MEĐUNARODNE EKONOMSKE

MEĐUNARODNE EKONOMSKE TRANSAKCIJE

STRUKTURA MEĐUNARODNIH EKONOMSKIH TRANSAKCIJA

Međunarodno kretanje robe

Međunarodno kretanje usluga

Međunarodno kretanje novca i

kapitala

Međunarodni transfer

tehnologije

Međunarodnu migraciju

radne snage

MEĐUNARODNO KRETANJE ROBE

Uvoz predstavlja deo nacionalne potrošnje (oruđe za rad, sirovine, roba široke potrošnje) koji se zadovoljava kupovinom strane robe.

Izvoz predstavlja deo nacionalne proizvodnje koji se prodaje inostranim subjektima (nerezidentima) u cilju zadovoljavanja

određenih njihovih potreba.

• Mere se po učešću u BDP i po glavi stanovnika.

MEĐUNARODNO KRETANJE ROBE PRIKAZ I STATISTIČKO PRAĆENJE

prema privrednim granama

• industrija nafte, proizvodnja uglja, električna energija, obojena metalurgija, poljoprivreda, prehrambena industrija, tekstilna industrija, industrija kože, gume i obuće, industrija nameštaja, brodogradnja, metaloprerađivačka industrija, mašinska industrija, elektroindustrija

prema sektorima UN - SITC

• 0 hrana, 1 piće i duvan; sektor 2 sirove materije izuzev goriva, sektor 3 mineralna goriva i maziva, sektor 4 (ulja i masti životinjska i biljna), sektor 5 hemijski proizvodi, sektor 6 proizvodi klasirani po materijalu, sektor 7 mašine i transportna sredstva, sektor 8 razni gotovi proizvodi, sektor 9 (razne ostale transakcije)

prema konkretnim proizvodima i uslugama

• meso, kukuruz, sobni nameštaj, frižider, automobili, veštačka dubriva, plastične mase, lokomotive, generatori, transformatori, investicioni objekti ”ključ u bravu”

ROBA

Robe koje su predmet međunarodne razmene dele se na:

konkurentske i

komplementarne

• Kod konkurentske spoljne trgovine radi se o istoj ili sličnoj robi koju istovremeno proizvodi više proizvođača, na tržištu se pojavljuju pod različitim uslovima prodaje, pobeđuje konkurentniji, a proizvodi se mogu međusobno supstituisati.

• Kod komplementarne spoljne trgovine reč je o robi kod koje potrošnja jedne robe traži povećanje potrošnje druge robe i u spoljnoj trgovini često su mogućnosti zamene uvozne robe domaćom robom veoma ograničene.

OBLICI IZVOZA I UVOZA ROBE

• Slobodan uvoz izvoz Redovan izvoz i uvoz

• barter i paralelni poslovi Vezani poslovi

• lizing i franšizing Specifični poslovi

• poslovne alijanse

Dugoročna proizvodna kooperacija i poslovno

tehnička saradnja

MEĐUNARODNI PROMET USLUGA

radom, neke i znanjem, intenzivne delatnosti;

nevidljive su, odnosno neopipljive;

na njima se ne može preneti vlasništvo kao kod proizvoda i ne mogu se skladištiti;

neodvojivost usluge od proizvođača koji istu vrši i pravo izbora davaoca usluga od strane korisnika (kupaca).

Usluga se definiše kao aktivnost ili korist pretežno neopipljivu, koju izvođač nudi korisnicima na tržištu, nad kojom se ne može steći vlasništvo, a koja može ali ne

mora biti vezana sa nekim fizičkim proizvodom

Vrste usluga

• Materijalne su usluge iz kojih nastaje neko novo dobro (materija)

građevinske usluge (nastaje zgrada, put, elektrana),

štamparske usluge (nastaje knjiga), naučne usluge (nastaju

studije i projekti)

• Nematerijalne su tzv. nevidljive usluge koje se završe i nestanu

bankarstvo, osiguranje, saobraćaj, trgovina, turizam,

ugostiteljstvo, špedicija, državne usluge

Vrste usluga

• Faktorske su usluge koje su sastavni deo proizvodnje robe (dobara)

interni transport, istraživanja, nauka, obrada tržišta, reklama, propaganda

• Nefaktorske su usluge one koje se na tržištu pojavljuju samostalno

saobraćaj, turizam, građevinske usluge, bankarske

usluge, usluge osiguranja, advokatske usluge

Vrste usluga

• Profitne (komercijalne) su sve vrste usluga čiji je cilj zarada profita

trgovinske, bankarske, osiguranje, saobraćajne,

građevinske

• Neprofitne (nekomercijalne) su one usluge čiji je cilj obavljanje humanih delatnosti

socijalno osiguranje, besplatno zdravstvo, besplatno

obrazovanje

MEĐUNARODNI PROMET USLUGA

Usluge koje su najznačajnije za funkcionisanje međunarodne ekonomije su:

usluge transporta,

špedicije,

kontrole kvaliteta,

bankarske usluge,

usluge osiguranja,

turističke,

građevinske i

trgovinske usluge.

MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA

Motivi privatnog kretanja kapitala su: ostvarivanje većeg profita,

širenje tržišta,

jeftina radna snaga i

izbegavanja carinskih i drugih prepreka.

Motivi kretanja javnog kapitala, pored ekonomskih i ostvarivanje političkog uticaja u zemljama u koje se kapital ulaže.

Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu, bez kontra transfera ili bez

kontra transfera za određeno vreme, a u cilju ostvarivanja ekonomskih i političkih interesa učesnika u tom transferu

MEĐUNARODNI REGULATORNI OKVIRI ZA STRANA ULAGANJA

Međunarodni multilateralni sporazumi;

Regionalni međunarodni sporazumi;

Bilateralni sporazumi o podsticanju i zaštiti ulaganja koji se potpisuju između pojedinih zemalja;

Rezolucije organa i međunarodnih organizacija, koje se najčešće daju u formi preporuka.

Međunarodni multilateralni sporazumi

predstavljaju osnovna pravna pravila koja se donose u okviru međunarodnih organizacija u oblasti stranih ulaganja:

u okviru Svetske trgovinske organizacije je donet sporazum o zaštiti prava intelektualne svojine (TRIMs).

u okviru MIGA doneta je Konvencija o osnivanju MIGA u okviru koje se definišu podsticaji za priliv investicija u zemlje članice.

Regionalni sporazumi

potpisuju se između zemalja najčešće po geografskoj pripadnosti.

EU, NAFTA, ASEAN, MERCOSUR

Regionalni sporazumi često utiču na sadržaj bilateralnih sporazuma u oblasti zaštite ulaganja koje zaključuju pojedine zemlje između sebe.

Bilateralni sporazumi

sporazumi koje zaključuju dve države kako bi unapredile uzajamne ekonomske odnose i stvorile povoljnije uslove za strane ulagače.

Dva modela bilateralnih sporazuma:

• Evropski model, zasnovan na nacrtu Konvencije predstavljene od strane ministara OECD 1962. godine i

• Severnoamerički model (North-American model-u okviru NAFTA sporazuma) koji je razvijen početkom osamdesetih godina.

Evropski model se odnosi na već izvršena ulaganja, a Severnoamerički se odnosi na period pre nego što se ulaganje izvrši.

Rezolucije organa i međunarodnih organizacija

predstavljaju formalan tekst koji je usvojen od strane odgovarajućeg tela i često su neobavezujuće.

One služe kao fleksibilno sredstvo za zaokruživanje pravnog okvira u oblasti stranih ulaganja između različitih država

OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Strane direktne

investicije

Strane portfolio

investicije

Zajmovi i krediti

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

Najpoželjniji oblik stranih ulaganja - min. 10% učešća ili upravljanja

1) ULAGANJE U PUNO VLASNIŠTVO: Greenfield ili Brownfield investicija

2) ZAJEDNIČKA ULAGANJA, sa partnerom-domaćinom

3) MEĐUNARODNI MERDŽERI I AKVIZICIJE - spajanje dve firme - nastaje treća; kupovina domaće kompanije -postaje filijala strane kompanije

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

značajne mogućnosti za ostvarivanje profita u stranim zemljama

omogućuju kontrolu nad sopstvenim poslovanjem u zemlji plasmana kapitala

šanse da se iskoriste povoljni lokalni uslovi u pogledu carina, poreskih stopa, infrastrukture, radne snage, sirovina, rastućeg tržišta i druge povoljnosti

STRANE POTFOLIO INVESTICIJE - TRŽIŠTE KAPITALA

Portfolio predstavlja investiciju u više različitih oblika aktive, najčešće različitih vrsta hartija od vrednosti u posedu

individualnog investitora ili institucije.

Primarno tržište obuhvata finansijske transakcije između emitenata hartija od vrednosti i prvih investitora

Sekundarno tržište je tržište dalje prodaje papira (najčešće akcija i obveznica) emitovanih na primarnom tržištu.

TRŽIŠTE KAPITALA

Glavni nosioci tržišta kapitala su berze

mesta gde se susreće ponuda i tražnja i zaključuju poslovi, preko brokera i dilera. Na njima se pojavljuju kupci i prodavci kapitala, banke, fondovi (penzioni, zdravstveni i investicioni) i drugi subjekti

• Njujorška berza harija od vrednosti (New York Stock Exchange – NYSE)

• Tržište za perspektivne kompanije novih tehnologija (NASDAQ - National Association of Securities Dealers Automated Quotations)

• Tokijska berza (Tokyo Stock Exchange)

• Londonska berza hartija od vrednosti (London Stock Exchange – LSE)

• Šangajska berza hartija od vrednosti (Shanghai Stock Exchange)

FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Glavni finansijski instrumenti kojima se trguje na tržištu kapitala su akcije i obveznice

AKCIJE: Vlasničke hartije od vrednosti - dividenda

OBVEZNICE: Dužničke hartije od vrednosti - kamata

ZAJMOVI I KREDITI

• Kreditne linije

• Zajmovi sa fiksnim otplatnim programima

Komercijalne banke

• MMF

• Svetska banka

Međunarodne finansijske institucije

• Export Credit Guarantee Department(V.Britanija)

• US Export – Import Bank

• COFACE – Francuska

• HERMES - Nemačka

Organizacije za finansiranje

izvoznih poslova

ZAKON O ULAGANJIMA

Predmet ulaganja mogu biti: stvari, prava i novac, dok se nenovčani ulozi izražavaju u novcu. Ulagati se mogu i devize i efektivni strani novac koji se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

Pod ulaganjem se smatra:

– direktno ulaganje, odnosno ulaganje u materijalna i nematerijalna sredstva privrednog društva;

– indirektno ulaganje, odnosno sticanje udela ili akcija u privrednom društvu.

ZAKON O ULAGANJIMA

Ulagač je pravno ili fizičko lice koje je uložilo kapital, kao i lice koje je steklo ulaganje po jednom od napred navedenih osnova, na teritoriji Srbije.

Ulaganjem se ne smatra:

– novčano ili drugo potraživanje koje neposredno proizilazi iz komercijalnog ugovora;

– novčano potraživanje koje proističe iz kredita u vezi sa komercijalnim ugovorom.

ZAKON O ULAGANJIMA

Strani ulagači, u pogledu svog ulaganja u svemu uživaju jednak položaj i imaju ista prava i obaveze kao i domaći ulagači.

Strani ulagač ima pravo da, nakon plaćanja svih poreskih i drugih obaveza po osnovu javnih prihoda, slobodno transferiše finansijska i druga sredstva u vezi sa ulaganjem, kao što su:

– prihodi;

– imovina koja mu pripadne posle gašenja privrednog društva, odnosno na osnovu prestanka ugovora o ulaganju;

– iznosi dobijeni od prodaje udela, ili akcija u kapitalu privrednog društva;

– iznosi dobijeni po osnovu smanjenja osnovnog kapitala privrednog društva;

– iznosi dobijeni od dopunskih uplata;

– naknade od eksproprijacije.

OBLICI DRŽAVNE POMOĆI

Ulagači mogu ostvariti pravo na sledeće oblike državne pomoći za ulaganja:

• dodela podsticaja;

• poreski podsticaji i olakšice i oslobođenja od plaćanja taksi;

• carinske povlastice;

• sistem obaveznog socijalnog osiguranja;

• davanje u zakup i otuđenje nepokretnosti i zemljišta u javnoj svojini.

SUBJEKTI PODRŠKE ULAGANJIMA

Subjekti podrške ulaganjima jesu:

Savet za ekonomski razvoj;

Ministarstvo nadležno za poslove privrede;

Razvojna agencija Srbije;

organ autonomne pokrajine, ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja na nivou autonomne pokrajine;

jedinica lokalne samouprave preko jedinice za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima na nivou lokalne samouprave.

SAVET ZA EKONOMSKI RAZVOJ

prati stanje u oblasti ulaganja i privrednog razvoja, javno promoviše ciljeve privrednog razvoja Srbije i podstiče njihovu realizaciju;

donosi odluku o dodeli podsticaja za ulaganja, u skladu sa propisima;

donosi Poslovnik o svom radu;

podnosi Vladi jednom godišnje izveštaj o svom radu, koji se objavljuje na internet stranici Vlade.

RAZVOJNA AGENCIJA SRBIJE

Za obavljanje razvojnih, stručnih i operativnih poslova podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i povećanja izvoza, razvoja i unapređenja konkurentnosti privrednih subjekata, ugleda i razvoja Srbije u oblasti privrede i regionalnog razvoja, osnovana je Razvojna agencija Srbije.

MEĐUNARODNI TRANSFER TEHNOLOGIJE

Pod tehnologijom u užem smislu podrazumeva se određeni postupak ili skup postupaka, koji omogućuju da se, uz odgovarajuća ulaganja u proces proizvodnje (rad, sirovine, sredstva za rad) dobiju proizvodi sa unapred utvrđenim i željenim svojstvima, koji su neophodni građanima, preduzećima i državama.

Pod tehnologijom u širem smislu podrazumeva se još i niz drugih aktivnosti u procesu društvene reprodukcije kao što su: unapređenje proizvodnih procesa i organizacije rada, usavršavanje kadrova, savremeno upravljanje (menadžment), istraživanje tržišta (marketing) i slično.

INTELEKTUALNA SVOJINA

Intelektualna svojina predstavlja jedan od najširih oblika kulturnog i naučnog rada, koji se sastoji od nematerijalnih dobara, i dobija sve veći značaj u međunarodnim ekonomskim odnosima i obuhvata:

pisanje naučnih dela, knjiga, časopisa i novina,

proizvodnju filmova, pozorišnih drama, likovnih i vajarskih dela, muzičkih dela koja se reprodukuju putem kompakt diskova i sl.,

patente i druge raznovrsne tehnološke izume,

dizajniranje raznovrsnih proizvoda i usluga,

znakove za razlikovanje proizvoda i usluga: trgovinske žigove i geografsko poreklo i

znanje i iskustvo.

INTELEKTUALNA SVOJINA

Međunarodno udruženje računovođa (IFAC) klasifikovalo je intelektualni kapital na sledeće vrste (oblike):

• patenti,

• autorska prava (copyright),

• prava na dizajn,

• poslovne tajne (know-how),

• oznaka proizvoda (trade mark),

• oznaka usluga (service mark).

INTELEKTUALNA SVOJINA

Najčešći način za prenos tehnologije je da bude nezavisna – sama za sebe ili kroz kooperaciju, lizing, franšizing, građevinski inženjering ili kao direktno ulaganje kapitala.

Transfer tehnologije između zemalja definiše se kroz samostalan ugovor ili može da bude sastavni deo nekog drugog ugovora (npr. ugovora o kupoprodaji opreme, ugovora o inženjeringu, ugovora o kooperaciji, ugovora o ulaganju kapitala, ugovora o lizingu, ugovora o franšizingu).

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE

Intelektualna svojina se štiti međunarodnim konvencijama:

Konvencija u oblasti industrijske svojine, i

Konvencija u oblasti autorskog i srodnih prava.

Pariska konvencija o zaštiti patenata (1883. - Srbija potpisnik);

Konvencija o evropskom patentu zaključena je 1973.;

Konvencija o evroazijskom patent doneta je 1994. godine u Ženevi.

Madridski sporazum o zaštiti žigova (1891.);

Haški sporazum o zaštiti modela i uzoraka (1960);

Lisabonski sporazum o zaštiti porekla proizvoda (1958);

Bernska konvencija za zaštitu književnih i umetničkih dela (1886.)

U Ženevi je 1952. godine doneta Svetska (univerzalna) konvencija o autorskom pravu;

1996. godine donosi se WIPO Ugovor o autorskom pravu.

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE U SRBIJI

Zaštita intelektualne svojine u Srbiji počinje u XIX veku.

Zavod za intelektualnu svojinu Srbije je upravna institucija od prvorazrednog nacionalnog značaja za tehnološki i ekonomski razvoj zemlje.

Pored toga što vodi upravni postupak za priznavanje prava industrijske

svojine, Zavod je nacionalni centar za diseminaciju informacija koje se generišu delatnošću Zavoda.

Povezan je u mrežu Evropske patentne organizacije (Espacenet) i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPOnet).

MEĐUNARODNA MIGRACIJA RADNE SNAGE

• predstavlja zapošljavanje građana jedne zemlje u nekoj inostranoj zemlji, bilo da se radi o nemogućnosti njene zaposlenosti u zemlji, ili pak o povoljnijim uslovima zapošljavanja u inostranstvu (zarade i drugi uslovi)

• Ranije migracije bile su, uglavnom, iz razvijenih u novoosnovane zemlje, u kojima su postojali značajni uslovi za ekonomsku ekspanziju.

• Danas, obrnuto, dolazi do odliva stručne razmene snage iz zemalja u razvoju u razvijene. To je tzv. “brain drain” (odliv mozgova) iz nerazvijenih zemalja.

• Doznake radnika iz inostranstva kontinuirano rastu i za mnoge zemlje u razvoju predstavljaju značajan izvor deviznih sredstava.