсrво, које је у ово 'Време било на издисају. Био је О!Пао и сара>ЧлуК. Лащrџијски занат је замењен ,1<0Ндурџијским [циnеларским), али се ·мусл~манско. становништво још придржавало јемењија и папуча. Овде Је терзијски. замат и у ово ЋРеме напр~довао. Истина, европска ношња била Је продрла, али не као у Призрену. Казанџије нису 11.югле ._издрЖ;ати конкурен· цију занатшја - ове. сrруке из Баковице, rде Је оваЈ занат стално

· &5 А. Ј., Косовски вилаје-r. " Ј. Дедијер, Нова Србиiа, 258. 51 М. Николић, Револуционарни раднички покре~· на К.рсооу и_ Метохији

189~1912, Приштина, 1962, 13. · " Народна привреда, 71, 78, 81. " М. Савић, Занати и индустриiа, 226=227, 230-231, 240: " Б. Нушић, Косово, 1, 61-62; ОШШtРније: Б. Петровић, Пуш~сарс~си

занаr у Метохи;и, Весник 2, Вцјни музеј ЈНА, Београд 1955, А. Buue, Tиr­qиie d' Еиrоре, 11, 1840, 136.

" Н. Савнћ-Ьак, Пе/!, Манастир Патри;арши;а, Високи Дечани,: 170.

Привредне делаrnости 247

иа1nредовао. Баковча1Ни су ишли иа оое стране и продавали своју робу.

Некад је у Пећи израЬиван добар сахтијан (\"Рећеиа хожа), али не као у Призрену. Али, овај рад се касније све више смањивао, мада се "Dврдило да су усл:ови за ову трану занатства овде повоЉIНИ·

ји· ·Hero у Призрену. Што се она ниiе развијала, узрок се видео у недостатку. каmпала. Пар кожа у Призрену је прода'Ван 12, а у Пећи 13,5 гроша, јер је кожа била боља." ·

Крајем XIX века Пећ је имала 12 махала са 1.200 кућа и 12.977 душа: !М'VIСЛ:имана 7.978, а пра'Вославних с нешто католика и Цигана 4.999. У граду је било доста lсТОКе. Од јавних установа по­стојали су: хућумат, телеграфана, Х31Мам, 550 дућана, 10 ханова, 2~30 матаза у окомmи хућумата, касарна и неКолико барака за војскv.вз

Године 1910. помиње се да ое v Пећи и Метохиiи производи­ла свила. У дру~гим. местима, нарочито у Б31Ковици, било је вшпе yonexa у ооој делатности."

У Баv:овицu је занатство било развијено толико колико су на· метале месне потребе. Изузетак је · био казанџијски и терзијски занат. Ђаковичке занатлије изра:Dивале су 'ВрЛО .лепе rајтаие и те­лерију, дуnм:ета и ширите, све од свилене жице. Ове !ПрОИЗВОде но­СИЛ!I! cv у околне вароши на пр<М.ају. Била .ie развијена и ЩЮЯЭ­водња барута .. И. абаџијски за1Нат је на~предовао. Иначе, овај трад је раније био развијенији не:го v ово Ћреме.65 ·

· Године 1898. у Баковици је било 2.000 кућа, телеrрафана, бли­зу 1.000 дућщrа, >Касар<На за један батаљон војске.88 О'Вде су у ово време напредовале радиности у сахтијанv и прерада мешина,8'1 Пре­ма извештају учитеља Р. Николића из 1900. ГОД'ИНе, тада су били најтлавнији пушкаrрски, кожарсюи, терзијски и казанџијски занат, а '11 прерада. свиле је !ИМала зна>Чај;~ю место. Сви ови занати су били у рука1Ма Албанаца. као и трговина. Малобројни Срби бави.ли су се !Мутавџијским, ткачким, обућарски:м, бојаџијским, .самарџијским, кqsа>Чким, свећарским и грнчарским (лончарОIШм) занатом, а Албан· ци катоЛIЩИ веlишrом злата)ХЖИIМ и пекарским.•• У свиларству Ба­ковща је предњачила .не само на Косову него и на ширем под­ручју.•&

Митровiща је по изградњи желооничке пруте прИвукла заНа'r· лије из суседних места - најпре ливце и ·кујунџије из БакqвШ.(е и јЬј:)ган)јнје Из ПећИ. О'Вде су Мухащфи из Бооне !Предња1ЧИЛИ' 1У за:

" Фра л. Михачевић, По Албаниiи •. Загреб 1911, 87; Трговински г~аснm<, 16. ма}а 1892, бр. 54.

tв А. Ј., Косовск:и вила;ет. м М. Р. Гавриловић, Привреда Јужне Србu;е, 59. " ТрговинО!СИ гласник, 30; мщја 1892, бр. 59.

: вв А. Ј., Косовски вила.јет. •1 Цариградски гласник, 20. августа 1898, бр. 34. , " ·!',Исто, 27. јуна • .\901, бр. 31, •• Брас:mю, 11, 1888, 79.

:М8 Друштвено-економске прИЛm(е косовскnх Срба

нilТС'l1Ву.7~' Занатска делатност· зависила је од ло'I<!l:ЛНШ по'l'реба." Нешто развијеније било је ножарство, Ч1Ији су носиоци махом били мухаџири из Босне. Таквих радwи било је пред 'бмк0ж:ки рат 21, а·после 'ОВОГ рата остало их је само седам.'' · ''

' Феризовt!ћ. (Урошевац) био је центар тргови:Не, !1АИ је имао дооrа и за11~атлиЈа. У ово време обућара је било 5 (Э Србина и по 1 ~ар ~ Турчин). Калфа је зара\;ивао <Месечно 1/)-..:18 динара, а Једац маЈстор са 2 калфе и шегртом трошио је мес,ечно сировине у вредн?сти 4.000 динара. КазанЈ,ПИја је било 2 rи добро су радиле.,. а ТQPЗliJa 8 (6 муслимана) rи имале су доста посла. Постојале су и две коларске радион!Пlе."

Вучитрн је 90.;иос година ИЈМао око 150 дућана.74 ЗанатстВ'О :је било развијено толико колика је било потребно за месие пооребе. И овде су раније заrиатн били разноврОН1Ији. Овдашње ·занатлије но­силе су своју робу и iНа приштински панаћур.75

У Јањеву, познатом рударском месту у сремьем веку, израЬи­ВанИ су ·предмети од· туча. Занатлије су често саме продавале своје производе .. Ова занатска делатност била је ПОСЛед!!!>И, Qдјек :нека­даШнмх занимања ·овдашњег стаm'>mmштва.76 Ја~њевци су куповали туч и месинг. Европски производи који су продирали преко Солу­на утица.лм су на пром<ту јањевске делатности. Неки трговци и занатлије који Ьу раније ишли у Бу!Гарску, Влашку, Србију, Босrиу сада се окрећу "Земљорадњи." . У овим :[(ОСОВСко-метохијским местима 'ЗаЈНатствО је услед мио­mх ,.ок,олности опадало. Занатлије су Дошле 'Н11. врло :ниЗак сm.Щјал­ни ступањ. Одржао <се донекле :[(ОЖарски занат у Призрепу, Пећи и Ба~овш.g~, где се изра15ивало прилично сахтнјана и доста мешина, а. куЈунџи:Јско-златарски у Пећи .и Призрену; тде се правило равно посу!;е и други пред"V!ети од сребј:>а и злата па су •се ове занатлије ymenшo одупрле материјалним неприликама.'• .. ·' ... Назадоваље :Јанатске произвсwье утицало је . на схабљење Д'\)ушrвене. улоге .~снафскиос орrашrзација. СаЋремеIИIЩИ су ~и:Стн­цали да IИМЈе било давно кад су еСнафи !На· iК:осс)ву\ неЈ.IIТо · 1ПреД­стављали, а сада се тасе. У стщ~ри, cile до · 60-тих Или 10-тИХ. ro­ДliiНa XIX !Века еснафи су били темељ дРушrвенО!Г жи:вота · Срба, пред<;ТВ!ВЉЗЛIЯ. су IШ\РОд .И били покретаЈЧЈИ свих друшrвених шщија. Кад Је. требало поправити школу или цркву,. они су об!!Ш>али тај цосао, На мнопим манастирским каЈМеним плочама је писало: овај

10. А. Урошевић, Косовсџ:а Митровица, 194. 11 ТрrовиНски гласник, 24. јуна 1892, бр. 57 . .,. М. Савић, Занати и индустрија, 235, 1s Исто, 92; " Б. Нушић, Косово, П. 90. 75 Трrовннсю; гласник, 30, маја 1892, бр. 59. 7' П. Балкански, Кроз Гробље, Дело, бр. 3, 1894, 56; М. БарјаКтаровић,

Јањево, Радовн ЈАЗУ, књ. 45, Загреб 1971, 33-39. . · 7 ' Ј. Слmnковић, Аliбанија и Маћедонија; 72; Б. Нушић, Косово, 1, 58-59. '' Цариградски гласник, 20. августа 1898, бр. 34~

Привредне делатности · · 249

Конак подиже. ћурчијсКн, ИЛИ терзијски, IИЛИ кdЈи др'\'Ьl есш!'ф' тога града. Биле су веома . корисне еснафске касе.

Свакако, највећи' узрок слабљеЊу' еснафскИх QРга~llиЗаЦи;ја је сиромашење занатлија, којим.а су странrи фабрички производn про­сто отt;ли занат из руку. КраЈем 90-= година било је у косовском граду Јед~а П<;1 2-З. 1 )'iурч!иЈе" Није било боље ни у другим еснафи­ма - боЈаџиЈСКИ!М, туфегџиЈским, терзијским, кантарџијским: у сваком градубило их је по свега 5-6 дућана. То је сиромашило и еснафске касе. Напуштана је и уобиЧајена еснафска слава."'

Конз\'IЛ НуШИЈћ на!ВОди да је у време његовог . борВ!Вка 1{а. !(о­сову есиафство изгубило свој nрвобитНи зиа'\'ај 'И . истиче All су друштвену улогу еснафа преузеле. црквено·шкоџке О!Ш\ТИНе, ,које су. сада <?Вчињава,ли представници ОВИIХ еснафа. .Нека.t1, су еснафу~с.е касе, каже, . биле боrате, а најбогатији еснаф има<) је .. И · највећп удео у народним пословима.••· · · ' ' '

· У ово време ·и нешто kаснИlје еснафи су се одржавали утоли'!i.о што су э.анатлњје имале свога стареШШiу, који је ·у Име еРнафа: општио с ·властиr~~· Цео њихов. задатак сводио се на· щ)ослimе ес­нафског празника, код хришћана, и да, у ретli.яу . приликама, кОН­тр~АШllу калфе и, ~егрТе. ИэгубнлГt су и .моћ' оrраничаваtЈыi. ()mii.: рања радњи !па wx. Је сада могао свако· слободно оТВарати~111 •. ,'

. И у оваквим прилик;!lма у Пећи су 1897. ·године. посТојала ~3 еси,афа, ОА •кОјrих еу 16 били српски, п то трговачки, абаЈ,ПИјсКП, м~а~~и и jQUI .. не~.82 У .. !'vlитровици су до 18,98. rоДине' ООнафска удружења 7лабо стаЈала, Јер је ово био нов град. До те. године ПОfТОјао је обућ11рско-грнч:арсКИ ооНаф, који се разДЋОјЈIО IJ' \:'6,'l'OIIO iip~ao. Мехаюµ;tјски еснаф Имао је приличио новца у својој 1(.#и; ал,и се 1896. готово распао. Две· 'године касније. овај . еснаф је Ь6' НОIЈЉ~И. За "~титника" је узео с~ Трифуна ~·то је била ес~~ф­С\(а .. слаЂа. На Једном еснафском заору бил~ ·Је доста трговаца ~И зан11т~Ја, који су, пошто су били; број1шји, ~P~ffl да се .пра:. м~ име еснафа у "мехаrиџи1ско-трговачки-занатлИЈсid~: еенаф", u.tтo је ycilojef!O. У НОВf! еqнаф Уitисано је 47 Чланова који су' улоЖИл,lf у .касу 300 гроша, док је у каси д'ОтадаШњег мехаiцiијсli.'оГ еснафа бидо, 1.053 гроша. СвакЯ '9Лан био је дужан да уплаћује 'недеЉно по два метафа (26 пара). Тако је укуrши годишЊи ·улог. изи6си() 1.50{) t;pQШa.83 , , . , : . . . , : .·· . ' '.'

Године 1899, када је боравио у Призрену, српски' конЗуЛ у С~rопљу М, Куртовџћ прrил~жио је 108 гроша у 'злату каси ·призрен· сКях есиафа (обућарско!I!', лончај:>ском и папуџијском), !{оји су сла­!ВЊЩ <;в. Спrиридона." Неке еснафске касе су' све До краја' Турске власти Имале знаiНу улоту. ЈО!Ван Анћелковић, старешина муНЏиј-

" Исто; 8. фебруара 1896, бр. 5. во Б. Нушић, Косово, 1, '"99, " М. Савић, Занати и w1дј1отрија, 248~249. " Цариrрадски глаоиик, 18. септембра 1897, бр. 37.

:;,• " Исто, 5. марта 1898, бр. 10. 84 Исто, 7. јануара 1890, бр. 2.

.·:'

250 Друштвено-економске прилике косовских Ср.ба

Щ(()r. еснафа. у Џрцзрену, .молио је 1909. юдине М!fннстарст-во ино­страних дела Србије да од У'ЧИТеља . Цветка Стаменковића :нащ.ати 1.300 . TP.OIЩI, .колико је, с интересом, дуrовао. оцом еснафу.••

. 3. КАПИТАЛИСТИЧКА МАНУФАКТУРА

. Belie. радионице за производilЬу на широј основи јављају с.е .. у доба слабљењ.а еd1iафске 'Моћи на Косову. У косовском. :вила­јету_ у Дру:гој половини XiIX века 1Џ1је било индустрије осим 1;1И­варе у .·Скопљу и Пљевљима.86 ИЋдустрија (привредна радиЋост, како '_се, 06ИЧЈ1Iо, ш1зива1Ла) развијала се опоради"l!Но 1И .била .. у за­четку. Засн.ивал.а се, .углавном, на 1ПољопрИIВреДЋИм производmма. РШшој индус'грије, осим .других услова, кочиЛа је и ниска царина, што . је щл·од<>вало . јачању Юо!нкурентске способности .. развијене стране индустрије.87 , · . · . .

· · .. Први обл.ици оргШ!Изоващ: индустријске делатности иа Ко-; сщ1у јављају се у µryAЏtpcmy. У турском периоду, све до иэград­њ~ косовске железнице, шуМа је сечеџа само за незнатне локалне пот~)ебе. АлИ .·у време грамье пруге, ·неке Гоге, Јепирци, џредложе Али А.раги, који. de харао по планИЈНИ ,д,рати, недал~ко од Митро­вице, И. бно познат као "горски цар у Драги", да секу железНИ1Чке ~е. 'Па .што добију ;\!а деле. Он пристане на то. Потом је с Друппвом .за граћењt; железнице закључен уговор о ляферощшьу. Друш;rво је пристало на услове понуђача, који: оу за !ЊИХ били црло. Џовољни. У ,гори. Драги почела је сеча и граЬа је спуштана у Ибар,· КОј!И је носио до Митровице, где су биле i:юстављен: скеле з.а Њено приюватање. Тако је било неко време. А када Је ~ Драг.а . у.QИАео коЛ:ика је корнет од_ тога !Посла, QTepao је. ортаКе И . почео ~м.{ . да ... Ра.мr .. Он је · присиљаВ'а<Ј сељаке да iМУ 1На . :мобу qеку граt>у. Џратоџи су дој)рq плаћани, јер нико није конкурисао Драги, Будући је,.щни лифераят 1Не само прагова 1Нето и дру~:е <гра­ће . (даеака, треда од чамовИllе), Али Драга је . стекао 111рилиЧЗн ка­Щпал," за nЦа се. чудо и у Цар:итраДу. Није се оамо яа томе ~др­жао ...., ощџао је у 'Варош, где је проду~о :РI'овину дрвеном rра­ћом, коју је и даље слао у Солун. Ка:сни1е Је постао qртак с ли­фер<IЈНТима за IВQјску, .за целу трећу ордију (корпус). Његоџ улт у ортаклуку био је яај11ећн.88 . .

Пощw је прешао у Митровицу, А.л!И Драrа је 1897. године ПОАИ!'ао, qтpyrapy, која је O)le до 1905. радила само с je,AllfflМ .г~­тером: Те 'годиuе изгорела је, али је на iьеном месту поди11НУfа

вs АС, МИД, ППО, 1909, ред 757, Призрен, 12. јуна 1909, бр. 1509. " Цариградски гласник, 6. августа 1898, бр. 33. , в1 А. М, 'fодоровић, Спољна трzовина, 10; Трrовm1ски гласник, ЗО. маја

1892, бр. 59. " Галиб-ефе!Wtја (Никодим Савић), Писма из Турске, VI, Дело, 1897,

бр. 13, 326-327; Б. Нушић, Косово, I, 59.

Привредне делатности. · 251

1907-8, нова, парна стругара са четири гатера.•• ·ЈедllЈН .гатер· ·био је од 95 cm, од по 66, а 1 штас•гатер резао је танке даске,•• Цене граће биле су врло повољне. Временом, стругара је слабије ·радила јер је збоr слабm< саобраћајµих средстава био отежан· транспорт граће. Иначе, оrпnта -карактеристика туреке индустрије --'--' ортак­лук - односи :се и на ову стругару, која је припадала петорици браће. Ортаклук је био нужаЋ зато што 1Појемrнац није имао ове што је потребно .једном ИЋдустријском предузећу," . . ·

Јаков Слишковић памиње пилану и у Пећи92, а Бранислав Ну­шић стругару у Неродимљу, која је 00раЬивал€1. l:'раћу, али· је ве.ћ у Ћреме његовог конзуловања у Приштини била напуштена.93

Од индустрије у Приштини савременици помињу само један парни ~млин, који је раније радио на водени погон. ПрШiадао је прИштинском муфтији и његовим компањ-онима {Ћилајетским кон­тракџијама), како су у Приштини зваЛIИ компанију која је лифе, ровала· хлеб за царску војску. Млин је моrао да самеље дневно 30:000 ок:а жита", односно 3 до 3,5 милиона годишње, Највише је трошио дрва, а кад су поскупела, Ћласн:ици су помишљали ·да

преЬу на потрошњу уrља.95 Имао је три витла, С· :мотором на гене­раторски гас." Налазио се Ћа крају вароши, на путу за .rрачан:и­цу. Муфтијин скомпањон Ибрахим"'Паша употребио је за rpa;l!Њy млина неколико великих белих :мраморних плоча с :натписима.•1 Због утаје неких 12.000 л,ира заје,АЈНИЧК'lf/< пара, инвестираних ·у

овај МЛIИН, завадила су се ДЋа Пр!Ва ·~дставника: друштвен:от и политичког живота у овом граду, муфтија и Сулеј•ММI"'Паша." .

Парни млин је радио и у Пећи••, .а с петролејg.ким rм<>Тором и у Феризовићу.1•• Први rмлин је био власни~тво пећког боrаташа Хаџи Зејнел-ефендије ·Биберца. Са>rрадио та Је 1892. године. Радио • • " 101 Дру Је најпре на воден!И погон, "сасвИЈМ по модерном систему . ' ги је био бј:lаће НаЈНЧетовић. Имао је од 16 коњс~wх сната и д~а 1<а~менэ. ......;. један за оо, а други за брашно;. За. 74· сата/ •мргщ> Је да измеље 2.000 <>ка :жита и 10.000 kg соли; Брашно. из.н,ега било је за продају, а· сељаци су млели жито у млиновима на води.10.'

st М. т., Фабр'ичка индустрија у Европској Typcicoj, Економист, бр. lJ, 1913, 164. • ' 'i

" Народна привреда, 91.

164.

ник,

9.

•• м. Савић, Занати и индустрија, 271; М Т .. Фабричка индустрија, 161,

" Ј. Слишковић, Албанија и Маћедонија, 12-73. es Б. Нушић, ~Косово, 1, 55, 59. " П. Балкански, Кроз Гроб{Ье (Дело 1894, бр. 3), 189; ТрговиИСI<И глас-16 .. маја 1892._ бр. 54; исто, ЗО. маја 1892, бр. 59; Б. Нушић, Косово, П,

95 Б. Нушић, Косово, I, 53, 55. · ; •• А. Урошевић, Приштина, 14-15; Народна привреда"90. 97· т. Станковић, нав. дело, 84, 93. ,. · . вв В. Стојанчевић, Друштв_ено-политичке прили1се, 182. •• М. Т., Фабричr<:а индусtрија, 162. 100 Народна привреда, 90. 101 Трговински гласник, 16. маја 1892, бр. 54. 1°' М. Савић, Занати и индустрија, 93.

252 Друштвено-економске прилике косовск1:1х Срба

Са~мо ! у· nриштИнсiюј . околини било је 200-300 ВОДе'НilЩа, а потсi­чара на свим рекама и поточићима на КОСQву.103 У ГњилаЩr .. ·.река Бан.а. цокретала· је 1898. две воденице.104 Приличан· број воденИца био. је у призренском крају - у .Лјубињу1 Неброгошту и Мана· стирицн.'05 У Приштини је било и доста фурунџија.106

Прављење .. миск,сапуна у Приц1тини1 · који· је .извожен у Тур­ску, било је•:више него занатско. Оправљан је од ·других, баљих сапуна, с извесним nримесаrма. Имао •је веома ја:к мирис. Цена· :му је• tбила ~80 .гроша: за оку .. Муслиrмаюr су га радо употребља­вал.и -па -је добf'Р продаван.107 Оправмале су га две rмуслиманке;108

Производња воденичког •Ка.'1ења у околини •Митровице била је дЬста стара и развијена. У XIX .веку готово : самостал:но су се овим послом бавили Срби из· Рудара, Граб(}вца, Србовца -:и Со~а­нице и Албанци из · Влахиње, Грабова :и Бољетина. Године 1902; пОэнати албансюи. првак Иса Бољетиющ . издејствова(} је од про110-воћача да . добиј~ четвртину ових пр·(}извода тих rмитровичких ка­мениХ ма1јдана.'" И• после• повратка из· избеглиштва у Црну -Гору 1911. он је од тамошњих Срба тражио четврту пару од мајдана и за протекле три године наплатио "сваки крајцер''• јер су се. JIP?r иэвоћачи плашили да им .не потури качаке, којих: је имао довољно на располатању. Ко није хтео да плати, како за ра\l!Ије ГОД'Ине та!).о И ·за наредне, Бољетинац ra је· :ис'!'еривао. АлбаЈНС~ ·радници .би~ су слободнији - не зна се да ли Боље1'ИНЗIЦ НИЈе хтео или ЩiЈе смео да· И'Х' изrони.110 у Бољетину су као каменоресци радили око 200 радника•сељака из окол11их села. Израћнвали .. су чувени. во­денички каЈМен "косовац". Вредност годишње nроизводње износи-

ла је 7()-80.000 тр011Iа.111 · , . ' · . · . . , •

·Године· 1892. ·пећки богаташ Зеј нел-ефендија, покушао Је , д_а отвори модерну цигла:њу.'" Нудио је неком Србину »;:~ орта~­лук, од· кога је тражио да му се у календару. "Голуо ,. КОјИ )е излазио у ЦарИI'раду, обезбеди прQСТОр за оглас и _на турскqм Ј,~; зику.""'3Идари 11а'Косову били су утлооном из. Дебра и околине .. У· Вучитрну је· 11ише циганСКЮ< nopo/llИЩa, .израћивэ:ло црепуље. "\[ Обимdiу, Самодрежи и Гацком 10 такоће циганских породица ба-

'°' Б. Нушић, Косово, I, 52, 59. . 1м·:А._.Ј., ·Косове~си вилајет• , . 100 ЦариградсЦн rлаС1ШК, 14. јуна 1901, бр. 25. 1ое Б. Нушић, Косово. 1, 63. , н11 Исто, 60. н1в А; Ј.; Кйсовски вилајет. . · · 1 •• • , •• ••

·1ot л; Урошевић;· Косоас1са ·Митров.ица,· 192:, Р односу Исе Sољеnщµа ~е· ма рад·ницим:а у r..tајдану опширно је оIШсао пршnтин.ски конзул Мирослав Спалајковић 190"5. године - АС, МИД, ППО, 1905, ред 647, ПР'!!'""""а, 14. ап-рила -1905, бр, 371 (1528). . · · -· · ·

ш Исто, 1911. ред 487, Цриштm~а, 16. септембра 1911, бр. ·73 (5644). ш Народна привреда, 89. 112 Трговинс!<И гласник, 16. јуна 1892, бр. 54.-113 Народна библиотека, Рукописно одељење, Збирка· Ј. Х. В~иљевића,

P-413/III-97, Солун, 14. априла 1892. 114 Б. Hynmћ, Косово, I, 63.

Привредне делатности 253

вило се овим посд.ом. и црепуљама снадбевале Косово.'" У Ма:муШи (Призренско поље) Турци су израћнвали цеви за водовоД.116 · ·

Народ11а ра,АIИ'Ност развијал-а се на· селу зависно:.од •nривред­ннх и друштвених nриАiИка, а у г.радовима као виши· степен занат­

ства. Ова . привредна rраЋа опстала је и rюред 'КЩl'Куренције стра­не индустрије. Несигурност ,у земљи и л:оше саобраћајне пршике чин.иле су да се -!Производи само за .најближу околшrу117, уэ,·чиње­ницу да је село чувало своју традицмоналну ношњу.118 Занатска радиност. у главнмм оре,д,Шптим·а ужеr Косова (ПришПllНа, Јмьево и донекле .Вучитрн и Митровица) углавном је 1!10;\ЈМИривала дома­ће потребе, а нenrro проmвода је од11ошено на друга тржишта.118

Према М .. Ј. Николајевићу, занатска грана• индустрије нала­зила се почетком 80-щ година већином у рукама варошких мусли­мана и била је ограничена на израду кордованскшс кожа, поюро­вшц1 и бисага од костре!l'и, -као ц домаћих сукана. Развој ове ин­дустрије . кочио је . недостатак каmrгала;•;о У односу ·-на- . Новопазар­ски Санџак, истраживаrч тог -краја !Крајем XIX ~ка, аустроугарски генерални конзул С111Мон Јоановић; иtтиче да ·је домаћа ради­ност равноврснија у пећком и пришгинском орезу. Први је био познат• на читавом Косову и у !Мэ:юедонији по спретности својих оружара и кујущmј-а, а други по преради коиопље.'21 ·У .Призрену је било прилично развијеЋа .и· прошэвомьа ћилима и везова.122 Зва­нични ·турски доку~менти кажу да су призренске сребрне ючтене ства_рр Изванредне, као и платна, нарочито свилена, која. су шра­ћивале жене. Призренске кошvље носила је· и омладина · у Цари­граду.'" У Призрену је око 200 српскИх кућа живело од .плетења чарапа .. Само четвртина њих IИИје плела чарапе за продају .. Овде је 20 жена ткало сукно, а. око 200 пл-аnю .. · Израћивале су .и ,111от­кошуље.124 У .-Ву~читрну оу TKlll!tИ фини босански· ћилими.'25 На, ужем Косову пkатно се ткало. толико да задовољи домаће -потребе .. Са:Мо понекад се од11ооило на 111a:iap. У_ Призрену, Баковици, Пећи 1-.тка­на су луксузна платна са свилом и 11-юшена у Пришmну, Скопље, ВеЛес, 'Битољ и ·дру.га :места на · пазар" Израћивани -·су ·И' пр0с1ИРа­чи, "СИ!)!!дета", нарочито фавци, а најлепши су били пећки;128 На

-"' Народна привреда, 89. "' М. Савић, Занати и индустрија, 265 .

· 111 ТрrоВ.шсКи гласник, ЗО. ""!ia 1892, бр. 59. ' · '• ·· ·' ш М. Т" Фабричка индустрија, 164; М. Савић, Занати у .Јужној. Србuјњ

Покрет бр. 3, 1922. . ь ро 111 Б, Нушић, .Косово, 1, 60; Б. ·Врањешевић, Во1воf,lанс~.и и~в.ори _ о п ·

изводним·:9нt;.zал1а Косова ·у -друzој половини XIX века, Косово, б~.; ·51 _Приш· тИна 1976. · ·. ·· ' 1 : '

tto М. Ј. Николајевић, нав. дело, 36. •· 121 HHStA, Сrудије конзула Симона ЈоQЈIОвџћа. 121 Трговински гласник, 16. јуна 1894, бр. 69; В. Т-ић, Срби и Српкиње

у Призрену, Браство IX-X, БеоrраА 1902, 335-337. 1

l!S А. Ј., Косовски вилаје-r. · · '" Народ'на -.привреда, 89; М .. Савић, Занати и . индустрија, · 265. · -'" Ј. Слишковић, Албш-1ија и Маhедонuја, 23. "' Б. Нушић, Косово, I, 65. ·

254 Друштвено-економске прилике косовских Срба

~зд!>жби женских рукотворина с Косова, коју је у Новом Саду, ЈУНа 1~95,, приредила Милица Ивановић, која је на Косову бора­вдл,а .. око годину .М\!На у околини Приштине я купила велики број златних везова, .пешкира, саиленог . платна, завеса, ћил'Има и дру­гих. ствари, показане су све лепоте овога рада.127 Косовске сељанке имале су своју ношњу од старијих времена. Утланном, платно и вез .на оделу били су. њихова рукотворина, Одећу су украшавале, осим> чувеним косовск(ИЈМ везО1.'1; и сребрним. новцем, а главу сре­брним. па и. златним новцем, наполеонима или лираЈМа, тако да је понека млада сељанк.а носила на сво;ој глави прилично сребрног и -злаmоr ,новц.а.12.а

Турска званична власт, изгледа, поклањала је овим произво­дима знатну пажњу. Године 1909. дошле су у Приштину две учи­тељице иа Царитрада да Предају ручни рад у женској школи, а подучавале су девојчице и ткању ћиЛИЈМа, персијских и· нзмнрских, и. <Изради других лепих косовских ручних радова.129 Због .велике тражње гајтана пећки првак Зејнел-ефендија био је вољан 1892. године да !ПОДИ•DНе фабрику гајтана.130 .

Кућна ради.ност у Dњмлану и •гњиланском кра;у углавном се заснивала на .коноmљи. Прем~ети су продавани у Скопљу, Солуну и Приштини.131 Још 188.\. године доношена је конопља из Гњила­на и Призрена у Врањску Б!llffiy на израду.132 И ла~н се највише гајио· у гњиланском крају. На основу ових индустријских биљака развила се у овом крају права мала ужарска индустрија.133

Конопља се гајила у свим српским селима, нај8ИШе у Пас, јану, па на исток поред Мораве. У Иэморнику сваке године је захватала површину као једна од главних врста жита.. Од прера­ћене ·конопље израћивало се домаће платно, а од кучине черге. В'И!Шак прераћевине конопље продавао се у повесмима ·на трту у Гњилану и Бујановцу.'" Ужарством се ·Крајем турске .владавине бавило више села у Иэморнику и Кривој Реци: Доморовцу (32 куће), Ранилугу (120), Ропотову Великом и Мал0tм {61), Петров­цу (42), Кормињану Горњем и Доњем {1.12), Глоговцу {ЗО), Дре­новцу (15), Каменици (3), Кололечу 1(2), Босцу (2), Панчелу (13), Томанцу {10), К.Метовцу (8). У.жарија се продавала у Призрену, Митровици, Приштини, Вучитрну, Новом Пазару и Сјеници.135

Ужарство је било развијено и у Неродимљу код Феризовића, где се највшnе гајила конО111Ља. Ужарски· производи из Изморника из-вожени су преко Призрена у Скадар и Црну Гору.136 · ·

· 121 Цариградоюи гласник, ЗО. новембра 1895, бр, 44. ·": ," П. Ј. Радосављевић, Кроз славно Косово, Нови Сад 192З, 29,

'"АС, МИД, ПЛО, 1909, ред 1391, Приштина, 17. октобра 1909, бр. 1ЗО2. 1so ТрговинсI(И гласник, 16. маја 1892, бр. 54. '" Исто, ЗО. маја 1892, бр, 59.

, ,. . "' Самоуправа, 21. јула 1881, 1зs Трговински гласник, 8. новембра 1894, бр, 1З2. 1и А. Урошевић, Горња Морава и Изморник, 63 .. '"' М. Савић, Зана.ти. и индустрија, 255-256; исти, Наша индустрија, књ.

п. 197-198. '" Трrовински гласник, 8. децембра 1894, бр. 132.

Привредне делатности 255

Д0tмаћа радиност на селу била је нарочито развијена. у ко­совским жуnама.'37 У Средачкој_ жупи: код Призрена· одећа је : била домаћи производ и у томе је негована дубока старина. То се· на­рочито огледа у женској одећи. Овде су жене биле аЈНтажоване и у д0tмаћим пословима јер су мушкарци одлазили у печалбу.'.~' ..

У Љубињу, Неброгошту и Ма~настирици ·било. је доста . воде' ница и ваљаоница за сукно за целу призренску. нахију.139

Народ Средачке ЖУIПе бавио се занат.ством . зато што није имао довоЉ1Но плодне земље и што је опадало сточарс1'во. Неимар­ство, столарски и кројачки занат су почетком овог века. прилично напредовали. Неимари и столари су юлико радили да су били. ве, лики конкуренти Немцима· и Италијанима. Мајстори из Жупе· су сваког пролећа одлази.ли у Турску све до Босфора, · а !Неки и до Смирне. Дру-ги су ишли у Србију, Босну, Румунију, Грчку и Бугар­ску, одакле· су се кућама враћали после девет месеци.140

у Оиринићкој жупи било је добрих терзија, који су nутов~iлн по Косову, Подрими, долини Лаба и скопској оком.ни да кроје. и Шију,141 Специјални занат у ов0tм крају је качарство._ У С'11Вари; то је била специјал'НОСт људи у Севцу и донекле из ДраЈ1ковца: Качар­ство је iПре 1905, односно пре почетка одлазака у .АIМерику у пе­чалбу, "rубертлук" у Севцу било веома развијено. До овога •вре­мена многи сељаци у Севцу и Врбештици бавили су се и угљар-ством:.1•2 . , .. . .

, "Кућевне И!fс!дустрије" било је и у околиюн ·'"'"' у Кошт~Ј!IУ, Језерцу и Бурнику. Овде су албански сељаци радили сандуке за младе, наћве, колевке, кашяке и лопате. Продавали су нх 0,25:--0,30, а раније и по 0,15-0,17 ,llИНара.143 ·

Некад ·развијено косовско рударсСDво у периоду српске сред­

њовековне дрЖаве настављено и у турском пер!И'Оду, д!> аустро-тур­ских ратова, није имало велиюи эначај у привредном и трrовач!\-()1!.f животу Косова· у Х.ЈХ н почетком ХХ века. · Истина: и у . ~Y~III веку било је покушаја да се рударство обнови, али., Је та .намера ЦА/Мах напуштена, ·Како стоји у запису из 1760. годrще. на :МартИlЦ! је,11не црквене кШИЈГе у манастиру Грачаници.114 Јаков С~ко~ић је обилазећи Косово наилазио на богате рудокопе цинооера, хро­ма, злата, сребра, цинка, угља, највише у .Фериз<;~вићу, Јањеву, Нс;>­вом Брду Летници и Пећи. Он је приметио да . Је народ' ,корист,ио

· '. · · Ј 145 Ис~· ове рудокопе .за приватну индустрију, а највише мьевци. . •!• ;'"'

ш М. Савић, Занати и и11дустрија, 241. . .. ш Цариградски гласник, 1. јуна 1895, бр. 20; ОШПИ!)НО М. ~- Фпмш<i­

вllћ, Ћилимарство у Средачкој жупи, Зборник Етнографског музеја, Београд 1951, 9З-101.

1зs Цариградски гласник, 14. јуна 1901, бр. 25. 140 Исто, 28. Јуна 1901, бр, 27. ш Ј. Дедијер, Нова Србија, 244. "" А. Урошевић, Шщтла11инс~са жупа Сиринић, 1З7. 1•s М. Савић, Занати и индустрија, 93. · ·· 1•• Б. Нуш1iћ, Косово, I, 52. 14:; Ј. Слишковић, Албанија и Маћедонија, 72.

256 Друштвено-економске прилике косовских Срба

уэрощ1 ,Iюји су ометали развитак земљорадње кочиш су и развој рудар~;тва; само што се овде оскудица у радној сиази осећала много '!ШШе,, јер је рударски радник у исто iВреме био и земљо, радоок .-,- један дан је радио у 'РУ.АiНИКV, а три дана на њиви. Развој. рударства био је отежан и зато што је турска влада за­брањооала увоз . експлозивних >Материјала и што је оптерећивала царином увоз рударских .алата и ,:машина.146 •

Неколико румшка заку11щла су браћа Алатни из Солуна, меl;у којима •и Ново Брдо, али их нису одмах експлоатисаДЈИ, а неке су закупци !Напустили јер су увидели . да се ~хова надања не моту брзо испунити. Једино су експлоатисана четџри рудника у Сири­mrћу. Из iЊИХ се вадила хромова руда и сџосила у Кача~иик, а одатле одвозила на солунску пијацу, где је било М!Ноrо страних купаца. Радило се на отварању још два рудника.'47

Експлоатација хромове руд_е почела је 1894. када су \)Творена два рудника. Следеће год:ине отворена су још два. Два рудюmа била су ·код села Јажинца, а два код Врбештнице, од којих је;~,ан високо на планини према селу ,Мушуrишту.148 Годишње је добијано 600-1.000 тона. Радника је било 50-60, под управом инжењера.149

Године 1894, помиње се рударство на Щар-планини. Реч је била " оловно,сребрној руди.150

• . .

Званични турски документи нз 1898. године говоре да Је руд­ника хрома, сребра и олова, бакра и цинка било у Новом Брду и Јасеновику, Мартинцу, Ж:и'I'ну, Угљару, Корутишту, Кишном Пољу И Славковцу. У призренском крају било је у Зло.м Потоку, Кре­шевцу и Раховцу злата, сребра, бакра, хрома, а каменог vr.љa и хрома у КорIШIИ и Коглавцима. На три сата хода од Митровице, у селу ГаВадиIЕЦI{, налазио се мајдан хрома.151

·. ,

.. Ипак, рударство на Косову ~тало ;е на поч7тном ступњу, јер је ino турском Закону коицесИЈу за екслоатаиИЈУ руде могао добитм само подаЮiк Турске, а Турци нису располагали великим покретним кшшталом. Год"Нне 1898. пала је вредност хрома за 50 ilocтo. Остр!lица, 40 km од Феризовића, дала Је до. тада 9.000 тона руде. ' . . . обу'

Код Ораховца . (1907) радило се годш1у и по. Рад Је ста!"-Љеи збО1' уцене овда1Шњих Албанаца. На овом рудиџrгу радило Је дневно 150-'-200 радника. Радницима је плаћано no динар. а же­нWМа и деци на пребирању руде по 0,60 динара. Руда Је прено­шена коњима до Суве Реке, а одатле кољима до железничке ста· ·нице у Феризовићу. За .превоз је плаћано 6 пара за оку руде. При _раду рудари су користили један ватон:т и !'Воздене шине: које ·СУ ту остале .све до 1914. године. Овде Је радио неки Јевре

14-6 А. М. Тодоровић, Спољна трzовина, 10. ш Б. Нушић, Косово, l, 58. 11 1и А. Урошевић, Шарпланинс~са жупа ~upU~iU ,

сова на сиње море, 232. . . 1'• Народна привреда, 471. ," 'I:ргоВ/.шоки гла.сник, 14. јуна 1894, бр. 60. 11i1 А. Ј., Косовски вилајет.

139; Б. Нуnшћ, Са Ко·

Привредне делаmости 257

јин из Солуна. Говорило се да је рад1Ио н на екаплоатацији хро­ма у Ш'I'рОЦИМа ~и у Врбештици.152

У приштине.кој околини Јусуф Јахи експлоатисао је 1910. го­дине хром на .. површиНи !Преко 133 :метра, Тахир-mшпа и комnа­нија :на поврШИ!НИ од 1422, а друштво "Алатини" на 408. m.1"

Интересова:ње за електрично осветљење показивано је тек пре.д к.рај турске владавине. На позив Призренаца боравио је у ОВО!М гра;ду Ђока Станојевић, професор Београдског универЗ!ИТета, да би процен!Ио онаrу реке Бистрице. Призренци су основали и ак· ционарско друштво које би финансирало овај подухват, али је ова акција преюинута.154

4. ПОЉОПРИВРЕдА

Земљорадња је у Турској .била основна грана привреде, али 1На врло нисюом ступњу развоја. На то су упщали привредни и ПОЛ!ИТИЧК.И услови. У првој ТруlIТИ узрока :најзначајније место за­узима !Непознавање• ове гране привреде јер на Косову .није било никакiВе Пољопривредне институције у којој би се припрема~о струч­ни кадар. Тек !Пред балкански рат десетак српских учитеља с Ко­сова јавило се да за време школског распуста слушају наставу у пољопривредним школама у БУ'кову, Краљеву и Ша~щу. Тадашњи конзул у ПрИШТИН!И Милојевић YllIYТИO .је са:мо доојi!ЩУ, Рајка Уро, шевића из Готовуше ~и Глигорија Ристића из Приштине.155

За пољопривреду је било врло мало капитала иаКо су посто, јале у. 1Неюим ·местима зираТIНе банке, а недостајале су и спраrве за рационално обраDивање земљишта. ПрНМ!ИТивиа раА!ИЦа и· дрвени плуr у који се упрезало по 5---{i пари волова - то су била главна opy:lia за. рад. ,С таквим прИ'МlИТИВНИlМ средствима рада косове~ ГЛlИН!Ща, иловача и пловачаста хумуша щrсу могле давати добру жетву. Зато није чудно што је земљиште на Косову давало рраз:­мерно 1:8 улотребље!Ног рада, док се у н!i[]:ј>едниЈим земља:ма по­четком ОIВОГ века добијало 1:2.158 Рал,ице су правили сељаци. Јер, како каже Нушић, сељак :није ~имао средстава да купи савршеније opy:lie, а њеrова ралица била је . толико прим.и;гивна и 1Неnодесна "да ј~ :грехота гледати онај труд и оне напоре којима се земља обраl;ивала" .167

'" Народна привреда, 471; М. Т" Рударство у еврошжој Турској, Еко­номист, бр, 16, Бео~. 1933, 244.

,.. М. Димитријевић, нав. дело, 66, 69; М. А. Тодоровић, Солун и бал­канско пи-rање, 15-19.

"' Беоrрадске новшщ 5. априла 1911, бр. 94; Опширно о овој акцији ц улози Срб~е: АС, МИД" ППО, 1911, ред 465, "Електрично осветљење у Призрену". .

," АС, МИА. ППО, 1912, ред 727, Београд. 25. маја 1912, бр. (3062); исто, Приштина, 6. августа 1912, бр, 1212.

'" За:кониrост, 16. децембра 1910, бр. 52. 111 Б. Нушић, Косово, 1, 51.

258 Друштвено-економске прилике косовских Срба

. Од почетка ХХ века јавља се у косовском вилајету гвоздени плут. У Новопаза.рска.\f санџаку од 1,900. гоД'ИНе неКи вел~оседнlИ­ци (у Пљевљима) почшьу да ору ювоздеН1Им ПЛ'\'ГО!М, што Је изаз­вало живо !Интересовање .народа.158 Изгледа да 'На Косову до 1906. rоДIИ!Не није било тиос плуl'ОЈ!а, а з-е године набављени су у ЛшI­ЉаЈНУ."' Од тада дрвена ралица постепено ишчезава и у. гњила!I·

ском юрају. За ·време младотурског режима 'набављено Је много плугова у околини Призрена, ·где је постојала филијала Зирю>не ба~нке из Скопља, која иос је давала на О'Јl!lлату.160 На иницијати~у турске владе, у поеледње две године њене. власти· У овом ·крају

купљен је један број плугова, који су раздељени по целом косов­

ском вилајету.161

у митровиЧКО!М крају орало се примитивном ралицом и 1912. rодине кад· је дошла српска војска.162 У то ·време гвоздени плуг је вић~ са1Мо код lедног бега ("Бошњака") из Митровице. Мотике за окопавЭЈње кукуруза биле су сличщ виноградарским, или буда­цима у Србији.163

. Због неупућености орало се плитко и _по, увоћењу _гвозденог плуга. Обично се више ~одiИНа узастО(IНо сеЈа~а на ИСТОЈ па~~цели иста врста жита. Земљиште је орано са!Мо Је,А;Иом пред сејање. Дрљача је била мало позната и место ње се употребљавала гра~на притиснута тешким ·каменом:"' Теглећа стока била је врло сит~а и с.лаба. Њиве су ретко где ћубрене, а одабирање семена било Је готово непознато.165

Земљорадња се ии'е ~могла развијати и због оскуд~ще У рад-ној онази нарочито у ~рајевима у којима се развио "гурбетлук", одлазак у печалбу у балканске земље и Америку.166 ~е<Iалбари из Средачке ·жупе бавили су се у тућиии занимањима коЈа нису и:ма­ла <везе са земљорадњом у њиосовом крају. Одвикнути од тежач­каr посла, долазили су у завичај више ради одмора или градње куће Кад би бил:о време за иаводllЫЩЈање и.ива или ливада, ако само. један од корисника не доће иа чишћење јаза, остали би нa­IIJl'llПaAИ посао и остављали да им целог лета лет.ина пропада. Јер, нису. хтели да дозволе да онај 1юји није суделовао у том послу

• 187 наво,IЈЊаВа овоје имање. · . треба

Од осталих узрока веома спорог развоја земљор~ , _ поменути и :имовинску несигурност. Хришћани у ТурсКОЈ. нису .би ли заштићени од насилног приоваја.ња њиховиос имања .·И: летине.

"' HHStA Студ ие конзула Симона Јоановића. ,.. ЗаконЮост 16. децембра 1910, 52. · l96 ш А. Урошев~. Горња Морава и Иэморнu~с, 62; Hapoдiia привреда, ·

'" М. Д..митријевић, нав. дело, 22, Ново1' Cpбu7'u Тежак бр. 18-19, "' О. Репић, Привредне щтреси1е У . , . •

1913• ~~·тежак 5 августа, 1913, бр. 16, 523.

9 1N м. ДиМиТријевић, нав. дело, 22; Pemlћ, нав. рад1 61 · 111 М. А. Тодоровић, Спољна трzовина, 7. 1вв Народна привреда, 8. 1е1 Б. Микић, Прuвредно-имовинс~се прилике и становништво Средачке

жупе крајем турске владавине, 198-303.

Привредне делатности 259

У :вези с овим Нуши:ћ каже м су од ЗЛИ!t љу,щ и пласт сена и стоrови ~а морали да . се чувају јер се ни законода:вство !НИ власт нису. бринули о томе.щ Режим је поделом ста~новииштва на по­влашћене и неповлашћене створио на Косову "пасивну област". Три четвртине његово~· становништва било је потпуно зависно од верске и националне мањине - феудаЛ'llИ!С земљопооедника. Сваки покушај уношен.а. у привредну делатност нечег новог, бољег и са· временијег, !!!Зазивао је сумњу и узбуну феудалнИ1Х rооподара !И мус­лuмана.169 Управо, аграрно"Ilравни односи били су кочница развоја пољопривреде. К<Јеовски сељаци Срби, и чифчије и слободни, због велИКИ!С аграрнИ!С намета и •З111Инског хака 'Нису имали интерес да

унапрећују земљорадњу,"• а велепоседншщ (аге и чатлуксахибије) н~у били .. предузимљиви па су уступаNИ закупцима, који су, по правилу, били 11рло сиро.\fашни - н:ису имали пољопривредне спра­ве и машине, а често ни теглећу сто1<;у. Закупац иије био заинте­ресован за производњу, јер је плодове морао да дели с. агом или закVIЩем десетка."' Србе чиф'Щје су рћави поступци појединих ara били тол:ико заплЭЈШили да су радНЛИ само тол:ико да се одр.же до "бољих времена", којима су се непрестано надали. У оваквим окол:ностима заостајање је било неминовио.172

Привредно заостаја~ње уопште није било последица само ат­рарн~их односа него начина турске вламвине. И у културној :и у мате@!јалној сфери бно ~е наметнут оријентални карактер. Феудал­ни слој упорно се придржавао привилегија и односа власника зем­ље према ·ропском народу, као и старинског начина управљања до­

брима. Обеспр31ВЉеност народа и с<WОвлаwће владајућег система били су одвајкада препрека развоју земљорад!Ње на Косову.т И ·не· посредно пореско оптерећење, системом десетка - давањем под закуп, где је закупац И!Мао ЦИ!д> да прикуnи ппо више новца . -утицал:о је штетно на развој зф,tљорадње174 уз политичку анархију коју је на Косову изазвао угрожени турски систем управе."'

Још у првој половш_ш XVI века Бене;IЈИК.т Курипешић закљу· чује м је запуштен~т земље поред :путева последица политинке анархије јер су се, како каще, "сироти људ;и" са својом имовином склањали у планине и почел:и да обра>ћују дотад~шшье пашњаке, далеко од путева."" '

После аустријско-турских ратова, · юрајем ХV.Ш и почетком XVIИ века, с~мањена је насељеност па је косовска равница иэгле•

"' Б. Нушић, &сово, I, 51-52. "' М. Р. Гщ>риловић, Привреда Јужне Србије, 8, 110 М. Ј. Николајевић, 1lав. дело. 36. 111 Народна привреда, 8-19; И. Њванпћ, На Косову, 125. 111 АС, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет IV, Митровица, 20.

IV 19U. 11• О. Репић, нав. рад, 617-618. 114. Народна привt~,еда, 8. 11• Вардар, 12. јуна, 1911, бр. 46. '" Бенедш<т КурЮiешнћ, Путопис 11:роз Бос1<у, Србију, Буzарску и Ру·

мелuју 1530, Сарајево 1959, ЗО.

260 Друштвенхrекономске прЊlике косовсI<ИХ Срба

дала. "гоrо<во сва под луговима". А на прелазу из XVЫI у XIX ·век, с · поЈач~шmм досељав~ем, шириле q -се оранице на рачув ливада, лугова и· шу1Ма, ПП? Је настављено, још јаче; у другој ·половини XIX век.а."' Аусч>ИЈСКИ конзул Хан, путујући 1858. преко Косова, примећује да Је ово "красан, плодан ~рај, где су се налазила сем једно до другог . · .. али се није обраЈ;ивало, како се могло· ... зато је лежао, такорећи пусто, веЦ!И део зарастао грмљем, а обраћена је с11Мо ближа околина градова".178 Милош Милојевяћ почетком ·70-их rоДШiа видео је на Кооову од Грачаничког поља :према Голешу- и Дрену. па све д{) ·Лаба по,ља обрасла 'I'рњем и коровам.11• После колонизације Черкеза и доласком мухаџира,- од 1878. ro,џrne · све више се wиве проширују на: рачуtн шу1Ма и лугова.~•• Ипак, срп­ски конзули у другој половИIНи XIX века говоре о велЈИКИМ необра­ћеним површинама· у неким· крајевима Косова. Нушић каже да је поље уз обале Ситнице и њеНЈИХ -притока пусто све до Вучитрна, а одатле према Митровици обраћено је чак !И планИ'ifСКО подручје. Долина Лаба iНИје била обраћена. Предео измећу Јањева, Приштине и Голеша био је обраћен и донекле јужни део Косова, сем мочва­ра.181 Конзул С'!'анковић је 1897. запазио да је велики простор ивме­ћу Старог Села и Феризовића зшуштен.182

Иако објек11ивни услови за пољопривредну произвомьу нису били повољни, плодна земља је донекле надоI<'Наћивала оно nпо би се постизало веШ'I'инам њене обраде.183 У ПлодНа косовска земљшп­та убрајани q Равно Косово; Метохија, Подрима, долина Горње Мораве 1И још неки крајеви.184 На ужем Косову и -на његовИ!М кра· јевима земља је била црвенкаста, по средини пепељаста, а око ЛИ­ваћа, Коњуха, Газиместана и до бNИэу Г лободерице је црница. Ме­стимично је род био бољи сушног него кйшавитоr лета.185 Од IJЛOk ности је зависила цена земЉе. У феризовићком крај-у најскупља JI' била земља поред река, где се ~могла наводњавати, затим у .рав.нi~:' ци, која се iНИје могла ,лЗЈВо,д,њаваm, па у ма1Ње брдовитом крају u на крају она у брдима. Године 1912. овде је најбоља земља ~ дан орања илм косац ливаде - стајала 20--25 турских лира, земља друге врсте 12.,.-15, треће 7-10 а Че'Г!!рте 3-5 Л!Ира.186 . ·:

Цена земље повећана је по до.даску мухаџира на Косово. Због ~;~едостатка обрамиве земље, они су почели да исушују чак и СазлиЈско блато !И да Ситницу 'М'НОГИ!М ка1-1алима одводе . да би до­били што више земље.187 Мухаџири q подстакли. на земљоради>у

111 А. Урошевић, Косово, 123-124. 118 В. Клаић, Косово, Виенац 1889, књ. XXI, 250. 179 М. С. МИЛојевић, нав. дело, 1. 1во А. Урошевић, Косово, 124. 181 Б. Нушић, Косово, I, 52. 182 Т. Станковић·, нав. дело, 48._ 1ss Трrовински глаоник, 13. јула 1896, бр. 82. 184 Вардар, 12. јуна, 1911, бр. 46. 185 Т. Станковић, ·нав. дело, 101.

јуна ;:i2~c, ~Ид, Архива конзулата у Приштини, пакет IV, Феризо1'ић, 14.

187 М. В. Веселиновић, Поzлед кроз Косово, 5.

ПР/ШРедие делатности 261

многе Албанце који су се до тада щшrе бавили стачар,:твом.1'" ·До тада _простране ледине су разорали, nпо је користило земљораАНМ али Је &ило на ште-rу сточар,:тва, чијем је 1Ншзад0Ва1Њу · доnринел~ и политичка анархија.189

, . Прем~тЗ1Ње центра косовског вялајета из ПриIШтине у Скоп­ље такоће Је имало известан утицај на положај пољопривреде. До тада КосовЦ!И су поклањали !Малу пажњу пољопривреди јер су ви­ше живели ?д :п;рихода из ,дipyr!Ix извора.190 У ,години nремеnпаја центр_а вилајета у Сrюпље кукуруз око Приштине је сејан вшnе пута Јер од велике хладноће није .могао да нИкне.191 Аустроугар,:ком д<ИПЛомати _Јоановићу изгледало је крајем XIX века да се пољоnрив· реда у крајевима Косова од Митроаице према Приштини добро рав­вија:ла.102

Прем~ салнами косовског вилајета 1ИЗ 1889. године, приштин­ска каза Је имала 103 МЯМ<она дУЈНУ!Ма земље, mьиланска 60.000 зиратног зе.v~љишта, а призренска 120.000, од чега 90.000 . њива , и 13.000 ливада, а ·остало пломно земљиште било је засаћено воћка­ма и другим.19~ Према листу Tpzo_вul-U]KU zласник од 8. ·новембра 1894. Кос?во Је било житница европског дела Турског Цар9тва. Гњилане Је :имало плодне равнице, ·а Призрен богате винограде. Ипак, ни половина плодних површина није била обраћена Јевто Дедијер је нарочито :~овално Мало и Велико Косово - прв~ наро­чито због тога што се Лаб изли.ва сваке године и оставл.а муљ,1•• Према М. А. Тодоровићу, обраћеност земље у новоприсаједИЈЬеиЈИМ облаСЂИМа 1912. године билса је врkо iМала - само 8 одсто,185. У Метохији је било обраћено 2.260, а на Косову 50 km" Године 1907--1908. у целом косовском вилајету . било је обрадиве земље 349.067 ha (без незнатног брдовитог дела), односно 10,61 одсто. Под Жш-ом је било 319.481 ha, и то: под IЈЈШеницам 11.923, јечмом 64.100, овсом 30.221, ражи 34.814, кромпиром 3.739, кукурузом 71.036, пиринчом 955 •и осталим житарицама 3.463 хекmра.196

. Вучитрнски крај био је 1892. године пољопривредно развије­НИЈИ од митровичког.197 Иначе, и варошица Вучитрн имала је 1908. гоД'lfНе . лретеж,ло пољопривредно обележје - Г0110во свака кућа имала Је зем~у, а беземљаши су обраћивали ту!;у. Вучитрн с око­лином давао Је у просечно роДН\fМ тодинама тржишту око ЗОО ва-гона жита 1И нешто пасу ља.198 Ј , . . ,

У п1шшт-ском крају усеви су били 1899. године "како се по-желети могу": бела жита веома напремна, а ливаде родне. СNИчно

," Б. Нушић, Косово, I, 51; Ј. Дедијер, Стара Србија, 11. 1в1 Н. ~/,рашевић, Косово, 21; исти, Новобрдска Крива Река,· 60. 110 Трговински гласник, ЗО. маја 1892, бр. 59. 191 АС, МИД, ППО, Приштшm:, 9. маја 1888. ш HHStA, Студ ие конзула Симона Јоановића. 113 А. Ј., Косовски вилајет. "' Ј. Дедијер, Стара Србија, 682. 111& А. М. Тодоровић, Спољна трzовина, 8. 1" М. А. Тодоровић, Солун и бџлканско питање, Београд 1913, 15-19. 197 Трговински гласник, 30. маја 1892, бр 59. 188 Цариградски гласник, 22. августа 1908, бр. 35.

• 262 Друштвено-економске прилике· косовских Срба

је бил.о и у гњиланском крају, када је реч нарОЧ!ИТо о конопљи.1" У ·Средачкој жупи, где су већину површине захватале ливаде 11 утрине, обрадиве земље било је 1901. године врло мало, и то махом брдовите, Али, и те мале површине обраl:;иване су с великом ·во­љом мада прНIМИТИВНИЈМ алаткама. Утаривањем и Ј:;убрењем њиве су постајале плодније па је земља у Жупи у ro време била ·скуп­ља него у некој равници. Овде се орало брдским плугом без ко­лица, кој.им се земља само с једног :к,раја, и ·ралом без даске ·за превртwње земље (парамедром), којим се с оба краја браздало. Помоћна средства била су копач {будак), мотика и лоп.ата за раз­гртwње l:;убрета по 1ЩfВИ. Пољопривредни напредак Средачке жупе заустављен је због појачаног печалбарства. Тада је земљорадња препуштена женама.200

У дру;гој половини XIX •века на Косову је сејано неколико врста жита и варива. М. Ј. Николајевић бележи 90-их година да се у неким крајевима гаје кудеља, дуван и грожDе, а зелен само близу већих вароши.'" Према једном допису с Косова ОбјавЉеиом у листу Цариzрадски zласник l>д 6. ав~та 1898, у то време уапе­·Вала су у овом крају сва жита, воће и поврће, а на југу и југо­истоку било је и 'Винограда.· На равном Косову највише се сејала пшеница, а Ђајвише се и извоэила.202 Нушић иаводн да је више сејана црвена неrо бела пшеница. Према њему, сеЈано је доста ·и ooica и ражи. Кукуруза је такоl:;е било доста. Мало се извозио, јер се употребљавао за храиу.203 У је,~,ном допису из Гимлана, објав­љеном такоЬе у Цариzрадском zласнику од 23. августа 1901, каже се да је muеннца у овом крају врло чиста и ,~,обра и да је сам(ј на нек.им њивама било "маните" - пај ане траве. И ·кукуруз је био добар. Трговина Ж:Итом је незнатна све до вршидбе. Цена muени­це и кукуруза су доста ниске и изгледало је да ће још више пасm. Сејано је више врста кукуруза: "борак", "леблебија" и "коломбаћ велиюt' .2°'

У Метохији су 1882. године сејане све врсте жита као на Ко­сову.205 У :митровичком крају у последњој децен111ји турске власrn сејана су више стрна Ж:Ита. Овде се водило рачуИа о плодороду и rpymrcaњy усева,. Сејан је жути СИ1'НИ кукуруз, на сачму, па је при­ликом окопавања прореЬиван. Ona врста кукуруза брео је сазре­вала. Од стрних жита највише се га,,ила nшеmща, па јечам и онда раж. Често је раж сеја<На с јечмом, Жито се редовно плевило.206

У СредЗ!Чкој Жymr, мада је то планиис:к,и крај, 1901. године уопеnшо су гајени nшешща, кукуруз, раж, јеч01м и овас. У источ­ном делу, где је клима оштрцја, усеви су били слабији.207

"' Исто, 27. маја 1889, бр. 22. 200 Исто, 14. јуна 1901, бр, 25. 001 М. Ј. Николајевић, нав. дело, 36. 202 Т. Станковић, нав. дело, 102. 2os Б. Н\'ШИћ, Косово, I, 53, •м Ј. Дедијер, Нова Србија, 236. •os Н. Савић-ћак, нав. рад, 170. "°' Тежак, 15. август 1913, бр. 16, 523. 201 Царитрадски гласник, 14. јуна 1901, бр. 25.

Привредне делатности· 263

Крајем XIX века и Албанци у качаничком крају зан~ИМали су се земљорамьом, а најiВИше сточарс'l'вом.208 У призренсЮ!ЈМ селима Малој и Великој Круши највише су сејани nшеница и кукуруз.20• У :многим местима око Пећи и Баковице обраl:;ивано је толико зем­ље коЛ1Ико је било потребно за исхрану. Иако је од прогласа устав­ности покушано да земљорадња крене напред, ипак се остало на

ономе·што земља и природа дају саме од себе. Мада је у косовском вилајету приштински сащ1ак по прСЛ!З:

водњи. пшенице био одмах иза скопског, ипак је пећки сащ1ак с плодном Меrохмјом био по томе први на Косову, због плодности земљиnгга које је давало добар род, јечма, ражи и кукуруза. ·

У другој половини прве деценије ХХ века пољопривредна прощ1водња на Косову изгледала је овако:•••

Санџак

Пршuтински Пећки Призренсi<и

Пршnтинсr<и Пећюt Призренски

ПрИштинсКи Пећки Призренски

Приштински Пећки Призренски

ПРиштnнсКи Пећю!< Призренски

Приштински Пећки Призренски

"' ' i~ = ... "

lil 593.950

9.177 91.335

201,987 4.405

46.515

156.430 4.891 9.690

82.186 1.118

29.500

1.370

450

418,360 3.415

96.219

Посејано шиника

... ~ ~

~ ~ "

Пшеница 0,82 486.116 1,00 9.177 0,91 83.539

Јечам

0,80 161.357 0,96 4.232 1,00 46.515

Овас 0,76 38.595 0,57 2.871 1,00 9.690

Раж

0,83 68.442 0,96 1.979 0,93 27.500

Просо

0,40 .545

0,18. 83

К~руз

0,24 101.078 0,25 845 0,21 20.500

Проиэв. шиника

~ 111 ~ 1 "' = .......

3,63 2.153.517 22 6,66 61.242 24 4,86 444.533 20

4,98 1.006.323 20 9,64 42.481 22 9,61 447.000 18

5,14 595.950 16 4,64 22.722 17 4,40 42.600 12

3,60 296.153 12 9,00 10.077 22 6,25 184.500 21

2,42 3.550 20 -

3,31 1.590 21

3,90 1.617.929 21 14,00 50.096 23 6,46 622.000 20

на Ив. Иванић, На Косову, 8. • 00 Народна привреда, 193. ш М. Димитријевић, нав. дело, 22-2·3; Б. Нушић, Косово, I, 53.

~~~ ::r~

1,00 1,о7 1,29

0,80 0,99 1,'Л

0,50 0,58 0,15

0,86 О,86 1.15

0,65

0,76

9,71

1,01

·.·.·~ .:1

264 Друштвено-економске прилике косовских Срба

У гњилансююм селима Горњем и Доњем Кормњану и Рани- · луrу Тодор Станковић запазио је 1897. rод:и;не веома добар успех у гајењу кудеље_ и велики напредак ужарства.211 ГоДИЈНе 1902, :мно. r:н земљоделци Гњил01На и оюол<ине посејали су афион (опијум).212

У пр:ишrинском санџаку средином прве деценије овог века под коно.mљом је било 2.400 дулу~ма (!Проmведено 220.000 ока), а у щщз­ренском 324 дулума {произведено 32.000 ока). У овом санџаку лан је био засејан иа 260 дулума. Добијено је 4.800 ока.213

Од !Поврћа косовски сељак је гајио: пасуљ, купус, црни лук, крш.шир, празилук, зеље и је,ЛЈRу врсту тикава, C!llМO за своје пот· ребе. Вучитрнска села сејала су доста бостана. Патлиџан, рен, бо­ранија, спанаћ, кељ и грашак нису гајени.214 Баштованство је било најразвијеније у ПрlШ!тини с околином.215 Јевто Дедијер За!Пазио је осим наведеног поврћа и љу:mку (па;прику).21'

На Косову је почетком овог Ћека гајено вариво у ОВИIМ коли­

чинама:

Санџак

Пршптински Пећки Призренски

!i ~~ о i><

5.336 1.464

75.252

Посе<јано у окама

~ ~ i " "

10,00 5.336 7,00 9.992 2,00 150.504

. Проиэв. у окама

~ 1~s " "g <! ~ ~ u ~ i>< "

98,00 520.900 1,00 90,00 133.200 1,33 47,00 3.509.200

У приштинском санџаку под КРОIМПИрОIМ се налазило 2.700 ду­лума. Род је износио 290.000, а у !Пећком санџаку 130.000 ока. Цена кромпира у !Призренском санџаку била је 0,58, а у пећком 0,33 гроша,217

Баштованство у Митровици на крају турске владавине бИ!Ло је слабо заступљено. Поврће је донО1Пiено . на митров:И1Чку пијацу уrглавном из СкОIЈЈЉа.2••

Дуван се у Турској много гајоо. Један део трошио се у земљи; а друrи извозИЈО у Русију, Енглеску и Аустрију. Први пут унели су га у ову земљу 1612. године осола;ндскн трговци. Његова употре­ба је у прво време забрањивана - претило се чак смртном каз­НIОМ. Од 1687. године турска држава се труди да од !ПУШења дyD/llНa извуче корист за државне финансије. По трговачком уговору који

211 Т. Станковић, нав. дело, 19. ш Цариградски гласник, В. јуна 1902, бр. 24. 21з М. Димитријевић, нав. дело, 41. 214 Б. Нупrnћ, Косово, I, 53. ш Народна привреда, 197. 210 Ј. Дедијер, Нова Србија, 236. 211 М. Дими$јевић, нав .дело, 35-39. 218 Тежак, 15. авrуста 1913, бр. 16, 254.

Привредне делатности 265

је Порта 1861. године закључила с европским државама i;1огла је да за:веде. монопол на со ;и дуван и да забрани увоз тих ПроИзво·­да. Мнопол соли уведен је 1862. године. Тада је опорезивање дува­на измењено. На дуван је плаћан деоетак, затим порез на продају ЗО одсто заку:пне цене локала у коме се обавља продаја и троша­

. рина која је НЗ!ПЛаmmана при преносу дувана из места производ­ње у !Место продаје. Законом од -1874. године смањена је трошари­на са 12 "на 3 <rроша од оке и плаћао ју је први кушщ оировог дувана. Уведена је још једна трошарина која је наплаћивана· у ·об­лику бандерола и :износила 10-30 троша оке исеченог дувана и 15-30 гроша од хиљаде цигарета. Да би се олаl(Шала контрола, забрањено је саћење ду.вана на површини мањој од пола дулума. Због финансијске кризе кроз коју је Турска пролазила 70-:ИХ годи• на, конвенцијом од 1879. сви приЈrоди од производа ду.вана, сем десетка, уступљени су Управи посредних !Пореза, коју је, на основу Мухаре1МСког декрета из 1881, заменила Управа државних дугова: Ова управа је за сваку буџетску годшrу сама прикупљала при:коде од дуrвана па :их у опоразуму с владом издавала под ЗНКУ!П једном приватном друштву. Ферманом од 28. маја 1883. овлащћеии су беч-1щ Кredllitanstalt,бepмmcкн банкар Брајхредер, Отоманска банка и још неке !!'рупе да образују акционарско друштво !ПОД именом "Ду­вооска режија отоманске царевине" {»Regie Ottomane des Tabacs«), које је користило тада уведен монопол дувана у Турској под утвр­ћеним условИ1Ма.21• _Компанија је узИ1Мала од сваке "пумпе" дувана 12-35 копејки (руски новац), зависио од врсте, како су то прера­чу·налrи руски истраживачи. Дувоо се производио у свим. области• !МН Царевине, али није био равномерно раопорећен јер је за његов узгој потребна посебна врста земље. Најбоља врста дувана доби· јена је у Македонији и сиријском вилајету.220

Према Нушићу, крајем XIX века дуван се на Косову сејао само за момаћу потребу. Добар дуван доношен је из пећког, ·ћа­ковичкоr и скадарског краја.221 Почетком овог века П. Ба~Лкански је видео у Качанику једног Албанца пред његовом трrовИЈНом који је на поњави разастро дуван и тако та продЭЈвао. Кад га је упитао "шта ће пушка !Поред трговине му", одговорио му је "да' свуда у Турској постоји ~монопол дувана, али да овде, у овим крајевима, није заведен. Ну, нека доће власт да овакву трговину забрани".~"

Средином прве деценије овог -века дуван је ~:ајен у пршuтин­ском юрају на 10.600 дулума земље и nро:Иэвоћено је 608.200 kg, 'а цена му је била 5 гроша, а у призренском на 10.300 дулума (219.500 kg, по 10,50 гроша).22'

219 Монопол дувана у Турској, Економис~:, Београд 1913, бр. 18, 276-277. '" И. И.· Голобардко (И. Јужании), Старая и новая Турция, Москва,

1908, 127. 221 Б. Нушић, Косово, I, 54. 222 П. Балкански, Кроз Гробље (Дело Ј3.94, бр. 3), 48. '" М. Димитријевић, нав. дело, 41.

266 Друnrrвено-економске прнлике косовских Срба

Четири-пет година пред кра~ј 1УРСКе 'Власти настало је знатно Щ)Мерl\Ње у земљорадњи у корист дувана, на IIПету житарица. Пре­

ма М. Тодоров~ћу, "ово је померање имало свакако -више узрока, али иооледа да Је иа то највише утЈЩала суша, која се јављала три rодине узастопце пред рат".224 Тз;да се у призренском, косавском н звечанском округу •Га}ило прилично дуВЗЈНа. Био је намењен ис· ~у~чиво за локамrу потрошњу, али је продав_ан као "качак" (крИ· Ју;мчарски) у Санџаку и Алабанији. Према извешrа}има Отоманске ду;ванске режије, у призренском и приnrnинском округу добијено је око 1912. ГОМИ'Не 1.500.000 kg дУ1Вана. У ово време дуван се из· ВРЗИО у Италију, Аустрију, Немачку, Египат и Америку. Извозници су биле фирме: Солунско трговачко друшrво, Оријентално друшr· во (Херцог и компанија), македонска друшrва и .компаније итд.2"

Воћарство i,i виноzрадарство на Косову у другој половини XIX века било је слабо развијено. Воће се гајило само у башrама. Трrовци су га доносили иајвиiuе из Пећи, Велеса и Призрена. 3iL трговmrу је било нешто јабука !И крушака које су гајене око Мите ровице и Неродимља.2'" ИнаЈЧе оваковрсоо воће - шљиве; јабуке, крушке и друго - могло је на Косову да добро успева.227

Воћарство је било посебно разви;ено код АлбаНаца у Дрени· ци. Где год су у 1t1ланини и поред путева нашли какву дивљу -круш· ку, калем.или су је. Ту је било "потпуно добрих и уреће!ПIХ воћ­њака1'.22а

. . У ово време у П~ћи је расла нека врста nрооирних јабука чи­Ја Је колевка, по СВОЈ прилици, како прС11поставља Јаков Слишко­вић, била у Малој Азији или _на њеним острвЦ!И!Ма.22•

Иначе, Албанци су још као становници Тополице особиту 1?~њу поклањали воћарству. Док су тамо живели, цела ТополЈЩа Је изгледала "као нека велика башта која је заса·ћена крушкама јабукама и оста.мш 'Воћем". Код њих су дворишта, њиве, ливаде: путеви и Арумови били засаћени добро негованим воћкама. Знали су да Аобро калеме. И после 1Њ1иховог одласка дуго су се у Топо­лици 1\IOl''\e видети воћке са по три <врсте воћа :на једном стаблу.",

О ГаЈењу воћа у баштама говори и салнама косовског вила· јета из 1898. године. У њој се каже да су околян:у Приштине кра­силе бl\:ll!1'e, виноградИ и вртови, а нарочито Призрен, с много бaurra и доста воде за њихово навод,њавање леm. За Баковицу се каже да је имала најбоље воће - јабуке, шмmе и крушке а за Пећ да је било сваковрсног воћа - наранџи, смока~ва, крУшака, јабука и шљива. Јабуке "ледења~че", жуте боје, биле су, како се

"' А. М. Тодоровић, Спољна тр~овw<а, 3. "' М. Спасић, Производња и трzовина дувана у Новој Србији пре рата,

Економист, Београд 1914, бр. 10, 152-154. ~· БТ. СНушић, Косово, I, 54; Трговински гласник, 8. октобра 1894, бр, .132.

21 • танковић, нав. дело, 102. 228 Ј. Дедијер, Нова Србија, 240. ""' Ј. Слишковић, нав. дело, 23. "° Тежак, 15. априла 1884, бр. 7, 200.

ПривредНе делаmости 267

каже, nроэирне и у Цариград су ношене "као чудо"."' Године 1899. воће -није донело већи род, јер је воћњаке у -цвету оштетила јака зима.232 Две -године касније у Гњила.иу и околини родило ;е толико шљива и .осталог воћа да је бил·о ;,зе~1љи тешкон .2за

Према подацИЈма које је наводио М. Димитријевић, рi>д и це· не воћа иа Кооову изгледале су овако:

ПрншТински санџак Пећки санџак Приэренс~ санџаi< Врста

Колич. Сред. це- Ко лич. Сред. не- Колич. Сред. Ц'<)-воћа

у окама на у rp. у окама на у rp. у окw.1а на у rp.

Кестен 75 0,80 80.000 0,50 283.000 Q,10 Орах 21.500 ЏО 75.000 1,00 61.000 0,31 Бадем

Шљива 585.000 0,32 427.200 0,33 81.000 0,56 Ј11бука 432;000 0,62 125.240 0,75 42.000 1,20 Крушка 175.000 0,51 61.250 0,83 53.800 0,95 К11јсија 17.000 0,50 500.000 џо 1.600 1,00

Димитријевић истиче да је призренски крај nознат по јабука­ма и да су пећки и призренски санџак по воћу одмах иза скопског. Воће је добро раћало у Призренском пољу и питомој Метохији.23•

Према Митру _Вучковићу, учитељу у Средачкој жупи, "нигАе нису тако крулне шљиве раћале као у Средској и Плањапима" и ,;нигде ии:је било подеснијег места и згомmјег за воћарство нето Што је било у овој Жуl!IИ", али је тамошње становништво и.· ову привредну грану напуштало. Он каже да је и оно мало .воћњака дело стараца, док м:лаћи нараштај не поклања никакву пажњу -во­ћарству.235

У ово време воћарство у Митровици .није било развијено. Illљивици су биля .веома ретки, а у њима мало стаба:ла. Подизани су без реда, из изда:на1<а. Кале~юва (крушака и јабука) било је овде по пољима и њивама, аля већином старих. Ретко је ко знао да калеми, а ко је то чинио стављао је калеме под кору. На митро­вичку пијацу јабуке, крушке, грожће и шљиве доношене су најви· ше из Пећи. Особито су биле примамљиве јабуке "душанке", које су Турци звали "шереслије". За њих се причало да их је цар Ду. шан набавио чак у Француској. У баштама и двориштима уз куће била је покоја кајсија я понека врста шљива, понегде и лоза.238

Косово је било ч;у.вено по виноградарству још -у -време српске среюьовековне Аржаве. Али многи виногради су иапуштеџи у пе· риоду безвлашћа у другој полавини XVHI и првој половини XIX

231 А. Ј., Косовски вилајет. ," Царнrрадоки гласник, 27. маја 1899, бр, 22. "' Исто, 23. августа 1901, бр. 35. "' М. Димитријевић, нав. дело, 42-45. 231; :В. Мшснћ, Прuвредно~w.~овинске прилике и становништво· ·средачке

•Жуnе, 198-303. "' Тежак, 15. августа 1913, Београд, бр. 16, 524.

268 Друштвено-економске прилике косовских .Срба

века. На некад развијено виноградарство указивали су и неки , то­поними, на пример Лозије у Косину, код Феризовића.237

Пµе.ма М. Милојевићу, тек око 1840. године почела се лоза садитИ <И око Приштине.238 Средином друге половине тог века, доб­ро ВИiНО, нарочкго црно, произво.д/Ило се код Гњилана, у. пределу источно од Сишице, и у Подрими, код Призрена. Године 1882. про­изведено је 3.400 хектолитара вина.239 Десет година касније вино­градарство је било прилично развијено у призренским селима. Ве­ликој Хочи .и ·ораховцу.24о Две године касније принос грожћа у Призренском крају је подба;цио.241

НушИћ наводи да је на ужем подруч;у Косова било врло ма­ло винограда, да су готово .заборављени и да је само земљиште око вароши биља под лозом. Гајило се само . црно грожће, ситно и де­беле коже. Често није сазревало. Вино се доносило из Подриња, а у неродним годинама •из Скоцља и Велеса. Вучитрнски виногради налазили су се на једном брежуљку северно од вароши, близу села Слатине. 242

Према салиЭЈМи косовског вилајета из 1898. год1Н1Не, тада су у Приrптини регистрована 1.203 винограда на 2.704 дулу~ма. Грож­ће је ,било ситно и накисело па вино није прављено.'"

. Варош Митровица давала је 20.000 kg трожћа са 287 дулума ВIНIНОграда. У Призрену и околини било је 17.000 дулума виногра­да, у Баковици (касаба) 3.246 дулу~ма, док је у њеној околини саЈМо у пет села гајена лоза. У другој половини 90.-их година призренсКИ вИЈНогради су збот разних болести .давали мало ·грожћа, а у лето 1899. обећаiВали су добар род.2•• У Средачкој жупи - у Средској, Плањану, Речану и Локвици -. добро је уопевала 1901. roдm1e ви­нова лоза.24• Исте године у Гњилану, према та~мощњем трговцу 'Ј'о­ми Поповићу, "грожћа није било".246

Почетком овог века род грожћа је бно највиши у призрен­ском санџаку. 'Ј'о се ви.д/И из следеће табеле:

Обраћена Производња у. окама

С.:НЏак земља у Средња дулумпма rрожћа вина ракије цена

Пршuтински 13.800 817.000 72.525 34.417 0,65 гроша Пећки 5.500 500.000 50.517 62.479 0,75 " Призренски 18.300 3.610.000 205.000 32.276 0,81 "

237 А. Урошевић, Гор1ьа Морава и Изморник, 65; исти, Косово, 126. · 238 М. С.· Милојевић, нав дело, 218 2зs l\rl, Ј. Николајевић, нав дело, 38. '" Трговински гласник, 30. маја 1892, бр. 59. "' И<:то, 29. октобра 1894, бр. 128. 242 Б. Нушић, Косово, 1, 53; исти, Косово, 11, 90. 243 А. Ј" Косовс~си вилајет. "" Цариградски гласник, 9. јуна 1899, бр. 23. "" Исто, 14. јуна 1901, бр. 25. 240 Исто, 23. августа 1901, бр, 35.

Привредне делатности 269

У !!1рИШТИ1Нском санџаку нај'В'ИШе грожћа било је у прешев­ској кази (500.000), а у призренском саЈНЏаку са 7.000 дулу~ма под лозом добијало се 2.000.000 трожћа, 65.000 вина И· 15.276 ока ра­кије по средњој цени 0,75 граша. У пећкој кази раћало је око .. 'IIО­ла IМIИЛИОНа ока грожћа и производило се 30.517.,. а. ранцје 62.489 ока."7 ·Ч,

На крају турске влаДавИЈНе виногради у МетохијИ биЛи еу доста ·добри,248 а у око.лини Митровице, н поред · потоднИх услова; вИНОградарство је било готово непознато. На Звечану је било не­колико винограда са српском лозом, али су се налазили на ивици !ПрОIПаСТИ. По· успостављању српске власти, неки МнтроВчанин, ко­га је подстакнуо на то један Жупљанин, у зиму 1912-1913. године, nропионо је припремио земљиште на Звечану за садњу ·лозе на америчкој подлози. 'Ј'о је био почетак рационалног ·виноградарства у овом· крају. За прскање лозе овде се није энало.249

5. С'Ј'ОЧАРС'Ј'ВО

Сточарство је · у·~ периоду турске владавине на Косову ЧИ. нило основ егзистенције становништва. По турском освајању cpjr­CI<!И живаљ се склањао у планинске пределе ·и тамо бавио сточар­С'11Вом. С надирањем Албанаца, у XV1bl веку, којн су такоће бIIЛИ сточари, ова привредна грана се настављала, док Срби махdм сн­лазе у равнице и баве се претежно земљорадњом.'" Неuгго. више бшвили су се сточарством у жупама. ·

· ·· У првој полоЈЭШЩ XIX века сточарство је било дајразв~јеније у насељаwа при Шар-планини. Крајем XVИI века само село Расте­ЛIН!Ца у Ге>ри и Опољу, у коме су тада постојаЛе 62 куће, имало је 96.000 оваца, а го~;~во толико и Брод. Сиромашније куће имале су до 5~, а богатије и преко 1.000 оваца. У Опощ, којсr је било повољније за земљорадњу од Горе, стока је чинила главну имо­вину. На· бачијама, средином прошлог века било је 9.000 'ов'аЦа.25• Два највећа села у Гори, Репrrалрица я Брод' имала су око ·1860: године 250.000 оваца. Зими су овце теране у околину НИIПа' и Лес­ковца, а· по ослобоћењу. ових крајева у околину Солуна и Лa);iilce."2

. '· '

Петар Костић је забележио да је у првој половини XIX века на северн:пм !Падинама Шар-планине до Кораба. било преко .два ми­лИона оваца и. много ертела. 253 Због опаоности од Љумљана и уоп-

"' М. Димитријевић, нав. дело, 33-35. .248 А. М. То~доровић, Спољна трzовина, 9. ••• Тежак, 15. августа 1913, бр. 16, 524 .. 250 М. С. ФиАиповИћ, Етничке прилике, .411. ш М. Лутовац, Гора и Опоље, 243. 2i.2 М. Савић, Занати и индустрија,· 88. ", П. Костић, Просветни и културни живот, 105.· .

270 Друштвежнокономске прилике косовских Срба

ште јавне несигурности сељњци у Гори и Опољу напуштали су cтo­l{apcreo и одлазили у печалбу.'"

У. СирЊНићкој жупи сточарство је бИло развијено све до средине прошлог века. До тада главни сточари на· североисточном делу Шар-планине, на тзв. Баш-Шари, били су Срби из Сиринића и Средске и Македонци с тетовск.е стране. У току XVIll и почет­ком XIX века на Баш-Шари се насељЗЈВају Албанци. Они су се ис­кл;учиво . бЗЈВиЛИ сточарством ц касније постају гл11вни .~точари на 'ООМ делу планине. Но, и они као и Срби, од среди;не прошлог века па .све до бал.канског рата ретко су язгонили своја стада, у суваr­ску зону Баш-Шаре и Љуботена э()ог страха од П:Љачкаша иэ Љу­м~,255 који су и раниј<Ј пљачкали стоку, али су тада њихови ,похоД!И били .мањи и рећи. ·Веће •пља~чкашке походе Љl/'Мљани почињу од рата 1877-78. гомше. Нису на11щдали ноћу, кад су стока и чобани у трлима И бачијама, одакле би се МОIГЛИ оружјем одупрети !ПЉЗ.ч­кама, већ дању, кад су се налаэнли •на отвореном пољу. Зато оД тада сточарство назадује, а становН!ИШтво се све више бњви дру­гим ЗМ!ИМањима, или одлази у печалбу."'

У брдовитом Ибарском Колашину сточарство је од почетка XVIП века, од када се може пратити привредни разврј овщ кра­ја,· било главно зМшмање. На то су утицали, осим географске cpe­дilfнe, социјалне прилике, положај области иэмеl>у земљораднИЧКЮ\ предела, добри пашњаци, склоност досељеника с планине за гајење стоке, а нарочито чињеница што се није даваЛа њгама четвртина од стоке. Једна колапшнска задруга од 77 чељади имала је око

800 коза и ооаца.•57 Н. С. Мщојевић је почетком 70"Их година XIX века запазио

на равном Косову око реке ОИтнице, која је сваког про~~ћ,а пла­вйла, дивну и питому траву какве није НИ'Где било, али Због туР' ског насиља није било стаке која би је пасла. · Он наводи да је много ов вц а скапало 1859, а 'Говеда 1862. године. 258

. ·

' Десетак година касније М. Н1щолајевић каже да се ст()чар­ство . у ·Старој Србији не гаји рационално. И да мештани иэ~оне на оГромне ливаде своју стоку на пашу. Сена и сламе било Је мало па је велики број стоке скапава() за време јак.их ц дуmх зима. У овакџюi случајевима становници Метохије су . своју стоку, погла· вито овце, одводили у равнице и тамо презИЈМЉавали. И у ово вре­ме сточне заразе су биле честе. НиколајеВ!Ић сматра да је тада сточарство било главније занимање од ратарства и да има пред,

ност због велике запуштености некад обраћиване земље која је би-ла махом под пашњацима."' ·

ш Ј. Дm!јер, Нова Србија, 247. '" Ј. Цвијић, Основе, ПЈ, 1095-1096. • " А. Урошевић, Шарпланинс1<а Ж)1nа CupU11ull, 13()-131. '" М. Лутовац, Ибарски Колашин, 12, 124. "' М. С. Милојевић, нав дело, 1, 10. "' М. Ј. Николајевић, нав дело, 35-36,

Привредне делатности · 271

. Вак Никодин Савић ив Пећи, познат по дОIПИсима о привред­н~м. животу Старе Србије, писао је 1882. године да се у Пећи уз• га3а3у . овце, козе, говеда, коњи, кокоши, ћурке и. гуске.•во Сви су l!Щ'Ле,4/И .да је на Косову број сточних грла повећан ·по доласку мухаџира из. Топомще одакле су се исељавали и Где q7 за· земљу добијали СТОК.у. Због дуга за земљу АлбЭ!НЦЙ су . ИЗ ПrоIОКИХ села кретали годишње по 100 11рла говеда 'И по 200-300 коза и оваца.'"

Иако. турска власт није ништа чинила да се. сточарстоо уна­преl>ује, њене комисије за IЮП'ИС стоке ст·ално су покушавале да ра· АН уmрliивања П()реске обавезе сачине статистику стоке. Због пО: писа стоке 1884.. године дошло је у :призренском крају до. omopa Алба1На~ца, а 1891 (од марта до •маја) у целој Старој Србији К()МИ· С!Ије су пописивале стоку.'" Према једНом допису у листу Tpzo· в~щски zласник од ЗО. маја 1892. у призренској нахији тада је сто: чарство било развијено, а према доПису' иэ Пећи од 16 .. маја 1892. тамо је већином гајена круп.на стока, док је си1111е било МЗIЊе не­го у призренској наrхији. Према истом листу од 8. новембра 1894. сточарство је напредовало у брдским крајевима и мало стоке се юзвоэнло. .

Према напЛаћено." порезу у 1895. години на овце, у косов: ском вилајету било иХ је тада 1.176.700 грла. Тодор Станковић сматра да је број оваца био за још толико. већи, алИ их' сточари нису пријавили.•вз

Нушић је у вези са сточарством на Косову пр!Щетио да се оно махом заснивало ·на дароВ!Има природе, да сена .има мало, да земља није обраћена па је било све више пашњака и ливада. Се­нокоса је било доста око СитШще. Стока· се унеколик() извози4а само у суседНе крајеве. Продавана је из нужде, јер кад би жИто нестало, стока је пре~рањивала породицу. Ста.новниnrгво . равног Косова истиче Нушић, бавило се стачарством саМо толико да под­мири своје потребе. Стока није негована и приплодне Hlj~e било. 360'1' јакях дугих зима или заразних болести Ћелirки ~рој стоке 'је скапавао. Сем помора оваца 1859. и скапавања говеда 1862, сточна болест харала је я 1895. :године. Гајени су: говеда, ко:Њ!И, свиње, овце, козе, биволице и ~магарице, а пчеле јед1»но у Јањеву, па је ока воска стајала 20 гроша.264

· Тодор Станковић је на свом путовању по Косову 1897. годи­не приметио да се у селу Чаглавици код Приштине гаји. знатан број оваца и да су пасле на брду Ветернику, измеl>у овоr села и ПриШтИ!Не, где нема метиља. Он запажа да је помешаност орани­ца, .ливада, утрина и пашњака ометња сточарству:"' У последње две-'fРИ деценије прошлог ·века 1шсовСкli сељњци су имали своје

", Н. Савић-йак, нав. рад, 170. ш Тежак, 15. априла 1884, бр. 8, 201. '" Велика Србија, 8. децембра 1891, бр. 50 . 21~ Т. Станковић, нав. дело, 53. '" Б. Нушић, Косово, I, 53-56. "' Т. Станковић, нав. дело, 90, 101 ..

272 Друштвено-економске прнлнке косовских Срба

плщшне, 1На које су лети изгонили стоку, али од тада нису више одлазили :из села.'".

И поред смаЈЊивмьа сточарства на ШаР"ПЛатiН!И Цариzрадоки zласник од 28, јуна 1901. lПl!Ше да шарски сир и качкаваљ осваја· ју cyceNie пијаце. Овај сир се одликује жутом масном бој'ом и уюу­сом какав Н!Ису имали други оиреаи •ма како се правили. Исm :л.ист од 14. јуна 1901. истиче да станов:ништво Средачке жупе, и поР<:д уложеног· труда у шиве, не ~може по,АЈМИрпrи Н!И најважније поЈ'!)е­

бе у р~~арским производима, па обраћа прИМ11ЧНу пажwу сточар­ству. ii:аЈвише су заступљене овце, козе и говеда . .Коња за продају није ·било. Свиње нису гајене, Н!И ћурке и гуске. Средачки крај је погодан за сточарство, јер је Шара лети богата питомом, меком и густом травом, а прота.Рана бројним извори:ма, потоцима и ре· щщама. На пространој шарској грбшщ и утринаЈМа се леш сваке ГО,6/ИНе и почецюм ХХ века налазило на Х'ИЉаде ова:ца и коза, а За зиму је био подесан Ошљак, чија је јужна страна ну;\ИЛll ~ ну пашу ·овцама 111 козама, утолико пре nrro је то с~а · nланИЈНа. Ипак, сточарство је у ово~м периоду даље назадовало. Учитељ Ми· тар l!yчк<m>ill писао је да се у Сред;;~чкој жупи почетк.ом ХХ века стока држала претежно ради nубрета и да је било врло IМалО ко· рИсщ · од ње. Краве су оИле такве да '!ШСУ да.вале млека више од две козе, а волови ситни и кржљави те на nијаrци нису имали ве­ћу вредност, Због стаЛЈЮГ пљачкмьа сточарс11110 је =адало и у самој Средској, а ·није се могло ни развијати због недостатка сточ· не хране и малих иcnallia у самој Жупи. Иначе, осећала се велика потреба за већим Ьројем сточних грла. Сваког пролећа знатан број крава, коза и <mаца улазио је у Жупу и само IНеш'ГО се одржавало И· преко зиме, јер је већина, збоr недостатка хране у јесен прода• вана или је клана. У Средској је било око 900 щ~аца и коза и 70 говеда и коња - просечно 12 грла на кућу. У селу Пмшьанима би­ло је :више стоке. Овде је било око 1.700 оваца и коза и око 450 Грла говеда и коња. Јер, ово село је имало више планинског прос·

тора и утрина.

У Жупи се пчеларс'l11ЮМ није ник.о посебно бавио. Покоју кош­ницу држале су само жене, и то примитивно, и с јестщ: су ilШt уии:­штавале. Мед· се употребљавао •већином уе ракију и за време поста.2в1

Због јаке зиме у призренском крају 1905. године 100 оваЦа је нуliено за 200 турских лира, али ш ник.о није :купио.268 У ово вре­Мt;Ј сммьује се број сточних грла, на шта је највише утицала не­сигурност, уз не.\lогућиост за гајење бољих врста стоке.

268 Ј. Дедијер, Нова Србија, 236. 2&1 Б. Микић, Прuвредн0-имовинске npuлut~e и становништво Средачке

жупе, 198-203. '" Београдске новине, 22. фебруара 1901, бр, 53.

Привредне ··делатнОС'IП 273

Гајење стоке .no санџацима приказано је у следећој табели.

Врста стоке Санџак

Приштински Пећки Призренски

Свиње 10.904 9.068 4204 Коњи 6.230 2.293 7.525 Мазге 53 150 644 Магарци 2.362 1.520 4.265 Краве и бикови 50.600 20.774 20.010 Телад - јунад 15.700 20,215 5.490 Запре.жни волови 39.000 9.960 13.585 Биволице 2.840 2.000 2.750 Биво лн 1.090 70 800 Овце 149.640 62.297 15.031 Козе 100.720 16.929 52.735

У, гњиланској кази било је 2.300 коња, а у митровичкој 1.000; бикова и крава, у митровичкој кази 2.500, гњиланској 2.370; зап­режних волова у rњиланск.ој 12.500, у приштинској 5.000; биволи· ца 3.600 у гњиланској и 5.000 у прш~rгинској; оваца у гн.иланској 57.000, ry приш11ииској ЗО.ООО, у вучитрнској 22.000; коза 37.000 у гњиланској, 10.475 у митр<тИЈЧкој и 10.285 у вучшрнској; свиња у гњиланској . 3.600, у приштинској 2.815. · ·

Гњилане.ка и пришm!Нска каза биле су најбогатије у стоци. У пећком санџаку највише стоке имала је пећка каза. Бикова и кРава овде de било 18.300, телади 111 јунади 20.000, запрежниХ воло· ва 7.800, оваца 38.087. . .

У Призренском санџаку оваца је било највшпе у Гори и Љу· ми - 58.000. Призренска каза имала је 33.799, Љума 15.000 и Приз­рен 9.157 оваца, У каэи је било· 'ЗОО свиња.

СточН!И производи по санџацима бИkџ су следећи:269

Приштински санџак Пећки. санџак Пр':'зренскн санџак ·

"' "' ·~1 "' i:'i

1~ ,Ј 1~ 1= 11 >5 е &1 "' " :u~ ~~ о О ~~ о О ~<:>.

:2 > :<: > ~> :::r 8' Вуна 183.000 7,6 61.115 9,6 196.000 9,70 Козина 19.800 8,1 3.600 5,00 10.750 7,20 Млеко 17.030.000 1,00 4.407.192 1,00 1.148.800 1,20 Масло 749.000 9,30 77.844 10,ОО 461.800 12,00 Снр 1.610.800 2,60 722.319 3,00 785.000 5,30 Мед 31.800 3,66 14.500 4,60 17.975 3,83 Восак 2.690 16,15 475 20.00 3.795 20,33

". М. Димитријевић, нав. дело, 47-55.

274 Друштвено-економске прнлнке косовских Срба

У селима око Гр31Чанице број стоке 1912. године к.ретао се овако:2'l0

1 ) Грачаница ( 63 куће) · 2) Оуnпща (23) 3) Дропљевац (3) 4) Лабљане ( 6) 5) Сливово (15) 6) Ново Село (11)

892 грла 1222 " 618 " 495 " 132 " 319 "

Сточарство на крају турске и почетком српске власти на КО.. сову представљено је у историографији као слаба привре;1;На· .гра­на. Није било одабирања раса, за штале се није знало, стока је преко целе зиме бил.а rюд вед]_)Јfм небом, добијала је мало сЛа!Ме па је под снегом тражила храну. Нешто боље стање било је када је реч о овцама и козама пошю њима НIИје била потребна нега. Око Призрена и Баковице тајйле су се· овце које су лепотом и те­жшюм· падале у очи, ал,и им је дутачка И танка вуна· имала· малу

вредност. Сточарством су се бавили поглавито Албанци; а и Срби· у Сиринићкој жупи и Гори, где су биле развијене бilчије.271 У , ово време Прш.uтина је имала велик:у сточну 'пијацу. Одатле се сrока извозила у Скопље, Призрен и Тетово. РаЧуна се да је само у овој вароши било ЗО.ООО оваца, које су на~пасане у окоМ!ни. Овце и· козе биле су кру~пне, а говеда ситна.272 Српска вл,аст је оцењиваhа да сточарство на Косову има лепу перспективу, али су догаћаји који су се ускоро настављали одложили задуго гајење стоке на савре-мен :наrчян. 21з 1

6. ШУМАРСТВО

Шуме су у турском периоду биле веома зцпуштене. Није би-11.0 никаювих прописа који би. шумарство третирали као специјалну привре.АЈНу трзну. Држава iНИје ништа чинила да се шуме унапре­ћују, lll'ИТИ д\\ се спречи масовна сеча. Шуме и утрине биле су сву­да слободне и могао 1ИХ је користити свако за лисник, огрев, гра-· ћу и друге потребе. У Ибарском Колашину, у прво време по ·насе­љав~ш>у овога краја, могло се крчити земмиште и бег није 'имао право на њега. 274 . •

Крајем турске власти Косово је ост.ало готово саовим без шу­ма. Нешто се очувало само у планинама, до чијlИХ врхова је са9-браћај био веома отежан, иNИ немогућ. Шумсюи инспектори и щу~м-

210 АС. МИД, ППО, 1912, ред 962, Грачаница). јуна 1912, Извештај учи· теља Рајка Вучића. ·

!.'' Народна привреда, 91, 120, 123, 290. .,. М. Савић, Занати 'и индустрија, 63. "' О. Реnић, нав. ред, 618-619; Тежак, 15. августа 1913, бр. 16, 524-525. .,. М. 1\Јутовац, И барски Колашин, 77.

Привредне делатности 275

ски чиновници нису се ·НИ мицали од својщ. административних средишта, Готово три ~етвртИне шуме 111РЩ1адало је .држави .и ула~ зиле су каЋеrорију мири. После разбијања 1•mщ.ра и зијамета ·пра­во државе на шуме је ојачано. На Кооову, међутим, ,већина шума остала је у поседу бегова, махом у крајевима где .сељаци нису имали своје, већ су обра15ивали. чифлуч.ку земљу. Праве шуме у llЮШГО ·већим размерама б.ило је на Шар-ПЛанИН!И и у њеним жу­пама, нарочито у Сир:иниfiу, а било их је и у Горњој и Доњој Мо­рави, Качанику и у деловима Метоо:ије, у ПЛаmщIСКИМ крајевима измећу Пећи, Ба-конице· и Митров~ще.

Јован ·Цвијић је утвр.дио да је шумских сла~пQВа било на шар' ском по.дручју .. Разво15е и десна с11ра1На реке Лепенца били су об­расли младо.м шумом, поглавито храстовом. Изцад се11.а Ковачевца, Бнчевца 1И Никића била · је пространа област букове горе и звала ::е Буквик. Ова гора се пела високо уз источну страну Љуботена."•

У .Сиринићкој ЖУIПН доста шумовите планине биле· су Језеро­вачке, Грмовита и Проэвак. У Средащюј ЖЈУ'1IИ щуме и ·'ИСПЈаШе би-11.е су сеоска· својина, или OIIilГI>И'Нcкa. И ооде је у XIX БtЈку било .~.оста шума>. Али, њиховим непрекид1шм крчењем и ст.варањем. њи­ва и ли13ада, нарочито у Средској, крајем турс~<.е владавине биле су · ТО4ЯКО уништене да је цела жупа, а нарочито село Средска, осећала :велику оскудицу у огреву, Увићајући штете од тог ун!Иште­ња, сва жупска села, па и чисто муслиманска, штедела су cicтarri<.e некад' дивних шума. Изузев Горњег Се&а, ·ниједно дру~го у овој жу-11И није смело д\\ продаје дрва из ОIШl'l'ИНСКИХ шума. Да није било .~,рва из Горњег Села, Средска би се морала расели11и због недо­::татка огрева. Оно мало шума што је остало није се могло по,!iИћи од коза !И гове.да. Због свега овога, цела северна. страна СредачкtЈ жупе изгледала је крајеМ ту~ке вл'!!Давине као пустиња. Голи бре­rОЩ!, ·вододерине и дубоке провалије, с .врха плаЈНине давали су слику пустоши оголелог земљиnrга, ·које ·није ·могло да и најмЗЈЊу кишу у:пије, ·већ је јурила вододеринВЈма, спирајући земљу с брда И засипајући ЊИ'Ве и· ливаде поре,\. ре1<е Бистрице. И поред ОЈWГа, није било ни помена о каквој наредби турске власти з1\ пошумља­вање. У. селу Средској ученици тамошње школе посејали су баl'ре­МОВИIМ ·семеном, i<.oje је добро -никло, 40 леја. До ра~::пуста ~- и њихов .. учитељ неговали су овај расад, али после О!IШТИНа низе хте• <1.а··да плати човека који би до.·нове школске године заливао, ра­

сад, па га је суша преполовила.276 · · ·· · '

Од почетка ХТХ века косовске шуме су уништене н због буНа il устанака. Према Нушићу, највеће н.ихово таМЗњење догодило се пО'lетком XIX века; када су по заповести .Ма<l.Ић"'Паше непрестано паљене шу.ме да би се разјурили хајдуци, о ~ојњ\f говори Пуквиљ у свој!llМ забелешкама из 1807. rодине.217

ш М. Димmријевић, нав. дело, 58. . · 211 В. Микић, Привредно·имовинс1<е прилике. и становниш~во · Средач1<е

жупе, 288-303. ш Б. Нушић, Косово, I, 54-55 .

276 Друштвено-економске прилике косовскнх Срба

Пметком 70-их година Милош Милојј/Вић није видео на це­лом Косову никакве шуме сем трња до 50 дана орања" код Неро­.1,имке, скоро сасвим утамањена. Граћа и. д~ва добављани· су с окол­них плmшна. Милојевић даље ·ка~же да ue Јужни део Чич11111Иде, ;из. мећу Дренице ~и Косова, обрастао ~круmюм и .доста високом· .шу­мом: буковом, дудовом, јасеновом, кленовом, липовом,. брестовом, грабовом, тополом, Јавором, оскоруrшом, брекињом и трешњама, .. а од ситније: .дескама, шибовином, дреновином, чиt)у_ковином, .м!lilll· љ.иковином, llЛОГОМ и трњем.278 у ово време шуме Је могао свако :ећ~и јер држава готово није водила рачуна о њима .. Доста· је VНИШ· rило ц железничко друштво приликом гра.д:ње \li:pyre Скопље-Митро­вица, а и стругара у Неродимљу и, нарочито, пилана Али Дрщ-е, која је пропала у рату 1913. rод!ИНе. Због омањења шумских повр­ШИ!На, у последн;ој деценији XIX •века цена дрва поцела се о":· 8 на 20 11ЈЮШа за сnемьа кола.279 ЧетИЈНарска шума уништавана Је из-

радом смоле.280 · . · •

у време Нушићевог службовања на Косову неџцо шуме било је на Чичавици и око Грдеча, затим у Козшщи и Орману, а наЈвд­ше урећене у Неродимљу. Било је шуме и на Црнојеви, .о.ко )Зеље­терна и rна Рибарским плашrnама, тде .су .се састајале с Дреmщом. Пла11ШНа исто<11НQ од села Словиња била ;е богата сrаром шумом, као и подручје Измећу Феризовяћа и Качаника ~и северно од :11РИШ· тИ1Не. Нека села имала су и забране. Овде се !П'Онеки имућниЈИ гос­подар 'ЧИТЛука трудио да подигне забран. И ,Албанци, нароч11то. У јужном делу равног Косова, све •више r;;y у~вићали потр~у подиза­ња забрана око села.281

Качаник, с нешто мало обрадиве земље, имао је веома лепу шуму, rиз које су се крајем XIX века снабдевале оrревам готов<> све косовске вароши:.282 У ово време шума се задржала 'и: .. на подручју Лугова ~и Обице, и то туст·а храстова, али су М'НОm проп· лшщи били исюрчени. Доња Морава је на странЗЈМа своје .котЛШiе имала МiЛаду шуму, а три четвртине земљишта Метохије б11Л,о је .оР· р~о ситном храстовом rором. Призренска обла!'Т је највећим. де­лом била оод храстовим жб~м.283

Према сал.нами косоВСког ЋИЛајета из 1898. године,. у приш­тинској кази било је 24.000 ha шуме, а ~њилmrској, на .. североисточ­ним странама, 25.000 ha ми.ријеке, а местимично 23.680 дулу111а би, ло је под другом шумом. У вуч~итрнској кази nриватна лица Н!ЦСу имала шуме, већ је била државна, rпа се народ морао обраћати властима за њВЈХово коришћење.284

Према М. Савићу, ж~ц.осно стање шума које је српска власт зате~кла 1912. rодине било је утлавном после.д:ица наОИ1Ља над хриш-

". М. с, Милојевић, нав. дело, II, 102-103. "'' Б. Нушић, .Косово, 1, 54. ••• Народ/На привреда, 21. "' Б. Нушић, Косово, I, 54. ,.. ИС'11И, Косово, П, 101. ", М. Димит~щјевић, нав. дело, 60. ss.a А. Ј., Косовски вилајет.

Привредне делаrnости 277

\'iallllllМa и велике потребе за дебелим козама ~и овцЗЈМа које су у шу­мама налазиле храну.'" Зато је српској влади предложено 1913. године да што !Пре забрЗЈНИ и !Говедима и ситној стоци rпашу у њи,ма.286

7. IIYTEBИ И САОБРАБ:АЈ

· Путеви и саобраћајне везе уопште имали r;;y велики зна­чај за привреду и трговачке везе Косова с дру!ГИIМ '!IОдручјШ.tа. Кад је ИЗГраћена пруга Солун.Косовска Митровица, наступило је за косовску трговину "ново доба". Ову пругу изградио је баварски предузетник баЈ?он Хи;рш, по одобрењ~у Порте, юuшrrалом Хабсбур­шке Монархије. Требало је да. она повеже Беч са Солуном. Гра, ћена је из два правца: од Добрмина (на 6осанско-хрватској !ГрЗНИ· ци) Ћрема Бањалуци и од Солуиа према Косовској Митровици. ПРви крак је стИЈГао до Бањалуке, због босанског устанка, а дру~ги до Митровице, због измењених полит:ичКЮ< прил'lrnа после завршет­ка источне кризе .1878. rоДине. Капитал Аустро-Угарске градио је ову npy•ry да би се она заобилажењем Србије повезала с ТурСК;ОМ·, Порта је форсирала изrра;1>Њу ове пруге из више разлога, а наЈВИ­ше раАИ што ефикаснијег јачања свог војно-стратешког положаја И ПОЗ!ЩИја према Србији. Још у тоюу радова велико интересова­ње за ову пругу поkазmала је еврО[lска .д:ипломатија, а нарочито ЕНIГлеска.287 · •

Изq)а.л,ња железнице Солун-Скопље-Митроmща имала Је судбоносан значај за трговачке везе Косова у. друго~ половини XIX века .. У ово време .косовска трговюrа упућивана Је 'и:Скључи­во на Солун. Изузетак чине неки nроиэвоАИ који су vпv~ани и на дР\'Ге стране.'" ПреоријентацИја у саобраћају изазвала Је поме­рање у ·МЈНОrим областима привред:иог живота. Коњске и ~л~ке караване заменИла је лО1Комотива с ваrонима, мале, збијене Јад­ранСке луке, велика солунска лука, а уместо попречних путева са­да се граде уздужни."' Од Скопља до Митровице и обратно саобра­ћао је !Мешовити тepenm воз три пута недељно.290 Ова пруга б~а је више трrовачка него путничка'" - <у току године nревоокено Је свега до 500 пуntика.282 Пру~га је била ко~с1!а за трrовину ОШ11К места кроз која је !ПiрОЛаеила, од:иосно које Је додиривала, и за узанц појас с њене обе стране, јер су били веома ретки колски

'" М. Савић, Занати и индустрија, 294. ". Тежак, 15. августа 1913, бр. 16, 524. 287 Х. Андонов-Пољански, ·Избор од британскат~ дипломатска кореспон·

оенција за историјма на железниците во Маџ:едонща, .Гласник ИНИ, бр. 1, Скопје 1975, 175-177.

", Б. Hyumћ, Косово, I, 65-66. 2sв М. Чемерикић, Тр~овина, занатство, индустрија и кредитне устаноw

пе, 68(;. '" Б. Нушић, Косово, I, 45; Т. Станковић, нав. дело, 76. '" Трrовшrоки rласняк, 8. новембра 1894, бр. 132. ". Ив. Иванић, На Косову, 85.

278 Друштвено-економске прИАИl<е ·косовских Срба

~овп.•0з Касније су иэграћивани попречни путе.вн с обе стране пруrе, према железнитчкој станици. Већ 80-их годяна у трговачком промету бнлн су путеви МИтровица-Пршrпина, Приштина-ЈЈре· полац, Гњилане-Приштина, ПрИ[ll'Гина-Липљан-Качаник-Скопље, Пећ--Sаковица-Призрен, Приштина-Штимље--Су~ва Река-Приз· рен 1И Феризовић-ЈЈриэрен.29'

Постојао је и 'Щ1Т преко Косова, Митровице, Новог Пазара, Сјенице и Пљеваља до, Сарајева.295 То је била стара саобраћајница која је везивала Косово с Македонијом пре него што је citrpaћeнa npyra. "П. Балкански", који је почегком 9().их година путовао ов9м пругом, каоке да се "с времена на време у~·ледао . . . левом обалом Леnенца наОШI пута ке>ји изгледа доста добар".296 . . ·

Качаник, прва косооска станица од Скопља, није имао поп­речних . путева мада се QПОМНЊе један од Пећи до Качаника."' V Феризовићу су се попречни путеви ив Призрена укрипали с веза­ма из Баковице, Пећи !И Скадра и из Гњилана. Нушић наводи да су. се овде укрштали друмоI>и од Гњила.на, Призрена и Пршптине, КОЈИМ на фер113овићку пија~цу долазе цело Подримље, Митровица !И Доње Косово и да се овде стиче сва храна коју Косово шаље у Солун.298 Пут од ФерИiЭОвића према Штимљу iИ ·кракови путева l'фir' ровица - ПрИIIПина и Приштина-Призрен. дограоеН!И су 90-их го­дина; у ово време .нов друм био је онај од Феризовића према Гњи­лащr.299 Пут од Скопља за Гњила.не водио је преко Феризовића, а и преко Прешева. Кроз Гњилане је ишао друм из Приштине. и Бако­вице за Врање.300 Од Г1i>илана до Приштине и Прешева пут је био !fatyr.301 Пут Г~њ~ане-Феризовић оправљен је 1905. и у то време био Је Једа.н од шчбољих.302 Феризовићани су развој ·трговине очекива­ли од изградње пута за Гњилане. Приликом поправљања овога пута за Гњилане 1897, овде је те године долазио Хафус-паша три пута."' Овде је Тодор Станковић у обиласку Косова 1897. срео приштин­ског мутеоарифа Рукне~-'Паrшу, vнмланског кајмакама Гамm-ефен: дију и окружног инжењера Бахтијар-ефендију, ко;и су дошли да би убрзали апра'Вку друма 11њилане-Феризовић.30' . Приштински му, тесариф РукиеДIШ-'Паша поираI>ио је почетком 90·их година у свом мутесарифлуку путеве Феризовић-Г:њилане, Приштина...,-железнич-ка станица н Приштина-КуршумлиЈа.305 · ·

2vв М. Тодоровић, Спољна трzовина, 5-6. 2v• М. Ј. Николајевић, tшв. дело, 40. "' Цариградски гласник, 6. авГуста 1899, ЗЗ. '" П. Балкански, Кроз zробље (Дело 1894, бр. 3), 48. '" Трrовmiск.и гласник, ЗО. маја 1892, бр. 59, '" Б. Нушић, Са Косова на сиње море, 227. ие Исти, Косово, 11, 64. зоо Трговински rласнпк, ЗО. маја 1892, бр. 59. ао1 ·л. Ј:, Косовски вилајет. '" Б. Н\fШић, Косово, П, 41-45. '" Цариrрадск.и гласник, !. јула 1897, бр. 21. зоt Т. Станковић, НШl, дело, 48. '" Цариградски гласник, 2. новембра 1895,.42.

Прџвредне1.делатноеm 279

ГодИне 1894. помињу се као колс1ш путеви за потребе развоја ПОЉО!Привреде и трговине већ наведене саобраћајнице МитроВ1ща"""" -Приштина-Скапље, Приштина-Баковица долином ДреНИЈЦе, Пршnтина-ШтИЈМље-Призрен, Приштина-ПреIЮлац-Куршумлија, Приштина-Гњилане-Врање, Гњилане-Феризовић и Г<ЊН1лане--Фери­зовић-Врање. V ово време изграl:;ен је нови пут Приштина~Штим' ље-Призрен, и требало је да ускоро почне градња пута Пршrпи· на-Преполац. Ови путоои граћени су кулуком.зо• .

Било је ·И доста путева друтог реда, који су се одвајали од оз~щчених. Најважиuји је био пут Пр:ищгина-ср!Пска граница пре­ко Марковца, Лукара и Качикола, а излазио је на Преполац.зо' Пут од Приштине за Велику Хочу ·ишао је пр!жо вратоЛ1Ијског моста на Ситници, поред села Сла'!'ине, преко дреничког моста .код села Ко­мораиа 1И даље преко Метохије. Н!Ије био добар, аА1И оу кола мог­ла пролазиш .. од Велике Хоче водно је колски пут за Дреницу, а за Пећ (ако је ,д;рш.1 био прелазан) на село Чупево, а ако није, на Арслан-пашин мост код Новог Села.306 Баковица је имала добре путеве за Пећ и Призрен.309 ·И саобраћајница од Митровице за Пећ би:Ла·'је доста добра.310 Пут за Јањево :изгледао је П. Балканоком веома pћail;Зll Мада је друм Митровица-Пећ био добар, пошту ·из СЈ<с~Пља, од,иосно Солуна за .Пећ преносио је курир једном недељ­но, преко Бакоl!Н!Це и Призрена, јер та саобраћајница није била заштићена. · Кад је пошта преношена преко Митровице, стизала је за два даиа, а ова.ко, обично, за четири ·дана.312 Трговци су радИје каристили .кириџије јер су, често, били уреднији од поштара.313

Год'ИНе 1904. поново се ради на друму Приш'ГИНа-Липљан....:. -'Црновљево-:-Приэ'рен.314 Младотурци су после доласка на власт 1908. године путеве претварали у стратешјске. Намеравали су да граде нове путеве Феризовић-Призрен-Баковица, · Пећ-Митрови­ца и ПрШirтина~Преполац.315 За iГрамьу друма од Баковице до Призрена турска влада је одлуч!Ила да утроши 360.000 златних Nlf.· нара.316 Год'ИНе 1911, пре доласка султана на Косово, граl:;ен је пут од Газиместана и Муратова турбета до друма Приштина-Глоба· дерица (Обилић).317

· Пош:Го је било ~мало добрих 1~олских дРумова - најбољи је б:iio онај од ПриЗрена до Фериэовића, као стратешки, који је· до-

-----·."' ТрГОВИНСIШ Глааник, 8. новембра 1894, бр, 1З2. эо1 Б .. Нушић, Косово, 1, 41-45. зов Т. Станковић, нав. дело, 87. зоо А. Ј., Косовски вилајет. 310 Трговинскя глааник,' 16. маја 1892, бр. 54. ш П. Балкански, Кроз zробље, Дело бр, 3, 1894, 55-56. з12 Трговински гласник, 16. маја 1894, бр. 54. • з1s Б. Нушић, Косово, 1, 50. "' АС, МИД, ППО, 1904, ред 15, Приштина, 9. јуна 1904, бр. 15 (2342). '" Законитост, 24. јуна 1910, бр. 2. ш БеограДске новmrе, 12. априла 1910, бр. ЈОЈ. 317 АС, МИД, по, ф п, ДОС, VI, 1/1-Х, Приштина, зо. марта 1911, бр.

18З (549). '

280 Друштвеио...кономске прилике косовскnх· Срба

диривао само Штимл,е --' транспорПiе усл)"ге биле су врло скупе, па се то морало одражаваm иа извоз. Цена превоза робе колсю~:м путем није била одрећена, него је утврћивана за сваки транопорт, па је !М'Ноrо варирала и зависила је од стања путева и годишњег доба; На I1р1И1Мер, превоз робе од Феризовића до Призрена стајао је. 6--20 пара од оке, тј. 0,80-с-2,5 динара од тоне !По юилометру. Т.ранопортне тарифе желе.зницом биле су два пута скупље ·него у Србији, а седам пута од европских железница. Зато су сами зем­љорадници у бли:зитни путева превозили своје производе на пијацу, а остали су их остављали на милост купаца који су љутовали, или закупаца, који су, по правилу, били житароюи трговци.318 Ексtlеди­циоиа друnггва била су индиферентна према унапрећењу саобра­ћаја 1Н трговине.319

8. ТРГОВИНА (ПАНАБУРИ)

riана!;ури су од почетка XIX века играли врло З'Начајну уло­rу у косовској трговини. Најчувенији је био mшrаћур у Пршnти­ни. Још у време српске Rезависности одржава се паRаћур код Гра­Ч31Н11Це, који се по !Њој називао, а !После доласка Турака одржаваR је у Приштини све до Јашар-паше, који га је затворио, па су Тур­ци из друm:х пашалука негодовали због тога и Н1ИСУ хтели да пла­ћају намете. Тек 1866. 'године пма!;ур је поново отворен.320

Приштиноюи панаћур описао је Фра~щуз Васа, који је септем­бра 1812. послат да у Приштини отвори конзулат. Он говори о При­пrгшш, њеној трговини и богатству, о доласку на пмаћур трговаца из Албаније, дела Босне, Солуна, Једрена, Ниша и других мес'Ј'а. Било их је 1.200 до 1.500.321 На овај панаћур догониле су стоку и рожајске аге.•22 Овде је купована роба за Призрен, Вакоmщу, Пећ, Нови Пазар и цео вилајет, као и за крајеве које је Србија у рату 1878. године ослободила. Долазили су и трговци из Београда, Да­вала се сировина а примала иидустријска роба. Вучитрнске занат· лије такоће су д.;нооиле своју робу на овај пмаћур,323 који се ОАР· жавао сваке године од 15. до ЗО. маја .ове до српско-турскОIГ рата 1876. На њему су Приштевци за добре паре продавали своје про­изводе прИIIIј)емљене за вашарску сезону.324 По овом ПриштIШа се прочула иако је почетком XIX века њена трговина била незнатна.325

Скадрани су пре изтрадње косовске железнице долазили у Пpmn-

з1з М. А. Тодоровић, (,'пољна трzовина, 8-10. ". Трговински гласН!И!К, 16. маdа 1892, бр. 54. 120 М. С. Милојевић, нав. дело, 6. "' Б. Нушић, Косово, П, 2. а22 М. Лу'i'овац, Рожаје и Штавица, Насеље и порекло становништва,

књ. 37, Београд 1960, 340. 323 Трговински гласник, 30. маја 1892, бр. 59. ", Т. Станковић, нав. дело, 81. m К. Н. Kocrnћ, нав. дело, 53-54.

Привредне делатности 281

ТIШу и у развалинама старих дворова држали пазар по .неколико ме-

сеци."5 , На развој Призрена утицала је транзитна трговИRа. Још 30..их

година XIX века преко њега се обављала трговина измећу примор­ског дела Албаније и унутрашњости Турске.'"' Повећа!Ње' станов­ниш11ва овога града ·са 26.000 у 1836. :на 46.000 у 1868.- rодиlПl говори да су у њему јачали трговина и друге привредне делатности, да се становништ.во све ~мање бавило пољопривредом и да је одлази­ло у ['рад.328 Био је средиште ·ВИЛаје'Га све до 70-их ГОАЈIНа.329•

Према извештајима лајтнанта Паулића, ПЈ!>оконзула 31\'стриј­скоr у Босни у доба Наполеона, и у Вучитрну . су се сусретали многи каравани пrro су долазили с jY'l'a Балканскоr полуострва и кретали се према Сарајеву. Од Солуна до Вучитрна путовали су 70 сати, од Се.реза до Вучитрна 75, а одатле до Сарајева 72 сата. По­пrго је Вучитрн био стециште каравма за Сарајево, у првој поло­вини XIX века IИМао је неколико ханова. Најпоэнаmји је био Де­мир-хаи (Гвоздени хан), па се по ~њему и један :крај вучитрна звао Демеран..махала.330

9. ШИРЕЊЕ ТРГОВИНСЮИХ ВЕЗА ПОЧЕТКОМ XIX ВЕкА И ПЕРИОД ООЛУНСКЕ ПЕНЕТРАЦИЈЕ

Косовска трговина се од почетка XIX века обављала претеж­но "паЈМучним путем" па су постепено напуштани мали средњо­вековни путеви према Скадру, Љешу и Драчу. На ту страну косов­ски промет је био највише упућен јер је јадрмсха обала ОК'О Скад' ра .(приморски део Албаније) била привлачно тржишrе све до из­rра:мье косовске железнице. Пут Призрен-Скадар, који се у сред­~м :веку звао "зетски пут", био је проходан за караване и кра­Јем. турске· владавине. Нешто мање су коришћени путеви према Бео~_раду, Сарајеву и Скоnљу.331 Друм Сарајево-СкО11РЉе описан је :крајем XIX века као стара саобраћајница која је :вод.ила преко Чај!НИЧа, Пљеваља и Новог Пазара, силазила на Роrоону, у сеоце Митроmщу, а одатле се преко Ву~читрна, ПриштИЈiе, Косова и Ка­чаника и кроз "шумски .камен" спуштала у Скопље. Постојао је и је~н "козји пут" од Новоr Пазара Щ)еКо Мокре горе, "на Црепу­:ОУ , :каЈКо су rоБОрИЛiИ Косовци, до БаЈЊе у пећкој нwmји, ·а одатле Је преюо Дренmщм ВОА:ИО на Косово. Пут од Пећи, Баковице н Призрена, кој:и се сучеља:вао у Качанику, стари трговци су ПаЈМТИ· ли крајем XIX века са~мо по томе да се њим одлазило у Прилеп и Велес на паяаћуре.332

'" Б. Нушић, Косово, П. 17. ", К. Н. Костић, нав. дело, 5-6. '" К. Н. ·Костић, нав. дело, 5-6. '" Трrоаmнскн гласник, 30, маја 1892, бр. 59. "' М. И. Ракић, Трzовина у XVIII веку, 680. ", Ј. Дедијер, Нова Србија, 231, 251. ", Трговински гласник, 24. маја 1892, бр. 52.

1' !

1

1 282 Друштвено-економске прилике косовских Срба

, .~овско,1>1етрхијски . rрадови били су у :rрrовини упуће<Нi!I на разне стране. До сред:иНе XIX века Призрен је у живим трговач• КИМ: ВЩl!IМа.·са С.кадром, Београдом и Сарајевом. Његови произво­ди. ищли су. и у друге .традове Србије и Мисир .. Призренске щ~шке разнощене су по целој Турској, а сџа<11ијан је продаван и у Уrар­ској.333 Ипак, Косово :~џсжолни крајеви имали су .највећи промет са Скадром и Драчем.334 Јаков Слишковић говори· о . извозу косовске и,,задримске mnенице 1 у Далмацију, нарочито у Д~ровник, ·Сплит и на острво Хвар.335

ПрИ'l.IПински.,~и вучитрнски тртовци. често су одлазили у Бео­rрад и Ужице. ·.klмали. су јаке везе и с Босном. Два пута !Годиnnье, у јуну и· децембру,, ИШЛ'И су у Сарајево на вашар.'" На веА:!fКОМ "цве11ном'~ вашару у Ваљеву 3. октобра ,1835. 17 тргощща с Косова куnовам~ су стоюу, а на илинденском вашару исте rодиве та~мо с,у

билц четири трrовца из Призрена,337 Према извештају Јована Обре· но:~щћа кнезу Милошу од 4, •децембра 1835. неки трr01щи из Вучи-rрна желем~ су ода· се снабдевају у месту Бољевцу. 336 . · ·

У првој полqвини XIX веюа Митровица је била у трговачким везама са Окадром и Сарајевом. Преко Скадра су набављане ману­фактуре, (тканине, гајтани и фесови) и колонијална роба, а у Са­рајеву ·, Гвожћурија. Митрови<rки Срби одлазили су ради трговине и у Србију.'" Важан извоонИ npoiiiзвoд Митровице у ово време би­ло је :воден;ичко ка~мење. Купци су за •њега долазили и у Митрови­цу. ·Не.ки :митровички тргОвци · откупљивали су ово ка~мење. од про­иэваћаRа и извозили га у крајеве ·до Ниша, СкО[IЉа и Тетова.

·· ·До• иаградње железнице Митровица је имала неколико десети­на .-дућа:нчића у којима поједиНачно није било робе ни за 1.000 rроша.3" Милош Мило;евић је запазио да је 1МИтровичка · 11рrовина "у последњем охлаћењу". ·а занатн у последњем ропцу.341 ' ' '

Гњилане је највише трговало с КУ'маиовом. Овдаrшьи трrов• ци набављали су· робу 1И у iПрнлепу, Серезу, НеврокОIЈIУ и, ретко, у Скопљу. Трговину ·су дрЖаЛ!И •Срби. У то време српска тр!Говина у овој вароши rоЛ!ИКо је .напредовала да су се старији трговци кра; јем XIX и почетком ХХ века радо сећали ·тог доба. Истина, тада је· било тешко добављати . робу, а-ли је, како су тр!Говци говорили, тежЏ.а за добитком гонил,а сваког од wих иа рад, па су :многи •стек-

";~"(· : . . '· ,

' 1• ' ..

, јзо К. f/. ~IЈСтић, 11ав. дело, 6. , , .. . · . ", !\{. Р. Гавриловић, Привреда Јужне Србије, 8; Ј. Дедијер, Нова Срби-

iй, ·n1. , , 1 - · • · ·

"' Ј. Слишковић, Албаяија и Маћедонија, 71, "' М. И, РаIО<ћ, нав. ред, 676-<>79. за1 Б. Микић, Трzовач1се везе Косова са Србијом, Аустријом и Влаш­

ком, 42~30,

2, 92.

330 Т. БорЬевић, нав. рад, 449. ", М. Лутовац, Звечан, 1'репча и I<осовска Митровица, ГСГД, ХХХ, бр.

~.._о А. Урошевић, Косовска Митровица, ", м. с. Милојевић, нав. дело, r. 82.

192.

Привредне делатности · 283

ли знатан капитал,· иак'!'ПоваЛи зем:.ьу и тако материјално осиГура­вали будућност својих· породица.'" · 1

С косовсmм. ·местима и Скопље је iИмало трговинске везе на­рочито. од краја прве' половине XIX века, нарочито. с Призреном: У Скопљу су добро пролазили познати пећки ћилпми.34' . · · . ·

Подаци о промету :измећу косовских места њ удаљених краје­ва су разли'!ити. Петар Косmћ износи да . су 1810,...-1812. ·године призренски трvовц:и Јосиф Стефмювић .и Зафир Стошић одлазили до Пеште"\ Аа су трговци учествовали на паиаћурима у . Невреко• пу, Серезу, Прилепу и Приштини, да је до 1875. у Призрену било око 100 nушкарсюих дућана, који су израћивал.и преко . 10.000 пиШ' тоља и извозили их. у Малу Азију,. Миоир и Персију"'. С друге сrране, РУСК~И кщrзул у· Сарајеву Гиљфердинг истиче 1857. да је призренска трrовина ИС1'ључиво локална и да овдашши· трrqвця, ие

одлазе у иностранство, него иностран:у робу купују из друге ·руке у ~аду, Сарајеву, Скадру итд. Према њему, трговина Прttзреиа била је скопчана с· многим опасностима приликом допреме ,робе; О њеној . унутращњој СИi\ЗИ говори пу.иа чарпцrја народа .. (По, fuљ, фер.А:Инrу, што је трговина у овом траду врло жива.резултат.је,ње· говог повољног положаја.) Јер, .Џризрен је био сре,А:ИШТе измећу Македоније и Албаније с једне .и Босне и Србије с друге страце.~«i Сахтијаи, који се .израћищю у Баковици, Призрену и Пеђи,. био" је позцат и у Бечу . !И, Пешти, а цела Угарска се у Призрену· снабдева· ла оружјем, нарочито. пушкама.347 Призренска ву.иа, и . израћщ1ине од коже - сахтијац ~ извозиде су се преко Сщ1дра у Аустрију. и дРуге З!'М'ље, а. темща количина и у ЦарИГрад.З". У ово време Приз­рен, је ·бно · седиште косовског вилајета и зщ1'!Iа!јан привредни· цен-тар."' _ ,

Енглески конзул у CoЛiWfY Ј. Е. Блуит пише. 27. јуна 1879 .. да су пре изграАње солунске железищ;1е облас'!'и северно ~д :Qелеса, . у које убраја Приштину, Вучитрн, Мrитровицу, Бакщ~ицу, Призрен, Тетово , и ~ача:ник, извозили своје оскудне производе на аустриј­ско. И. маћарско тржиште џреко f!нша, тада турског граНЖНQЈ" rpa· да, и· Београда. Трговци су највише ИЗВОЗИЛ!И вуну, кощџrу" ду1щн, восак, крз,1ю, шrављену, ко>юу, .сщюве, овчје, Јашьуће. и зечје коже .. 3~1 О промету проиЩюда из Старе Србије и једног дела Македшщје с ~ом и Трстом, непосредно щи преко Беоrрада, говори се и У многим орџским подацима. Према једном поАаТку Стеве Ашщтм·

•<i Ј. х. На~~вић Јужна 1 Стара (.:рбuја - · Кумановсr<11. обЛасr~ 79; Цариградс1<11 rлаоник, ЗО . .;ктобра 1903, бр. 40. . ·

' ltЭ Ј. Х. Васиiьевић, Скопска индустрија и трzовина и скопски трzовци

у XIX веку, Београд 1933, 111-'16; · · · '· · •и П. Костић, Листићи из даље џ ближе . прои<лосrц" Ј1<>!<На . Срб1;<)а,

књ, I, бр. V, Окопље, 16, маја 1921, 96. :1'11 П. Костић, Просветни -и кул-rурН/,l 31сuвот, 105. "' А. Ф. Гиљфердинг, нав. дело, 191-192. ш М. Ракић, нав. дело, 679. 348 П. •Костић, Просветни и културни Jicuвo'l", 105. "' Вардар, 8. маја 1911, бр. 36. ••0 Х. Андонов-Пољански, нав. рад, 178.

284 Друштвено-економске приАике косовских Срба

ј~. ректора призренске Богословије, 'I'])говачке везе са Србијом и пролазак щ~оз њу биле су природяа агитација у корист српске мисли ц најбоље средство које је нечујно и без нарочиюг плана по..щэало углед Србије и будило симпатије nодјармљених Срба према њој.351

Услед ограничавања еснафских организација· 'У току турсюих рефорМ'НИХ акција и продора европске робе на туреко. тржшnте трговци хршпћани били су упућени на трговину с Еврооом. У тој ситуаЦНји трговина у Призрену, Пршnтини и яеким другим косов­ским градовима нашла се претежно у рукама богатих трговаца Срба. ЖиВа, бога11а и многољудна призренска чаршија захватала је некол.ико покрИвених кућа.352 Гиљфердинт пише 1857. тодине да је овде трговина најважнија делатност и да је, хао у дРУiГИМ срп­ским градовима ·у Турској, претежно у рукама православног ста­новюnnт.ва.353

Измењена привредна улога у корист Срба изазвала је пораст муслиманске анимооности и верских предрасуда, што се манифе' сrовало и у сузбијању ·српске трговине. Муслимански еснафи нису раmнодушно посматрали ~успон српске чарШије, која је . ycпeiliнo конкурисала свим другим привредним делатностима, а турским властима су ометали . њено националн<Н:Iолитичко обележје и актив­ност. 3бОг тога почетком Друге половине XIX века, тачније 1859; и 1863.' rоАИне, долази до пм.евине српских дућана у Пећи, Приз' рену и Приnmши. После тога oprro:к,a чарШ1Ија ооада.35' Серафим Хаџи-Ристић, савременик ових збивања, говори да се 1860. војска ~астанила у Призрену и да је зато изгорело 12 дућана најглавни­ЈИХ трговаца, у вредности 500 гроша, а у Пришmйи 90 дућана; у два маха, у вредности 400.000 гроша. Узроке ових догаћаја види у лошем турском судству.'" ТрећИ По)кар доживела је Приillтина 1881 .. године.

У овом 'периоду оав колониј•а,ши еспап доносили су српски трговци из Београда и Пеште, куда муслимани нису радо шили. Док су ~ти муслимани живели од. прихода· са својих чифлука, сиромашни . су продавали махом дуван и луле. У оБОiМ периоду ·у Приштини Ј.е пазарних дана преовладаво српски језик" јер је тада било на ·косову вшnе Срба него после српско'турскоr рата.'"·

. Порта је настојала да ·трговину повуче према своме центру и да. Ю1Аа ·грrовачхе везе са севером и западом. После ствараiъа

нових балкансюих држава оне области које су остале у окрњеним грашщама еврооске Турске биле су економски поремећене и · нису могле да се снаћу у <11змењецим .економским прил.икама. Поједн'НИ путеви, тубећи свој привредни значај, губили су и. утицај .на раз­вој подручја која су им гравитирала: Због свега тога је наступила

'" АС, МИД, ППО, 1902, ред 154, Београд, 22. новембра 1902: з&2 К. Н., нав. дело, 6. "' А. Ф. Гиљфердинг, нав. дело, 191. •" К. Н. Костић, нав. дело, 54. 355 Х. С. Ристић, Плач Старе Србије, 40. зsе Т. Станковић, нав. дело, 79.

Привредне делапюстн 285

економска децентраливација европске Турске. lЬени делови одва­јај~ се КЩ> економске целине у односу кахо према спољној. тако и према унутрашњој трговини, насупрот Портином настојаЈЊу за цен-1'рализацијом у Цариграду. Ј~и процес те децентрализације по­чиње од кримског рата.

Солун је све више постајао трговински центар не само за Македонију него и за Косово. Јачање Солуна као. чш·овинског цен­тра доводи до ЗЗ!о\ШЈ>81Ња ·средњовековних саQбраћајних веза Косова - скадарско-призренског пута у првом реду, док путеви који су повезивали косовске !Градове са саобраћајницОiМ према· Скопљу и Coл.wv добијају прворазредан значај.357 •Везе измећу Призрена и Скадра кидале су се пре ИЗ!'радlЈЬе железнице. Због одметника Ал­б!IНаца у тим крајевwма стари друм измећу ова два града био је све несигурнији. Призрен је још 60-их година одр.жавао знатну трговину са Солуном, одакле је доби}ао велику количину енглес­КИх производа. Те везе ће яарочито ојачат.и после изградње косов­ске железнице. Сва косовска места, а и Скопље, по изградњи. ове IJP\"l'e 'потпуно ће зависити од солунске пијаце.358

Повезивање Косова железницом са Солуном означава почетак солунске привредне пенетрације. Трговина са Скадром готово пре­стаје, а слаби и са Србијом, пре свега због политичких разлога •. "' Са железницом почиње и инфилтрација И!МIПеријалистичких сила, tlзмећу којих долази до поделе сфера, што Турска користи . посеб­но у финансијсмм погледу. На Косову и у Санџаку махом _је прq­давана аустроугарска роба.380 Према тромесечном из11ештаЈУ·" рр:п­ског конзулата у Скопљу из јануара 1889. "лака" роба ве1шном је потицала из аустроугарских фабрика. Боље робе било је мало,, )ер је било мало имућних к.упаца, а и ОНЈИ су гледали вщuе на 1ев­ТИiНОћ\1 него на каквоћу.361 Иначе, у Старој Србији и Маке~ји почетком 90-их· година еврmrека ношња је била веома реткц,. Рна је, Истина, постепено продирала мећу богатије становништво Со­луна, Битоља, Скопља, Скадра и дpyrux већих градова. Средњи ста-леж је вшпе носио одела од домаћег платна.362

.

Превоз желеэницОIМ oмoryltиo је да се .роба скупља у !\fага­цинима. ТQМ новом виду трговине прво су се прила;годили ЦщщарЏ, и ·Јевреји из Пршnтине. Читаво јато трговачких пут~ и агената крстарило је по Косову ради изградње магацина у КОЈИМ.а су сме,­штали робу до транспорта у централно склам:шгrе .У Солуw.ш ~­Цари су и_ у q:лима отварали дућане, а на1радиЈе су се . ;эбиЈамI око ·!Већих rшјаца, као што су Митровица, Приштина и Феризовић.

ш М.Димитријевић, нав. дело, 75-96. зоо к. М. Костић, нав. дело, 6; Српске новине, 29. јануара 1880, бр. 29. "' Трrовииски rласиик, 16. маја 1892, бр. 54. ". д. Милићевић, ТрrоваЧl<И пущпщи н Јужна Србија, ЕконоМист, 1912,

бр. 3, 234, 267. з01 СрпQКе новине, 29. јануара 1889, бр. 29. '" Трrовинсl<!И гласник, 16. јануара 1892, бр. 7. sa М. Чемерикић, Трzощина, занатство, uндус:rрија и кредитне ycra·

нове, 687-688.

286 ДруштвеНQоекономске прилике косовских Срба

Јев.рејн, су живеля већином у градqвима и бавили се саратлуком и 1рговцн0<м житом, крж,ама и маwуфактурна,м робом; У Пришти_ни с;у·· !И'А\/lЛЊ овоју општину."' Грци, Ци>нцари, и Јевреји . су на , свим стающwма на прузи Скопље-Митровица држали отворене . дућан­чиће. И так.вом трговином пресmзали су трговце мештане. l:{исКИЈМ ценама примамљива-ли су куrще .. I:Iaк0 им је добитак рио· мали, по.степено су напредовали· и богатили се. То _је многе старе трrовце водило у банкрот.· Купци из каза чија средишта нису била.•на же,­лезничкој прузи, чувшц за јефтиноћу ц ие штедећи труда, одла­зили су у· те радње, куповалм ·у њима -намирнице и продавали пше­

нццу, конопљу, маст и друге своје производе. Доцније су мештани трговци уви-дели своју грешку .na су неки, с мањ-им капит-алом, пош­ли •на станище у •нади да, ће и они нешю пос11ићи, ал~и. је било кари() јер• њихов .кarnrraл није могао издржати конкуренцију .~в~рс првщ. Тако су· -странцц стекли знатан капитал. Ипак, у друго3 полqвини XIX века добар део трговина налазио се у срПСКЩ\1 рукама. Чи­њеница је, пак, да су · странци били . спретни~и тргоmщ .од. Срба, да су, с ~малим кarnrraлoм,. заузели •·~ајбоља места у центрима и господарили трrовином.365 , · . . · · ·

·. · Цинцари. су уживали веће. поверење турских власти f\еГО срп­оkи ·трговци.'"- Они и Јевреји, уапостављајући пословне везе са Со­луном и· другим градовима, пос-гају експоненти солунских трго:оо:1-~ кућа. Солун је :интернмщюналиэовао кqоовску ч~говииу. ко_w­је до тада ·била уска. Од трговачюих кућа у Солуну на3већа Је (\ила браће ААаmни која· је на свакој <1Ж.елеэничкој станици на Косову имала· своје филијале и агенте.367 • . .

. После српско-турског рата 1878, -1~ад се у косовским градови­ма _ населиа велики брqј мухаџира, поремећена је дотадашња , град­ска· равнотежа, јер се смањује број Срба и ремете утврћенн /i)ДНОСИ трх'овачюоr реда. Улога српског -грrова'ЈЖ!оr. слоја опада. Муосаџири ИЗ НИша; Лесковца и Врања, који су раније живели и радИЛИ у на­предннј-ИМ и живљим економским центрима, уносе у трговачки )!Щ­

вот у новим местима покретљивост 1И сналажљивост, нарочито ка­

да -је реч о· муслиманском становништву, које је сада знатно по­ооћа'но 'и све више се укључује у трговину.'" Новљ.однqси_ уне,µ'1 оу уопште друппВену пометњу мећу старос~деоце, 1).Оји су за своје н'ед!!liе окривљявали ~мухаџире. Не схвата3ући . друштвено,~кр1щм­ске промене, замерали ·су мухаџирима да су кривци ~то Је тpro­liИiia ·пошла наторе; nпо је проrrало 11;1ећусобно чарши3~ко повере­ње и новац поскупео, Од тада датира3у признанице, за3а~м под .:ин­терес, парнице и уговори за изнајмљивање кућа. Њима је све то било чудно.'"

ао• Б. Нушић, Косово, 1" 76. "" Цњриградски гласник, 3. октобра 1903, бр, 40. "' М. Р. Гавриловић, Привреда Јужне Србије, 8, 121. sв1 Трrовинсю1 rлac1m1{, 8. новембра 1894,. бр.1132. . · "' М. С. Филиповић, Етничке прили~се, 409; , Ј. Дедијер, . Нова Cp[ji1ja,

251 ~252, 266. • авi Б. Нушић, Са Косова. на сиње море, 177.

Привредне делатности 287

. , И ,понеки властодржац је испофавао грамзивост; Због чега•- је народ. си_ромашио. Само Дервиш-паша1 царски .комесар за деМЈiАИ­таризаци3у на црногорско-турској граници, 'приликом посете nрИз; ренском и пећюом санџаку; 1880. године дограбио је· велико бoraif~ с.тво и од муслимана и· од хришћана и однео ra у Царшрад,37~. И У ~>Вом п~оду запажа се вековна _ аљrоавост турске мминистра• ЦИЈе када .Је реч и о трговини и о пољопривреди. Она' се бринуда само за свој војно.полицијски апарат, испољавајући потпуну рав• нодушност према свим друштвеним и привредним проблемима" сво­јих IПО;\!аника, који су све више осећали личну и имовинску :не­сmурност, што је ОНtЈМогућавало сваку иницијативу за побољша­ње стања.'71 Од трговаца, чак, није узимала велики порез, ·а·- он.·. се плаћао посебно.372. Кад су мухаџири и други· .мусrЛ1ИМани· почели да се ВИIШе- занимају ·за трговину, најпре су отварали, б_ак!!;\.ске;. а. -~с· није и друге радње. У крупнију трговину .почеће да . се· rукљу.чују нарочито земљопоседници, највише извозећи приходе са -својих II°' ·седа. Јачање и повећавање броја 1!рговаца водило је Њиховом соци­јал.ном раслојавању, Сит.Н1Ији слојеви, у којима .ьу се нашля и шю, ги српски трговци, били су крајем XIX века· на ивици опс'!'анка.313 За. ·укључивање муслимана у трговину у Призрену нарочито_, је аги­товао · Хаџи Осман Призренац, који је . због· трговачког посл.а. Жи.: вео у . Мисиру; саветујући их да отварају· рад:ње. Они су re -посЛу­шалИ и почели да отварају бакалске, а затИ1М и мануфактурне ра,АiЊе."' .-.

10. ТРГОВИНСКИ извоз· '

.. Извоз је био одраз привред/не сищ и привредне сТЈ?VктУРе Косова. Извq"1'ени су преМfети занатско-кућевне радяноети li Шr љопривредно<точарсюи пра,изводи. Највише се трговало овЦiiм'а, ~оза~м~, rоведим;а и коњиiма, затим кожама, вVНом·, .. жИtUм, воском, маслом, Лдјем итд.375 Од занат<;юих израћевииа извожеliи' су ·кол: ски покривачџ, предмети од кос'!iрети; оружје и слично. У Србију се извозило нешто лепих кУјунџијских иЗраћевин11 нз Призрена· 'и Јањева и врло' мало веоМа лепих домаћих техсТИлН:их проИзво'д'а Домаће радиности, која је била врло развијена и код Срба_ и м-б~аЦа ма Косову и околИни.376 · ' • . • ·_ · · · · '

Док европски фабриканти нису потисли' јаrњевске !fЗраћевИНе, шюtи: жут.И чирiщи продавани су у Србији~ затим у Румунији; Бу-

зто l'алиб-ефендија, (Ннкодm1 Савић), Писма из Турске, VI, Дело, 1897, ХIП, 332.

Э?t М. Чемерикић, Трzовина, занатство, ин.дусrрија и · кредитне уста-нове, 686.

щ Т. Станковић, нав. дело, 102. "' М. Р. Гавриловић, Привреда Јужне Cpthtje,--121. .,. П. Костић, Просветни и ~сулrурни живот, 105-106. "" Цариградсm гласник, 20. августа 1898, бр. 34. '" Ив. Иванић, На !\осову, 127. ' • · ·

288 Друшrвеж;економске прнлнке косовских Срба

rарској и Турској. Готово није било вароши без јањевскоr жутог прстења, . гривни и крстића·. Некад су Ј аЈЊевц.и носили еспап до Би­тољ.а, JllЊIИille, Солуна, Сереза и Једрена - годишње 500--600 ока.'" Цочетком 90-их година на недељном пазару у СкО11Љу било је врло лепих филигранских радова од срме. У пећком и призренском кра­ју то је чинило домаћу индустрију. Католици су били. чувене .ку­јунџије. У Скопљу су те производе радили људи из ових крајева. С времена на време :кујунџије су их носиле од .својих) кућа на скопску IШјацу, Томщо су брижљиво, укусно и прецизно изра­ћиваня да су их IЈролilзници с дивљењем гледали. Изгледало им је готово невероватно да оне шаре најразноврснијих комбинација могу бити ручне, поготову uпо није било погодних ал_ата. Падали су у очи нарочито "циrанлуци" .својом укусношћу, кројем и лепим шарама. Дувањаре нису нимало заостајале за њима. И непушаче су мамиле. Маказе су такоће заустављале погледе. Било да су рад Призренаца или других који су се угледаля на њих, ИIМале су врло лепе шаре од сребра на држаљама. Овде је призренско платно било на цени.318 Из Приштине је разношен по Турској минкс са­пун.'" Извозило се доста и граће и .дiрБа. Албанци су по обронцима Шаре секли дрва и превозили их железницом у Скопље и Солун. Прераћено дрво (диреци, греде, праrо~и) ~з велике стругаре Али Драта-паше код Митровице извожено Је заЈедно с дрвима из .Ка­ча!IИКа на југ. И добро воденичко юа~мење из мајдана код Митро­вице транспортовано је на југ и на север у Срби:ју.380

Стока и сточни произвоми били су врло важня извозни ар­тикли. Највише се трговало овцама, козама, коњима, кожама, ву­ном и лојем."~.- Обично, то је_ бим~ стока за клање. Велике коли­чине вуне, масла и белог сира и раније су одлазиле ~еко Скадра у Аустрију.'" Свеже и суве коже из призренског краја у~пућиване су и сувим за БуftlИМ!lешту.383 Кожа (јагњећих, јарећИЈ<) скупљаио је на косоВСКШt пијацама 1И до 50.000 сКомада годишње - у Пршп· тини до 20.000, ry Призрену два пута толико - 1И щ1хом су одио· шеде у Солун. Вуне и јарине било је довољно за месну потр01шьу, а · непгrо се и извозило. У Призрену је збирано до ЗО.ООО ока и трацqпортовано преко Солуна или Скадра за Трст. Козина се више прераћивала у Призрену него у Приштини. Покровци, вреће, эоб-RИIЦе продавани су по 16-17 гроша за оку.384

, ·

· Пољопривредни производи: заузимали су главно меето 1И у уну­трашњој и спољној трговини. Још почетком друге половине ЈИХ века Мй,лојевић говори о трrовИН1И воћем \На јуЖiНом делу Чичави­це, rм је било доста трешања, врло слатких трешања. Према њему,

'" Б. Нушић, Косово, 1, 59, 66. щ П. Балкански, Кроз ~робље (Дело 1894, бр. 2), 253-254. '" Б. Нушић, Косово, I, 66. ,.. Ив. Иванић. На Косову, 8, 1273. ", Цl\ј)иrрад<жи гласник, 6. августа 1898, бр. 33. '" М. Р. Гавриловић, Развитак банкарства, 8. ... Народна привреда, 18. • "' Б. Нушић, Косово, 1, 66; Ив. Иванић, На Косову, 127.

~

Привредне ,делатности 289

леп укус имале су. и крушке, јабуке и ораси. Албанци су односили ово воће на пијаце у паланкама око Косова и Метохије .. '"

Почетком 90-их година М. Николајевић говори о извозу с Ко­сова кукуруза, зоби, јечма, кудеље, варива, дувана, воска. Што је оскудан извоз жита, поред постојања железничке пруте Митрови­ца--Сољун био мали, он узрок тога види у необраћености земље, щ:решеним аграрним од,носима и велик.им наметима.38• Ипак, хра,­на је бiИла главни извоз богатства косовског вилајета,387 а тргови­ном храном бавиле су се највише вароши на железничкој прузи - Феризовић, Митровица, Липљан, а доста и Призрен. Године 1894. с Косова је извезено на солунску пијацу око 15 милиона ока жи­та, све преко Скопља.388 Најплоднији крајеви око Баковице и Пећи извозили су добру пшешщу, вино, ракију и пасуљ, а други делови ку.куруз, јечам и зоб.389 Цариzрадоки zласник од 21. јануара 1895. mmre да се чуло да су се трговци из Аустрије почели обраћати за вино из Подрима и Тиквеша, али се изражава бојазан да то вино неће моћи да се каквоћом и ценом одржи пред I01аЛИјансКИIМ. Нушић износи да само равно Косово шаље годтшье у Солун око 10.000 ока жита, а један део и на дру~ге IШјаце, уз испоруке .200--300 вагона парног МЛIИНа у Приш111fliи, који је могао самлети го­дишње 3-3,5 !МИЛиона ока. Из овог краја највише се извозила пшеница, загим кукуруз и јечам. Вредна трговачка кућа браће Алатини је на свакој косовској железничкој стаmщи преко својих филијала скупљала жито и одвозила. у Солун.390 Ови агенти и влас­ници магацина у Приштини, Вучитрну и Митровици преузИIМали су три четвртине рода пшеиице.391 Гњилане је 1898. тодине изво­зило и остале производе вредности 6 милиона грmпа392, призренска и пећка нахија знатне количине јабука, а ба:кович.ка и пасуЉ,393

Мноrо дувана из пећког краја, због његове жуте боје, и из ска­дарско~', эбоr јачине, извозило се у Солун, а одатле у Египат.394

У току 1911. тоди:не са железН1Ичких стаЈНица на Косову упу­ћене су следеће количине намирница у тонама:395

Брзовозно Споровозно

Феризовић 127 13.208 Липљан 7 7.263 Приштина 321 9.510 Вучи1'рн 48 3.372 Митровица 103 11.560

," М. С. Милојевић, нав. дело, 103. зн М. Ј. Николајевић, нав. дело, 36-37. '" Трговински гласник. 16. маја 1892, бр. 54. ", С. Новаковић, Са Мораве на Вардар, Бео1'рад, 1894, 57. зsе Трговински гласник, 8. новембра, 1894, бр. 132. "' Б. Нушић, Косово, 1, 52, 66. 391 Т. Станковић, нав. дело, 102; Ј. Дедијер,. Нова Србија, 236. з"2 А. Ј., Косовски вилајет. зва Ив. Иванић, На Косову. 127 . "' Ј. Слишко!јић, Албанија и Маћедонија, 12. svs М. Димитријевић, нав. дело, 96.

290 Друштвено-економске прйЛИке Косовскйх Срба

Извоз хране показује да је посrојао вишак пољопривредних производа, оста.лщ је било мало па ое дефицит ПОП'\"Њавао ·увозом, Таква једостраност у производњи давала је спомiюј трговини не­сталан кара1<.тер, Извоз је јако варирао 'ИЗ године у годину. Ако је година била повољна за земљорамљу, без великих· мразева и ве­лике суше, ОНАа се јављао знатан суфицит у производима земљо­радње, па је и вредност извоза била знатна. Ако би, пак, услед суше или неког друтог КМiматскоr узрока годИЈИа оманула; као

што су то биле три године пред 1912, онда је извоз много опадао, а и увоз.396

11. УВОЗНА ТРГОВИНА

Од дРУ'Ге половине XIX века највише робе се увозило яз Со­луна, а увозило из Аустрије, затщv~ из Немачке, Турске !И Италије и сасвим незнатно из Србије.397 До краја тоr века Ал.банија је Тр­говала искључиво с Аустро-Угарском, која је учествовала са по ·90 процената у албанском увозу и извозу. Али, Итамrја и Грчка су све више освајале албанско тржmпте па је 1912. ;године Аустрија учествовала са 42 одсто у целокупној албанској трговини."в П6-четком 80;их гоДИЈИа Косово је увООиАо со, сирово rnожће, челик, бакар, олово, колонијалну робу, масЛ!иново уље, разне хемякаNИје, боје, nrибице, паЈПИр, коже, :производе од каучука, мануфактурну и другу робу.•в• Поред ОВ!ИХ nроизвоДа Нушић помИЈЊе и квалитетни дуван и брашно, чај, Шећер, кафу, а као увозне државе Ентлеску, Аустрију, Француску, Србију. !И Бу·гарску. Сав колонијални y;noo кретао ое преко Солуна, .с изузетком ·м~лот увоза И3 Србије, и то у· послемње време. Метали и метаЛнИ предмети долазили су махом из ЕНIГлеске, а колонијаNна и мануфактурна роба из Француске и Аустро-Уmрске. Из Србије је стизала чоха из параћинске фабр!Ике браће Минха, заmм кваЛ!Иrе11ИО брашно, Вајфертово пив~ и ракија. Покушало се Да се неки производи преко Трста и Србије упуте у Турску, а ие •морскиМ путем, преко Солуна, али ·је било мало ко­рИС"l11i од тога. Бугарска је увозила шајке и гајтан. Кријумчарење из Србије, нарочито соли и барута, било је веома развијено на граНИЈЦИ, а из Турске у Србију кријумчарени су дуван, петролеј, кафа, шећер и друти производи који су у Србији били оптереЈ:lеии порезима."• Србија је набављаЛ!а сиwу стоку на приштинској пи­јаци, а говем у "горњим крајевима", Новој Вароши и Сјеници.

... А. М. Тодоровић, СпоЉна трzовина, 10. m Народна привреда, 16-18. · ", Aycтpoyzapcica на јадранском приморју, Е~сономист, бр. 16, 1912, 18З. ," М. Ј. Николајевић, нав. дело, З7. •оо Б. Нушић, Косово, 1, ~7.

Привредне деАатносm 291

Месо је било врло скупо.••1 Године 1911. стигло је иа Косово робе из Солуна, у тона:ма:'°'

Феризовиh

Липљан Првпmmа

Вучитрн

Мктроаица

Брзовозно Споровооно

747 20

642 59

449

12. ЦЕНЕ

13.144 1.685 7ЈЈ12

88З lЗ.026

Цене је тешко QДредитн, ка:ко 'У увозу тако и у извозу. Као конэу:.1. у Пришт~ Нушић је објавио iПреrлед трогодишњи:х цена оних производа КОЈН су се налазили на кооовсК!Им пијацама и то за 1891, 1892. и 1893. - за године у којИ1М никакви спољни узроци lllfcy 'fl'IЩaiли ·на цене па их је зато сматрао стал!ИИм. ••з Неколико наредни!Х година листови Цapuzpaдcicu zлacнuic и Tpzoвuнcicu zлас­ни~с об3ављивВЛ!И су прегледе цена највише с приштинске пијаце Верова11ио и ОВе податке слала је из Приштине конзуларна служ: ба. Ево, по Нушићу, прегледа цена. ·

1&91. 1982. 189З.

Производи

1

гр. пр,

2 з

гр. пр. гр. пр. гр. пр. гр. пр. гр. 11!!·

4 5 6 7 8 9 10 11 12 lЗ

~~ща Јечам КУi<УРУЗ Овас Раж Пасуљ Мед Восак Вино (подрумско) Рак.ија ком:ова

Масло топљено

Лој топљени Месо roвel>e Месо овчје Месо ,свињско Маст (сало) .вуна . непрана

зо 22 20 21 26

1 5 з 20

18 20

1 20

1 20

7 4 5 1 20 2 20 4 6 20 7 5

1 12 Зб 36 З2

1 10 1 20 4 2З

2

2 зо

8 4 10 2 20 2 зо 5 7 20 7 20

24 14 16 19 21 зо

з 30 19

1 5

1 зо

7 10 4 1 зо 2 10 4 20 6 7 10

щ АС, МИД, ПО. 190З, 1-16, бр. 1956. •ot М. Димнтријевић, нав. дело. ... Б. Нушић, Косово, 1,·67. ··

зо 20 22 20 25 З5

4 10 20

1 20

2 10

7 зо 4 15 2 зо з 5 10 7 7 З5

16 7

12 13 12 lЗ

4 5 20

20

2 5

8 4 10 2 10 2 20 2 20 5 10 8 5

5

29 19 18 25 24 30

22 20

1 зо

2 20

8 20 4. 20 з 10 з 20 з 20 6 20 8 20

292

1 2 з 4

Козина 6 5 6 Ј аrњеће коже 8 20 9 Јареће коже 9 20 10 Волови 200 - 500 Овнови 50 70 Козе 40 60 Свин.е ЗО 80 Коњи 500 11 2500 Покровци (у окама) 17 18 Vжарија (у окама) 6 10 7 Дуван 5 10 Дрва (кола) 20 40 Креч 8

Друштвено-економске прилике ·ко~овских ·Срба

5 6 7 8

10 7 20 8 20 10 10 11 20 11 10 11

250 400 75 80 З5 55 40 90 зоо 2000

17 20 18

20 6 20 7 5 20 11

20 зо 12 9

9 10

20 7 20 9 Зо 10

зоо 80 зо 50 З50

20 16

20 5 4

15 lЗ

. 11

10 10 20

20 20

7

12

8 9

11 450 90 45

110 1800

17

6 12 25

lЗ

10 зо 10

20 20

10

У појединим месецима у току 1894--1895. године цене су биле:

Производи Од гроша и пара Од гроша и пара Од. гроша и пара Од 20. ДО Зl. 12. 1894 Од 1. ДО 10. 1. 1895. Фебруар 1895.

Пшеница (озима) Пшеница (јара) Јечам , Овас Раж Кукуруз Пасуљ КроМIШр Коштаии Јабуке Крушке Ораси Вино (подрумско) Рwшја (камова) Восак Масло Вуна КозШiа Волови Краве Овнови Шиљези Овце Козе

-18

-12 -11 -19 -17 -10 -16

-ЗО

1.10 2 2,20

20 9 7

150 150 20

20 20

20 20 15 12,5 12,5 19 60 20

1,25 2,20 3,20

2З 11 10

400 250 50

50 50

18

12

17 40 16

зо

ЏО 2 2,20

20 9 7 6

150 150

зо

20,5

15 12,5

19,5 60 20

1

1,25 2,20 З,20

2З 11 10 8

400 250

50

19

11 11

18 40 16

1

1,20 2,20

20 11 9

зоо 150

зо зо

19,5

12 12

91 50 20

1,5 1,5

2,20 1

21 12 10

500 250

зо 50

Маја 1892. цене жита пале су са 40 на 32 паре.404 Од 20. до 31. децембра кукwуз је био јефтmшји за једну пару, а масло скупље за грош на оку.'" а од 1. до 10. јануара 1895. цене су биле

404 Трговински гласник, 24. маја 1892, бр. 57. 405 Цариградски глааник, 21. јануара 1895, бр. 2.

Привреwrе. делатности 293

углавном исте, са:мо је пшеница скочила за пола паре по оки, 3Л!И се у Прш.ш~ни није тада изв~ила јер је уступана парнО'М млину .. И кукуруз Је бно скочио за Једну пару, а доста се извозило у Coлyll. У ово вре':'е пазари су били веома слаби, углавном због по­ПЛЗЈВа од 6. и 7. Јаrнуара, које су прекинуле и оаобраћај на IП'РVЭИ Скопље--Мигровица.4" Од 23. јануара 1895. све врсте жита поску­пеле су за једну пару, јер је, због слабе жетве, жито на пијаци већ било нестало. То је условило да се колонијал'На и мануфактур­на роба, које је било доста у магацинима, слабо продаје,", Феб­руара 1895. овце, козе и јарад нису дотеривани на пијацу. У то rодшшье доба, уосталом, та стака није ни юућена на продају. Тада је јечаЈА{ био појевгиюю за 2-3 паре, колико је био јефтинији у Солуну, а све друге врсrе хране поскУIIIеле су за 2-3 паре по оки, због слабог довоза са села и веће потрошње пред Рамазан. О це­на.ма колонијалне и мануфактурне робе мало је података.'"

Извоз хране за Солун у ово време као да је престао и повук­ЛЈИ су се још 1. јануара из филијале представници браће Ала­тини. Други ~узрок слабе трговине били су лоши путеви у ово го­дишње доба.•09

Већ у новембру · исте године храна је појевтинила. Ока пше­юще стајала је 17 пара.41' Изгледа да је 1895. година била род~на. Јануара 1896. је"'3ЈН Митровчаrнин је писао у Цариzрадском zлас­нику од 20. јуна да би били эадовољяи кад би цена ЖЈИта скочила јер је било бадава што су га имали кад га нису имали где продати.

Према Нушиfiу, косовска бела пшеНЈИЦа достизала је нај.већу цену до 50 пара за оку ако је била на време ·овршена.411 Цариzрад­ски zласник од 30. октобра 1895. пише да се у Пећи 'У то време стара пшеница по карл:ищи (80 ока) продавала од 80 до 90 гроша, а ·нова од 70 до 80. Јечам 36--38, пасуљ сигни 28 пара и масло 9 троша. Године 1903. у Призрену је 100 ока nшенище продавано 24 Д'1111fара. Те ГОАИЈне .;юито је било врло скупо.412 Дневница з~ара износила је 1905. године 9 гроша. За 5-6 дана рада :могао ЈС да

купи овна.413 Косовско-македонска железнища различито је утицала на раз­

вој прИвреде и трговине у појединим косовским мести!Ма. Старе вароши: ПрИштина, Призрен :и iПећ сма~њуЈу промет па оу сиро­ма.шиле док "'' стаНЈИЈiше вароши Феризовић, Митровица и Липљан ' -, . . ћи . об аћ . 414 постми проме11Ни центри, 38iХВ3ЉУЈУ железюичком са Р аЈу.

'°' Исто, 29. јануара 1895, бр. З. '°' Исто, 25. фебруара 1895, бр. 6. · "' Исто, 4. фебруара 1895, бр. 4. ," ТртовинсI<И гласнш<, 18. фебруара 1895, бр. 38. "' Цариградски гласник, 16. новембра 1895, бр. 46. ш Б. Нушић, Косов.о, I, 5З. "' АС, МИД. ПО, Фи-13, 1956. 41Ј Ар"1<В Косава, Збирка Стеве Димитријевића, LXVII/l. 11, 1905, Фе-

ризовић, 19. марта 1905. . ш Цариградсюи rласН1ИК, 20. августа 1898, бр. 34.

294 Друщтвешнжономске прнлнке косовских Срба

13, ТРГОВИНА И ТРГОВЊНОКИ РАЗВОЈ КОСОВСКИХ ВАРОШИ

Приштина је опмала јер •је била удаље.на од железНШ1Ј:' Најближа СТашща Бресје и Глободер.нца биле су далеко око 8 ки­лометара. Железница је узроковала прекид дотадашњих трговачких веза са Сарајевом, одакле је П,рИШI'ина добијала колонијалну и ма­нуфактурну робу.415 Још пре изградње желеэннце Милош Милоје­вић конС'!1ату.је да је њена rrрrовина !На !Издисају и :истиче да ое извозе· са~мо сировине: лој, неппо воска и ·.меда, вуна, rовећа кожа, храна, а нз Солу!На, Битоља и Сереэа ову.ща се транапортују у Бос­ну кафа, шећер, пиринач, разна платна, свила, сукно, mожће, ба­кар, хартија и боје. Он тврди да је Приштина најзначајније трrо­вачко, војно и индустријско место на Косову и да има преко 300 СКЛадшIПа (дућана) .416

3а удаљеност ПрИIIП'ине од железничке ст~шище савременици су окривљивали приштинске бегове ж.оји су, На'Водно, устамr про' тив тога "да не би П'ИЛИћи и јаја mюкуnел:и и да се ћаwи много не приближавају вароши" .417 Иако је железница олакшала везе, убрзала и појевтинила увоз и довоз разне робе, Пришт:ина није ништа добила ·од тога. :њено тржишно подручје се смаLЊује а 111а територији ове кюе формирају се на раскрсннци пута Призрен­-Гњилане-Феризовић Пр!ИВредна средишта. Сав јужни део косов­ске котлине до Каrчаника био је отргнут од приштинског тржишта. Истовремено се у дотадашњем селу Л:и!Пљану, где је постојала же­лезничка станица, формира мали привредни центар, као :и у селу Глободерици. Приштина је много иэrубила у погледу извоза, наро­чито жита, и нека од ових места су је преститла.418 На пр:иштин­ску пијацу доносило се жито само из Лаба, а оно из pamioг Ко­сова у вароши и варошице на железничкњ'1 станицама. У Приш­пши је продавано годишње само око 200 вагона пшенице, коју је куповао млин Шабан.;па:ше, јечма 200, зоби 200 и кукуруза око 150 вагона.419 ·

ЛрllllПинским беговима тешко је падало што је Феризовић постао центар трговине на Косову па су настојали да њихов град поврати ту улогу како би, поред осталог, њт:ова имања сачувала :Вред1Ност. На то су Фериэовићан:и омоворили захтевом султану . да се у њихово месту успостави КаЈјмаrкамлук. Ова аЈIЩИ!ја била је Ин­тензивна нарочито почетком ХХ века, КЭЈда је Феризовић, чак, у неколико махова био затваран. Тражили су чак да ова варош пот­падне под Скопље. Приштевци Н'ИСУ пристајали !На отцепљење Фе­риэовића јер су ·држали да би тако Приштина даље назадовала. Албанци и Турци у Феризовићу за~говарали су своје суседе Србе да

ш А. Урошевић, Приштина, 11. 416 М. С. Милојевић, нав. дело, 5. 1111 Ив. Иванић·, На Косову, 8. ш А. Урошевић, Приштина, 12. ш М. СW!ић, Занати и индустрија, 63.

Прнвредне делатностн 295

заједно иду у СкОIПЉе да се жале валији да нису слободни и да им се ,АД кајамакамлук.•20

Деведесетих година Приштевци су, увићајући своје грешкv у време традње пруге, почели да пишу молбе да им се она прtИбли­жи. Пристајалм су да кулуче и били спрем!Ни да дpynrrny које експлоатише железницу поклоне Эе1Мљиште преко кога би прута пролазила. Али, компанија ниiе усвојила њихов захтев. "као да је хтела да их казни због пре!;аппье тврдоглавости". У Приштини се помишљало и на увоћење трамваја до железнице."' ·

Привредном назадовању Пришmmе допринело је и премешта~ ње седишта косовског вилајета 18.88. године у Скопље. До тада је овај град био и главни војнички стан с јаким гаРН1ИЗОНом, седиште војних ·и граћавских судова и имао знатан броi државних чинов­ника па се његово назадоваље није много осећало, а касније је све више долазило до нэра?*аја.•22

У овом периодv настаје и знатније социјално престројаваLЊе прlmредни:х снага 'У Приштини. Иако је овај град назадовао. иако cv ·се муслимани ове више укључивали у трrовину, до тада крупни српски трrовци и даље cv· били богати и задржали су веће трго­вачке радње (с магазаЈМа): Павићи, Роћкоманци, Хаџи·Витковићи, Хаџи-Јанчићи и Хаџи-Мири:ћи, а од Турака такве радње имали cv само два КР1/1Пна земљопооедНИКа који су пnиходе свога хака пре­ливэ.ЛU 'у трговину: Ибрахим-ага Бакал и Муфтнјини. Јевреји cv имали само дућоое, Они су vчествовали у мануфактурноi, ситни­чарској, житарској, пољарској И старинарској трговини.423

Спиридон l'mtчевић је забележио да је Приштина 80-их <Го­дина имала 12 ХаЈМОВа. неколико магаза и 150 дућана. Роба је до­ношена из Солутна.ш Крајем 80-'И'Х година дошло је до нове паље­ВИl!Iе ·приштинских дућана. У пожару од новембра 1881!. изгорело је ·њих 13, ·"на месту где .ie била Симонова магаза". Штета се це­нила на око 5.000 дуката. Ни.је откривено ко је то учинио.

ПрИI.IП'IШiсюи трговци: објашњавали с:у опадање трговине чиње­тщом "што није било извоза нигде сем за Солун". Стеван Хаџи-Ар­сић, rоворећи о томе, !НСТИ'Че да су и остале вароши опале,496 док арХIИ'ВСКИ подаrци 1ЮКаtзују да QY 111 даље поједини производи тра:нс­Порrовмш у Беч и Пешту. Ма!Нојло Филmrовић, jamm: радяик, члан црквено-школске ОIШП'l'И1Не, тутор .цркве 111 сајЈЈИја путовао ie почет­ком 1894. у Пепnу и Беч за ес.пап.'" Стеван Х. Арсић. 1888. године обавеппава брата Алсентија, који је живео у Прокупљу, да је у то време ОК:а хлеба 'У Пpшimrnи 1Копrrала грош."" Изгорели дућани

.., АС, МИД, ППО, 1902, ред 270. Дневник Илије ћићарuћа, аzента српско~ конзулата у Скопљу, 27. марта 1902.

"' Т. Станковић, нав. дело, 81; Б. Нушић, Косово, 1, 49. '" Трговннскн гласннк, 30. маiа 1892, бр. 59. '" А. Урошевић, Приштина, 13-14. '" С. Гопчевић, Стара Србиiа и Македонија, 212. ш АС, МИД, ППО, Приштина, 18. новембра 1888. ," Исто, 1894, ред 670, Приштина, 26. марта 1894, бр. 40, "' Исто, Прнштнна, 18. новембра 1888.

296 Друштвено-економске прилике косовских Срба

пОЧеЛи су м ·се оправмају већ у марту 1889. и настојало се да се саграде бољи него што су били rпре.4"

МилојlКо Веселиновић каже 1893. за трговину ПриштШiе да "НIИје богзна како жива, јер је ·град удаљен од железнице". Еспап (мануфактура) доносила се из Солуна и Цариграда. На приштин­ским трговима видео је пиротске ћилиме. Тада је недеља била па­зарни мн. Због тога су Срб:И rубИЛи па су . захтевали од турске власти ~ llI";3ap буде неког другог дана."' У јануару 1895. косов­ски mtЛИЈа Је боравио у Приштини и испунио ову молбу Срба. За пазарни дан одрећен је уторак.430 Али ни за две године та од­лука није се ~могла спровести.

Прев~ьrа муслиманске трговине у ово време у Приштmш огле­дала се. у томе што се са~а албански више чуо него српски језик. Пошто Је био смањен број Срба, и српских трговаца било је мање. Само две-гри њихове куће у овом граду могле су се сматрати имућнИIМ.431

.,, Муслимани су се све више бавили трговином, па је број ду­ћана у Пришl'ИНи порастао. Нушић рачуна да их је 90-их година б~о око 500. У њима су продав~ьне "обичне потребе и ситН1ще", КОЈе су доношене из СолУ'На. Постојало· је и неколико црквених дућана. ЦрIШ:на општина издавала их је под кирију.

Нушић Је зamrcao да је трговина извозна и увозна била доста. жива.432 О Приштињи као трrова:.~ком и занатском 'месту, мада Је ·~ела од своје уже околине, говори и М. Савић.'" Веро­ватније Је да се ова живост односи на увозну трГОВИ1Щ', а за из-возну то ее не би могло казати."' .

Трrо]}це су погаћали велИlКи издаци за пренос робе од желез­!ШЦе до чаршије - за то су мвали годишње 2.500 турских лира."' Иван Иванић, српски конзул у Приштини, забележио је м је го­дипrње железНiицом довожена у Приштину до 400 вагоиа разне робе, а извожено мало жиm, јагњећих и јарећих кожа и дpyror.'" ~о~не 1898. ПрИlIIIтина, град са око 22.000 становника, трговала Је ·Још вуном, ~маслом, медом и воском.437 Идуће тодrине помиње се као житарски трговац Благоје Јовић, као мануфактуриста Благоје Костић, а хлебар Живко Стевановић.'" Лиферант за турску војску 1908. rодИНе био је Наста Ароић."' Осиромашени трговци обраћали су се српској влади за помоћ, на пример Нау!М Јовановић, који се

"' Исто, Приштина, 21. марта 1889, бр. пов. 291. 420 М. В, Веселиновић, Поzлед кроз Косово, 15. '"" Царю~радскi~: гласник, 6. јануњра 1895, бр. 1. 431 Т. Станковић, нав. дело, 79-80. ш Б. Нушић, Косово, П, 9, 12, 49. "' М. Савић, Занати и индустрија, 63. 434 А. Урошевић, Приштина, 12. "' 'I'рговински гласник. 8. новембра 1894, бр. 32. 436 Ив. Иванић, На Косову, 85. 437 Цариградски гласник, 6. августа 1898, бр. 34. "' Вечерње новост, 12. фебруара 1899, бр. 43. 439 АС, МИД, ППО, 1908, ред 397, Приштина, 28. фебруара 1908, бр. 259

(1121).

Привредне делатности 297

у Нишу ·нашао без средстава. Добио је 60 динара за· три месеца да би овде отворио ра.А1Њу. ''°

Призрен је вековима имао важну улогу у трговини с мес­ти~а на јадранској обали. Седамдесетих година почео је да наза' дуЈе. Тада настаје социј-ал!Но прес11ројава~ње његових привреднИЈка. И овај град је почео да живи од уже околине, која се простирала на западу до мирдитских планина.441 Без посред,НИЧlКе улоге солун­ских трговаца извожене су мале количине сувих кожа и вуне -' коже у Будимпешту, а вуна у Трст.442 Описујући овај трад 1888. године, Опиридон Гопчевић каже да на пазару од око 1.500 шю~ри особиту пажњу привлаче производи ~кујунџиЈа и ков!!'lа, као и жи­цом ишарано оружје, које је на Истоку на гласу. Он је запазио да су ови предмети јевт.ини и чудио се како их НИЈС.О не купује м би ИХ ску[]Ље продав!lо у западној Европи.'" ·

· Према !Јетру Костићу, прекретница у социјалном и привред­ном престројавању призренске трговине почиње 1878, а врхунац је достигла 1897. ·године, када је анархиrчно стање ослабило трговину. Трговци вуном .с11радали су и зато што су давали :капару, па је губили пошто Је збоr пљачке оваца овчарство опадало па није било довољно вуне. Кост.ић оцењује да су се ове тешкоће одра­зиле нарочито на српске трговце услед грчко-турског рата, lКада су

се. погоршале друштвено..полИт.нrчке приЛЈИке и када је дошло до бојкота српских трговаца, који ће прилично трајаЋИ."' Њих су бој­котовали не само муслимани него и католици. Тако се из века по­

литичких борби улазило у век економске борбе, кад .каrtиtал до­бија превасходну улогу у превласти."' Призренски >Муслнмани по­вели су прави економски рат, који је повремено испољаван јопi 25 годнна раније и од кога су очекивали да ће Србе у граду и у његовој околини потпуно сасећи. У почетку он се састојао у томе што су забрањивали својим женама да за време ратова не излазе у чаршију и купују робу од српских трговаца, али је та забрана попушта·ла одмах по престанку рата. А када је Грчка објавила рат Турској (1897), Албанци су поново објави~и ову забрану, и то много строже неrо ра!Шје. И по завршетку овог рата забрана је остала. Албанци су почели да отварају Ра.А!Ње и у својим домовима, и махом они . који су трговали мануфактуром. У њиховим· промв­ницама куповале су не само мусЛИ1Манке него и Српкиње, што је још више наносило штету српским трговцима. Ово стање одржа_. вале су софте, потплаћене од заинтересовwних муслиманских трго-

"• Исто, 1897, ред 268, бр. 2081. 441 М. Чемерикић, Трzовина, занатство, индустрија и кредитне уста·

11ове, 689-699. '" Народна привреда, 26. ·148 С. Гопчевић, нав. дело, 212. " 4 П-, Костић, Просветни и 1султурни :11сивот, 105----,106. "' АС, МИД, ППО, 1902, ред 154, БеоГРад, 22. новембра 1902.

298 Друштвено-еконо:мске прилике косовских Срба

BlllЦa;' 111а· чијем челу је стајало 24 изабрана мусМl!мана Који су по-средовали у свим ·IЕИта:њима против хришћана."" • ·

Бојкот српских 'I'р!ГОВаца у Призрену пачmье да слаби око 1903. rодине, ·кад долази војака да успостави ред. Војска је похва­тала. 1.liНore од. оних двадесет четворЈЩе и почела да их прогони.

Тада је власт .објwшла, на захтев рускоr конзула Туосолке, да не постоји никаква забрана да муслиманке не моrу пазаривати ·Код хришћана . .То је ·озлоједило софте и заинтересоВаЈНе турске .тргов­це. Уз то је . ститла наредба да у хришћансКИ!М селима пољаци моrу бити само хршпћа!НIИ, што је изазвало omop муслимана rкоји се .у ·пролеће 1904, :испољио као никад до тада.

За време рамазана. је у највећој тајности приtпреман . екон0tм­ски рат, на састаН!ЦИМа, и само се чекао поrодан тренутак и неки

разлоr да та~кав. поступак оправдају. Кад су призренски rкатолици поставили два црквена· звона, почетком априла 1904, а то су -учи• ни:лц я Срби, муслимане је то толико оrорчило да су настојали да по~що-пото приморају Србе да скину звона. Једа111 од начина био је прекид свакоr трrовачкоr . посла са Србима и · с. католицима па у њщове, дућане више није улазио ни један .муслиман. У -села су упутили. људе да сељацима. rоворе да је дошла на~ре~ба од султана да нико ко је ,•прави ТурчИIН" не пазари •код хриШћана.· На ово су :кщmули тр~и од турске власти да се коловоће те акције щ>хватају. И :мутесариф је преко Белемrје то захтевао. •Власт је позвала .све оне эа које је сматрала да су орrанизатори бојкота, али су . они то порекли. Потом је закратко настављена трrовина са хришћанима. Џоказало се м бојкотом руководи "врло чврста ру­ка" и· да је њеrов циљ да-се српски народ расели да би се населили Албанци.... . .

,. у .. Призрену су у чmаким рукама биле ове радње: мутавџиЈ­еке,- ћурчијске, кунАурџијске (било је нешто ~и муслимана), мун, џијске. Мећу. берберима и поткивачима није било Срба. . . У време бојкота -1904. rодине одржан је у Призрену збор вићеН!ИIХ Срба :и !ИЗабрац одбор од пет чла.нова чији је эадаrrак био да тражи:- начин како- да. се доскочи муслима:н:ll!Ма. Решено је да се оснује трюuачко УдРУЖење које би се обратило фабрикацтима ради· .набавке робе и ниским цена~ма конкурисало муслиманским т.рrовцима, · · · , И Аусчю-Угарска пропаганда у призренск<?м крају, поткупљу­јуlm ,-све одмет.нике од тypc:ite власти, радила је на сузбијању де,. латности српских привредника. Католичка црква је водила и .. по­литичку пропаrацду. Ватикан је у Призрену основао фонд за по­моћ католицима уз интерес од 8 одсто. Иначе, католици у овом rраду били су доста јаrки трювци. Куповали су чифлуке поред града и на њима насељавали истовернике !ИЗ унутрашњости, Ипак, они нису били слоЖЈНИ, Ауст.роу~mрски ·конзул је рад;ио МЈ. их по-

ш Исто, 1904, ред 15/I, Пршnтина, 8. априла 1904, бр. 32 (1553); .&111 Исто.

Привредне делаrnости 299

веже с Бечом, а фратри су били више наклоњени Италији. Овде су имали леКара и.апотеку.

Аустроуrарска .пропаrанда нашла је призренским Србима сЛа:· бу страну. Још 70-!их тодина они и Цинцари (око 1901. године било их· је·· 150 кућа) били су у сукобу. Ова пропаrанда је примила за своrа питомца Цинцара Анастаса Мицополаса, који је у Бечу сту­дирао .медицину.·. Све је више Цинцара :~<:оји постају аустроугарски агенти и одржавају преписку с Бечом.·

, У оваквој ситуа~~ији Срби су сматрали да довоћење лекара није стsар само потреое неrо и политике на су трrовачrои кругови

настојали да се ·Србин постави за лекара. Тако би престало пла­ћмье лекара митрополита Нићифора. Цмајући све ово ·у виду, ·•срп· сюи конзул у Приштини Аврамовић тражи 1901. године да Србија поведе економску борбу и примењује ефикасније видове 1<ултур­ноr рада у Тур~кој .448

Економску борбу 1;1арочито су ширили ~албански трговачки круюви" Богати ћаковички ·трговци, а ·И неrки сиромашни, насеља­вају се у месmnма све до МитровЈЩе, где су успешно пословали и имали привредни престиж све. до 1912. rодине,449

Од· 90-И!Х година па даље дописи из. Призрена ['ОВОре да се у овом:. rраду .доста тр.rује "~итом, вуном, маслом, лојем, медом, вос­ком, ~ом, кожом,· да све више опада трговина са Скадром, Трс· том, Ријеком и Бечом. Априла 1892. извезено је 1000 зечјих кожа у Француску, у БуАИМпешту преко Београда 10.000 uюрдована, у Солун 1.200 зечјих кожа и око 500 простирача од козине.4" де: цембра 1893. извезено је у Будимпешту преко Скопља 4.000 комада Са<Хтијања у вре,.,нос11и 13.000 динара .. У исто време увезено је у Призрен 350 сандука петролеја из Солуна, 50 сандука прозорског стама, 10 ·санду.ка чаша и боца, 160 .бала •ј\{ануфактурне робе из Солуна и Скопља, 30 метарских центи гвожћа из Солуна, ЗО џако­ва ексера из Скопља и 70 из Солуна, 100 џакова шећера из Аустро­-У:rарске, 10 еандука кишобрана, 100 сандуrка теЛећих кожа, 50 ба· ла ћонова из Солуна, 50 · коњскш: товара дувана Из Скопља, 18 ·ИЗ Скадра и· 60 сандука шибица из Солуна.451 У току септембра 1894; иэвОЭ је нешто смањен. Извезено је у Трст неколико партија jape­liиx кожа, преко Скадра. Увоз је био истих размера. Из· Солуна је увезено 1 тс памука, 17 тс кафе, 10 сандука циrарет-папира, из Солуна и Скопља, 20 сандука коњака, из истих rрадова, rвожћа и робе од твожћа 150 тс, стамарије 30 санду.ка, мануфактуре 175 тс, из Солун·а и Скопља, коже 8 тс из Солуна, бакра, 4 mc, брашна 105, такоће ЈЮ Солуна, уља 4 mc из Скадра, петролеја 20 mc из Солуна, шпиритуса 15 тс из Скопља и шибица .10 сандука

'" Исто, 1901, ред 283, Пршnтина, 25" априла 1901, бр, 1529. "' Исто, Архива конзулата у Пршnтини, пакет IV, Митровица, 22. ап·

рила 1912. '" Трrовински гласник, ЗО. маја 1892, бр, 59; нет.о, 24. маја 1892, бр'

57; нето, 24. септембра 1892, бр. 102. "' Исто, 18. јануара 1894, бр. 8 .

зоо Друштвено-економске прилике косовских Срба

из Скопља."' Октобра 1894. трговачки обрт је био .нешто живљи. Увезено је из Солуна: памука 20 mc, п-уqне робе 34, олова 12, кафе 19 тс· цигарет"ilа~пира 2 сандука, rвожћа и пре~ета од гвож­ћа 175 mc, коже 2, ба.кра 40, израћених кожа 18, брашна 228, ек­сера 4, лоше хартије 8, соли 950, сапуна 69, калаја 2, !И пића 22 mc, затим стакларије 68, петролеја 1.298 сандука, а из Скопља: ексера 965, мануфактуре 129, пиринча 21, ужарије 11, шпиритуса 97, ше­ћера 145 mc, шибица 19 сандука; нз Скадра и дуваЈНа 15, уља 4, џезата 2 mc. Извезено 1је у Солун 45 mc кожа и у Скадар и Трст 104 mc лана.453 Канзул Нушић, на пу~у за Скадар 1894. године, срео је један караван натоварен еспапом из Скадра, а каже да су ИШЛи 11 друг.и каравани, који су чинили око 20 и више коња, и пред њи­ма је ишао нарочито обучен коњ (коланз).454

У Цари~радсrсом ~ласниrсу од 6. августа 1898. ис'ГИ'!е се да је Призрен са 45.000 становника тргоВИiНСКИ центар .на Косову, да нај­више тргује сахтијаном и мешин-а, ~атим стоком, маслом, ву.ном, вином :и шарским сиром. .Важни трговински артикли били су оо­но и ракија.455

Средином 90-тих rодива трговци из Аустрије размишљали су како да извозе вино из овоr краја и тако потисну Италмјане.456

Застој у призренском извозу после_ 1873. у односу на ранији период лист Вардар од 8. маја 1911. доводи у везу с повећаЈНИМ месним потребама јер се градско становнИштво стал.но повећавало. У овом граду било је и .опецијаА!ИЗОваних трговина. Тртовац ИА.ија Вићарић отворио је "деликатеску" радњу, у којој су 1909. године пазарили и мутесариф и други чиновници, јер тих производа није било у муслиманским радњама.457 .3а робу је ишао у Солун. Приз­рен је био тржиште и сточних производа. Многе сељанке долазиле су на женски пазар и доносиле чувено призренско платно, чарапе

и друге рукотворине.'" ·

Пећку трговину карактерисала је 80.ИХ година доминација во­ћа.'" Иако су од орпско-турсКШ< ратова полити<И<.е прилике у овом граду и околини биле тешке, трговина је све до тог !Времена била у рукама хришћана. с-о незнатан број муслимана б!!!'ио се овом делатношћу. Од ових ратова муслимани су се и овде Јаче укључи­.вали у трговину. Деведесетих година мутесариф је настојао да се побољшају друштвено-политичке прилике.460

"' Исто, 29. октобра 1894, бр. 128. ", Исто, 15. вовембра 1894, бр. 135. о111о1 Б. Нушић, Са ·Косова на сиЊе море, 279. ш Ив. Ивавић, На Косову, 1.27. "' ЦариградсI<И гласник, 21. јануара 1895, бр. 2. "' Народна библиогека Србије, Рукоmюно одељење, Збирка Ј. Н. Ва.

сиљевића, Р. 4!3/II-293 м, Призрен, ~2. јула 1909. '" Вардар, 8. маја 1911, бр. 36; Ј. Томић, Рат на Косову и Старој

Србији, Нови Сад 1913, 156. "" Н. Савић, Ьа.к, нав. раа, 170. "° ТрrQiВински глаа!lЯК, 16. маја 1892, бр, 54.

Привредне делатности 301

После завршетка .косовске пруrе Пећ је постала главно трго­вачко средиште ширег ре;она: Берана, Плаве, Гусиња, Бијелог По­ља, Рожаја, Бихора. Сва ова ·места набављала су оВде увозну ро­бу, а своје производе продавала - масло, кајмак, сир, вуну, лој, мед, восак и· дрвено посуће. Из богате пећке равнице храна је раз­ношена преко планина по целом мутесарифлуку. Кад је Црна Гора ослободила неке њене пределе Мето:юије, повећан је извоз за Мит­ровицу и Солу.н.461

Цapuipaдcicu zласниrс од 6. августа 1898. пише да је Пећ, са 16.000 ста,новника; трговала сахтијаном, мешинама, стоком, вуном, К()Жама, маслом, житом, вином и ку;унџијским златним предмети­ма. Qвде су добро раћали квалитетни дуван и јабу.ке. Коњи из Ме­тохије извожени су и у Приморје.'"

Баrсовица је средином XIX века била богат град. Руски кон­зул Јастребов запазио је да је имовно стање овдашњих муслимана било на завид1ном нивоу.'" Насупрот њима, због феудалне анархи­је и крвне освете у ·главном сремишту албанскmс бегова и фисов­сюих главара Срби су све више .сирамашили. У 1894. години овде је било само око 60 српских кућа. Све су биле сиро11И1Ња. И за . нез­натну оправку трошне цркве морали су да се задужују.464

Иначе, Баковица је била мања трговачка скела од Пећи .. Осим с подручја Метохије, слабо је трговала с осталим крајеви:ма, а и добар део ћаковИ'lке нахије пазаривао је у Пећи !И Призрену. Док су трговачке везе са Скадром биле јаке и друм из Пећи и Призре­на водио у Скадар н Гусиње, Баковица је добро трговала.'••·.·

Српск:и учитељ Радован Николић у Цари~радсrсом ~лЦСниrсу од 6. јула 1900. пиiпе д1а је Баковица у то време и по вел:ичmщ н IIO

броју становника спадала у други ред вароши косовског вилајета: у њој су била само два хана, улице прос11раЈНе и •каменом покривене, по чему се ретко која варош у овом вилајету могла мерити с њом. Иако се налазила на раскршћу Прюзрена, Пећи и Скадра, трговина Скадром се све више смањивала, а стално повећавала са СкопљеМ и Солуном. И овде се увозила аюлоннјална и мануфактурна роба, а извозиле сирове и "чињене" коже (сахтијан), Затим лој, восак, жито, пасуљ, јабуке, ораси, кестен и, нарочито, прераћена свила у препреденим концима ( "бућме", "ибри'IIIИIМ" и "гајта!НИ"), што се разносила по целом Балканском полуострву. БаковИ'lку трговину одржавале су везе са жупом Хас и једним делом Подриме и Ме­тохије, с подручјоима која су била VЩ'ћена на овај 11рад.'66

о101 Исто. ," К. Штајнец, Северна Албаиија, I део, Скопље 1910, 14. '" И. С. Јастребов, Старая Србия и Арбания (путевая записка), Сломе·

НИЈ< СКА LXI, Београд 1904, 2. '" АС, МИД. ППО, 1894, ред 151, Призрен, 18. априла 1894, бр. 235. '" Трговински глаоиик, 30. маја 1892, бр. 59. "' Народна привреда, 197.

302 Друштвено-економске прилике косовских Срба

. , . ,,, Гњиланска , трговина мало је описана. Подаци говоре. о два паиаоура, о Сцасовдану и Ивандаиу. Јаков Слишковић назива их знwменитим. На љима се продавала стока - говеда, КОЊIИ, и ко­~к.а.467 Салиама косовског вилајета за 1897. годину такоће помиље вашар, који траје од 15. маја до 20 јуна;468 Конзул Станковић цри­лиКом посете Гњилану јула 1897; срео је идући за манастир Прохор П\!ИНСки Blllllle кmьских товара и кола еспапа, ·а највише с бакар­ним судовима све за вашар који је сутрадан цочињао у Гљи­

лаиу."'

Качан~ьк, иако је био станично место, у привредном и трго­вачком погледу је доста опадао, иа рачун Фериэовића. То је био одраз. и. пропадан:а турског . феудалног . системам у XIX веку; што се најпре у СОЦИЈал•юм погледу одразило на формирање једнона­ционалне структуре, јер су се Срби из овот места већ почетком тог века раселили по целом Косову, (нарочито су населили с.ела ~рњицу и Сушицу) и ло Српској Црној гори. На њихова места ДQШЛИ су АлбаНЦ>И. Почет.ком ХХ века Качаник је имао око 200 кућа албанских насељеника из пећке нахије.''°

Утццаје железmще и новог доба на социјалну структуру ста­~овииштва Качаника. Нушић је о~сао овим речима: "У Качавику, Јунач~юм гяезду, ЛОЈе Један ло један кам:еи из беговСЮIХ кућа: ()руЖЈе старо и зарћало виси о клину, а остарео и обОлео бег седи на камену пред својом ниском кућом и' гледа са резигнацијом же­л~~У што .му ;утњи .крај кућних зидова, као mицу злокобницу КОЈа Је разорила Једно Јуначко витешко доба, а донела једно ново, мучно и тешко".471 У Качанику су утоварМ1ЈИ у вагоне једи.но дрва, која су сечена у околним планинама и хромна. руда што се довде

!fa коњима преносили из четири рудника хрома у Сиринићу."'

· , Вуч11трн је, као и Пpllllllтинa, остао далеко од .железнице па је почео .да опада. На његов рачун уздизала се Митровица.ш У вре­ме. план.врања градње желе:щице од Скопља пр~ Косову било је одлучено да Ј~учитрн буде ·Крајња тачка,. али су се ВучитрIЩи ПИС' мено )Ј{алили "јер су мислили да ће им железница зло донети". Та, ко је ова варошица осщла 5 km Аалеко од железнице. Због тога је Приштина морала да буде нешто 1щше удаљена од станице.ш ·

У односу .Иа Митровицу, која се из даиа у дан · раз1шјала, Вучитрн је бивао све мањи, а не!(.ад је био важна. тачка иа путу

467 'Јрrовински rласник, 30. маја.1 1892, бр, 59; Ј. Слишковић, Албанија и Маћедонија, 23.

4os А. Ј., Косовски вилајеr. 469 Т. Станковић, нав. дело, 16 .

. 410 Ив.- Иванић, На Косову, 8. 411 Б. Нушић, Са Косова на сиње море, 191. 411 Исrи,. Косово,_ -.1, 47; T-.prommcки ~ласник; 8. новембра · 1894, ·бр. 45. 478 А. Урошевић, Косовска Митровица, 192. "' Трговински гласник, 24. маја 1894, бр. 57.

Привредне делатности 303

за Са~а~јево и Скопље. Био је и важно политич"о средиште. Све више Је израстао у е"ономс"И, центар своје нахије . .,. · · Ну~n:шћ је 90"их година забележио да је, ипак, најближа ста­шща Вучитрну ~а.4" У Царuzрадскам zласнuку ·од 29. автуста 1908. каже се да Је главно занимање Вучитрнаца трговина да ·за: нат.и једва постоје. Земља је примитивно обраDиваиа, Вуч~ри са околшюм продавао је само ЗОО вагона жита годишње и врло · ма.А:о пасуља, и то родних година.

Док су старе вароши, са старом беговском и· феудалном ма­сом (Приштина, Вучитрн и Призрен) опадале, трговина у ·вароши­ма које су се налазиле на прузи била је жива.

Феризовић, пре грамње косовС!(.е железщще било цllгаиско село, rпочяње да. се нагло развија захваљујући овој саобраћајшщи. Као !Место . где су се укрштали друмови западно преко Призрена и источио од Гњилана, постало је энача1јна спона ова . два места. IЬеговом напретку допринело је и то што. у бмmини није било. ва­роши те су иа овдашњи пазар долазили сељаци из многих ;КОСQВ·

сЮИЈ( и ~иринићких села из половине гњиланске Мораве. У Ферн­зовићу Је пазар био сваког дана.477 Од када је )Ј{елезни<щ:а прута пуштена у саобраћај, село израста у варошицу у којој се отворише

. многе трговач"е радње, магазе, занатлијс"е радионице .и : щ·вори центар за доње l(осово.478 Многи трговци. из страних старих наро­IIЩ потпуно се окренуше Феризовићу у тр~:овиии са Скопљем. и Солуиом.479 Доста их. је овде ~ошло и из °"олних места: из Приэ­.рена 24 nopoNЩe (32 .куће), из Приштине 3, и по једна из Сре:дак.е, Гњ~ана и Велеса.480 За Цинцаре се може рећи да је то била права најезда. У и.има оу срПС"И грrовци добили QЭбиљног та-аца, по. готову шrо су се често служцли недозвољеним средствима. Они с.у mпли по неродимским с.ели.ма носећи бакалук и басму и узимају­ћи у З111Мену пољопривредне производе. :Гако су. оиемотућавали сиаб­девањt; сељака код српских трговаца у чаршији."1

Овде с.е од 1878. године насељавају му<:.лиманске избеглице из Босне и Херцеговине и Албанци из Србије. Насељавање ·мухаџира престало је 1883. године. Њиховим доласком ударена је добра ос.­нова тргови.ни и занатској производњи. Овде су 1894. Хусеин Мила Дајковац из ГљИiЛана и Муфтијавм из горсњоморавског .села ·Слати­не подигли не"олико ханова и дућана и уступили :их тртовцџма· и занатлијама што су дашли . из Призрена, цриэреискот Подримља, Приштине. и околине Феризовића."' Добар хан овде је отворио

"' Исто, 30. маја 1892, бр. 59. ш Б. Нушић, Косово, 1, 49.

· m Т. Станковић, нав. дело, 49-50. ш Ив. Иванић, На Косову, 18. "'АС, МИД, ППО, 1900. ред 454, Приштина, 26. јула 1900, бр, ''(2358). "' Ј. Дедијер, Нова Србија, 263. •" М. Р. Гавриловић, Развита1< банкарства, 13~14. ," А. Урошевић, Урошевац, 267-268.

.-·· ' ,

304 Друштвено-економске прилике косовских Срба

Призренац Синадиновић у ортаклуку с једним Албанцем, ради ве­ће безбе.л:ности. Хан се звао "Албанија" .483

У вези с развој~ трговине у Феризовићу, М. ВесеЛ111Новић је запазио 1892. године да се ту стичу коњски и колски путен.и са за­пада из Призрена, пробијајући се измећу Средачке и Сиринићке жупе, и истока, из Гњилана.484 Нешто касније Нушић говори о Фе­ризовићу као месту са знатном чаршијом с магазама и хановима; св00<0,А/Невним пазаром JI знатним довозом робе из Гњилана и Џриз­рена. Ту се сливала знатна количина хра:не с Косова, затим вино и коже из Призрена и СЋе што се извози..~о из ових крајева. За де­сетак rодина Феризовић је израстао из железничке станице у ва­рошицу са 400 кућа и око 150 дућооа.485 Толяко брзо је напредовао да је Нушић сматрао 1894. године да ће то изазвати бојазан дру­~их. нарочито Приnпине, да постане средиште среза (оног у Ка­чанику), а ако то буде, можда !ће једног да.на бити и ,средиште косовског округа, Овде се сливала и увозна трговина из Солуна за Гњилане, Призрен, Гостивар, Баковицу, често и Скадар, Становниш· тво је било опхрвано трговином "као једином бригом". Кроз Фери­зовић су гмизали каравани и поворке кола, трговци на ћепенцима су умачући писаљку у уста бележили у тефтер своје пазаре, а за­натлије ударајући чекићем квасили су знојем своја чела - исти­цао је Нушић.486

Бојкот српаке тр~ине иа Косову није мимоишао - Фери­зовић. У фебруару 1906. услед немира Албанаца у Пећи и Бакови­ци, који су тражи~и. измећу ос~;алог, ослобоћење политичких ПРОГнаника, феризовићки Албанци одлучили су да нико од њих не пазарује код Срба т\Јrоваца. Истовремено су послали своје људе по окоNиим селима/ да разгласе ту њихову одлуку. АгитоваЛи су нарочито пазароких" дана. За српске трговце то је био велики удар, јер су били мах6м сиромашни. Албанцима су се у оваквим прили­кама увек придруживали други муслимани.487

Крајем турске владавине Феризовић је, према подац.има, имао око 400 кућа и 200 дућана с великим магазама, нарочито за кооов­ско жито и европске еспапе ·који су одавде разнmпени по Косову и ПоАримљу.486 М. Савић пише да је овде пазаривало 65 села из овог краја и да су храну доносили на продају сви сељаци из I1ЊИ· лаиских села која су била ближа Феризовићу него Бујановцу. По њему, знатна извозна трговина била је у рукама једног Србина и 8 Цющара, колониста, који су се ослањали на кредите грчких бан­карски.х и комисионих кућа. Одавде је извожено од Ј.000 до 5.000 ваrона пшенице, јечма до 300 вагона, овса 200-300, кукуруза (из гњиланског краја) 2.000-3.000, кожа око 10.000 вагона. Док је из-

483 Б. Нушић, Са Косова на сиње л~оре, 189; Ив. Иванић, На Косову, 18. 48& М. В. Веселиновић, Поzлед кроз Косово. · .., Б. Нушић, Косово, I, 48; Исти, Косово, П, 64. 4st Исти, Са Косова на сиње море, 191. "' Београдске новине, 4. фебруара 1906, бр. 35. '" Ј, Дедијер, Нова Србија, 263.

ПрЈ!вредие делаmщ:ти 3Q5

возна трговина бида у рукама Срба, муслимани су имали мале "де­таљне раАње". Околна места, возећи своје производе у Феризовић, мора:ла су да плаћају знатан. подвоз: из Призрена 4--8, а из Ва; 1совнце 6-:-12 динара. Зими је подвоз био окупљи. Као комисионар у овој вароши помиње се Марко Синадиновић.?"

Митровица се разви~ала после изграАЊе железнице као знача­јан центар, као. крајња станица на овој прузи од Солуна. Пре тога била је више село него паланка. На њен развој утицао је прелаз утовара 1И истовара робе из Санџака и •Метохије. С јачањем трrо­вине текла је сразмерно добро и њена иэградња.490 За свега 5--{; година њена чаршија . је имала 50-60 трговачких, занатских и уго, ститељоких раАЊи и у њу је дневно долазило, или rиз ње излазило, 500-600 натоварених коња. Овде је 1879. тодrане дошао знатан број муслиманских избеглица из окупиране Босне и ослобоћених области Србије и Црне Горе. Како су те биле махом из градова, брзо су се прилагодиле животу у ово~ месту. И _ стациqЮ1рање знатних војних снага на углу измећу Србије, Аустро-У·гарске и Црне Горе допринело је њеном напретку. Убрзо после мухаџира досеља­ва се и известан број Албанаца из Ђаковице, мећу којим је било доста трговаца. Свакако овде је било и Срба трговаца. И Jipe 1873. имали су знатну трговину и занатство. Појављивали су се у Срби­ји још у време кнеза Милоша, као и у Скадру и Сарајеву.491

Деве~есетих тоДИI!Iа савремеюици ОП!ИЈСУју МитровИ1Цу као разви­јену варош. "П. Балкански" пише 1892. да је по изгледу напредан град који умногом оставља за собом дI>У'Га места у овом , крају. Јер, железничка веза са Солуном и положај на раскрсници ·путе­ва за Призрен, Пећ, Нови Пазар и даље преко СјенИ1Це и Пљеваља за Босну морали су утицати на то. Ои је ·видео доста добро·уре­ћених трговина којима се и за свакодневне немире често обраћала и ПрИШ11ИНа. Ту се могао купити монополски дуван. Продаван је и по нижој цени од одрећене. Држан је у продавницама да би се уз њега могао продавати и криј'lјlМчарени дуаан - "котробан". у чаршији је било доста јазова из којих су заливане баnпе. Варощ је имала 1.200-1.300 "'Ућа, од којих је српских било 130-140.492

Двадесетак гоД111На раНЈИје имала је само 400-500 кућа мада су кроз ту и тада пролазили .многи путници. Нушић је 1894. године убраја у главни центар трговине,493 јер је овде долазила и одлази­ла роба за НовопаЗарски санџак све до Пљеваља и Бијелог· Поља, Горњег Ибра и околине Пећи (севе~mи део Метохије). И велики део вучитрнскоr среза окренуо се према Митровици, а раније, пре ·иэrра.д!Ње пруге, близина Вучитрна је сметала Митровици.•:"

'" М. Савић, Занати и индустрија, 'fl-92. 490 Ист.и, нав. дело, 55, "' А. Урошевић, Косовска Митровица, 192-194 . "' П. Балкански, нав. рад, 1894, бр. 3, 59-60. "' А<.;, МИД. ППО, 18'f4, ред 365, Приштина, 15. јуна 1894, бр. 95/838). 494 А. Урошевић, Косовска. Митровица, 192.

,.,..,,

306 Др\zштвешнжономске прилике косовских Срба

О значају Митровиц~сh~сало се доста ,у таД!ШШЪОј штампи. Трzовинскu zласник од 14. ·маја 1892. истиче да: је и пре 1878. она Постала важна скела за Босну и Херцеговину и · Новопазарски саrн­Џа:к, Пећ, Беране, Плав, Гусиње и Бијело Поље. Јер, ова роба из СолУ!Н11 за ове крајеве морала је да доће овде, па је нагрнуо свет из Пећи, Баковице, Призрена, Босне, Македоније да би зарадио коју пару, а највише nmедитери, комисионари, занатлије, трговци, 1<ЋрЩ1iИје. Богаrгаши су почеNИ .д1а ЗИдају куће, дућане ~ магацине. ИстИна, после окупације Босне и Херцеговине и она ;е доста .- из­губила, али последице· нису биле велике. Сав есп~ из Солуна .и Скопља за Новопазарсrои санџак и северну Метохију довожен· Је железницом до Митровице и ту се товарио на коње и кола и носио даље. С друге стране, као стовариште производа из ов.их ·крајева, ·који су транспортовани на jY'l'; примала ·је и знатне кол·ичине ву­не, кожа, воћа и воска. Најјаче трговачке куће. из Солуна има,,'1.е су овде предсrа:внике који су ку1rювали сировине. Чита.ва извозна трговина била је у рукама староседелаца и досељеника из · Пећи и БакОВИ1Це а · екопедициона у рукама досељени~ка из Битоља, Кру-' . . шева, CoлY!fia и друmх места. За жито и стоку КОЈ~ Је ишла за Скопље и Сол\ђн овде q добијене паре. Према салнами .косовског вилајета нз 1898, велики амбар могао је примити ЗОО хиљада о~~ жита. Тако се Митровица потврl»!!Вала као .'I'рговачки центар,

Како извеurrа:ва аустроутарски конзул у (}ВОМ град,у, од цело­

купног промета 1908. године, са. Санџаком ;и Бооном, који је изно­сио 275.000 тона и чија је вредност била 11 м;илиона круна, а у :нi~редној ГО.дiИНИ ЗЮ.000 тона у, вредности Н,5 М>ИЛИ?На кру:на, ве­лики део је ишао преко Митровице .. Гастон Грави]е, француски конзул у Београду, забеле;к,ио је да је у re .две ходине промет пре-ко . Митровице соли, дувана и жита био знатан.'" . .

1908. 1909.

Извоз (у тонама) Вредност . (круна)

50.795 100.031

2,409.973 3,114.265

Увоз (у тонама) Вредн~т (юруна)

109.205 4,599.559 124.529 5,225:674

Због превоза робе караванима у Митровици је у ово време било преко 100 хлебара, а пола чаршије продавало је дуван.· В~л:и­ки број кириџија утицао је на. повећање месног µрqмеТа и р!13Вој занатства и трговине. За мануфактурну робу која је дол,а:зила. ·из Солуна ·комисионар је узимао 2, а за .жито 1-1,5. одсто. Трговац увозник ишао је у Солун код комисионара. Ту је остављао новац и• са спискQм робе ишао с комисионаром код rросисте, који· је, пре1<0 комисионара, кре,л,и:rирао увозника. Комисионар је одмах плаћао гросисти, добивши "каса сконт", а трговца змуживао. Од rpocиcre је добијао :проценат, а од трговца је наплаћивао.

496 А. Ј., Косовски вилајет. ," Г. Гравије, Новопазарски Санџак, Нови Пазар 1977, 26, 56. '

Привредне д~тн!>С:ђ< З07

У Митро!Ш!Цу је стизало годишње 400-500 ватана пшенице, до ЗОО ваrона п~суља, већином 113 околине Пећи, у роДIПllМ rодинаМа око 200 ватона .кукуруза, у .неро.дiНим се морЩ> увозити , јер се на­род већином . хранио кукурузом, овса, из Н.овоr Пазара и, околине Митровице, 150-200 Raroнa, коже из околине Митровице, око 10 хиљада комада, коже куне 10-20 хиљада ока, орах, из пећке и колашmrоке околине, родне го.дiИне 20-ЗО и кремова око 10 ва-

гона."' '

Липљан се развијао углавном као извозни центар. Као раскрс­шща путева· за Призрен, ПрИШТИIНУ, Митровицу и Качаник, затим за Дреницу и Пећ, био је доста ·значајан. СтановНШ11тво је било српско, албанско и цинцарска. Чаршија је имала до.ста Дућана у којима су околна ·села на:бављал'а онd Што им је било ·Потребно:..,

Део Косова од Дренице, Голеша и Hooor Брда 11осио је жИто само· у Липљан и продаRао га закуmшци~ма н представницима скоп­сЮих и солунсюих трговачких кућа.499 Нуџшћ је 90-их гоД'ина запа· зно доста 'велики извоз жита, кукуруза, 'јечма и уопште. храиеl•00

Савић истиче да је у ЛИ1Пљану било око 100 кућа, 'око · 70 <у Rароши И 25 'I'рговачких радњи, од којих је 5 припадало извозни­цима жита. ЗанатлИја није било. Око 100 села продавало је 'своје жито у ово'м iместу. Из Липљана се 1:Одишње извозило око ЗОО· ва· Гона mПенице и 200 ватон3: ост~lлОг жита.501 · · · ·

' Јањево, "_предтраће ·старе дубровачке колоније Ново брдо",

насељавало је почетком 90-их· година .само католичко становништво - 1.200-1.500 особа. Пе~десет породица је израћивало прстење, кан­дила, крстове, !Минћуше, луле за чесме од месиН'Га и таквона. Ову робу продавале су двојици тргощща, а они их ца. вашарима препро­давали разносачима, па су. их оВи ·односиљи у Орбију, Бугарску .и Влашку. Кад је овај посао пао у' трr.011ачке руке" почео је да. O'fla­дa, јер су трговци експлоатисали занатлйје.'°2 Србија није .примала препродавце производа јањев~ких кујунџија . због paзmix сукоба са српск.им властима,:· Пощто је опадало јањевско занатство, !МИОIГИ Јањевци су почели да се баве. другим занатима или да продw.ју своје производе у дру.mм земљама.503 О њиховим односима са срп­ским влаС'ГИМа казује :један џзвеwтај из 1887. rодине у коме се каже да су Павле• Летровић и Тодор Докић, трговци из Јаљева, но~ сили 1886. у Србију три кесе еспапа l_lЗ!)аћеноr од туча (48,250 kg), ал:и, како :нису ИМВNИ новаца за .царину, ;едан доо су ОСТЈlВИЛИ У ММ'ВЦШ\\1 . иа граници •Код Куршумлије, а 8 kg однели у Бугарску

'" М. Савић, Занати и индусi:рџја, 55-56. . . ""Ив. Иванић, На Косову, 31. Оmпирно: А. Урошевllћ, Липљан. '" Трrовннсм глас,...к, 30. маја 1892; бр. 59. •оо: Б. Нувшћ, Косово, 1, 48; Исти, Косово, П, 57. 101 М. Саџић, Занати и индустрџја. 96. '" Народна привреда, 89. '" Трговински гласник, ЗО. маја 1892, бр. 59.

308 Друштвено-економске прилике косовских Срба

јер су ИЈМЗЛИ новца само тол'ИКО ·да !На то плате царину.· Они се ШК:у :Вратили за робу.50• "П. Балкански" ка~Же да Јањевци имају своје тучане радње и домаћу .индустрију.505 Због опадања занатсmа младеж пачиње да одлави у Америку, на дуже :Време.'"

14. СРБИЈА У ТРГОВИНИ СА КОСОВОМ

Србија од иэгра,<11ње железнице до српско,турске rрцнице пре· ма Нишу и косовске желе3mще све вЋШе омањује трговину с ~о­<;овом. Године 1878. скоро је прекинута због политичких приЛИ:к;а, а и стога што је нова пруга окренула трговину према. Солуну. Ипак, било је доста производа Ј{оји су моrМ;! бити предмет трrовине":~tз­мећу Србије и Старе Срб.Ије. ,Пqчетка." 90-их гqдина •. на пример, Србцји 1е .било потребно доста вина, али ra нико НИЈе т~о у Пећи, Призрену, П()дрИЈмљу. Овај крај је имао доста вуне, а фарри­ка, у ПараћИIIу тражща ју је чitк у Солуну~ С друге стране, по:•ша­ти. ,кујунџијоки радови, из Призрена и Пећи могли су да .:о~а~ене и у Србцји бечке Л()Парије од мешаН()Т. ,~;ребра, И квалитет старо.­србијанског памУ1(.а бно је, 11ознат I;еоrраћаннма. А косовскам ви­лајету били су потребни и угаљ IИЗ Србије,. свила, штофови ,Пара­ћинске фабрике, лончариј~ из јЮ"ОДШiСКе фабрике, качщ1в~. уж~­рија из Врања и Лесковца, фино брашно, пиво и шљивовица, КОЈа је могла истиснути солунски К<!>њак, итд.507

Подстакнути дописом једног Косовца у Трzовинском zласни­ку, Нушић ·rовори о трговини Косова и Србије идућих го.А;Ина."!' Од оснивања конзулата у ПрНШ'DИНИ, 1889. ·године, јављају се по­кушаји да се ојачају трговачке везе .Србије с овим делом. Турског Царства. Први српСки конзул у Припrгини Лука Маринковић, који је убрзо по доласку ПОl'ннуо~··инсистирао је на сузбијању кријум­чарске .трговине измећу Србије и Косова и на политичким прили­ка~ма на Косову које би "биле погодне за трговину са Србијом.501 Почетком 90-их година бележе се први покуmаји српске .индустрије да наће "своју срећу у овим крајевима" .510 За . трговину са Срби­јом нарочито су се залагали шщионалн'И · радници, свештеници и учитељи, које је сриока вл~а материјално помасrала и одвраћала од пословне повезаности са Аустро-Угарском.511 Према неюим пода­циш\ из 1894. Ј'Одине косовски трговци извезли су у Србију прили­чан број воденичког камења из околине Митровице. Шта се све и

оо• АС, МФ, ф, 4, бр, 454, Куршумлија, 14. новембра 1887. - меl>у кри-јумчарима забележен је и Аляја Сејдић из Призрена.

••• П. Балr<анскн, Кроз Гробље (Дело, бр. 3, 1894), 56. '" Народна приЋрща, 89. · · · · 001 Т.рговииСIКИ гласник, .16. мај 1892, бр. 54. 608 Б. Нушић, Косово, 1, 76; · Трrовин:с:юи rласник, 9. марта 1895, бр. 53. "'АС, МИД, ППО, Приштина; 23. децембра ·1889, бр. 4(18). "' П. БалканСIКИ, Кроз zробље (Дело, 1894, бр, 2), 252. ш HHStA, Студије конзула Симона Јо<Ь<овића.

Привредне делатџости 3Q9

колико изв,озидо из Србије не .може ое тачно утврдити јер су по-да'!Щ оокудии.512 . . · ·

. Гомине· 1895. Нушић је као конзул покушао да ,4/i нов импулс трговини Србије и Косова. Те годиНе, кад. је требало да једна екс­педиција маћарских ИЈНдустријалаца , од 150 људи посети, источне тргщ~е, Нушић је оматрао да би их требало наi'о13орити да из; Скоп­ља до'Dу на један даrн на ,Косово, у Прнштцну - под изговором да посете З1На~ме~шго бојиште Јанка Хуњадија, код Враголије под Го­лешом, и. разгледају, евентуално, куда би прошла железничка пру­га коју је требало rрадити од Босне према Митровици и, на крају, шго .. је Косово .. знатно тржиште.и вемrка ~тшща,.што не.би сме­ли запрставити у. проучаван;у тршвине на Истоку. У доласку ове експемщије . на Косово Нушић је видео следеће српске интересе:

1. Био је обавештен да се у Беоrраду намера;ва да и српскя трговци обићу тргове. у Солуну, Скоцљу и Цариrраду, да та експе­диција не би смела да заобиће Косово, како из чисто трговачких та:ко .и из· миогих друu-их разлоm, а маћарска експедиција отворила би јој капије, јер њој се у Цариграду све одобравало. ' .

. . 2.; ~Нушић је веровао ~да би Маћаре, нашавши ое на бој;ишту Јанка Хуњадија, одушевила мисао да на том месту подшну вели• ки опомен:и;к .Хуњадију и једну зе!,{Љорадничку школу за народе

који Ж!НВе на Косову. 3. Ако би 150 маћарских богаташа посетило манастир Грача·

ницу и та~мо се добро угостили, оставили би најмање 100 наполе­она, а· u111!iНас'ГИру је у то време свака парИца добро долазида. . "

. 4; Најзад, ако у свему овоме не би бидо српског .•интереса, не би се .претрпела· никаква штета од доласка маћароке експедИЦије.

У Београду је Нуши!ћев предлог одобрен, али се тражило да кораци које ће предузе'ГИ буду што обазривији и да се све то обав-ља искључ<Иво прнватно,513 · ·

Српска влада је настојала ~да најпре ојача трговачкИ· стi\ЛеЖ на Косрву и да се прекО њега упусти у економску борбу како у овом крају тако и у Македонији. У ТОiМ щrљу поједини ·трrовци су добијаА1И знатну новчану помоћ. Тако је 1897. rодине. Андрији ~· парелићу из Призрена, раН'И!је столару у Софији, дато 500 динара да би прешао с радњом у Биrољ.514 У· овом склопу размишљало се и о колонизацији привредника на Косову, који би служили ш~те­реаима.51• Али, <како је Македонија због бутарске полиТ1ИЧке про­паганде добила у српској политици у Турској приоритет, све ма­ње пажње је посвећивано привредном ра:Эвоју Косова. Косовски привредници чак су намеравали да се ставе 'У службу срnских ИН· тереса у Македонији.516

012 Трrовински гласник, 26. новембра 1894, бр. 140. •13 АС, МИД, ППО, 1895, ред 126, Пршш11mа, 9. марта 1895, бр. 106 (669). "' Исто, 1897, рщ 28, бр, 1238. · "' Архив .Косова, Збџрка. Ј. М, Јовановul!а, 28/8-301; Приштина, 14.

децембра 1897. . ' , . ' ш Исто, 28/8-367, 1899, Приштина, Света Симић - Ј. М. Јовановић.

310 Друштвено-економске прилике· ко савских Срба

·Ове>rа Симић, конзул у Пришrини, предлагао је да се Марку Синадиновићу, трговцу у Феризовићу, помогне да отвори радњу у· Скопљу ради сузбијања бугарске пропаtанде;517 Помоћ трговци­ма на Косову била је незнатна и појемша<Јна. Сто динара примио је 1900. годИНе Зафир Макои:мовић из ПриштИ'Не, бивши чифчија.518

д<ве rодин'е касНије у трговини Косова и Србије жито је за­узело Iiаж!Ио место. Извозио Га је 'У Србију Вучина Винћентијевић, трговац из Куршумлије, који је· 1909. године био ухаmпен.519 У ве­зи с ИЭВОЗом кукуруза у Србију, од стр~ще Марка Синадиновића развила се велика· преписка почетком овог века. Он је кукуруз У'ЈКХЭИо за paчwi Миmктарсmа привреде. Преко повереника Извоз­не банке Милорада •Тодића почео је фебруара 1904. да купује ку­куруз. У то време Тражња овог •производа· у Србији била је веома вели:ка. Синадиновић и Тодић били су у марту у Митровици, Фери­зовићу, Скопљу и Приштини. Тада је Синадиновић капарнсао око 40. вагона ку1<уруза од косовских бегова, за шта је дао преко 2.000 турских лира свога новЦа. Овај «У!<УРVЗ је уз малу зараду препро­дао Министарству привреде, преко Извозне банке, рачунајући да . ће зарадити око 100 наполеона, али није било тако. Јер; Извозна банка (Министароrво привреде) није 'сав кукуруз примила. Уз то био је оштећен за 150 наполеона. Пошто сва количина није исто· времено кренула, неки беглери су капарисанн кукуруз продали па је код њих остало 700-800 лира. Министарство није примило не· ке вагане јер је кукуруз био бућав. Кад је због свега овога Сина· Дll!Новић отишао· у Србију, речено му је да ће се све учинити да не буде оштећен. Његов губитак сад је износио око 2.00.0 наполео­на. То и !Н!Ије био његов капитал, него поЗај.мица.620 Због овог ку­куруза и губитка посредовала је српска дипломатија. Тек после то­га Синадиновић је добио онолико колико је био изrубио.521

Године 1906, када је настао царински ·рат измећ;у Србије и Аустро-Угарске, призренски трговац Милан Чемерикић је писао Јо­вану М. Јовановићу у Београду да Србија треба да усмери свој извоз на Косово.· Он је то образлагао .. приликама на Косову: гото· во цео приштиноки и призренски крај оскудевали су у месу; ГО· ве;\IИНа је раније би~а два гроша за оку, а сада пет гроша; и оитна стока била је све скупља. Како је Приштина и до тада доста трго­вала са Србијом, Чемерик:ић је смаiрао да се извоз стоке из Срби­је, нарочито рогате, може повећати, наглашавајући да не познаје царинске услове. Чемерик.ићево мишљење• било је добро примљено, али ни· Србија у то време није имала довољно отоке па су цене биле високе.•••. Док је царински рат ојачао српски извоз у Турску,

ш АС, МИД, ППО, 1899,. ред 5, бр. 3890. "' Исто, 1900, ред .320, · '" Исто, 19'09, ред 861, Прнштнна 27. маја, 1905, бр. 572. '" Исто, 1909, ред 52, Феризовић, 1. јуна 1905, бр, 68.

· "' Исто, 1909, ред 372, бр. 730, извод из протокола, ,.. Архив Косова, Збирка Ј, М. Јовано.вића, 28/.7-296, Призрен, 22. ја·

нуара 1906. ·

Пр.џвредне , делатности 311

анексиона юриза сузбиће аустроу~rерски увоз у овај део ·Турског Царства.'~' .

На самом .почетку царинског рата Србија и Турска су сКЛО' пиле трговинскя уговор. У току 1911. године вредност ·меЬусобноr промет~ ,била је 15,797.841 минар, од .чега 3,823.905 отпада Ћа увоз у .~рбиЈУ. а 11,983.936. на извоз из ове земље. С Тракијом и Алба­нијом 1НIИЈе се трrов~;~ло.524 Мада је у Србији стока била скупа; при­штински трговац ЗеЈнел Муслин купио је 1910. rодине у Крушевцу 25 . вод9,1ш.525 Цете године боравио је у Приштини Јован Радма.IЮ' вић, трговац из Кур1,I1у1Млије, ради: 'Ку'.Повине арпаџика."'

15 .. .НОВЧАНИ ФОНДОВИ (ПОЧЕЦИ ·БАНКАРСТВА)

· Развој новчароrва у Турском Царст~ кретао се у сразмеру у~куп~аг привредног развоја .. На Косову због ~малот !Промета у оп-· тицаЈУ се. :И~азило мало новца. Нушић. каже да је у :другој поло­В1WiЈ:!, :XIX века . трrов!fчки. капитал износио највише 12.000 ·Динара ~зл~тни;х) и ,А.а Је"Х свакој вароши било по неколи:ко чорбаџија чи· ЈИ Је капитал био Једва 1.00,О .дуката, µли нешто мање. Највећи ка' питал И!Мале су читлу«сю:ибиЈе. У промету су били· турска златна лира. 024 гроша), наполеон (108), дукат ·(64) и бела ~меџија (23 г!?оша). На државнИ!М касама курс . је , био· неповољнији: турска. златна .лира 100 •гроша, наполеон 87" дукат 50 и меџидиЈ'а 19. гро-ШТ 521 Ка . б . . . а.. . ко Је у промету И? ~махом зла'tни, новац и ка:ко је сам по себи ит;-tао вредност, и најмањи потрес утицао је да трговци и остади . .КОЈИ су '!!МаАИ новац џову:ку своје златнИ«е. Тако је .често новац игра.о улогу средства за згртање богатства. Иако је креди­тира~ње привреде ~ шх:ебно . трговине - постојало. •Од почетка 1'УР­ске влзд~, пра~о раз~щЈено .банкарство на Кооову почело . је да. се. р~ИЈа у послед,њим децени;ама, када су почеле. аIЩИје де­п~новања новца од. стране ширег круга 1рудн раџl,И опло,щње и ка­да се почело . са оснивањем државних новчаних установа.'" У вре. ме натур!IЛ!Не привреде µотребе за н0вцем биле. су мале па и пот­ребе за оснивањем новчаних .vстанова . .Уколико с.е показивала .пor­pyqa за .новцем, позајмљиван је на кратке .рокоВе, а пон.екад и без кщмате,52• Давањем , н~1ща, под. интерес Рџвио· се богаm: ·~муслиман­С!'IИ 1!. ;градоки свет. који је рано почео, да живи од ре:н,те. У Пр~, !ЈУ, где Ју б)'!ло доста вакуфа који су имали трrовач1>е-эанатске ло-

'" Б. Микић, Бојкот аустроуzарск;е .робе у Турс1<ој JI · анек;сионој к;ризи 1908-1909. zоаине, Новопазарски зборник, бр. 6, 1982, 49-65.

'" М. Тодаровић, · Трzовачк;е. везе иэме/>у Србије и Нове Србије, Еко­номист, 1913, бр. 16, 241-242.

'" АС, МИД, ПО, Ф. III, дос. Vl, lfi-XV, Цариград, 26. фебруара 1910, бр. 108 (343).

"' Правда, 21. марта 1910, бр .. 80. 521 Б. Нvшић, Косово, I" 69, 97, " , . · пв Б. Храбак, Почеци банкарства н.а КосоВу, 57. "' М. Р. Гаврилшюћ, Прuвредц Јужн~ Србије, 237.

312 Друштвено-економске прилике косовских Срба

кале, морало је биrn зајмодаваца. У Прmптини још крајем XVI' века удовща неког боrатог Турчина дала је једном дуброВЗ/'lком трrовцу !НОВа!Ц на почек под интерес од 15 посто, што је тада било владајућа ·камата и у суседним земљама.'"' .

Ка:ко турска \Д,рЖава није И!Мал'а развијено кредитирање прив­редних делатности, rrororoвo нетурских народа, ту улоrу је задо­

био домаћи приватни КЗIПИтал као и инострани капитал. И прва банка у Турској била је страна. Наиме, 1856. rодине основана је Царско-отоманска банка, са седиштем у Лондону и с каirиталом аН1Гло-францускоr 1ПОрекла. Ова_ банка је била првенствено емисио­на и депозитна установа, као и извршилац новчаних улога турске

државе. Турска је први папирни новац· издаNа 1854. rодине у вре­ме кримскоr рата, али је убрзо изгубио своју вредност - био је у оптицају само у Цариграду.'" Како је трrовачки !Капитал пре­вазилазио оквире класичноr послован;а и како је јачала потреба за новцем, све се више осећала потреба за националним банкар­ским установама. Тим пословима у свим већим ·местима у Царе­вини ба~вили оу се Јевреји, Грци и Цmщари, који су оснивали новчане заводе, који су эеленашки пословали. Јевреји cv Још v xvr векv давали новац уз каматv ОД 20 посто. Временом се vвиде-. ла потреба ocmmaњa нащяонаљних новчаних vстанова. Иниuиiаrор ове акпmносrи био ;" Митхат-{Јаша. као намесник v северној Бv­rapcкoi. 0н је предвићао 1864. 'твоћење V ЖИВОТ К'Ј)едитних завода под и~меном "менаФи сандvци". Сvлтан ie његов предлоr прихваmо дВе млине касни.је. Али. преко ових vстаиова вИшак рада села ко: ристила .ie варош, iep новац ниiе nрибиран код свих дРVU1твених слојева. неrо само од сељака, и то присилно ~' видv nареэа.ш Оваi вид банкарства. na.-mпo се и на Косовv. Пnема салнам<I за FOCOB·

скл вилајет за 1879. rодииv на челv овоrа mонла налазио се Вмин­-ефендиН1 "" хоџv Бепmиiа и Већка (Велићка). чиiи .ie -капитал био од 9.467 гроша и 20 паnа. Сличан Фонд 'й'Мао ie и Призрен.•33

Године 1880. султановом ИРалом обнародован ie зако" коiим је ол локалних сеоскmс каса створена ценrраљизована ,.Зират банка". Њен задатак био ie да ФинаноИ1Ја пољопривреднти nазвоi. као ос­нов" привредиоr развоiа земље. Али, централизација је донела још јемну недоелелност. Мада су прилози и даље кvпљенп присиљно свуда подједнако, позајмице су чешће даване у -казама са мусNН­манском већином неrо v крајевима са преrежно хршuћанским ста' :iювниnrrвом."" ГодиНе 1890. б!mКа ie законом засиована као хипо­текарна централизован" установа, иако се мрежа њених филијала простирала по целој Турској Царевини. Филијале ове банке осно-

мо Б. Храбак, Почеци банкаvство. на Косову, 57. ", Валутна ситуациiа у Турск:оi, Економист, бр. ХПI, 1912. 141; О цар­

ској отоманскоi банц1! опширно, Самаvщжва, 1. децембра 1909, .бр. 275, 3. децембра, бр. 277, 4. децембра, бр. 278. и 7. децембра, бр. 278 .

... Б. Храбак. Почецtt бан~сарства на Косову, 58-59. ... S. Rizaj, Vi/ajeti i Kosovёs тё 1878, Годишњак Архива Косова П-ПI,

Приштина 1970, 216--238. '" М. Комадинић, Зират банка, Економист бр. 1, јула 1913, 200.

Привредне делаmости 3[3

ване су у сваком вилајету под именом "шубе", а постојале су њене филијале и испоставе и у санџацима и у ·кајмакамлуцима. Земљо­поседницњVIа је позајмљиван новац уз умерени· интерес."'

За обављање финансијских послова у мутесарифлуцима било је више установа:

Дефтер-хакаНи идареси - баштинска одељење Орман-идаре - шумска управа

Тахир-верги-идарум - пореска управа

Умур..нафије -:--- саобраћајна управа

Статистик-комисион - статистичко одељење

Годишњи приход у пришtгинском санџаку 1894. го>дине износио је:538

од пореза на имање - 1,243.477 rроша овце - 1,487.407 "

" 71.195 " свиње

- 6,283.578 " од десетка

" 39.900 " rope " 8.300 " руде

Према званичној статистици, приштински санџак имао је 1894. године 11,730.535 rроша прихода, а расход је био 2,357.787 rроша,587

и то:

- од пореза на имање (емљак) 1,243.477 гроша

- эrрада

- ВОј'НИце - од пореза на овце

358.858 " 1,589.839 " 1,481.407 "

- од. пореза на свиње

- од десетка (под закуп)

- од десетка неизданог под закуп

- од КИРИје с ваосуфских добара - од разних дажбина (кантар, тел. итд.)

- од гора

-руАа

- такса

71.195 " 6,270.328 "

13.650 " 42.284 "

195.900 " 34.900 " 8.300 "

116.237 "

- судских такса

- разних прихода

- од щюсветних 3/1000

82.450 " 197.600 "

24.110 "

Расход од 2,357.787 гроша О\дЛазИо је на административне так­се, ,плате чиновницима и пољским органима, држЗiВНе дуrове итд.

"' Б. Храбак, Почеци банкарства на Косову, 59; Б. Нушић, Косово, I, 36. ' 686 Исти, Косово, I, 36. '" Трговински гласник, 8. новембра 1894, бр. 132.

314 Друштвено-економске прилике_ косовских Срба

У ову .статистику· ушла је и прешевска каза, а отпали су Качаник, јер је: био у секопском санџаку, х Дреница, у .којој није функцио­нисала турека власт па·.није ии плаћала порезе.5''

Према Нушићу, Зиратна· банка - шубаси - у Приштини има­ла је ·Ка'П'ИТал од 1,454.630 гроша. Каса приштинске беледије, пре· ма њеним књигама, располагала је са 96.087 гроща :годишњег при­хода, а 81.393 гроша износили су расходи.530 •

Салнама косовског вилајета за 1898. годину даје увид у ка· питал косовсrоих новчаних за,вода и неких фондова, , као и у струк· туру .особља тих установа. Приштинска банка, на прИЈМер, имала је председника, помоћника чиновника, писара и три члана - два муслимана н · јеДног хршuћанина. Њен капитал био је ·два мили­она гроша. Каса малолетника располаrала је са 13.248. гроша,. а беледијока са 96.087. У гњиланској беледијској банци капитал је износио 23.440' гроша, у тежач.кој 1,063.022, у каси малолетника 89.251 грош. ГодиIШьи: приход беледи;е био је 23.440, а расход 11.369 гроша. Митровичка каса малолетника имала је 100.000 гро· ша капитала, шпедиције 40.000, а каса 114.373 гроша и 16 пара. ГоДШIШI<И приход :касе био је 39.829, расход 39.360 ·гроша. У Вучи· трну беледијска каса и.мала је 18.000 гроша и 16' пара, а малолет· ничка 161.073 И 16 пара. Приход пећке касе износио је 11.530, а раС1Сод 4.590 гроша. ·У Ба,ковици каса је . имала расход 3.000 гро­ша."' Као што се .види, ,расход није прелазио Прих~д. Новац се чувао, те је слабо фунIЩИонисао. Сузбијао ra је приход страног К3'ПИТала у Турску, јер је домаћа привреда назадовала и у гра.\У и на селу:541 . . . • .

Код косовских Срба најстарији вид новчанот удруживања био је · еснафски фонд, формиран на чисто верској основи. Ови фондови су постојали у свим градовима. По угледу на 9тарије, и трговачко-з~:.натлњјска омла;дина стварала је своје фондове, "бећар· ске Касе", у добрО'ГВОрие сврхе, И неки појединци оснивали су ДО· бротворие фондове, од којих су најпознатији "Фонд Симе Иту>ма­нова" у Призрену и заоставШгњна фон1да призренског трговца Мла­дена Ј. Угаре:ВИћа. Из првог фонда издржавана је призренска Бо· гословија, задужбина самог Игуманова, а. друти од 500 турских ляра завещтан је 1893. го.л;ине, с 11им да се, кад капитал нарасте до ·1.000 .Л!ира, подигне зграда за основну школу у Призрену. Ста­ралац заоставштиве овога фонда био је Тома Чемери1шћ542, а пр· вог неколико београдски јавних рам~ика, мећу :којима и Љуба Ко· вачевић."• Пећrои трговац Никола Марковић ост~:.вио је т~ошњој

sзs Ь. Нушић, Косово, 1, 37-38; О rодиш1.ье1\1 приходу 'КQс~вскоr вила-јета, 18961 видети Слова, Ниш, 1896.

," Б. Нушић, Косово, I, 36, 9.1. , . . 540 А. Ј" Косовс~:::и аилЩјет. "' Цариградски гласник, 6. августа 1898, бр. 33. '" Исто, 4. јануара 1896, бр. 1. 15 ~3 Исто, 4. јула 1906, бр. 28. Преко овога фонда финансирала се сва

загранична политика Србије све до _краја. турске власти.

Привредне делатности 315

школи и сиромашним ћацима 100 дуката да се · оснује ·завод за помагање ученика српске школе, а преко 130 дуката за потребе цркве, 'да би се зазидала звона на Пећкој патријаршији.~ .Пећки манастир св. Арсенија чувао је 10.000 динара код Управе фоида у Беогр111ду, на прИ1Плод.'"

Од школских фондова позиат је фоид Пећке жеиске школе, који је образовала учитељица ове школе Хаџи Ката Илић.5" Први сеоски школс1ш фонд основао је учитељ Станоје Ршnић из села Добротина 1890. годиие. До тада о· народу се инко није брииуо сем учитеља, с обзиром на то да су митрополити били странци. Рашић је школски фонд ос11овао nрикупља,њем нарО\дИих произ­вода и рода: жита, камена, дрва, ·креча, стоке и радне снаге.547

Учитељ у Доњем Неродимљу био је иницијатор оснивања "Фонда Св. Стевана Првовенчаног" .548 ·

· Сем дрквеИ<НЈЖолских фондова, у селиМа је било .и сеосrоих фондова за при.вредну акrnвиост, али су оњи располагали . малим средствима. Сиромашном свету нису моrли помоћи колико је бИЛ;о потребно па је он материјал,но и телесно пропмао."' Нарочито Је незавидан положај био сељаштва. Ои се није змуживао да би .се укључио у робио-новчану привреду, •него најчешће да се прехрани до нове жетве.

Оснивање ових фондова било је условљено жељом појединаца да тако стекиу друштвени .углед, а највише потребама које су на· метали оснивање школа и оправка цркава, као центара :друштве­

но-политичког жмвота Срба почетком XIX века. Увелико је ути· цала на то и чињеница што новчано тржиште у Турској није . било развијено.

.Све већа потреба за иовцем, нарочито после посустајања до· маћих привредника и све већег продора зеленаш~юr капитала, на· метала је неопходност оснивања сталешких фондова, •претежно на щщионалној основи. На удружив~:.њу у фондовима на оваквој ос· нови почело се радиги још крt~.јем прошлог века у СК'ОПљу, .цен· тру косовског вилајета, ради сузбијања . бугарске пропм-анде, која се све ви.ше ширила према северу, а почела се осећати и у неКи~.'4 косовским · градовима.550 У одбрани позиција српског граћанства први •Корак био је осни.вање једног трговачког удружења са ЦИ· љем . да оно српском пословном свету ставља иа располагање робу и новац под повољним условима .. Са оснивањем друштва у .Скопљу почело се зато игrо је на њега била 1/1ПУћена трговина са целог

'"Исто, 18. фебруара 1905, бр. 8. "' АС, МИД, ППО, 1908; ред 1689, Приштина, 22. децембра 1908; бр.

1276 (7111). . ' ме Б. Мшm:ћ, Издржавање српске женске школе у Пећи у XIX веку,

настава н ваrоитање, Београд 1971, 98-114, "' Цариградски глаоник, 8. децембра 1906, бр. 49. '" Исто, 10. новембра 1906, бр. 45. '" АС, МИД, Архива конзулата у Приштини, пакет IV, Љубужда, 10.

јуна 1912, Извештај учитеља Јан1са ЂорЬевића. ' .11п1 Љ. Доклестић, О кредитноАt систему у Македониiи у Х/Х стољећу

и на почеrку ХХ сrољећа, Хисторијски зборник XVIII, Загреб· 1965, 226.

316 Друштвено-економске прилике fС.ОСОвских Срба

Косова · и зато што је у њему тада било више имућног српског света него у косовским варошима. Статут друштва предвићао ·је аmционарски капитал од 5.000 златних лира подељен на •l.000 al(.· ција од по 5 лира.551

У овој акцији били су ангажовани и скопски епископ. и срп­ски конзул Павле Денић, а иницијатори трговац Тома Јовановић и Призренац Петар Костић, тада референт за наставу при Митрсr полији у Скопљу. На ·сарадњу су позвани сви истаm~ути и имуfiии Срби с Косова. Али, ову акцију су за1Пазили егзархисти и 1899. то­дине убили трговца Јовановића. Тако је овај план пропао.552

После ове аmције јављају се први покушаји отварања срп· сКих новчаних завода у Турској. Ти покушаји долазе од домаћих трговаца, а и српска влада покушава да са својим хапиталом npcr дре у Царевину. У Београ;ду ову. иницијативу је преузела Београ~­ска задруга. Но, овај покушај Је пропао, Јер турска влада НИЈе

дала пристанак.'" · Циљ целе ове Wктивности био је, поред економске борбе изме.

ћу појединих народа, која се све више Јiалазила у средишту њихове пропаганде· у Турској, и сузбијања зеленашења, да се зајмом под повољним условима помогне тј)I1овцима и занатлијама да се ишчу· пају из канџи зеленаша, хоји су, узимајући велиху камату, осирсr ма:uшли . трговце. Нушић наводи да су приватни зајмодавци давали новац уз интерес од 20 одсто мада има података да се понекад кретао 100-200 процената. У СоЛУЈIУ се могао добити кредит на шест ·месеци.'" Из једног извештаја из Пећи од 16. јануара 1890, ви.ди се да овде вису постојаЛЈИ фондови и да се новац давао на за· јам уз ГОДИ!ШЊУ .камату од само 15 одсто.555

Косовск.и сељаци узимали су новац на зајам не само од ва­роlli'КИх зеленаша и од Јањеваца, с 1саматом од 60 и више проце­ната. Цapuzpaдctcu zласни~с је указивао да се експлоатацији сеља­ка од стране варошких 'И сеосюиос зеленаша може стати на пут

само оснивањем новчаног зЗЈВода.5" А кад у Скопљу није успела таква ахција, лист је поводом тога писао да је покретач ове ини· цијативе добро мислио, али није познавао прилике Срба у Турској па зато није могао наћи праву основицу за· своју мисао. Идеја о комерцијалнсrекономској банци уз учешће капитала Срба у Тур­ској, није према овом листу била :добра јер се заnостављала чиње­ннца да је <ЊИхова економско-финансијска снага, нарочито трго-

;;s1 Б. Храбак, Почеци баякарства на Косову, 63. 115: М. Р. Гавриловић, Развој бан~сареiва, 7; Опширније о овој _шщцји

lt _ улози архимандрита Фирмилијана и конзула Михаила Ристића говори се у извештајима - АС, МИД, ППО, 1898, ред 586, Скопље, 23. јануара 1898, Ф>\рмилија.н председник владе Србије, и Скопље, 23. јануара 1898, бр. 37, конзУл Ристић - Владану Борћевићу.

оsз А. Зоrрафски, Формиrе и орzанизациите са кредитноит систем во македонија кон крајот на турското владеније, Годишен на економскиот фа-r<ултет VП, Скопје 1960, 114-115. .

· "'• Б. Нушић, Косово, I, 69. '" АС, МИД,. Пећ, 16. јануара 1890. '" Цариградски гласник, 21. марта 1903, бр. 11.

Привредне делатности З.17

вачко"индустрнјског слоја, била д:оста слаба. Због овога је ова до· бра· замисао, испщао је даље лист после убиства трЈ10Вца ЈоваЈНсr вifћа, морала неко време бити с.Ј~инута с дневног реда, али је у народу и· даље nостојала.557

Идеја о оснивању новчаног завода била· је израз тешког ексr iюмскоr стања и, истовремено, стремљења српске чаршије .за еко­номском еманципацијом путем удруживања својих скромних нов­чаних средстава, уз ослања:н.е на новчане и финансијсхе кругове Србије.

Услед бој;кота српске чаршИЈје у Призрену од 1897. године, када је Њена трговина сведена само на везе с околним српским сељаштвом, које је· мало шта куповало у вароши, и због све веће најезде Цинцара, који су сељаке снабдевали у њиховим селима, наtчин . да се зеленаштву стане на крај · и омогући сопствени еко­:НомскИ развој тражен је у стварању новчаних установа које би јевтинијим кредитом поматале осиромашене српске трговце · и за­натлије'" и отргли их од задуживања код католика, уз високу ка­мату, чиме је јачала хатоличка пропаганда.'" Али,. за оснивање новчаног завода требало је савла;дати неколико објективних и суб­јекпmтих тешкоћа. Јер, српски сеЉа~с је прикривао оно што је имао, а варошанин се претварао да нема ништа, а да све има

газда.'" С друге стране, ограничавање трговине и МОН9'ПОЛ мус· лиманских трговаца на најважније производе доприносили су да се Срби презадужу~ју, да њихова привреАна иницијатива бw.е огра· ничена и да бу ду· упућени иа најнеопходније занате и ситну трrо­вину. Тешкоћа за Србе била је и у томе што су градови били .од. војени од комуникаци;а, а њихова околина •махом мусЛ'ИМ\РfСКа, односно албанска. Ипак, и у таквИЈм :привредним и полищ'\IКИМ условима наћена је могућност за оснивање новчаних фон;.Хов~~.:• nо­што је православна црква имала извесну аутономију и пра~:Во на заштиту од стране руских конзулата, фондове треба. осниваn~ при Црквама. И саме цркве. имале су право, ако су могле, да дају но­вац на зајам и да га примају на чување.561 У теЖ'Нdi да се колико­·толико помогне српским трговцима, .тадашњи српски митрополит у Призрену Нићифор Перић, прота Стева Димитријевић, · рек,тор Богословије, Петар Костић, професор,. А1Iдра . .Гроздановић, ~теЛ~, трговац Патраногић и многи други пристуlП'ИЛИ су осюmању фонда, по угледу на црквене заводе. у Цариграду и на акционарска друш· тва у Србији. Фонд је прИВИД!Ю имао IЈ,РКвени карактер да би се иэб~ла свака су.мња турске власти. У Призрену је 1901. године основан "Фонд цркве Св. Ворћа", по имену саборне цркве У овом граду."'

"' Исто, 22. априла 1903, бр. 16. 1111s М. Р. Га·вриловић, Развој банкарства, 9. "' АС, МИА, ППО, 1901, ред 787, Београд, 1. д'ецембра 1901. ''° Б . .Нушић, Косово, I, 87. "' АС, МИД, ППО, 1902, ред 154, Беоl']Јад, 22. новембра 1902, "' П. Касmћ, Просветии и културни живоr, 106; АС, МИА, ППО, 1907,

ред 37, Приштина, 18. новембра 1905, бр. 2022.

318 Друштвено-економске прилике, косовских Срба

, ", Пр~ила фонда израћена су, по угледу, на ста,туте новчаних завода у , Србији.5" Акциони капитал био је предвићец на , 75.000 златних,,динара - на 2.500 акција у номиналном износу од ЗО ди­нара (односно 162 гроша). Али како су новчане прилике биле ,ве­ома тешке да би се О,\l:огућило средњим слојевима српског rра­ћ,анства да упишу по неку аю.~и;у, ,одлvчено је да се уписнщ1а уплаћује у недељним ратама, највише З гроша, до шщији. , Међу, тим, ни тај мали износ није редовно уплаћиван, а потребе срцск,ог становништва у новцу бивале су све веће. Из бојазни да ,фоIЈд не буде коМ1Промитован још на самQМ поче1,ку, Управ~ одбор је упутио С:rеву Димкrријевића . у ,Београд с молбом да се из масе фоIЈДа Призренца Симе ИгуманО'Ва да иовооснованом фощу прц­времена помоћ у в~у улога на штемњу. Тако је добијено 20.000 динара (1.000 наполицQМ, од. 6 посто камате)564, мада има цода:rака да је дато ЗО.ООО, с '!'ИМ да се вр11-те до децембра 19~1, уз 5 одсто камате.565 Изгледа да је ову суму 1<1,ала Класна лутрија.'" ·. , ,

· , Уплата је почела 1. ју лџ, у трајању од 54, недеље, Уплаћена су" 1.452 удела, у износу од 235.224 гроша (чаршијска),. а км се прода 48 удела, требало је да основни капитал износи 243.000. ~ ша ИЛ!И 45.000 динара у злату."7 Фоц1<1,, је одмах почео да отпла~уЈ~ камате. Марта 1904. плаћен је интерес "Фонду Симе Игуманова, У износу од 37,5 наполеона, или 4.050 гроша.568

,

, Због зеленаша и великих камата , и гњиланско граћанство Је усrановило 1901. юдине свој новчани фонд под именом ,.ПJl'llo Fњила~юко акционарско друштво'',. Ин'l"ерес на зајам био је 1,~. о:д­сто, а не 5-10, као раније.569 Пре оснµвања 9вог 1<1,рхштва, кОЈе се звало "Помагач", Гњиланци су се обратили свом ка]'мак,аму на~­дећи у ,молби да им је циљ да заједничким н,,,ов~ем отворе Pll.Ai!ЬY из које би· 'се у случају нужде помагали. Молоа Је спроведена му­тесарифу у Приштини, а одатле упућена ,у Скопље и. Цар,иград, одакле је дошло <>Добрење али под условом да . у друштво ућу и два муслимана.•10 У вези са зајмО1М овом фонду 1901. г.qднtщ При-зренци кажу да се налазио при цркви св. Николе.571

, , ,

, Како се зеленапmма није :могло брзо стати на пут, јер ,су рас­полагали ·знатним капиталом, I1њиланци еу установили и Друrо ·ГЊИЛанско сј'Јпско аюционо друштво "Помшач", за мећусобно по­маrаЊе и штедњу.•12 Свака акција с:rајала је 1/4 беле меџедије не-

." АС, МИД, ППО, 1907, ред 737, Правила "Фонда цркве св. ,Борћа" у Призрену. , ,

, 6~ М:. :Р. Гавриловић, Развој банкарства, 10. .,..А(;, МИД, ППО, 1901, ред 787, Призрен, 1. деце>iбра 1901, бр. 787: ," Исто, 1907, ред 37, Приштина, 18. децембра 1905, бр. 2202 . .., АС, МИД, ППО, 1902, ред 733, Призрен, 22. августа 1902. ," Архив Косова, Приштина, Збирка Стеве Дщштријевића, LXVII/1, 8,

1904, Призрен, 19. марта 1904. ••• Цариrрадски гласник, 21. марта 1903, бр. 11.

. '" Архив Косова, Приштина, Збирка Стеве Димитрttјевића, LXVII/l, 119, 1906, Гњилане, 10. септембра 1906;

•11 АС, МИД, ППО, 1902, ред 154, Београд, 22. новембра 1902. ш Цариrрадски гласник, 21. ·марта 1903, .бр. 11.

319

дељно,, Новац је даван Ra интерес - ове године '1 одсто месечно а друге године требало га' је смањити сразмерно повећању капи~ тала.57з .

На отварању ба!НКе у Гњилану, у 1901. годшш радно је Гwи­лwнац Ариф-ага Х. Арифагић, представник Отоманске ·банке у Оо-луну.'"' ..

. , Председник другог друштва Гњиланаца. бно· је .Манасије СтЏ'н­ковић. За rоди!'lу 1<1,ана у благајни је било 19.624 гроша н 30 пара.•75 , После осниваЈЊа призренског и· гњиланског друштва Царu~рад­скu масник51.џ је све. више пропаг.ирао потребу отварања 'иовчаних ФОIЈА?ва. Он ~е указшшо ,i.a. сељаци, трговци и занатлије у Старој Србији раде претежно за зајмодавце и повериоце па је преIЮ пот­ребно Аа се, као у Призрену, приступи оснивању Ш'l"едионица. и у друтим ,'местима. Требало би "ствари удесити тако да богатијњ љу· ди не могу покупити и покуповати удиОН!ИIЦе сирО:Машнијет света".

, После, отварања АrоцнонарсКог, друштва "Помагач" у Гњила­ну трговац Тома Поповић је у веэи с могућностима за побољшаl!Ье полоЖаја тртоваца, Срба, о чему је било доста и нетати'ВНИх, миш­љења, тврдио у Цари~радском ~ласнику "да се све може · само км се хоће" и да треба само делима ro доказати. Он је сматрао да 'Се српска трговина моrла унацредитн ако би се у l:копљу отворим три продавнице '- па~мука и мануфактурна. - да би српски· трrов­цц па.заривали у' њ:има и тако напустили Грке, Јевреје и егзархиј­ске тр!1овце. !'В\<1,И <>безбећења средстава за ове радње' Поповић предлаже м се У· свима варошима косовског вилајета ,оснује акци­онарско новчано удружење "Помагач" ."1

. Поводом ОВИIХ мишљења 'Поповића трговац Алекса" Благојевић, имап!'ћ:и у IВЩУ' Аа се код Срба у Турској поклања вр.ю мало паж­ње екоиомсКНЈМ поука~ма, да земљорадник рџди примитивним ору­

ћима и , да се трг.авива још налази на 'степену : обичне размене. -трампе,· такоће сммра да би оснивање друштва "Пома:гач" у ,свим варошима•.косовског вилајета било неопходно и да .би, то омогући­ло да чланови, месних штедионица сваке J'ONl'Нe добијају .~весну добит. То би их задоволшло па би се после тешко одлучивали. да поред· јеАног завода који редовно исплаћује камату~ улажу 'КШIИТал у нешто за шта щ: бн били сигурни да ли ће се то исплатити. Бла­тојевић је nредлQЖIНо да ое образује главно акционарско трговачко удРУжење, а у осталим његове филијале.•7•, , . : ·

У вези ·с писањем Благојевића, · трrовац Живојин Нешковић ·из Скопља :осетио се 11оtоћеним јер је у њему Ћидео a'f·a1< на, њега, а не на Поповића.579

"' Исто, 29. марта 1903, бр. 13. "' Исто, 26. априла 1901, бр. 18.

, '" Исто, 24. априла ·1904, бр. 17. "' Исто, 4. марта 1903, бр, 10. "' Исто, 3. октобар 1903, бр. 40. "' Исто, 21. новембра 1903, бр. 47. ," Исто. 9. априла 1904, бр, 15.

r:

320 Друштвен.о-економске прилике косовских Срба

Ипа:к, гњилански "Поммач" остао је при одлуци да у Скопљу оrвори српску продавницу па~мука .. Правила друштва су израЬена у ~децембру 1903, преведена на туроки језик и преко гњиланског кајмакама предаrа минисrrру rрговине на пот.врћење.580 .

Поповић се слагао с БлЭЈгојевићем у погледу моrућносrи за оснива1Ње rрговачког друштва, као и у пиrаюу има ли способних људИ за ro, али је ocrajao при сrаву да претходно треба основа.ти друхџтво "Помаrач", rni тек. онда главну кампа.нију у Скоrtљу.'''

. А. Илић, не улазећи ни у какву полемику, у овим предлфи­ма је видео преюретнйцу у бу15ењу .и варошана и С\"љака .да подиг­ну привреду, чије су све •гране биле на примитмвном: ступњу,щ а нарочито трговину, чији се носиоци нису донедавно ни запажали. "Помагач" је 1904. године радио да у Скопљу отвори продавняцу па~мука. Помагао је овоје чланове у трговини и занатству. Друштво ;е. почетком 1904. отворило у Гњилану велику продавницу. дасака које је ~добављала из Митровице. Та .nродавница је увелико конку­рисала странцима.5" Али убрзо је затворена јер су Гњиланци .наш­ли да новац могу корисније употребити на дµутој стра'НН. И два мусл,имана, кад су видели ма ово друштво нема политички карак­

тер, повукли су свој улог. Од тада његови чланови били су само Срби.ss•

. Средином 1905. године и Срби у Пршптини почели су се при­прем~ти да оснују фонд. На збору трговаца, који је одржМI 15. ма­ја· 1905, основан је фонд, ма.да је у историографији забележено да је то било тек 1907. rгодине. Капитал аюционЭЈра· изнооию. је 324.000 гроша - 2.000 а1щија по 160 гроша.585 У је.д1ном извештају из 1907. године говори се \<\а је у члану 2. ставу 1 предви15ено правило да ће се фонд састојати од 1.О(Ю удешища од по 130 rроша чаршиј­ских и. да се недељно уплаћује по 2,5 гроша, у ·ставу 2. да ће цеq капитал износити 135.000 гроша чаршијских, у 3. да се може .отво­р~гги и друто коло, а у 4. да ће уплаћива1Ње •главнице почети.· 15. маја 1905. и да ће за сваку акrщју уд00Н1Н1Чари плаћати по. 3 гр~а чаршијска у . корист резервног фонда.586 У почетку је фонд де!>D­вао .заједно с МИ'\'РОВИЧКИ!М под називом "Фонд цркве Св. Николе" у Приштини. Намерашано је да се од Србије тражи до 40.000 гро­ша за . оба фонда уз 6 одсто интереса. . · . . .

Покретачи акције за оснивање овог фонда били су: . Hacrra Арсић, Јово Потић, Јован Пащrћ, Таче Несторовић, Панта Аксентић, Риста Васић и Живко Трајић.5" На збору на дан оснивања фонда .уписало се 60. чланова. Уписа.но је и 300 акција. Тада су изабрани

," Исто, 5. децембра 1903, бр. 49. "' Исто, 27. фебру"IР" 1904, бр. 9. ш Исто, 5. марта 1904, бр, 10. '" Исто, 29. ав!'уста 1904, бр. 30. ," Архив Косова, Збирка Стеве Димитријеви/iа, LXVII/1, li9, Гњилане,

10. септембра 1906. ом М. Р. Гавриловић, Развитаrс банкарства, 14. "' АС, МИД, ППО, 1907, ред 37. '" Исто, Приштина, 18. новембра 1905, бр. 2202.

Привре,11Не делатносm 321.

упрщ~а и надзорни одбор. Збор је одржан и 14, августа .. Уписц;но је још 35 чланова и 90 аюција. Претпоставља се да је у ПрИШТlll!IЩ могло бити 500 чланова и 100 акција. Чланом 95. правила rпредви, Вено је 390 акција од по 135 гроша. До 17. новембра било ji; акција у вредности 25.350 гроша. У промету су се налазила 6.882 гроша, а ка:мата је изнооила 629 гроша .. Капитал за годишњу км.iату био је 25.979 ~гроша."' ,

Оснивање ових фондова било је условљено приликама .У ·ко­јим су се налазИЛiИ Српски трrовци и занатлије на Косову. И овде је због сталне .конкуренције почео да пропада српски занатлијски и трrовачки сталеж. Не могавши да одоли страној .конкуренцији; он се латио последњег средства да би се одржао - почео се за­дуживати код зеленаша. Презадужени Срби су једва састављали крај , с крајем, а многи су били на Ј>'У6у пропаС'ГИ.

У интереџу Србије било је да се на Косову очува заЈНатлиј~;к:и и трговачки сталеж тамо где су им била средишта :- у ПриштiиЩ, Вучитрну, Митровици, Феризовићу, Пњ:илану, јер су занатлије· .и трrговци били носиоци српске МЈИсли у Турокој. Без њих је био немогућ успешан рад Србије пошто је њих0в утицај на 11арод био велщm. Шю буду вИIШе сузбили страну конкуренцију, то ће више везати народ уз себе. Зато је Срби; а сматрала да трговина у. овом: делу Европе, треба· да ја~ча и да буде у српским рукама, щто ће ја­чати и њене везе с тим крајевима.

Мирослав СпалајкОВiИћ, српски конзул . у Приштини,, мислио је да гыыnщ трrговачки центар за Косово треба да буде Србија, па је· препоручио Београду да се прищrинском фонду да iИЗвесЈiа иов­ЧЦ!l;!а сума са повољном каматом. Министарство апољнщ послова Србије Нillje прихватало овај предлог под изговором да у Призрену постоји фонд с капиталом од 200.000 гроша и што би се иагоми, лавњњем ова.квих завода растурала српска новчана. маса.'"

В~щеконзул у Приштини Милан .Ракић настојао је nреко Ј. М, Јовановића да се помогне фощу у ПрИIШтини. Он је. nредочИо' да приштински прваци и митрополит Нићифор полажу велику наду у помоћ Србије у висини од 20.000 динара. Под прИТiИСК<Щ околине МИТРОПОЛИТ је наваљивао на Раюића да један чиновник из црквено­-школске општине одмах оде у Београд и донесе новац. Да би. убес дио Јовановића да пристане, Ракић је указао да би се ова . чежња за 20.ООО динара" моrгла добро искористити. Помоћ би се у~ловила тиме шго би МИ'ГрОnолит измирио Приштевце (биле су се зава;4,ИЛе стара и нова општинска управа) указу~ући да би учешће свих ощ• Deimx граћана из Приштине представљало јемство за напредак фонда и за добијање позајмице. Стара и нова Оll!Ш'ГИНа биле су се зц~;~адиле зато што је стара управа исплатила из еснафског. новца неке црквене дугове. На ту суму имала је уредну признаницу. Кад је дошла нова уtПраша, по митрополитовој наредби није хтела да врати новац. Тако неколико година новац није враћен нити је џла-

"' Исто, Пј:\иштина, 17. новембра 1905, бр. 580. '" Исто, ПрmuтШiа, 21" новембра 1905, бр. 1289 (5645).

•,(

322 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ћена КЗЈМата на њега. Ипак, Ракић је' сматрао да је фон;д заиста неаnходан нар0ду, ·али да га не треба дати ни митрополиту· ни црк' вен<Хм: одбору неrо .конзулату који би до "уходавања" посла изда• вао позајмице. Кад је Ракић саопштио ово 'ми11р0полмту, он је од­мах предузео кораке да овај cnop изглади.°'"

Пючежом 1905. године вучитрнски трговци и други еснафи установили су Трговачко-еснафски фонд са задатком ·да се мећу­собно потпомажу.'" То је био корак :напред, јер, овде је раније отворена 'омладинска недељна школа, а сада је установљен н шm­ЧШЩ фОн!д.•02 Већ у јуну исте године ср!Пски учитељ у Митровици Михаило Кијаметовић истиче у вези с ОЈ!ИМ еснафским: фондQм Ћ фондом друЖШiе омладине дг. је то створило добар живот у Вучи­трну где је било 1.20 удеоница. Пошто те г<>мшrе у каси није.било д'Овољно новца, он није даван под Ш1терес, аля да не би тшо : ст.а• јао, peiireнo је· да се отвори друштвени магацин који би набављао eaпart за трговце и бакалине, а после извесног времена и за· целу чарnщју. ,Оваквим радом многи Срби су се спасли' "робовања" -гур­ском капиталу. Друштвени магацин Је· набавио вагон таса, доста Шећера· :и в'а!гОн соли. Неки трговац из Скопља дао је кредит од 100 ,wpa. И у Вучитрну •су сматрали да би повољан зајам Из Србије оцоrућио да успех буде већи.•93 '

НајвШ11е успеха у пiЈсловању имао је фонд у Призрену, који је бно н најјачи. Стање "Фонда цркве Св. Борћа" 1905. ГО/IЈИНе би­ло је следеће: готовине у благајни 31. децембра· 1904. 1.000 динара; у току 1905. примљено је 3.000, а издато 3.500 ДИ'Нара; готовина 31. децембра 1905. 500 динара; улози на штедњу 405.401 грош н 21 па­ра, а камата 183.880 гроша и 13 пара. Фонд 1е радио врло савесно и интензивно. У таку 1906. издао је 555.006 троша зај~ма на систем и Ј27.024 на залоге. Интерес Народне банке у Београду износио је 1.000 напюлеона. Добит у овој rоднни била је, 66.310 гроша. н 28 napa.594 У 1907. години зајам на систем био је већи него претходне за 99.813 .гроша и 24 паре. На крају те године било је 889.143 трd­ша на зај~му. Зај~мова у залога,"а било је више нето претходне :го­дине за 52.212 qюша и 02 паре. Примања по систему и залоrа~ма била су 31. децембра 958.912 гроша и 36 пара. У односу на 1906. била су већа за 152.025 гроша и 25 пара.595 Према "Билансу Фонда цркве Св. Ворћа" за 1908. годину, 31. децембра нашла се у каси· ве­лm<а тотовина - 68.858 гроша и 34 паре. До овога је"изгледа,·дош­ло отуда што је овај износ био на послузи код чланова управе, а признани~це у каси. Због овога су у Призрен бил.а упућена два чла-

." Архив Косова, Збирка Ј. М. Јовановића, 27. маја без rодине ·(ИЗ· гледа 1905, на основу садржине докумената). . . •" Цариградски гласник, 22. априла 1905, бр. 17. . .. "' ." Архиа Косова, Пршитина, Збирка Стеве ДUмитријевиl!а, LXiII/l, 20, 1905, Вучитрн, 22. марта 1905. ·

," Исто, LXII/l, 3, 1905, Митров~ща, 9. јуна 1905. •'4 АС, МИД, ППО, 1907, ред 518, Призрен, 1. априла· 1906, бр, ·201. '"' Исто, 1908, ред 436, Призрен, 6. августа 1908.

Привреюе делатносrn 323

на управщ>r одбора Класне лутрије ·из Београда да претледају по-словање. 596 ,

Ма~њи фондови нису могли да успешно послују. То се нарочи­то· односи на фонд у Гњилану. Осим Акционарскот друштва за ме­ћуообно поМагање "Помагач", Постојала су овде још два мања друштва: "Пољопривредно друштво" и "Напреда1>.". Друшто "По-. магач", раДећи щ{ напретку срnске трговине, донело је приличну rорИст члановима, ащ uећ 1906. тодине није било у стању да од­говорн својој щ1tменИ. Више-мање се одржавало на поштењу Њеrо­вих чланова. Заrо _се осећала потреба да се та три друштва cnoje д;1 би се свакоМ I'раћаilину Гњилана омоrући'ло да буде члан удру­жеЊа И да моЖе Позајмљивати новац уз малу камату :и на дуж:И рок.

Од улога, сваке недеље :по 6 гроша чаршијских, ,;Помагач" је обеЗбећ!ив.ао свега 800 напrолеона, а д'РУ'Га два друшт~а само 600 'наполеона. Овај новац је већ био 'У промету, па друштво'.није имало могућнОсiи да даје на зајам већу су~му иоща, вeli свеrа 15 лира на једну акцију,· и то За четири месеца, у четири отплате. Ако се узме у обзир да је једна акција с недељним улотом износила 12 лира, то Ј'е значило уложити новац на интерес од 12 одсто.. Рок от: плате није се могао продужити зато што за све чланове H!lje било довољно нов.ца. Стога је тртовац Н~ола Тра;ић обавестио Стеву Д~rШrгријевићl\ 16. јула 1906. да се сматра да би се· стаље у Гњи­лану побољшало ако би се установио фонд налик на. онај. у Приз­рену и да се у вароши н окоЛЯЈН.И може распродати око 1,000 ·ак­ција. Како су већ ималИ 1.400 наполеона у постојећим фонАовима, За тај нОвац могле оу се одмах 'купити аюцнје, а остатак брзо про­да1111, јер половина I1њиланаца није била ни у јемном друшт'Е.•w~

Док су се I1њиланци старали да ојачају новчани фонд, . -џена кајмакама довела их је у незгодан 1юложај. Јер, нова в т тражила је крајем лета 1906. рачуне у циљу да новац врати сва, кОм улагачу, а рад друштва забрани. Тек кад су се Срби позвали на одобрење, које ;е наћеl!о у архиви, друштво је могло да наста- '

l\i98 ' - ' . . ви рад. '

Крајем 1906. године уједињени су "Помагач" и "НЗnредак':'. \ Цово друштво располагало је капиталом од 22.000 динара.·· Спрем­ност за · уједињење показивало је и Пољопривредно друштво, али.

је им. ·.ало неко. ·л.ико .~. анов .. а старог. ·к. ова који нису .могли ни.како~ дозволе да омладиi~а буАе паметнија од њих. Трговац Трајић се -pahao Стеви ДИ!Митријевићу у· Солуну за помоћ да се и ово др ·. -тво припоји.'" Он је молио Димитријевића да изради правила к -

' \

'" Исто, 1909, ред 798, Приэрен, 3. јуна 1909,· бр. 2573; Београд, 211 .јула 1909, бр" 2573. . · · . . . . .

· . . •17!!.рхива Косовц, Пршnтина, З~upica Стеве, Дими;р~цевиl!а, LXIl/l 1oi; 19о6; ГН.Плане, 16. јула 1906.

'" Исто, LXVII/l, 119, 1906, Гњилане, 10. септембра 1906. "' Исто, LXVIl/l, Гњила!!"• ЈВ. децембр'1 1906.

\

1 '

324 Друштвено-економске прилике косовских Срба

ко би I1Њ!Илооска 11рговачка оМЛЗ!ДИНа била на чвршћеМ' темељу и да три друштва раде уједињена.600

· Од почетка рада новчаних заоода у варошима и зем'ЉорадШ!Ч· ким зц,руга:ма у селима, под. именом црквених фондова; чији Је задатак био Аа наћу пут да се српском народу помогне ·у .кредиту и избави од зависнОО11И од зеленаша "ИЈновераца", увића,ло се .Аа ти фондови и задруге, 'мада су били веома кориСШ!, ипаК су :има­ли месни карактер и ограничено пословање·. Зато је Сте13а Димитри­јевић већ годину дана по осН"1Ва1Њу прнзренскаг фонда. Закл,учио, после дуrот раамишљања и разговора с многим позваним и . уцу­ћеним у трговЗЈЧКе прилике у ТуроКом Царству, да б:И се требам> пристуmпи једном ЈЈел'иком послу - "убац'ити" се у Солун, ода.Кле је струјао <;ав привредни живот Старе Србије, где се сливцо Ње­но богатСГВ<,) и одакле је кретало зеленаш'гво и у том граду. сузби­ти страну ј(ОНКуренцију и зеленашку привреду. Јер, од ·отварања ;коьовско-.м~\кедонске пру~ге· сва трговина оД Пљеваља и Берана па до Гњилана, Ку~манова, Кратова и Штипа била је упућена.· 1~а Со­лун, а с дру~ге С1'ране светски производи ишли су преко овоrа гра­М!, ту преко руку јеврејских, rрч;кm<, цинцарских .и еrэархијскиХ агената и комисионара. Ни. најмање куповине или продаје нИје могло бИти без посредовања комисионара, који су извлачили Ј:Л:ав~ иу корист од трговине. ·сваке јесени <ХЈЛунски Грци и. Цинцари вршљали f:y по горњим .крајевима Старе Србије {нововароuiкој, сје­ничкој .и · пријепољској околини) и сакупљали бели смок и друге производе. Тако су гом~нама пуњени џеnОви оних који су "исИса­валИ" / ЖЈИвотие сокове српског народа. Промет у Солуну· био је тоЛ!И;КИ да су се Цинцари. (Никола Крале, Калче и др.) и егзархис­ти Јнарочито неки ХаЏи Мишев), што су ое крајем XIX века овде до&ЛИМ!, обогатили искључивО на рачун старосрбијанских тргова-9а; 'који су се задовољавали само тИЈМе што су сви водиЛи кореспон-1денцију на српском језику. СрпОКИЈм трговцима на Косову и· Стеви /Димитријевићу био је циљ да· се . ослободе· ових пијавица и ~

1 nrro пре упуте своје представнике у Солун, а и у Скопље, односно ! да . оснују акцИQliарско друштво у коме би учествовали сви Срби

/ Трговци из Старе Србије који раде са СолунОм. Димитријевић је . дРЖао да би у први мах било довољно 1.000 акција оА по 1 лире.

':Гако би са 2.000 тwюких лира могао почети рад. ~Акције би се упла­rиле одједном. Како по турСКИЈМ законима lрГОВачке компаније .и.и­су могле И1Мати више од 7 члаЈIЮва, ои је 'сматрао да ни ово ·српско Јi,омиQИ:онарско-аrен:rурако уДружење не би имало вшпе · јавни:Х Чла-11ова. Они би били изабрани у села, варошице· и једНом би се ·Го­дшшье састали ради прегледа стања. Манипулација у друштву уре­дила би се као што се то чини у познатим агентурским организаци­јама (нпр. беоi'радска Извозна банка; Савска банка, итд.), ·Завело ри 'ie потпуно К<ЊИговод~тво и предузеле све мере да се ра,џ~; тако lда акцио!Нари не сумњају у савесно распщ.агање њи.ховим У:\':ОЭИЈМа. 1

1. 600 Исто, LXVII/2, 2, 1907, Гн;илане; 10. јануара 1907.

Прµвред1не. делатности 325

У друштву <iи радили плаћени чиновН11ЩИ, а 011I1равници по потре­би. У прво време .била би. довољна тројИIЦа, а кад се посао развије, онда би се за сваки трговачки ар11ИКл морао ангажовати радник.

Оваква акција имала је следеће. циљеве: 1. Да се српска трго~на ослободи од тући.наца и непријатеља; 2. монополисала би ·ое сва увозна и извозна трговина Старе

Србије,· поштеним и јевтинИlМ посредовањем заједница би корисни­је уновч~:~вала производе, увозни производи набављали би се Јевm­није па би јевщ11юм tпрdдајом могли да конкуришу трговцима Тур-цима и Лапriшма; . ·

3. омоrућ.ила би се колонизација Солуна и Скопља, јер кад би се развио посао, у Солуну би се населило седам породица за се­дам ра;дЈЊи;

4. каСШ1је би се отворила филијала у Скапл;у г;;,е би се оку­пили они ситни трговци из Старе Србије· који· ниоу могли да иду у Солун. Таква потреба видела се још краје.м XIX века, када се било удружило неколико богатих трговаца али су их егзарх;исти спреЧили убиством Томе ·Јовановића. Из · коомополитске вароши Солуна иruло би се преко Скопља на север у Феризовић, Митрови: цу· И друга места; · ·

· s: друштво би могло касније отворисги своје канцеларије У Београду и Ристовцу и преузети и онај део трговине који Србија обавља са Солуном; . . .

· 6. пошто би друштво имало карактер акционарске Заједнице, заинтересовали би се за њу сви који имају посла са Солуном.

Овај план сгребало је популарисати и ~VLeћy трговцима изван При'зрена, а основало би се друШтВо ЧИ1М се обеэбед'И капитал. У овом циљу одлу.чено је да се за cpri<Жor .књижара у Скопљу поста­ви Марко Синадиновић, трговац и комиаионар из Фериэовића, који је имао велика познанства са српским трrовцriма из Старе Србије, који ће стеченим поверењем моћи 4а nоелу~жи овој заједници и да се уместо 'Ничете постави за српског агента у Солуну Сава Сина­диН:оВић, АУгогодишњи трговац и агент у Феризовићу. Оба Синади­новића су наследила ортачке ра,д!Ње својих 'оЧева с двојицом бо­rа'l1ИЈХ Т<урака из Призрена. Добро су пословаАЈИ, али су сву добит односили њИ:хови ортаци. Они су, дакле, били само добре слуге, <ИЭложене гневу својих ортака.601

На ову акцију чекало се све до 1905. гоДИЈНе, док се поправио економски положај српских ТРЈГоваца. и·.занатлија, посебно у Приз­рену. Те годи:Не је у Солуну, ув помоћ призренског фонда, осно­вана "Српско"ком1Нсионарско-шпе,д:итерска рамьа" под фирмом "Ја­кић и комп.". Ова радња имала је право да отвара подружнице .и у АРУГИIМ градовима. Било је пет компањона. Ра,д!Њи су се ·могли обраћати сви Срби из Турске, уместо странцi!Јма као до тада.602

601 АС, МИД, ППО, 1902, ред 154, Београд, 22 .. новембра 1902. 602 Ца,ршрадски гласник, 10. ·фебруара 1906, бр. 6.

326 Друштвено-економске прилике косовских Срба

. Поводом ове акције Јакић је октобра 1905. боравио у Призре­ну, где је образ<>вао одбор .који ће уIШС'иВати МЩИје. Очекивало сё да ће само у Призрену бити уписано 100.000 динара. Остало је Да се види како ће се одазвати Пећ, Приштина и ГIЩiлане. У Санџаку је агитовао Борисављевић из. Нове Вар9IШ1.603 "Фонд nркве Св. Вор­:Dа" Помогао је ову акцију са 12.500 талира.604 КасНије, 1911. годи­не, основано је слично удруже~ье "Патроногнћ-Лазић ц компани-ја" .во5 . . : . .

1

· Радња у Солwу је већ прве године пословм_ьа донела велшtу корист 1И "Фонду црК!Ве Св. Бор:Dа" и 'Србима у Призрену. Да би њен ус.пех био још већц, тражено је да ди~тор буде Борисавље-вић.666 · . • · · ·

.од 1905. године у Старој Србији и Македонији почелаје да делује и Београдска задруга. Осигуравала је животе и штете од по­жара. Ме;!>УЈ,"им, .ова њена делатнQст :иЈА!ала је више. национално­·11олитички него ектюмски значај.607 Ипак, тајним каналима отицао Је кmnпал из Бео11Рада ~.Косово и 1'О у виду пџщј<мица. Од 1907, ГОд'll!Не српски к~ал по~ео је . да продцре ·.у ~урску у виду трго­винсКОIГ ~апитала, Јер НИЈе био довоЉ1119 . развијен за финансиј<;ко­индустриЈска ула:гања. У овим пословима поред "Београдске .задру­ге" била је анг·ажована и "Прва бал.ющска ,банка". Ову привредну активност нарочито су шириле српске новине. Цapuzpaдcicu zлас­ни~с подсећао је 21. априла 1906. да се •у rоку .од 8,5 година, оД прврr покушаја оснивања новчаног завода у Скопљу, много шта изменцло. за Србе у Турској, да би требало раэмщ:лити да се таква акција .настави . и да. се неједнаки интереси yдpy)lte у. српске' школ· ске банке, јер је при свакој школи постојао њен шКоЛски фонд."' Исm .лист је у лето 1906. налазио да, •И поред тога што су у неким м~има основани фондови, није све завршено.)~ако је .. већину на· рода сачињавало е<:Љ31ШЈ1ВО и ка.ко је од њега. зависио трговачки промет, лист је сматрао Да у.право зато варощк.и фондови треба да i;e постарају да абеэбеде кредит земљор~ничким задругама,' које треба основати у, свим мести11щ. Пошто је, и у тадашњи.м прилика­ма било т~о створитц праву земљорадничку задругу, наћен је начин да се народу помогне осниВЗЈЊем "општи111:ких кошева" који су :моrщ да цостоје у свим местима с добрим Пољима .. Они би спасљи нар()Д од мноrnх шпекула111ата који су му у nро~еће давали по неколико стотина ока да се исхрани, а, у ·време вршидбе на· плаћиЋали десетоструко. "Општински кошеви'" уредили· би се ·Као фащови. Једна акција би шн,осила 25 o.1ta жита. Учитељ~ и свещте:

· •м Оmnирније о овој . фирми: м. Р. Гаври,;овић, Развај ба,;карства. 1905, Призрен, 21. октобра 1905, · " ' · '

"' АС, МИД, ППО, 1907, 517; Уз молбу је приложен списак Чланова који оу уложилм ср<М.ства у фонд, · · ·

"' Архив Косова, Пршптина, Збирка Стеве Димитријевића, LXVII/2, 2, 1907, Скопље, 24. фебруара 1907.

"' Исто,. LXVIl/l, 23, 1905. "' М. Р. Гавриловић, Развој банкарства, .19, "' Царшрадски гласник, 21. априЛа 1906, бр; 16.

При_вредне;·делатности -, 1 327

ници .. Тр(;Јt$ало . би да се СВЊ\i си.ла/Ма заузму за· ову важну установу -и м је· ооиују не. Q1!Мо. у селима него и у :местима као што су .ву­читрн и ..Гњилане где се свет.,бавио махом· пољопривредом.609 . '

· , У дру~гој половини прве деценије ХХ .века оснивају се ноВ­чани фощови и у другим местима Косова и Метохије. Тако је 1907. у Цећlf, основан фонд ".Свете <Богаматере чу дотnорне иконе пећке". И:ншщЈатори · су ,били најугледнији пред<;тавници трговаца и занат-. лија ":- .. ){аџи Ј&И!коЛа •Рцстић, Стеван Рајевић, Јован Герић, Мирче 1\iар!tовић, и друщ. Основни капитал износио је у почетку 270.QOO гроша. Бџо је подељен на . 2.000 акција по 135 гроша.610 Акције су продаване у Царитраду" где је Хаџи· Никола Ристић донео нав()Д­но ,."карте: школског фоцда" и преко. Арсенија Здравковића распра, дао их '("рiџдао") цариградским Србима, добивши за њих 680 гро­ша.· П~ћки одбор је захвал!iо преко. новина скуnљаtШМа и прялож­ницима.611

Исте године у Феризовићу је· основан 'Новчани фонд под На• зи~ю~ ·"Фонд цркве Светог цара. Уроша". Оснивачи су били Сава СИ'Н'll;лiиЈ!овић, {)пира Славковић, Мита Николић, Цвеја Парлић и Риста · I1алић .. Акrцr~юнарски >КаЈШтал је предвићен на · 324.000 гроща (2.000 акција по 160 .гроша).612

У Митровици је основан "Фонд цркве Св.· Саве" · (одељен' о;А; Приштине~. Новчаним позајмицама омогућио· је Србима м на вре­i.!'ё'оАговоре својим обавезама према трговачким фнрмамам у •Скоп' љу :и. ·Солуну, оюосно да не буду остављени: на ми:л<>ст и немилост меоннм• Зајмодавцима. 'Уз помоћ овоr фонда мотли су да добију И већи к,редит код трговачких предузећа.813 • '• · • ·: •

. Кад·· су иовчiiни фондови почели да стају на ноге, . основа­на .Је у Призрену, 1907. го111ине, · Нижа трговачк11 школа. Била је то Једина просветна и културна установа за трговину мећу Србима у Турској.614 После д'ве rо;\/ИНе њеног рада ректор призренске оого­<:1'-щщје инсистирао је да школа ~Л.аје више практичних знаЊа и уџутстава за рад, јер су теоретски планови без велике вредности за .~е црИЛИК\'.615 Али; већ 1911. годи:не део 'призренског Шпе:­лектуалноr гра:Dанства почео је да омаловажава ову школу •и да РМИ да се претвори у гимнщэију да бн у њу уписивали своју децу, с, Џ!'РРiекrивом за Ааље шк,qлова~ње, док су . имућнији ·трговци тра,' ~и ('ia им .се деца припр!'~ају за трговину. 'Овај трговачки слој 1е11;13а Је, чекар да пусти у саобраћај свој капитал. СцромаIШШ гра' ћа'!fИ <1предел,:ивали су се у.главном за раднике или за ооље занате.~"

· '·'°' Исто, 14. јула 1906, бр: 28. · · 616 М. Р. Гавриловић, Раз<lитак банкарства; 19. 0111 Ца<риrрадски гласник, 14. марта 1908, бр. 3. "' М. Гаsриловић, Развој банкарства, 14. • 1• АС, МИД, Архива конзулата у Пршnтини, пакет IV, Митровица, 22.

априла 1912. ·, s14 П. Костић, Просветни и културни живот, 15; АС, МИД, ППО, 1909,

ред 892 1/2. Београд, 19. јула 1908, бр. 1701. · , · ' 1' А,С; МИД, ИПО, 1909, ред 798, Призр,еи, 3. јула 1909.

01• АС, МИД, ППО, 1911, ред 1005, Пришmна, 22. јула 1911, бр, 1150.

328 Друштвен<Хкономске прилике косовских Срба

За отварање тргав~wке школе заузимали су се и Мкrровчани. Они су наводили да су њихови ученИци могли да поематрају ка­IСО', се обављају :неки послови, као IIiПедитерски, трговина сировина­Щ( (житоN/, воћем итд.), .а после,дi!Ьу годину проводили би у рад­Ња!Ма.61'1

У Пр.изрену су 1906. гомmе основана два друшгва са циљеви­ма сличним онима •које су имали црквени фондови - Трговачко и Привре.АЈНО друштво, с кашггалом од по 50.000 златних лира. Дpyn:i~ тва су пред турс~ властима имала еснафско обележје, али 'су се бавила ·давањем за]'мова. Привредно друштво (ооновано 1. септем' бра 1906.) имало је темељня улог по златну турску лиру у вредно­С11И 22,50 динара. Сваке недеље уплаћш!ало се по 11,5 гроша.••• Прво т~говачк'О акционо друшгво, како се службено звало, према иэвештаЈу из Призрена из 1910. године, осн<>Вано је 1. јула 1906. године. Њетов кшштал је био 187.921 грош и 262 а!КЦИје. Задатак овог друштва, пQШто црквени фонд није имао М'Оrућности да се одазове свим молбама за зајам, био је да помогне тргm1ИНу и ра­дин'ОСт срnског становнишгва, ослободи их од турских зеленаша који.су наплаћивали ·камату од 30 до 40 процената. На збору 1910. године решено је да се дивиденде не издају акционариМа, него да се чиста добит додељује главници све док вредост акције не до­СТИ111Ю 1.080 гроша (200 златнях д'Инара). Друштво је. на штеДlf>и имало 144.323 гроша и 10 пара, а резервни фонд је износио 16.890 гроша и 8 пара. Да би моглQ :да помогне трговину .и р8,4ЈИ!НООГ, 'I'ра­жило је од Народне банке кредит од 20.000 златнях динара, јам­чећи својом имовином. У управи овог друштва бяли су трговци: Пеnю Шашић, Ни:кола Асичковић, Јован Дизић, кожарски трто­вац, н Јован Х. Јованавић, мењач. У Београду није бяло могућно­сти за ову позајмицу па је молба одбијена.619

. Из стања благајне "Трговачког аюционарског друштва" у 1910. rоДИIНи ·ВИд'И се да ;је располаrгало са 1,045.250 ·гроша и да је <_Јбрт У, 1:оку године била 2,086.599 гроша. Очевидно, представљало Је .значаЈан економски чинилац у заштити српокОт граћанства у Призрену.620 . · · ·

· Цела активност у вези с :новчаним фондоВИ!Ма чинила је но­ву . фазу балканске пропаганде уоклаћену с потребама социјално ilajjaчer друштвеног сл:оја Срба у Турској. У првој фази овог кул­турно-просветног рада у Турској активност Срби;је се састојала у црквеном организовању; националном бућењу путем школе и цјж' вено-школских оmптина и довоћењу Србина на чело рашко-приз­ренске митрополије. Крајем XIX века улази се у нову фазу рада. Због честих буна Албанаца и незадовољства турском влашћу по-

&11 Исто, Архива конзулата у ПршnТИНIИ, пакет IV, Митровица, 20, ап· рила 1912. ·

•1• П. Костић, Просветни и култур/Ји живот, 109. &19 АС, МИД, ППО, 1911, ред 479, Призрен, 20. децембра 1911, бр. 7733, 020 Ј. К. Билас, нав. дело, 137-138.

Привредне· делаmост-и 329

ЧИ!ЊУ .А1а ·се решавају чисто политичка Питања. То је период ре­форми политичке управе 1902-1908. године. Косово је, ·мећутим, остало ван · не:ки~х реформ.них акција. Упоредо с политичком ак­тивношћу на реформама воћена је и економска пропаганда .. 'Јер; економски положај српског народа био је у то време веома. непо­вољан. Сељаци су били чифчије или ситне газде. ,Занатлије и тргов­ци у граду нису имал:и капитала, а ко је био школован, одлазио је у просветну службу.

· · · Реформне ак:ције и ду.гогоДИIШМ! рад у школама учинили су да се сазна да борба каква се водила измећу разних народа у Тур• ској , и преко њих измећу балканскщс држава не може имати успе.· ха без. економског напретка. А то није било нимало лако.· Јер". у Турској кредит . ое могао добити само код зеленаша.• Зато . је народ оснивао своје фондове по црквЗ1Ма. Али, то су биле мале акције, обично од 5 меџедија од 30 д'ИНара. Ови фондови давали су позај­мИце уз интерес од 12 одсто, а дугови су били "ду~rови .на част". Прибегавало се и позајмицама у Србији, од Народне банке. Фонд у Призрену добио је ТаЈКО знатна средс:mа ·и посто <најјачи на Ко­сову. Њетов капитал ИЗНООЈiО је 1908. године 100 хиљада златних динара, а годишња обрт 3 милиона гроша. ·Неки •МаiЊИ фондови су и пресгајали да раде. Кредитни завод у Гњилану већ 1908. године је . ЛИКВИд'Иран.

Незнатно је било пословање и школоких фондова еснаф-сrоих каса у већям местима. У Пећи се јануара 1908. удружило 17 каса. Кредитно оживљава/Ње, мада ограничено, праћено· је. и осва­јаЊем неких радm~ости. Срби у Приврену, на пример, преузели су 1904. године берберски занат, ;који је до тада био У· рукама само мусМtМана. Но, сва ова активност имала је више .моралну него материјалну вредност. Услов за даље акције у овом правцу .била је реформа· законодавства у Typcroj. Почетком 1908. године нашле су се на дневном реду "судске реформе". Извесне ШЈДе пол.агане су и на утицај Прве балканске банке и Београдске задруге с . оде­љењем за оошураЈЊе, а нарочито у· чињеницу што се •ИЗВОЗ. Србије и ЕГИЈПа повољно О;\i!)азио на српску нщионмиу ствар у . 'Ј!урској.821

Иако су биланси фондова, нарочито овог у Призрену, пока­зивали напредак, .новчаilа средства је корис:гио ужи, крут људц .. JYIJla 1909. годнне ректор призренске Ј)огословяје Доброслав .Кова· чевић обавестио ·је Београд да је фонд. у Призрену од велике· важ. ности за овдашње Србе, да даје позајМ1Ще с интересом од 9. или 10. одсто, али би корист од њега била. јО!Ш веlј.а ·када би био у могућности /'ф• :даје позајмице и што већем броју сељака да бџ. Р"'­купљивали земљу ОД земљопоседника. Надао се, уз то, да ће .мла­дотурци успети 14.а се устав и закони у Турској поштују, да ће бши призната српска народност и у Скопљу основана централна банка која би помогла да се чифчије откупе. Ипак, према Кова-

во1 АС, МИД, ПО, Ф. XIII, Разно, Београд, 26. фебруара 1908, пов. бр. 3224.

330 Друштвено-економске прилике ·Косовских Срба

чевићу.,, српски живаљ· у Призрену· је мьюrо сиромашно· јер је иово ст.ање :у Турској- погодовало муслим~i!има иа јачању њихове свести и сnриЈ!рмие активности. И Турци почињу да се . баве трговином и,·занатима, конкуришући српским трговцњVLа и занатлијама. И·.у ово време жена~ма су забраsњивали да пазарују , код српских . трго­ваца. Због оваквог · стања неки . српски трговци се исељавају. из Призрена: "!Хаџи Васиљ Прповић, отишао је у Скопље, а 8икола Патроногић и Сава Чнчковић у Лесковац". Ректор Ковачевић :види узроке назадовања Срба. и у . њиховој ;,ленос'ГИ· и нецокретности" па ·се зато· залаже да се ":у .ново доба у Турској", где је настала ,;јака економска , утакмица'' раз.них. народа, код Срба као прека по­треба развија ·сазнање. о .вредости и У'мешности у раду" У том сми­олу.:юн ·је·· "често· пута то говорио и предочавао", наглашавајући ,;·ко у· будуће буде више и ·боље радНо, тај ће победити и имати право на живо тј'. 622

У оваквим приликама све више се .концентришу новчани фон­дови. У Призрену су Трговачко и Привредно друштво, пошто Њ1!· хов основн!И капитал· није одвојен. био довољно да се ис.пу~не брО']­ни захтеви ·•за кредитима, 1912. ·године. спојени у Призренску ·зад­ругу · а.д. Тешкоће·. у раду друштва (Трговачког) долазиле су и ођ>\да •llГГо је радило све до 1. јула 1910. тајно. На сПЗ1јЗ1Ње друщ­тва утщало је то што је са уплатом акција у оба дру:шгва ишло доста тешко и што .одвојен· капитал није био· довољан за веће по­слове. Спајање друштва изведено је иницијативом маsњине акциџ. нара. Правила За,дiруrе потврди>1-е су турске власти 15. марта 1912. године. Акција је тласила на 1.000 динара, а• капитал је планиран щ~ 100.000 -златних динара. АIЩИје су биле издате 1. ·маја· исте то­:дине и гласиле оу на доносиоце. На ооНову висине улога, који је. бно неколико пута .већи од улога цр1tвеног фонда, изгледа •да су њеrови чланови припадали боrа'I'ијем делу привренске чарnшје. За­друга је 1914. претворена у ·Акционарско друштво; .саобразно срп-ском закону.623 ,

Срби из Призрена и оком1ш< села који су се налазили иа pii.дy у Америци, у •Портленду (САД). основали су •септембра: 1910. дру.шг.во' nод ; :Називом "Српско призренско земљорадничко друш­tво". Друштво Је било акционарско·, са удеоюицама по 100 ,дЈИНара. Настојало је да јевтиним креднтИ!Ма зашmrи· сељака од зе4енщпа'. Председник управног· одбора дРУштва био је Станојло Ст .. Весе-линовић.624 ·.· '

·У Митроmщи је основан 1911. rодНне новчани завод под на­зивом ;,Митровачка 'задруга . За кредит и штедњу". Циљ јој ·је био да ·преузме улогу муслиманских nриврещшка и да· спречи у томе . . ' . . . ' .

"'Исто ППО. 19о9 ред 798, Призрен, 3. јуи~ 1909, бр. 2573; Београд, 21. јула 1909, бр. 2573. '

62• М. Р. Гавриловић, Развитаtс банкарства, 11; М. Чел.tер~к~ћ, Трzо­

ви.на, .занатство, индустрија и · ~средитне установе, 699--700. '" Вардар, 1. јануара 1911, бр. 1.

Прнnред•не дслатностп 331

Јевреје. Овај завод имао је одоорен;е државних власти тако· да је послове ·обављао ;авио· и сигурно;· За прво коло пуштено је у про­дају 1.000 акција, с' тит да се одмах отвори упис из другог кола ако се •покаже ·да се акције радо узимају;· Акција је износила ·само ЗО зАатыих ·динара 062 чаршијсr(а грош!!). Уплаћивало се и ; посте­пено, по· З троша недељюD, од .стране Ми11ровчана,.--а оо 41 грош тромеречио кад су били ··љу ди• са стране; · · АдмИ'!Iистрација и · бла­гајна задруге смеште~rе су биле' у' .апотеци Михаила Денића. Црк­вени фон1д није у последње . време успевао да удовољи зајмовима акционара јер· је ·део· капитала уложио у једну трговину на ве· лнко.·.Оба ова завода, онакви каI(ВИ"су били; нису мотли да утичу колико је било потребно да•Срби економски ојачају. Капитал ,;ФQн­Да. ц:ркве· Св. Саве;!· с резервним фондом износио је 513.000. гроша, односно 95.()ОО"динара, оА чега је на ра;А:Њу оmадало 21.600: гроша (4.000 ~динара).· "Митровачка задруга" је· имала 1.000 ·акција, ·Тре­бало је .да њен капитал износи, за 5 месеци, 162.000 гроша,. од­нООНо 30.000 'динара. Овде· се сматрало да би било много корис­Није Да ее: ·ови заБоди споје •и да ое део капитала издвоји у ревер, вии •фонд како бн се временом ослабиле јаке турске трговачке ·:КУ· ће;· Остали к:аnитал требало ·је .да послужи за креl!дтираsње Срба у· чарШији, Веровало се, исrовре~1ено, да би ј31ЧИ иов~а;ни завод подигао углед Срба у· већим· трговачким градовима, а Јака радња бн могла ·отворити Србима' нове трговачке везе, осим оних са Скоп­љем и Солуном. У том случају \ОМ&то српских дућана стварале би се развијене трговачке радње.625

Маја '1912. у Призрену је започела делатност .на претварању "Фонда цркве Св. Борћа" у баю(у, Основни капитал од 25.000 тур­ских лЈИ:ра 'подељен је· .на 12.500 а~щија од' по 2 туроке л:ире. Банка бн почела рад кад буде уплаћена половина аюција' - 6.250 лира :.с:.· и добијена доовола.62• Службеник овог фонда намеревао је да Поће у' 'Београд ·да би се упознао с;а радом неког. .већег новчаноr завоДа'у' 'СрбИји.": · · ,. '

' "Фонд цркт.Ј Св. Борl>а" је тек 1914. године претворен у Приз­ренску бaii-ky ·с' ющиталом од 500.000· диыара, а годину дана· ра· није и фонд у Пећи је претворен у Пећку банку с акционарским капи:r;алом од 200.000 динара, од. чега је половину дала Цр.ногор­ск<1' баЦкЭ;.' Фшiд у Урошевцу је 1914. 'rодине Iipepacтa.6 у Уроше­вачку банку с акционарским· капиталом од 200.000 динара. Ова банка, :мећутим, почела је рад тек 1929 .. године. По доласку срп­ске војске и приштински фонд је претворен у Приштинску задру­гу., чиј!!f1 је 'Кliпитал 'изнооио 200.000 динара. Задруга је 1921. године прерасла у Приштинску баику.626

62& АС, · А~хива ко~зулата у Пр~тини;· пак~т: IV i Митровm.1·а, 22 .. апри· ла 1912. .

"' Исто, ППО, 1912, ред 135, Призрен, 12. маја 1912, бр. 261 (2961). "' Исто, Призрен, 9. августа 1912, бр, 5216. 02s М. Р. Гавриловић, Развој банкарства,:11, 15. "'

':'~ ·1-

332 Друштвено-екон~мске прилике -Косовских Срба

Homiaнe уста:нове косовских Срба добијале су знатне .. улоге од печалбара, нарочито оне у Призрену и Феризовићу. Призренски фонд је премьачио у томе. Уколико је више Јачао, утолико су више стизали улози на· щтедњу, посебно од српских исељеника !ИЗ Америке. Пред ,11;олазак српске војске у Призрен улози .код "Фанда црк.ве Св.· Борћа" дос= ли су 250.000 златних /!:ИНара .. Фонду у Фе­ризовићу 'Такоће су стизала знаrnа новчана . средства на штедњу код исељеника. IЬегови улози· 1912 .. rодине досruгли. су 200.000 ;IЈИ· нара. У једном извештају ·који је поднет на го.д:ишн.ој скуmп"Гини од~та је посебна захЋалност Милану Стощевићу иЈСељенику . у Ин· диЈанопо~су (САД) који се посебно зауЗИЈМао код својих друrова да ·щаљу улоrе у стари завичај.629 У овај фонд олалд су улоrе пе· чалбаРИ из Сиринићке жупе. Фонд је зато .могао да поред ра:да са фирМ(Љ\ "Патрщ>mћ-Лаеић" .у Скопљу и компанијом ·у Сол\'НУ сараћује и са Отоманском · бан-ко1м у Скопљу да би могао уновча-вати чекове из 'Америке.630 · . , . ·

Мада су младотурци помагали ј1Ј!Ча:IЬе трговачког ·И финансиј· скоr каrmтала, rюсловне људе је узнемиравала 1909. године, 11ест "о новим турским ·новчаницама .. Идуће Године Мmmстарство ·правде изра;дило је законски предлог којюм је требало сузбити Л:ихвар· ство и СНИ'ЗИ11И <вИЈШКове . камате 'На !Новчаном тржишту. · У хваћеl!!И зеленащи могли су биm кажњени до 100 лира, а и осућени до годину дана затвора; У лето 19Н. припремана је у турској нов­чана реформа; у циљу да се уКЛIОНе или ра,А;Икалrно смање курсне разлике исте монете у разним деловима државе: фШФНа вреД'НОСТ меџидије ·одрећена је на 20 .-роша, а златне лире на 100 rроша.'31

У ово време основала је Зира11на банка своје подружнице у Пршигини и Гњил:ану. Ова банка се бавила давањем искључиво земљорадницима хипотекароких зајмова за эиратну зе1Мљу и зај· мова за јемство. Хипотекарски зајМО'ВИ иа јемство били , су дуго· рочни, а обични зајмови на јемство средњорочни и ду~Х>рОЧ.НИ.632

Касе ове банке налазиле су се и у ПриШтини, Пeffil и Вучитрну. Стање њених подрутн:ица на. Косову у августу 1911. било је сле~ деће:633

Гњилане: 1, Зајмови на улоге 894.895.14 rfioшa 2. Зајмови на узај. обав. 225.5?2.17 " 3. Интерес iНа зајмове 22.461.39 "

1,143.909.30 гроша

"' Исто, 10, 13. 63' М. Савић, Занати и индустрија, 94· О печалбарсmу и стању новца

још раније -: АС, МИД, ППО, 1905, ред 19{ Призрен, 17. јан·уара 1905; исто, Призрен, 18. Јануара 1905, поверљиво.

", Трговински гласник, 25. августа 1911. ", М. Р. Гавриловић, Развој банкарства, 18. "" М. Савић, Занати и индустрија, 56.

Привред1не делаrnости

Вучитрн: 1. Зајмови на улоге · 2. Зајмови на узај. обав. , 3.' Интерее на зајмове ·

Призрен:. 1. Зајмови на улоге 2. Интерес на зајмове ·

333

104.279.10 rроща 38.418.35 " .

2.903.5 "

235.691,10 гроша

635.619.10 гроша . 8.925.37 " .

644:544.47 гроша

За!Х:Ваљујући помоћи српс1шм трrовцИIМа с Косова !(оју· је пру· жала фирма "Патрногић-Лазић и компанија", као филијала. ,;Фонда цр_кilе Си. Борћа", .која је ра.л:ила ком'Исионарске послове,634 српско ·граћанство, предвоћено интелигенцијом, .надајући ·се и пот.пори српских . фи,'l!ансијских и поЛ:ИТичких кругова, почело. је да . раз· ~f:ИШЉа о · привреД'Ној експа'НЗији, у .жељи да· усПiОСтављмьем при:в· редне доминације ојача и свој политички престиж. ;За почетак· у овој а!Щ:аји изабрана су два места: Митровица и .Феризовић. При овом избору пресудну улогу играло, је то што су то биле варошице без· јаке оријенталне чаршије, јаких феудалних ·кругова, и старих породица. У Митровици је· заступник овог правца био Михајло Киј~шетовић, раније учитељ, а сада слу;юбеник Митровичког. нов­чаног заво_да. У два С<воја реферата из априла 1912. године:<>: еко­номским приликама Срба у Митровици и о њиховИЈМ перспекти· ва1ма заступао је гледиште да је њихово политичко снажење :у.сюв и за економско. При томе је полазио од чињенице што је број Срба и .муслимана у околини овога града . био једнак. МуслИЈМан· ска: већина у вароши, по њему, мmла се неутралиса11И екОIЮМСЮЈМ снажењем Срба, али је била потребна знатна. економска . помоћ. 311 њег11 · је економско снажење Митровице представљало "добар и си­гуран темељ за подизање и економско еманциповмье.rорњи:х .кра­јева, који су непрестано имали додира са Митровицом", имали по­верење· ·У њу и: оматрали је за своју. Кијамеrо1шћ се залагао да Митровица пОстане "други српски центар економски па по могућ· ству , и поЛ:Итички". Као прву меру у :гом правцу ~дложио, је спајање два фонда. Ако ни у. том случају 1<а:питал не би био до· вољан за ПО;!;Мирење новчаних. потреба митровичке ч~ршије" сма· тpaii је да треба· тражити под повољним условима. !(ре/!:Ит код 11e-1<or новчаног завода у Србији. Пошто је"Митровичка задруга већ имала ·судску потврду и могућност да сигурно обавља своје пр· слове, предложио је да та фирма остане, али да се .прав~ла. _АО: пуне и донекле измене и ·наће сигурно лице за .књиговодство. Стр'уЧ· на .контрола често би се обављала.

Збоr важности ОВОЈ' места за трговину сировинама ·из ;;Гор· њих крајева", Кијаметовић ~е сматрао преко потребним градњу пу· тева за Нови Пазар и Рожајски крај, одакле су оировине одла·

uз4 ОпширниЈе о овој фирми: М. Р. Гавриловић, Развој банкарств~

334 Друштвено-еконQмске прИ:лике косовсЈ(ИХ Ср.ба

:щл11 ill .·У ·AJ?Yra места, и да се прекр ,српски)( агенција И\\ страни Обавесте ве!lе трговачке фпрме о цени. оировина, начину њиховог транспорто,11ања и друго. По њем:у, з1~ Д\:итровiri:iу би било корисно АЈ! _,q:_ свл'р3дн магацин за сировин~·. јер без. тоm трГОВЦill су бил:И са1\ю посре,АЈНИЦи измећу велиюих јеврејских фирми и Срба, тлав­нИх купаца, Зато је неопходно да ·Се што пре и преюо српских фцрми. у , (;()луну почне таква ающја. Успех у свим qџим ,подухва­тиМа Кијаi.11,1rовић је заснивао и на · тадашњ!11м економским прили­_Ка.Аfа Срба у Митровици. И поред бројне · Прева.Ге муслимана у Гр%ској .привреди, он оцењује да је од првих година ХХ века почео да се побољшава положај српских привредника - повећа­вао се број њихових. рад:њи,. које- су све успешније .ПОСА<>вале. То је, изме/:;у.:остал01·; био. -резултат "завоћења правне· ОU1'УРНОСТИ и ликвщације "варошких. зулумћара''. Знатну улогу .иiмао је >и Црк­ве:ки . фонд, који· је . давао позајмице· трговцима. Но; ·све .ово. је био само "добар почетак" ·И сада·је требало освајати чаршџју да би временом, трговци Срби постали. "ако ·не и најјачи, а ,оно бар .до­ВОЛiИО јак економски елеменат, којн би себњ·осигурао опс.танак и успешl!о парам1сао економску превагу остмих. :елемен:;t1"1.': ":

Како · су се стицајем· околности,,. због ·.нових прилика у ·Тур­ској, .знатно ·изменили еконЬмсКil! услови; Срби ·у Митровици пла­шили· ·су се да њихово · лагано Н"1предова1Ње неће донети жељене резултате, поготову nrro су се економски. услови брже мењали нег6 раније, ·а снага за отпор била .је све"џа11>а. Нашавши• се у новој Cfrty<lil\ИjH, трговачки сталеж је сматрао да се мора на .. време при­премити да ·У . новој трци не би· ·заостао и поред тренутно повољ­них iПрЊ\!ИКа и таквих услова юоји никад ра~није mroy бим1 голи-ко пого;4јНИ, Рачунајући да су · мусАil!Ма~ни :>заостали "у савременом. ра­ду'·', К:ијаметовић. је закључивао· да је ред да их за.-,rене Срби, а не Јевреји; :који су се почели спремати. да овде одједн0м_·отворе 50----, 60 дућана. За• отпор Јеврејима вршене су вем~ке припреме.:.Да би се ·прик.упила nrro већа средства, •планирано .је" да се . · сељацгrво увуче· у организовану niтедњу; што би.:учинило .крај "многим ~­НИМ 'Навикама код српског света", пре свеrа :многим nrreTНИ/\1 оби­чајима, а с њима и пре!\Оомерној употреби. ам<охола. Су;~бијањем ов~ц појава "д,обило би 'се у · времен'l и физичкој : снази за рад врлО ':Много; те би била;нс српске народне. економије стамю" пока­ЗИвао значајан суфицит".;' исТиче Кија~метовић. Он,је у ек0номској помоћи српском свету, предавању послу "са· више. во~,.и умења" и' Поб6љniању политичког стања видео могућност -развџ-ја јощ мно­гих послова За које је митровичка ок.алина им:ала у изобиz,,у_ и,,из­вЬра и 'услова.635 ·

' Насупрот · · К,Ијаметовићу, на једном · недатираном конце.пту анонимни аутор, на основу запажања прилика у. Феризовићу, где је боравио. 1912. године, и на основу оцене да је "ово место врло

-----·-·· ... АС, МИД, Архива конзулата у Приштющ пакет IV, Митровица, 20.

априла 1912.

Привр.ед:не делатности 335

ж:шщ, закључује "да се qд . данашње мешавине направи: ·доцније чисТ~је српско место и. једно од најзначај.ниј·их нових средишта''. Яинило. му се да се у .Митровици· и Приштини тешко може нешТQ учинити а да се. у· Феризовићу може с , .малим· много· постићи; ,у своме разлагању он је најпре пошао од броја становника: варо­шица је имала 500· муслимансюнх домова (убројани .су И· дi>MoВill муслимана досељених овде из Босне и Херцеговине пре· и после анексије), 80 српских, 30 ·латинских и 20 грчких .и цинцарских -свега 630, а становника (просечно по 5 ·чланова 'Пород.ице)- преко 3.000, а затим од ·положаја - места - налазило ое. на јужној ка­пијil! Косова, где се укрштају путеви из Призрена и Г:њилана ·и спаја .ово подручје с Моравом" из чега .произилази да има велику трrовачку улогу. е. обзиром· на све ово, непознатом .записивачу. -се чинило· .да је Феризовић "углавном тип српске вароши". мада -су Срби чинили само осмину становника, јер· муслиманска ·већина .. uи­кад није могла да јој "да обележје чисто муслиманског градића·'"·. Осим юга варошица је као досељеничко место морала да издржи разне -незгоде и да се у њој -годинама води борба за превласr"~ Латина ·.са Србима, Срба ·са Цинцарима •и· Грцима, а свих· ших .с муслиманима i11 мухаџирима. Та борба није престала све. до· НН2, године; Феризовићкя муслимани имали су ·.само џамију, :Срби ка­пелу; школу и "фонд цркве Св. Уроша", Латини цркву, а Цинцари и Грци нису имали ништа од национал!fИх обележја; Посматра~ч ових прилика држао је да кад би српски култ добио превагу, Фе­ризоВillћ би, захваљујући ill свом географском положају, био "цен­трално средиште јужног Косова са крилима у Подримљу и Мо­рави" и могао би "саломити католички крст чије је укршће у Фе­ризовићу". По његовом мишљењу, српска помоћ овом месту пос­тигла би се ако би се ту подигао ,;на згодном месту модерни хо­тел" којя би морао бити у српским рукама. Такав објект је не­о~дан зато што су ов.де често долазили људ.И из целе призренс~е uахије 1И из дела Мораве, ради трговине. Он даље истиче да Је овдашњи српски првак у трговини и комиСil!онар Марк<> <Мнади­Иовић у стању да то оствари, јер је имао имање на погодНЈОм месту, уз пругу, а уложена средс'vва брзо бн се исплатила. Затим, требало би да Феризовић има доброг ·колара, ковача, поткивача, ужара, самарџију, бољу бакамтцу и пекару, као и "лепу омању црювицу на згодном и видном месту". А1ю би ово почело да се остварује, Феризовић1,и фонд би наставио да помаже српски свет Да зида Ј(уће, а после 2-3 године отвориле би се траћанска школа и мала а:поrека и довео лекар.636

Овакве замис.ли биле су пло». борбе разних народа у Отоман­ском Царству, нарочито по доласку младотурака на власт. У Тур­ској је после 1908. rод<ИНе, односно након прокламова1Ња устаl/l­ности, настало мање-више слободно такмичење измећу разних на­рода. Турска се старала не само да очува тековине него и да под

'" Исто, ППО; 1912, ред "87 Б", Феризовић.

336 Друштвено-економске прилике косовских Срба

новим режимом обезбеди услове за даље напредовање. Док су се у в~ староr режима копља укрnпала на 111росветнО!М пољу, сад

је владао закон по коме онај који је економски јачи има превласт над осталима. Зато су биле све снаrе усре,,;срећене на економско јачање.637

Противречни одноои опnпа су карактерис1'ика феудалних сре­дина које су запљуски11али таласи оних развијених друштвено-еко­'Номскик и политички развијенијих, нарочито када је у щчuьу Косово. С~е до краја турске власти овај ·крај се налазио у фази трансформације примитивне у новчану привреду, с остацима да­

леке прошлости, али и 111астајмьем нових привредних активносrn, којима је Солун давао посебно обележје. У пол,итичком домену, водећи кругови у српској чаршији везивали су се све више за Србију, а мусли~ма1нски феудалци и 'граћанство за врх режима на иэмиса}у. У оваквој ситуацији малобројно раднишmо и социјал­демократски кругови нису 'могли да битније утичу на противречне економске и поЛ1итичке. односе на Косову уочи пропасти Турског Царства. Са успостављањем власти српске државе иа Косову до­шло је до победе .капиталистичке привреде над феудалном и до ожнвљава1ња тргоВИ!Не, занатства и· банкарства, а нарочито је од значаја било то што су се градови и села 1юш11Чно укмучил:и у новчану привреду. Све је ово било још више изражено у периоду после стварања југословенске државе.

", Исто, 1909, ред 1222, Битољ, !; септембра 1909; бр. 455 (4492).

VI ЗАКЉУЧАК

Друштвено-економски развој коооВСI<ИХ Срба у XIX веку ове до њихова ослобоћења од турске власти 1912. године повезан је са велиюим :недаћама и дубоком кризом феудалног система чији су· но­сиоци на Косову и Метохији били албански феудални господари послије насељавања Албанаца у ове крш;еве. Портина помпика фа. воризовања својих присталица ра,АЈИ гушења опозищ11юиих 'щжре:rа ни;е ојачала централне вЛ1аст:и у овом делу Царства. Албансюи фе. удал:ни господари користили су положаје за лично богаћење, а .те­жећи да своју власт прегворе 'У самовлашће, оглушавали су .се о Портш1е реформе, што је карактерисЂично од почетка XIX века. Јер, догаћаји везани за српску револуцију омогућивали су албан­ским феудалцима да :неограничено проводе са1мовољу и m>ред про-1tл:амованих реформних а1щија. Њи уништење албанских феудалЮ!Х господара на Косову 1ш објављивање хатитшери:фа од Гилхане 1839. нису обезбедили пун мир и потпуно успоставЉЭiIЬе щштралне влас­ти на Косову и Метохији, посебно у економском и nолитичко-ущ­равном погледу. Ипак, на привредни рЭiЗвој Срба, у Т·урокџј ущшде, уrnцала је континентална блокада 1806, ослобоћење Србије послије српских устанака, реформе султана, које су оЖЈIВеле хрџшћа:нсюу чаршију, и нэграмьа железничке пруге од Сол'l'иа до Косовске Мит­ровице 1873-74. године. Мада се пољопривредном произво,<llЊОМ: ба­вила најбројнија друnпвена .категорија становништва - сељаnпво, основу привредног ж;ивота давао. је ·град, и то првенствено занат­ство, чије су неке гра1не имале извјесно преимућство над тргов,и. ном, ~ првом реду кујунџијски. Од средине века, ·наrрочито посл::ије 1878, еснафС1'а удружења нису 'могла да зауставе процесе које су захватали занатство усљед продора индустријске робе из Европе. С дру.ге стране, успостављање тр.rова!'fКИХ веза са друЈ>им јужно­словенским :к,рајевима имало је поред економског, знатан друштве­но--политич1ш и културни значај. Трговци су пост·ајал;и м:иоионари национално-полиП11Чког ослобоћења и савези;иди прошв феудалних стега турског урећења. Јачање привредне улоге Срба ивазвало је пораст муслиманске нетрпељивосrn и вјерсюих предрасуда. Зато су почеТ'!<ом друге подовине XIX вијека, тачније 1859. и 1863. спаље­ни српски дућани у Пећи, Призрену и Приштини. Оживљавање

,.

338 Друштвено-економске прилике косовских Срба

привреде заустављало је и исељавање са Кооова и Метохије У. Срби­ју, а које се преоријентисало са села у •1'p'<IA. У градовима је дошло !Не са:мо до јачања српског елемента него и до стварања ·класне ди­ференцијац.ије, АО образовања граћанске класе која је до средине XIX века постала снажан чинилац у друштвено-економском и по­ЛИЂИЧком животу Срба на Косову и МетохијlИ.

Док је градско становништво добило кроз турске реформе не­што више слободе у економском и политичко-правном погледу, за сеоско становништво се може рећи 1да је назадовало и дРVШТве!НО и економСКIИ, посебно услед погоршања аграрних прилика и пове­ћаља држав:ниЈ<; намета, њихттм преображајем од спахијских у читлу:к-сах.ибИЈјске 1И продором робно-НО'ВЧа:них односа . .Истовреме­но су самовласни управљачи Косова о:rnмали сељацима земљу, у чему се ~На почетку XIX века посебно истакла породица Џиюrћа у Пршuт.ини, Процес. отЈIЈМа~ња семачке земље и подвргавање сељаrоа новим а1rрарним. обавезЗЈМа до;вели су Ч!!iК и до новог оружаfюг от­пора сеоског становништва посЛЯ'је 1839. го.ЛЈИНе.

Заштиту орпских чифчија преузимале су црквено-школске оп­шi1ине, које су КОЛ!Иirо-тоЛIИ!КО одржале контИЈНУИтет у просвети 1И култури !lf3 доба ·српске самосталности. Одржавајући манастирске школе у Пећкој патријарnшји, Дечашrма, Девичу, Грачаници, оп­штине оу .отварале школе било по црrова.ма или приватне по кућа­ма. При школама су осниване мале библиотеке куповином књиrа од прилога трговаца, занатлија, свештеНIИ!Ка, учитеља и других, од поклона :из Србије, итд. Основана су :и друштва, чија је делатност у почетку почивала на чисто верској .основи, а кас.није на широј друштвеној. У Призрену као средишту в.нлајета 1871. издаван је лист Призрен на турском и српском језику.

Из социјал.но-политичких Кр!ИЗа прве половине и средине XIX века ушло се 1875. у политичку и .мећународну ·Кр!Изу. Аксентюје Хаџи Арсић из Приштине 1875. кренуо је у Београд да се добије сагласност за уста:на•к, до чега није дошло. Али, Санстефански мир и Берлински конгрес нису донјели ослобоћење Косова и Метохије испод турске влаС'11И; а послије 1878. дошло је до погоршања соци­јалних прилика, подјемнако и у селу 1И у граду. Исељавање Срба са Косова· и досељавање Албанаца :из н:овоослобовених крајева Јуж­не СрбИЈје одразило се неповољно на друштвени и екО'НОМСКIИ жи­вот, јер су се почели јављаш у већој мери одметници и качаци. У феудамrnм ·односи.ма на косовско.,метохн:јском селу, мада није за­конски било разлика :измећу чифчија Срба и чифчија Албанаца, ипак оу оне постојале, пре свега збоr различите вере. Ипак, чифчиј­ском систему који је од српског сељака направио земљорадничког пролетера, може се приписати заслуга што су се Срби на Косову и Метохији очували и поред невероватно тешких живо1111их услова у феудалном безвлашћу, које је владало у овом крају, јер их је тај систем везао за земљу. Срби оу једино тражили да земљопоседници поштују за:конске обавезе. У раздобљу послије 1878. ошnте карак­терис11ике социјалних прилика у косовско-метохијским вароптма би­ло је аи:ромапюње домаћтс привредника, и хришћа~на и мусМ1Ма:на,

Закључак 339

услед продора индустријске робе. Да би сузбило своје привредно ншэадовање српско 1'])аћанство је почело оснивати на почетку ХХ века :новч~е фондове, како би дошло до пооајrмнц~ без велиК!ИХ камата. Требало се ишчупати из канџи зеленаша КОЈИ су узимали камату и до 60 и више процената. У ово ·време је оживио и нацио­нално-политички живот. Illкoлe ко~е оу биле позат:варане у току минулих ратова, поново су отваране, нли су основане нове. после 1886. године. Није се остало саrмо на основним шкоNа:ма, Јер су привредне потребе захтевале обимније школовање. ,У Приштини Је 1894. отворена продуЖIНа школа -:- нижа гнмназир. ~ао одговор на успостављање Бугарске егзархије и његове .експ~ИЈе организо­вана је широка 111КЦИја на обнови Пећ'Irе пач>ИЈаршИ]е и на постав­ља~њу уместо епископа Грка на чело Рашко-призренске митрополи­је епископа Срба, што је постигнуто 1895. године.

До ст:варања Српске народне организације у Турској дошло 'е после .младО'ГУРСКе револуције и прогласа уставности. Срби су Ј ' ' имали јасне представе о циљу оснивања своЈе организације, па оу

у том ЦИ!Љу показивали предусретљивост према новом режиму и по­ред тога што су зазирали од његова успеха. Али, законима из 1909. младотурци су забранили политичке организације, п'?себно оне са ншrредним опредељењима. Почетком 1910. организац.иЈа ~рпског на­рода узела је ЈIЈМе "Просветно-добротворна организација отоман­аких Срба" и као таква остала до 1912. године. Са успостављањем власти српске државе на !(,осову и Метохији дошло је до победе капиталиСТИЈЧКе привреде над феудалном и до оживљавања тргови­не, занатства и банкарства, а нарочито је од значаја било то 111ТО) су се и градови и села коначно укључ·или у националну новчану

привреду и политичке о,А1носе.

·~

' '}:: '