Građenje reči, vežba

ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ

Припремила: наставница Валентина Мујичић

ДА СЕ ПОДСЕТИМО!ОСНОВЕ РЕЧИ

з и1.Именска основа 2.Глаголске основе:Основу именских речи добијамо када од 1.инфинитивна игенитива једнине 2.презентскаодбијемо наставак

Одреди основе следећих именских речи: ТРАВА НОВАЦ трав- новц-

Одреди инфинитивну и презентску основу глагола ТРЧАТИ ПЛЕСТИ ПЕЋИ

инфинитивна: трча- плет- пек-презентска: трчи- плете- пече-

ГРАЂЕЊЕ, ТВОРБА РЕЧИ- део граматике који проучава правила за грађење речи и сам начин настајања нових

речиРЕЧИ ПО ПОСТАНКУ

Ч Ш ПРОСТЕ

Нису настале од других речи, не могу се делити

на мање целине које имају

значење (кућа, цвет, сан)

ТВОРЕНИЦЕ Ч Ф ИЗВЕДЕНЕ СЛОЖЕНЕ И Инастају извођењем, настају:суфиксацијом, 1. простим слагањемдодавањем наставака две речи (Београд)суфикса на корен или 2. слагањем Основу (чуд-ак, кућ-ица) помоћу спојног вокала о или е (сунцокрет, кућевласник) 3. додавањем префикса, префиксацијом ( у-пасти, на-пасти)

1. ПРОСТЕ РЕЧИ Нису настале од других речи и не могу се делити

на мање целине које имају своје значење.

ПРОСТЕ РЕЧИ:

ЗУБ, КЊИГА, БОЛ (именице) ПРАВ, ЦРН, МЛАД (придеви) ПИСАТИ, ЧЕКАТИ, ГРАДИТИ (глаголи) ДВА, ТРЕЋИ, ПЕТ (бројеви) НАД, ПОД, ИЗ (предлози)

Просте речи служе само као грађа (корен-основа). Оне су непродуктивне.

КОРЕН је низ, скуп гласова који садржи основно значење речи, најмањи заједнички део речи једне породице речи.

2. ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ

ТВОРБЕНА ОСНОВА + СУФИКС=ИЗВЕДЕНА РЕЧ КУЋ + ИЦА = КУЋИЦА

ТВОРБЕНА ОСНОВА- онај део речи који добијамо када од изведене речи одбијемо суфикс.Творбена основа изведенице некада се поклапа са речју од које је настала (зид-ни), а некада не (школ-ица, реч од које је настала је:школа). Творбена основа некада

може да се поклопи са кореном речи (лист-ић), а некада не (учитељ-ица, корен је уч-)

СУФИКС- је наставак, део речи који се додаје на корен или основу приликом грађења изведеница

*суфикс је наставак за грађење нових речи(кућ-ица, кућ-етина, кућ-ни)

*разликуј га од наставка за облик речи (кућ-а, кућ-е, кућ-ама)

Процес настајања изведених речи назива се извођење, деривација или суфиксација.

Одреди творбену основу речи:ЛЕКАР ЛЕКАРСКИ

лек- лекар-

ИЗВОЂЕЊЕ ИМЕНИЦА

Поред сваког имена јунака бајке напиши како гласи именица од које је настало име јунака:

ПАЛЧИЋ БИБЕРЧЕ СНЕЖАНА ПЕПЕЉУГА палац бибер снег пепео

Којим поступком су настале ове речи?ИЗВОЂЕЊЕМ

Изведене именице могу настајати од различитих врста речи и суфикса:

Именица ( кућавкућерак, леквлекар...)Заменица (својвсвојта...)Придева (лепвлепота...)

Бројева (шествшестица...)Глагола (певативпевач...)

Прилога (позадивпозадина...)Узвика (тресвтресак...)

Изведене именице су увек у значењској вези са речима од којих су настале. Изведене именице

могу да означавају:-вршиоца радњемушког рода: учитељ, певач, пекар, глумацженског рода: учитељица, певачица, пекарка,

глумица

-особинулепота, младост, храброст, бистрина

-умањено значење речи (деминутиви) и речи од милоште (хипокористици)- слично

перце, детенце, носић, косица, зрачак, обрашчић, јагњешце

-увећано значење речи (аугментативи) и погрдне речи (пејоративи или пежоративи)

кућерина, зградурина, јуначина, момчина, ножурда, лажовчина, баруштина, жабетина

ИЗВОЂЕЊЕ ПРИДЕВА Испод сваког наведеног придева напиши врсту речи од које

је настао:

ЛЕПУШКАСТ ЂАЧКИ ЈЕДИНСТВЕН ИЗНЕНАДАН леп ђак један изненада (придев) (именица) (број) (прилог) Подвуци суфиксе у изведеним придевима. -ушкаст -ски -инствен -ан Изведени придеви могу да означавају:

-припадност (Милошев, Марков, Анин, дечји, братовљев)

-особину (паметан, ломљив, чупав, друштвен, травнат)

-умањену особину ( жућкаст, дрвенаст, плавичаст, живахан, слабашан, бледуњав)

ИЗВОЂЕЊЕ ГЛАГОЛА Испод сваког глагола напиши врсту речи од које је настао:

ЛУПКАТИ ШКОЛОВАТИ ЛУДОВАТИ СВОЈАТАТИ ШКЉОЦАТИ лупати школа луд свој шкљоц (глагол) (именица) (придев) (заменица) (узвик)

ДЕСЕТКОВАТИ НАПРЕДОВАТИ десет напред (број) (прилог)

Наставак –ти у примерима је наставак за облик инфинитива, а не суфикс! Суфикс се овде налази између творбене основе и

наставка за облик –ти.

(творбена основа) (суфикс) (наставак за облик) ЛУП- + -КА + -ТИ = ЛУПКАТИ

( -ти - наставак за инфинитив, као што је -м - наставак за 1.л.ј.презента; то су наставци за облик речи, а не за грађење речи)

Различитим суфиксима који се додају на творбену основу добијену од глагола, изведени глаголи могу променити вид.

ЛУП-А-ТИ ЛУП-НУ-ТИ ПРЕПИС-А-ТИ ПРЕПИС-ИВА-ТИнесвршени свршени свршени несвршени

3. СЛОЖЕНЕ РЕЧИСЛОЖЕНЕ РЕЧИ

настају на два начина:

1. СЛАГАЊЕМ (КОМПОЗИЦИЈОМ)

а) ПРОСТИМ СЛАГАЊЕМ ДВЕ ПУНОЗНАЧНЕ РЕЧИБЕО + ГРАД = БЕОГРАДреч + реч = сложеница

б) СЛАГАЊЕМ ПОМОЋУ СПОЈНОГ ВОКАЛА (о, е) СУНЦ + О + КРЕТ = СУНЦОКРЕТ реч +спојни вокал+ реч = сложеница

2. ПРЕФИКСАЦИЈОМ (додавањем префикса) НЕ + РАДНИК = НЕРАДНИК префикс+ реч = сложеница

ПРЕФИКС је део речи који се додаје испред речи. Он даје ново значење речима.

Када видимо префикс у речи, знамо да се ради о сложеној речи.Помоћу префикса се у нашем језику најчешће граде сложени глаголи:

смислити, помислити, размислити, измислити, написати, дописати, расписати...

Осим глагола, тако се граде и неке именице и придеви: подстанар, нерадник, прохладан, превисок...

ПОРОДИЦА РЕЧИПОРОДИЦУ РЕЧИ чине изведене и сложене речи које имају

неко заједничко основно значење изражено истим низом гласова.

здравље оздравитиЗ Д Р А В

здравство здравица

ЗПОРОДИЦЕ РЕЧИ

И

шумар шумарствошумски ШУМА пошумитишумица шумарак

*ПАЗИ!!! Речи могу имати исти корен, исти низ гласова, али ако

немају заједничко значење не припадају једној ПОРОДИЦИ речи.

КОС КОСА КОСА КОСИТИ (птица) (на глави) (линија) (глагол)Ове речи немају заједничко полазно значење и не припадају

истој породици речи.

ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ

Полусложенице су такође настале од две речи, али су обе речи сачувале свој акценат. У полусложеницама се

између две речи обавезно пише цртица.СПОМЕН-ПЛОЧА, УЗОР-МАЈКА, РАДИО-СТАНИЦА, АУТО-

РЕЛИПо падежима се мења само други део речи.

Постоје још два начина грађења речи о којима ћемо више говорити у 8.разреду:

1. КОМБИНОВАНА ТВОРБАОвим начином настају речи које су и сложене и изведене.

ВАТР + О + ГАС + АЦ

2. ТВОРБА ПРЕТВАРАЊЕМ-попридевљавање -поименичавање

ТВОРБА СЛОЖЕНИХ СКРАЋЕНИЦА

Од почетних слова или гласовних група могу се градити скраћенице за одређене

појмове.

ТАНЈУГ (Телеграфска агенција нове Југославије)

ЈУС (Југословенски стандард)НОЛИТ (Нова литература)

УЛУС (Удружење ликовних уметника Србије)

НИН ( Недељне илустроване новине)

ПРАВОПИС САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ

ПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНОДобро дошли! Добродошли!

(као поздрав)Упореди значење у примерима:

Немој да учиш напамет. Није му пало на памет.

Све је пошло низбрдо. Спуштамо се низ брдо.

Рећи ћу ти успут. Цвеће расте уз пут.

Она је наизглед добро. Она пази на изглед.

Ниједан ученик није дошао. Ни један ни други не уче.

ВЕЖБА

РИБОЛОВ

Чича Тоза је страствен риболовац. Сваке недеље иде на Саву да пеца рибе. Једном је и мене повео са собом. Био сам босоног и једва сам га стизао.

Пролазили смо поред ливада на којима су се сунчале беле раде. Крај путића сам опазио

црвени цветић. Пут се пењао, спуштао, обилазио стене и прелазио реку Саву. Чим смо стигли на обалу, спустили смо торбе, извадили удице и

забацили. Хватали смо рибе и стављали у мрежу. Ја сам се касније и купао. Чак сам отпливао до суседне плаже. Дан нам је прошао брзо, јер је

било лепо и пријатно. После успешног риболова истим путем вратили смо се кући.

Издвој просте именице:

чича, Тоза, недеља, рибе, ливада, раде, пут, стене,торбе, реку, удице, кесе, плаже

Зашто су ове именице просте?

Издвој изведене речи

путића, цветић, страствен

Зашто су ове речи изведене?

Издвој сложене речи из текста

риболовац, босоног, риболов

Како препознајемо да су то сложене речи?

ЗАДАЦИ ЗА ПРВУ ГРУПУ

У тексту РИБОЛОВ запазили сте и реченицу:Пут се пео, спуштао, обилазио стене и

прелазио реку Саву.1.Пажљиво прочитај реченицу и напиши коју

си стилску фигуру уочио у описивању пута?

персонификација2. Запишите што више изведених и сложених

именица и придева који почињу именицом ПУТ. Разврстајте их по постанку.

3. Подвуците префиксе и суфиксе у тим речима.

Изведене:путић, путник, путниСложене: пропутовање, путописни,успутни

ЗАДАЦИ ЗА ДРУГУ ГРУПУРечник нашег језика је веома богат захваљујући

изведеним речима. Именица КУЋИЦА асоцира на топли дом, удобност,

заштићеност, а именица КУЋЕРИНА подсећа на нешто ружно, омражено, велико...

Како зовемо увећанице и умањенице?

КУЋИЦА је умањеница, ДЕМИНУТИВ, а КУЋЕРИНА увећаница, АУГМЕНТАТИВ.

Начините деминутиве од следећих именица:1.Брод 2.Син 3.Риба

4.Рука 5.Цвет 6.Голуб 7.Књига 8.Дечак 9.Клупа

Начините аугментативе од именица:1.Риба 2.Баба 3.Рука

4.Глава 5.Књига 6.Бара

У следећем низу подвуци изведенице:брзина, брзоплет, брзати, брзи

ЗАДАЦИ ЗА ТРЕЋУ ГРУПУ1.Изведи нове речи од именица : бродар, рибар

Изведи придев од: књижарИзведи придев и назив места где се продају књиге.

Бродар, бродарство, бродскиРибар, рибарница, рибарски

Књижар, књижарскикњижара

2.Обрати пажњу на подвучене речи:1.Своја кућица своја слободица.

2.Дедице, причај ми о свом детињству.3.Па, дечице, ево ме.

Како се зову овакве речи? ХИПОКОРИСТИЦИ

Шта њима исказујемо?Љубав, нежност, пажњу, присно обраћање, умиљавање

Начини хипокористике од речи:глава, лонац, баба, рука, жена, коњ

главица лончић бабица рукица женица коњић

ЗАДАЦИ ЗА ЧЕТВРТУ ГРУПУПодвуци корен речи у следећим примерима:

траварица, буковача, циглана, ништарија, пекара, овчетина, девојчура, јагњешце

У следећим речима подвуци суфиксе:бркајлија, полазиште, пиленце, удавача, камичак,

пратиља, торбетина

Обрати пажњу на реч којом је изражено погрдно значење:Не мили ми се да уђем у ону кућерину.

Овакве речи су супротне хипокористицима и зову се ПЕЖОРАТИВИ.

Начини пежоративе од следећих именица:глава, лонац, баба, рука, жена, коњ

главурда лончина бабетина ручерда женетина коњина

ЗАДАЦИ ЗА ПЕТУ ГРУПУ Прочитај пажљиво следеће речи и поред сваке

напиши од којих речи су настале:земљорадник, чуваркућа, својевољан, водопад,

путописац, рукопис, глувонем, Кривокућа,дуванкеса

Заокружи спојне вокале у речима!

Поред наведених примера напишите речи које имају супротно значење:

хладан-топао, истина- , доле- , близу- ,

мек- , ћутати- , ситан- , крив- ,

запамтити- , брз- .

ЗАДАЦИ ЗА ШЕСТУ ГРУПУДодај префиксе глаголу:

КОПАТИРечи које си добио додавањем префикса су:

прекопати, закопати, покопати, поткопати, ископатиПомоћу префикса БЕЗ и придева КОНАЧАН, ПРИМЕРАН, КОРИСТАН и ТЕЛЕСАН твори нове

придеве.бесконачан, беспримеран, бескористан, бестелесан

Подвуци префиксе у следећим речима: прохладно, оковати, најести се, улетети, нечовек,

незнање, Котор, осредњи, увестиПодвуци сложене речи:

укњижити, књижар, књижни, књиговезац, прокњижити, књижевник, књиговођа, књижевност,

књигољубац, књижица

ДА СЕ ПОДСЕТИМО

ХОМОНИМИсу речи различитог значења, а сличног или истог

облика (КОСА) СИНОНИМИ

су речи различитог облика, а истог или сличног значења (УЧЕНИК-ЂАК)

АНТОНИМИсу речи супротног значења (НОЋ-ДАН)

ДЕМИНУТИВИсу умањенице (КУЋИЦА)

ХИПОКОРИСТИЦИсу речи од миља (БАКИЦА)

АУГМЕНТАТИВИсу увећанице (КУЋЕТИНА)

ПЕЖОРАТИВИсу речи погрдног значења (КУЋЕРИНА)

КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК

ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ

19.септембар

наставница: Валентина Мујичић