Poglavlje 14 Devizna tržišta i devizni kursevi

Poglavlje 14Poglavlje 14

Devizna tržišta i devizni Devizna tržišta i devizni kursevikursevi

Funkcije deviznog tržišta

transfer novčanih fondova iz jedne zemlje i jedne valute u drugu.

kreditna funkcija da obezbedi logistiku za hedžing i za

špekulacije – Danas se skoro 90 odsto prometa na

deviznom tržištu odnosi na čisto finansijske transakcije,

– svega desetak procenata vezano za finansiranje spoljnotrgovinske razmene.

četiri učesnika u razmeni

1. tradicionalni korisnici -, izvoznici, investitori, uvoznici, turisti itd.

2. komercijalne banke, koje su obračunska mesta

3. brokeri (takozvano međubankarsko ili velikoprodajno tržište).

4. četvrti i najviši nivo zauzima centralna banka, koja se javlja kao krajnji kupac ili krajnji prodavac

Dolar-evroDolar-evro

Šta je to noseća valuta – vehicle Šta je to noseća valuta – vehicle currency?currency?

Ekonomska snaga zemalja GNI = GDP

United States

evro-zona

Japan

Germ

any

Kina

United Kingdom

France

Italy

Spain

Russian Federation

Indija

Netherlands

Switzerland

Belgium

Sweden

Poland

Austria

Greece

Denmark

Portugal

Czech Republic

Romania

Hungary

Slovak Republic

Slovenia

Luxembourg

Bulgaria

Serbia

GNI - GDP pc, 2007 atlas

Luxembourg

Sw

itzerland

Denm

ark

Sw

eden

United S

tates

Netherlands

United K

ingdom

Austria

Belgium

Germ

any

France

Japan

Italy

Greece

Spain

Slovenia

Portugal

Czech R

epublic

Slovak R

epublic

Hungary

Poland

Russian Federation

Rom

ania

Serbia

Bulgaria

Da li će evro istisnuti Da li će evro istisnuti dolar?dolar?

DA

(1) Evropska Unija velika privredna i trgovinska sila, poput SAD,

(2) Evropa ima dobro razvijeno i rastuće finansijsko tržište, na kome ima sve manje administriranja,

(3) Evropa ima malu inflaciju, što evru daje stabilnost.

NE

(1) najveći broj primarnih proizvoda ima dolarsku cenu, a tako će verovatno ostati i u budućnosti;

(2) najveći broj zemalja koje nisu članice EMU će verovatno nastaviti da koriste dolar u predvidivoj budućnosti, osim zemalja Centralne i Istočne Evrope)

(3) inercija radi u korist dolara.

Da li će evro istisnuti Da li će evro istisnuti dolar?dolar?

Emisiona dobitEmisiona dobit

SAD dobija emisionu dobit (senjoraž) onda kada se dolar koristi kao noseća valuta.

Više od 60 odsto američke valute nalazi se u inostranstvu.

To je kao da SAD dobija beskamatni kredit u tom iznosu

Emisiona dobit- dva Emisiona dobit- dva značenjaznačenja

U doba zlatnog važenja – to je taksa U doba zlatnog važenja – to je taksa koju plaća naručilac zlatnika i koja koju plaća naručilac zlatnika i koja se šalje vladaru te političke oblastise šalje vladaru te političke oblasti

Današnje značenje –razlika između Današnje značenje –razlika između

kamate na na plasman i troškova kamate na na plasman i troškova emisijeemisije

PrimeriPrimeri Neka osoba XYZ ima uncu zlata, Neka osoba XYZ ima uncu zlata,

da u banku, dobije priznanicuda u banku, dobije priznanicu Na kraju, dobije uncu zlataNa kraju, dobije uncu zlata Nema emisione dobitiNema emisione dobiti

Umesto da mu da priznanicu, Umesto da mu da priznanicu, vlada konvertuje zlato u banknotuvlada konvertuje zlato u banknotu

Osoba XYZ kupuje banknotu Osoba XYZ kupuje banknotu Na kraju, otkupljuje zlato po novoj Na kraju, otkupljuje zlato po novoj

tržišnoj vrednostitržišnoj vrednosti

Na kraju, XYZ može da dobije Na kraju, XYZ može da dobije manje ili više –manje ili više –

Ako je vrednost novčanice pala u odnosu Ako je vrednost novčanice pala u odnosu na zlato, postojaće emisiona dobitna zlato, postojaće emisiona dobit

Ako vrednost novčanice poraste, nema Ako vrednost novčanice poraste, nema senjoražasenjoraža

Emisiona dobit, dakleEmisiona dobit, dakle

To je pozitivan prihod na To je pozitivan prihod na izdavanje novčanica i metalnog izdavanje novčanica i metalnog novcanovca

Emisiona dobit je beskamatni zajam Emisiona dobit je beskamatni zajam

– Kad se banknota istroši Kad se banknota istroši – Izdavač je otkupljuje po nominalnoj vrednosti Izdavač je otkupljuje po nominalnoj vrednosti – at at ““face valueface value””– Stoga se emisiona dobit definiše kao kamataStoga se emisiona dobit definiše kao kamata– Koju zadržava Koju zadržava – centralna bankacentralna banka– Ako se novčanica odmah po emitovanju povlači Ako se novčanica odmah po emitovanju povlači

definitivno iz opticaja - onda je dobit 100%definitivno iz opticaja - onda je dobit 100%

U makroekonomiji – oblik inflacionog U makroekonomiji – oblik inflacionog oporezivanjaoporezivanja

Umesto skupljanja poreza isplaćenog Umesto skupljanja poreza isplaćenog iz postojećeg novčanog fondaiz postojećeg novčanog fonda

To je de facto porez na one koji drže To je de facto porez na one koji drže novac novac

Jer postojeći gubi vrednostJer postojeći gubi vrednost

Novčana ekspanzija po stopi iznad Novčana ekspanzija po stopi iznad privrednog rasta na dugi rok izaziva inflaciju privrednog rasta na dugi rok izaziva inflaciju

to je prvi razlog za smanjenje političkog to je prvi razlog za smanjenje političkog uticaja na centralnu bankuuticaja na centralnu banku

Vlada ovde ima konflikt interesa Vlada ovde ima konflikt interesa U doba zlatnog standarda, U doba zlatnog standarda,

stabilne cenestabilne cene Od formiranja Od formiranja US Federal Reserve US Federal Reserve

1913, 1913, godine, dolar je pao na godine, dolar je pao na dvadeseti deo vrednosti zbog dvadeseti deo vrednosti zbog stalne inflatorne politikestalne inflatorne politike

Ovo isto treba znatiOvo isto treba znati

Velika emisiona dobit od 1991 – Velika emisiona dobit od 1991 – zašto? zašto? – Pad SSSR Pad SSSR

KrajemKrajem 2008, 2008, – dvadeset banknota od dvadeset banknota od $100 $100 – Dvadeset od Dvadeset od $20$20– Ali najveći broj novčanica od 100$ u Ali najveći broj novčanica od 100$ u

u inostranstvuu inostranstvu

Konkurencija Konkurencija $100 $100 - - €500€500– Lakše za transportLakše za transport– Ako pokušate da nosite brodom ili avionom Ako pokušate da nosite brodom ili avionom

1 milion1 milion dolara dolara - 11 kg.- 11 kg.– u novčanicama od u novčanicama od €500 €500 to bi težio kilo i po to bi težio kilo i po – Za mnoge ilegalne radnje izgleda je teže Za mnoge ilegalne radnje izgleda je teže

nositi novac nego kokainnositi novac nego kokain– Zbog težine Zbog težine – Latinoamerički narko karteli prešli na evroLatinoamerički narko karteli prešli na evro

Afera koferAfera kofer

• Afera kofer – 2 miliona evraAfera kofer – 2 miliona evra • u novčanicama od u novčanicama od €500 €500 to bi težio kilo i po to bi težio kilo i po

Da li uvesti $500?Da li uvesti $500?

• SAD, naravno, razmišljaju o ponovnom SAD, naravno, razmišljaju o ponovnom uvođenju $500uvođenju $500

Ali zbog mogućih kriminalnih Ali zbog mogućih kriminalnih upotrebaupotreba

Odustalo seOdustalo se Kanadska policija tražila da se Kanadska policija tražila da se

zabrani dalje štampanje zabrani dalje štampanje novčanica velike vrednostinovčanica velike vrednosti

Ravnotežni devizni kurs

Ako postoje samo dve privrede, jedna je SAD, a druga je Evropska monetarna unija (EMU), dolar (US$) je domaća, a evro (€) je strana valuta.

Devizni kurs između dolara i evra

R = US$/€.

Ovo je tzv. evropska konvencija, kao 100 din/ €

Nestašica evra

Višak €

Kada bi se američka kriva tražnje za evrima pomerila naviše te bi se onda sekla sa krivom ponude u tački G (vidi Sliku 14.1), ravnotežni kurs bi bio R=1.50, a ravnotežna količina evra bila bi 300 miliona dnevno.

VIŠAK €, SLEDI PAD KURSA

Tada je dolar ...Tada je dolar ...

a. depresiraob. Apresiraoc. Devalviraod. RevalviraoOdgovor je a. Depresirao, pošto je

sada potrebno dati 1,5 (umesto 1 dolara, kao ranije) da bi se kupio jedan evro

U praksi se obično jasno naznačava

o kojoj definiciji kursa se radi, da bi se izbegla zabuna.

Ima mnogo kurseva...Ima mnogo kurseva...

ako je kurs dolara i funte (R) bio 2,a kurs dolara i evra 1,25, tada će kurs funte i evra biti 1,60

Efektivni i realni Efektivni i realni kursevikursevi Može da apresira prema jednoj, a Može da apresira prema jednoj, a

depresira prema nekoj drugoj depresira prema nekoj drugoj valutivaluti

efektivni kurs – efektivni kurs – ponderisani prosek kurseva najvažnijih trgovinskih partnera

Šta su ponderi? Šta je realni kurs?

Arbitraža

Devizni kurs između bilo koje dve valute se u svim zemljama održava na istom nivou zahvaljujući arbitraži.

Kupuje se valuta tamo gde je jeftinija, a zatim trenutno preprodaje

Ako jedan evro košta...Ako jedan evro košta...

u Njujorku 0,99US$/€ a u Frankfurtu iznosi 1,01US$/€,

arbitražer kupuje evre u Njujorku po ceni od 0,99US$

prodao ih u Frankfurtu za 1,01US$ što bi rezultiralo profitom od 0,02 US$ po evru.

što bi rezultiralo profitom od 0,02 US$ po evru. ako diler u ovu transakciju ubaci 1

milion dolara, za svega nekoliko minuta će zaraditi 20000 US$.

Od ove zarade moraju se odbiti troškovi elektronskog transfera i ostali troškovi vezani za arbitražu. Pošto su oni veoma, veoma mali, mi ćemo ih ovde zanemariti.

Poenta je u tome štoPoenta je u tome što

devizni kursevi se izjednačavaju u Njujorku 0,99US$/€ a u Frankfurtu iznosi 1,01US$/€

arbitraža povećava tražnju za evrima u Njujorku

Zašto?

Devizni kurs i platni bilans

Raste tražnja za evrima

evro poskupljuje, tj.

Dolar depresira

Devizni kurs i platni bilans

Ako se odluče za kurs 1.25$/€

Onda će morati da prodaju devizne rezerve

Fiksni, fluktuirajućiFiksni, fluktuirajući

Od 1973, rukovođeno fluktuirajućiOd 1973, rukovođeno fluktuirajući Ako je fluktuirajući nema potrebe Ako je fluktuirajući nema potrebe

za deviznim rezervama.za deviznim rezervama. Zašto?Zašto?

Fiksni kurs 1:1,ako ga branimoonda FED mora da prodaje 250 mil € dnevno

na računu deviznih rezervi SAD biće deficit od 250 miliona US$ po kursu od R = 1)

Od kako je fleksibilni Od kako je fleksibilni kurskurs

ne možemo da merimo deficit tako što ćemo utvrditi koliki je gubitak deviznih rezervi

Jer se deo deficita finansira se iz deviznih rezervi

a deo se odrazi na depresijaciju dolara.

Srbija, devizni kurs i Srbija, devizni kurs i MMFMMF

Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije

transakcija je promptna ako se obavi u roku od dva radna dana

a devizni kurs koji se u ovoj transakciji koristi zove se promptni kurs.

Terminska transakcija je dogovor da se određena količina strane valute kupi u nekom trenutku u budućnosti po kursu koji se određuje danas (terminski kurs).

Terminski ugovorTerminski ugovor

Na primer, pravimo ugovor da za tri meseca od danas kupimo 100 evra po kursu 1,01 US$ = 1€.

– nikakav novac se ne isplaćuje u trenutku potpisivanja ugovora

– (osim uobičajene sigurnosne margine od 10 odsto).

Nakon tri meseca, ja za 101 dolar dobijam 100 evra, bez obzira na to koliki će tada biti promptni devizni

kurs.

najčešći su tromesečni terminski ugovori za duže periode nisu uobičajeni zbog velike

nesigurnosti

Terminski diskont

Ako terminski kurs bude ispod promptnog, onda je to diskont

ako terminski bude iznad promptnog strana valuta će imati terminsku premiju u odnosu na domaću valutu

Kako se računa Kako se računa – je diskont, + je – je diskont, + je premijapremija

Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 €a tromesečni terminski kurs bude bio 0,99US$ = 1€

javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontuza godinu dana).

S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, alida terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €,

kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

Valutni svopovi

promptna prodaja i terminska kupovina valute U jednoj jedinoj transakciji.

u Citibanku pristigne uplata od 1 miliona $

koja će biti potrebna tek za tri meseca A banka želi da obavi neki investicioni

posao u evrima

danas da proda dolare i kupi evre na promptnom tržištu,

a za tri meseca da u posebnoj transakciji ponovo kupi dolare.

Svop stopa (obično se iskazuje na godišnjem nivou) je razlika između promptnog i terminskog deviznog kursa u datom poslu valutnog svopa.

Najveći broj terminskih transakcija obavlja se putem valutnog svopa.

valutni svop - 50%

Promptne (spot) 33

Terminski (forward) ugovori

11

ostaloostalo 66

100100

Šta NIJE funkcija Šta NIJE funkcija deviznog tržištadeviznog tržišta

a.a. ttransfer fransfer foondndova ova

b.b. Finansiranje razmene Finansiranje razmene

c.c. Diversfikacija rizikaDiversfikacija rizika

d.d. Stvaranje logistike za hedžingStvaranje logistike za hedžing

Rast vrednosti dinara Rast vrednosti dinara u odnosu na evro je u odnosu na evro je

a. Aprea. Apresijacija dinara sijacija dinara b. b. DDepreepresijacija dinara sijacija dinara a. Aprea. Apresijacija evrasijacija evra b. b. Ništa nije tačnoNišta nije tačno

Promena sa Promena sa 1100 din00 din==1 1 € € na 101 dinna 101 din==1 1 € € predstavljapredstavlja a. Deprea. Depresijaciju dinarasijaciju dinara b. b. Apresijacijiu dinaraApresijacijiu dinara c. c. Depresijaciju evraDepresijaciju evra d. d. Ništa od navedenog nije tačnoNišta od navedenog nije tačno

Nestašica evra pri Nestašica evra pri fleksibilnom kursu fleksibilnom kursu izazivaizaziva

a. a. Depresijaciju evra Depresijaciju evra b. b. Depresijaciju Depresijaciju

dolara dolara c. c. Apresijaciju dolara Apresijaciju dolara d. d. Neće biti promenaNeće biti promena Nestašica evra

Višak €

Efektivni devizni kurs Efektivni devizni kurs jeje a. a. Promptni kursPromptni kurs b. b. Terminski kursTerminski kurs c. c. Fleksibilni kursFleksibilni kurs d. d. Ponderisani prosek kurseva Ponderisani prosek kurseva

jedne zemlje sa njenim najvažnijim jedne zemlje sa njenim najvažnijim trgovinskim partnerimatrgovinskim partnerima

E. Sve navedeno je tačnoE. Sve navedeno je tačno

Devizni kurs varira u Devizni kurs varira u minimalnim intervalima minimalnim intervalima zahvaljujućizahvaljujući a. Heda. Hedžovanjužovanju b. b. Deviznoj arbitražiDeviznoj arbitraži c. c. Kamatnoj arbitražiKamatnoj arbitraži d. d. špekulacijamašpekulacijama

7. 7. Ako je PKAko je PK=$1/€1 a=$1/€1 a tromesečni TKtromesečni TK=$0.99/€1:=$0.99/€1:

a. a. Evro ima tromesečni terminski Evro ima tromesečni terminski diskont od diskont od 1%1%

b. b. Evro ima terminski diskont od Evro ima terminski diskont od 1% 1% godišnjegodišnje

c. c. Evro ima tromesečnu premiju Evro ima tromesečnu premiju od od 1% 1%

d. d. Dolar ima tromesečni diskont Dolar ima tromesečni diskont od od of 1%of 1%

Hedžovanje jeHedžovanje je

a. a. Prihvatanje deviznog rizikaPrihvatanje deviznog rizika b. b. Pokrivanje deviznog rizikaPokrivanje deviznog rizika c. c. Devizna špekulacijaDevizna špekulacija d. d. Devizna arbitražaDevizna arbitraža

promptni kursevi vremenom variraju. Devizni rizik nastaje ne samo pri obavljanju transakcija

koje uključuju buduća plaćanja u stranoj valuti

(transakciona izloženost), nego i stoga što promena kursa dovodi do promene vrednosti zaliha i aktive koja se drži u inostranstvu

(računovodstvena izloženost), a time se značajno menja i domaća procena buduće profitabilnosti poslovanja neke firme (ekonomska izloženost).

Hedžing (heging) je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika, ili zatvaranje neke otvorene pozicije.