Bolesti dojke

Dojka je sinonim

ženstvenosti i materinstva

Dojka-bolesti

• Zapaljenja- Akutna i hronična• Fibrocistična bolest (displazija, mastopatija) NAJČEŠĆE• Tumori- Benigni i maligni

Dojka-zapaljenjaAkutna (mastitis acuta)• Izazvana bakterijama• Najčešće-period dojenja-u prve tri nedelje• Uzrok-oštećenja bradavice i areole tokom

sisanja i zastoj mleka u izvodnim kanalima• dojka bolna uvećana čvrsta topla• u tkivu infiltrati neutrofila• posle nekroze prelaze u apscese• kod izlečenja ožiljci u vidu čvorova• Kratko traju

Dojka-zapaljenja

Hronična(MASTITIS CHRONICA)• Izazvana mikroorganizmima i hemijskom

iritacijom• Najčešće u periodu posle završetka

dojenja• Dugo traju• došlo je do bujanja nespecifičnog

granulocitnog tkiva

Plazma celularni mastitis• prisutno mleko u intersticijuma žlezde• stvaraju se čvorići sa nekrozom i infiltracijom

plazma ćelija

Dojka-fibrocistična bolest(fibrocistična displazija)

Predstavlja promenu oblika, veličine i strukture dojke usled produžene hormonske stimulacije. Postoje tri grupe promena:• 1.Ciste i fibroza-najčešće• 2.Epitelijalna hiperplazija• -povećana sklonost ka malignoj alteraciji : 1,5-2x, kod atipične epitelijalne hiperplazije taj rizik

je 5x veći.• 3.Sklerozirajuća adenoza-bez sklonosti ka

malignoj alteraciji

FFi FIbrocistična bolest

• stanje u dojkama koje opisujemo kao zrnasta ili granulirana struktura dojki

• Ovo je najčešća benigna promena koja se javlja u preko 50% žena

• Bolest se najčešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja.

• Menstrualni ciklusi kod ovih žena su vrlo često umereno nepravilni

• ili su prisutni drugi znaci manjeg hormonalnog disbalansa.

• Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.

• P

• u mlečnim kanalićima odigrava bujanje ćelija koje ih oblažu sa unutrašnje strane.• sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira stvaranjem cističnih formacija

unutar kanalića.• u režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće adenoze, što može davati sliku

čvora u dojci. • • Tretman fibrocistične bolesti dojke uključuje:• - ishrana bogata voćem, povrćem i žitaricama, a siromašna masnoćama

životinjskog i veštačkog porekla,• - smanjeni unos soli u organizam,• - uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina, nezasićenih masnih kiselina ( Omega 3

)• - nošenje čvrstih grudnjaka,• - izbegavanje preteranog unosa kofeina.• - uzimanje lekova samo po preporuci vašeg ginekologa.• •

Benigni tumori

• Ne urastaju u okolna tkiva• Ne stvaraju kolonije u drugim delovima

organizma• Većinom su dobro i jasno ograničeni od

okolnog tkiva formiranjem kapsule• Ne ugrožavaju život• Rastu sporije od malignih tumora, ali brže od

normalnih tkiva• Pokazuju veliku sličnost • (morfološku i funkcionalnu) sa tkivom iz

kojeg potiču

Maligni tumori• Urastaju u okolna tkiva-infiltrativni rast• Vrše destrukciju tkiva i organa u kojima se

razvijaju• Stvaraju kolonije u drugim tkivima i

organima-metastaze• Nisu jasno ograničeni• Ugrožavaju život• Rastu brže• Pokazuju slabiju sličnost sa tkivom iz kojeg

potiču ili je uopšte ne pokazuju

TUMORI-Podela

Po potencijalnom kliničkom ponašanju1. Benigni2. MaligniPo tkivu od koga potiču1. Epitelni NAJČEŠĆI ADENOCARCINOM2. Mezenhimni

KARCINOM DOJKE

Oboljevanje od raka dojke u Evropi

Izvor: Globocan 2008

Standardizovane stope (W) incidence na 100,000 žena, 2008

Belgija 109,2Danska 101,1Francuska 99,7. . .  Hrvatska 64,0Slovenija 64,9Srbija 57,1Bugarska 55,5Makedonija 53,5Rumunija 45,4…  Moldavija 38,7B & H 36,5

• Smatra se da u svetu 1 od 10 žena oboli od karcinoma dojke

• Svake godine od raka dojke u Srbiji oboli 4 500 a umre 1600 žena

• Oboli svaka 12. žena• Jedan od vodećih uzroka prevremene smrti

kod žena

Rak dojke u Srbiji

ŽENSKI POL- svaka žena može oboleti!

Prethodne bolestidojke

Reproduktivni faktori

Menstrualni ciklusi

Nasledni faktori

Zračenjegrudnog koša Struktura

dojki

Faktori rizikana koje ne možemo uticati

Godine starosti

Nasledni faktori

Veća verovatnoca da se radi o naslednom raku dojke ako se radi o...

bliskim srodnicima (majka, sestra) većem broju slučajeva u porodici tumorima nastalim u mladjoj životnoj dobi obostranim tumorima dojki tumorima dojke kod muškaraca

• Postojanje bolesti u porodici ne mora podrazumevati (značajno) povećanje rizika

• Nepostojanje bolesti u porodici ne znači da žena nije pod rizikom!

Mutacija BRCA 1 i BRCA 2 gena

(BRCA: Breast Cancer Gene )

oko 5 % svih slučajeva raka dojke rizik za rak dojke do 80% rizik za rak jajnika do 40% udruženost sa rakom debelog

creva...

Mere za osobe sa mutacijom: Poseban režim kontrola Hemoprevencija Profilaktičke operacije

King laboratory at UC Berkeley in 1990

Hormonalno-reproduktivni faktoriRana prva menstruacija (<12 g.)Kasna menopauza (>50)

NeradjanjeKasni prvi porodjaj (>30.g.) Nedojenje

Rizik za rak dojke zavisi od kumulativne ekspozicije ženskim polnim hormonima odnosno broja ovulatornih ciklusa; estrogen povećava stopu proliferacije epitelnih ćelija dojke

Hormonska supstituciona terapija (HST) u menopauzi

• 2000.g.: 15 miliona žena u SAD koristilo HRT (30% > 50 god.)

• indikacije: menopauzne tegobe, preventiva oboljenja srca i krvnih sudova i osteoporoze

Studija “Women’s Health Initiative” započeta 1991, prekinuta 2002; praćeno oko 16 000 žena koje su uzimale HST ili placebo,

Infarkt Šlog Venskatromboza Rak dojke Rak d.

creva Frakture

Placebo(8102) 147 107 76 185 72 896

HRT (E+P) (8506) 188 151 167 245 43 733

Na 10,000 korisnika za 1 godinu + 6 + 8 + 8 + 8 - 8 -5

Rezultati: HST povećava rizik za infarkt, šlog, trombozu, rak dojkePosledica: polovina žena obustavila primenu HST!

Zdrav životni stil

Ne možemo sprečiti nastanak raka dojkeali možemo smanjiti rizik!

Smanjujemo rizik i za brojne druge bolesti !

Faktori rizika

Benigne bolesti dojke

• Proliferativna displazija sa atipičnom epitelnom hiperplazijom

NAJVAŽNIJE!!!

• Edukacija žena za sprovođenje samopregleda

• Edukacija zdravstvenih radnika• Skrining-mamografija• Savremene metode lečenja

Zbog čega su značajni

redovni pregledi ?

(sekundarna prevencija)

Redovni preglediRedovni pregledi

Tumor otkriven u ranoj faziTumor otkriven u ranoj fazi adekvatno lečenje adekvatno lečenje

Velika šansa za potpuno izlečenjeVelika šansa za potpuno izlečenje!!Lečenje jednostavnije

Omogućene poštedne intervencije Omogućene poštedne intervencije

Manja smrtnostManja smrtnostManja invalidnost Manja invalidnost

Nepalpabilna promena 3 % Do 2cm 34 % 2 - 5cm 40 % Preko 5cm 5 %

Veličina tumora dojke pri dijagnoziHospitalni registar Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2010

EVOLUCIJA KARCINOMA DOJKESTADIJUM I

Bolest je ograničena samo na dojku. Tumor je promera manjeg od 2 cm.

Petogodišnje preživljavanje u ovom stadijumu je 80%.

STADIJUM II

Bolest obuhvata dojku i pazuh.Tumor u dojci je veličine 2-5 cm. Postoji širenje tumora na limfne čvorove u pazuhu.

Petogodišnje preživljavanje je 65%.

STADIJUM III

Bolest obuhvata dojku, pazuh i vrat. Tumor u dojci je veći od 2cm. Postoji širenje u limfne čvorove pazuha i vrata.

Petogodišnje preživljavanje je 40%.

STADIJUM IV

Bolest je proširena. Tumor u dojci može biti bilo koje veličine. Postoji širenje u udaljene organe: pluća, jetra, kosti, mozak i dr.

Petogodišnje preživljavanje je 10%.

Simptomi i znaci karcinoma dojke

• Izraslina ili zadebljanje u dojci, njenoj okolini ili u pazuhu

• Promena veličine ili oblika dojke• Promena boje kože• Sekrecija iz dojke, najčešće krvava ili

izrazito tamna• Obično bez bolova, ali nije pravilo

SRASTANJEM SA KOŽOM DAJE JOJ IZGLED POMORANDŽE

DijagnozaPostavlja je lekar specijalista za bolesti dojke

(Hirurg-onkolog, internista-onkolog, radiolog-onkolog) na osnovu izvršenih pregleda

• Klinički pregled• RTG mamografija• Ultrazvuk• MRI• Biopsija sa patohistološkom potvrdom

bolesti

Dijagnoza

• U 80% slučajeva ovu promenu pronalazi opipavanjem sama žena!!!

Lečenje

Lokalno• Hirurško lečenje• Radijaciona terapija-zračenjeSistemsko• Hemioterapija• Hormonska terapija• Imunoterapija

Samopregled

• ZAŠTO?• KADA?• GDE?• KAKO?

SAMOPREGLED

ZAŠTO?• Jednostavan• Kratko traje- 10-15 min• Ranije se uočavaju promene (koje ne moraju

biti i najčešće nisu karcinom)• Ranije se odlazi lekaru• Otkriva se karcinom u ranijem stadijumu• Ranije se započinje lečenje• Lečenje je uspešnije

Samopregled

• KADA?Sa navršenih 20 godina života1x MESEČNO, NAJBOLJE UVEK U ISTO

VREME (UJUTRO ili UVEČE)Kod žena u reproduktivnom periodu najbolji

period je između 5. i 10. dana u menstrualnom ciklusu računajući od 1.dana menstruacije.

Kod žena u postmenopauzi može biti bilo koji dan u mesecu.

Samopregled

GDE?

Na ravnoj i čvrstoj podlozi u ležećem položaju

Ispod tuša

Pred ogledalom

Samopregled

KAKO?Najosetljivije na dodir su jagodice prstiju ruke. Za pregled korisititi dva ili više prstiju, a ne samo jedan. Nežno prstima pritisnuti kožu i uveriti se da se ona pomera.

Voditi računa da se dojka ne ubada vrhovima prstiju ili noktima. Ova greška je najčešća.

Samopregled

• Površina koja se pregleda -prostire se od vrata (predeo

iznad ključne kosti) do donjeg dela dojki (završetka dojki na grudnom košu) i od pazuha do grudne kosti

• Način pregleda -posmatranje -palpacija

Samopregled

KORAK 1

Skinuti se do pojasa i sa rukama opuštenim niz telo stati ispred ogledala pri dobrom osvetljenju.

Ne žurite, pažljivo posmatrajte dojke!!!

Samopregled

• KORAK 2 Podignite ruke visoko iznad

glave i ovaj položaj će istaći svaku

razliku između dojki. Ukoliko su grudi veće, treba

svaku dojku posebno podići i pogledati.

Obratiti pažnju na sve pomenuto iz prvog koraka.

Samopregled

• KORAK 3 Spustiti ruke u visini nosa.

Prisloniti dlanove jedan uz drugi da bi se zategli grudni mišići.

Proveriti da li postoji neka promena koja ranije nije bila zapažena.

Samopregled• KORAK 4 Staviti ruke na bokove, zatim se polako okretati

polulevo i poludesno i pri tom pažljivo promatrati

dojke sa naročitom pažnjom na predeo ispod dojki.

Na kraju nežno iscediti svaku bradavicu da bismo proverili da li ima iscetka-krvav, crn, braon, zelen, siv, beo, bistar. Proveriti da li su nadlaktice ili podlaktice otečene.

Samopregled• KORAK 5 Sledeća faza pregleda

obavlja se pod tušem. Podići jednu ruku iznad glave. Drugu ruku koristiti za pregled dojke i njene okoline. Ruke je potrebno pre pregleda nasapunati.

SamopregledKORAK 6.Prstima praviti lagane kružne pokrete u smeru kazaljke na satu. Načiniti onoliko krugova koliko je potrebno da se pregleda cela dojka.

Samopregled

• KORAK 7 Leći na krevet ili ravnu,

čvrstu površinu. Pregled dojki ponoviti na isti način kao i pod tušem. Ruke namazati kremom da bi vrhovi prstiju bili osetljiviji.

Samopregled• KORAK 8 Okrenuti se na jednu stranu, staviti ruku savijenu u laktu iznad

glave te presavijen peškir ispod ramena čime malo podižemo stranu koju ispitujemo. Pažljivo ponoviti ispitivanje cele dojke, obraćajući pažnju na spoljašni deo, koji se u ovom položaju može sigurnije opipati. Na kraju pregledati na isti način predeo pazuha. Isti postupak ponoviti i sa druge strane.

KLINIČKI PREGLEDPreporuke

• Od 20-40. godine života- na tri godine• Preko 40.godine života- svake godine ili

svake druge godine

Pregledi mogu biti i češći zavisno odpostojanja faktora rizika. Lekar će odlučitio režimu pregleda.

KLINIČKI PREGLED

• Opšte je pravilo da ukoliko je u porodici bilo karcinoma dojke,

• potrebno se javiti lekaru najmanje 10 godina pre nego što se najmlađi član porodice razboleo od karcinoma dojke.

RTG mamografija

• Sa 50 i više godina- svake dve godine• Od 40-50. godine života kod postojanja

faktora rizika- svake dve godine• Kod mlađih od 40 godina sa slučajevima

karcinoma dojke u porodici ili sa drugim faktorima rizika odluku donosi lekar

• Kod mlađih od 40 godina ova dijagnostička metoda se ređe koristi zbog specifične žlezdane građe dojki

• Otkrivaju se promene manje od 1 cm• Otkrivaju se promene koje se ne

primećuju kliničkim pregledom

Mamograf

Ultrazvuk dojke

• Sprovodi se kod svih uzrasta• Nema ograničenja u broju pregleda

obzirom da nema štetnih zračenja• Komplementarna je metoda RTG

mamografiji• Kod mlađih od 40 godina je metoda

izbora• Jeftina

Magnetna rezonanca

• Rutinski se ne sprovodi• Sprovodi se za sada kod slučajeva gde se

RTG mamografijom i ultrazvukom dojke nije moglo tačno utvrditi stanje dojki

• Kod žena sa visokim rizikom• Naročito značajna kod osoba mlađe životne

dobi kod kojih mamografija ima malu senzitivnost

• Nema jonizujućeg zračenja• Skupa

Prvi organizovani skrining programi u Evropi počeli su u periodu 1986-1989. godine u skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji.

REZULTAT: SMANJENJE SMRTNOSTI ZA OKO 30% U SKRINING GRUPAMA.

SKRINING PROGRAM

Danas se u Evropi organizovani skrining obavlja u19 zemalja. Ciljna grupa su žene između 50-69godina. Pozivi su uglavnom na 2 godine, a uVelikoj Britaniji na 3 godine. U SAD ciljnu grupučine žene između 40-69 godina.

SRBIJA JOŠ UVEK NEMA SKRININGPROGRAM ZA RANO OTKRIVANJEKARCINOMA DOJKE.

SKRINING PROGRAM

HVALA NA PAŽNJI