Kako mapirati lanac vrednosti u agrobiznis...

Kako mapirati lanac vrednosti u agrobiznis sektoru?

Todora Aleksić

todora.aleksic@rrazlatibor.rs

Sadržaj

• Malo teksa

• Dosta ilustrativih prikaza

• Mapiranje vašeg poslovanja u celokupnom reprodukcionom procesu

• Studije slučaja u sektoru voćarstva

Analiza internog okruženja

• Profitabilnost

• Atraktivnost grane u kojoj se vrši poslovanje

• Konkurentske sile

Konkurentnost

• Proces u kojem jedan entitet teži da nadigra drugi

• Cilj pobediti

• Konkurentnost se ostvaruje kada na blagovremen i finansijski efektivan način stvarate proizvod ili pružate uslugu koja je u skladu sa zahtevima tržišta i koja ispunjava zahteve potrošača

Konkurentska prednost• Analiza aktivnosti

• Razviti sistematičan način proučavanja svih aktivnosti koji imaju dodira sa vašim poslovanjem

• Lanac vrednosti u dijagnozi konkurentske pozicije

Analiza lanca vrednosti

• Lanac vrednosti je koncept za sistematično proučavanje aktivnosti preduzeća

• Dezagregiranje poslovanja na strategijski relevantne aktivnosti

• Locirati poslovanje u celinu reprodukcionog procesa

• Drugim rečima analiza vašeg poslovanja otpočinje tako što ustanovite gde je proizvod koji je deo vašeg proizvodnog asortimana lociran u opštem lancu vrednosti

M.Porter....

• Analiza lanca vrednosti je dezagregiranje poslovnih funkcija na aktivnosti i analiza veza koje postoje između aktivnosti

• Ukupna vrednost = troškovi + profit

• Aktivnosti su odvojive sekvence radnog procesa koje troše vreme i resurse

• U njima deluje jedan ili više pokretača vrednosti i pokretača troškova

Analiza lanca vrednosti

Uspešno upravljanje lancem vrednosti

Poboljšanje u dodirnim oblastima poslovanja

Povećanje profita .....Bolja eksploatacija resursa ...... Redukcija troškova

Koncept lanca vrednosti

• Sigurnost poslovanja - postići ispunjavanjem sledećih kriterijuma:

✓Prepoznatljivost

✓Bezbednost i kvalitet

✓Pouzdanost

Lanac vrednosti u Agrobiznis sektoru

Prerađivačka industrija

Proizvođači primarnih

dobara

Trgovinska preduzeća

Krajnji potrošač

Proizvođači sirovina

Vertikalna orijentisanost

Proizvodnja čelika

• Finalni proizvod do krajnjih kupaca

U agrobiznis sektoru?

• .....Poljoprivredni Kombinat Zlatibor

• Poseduje farmu krava simentalske rase

• Preduzeće se ranije bavilo preradom mleka sa sopstvene farme, ali kako je potražnja za proizvodima mlekare povećana, počeo je otkup, tako da kariku ulazne logistike čini oko 600 kooperanata

• Preradu mleka obavlja u sopstvenoj mlekari

Agrobiznis sektor-Nedostaci

• Nemogućnost proizvodnje zahtevanih količina nekog proizvoda uz poštovanje odgovarajućeg roka i kvaliteta

• Dugoročna jedinstvenost proizvodnje

Rešenje

• Ukrupnjavanje ponude

• Udruživanje

• Dodavanje vrednosti proizvodu

Proizvodi sa dodatom vrednošću

• Trend koji sve više uzima maha

• Veća prepoznatljivost proizvoda

• Spremnost potrošača da plati više

Put od želje i shvatanja da je ovakva prozvodnja dobar pravac,

pa do toga da se ostvarena vrednost i naplati je dug, često skup i traži mnogo veća znanja

Mogućnosti

• Zahtevi potrošača

• Veća prodajna cena kompenzuje povećanje troškova

• Veća mogućnost povezivanja sa ostalim sektorima

Proces dodavanja vrednosti

• Istinska transformacija sirovine

Proces dodavanja vrednosti

• Nema transformacije sirovine već proizvod ima druge vrednosti za koje je potrošač spreman da plati višu cenu-ekološki, kvalitetan, specifično upakovan

• Organski proizvodi, proizvodi sa oznakama geografskog porekla i sl.

Ulazna logistika-SnabdevanjeSadni materijal

• Instituti za voćarstvo

• Privatni rasadnici

• Hladnjače

Ulazna logistika-Snabdevanje

Hemijska sredstva za zaštitu od bolesti i štetočina

• Farmaceutske kuće

• Poljoprivredne apoteke

Ulazna logistika-Snabdevanje

Savetodavne usluge i usluge zdravstvene bezbednosti

• Poljoprivredne savetodavne službe

• Zavod za javno zdravlje

• Hladnjače

• Farmaceutske kuće....

• A tu su i mineralna i organska đubriva

• Kreč....

Ulazna logistika-Snabdevanje

• Poljoprivredne apoteke

• Industrijska postrojenja

• Hladnjače

• Cementare

• Sopstveni izvori

Primarna proizvodnja

Zatim....Berba

Prebiranje

Skladištenje

Od proizvodnje vode dva pravca• Otkup sveže šljive, maline, jabuke....

• Prerada-rakija, sušenje, zamrzavanje

Prodaja finalnih proizvodaDomaće tržište

• Maloprodajni objekti

• Zelene pijace

• Kako? U svežem stanju

Strano tržište• Viši stepeni prerade – dodavanje vrednosti proizvodu od

strane stranih aktera lanca vrednosti

• Prodaja finalnog proizvoda -sušena šljiva, rakija, liofilizirana malina, sušena jabuka

Malina• Otkup maline - hladnjače otkupe 97% roda maline, dok ostatak završi

na lokalnom tržištu.

• Plasman na tržišta Nemačke i Francuske

• Jedan deo smrznute maline se pakuje kod nas u ambalažu krajnjegkupca, dok se jedan deo izvozi i pakuje u inostranstvu, s tim daveličinu pakovanja određuje krajnji kupac. U oba slučaja na pakovanjuse vidi samo zemlja porekla, ali bez robne marke naših proizvođača

• Viši stepeni prerade maline koji bi dodali vrednost proizvodu ili pakplasman sveže maline koji bi u određenom obimu zamenili smrznutumalinu gotovo da ne postoje

• Uspešna priča-Hladnjača “Drenovac” Arilje

Jabuka

• Kod jabuke nema organizovanog otkupa, niti unapreddefinisanog ili jedinstvenog tržišta

• Plasman jabuke odmah nakon berbe

• Jabuka se prodaje i nakupcima koji je izvoze za Rusiju

• Izvoz sušene jabuke u Rusiju

• Nedostatak skladišnih kapaciteta/hladnjača je jedan odrazloga zbog kojeg se na domaćem tržištu pojavljuje uvoznajabuka, u najvećoj meri poreklom iz Makedonije, Slovenije,Italije i Grčke (ajdared, greni smit, jonagold, crveni i zlatnidelišes, gloster)

Šljiva

• Otkup šljive u najvećoj meri nije organizovan

• Šljiva tradicionalno uzgaja za kućnu upotrebu: pravljenjeslatkog, džema, kompota, rakije

• 90% rakije se preradi u proizvode sa dodatom vrednošću

• Preostalih 10% ili ode na lokalne zelene pijace (sveža šljiva)ili ode na sušenje

• Zona sive ekonomije na domaćem tržištu

• Izvoz sušene šljive u Rusiju

Šta nam govori lanac vrednosti

• Najslabija karika - proizvodi sa dodatom vrednošću

• Put do krajnjeg potrošača vodi preko posrednika

Šanse i izazovi

Direktan kontakt sa poslednjom karikom u lancu vrednosti -sa krajnim potrošačima odnosno kupcima naših proizvoda

Kako????

• Dodata vrednost kroz ispunjenje zahteva potrošača (organski, kvalitetniji, luksuznije upakovan...)

• Viši stepeni prerade na kućnom pragu

Perspektiva

• Plasmanu sveže maline

• Liofilizirana malina

• Malina u čokoladi....

• Sveže jabuke na domaćem tržištu u van sezonskom periodu

• Sveže jabuke za inostrano tržište u skladu sa zahtevima potrošača

• Dodavanje vrednosti-sokovi, sušena jabuka, marmelade...

• Suva šljiva za evropsko tržište

• Dodavanje vrednosti-džemovi, kompoti, slatka....

Zašto?????

• Svako zašto ima svoje zato!!!!

Zato......

• Rast tražnje

• Ekskluzivnost i veća reputacija

• Veće troškove kompenzuje veća prodajna cena

• Pružaju se novi kanali prodaje

• Lakše je dobiti finansijsku podršku

• Sinergija sa ostalim sektorima...

• Kada dodate novu vrednost aktivnosti idete u pravcu da i finalni proizvod ima „veću vrednost“

• Kada se kaže veća vrednost proizvoda ne misli se samo na veću cenu, već da proizvod više vredi i da je kupac raspoloženiji da kupi proizvod i time plati novu, dodatu vrednost

Zaključak

Pitanja

Hvala na pažnji