НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ КАБАСТЕ

ХРАНЕ

Проф. др Ненад Ђорђевић

Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет

дописни члан Академије инжењерских наука Србије

063-7009-257; nesadj@agrif.bg.ac.rs

ЗНАЧАЈ КАБАСТЕ ХРАНЕ ЗА ПРЕЖИВАРЕ

• Генетички потенцијал савремених раса и хибрида домаћих животиња може доћи до потпуног изражаја само уколико су њихове потребе покривене свим неопходним хранљивим материјама и испоштовани остали захтеви који се тичу физичке форме хране, технике исхране, амбијенталних услова, здравствене заштите и др.

• МЛЕКО И МЕСО, као изузетно вредне намирнице, говеда (и други домаћи преживари) производе користећи углавном храну биљног порекла, и то претежно волуминозну , ону коју човек не може да користи у својој исхрани;

• У земљама са великим површинама под травњацима исхрана животиња се обавља на паши, што обезбеђује најјефтинију производњу млека и меса.

• Напасањем говеда на квалитетним сејаним пашњацима може се максимално добити до 20 кг млека или дневни прирасти у тову од 750 до 1000 г.

• За максимално коришћењe производног потенцијала фармских грла неопходно је поред кабасте хране користити и концентрована хранива, појединачно или у комбинацији (смеше концентрата).

• Лош квалитет кабасте хране захтева, такође, коришћење више концентрата у оброку;

• Више концентрата значи: а) већи трошкови;

б) ацидоза;

Ацидоза доводи до:

а) Смањење конзумирања;

б) Смањења млечности;

в) Репродуктивних сметњи;

г) Оштећења папчане рожине;

д) Опште слабости и смрти.

ЧЕМУ ТРЕБА ТЕЖИТИ ? Максималном квалитету кабасте хране;Максималном балансирању оброка

(кабаста храна + концентрат);

ПРОИЗВОДЊА И КОРИШЋЕЊЕ ЗЕЛЕНЕ

ХРАНЕ

• Добија се са травњака, ораница или су користи у виду споредних производа ратарске и повртарске производње;

• Представља јефтин извор хранљивих материја високе сварљивости за преживаре, чија вредност нарочито долази до изражаја у оброцима који се допуњавају мањим количинама суве хране и концентрата;

• Зелена храна са травњака садржи велики проценат протеина високе биолошке вредности, витамина Ц и Е и каротина, угљених хидрата, макро и микроелемената, фактора раста, и др.;

• Ове материје су директно доступне животињама, за разлику од конзервисане кабасте хране где у различитим поступцима обраде долази до негативних трансформација и губитака хранљивих материја.

• Недостатак зелене хране се огледа у високом уделу воде и немогућности већег конзумирања суве материје и енергије;

• Наведени недостаци могу да лимитирају висину производње млека код високопроизводних грла;

• Време коришћења зелене биљне масе ограничено је трајањем вегетације, која је уједно и период изобиља, када се сва храна не може употребити;

• Зато се веће или мање количине кабасте хране конзервишу за зимски период.

• Најекономичнији начин исхране преживара постиже се испашом или доношењем зелене масе у стају;

• Испаша је и најјефтинији облик исхране животиња, а боравак на пашњаку, на чистом ваздуху и сунцу, додатно стимулише здравље животиња.

• Испашом се, у односу на косидбу, повећава продуктивност травњака за више од 30%, јер се у старту добијају значајно већи приноси;

• Максимално коришћење пашњака најбоље се уклапа у биолошку и економску нишу газдинстава која се баве органском производњом.

• Организација испаше може да се изведе на више начина;

• Најинтензивнији начин испаше се постиже прегонским напасањем животиња, где се врши просторно и временско ограничавање боравка животиња на пашњаку.

• Овај облик испаше захтева поделу целокупне површине пашњака на мање делове – прегоне, на којима се животиње напасају прелазећи са попашеног на нови прегон, по истом редоследу у неколико циклуса (турнуса) током вегетације;

• За ограђивање прегона могу да се користе различите врсте ограде, а данас су најактуелније електричне ограде или “електричне пастирице”.

• Ова врста ограде се показала врло ефикансом због своје “мобилности”.

• Међутим, пашњачки начин исхране животиња има смисла само за оне рејоне у којима се због природних услова не може организовати интензивнија производња сточне хране.

• Друга могућност, интензивнијиг карактера, јесте производња зелене хране на ораницама, кошење и доношење у стаје или на испусте.

• Ређе решење је да се зелена храна произведена на ораницама директно користи.

• Одређеном организацијом сетве и убирања може се постићи континуирана производња зелене хране у току целе вегетације, па чак и дуже, зависно од изабраних култура;

• Такав начин производње назива се конвејерска производња или “зелени конвејер”;

• Poдразумева сетву култура у јесењем или пролећном периоду како би сукцесивно пристизали за убирање и коришћење у току периода вегетације.

• За конвејерску производњу сточне хране најактуленији су: сирак, суданска трава, смеше озимих жита са грашком или грахорицом, соја, крмна репица, сточни кељ, перко, сточни слез, штир, сунцокрет, чичока, коренасто-кртоласте биљке и др.

• У ратарству и производњи биљака за исхрану животиња последњих деценија су створени интерспецијес хибриди, у којима су селекционери успели да обједине позитивне особине њихових родитеља;

• Данас увелико сеје и користи за исхрану животиња:

- тритикале, као хибрид између ражи и пшенице,

- перко као хибрид између озиме уљане репице и кинеског купуса,

- хибриди између сирка и суданске траве, - “festiloliume” хибриди између родова Festuca

и Lolium, - хибриди између енглеског и италијанског

љуља и др.

• Данас највећу пажњу привлаче генетички модификоване биљке;

• Ова “последња реч” биотехнологије омогућава гајење ратарских усева без пуне примене скупе агротехнике, али је наишла на многе дилеме и противљења у савременом свету који се залаже за здравствено исправну и безбедну храну.

• Генетички модификоване биљке су настале преношењем једног или више пожељних гена из микроорганизама, других биљака са којима је (из неког разлога) немогуће укрштање или животиња, у одређене биљне врсте које су раније гајене из различитих разлога.

• Генетичка модификација биљака за производњу хране за животиње најпре је имала за циљ:

- Толерантност на хербициде и, - Толерантност на инсекте;

• Данас је свакако најинтересантнији пример (из више разлога) генетички модификоване соје, која је настала уношењем одговарајућег бактеријског гена;

• Оваква соја је отпорна на тотални хербицид глифосат (Roundap ready soybean), што знатно олакшава агротехничке мере сузбијања корова.

• Према неким подацима, 2013. године у свету је било посејано ГМО биљкама преко 220 милиона хектара.

• Нови пројекти генетичког модификовања биљака који су у развоју, односе се на следеће особине: толерантност на услове стреса (суша, салинитет и мраз), већа заштита од болести, повећан садржај масних киселина, протеина и скроба, уклањање алергена и антинутритивних материја.

• Према “Закону о генетички модификованим организмима” Републике Србије који је објављен у Службеном гласнику Републике Србије бр. 41/2009: “Ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије”.

• При планирању зеленог конвејера најпре је потребно израчунати потребе животиња у зеленој храни и могућност производње тих количина на расположивим површинама;

• Земљиште за гајење биљака у зеленом конвејеру треба да се налази што ближе фарми.

• На тај начин се транспортни трошкови покошене зелене масе (у којој влага може да учествује и са 85%) своде на минимум;

План сетве и коришћења зелених биљака у конвејерској производњи

Биљна врста Време сетве Количина семена, kg

Време коришћења

Принос зелене масе, t/ha

Перко 15.VIII-15.IX 12-15 01.IV-20.IV 30-50 Сточни кељ 25.VIII-15.IX 12-15 25.III-30.IV 50-80 Озима грахорица+житарица

15. IX.-30.X 100+40-50 01.V-20.V 35-45

Озими грашак+житарица

15.IX-30.X 150-170+40-50 01.V-20.V 35-50

Јара грахорица+житарица

20.II-15.III 100+40-50 10.VI-25.VI 30

Перко 01.III-31.III 12-15 15.V-15.VI 30-50 Сточни кељ 01.III-15.V 12-15 15.VI-31.VIII 60-80 Сточна репа 15.III-10.IV 15-50 IX; X 70-80 Кукуруз за силажу 10.IV-10.V 15-18 IX; X 40-60 Сирак 20.IV-20.V 20-25 VI; VII; VIII 60-70

План зеленог конвејера у условима сувог ратарења

Врста усева Време

Принос, t/ha Коришћење,

дана Сетве Коришћења

Озима уљана репица Крај VII Средина IV 20 15

Озима уљана репица+озими раж

Почетак IX Почетак V 30 15

Озимa раж+сточни грашак Крај IX Средина V 30 15

Јари овас+грахорица +сточни грашак

Почетак III Почетак VI 32 15

Кукуруз Крај IV Почетак VII 31 15 Суданска трава Средина V Средина VII и VIII 31 15

Кукуруз (после уљане репице)

Почетак V Средина VIII 31 20

Кукуруз (после овса са грашком)

Почетак VI Средина IX, X и XI 31 30

Сточни кељ Почетак VII Средина XI 22 15 Луцерка Почетак IX V, VI и VIII 20 40

• За гајење биљака у зеленом конвејеру користе се једногодишње, двогодишње и вишегодишње културе, у озимој или јарој сетви, као главни, накнадни или пострни усеви, у чистој или здруженој сетви.

• Исхрана зеленом храном почиње рано у пролеће коришћењем озимих култура као што су крмна репица, перко, озиме или јаре форме грахорице и грашка (у чистој култури или у смешама са житима), а затим траве, вишегодишње легуминозе (луцерка или црвена детелина) и др.

• После њих, за коришћење пристижу културе из редовне, накнадне или пострне сетве: кукуруз, сирак, суданска трава, соја, боб, вигна (као чисти или здружени усеви), крмни слез, крмни кељ и др.

• Захваљујући прилагођености нижим температурама, зелена храна се може обезбедити и у јесен – гајењем сточног кеља, репице, перка и сл.;

• У годинама са благим зимама ове културе се могу користити до краја јесени и на почетку зиме;

• У току зиме, један део оброка могу да чине сточна, полушећерна или чак и шећерна репа.

• Посебна предност је што неке културе имају способност регенерације, па се у току године могу косити и 2–3 пута;

• Такве су репица, сирак, суданска и колумбова трава, крмни слез, док је за вишегодишње легуминозе и траве то добро позната карактеристика.

• Међутим, за брзу и пуну регенерацију потребни су и задовољавајући услови гајења, од којих је, на првом месту обезбеђивање потребне влаге;

• Биљке гајење у зеленом конвејеру имају различиту дужину вегетације, односно време доспевања и коришћења;

• Тако, на пример, крмна репица пристиже рано у пролеће, у време када готово и нема друге зелене хране, али се може користити свега 7–8 дана, евентуално 10;

• Из тог разлога је потребно крмне биљке сејати у више рокова.

• Брза промена хемијског састава зелене хране, високи транспортни трошкови масе са 75-80% влаге и утицај временских прилика на могућност свакодневног убирања, све чешће елиминишу ову врсту хранива у интензивном говедарству.

• У земљама са интензивним говедарством углавном се преко целе године користе конзервисана кабаста хранива (сено и силажа) у комбинацији са концентратима;

• Овакви оброци обезбеђују примену савремених научних достигнућа, стабилну производњу млека, без већих промена у хемијском саставу, а такође и стабилну ферментацију, што је нарочито важно за преживаре.

ПРИПРЕМАЊЕ СЕНА

• Припремање сена подразумева низ поступака који се предузимају у циљу одстрањења влаге из покошене масе са 75–85% до нивоа при коме се активност ензима биљних ћелија и микроорганизама своди на најмању могућу меру.

Физиолошки процеси при сушењу покошених биљака

• У току сушења покошене масе до нивоа влаге од око 20%, одиграва се низ физиолошких процеса који, у одређеној мери утичу на очуваност хранљивих материја.

• У првој фази одмах након кошења, биљне ћелије су још увек живе, па животне функције и процес фотосинтезе теку готово нормално.

• Када процеси хидролизе преовладају над процесима синтезе, наступа фаза “гладног” метаболизма.

• За почетак ове фазе карактеристичне су промене протеина, односно њихово разлагање до амино-киселина, као и промена релативног односа појединих амино-киселина.

• У овој фази се повећава количина лизина и триптофана, а у даљем току фазе долази до повећања количине аспарагина и амонијака.

• Зато прва фаза сушења покошеног материјала представља уједно начин и за његово обогаћивање неким азотним материјама.

• Управо због тога, провењавање се препоручује као обавезна мера и при сушењу биљака у дехидраторима.

• Сушење је најбрже у првој фази након кошења биљака и траје – по лепом и сунчаном времену 4–6 сати, а највише до 12 сати.

• Насупрот томе, сушење у другој фази, након одумирања ћелија и губитка тургора (од 50–60% влаге па до 15–20%) траје око 3 дана.

• Фазу сушења биљака која следи по изумирању ћелија карактеришу искључиво процеси разлагања материја.

• Управо би због тога сушење у другој фази након кошења биљака (влага од 62%–32%), требало да траје што краће како би и губици хранљивих материја били што мањи.

• Уколико покошени материјал покисне на самом почетку сушења када су биљне ћелије још живе, практично нема губитака услед испирања.

• Када материјал покисне након губитка тургора, колоиди у биљкама губе хидрофилност, па губици у растворљивим угљеним хидратима, протеинима и минералима могу да буду значајни.

• Губици суве материје у травно-легуминозним смешама при повољним временским условима износе 12–14%, а у лошим и 20–30%.

• Губици скробних еквивалената су у повољним условима 26–40%, а у неповољним до 50–60%.

• Губици сварљивих протеина варирају од 23–55%.

Основни фактори који утичу на хранљиву вредност и квалитет сена:

• Ботаничка припадност• Време кошења• Дужина сушења (на земљи);• Очуваност лишћа.

Ботаничка припадност

• Највећи значај за производњу сена код нас има луцерка, захваљујући високој хранљивој вредности, добрим биолошким особинама и великим приносима;

• Луцеркино сено често представља количински најважнији извор протеина за исхрану говеда;

• Због високог садржаја калцијума и позитивног БКАО, луцеркино сено може бити узрок појаве млечне грознице.

• Због тога треба при крају бременитости део или целокупну количину луцеркиног сена у оброку за краве заменити ливадским сеном!!!

• Од осталих врста сена, код нас се највише спрема и користи ливадско сено, сено црвене детелине и сено једногодишњих граминеа.

Оптимално време кошења

• Због промена у хемијском саставу биљног организма у току његовог развоја, посебно је важно да се правим моментом косидбе, односно почетком испаше или коришћења у зеленом стању усклади принос и хранљивост;

• Косидба ливадских трава се изводи у моменту када искласа најбројнија биљна врста, а најкасније до почетка цветања.

• Често је тешко утврдити најбољу фазу коришћења за траве, јер се у ливадским заједницама налазе разне биљне врсте са различитим временом стасавања.

• Код лептирњача или смеша у којима преовладавају вишегодишње лептирњаче, прво кошење треба извршити у почетку образовања цветних пупољака.

• Каснијом косидбом од наведених термина могу се, истина, постићи још већи приноси, али се знатно губи у хранљивој вредности биљне масе.

Препоруке за оптимално време кошења појединих биљних врста

Биљна врста Оптимално време кошења

Луцерка Први откос у фази пупољења, а други откос и каснији у фази када је 10% цветова отворено

Власен Појава пупољакаВијук Пре почетка формирања класаСмеша трава и легуминоза Када су легуминозе у одговарајућој фазиСирак, суданска трава, просо При висини од око 100 цмБела детелина Од почетка до пуног цветањаЈежевица Пре почетка формирања класаЦрвена детелина При крају пупољења

Цереалије (овас, јечам и пшеница)

До почетка воштане зрелости зрна

Соја Од средине до пуног цветања и пре него што доњи листови почну да се савијају

Дужина сушења

• У циљу бржег сушења сена (на земљи) препоручује се коришћење гњечилица и кондиционера

• Употреба кондиционера (према неким истраживањима) убрзава припремање сена за 25–35%.

• Досушивањем сена на направама добија се много бољи квалитет али се овај поступак практично не може механизовати.

• Недовољно осушена маса (20 до 30% влаге) може се сачувати претходним третирањем конзервансима на бази пропионске киселине.

Употребна вредност сена зависи и од начина лагеровања

• Због великог утицаја временских прилика сено је храниво са најваријабилнијим хемијским саставом!!!

Сено у исхрани животиња

• Захваљући целулози, сено делује стимулативно на одржавање процеса преживања и позитивно утиче на синтезу млечне масти;

• Прекурсор млечне масти је сирћетна киселина, која настаје као међупроизвод при разлагању целулозе у преджелуцима;

• Уколико је сено квалитетније, добија се масније млеко;

• Лош квалитет сена захтева коришћење веће количине концентрата, услед чега се смањује масноћа млека.

• У исхрани крава сено може да се користи у дневној количини од 10-20 кг;

• У случају када је квалитетно сено једина храна у оброку за млечне краве, оне су у стању да конзумирају преко 3 кг овог хранива на 100 кг телесне масе, што није случај ни са једним другим хранивом.

• Степен конзумирања сена по вољи зависи од његовог квалитета;

• Лошије сено се конзумира у количини од 1,5 кг на 100 кг телесне масе, а добро сено двоструко више;

• Ако крава у оброку добија и силажу, онда се количина сена ограничава на 3-5 кг дневно;

• Јунадима може и да се не даје у оброку. Међутим, луцеркино сено може бити и једина храна за товну јунад, при чему се постижу прирасти до 1000 г;

• Овцама се даје 1-2 кг сена дневно, а коњима 5-10 кг;

• Спортски коњи добијају у оброку 5 кг овса и 5 кг сена;

• У оброцима за свиње и живину укључује се у количини од 5-15% у форми брашна;

• Уколико је исувише грубо, или се спремају комплетни оброци (расподељивање миксер приколицама) сено се претходно сецка.

• Сено може бити значајна храна за зимско прихрањивање дивљих преживара.

• Степен конзумирања сена по вољи зависи од његовог квалитета.

• Лошије сено се конзумира у количини од 1,5 кг на 100 кг телесне масе, а добро сено двоструко више.

• Ако крава у оброку добија и силажу, онда се количина сена ограничава на 3–5 кг дневно.

• Јунадима може и да се не даје у оброку.• Међутим, луцеркино сено може бити и

једина храна за товну јунад, при чему се постижу прирасти до 1.000 г.

• Овцама се даје 1–2 кг сена дневно, а коњима 5–10 кг.

• Спортски коњи добијају у оброку 5 кг овса и 5 кг сена.