SADRŽAJ:

1. Uvod…………………………………………......……………..…………………………1

2. Pojam vrste I karakteristike obrtnih sredstava……………………………………………2

3. Faktori od kojih zavisi visina obrtnih sredstava………………………………....……….4

4. Obrtanje obrtnih sredstava……………………………………………………....………. 5

5. Optimalna veličina obrtnih sredstava…………………………………………………….6

6. Utvrđivanje zaliha materijala…………………………………………………………….6

7. Obrtna novčana sredstva…………………………………………………………………7

8. Zaključak………………………………………………………………………………..13

Literatura………………………………………………………………………………..14

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću

1. UVOD

Izračunavanje vrednosti trajnih obrtnih sredstava je pored izračunavanja vrednosti osnovnih sredstava

važan faktor u proceni potrebnih ukupnih sredstava za ulaganje u preduzetnički poduhvat. Iskustvo u

poslovanju dokazuje kako brojni preduzetnički poduhvati propadaju radi podcenjivanja značaja trajnih

obrtnih sredstava.

Podaci potrebni za izračunavanje dela investicije koja se odnosi na trajna obrtna sredstva odnose se na

buduće događaje. Zbog toga su to nesigurne veličine i svaki rezultat računskih operacija s takvim

veličinama sadrži određeni nivo nesigurnosti, tj rizika. Kod donošenja odluke na osnovu nesigurnih

veličina treba voditi računa o tome da li je odnos u kojem se mogu očekivati kriterijalne vrednosti za

odlučivanje prihvatljiv ili ne. Kako bismo smanjili mogućnost donošenja loše odluke, kao prvo je

potrebno prepoznati moguće uzroke rizika i kao drugo pokušati da deluje na prepoznate potencijalne

uzroke neželjenih događaja.

U ovom radu prikazaćemo kako se strategija upravljanja rizicima pri ulaganju u početnu vrednost

trajnih obrtnih sredstava može zasnivati na rezultatima simulacije.

_______________________________________________________________________________________ 1

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću

2. POJAM,VRSTE I KARAKTERISTIKE OBRTNIH SREDSTAVA

U obrtna sredstva se svrstavaju ona sredstva preduzeća koja predstavljaju deo imovine preduzeća čiji je

vek trajanja, odnosno rok vezivanja kraći od jedne godine. Izuzetak čini sitan inventar koji se takođe

uključuje u grupaciju obrtnih sredstava.

Prema pojavnim oblicima obrtna sredstva bi se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to:

a) obrtna sredstva u novčanom obliku,

b) obrtna sredstva u naturalnom obliku

c) obrtna sredstva u prelaznom obliku.

Obrtna sredstva u novčanom obliku čine gotovina u kasi i na računima finansijskih institucija, kao i

ekvivalenti gotovine koji imaju kratkoročni karakter, kao. što su: izdvojena sredstva posebne namene,

depoziti sa kratkim otkaznim rokom, čekovi, menice, plemeniti metali, deonice i drugi vrednosni

papiri.

Obrtna sredstva u naturalnom obliku se javljaju u obliku zaliha koje se prema

karakteristikama mogu klasifikovati kao:

• zalihe materijala, rezervnih delova i sitnog inventara,

• zalihe u proizvodnji u smislu nedovršene proizvodnje,

• zalihe proizvoda (ako se radi o proizvodnom preduzeću),

• zalihe robe (ako se radi o trgovinskom preduzeću).

Zalihe materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i trgovačke robe evidentiraju u bilansu po

nabavnim cenama, a zalihe proizvodnje i proizvoda po troškovima učinjenim za stvaranje tih učinaka.

Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potraživanja I u obliku

razgraničenja.

Prelazni oblici potraživanja mogu biti u smislu transformacije:

_______________________________________________________________________________________ 2

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću - Iz robe u novac

-Iz novca u robu

-Iz novca u novac

Prvi slučaj nastaje u slučaju da robu ili proizvode prodajemo na kredit, kojom prilikom nastaje

potraživanje koje će nestati u momentu kada dužnik - kupac doznači, odnosno isplati dužni iznos.

Prelazni oblik iz novca u robu se javlja u slučaju kada potraživanja nastaju po osnovu unapred plaćenog

iznosa - akontacije isporučiocu robe u svrhu pravovremenog obezbeđenja da isporuka robe bude na

vreme I u traženoj količini ili nekim drugim kupoprodajnim uslovima.

Ovaj oblik obrtnih sredstava će se ugasiti u momentu kada isporučilac-dobavljač isporuči preduzeću

robu, pri čemu će se od prodajne vrednosti oduzeti iznos unapred date akontacije. Razlika iznosa će

predstavljati obavezu preduzeća.

Prelazni oblik iz novca u novac nastaje kada se novac daje drugom subjektu na privremeno kratkoročno

korišćenje. To je slučaj davanja kratkoročnih kredita, pozajmica i si. Taj oblik se gasi kada dužnik vrati

iznos duga novčanom doznakom. Dati novac se nakon izvesnog vremena vraća u svoj prvobitni oblik,

ali indirektno, odnosno preko kategorije potraživanja.

Obrtna sredstva u obliku razgraničenja predstavljaju prvenstveno prelazni oblik novca u troškove koji

su predmet razgraničenja u kratkoročnom periodu. Za primer može poslužiti slučaj kada preduzeće

unapred plaća osiguranje za tekuću godinu ili zakupninu i sl. U tom slučaju na relaciji transformacije

novčanih sredstava u troškove nastaju kratkoročna razgraničenja kao sastavni elemenat grupacije

obrtnih sredstava.

Najvažnija podela obrtnih sredstava je podela prema njihovim:

pojavnim oblicima,

ekonomskom sadržaju,

fazama ciklusa obrtaja, i

sistemu njihovog pribavljanja.

Potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca, po plaćenim avansima ili akontacijama, potraživanja

od zaposlenih, potraživanja od države ili drugih institucija, potraživanja po finansijskim ulaganjima i

druga potraživanja.

_______________________________________________________________________________________ 3

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću Finansijska imovina je ona imovina koja dospeva najduže do jedne godine dana, a

obuhvata zajmove, depozite, hartije od vrednosti i ostala kratkoročna finansijska ulaganja.

Novčana sredstva kao obrtna sredstva jesu sredstva na žiro-računu i drugim računima u

bankama te novac u blagajni preduzeća.

Prema fazama ciklusa obrtaja dele se na:

- Obrtna sredstva u fazi proizvodnje, i

- Obrtna sredstva u fazi prometa.

A prema sistemu pribavljanja obrtna se sredstva dele na:

-Stalna obrtna sredstva, i

-Nestalna ili vanredna obrtna sredstva.

3.FAKTORI OD KOJIH ZAVISI VISINA OBRTNIH SREDSTAVA

Sva preduzeća nemaju jednaku potrebu za obrtnim sredstvima. Visina ukupnih obrtnih

sredstava zavisi o sledećim faktorima:

obimu, vrednosti i asortimanu proizvodnje i usluga,

tehnološkom procesa proizvodnje i pružanja usluga,

uslovima snabdevanja sirovinama i materijalima,

uslovima naplate prodatih proizvoda ili usluga, i

uslovima podmirivanja obaveza prema drugima (doprinosi, plate radnika) i

drugim.

Osnovni cilj je pratiti i ubrzati koeficijent obrtaja obrtnih sredstava u svim fazama ciklusa reprodukcije.

Koeficijent obrta - On meri broj obrta ukupnih obrtnih sredstava u konstantnoj jedinici

vremena i brzinu transformacije pojedinih pojavnih oblika angažovanog kapitala u obrtnim

sredstvima. On može biti:

Globalni koeficijent obrta

_______________________________________________________________________________________ 4

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću KO = T/Kobs

Parcijalni koeficijent obrta (u zalihama materijala, nedovršene proizvodnje ili gotovih

proizvoda)

Šta je koeficijent obrta veći, to se angažovani kapital brže reprodukuje sa kraćim vremenom

trajanja pojedinih faza ciklusa reprodukcije i time se povećava broj ciklusa reprodukcije u

jedinici vremena.

Za utvrđivanje potreba za obrtnim sredstvima uzima se, pored koeficijenta i vremena obrtaja,

i vrednost planiranog prometa. Tako da formula čini jednostavnim izračunavanje

ukupno potrebnih obrtnih sredstava. Međutim, treba imati u vidu da samo takvo

izračunavanje potrebnih obrtnih sredstava za celo preduzeće ne daje pravu sliku objektivno

potrebnih sredstava, i to zbog toga što su potrebe za obrtnim sredstvima po pojedinim fazama

kružnog kretanja sredstava posve različite jer je i koeficijent obrta pojedinih delova

obrtnih sredstava različit.

Vreme obrta

Vreme obrta - predstavlja broj dana vezivanja ili broj dana angažovanja kapitala u obrtnim

sredstvima.

Hobs = 360 / KO

Ovaj indikator je u direktnoj srazmeri sa koeficijentom angažovanja kapitala u obrtnim

sredstvima, a što je i logično, u obrnutoj (indirektnoj) srazmeri sa koeficijentom

reprodukcije angažovanog kapitala u istim obrtnim sredstvima. Šta je koeficijent

angažovanja kapitala u obrtnim sredstvima manji, to je koeficijent reprodukovanja (obrta)

kapitala veći, vreme angažovanosti kapitala u obrtnim sredstvima kraće, a efekat po kvalitet

ekonomije uspešniji.

4.OBRTANJE OBRTNIH SREDSTAVA

_______________________________________________________________________________________ 5

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću Obrtanje obrtnih sredstava započinje nabavkom potrebnih materijala (sirovina ili

poluproizvoda u industriji, namirnica, pića u ugostiteljstvu itd) i to je pretpostavka za

početak proizvodnje. Preduzeće mora najpre posedovati vrednost u obliku novca.

U svakom obrtnom ciklusu obrtna sredstva u preduzeću prolaze kroz tri faze: fazu nabavke,

fazu proizvodnje i fazu realizacije. Da bi se reprodukcija obrtnih sredstava uspešno obavila,

što znači zadovoljila sve naznačene uslove uspešno obavljenog ciklusa reprodukcije, važno

je i maksimalno uskladiti trajanje pojedinih faza kružnog toka sredstava. To je važno zbog

toga jer se postiže veći ekonomski efekat što se brže odvija svaka faza za sebe i sve

zajedno,

budući se angažovana sredstva kraće zadržavaju u svakoj pojedinoj i svim fazama ukupno i

brže se ostvaruje osnovni smisao reprodukcije da se na kraju ostvare veća sredstva od

uloženih, a to znači odgovarajuća zarada. Znači, što je brže kretanje obrtnih sredstava, uz

ostale povoljne elemente poslovanja, moguće je ostvariti veću rentabilnost poslovanja, pa se

zbog toga nastoji da se ubrza obrtaj obrtnih sredstava. Brzina kruženja obrtnih sredstava izražava

se brojem obrtaja u jedinici vremena (obično u godini). Obrtna sredstva u jednoj godini

načine više od jednog kruga, a čest i po nekoliko krugova. Ova brzina kruženja obrtnih

sredstava izražava se koeficijentom obrtaja koji se može izračunati formulom:

5.OPTIMALNA VELIČINA OBRTNIH SREDSTVA

U ekonomskoj teoriji i praksi primenjuje se čitav niz metoda pomoću kojih se utvrđuje i

planira optimalna potreba za angažovanim kapitalom u obrtnim sredstvima.

Kada su u pitanju novoosnovana preduzeća (pogoni) primenjuju se:

Metod broja dana trajanja tehnološkog procesa

Metod pomoću kamatnih brojeva

Metod materijalnog bilansa (najčešće se koristi)

Posebno je značajan postupak utvrđivanja zaliha predmeta rada (materijala) i njihove

optimalne veličine.

_______________________________________________________________________________________ 6

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću Koeficijent angažovanja - Ovim indikatorom iskazuje se objektivno, organizaciono i stvarno potreban

angažovani kapital u obrtnim sredstvima po novčanoj jedinici ukupnih troškova prouzrokovanih

proizvodnjom gotovih proizvoda posmatrano kako u ukupnom iznosu, tako I po pojavnim oblicima

obrtnih sredstava.

6.UTVRDJIVANJE ZALIHA MATERIJALA

Zbog značaja obezbeđivanja kontinuiteta reprodukcije zalihe materijala u ekonomskoj

teoriji i praksi zaslužuju posebnu pažnju. Zalihe materijala najčešće su neizbežne pa je jedan

od osnovnih zadataka utvrđivanje njihove optimalne veličine i strukture.

Optimalne zalihe - materijala predstavljaju onu količinu koja je, uz minimalne troškove

njihovog posedovanja, dovoljna za kontinuitet planiranog obima reprodukcije.

Zopt = Q/2 + Rs

Minimalne zalihe - donja granica količine materijala na zalihama do koje se može i sme ići,

a da se ne ugrozi kontinuitet procesa reprodukcije.

Zmin = Pd * Vn

Maksimalne zalihe - gornja granica nabavke materijala čije dalje povećanje izaziva efekte

koji su loši po kvalitet ekonomije.

Zmax = Zmin + Qo

7.OBRTNA NOVČANA SREDSTVA

U novom društveno ekonomskom sistemu će preduzeća u akcionarsko društvenom odnosno

humanističkom obliku vlasništva nad sredstvima za proizvodnju imati zajednička novčana sredstva.

Preduzeća u privatnom vlasništvu po svojoj volji mogu zadržati sopstveni status pa

tako i novčana sredstva, te mogu nastaviti poslovati samostalno po principu klasičnog

_______________________________________________________________________________________ 7

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću kapitalističkog tržišnog oblika privređivanja.

Komuna u pravilu poseduje znatno veću količinu novca nego što je potrebno za potrošnju

stanovništva i razvoj privrede u periodu obračuna. Višak novčanih sredstava predstavlja

novčanu akumulaciju komune. Iz tog novčanog fonda komuna mora

sačuvati određenu novčanu rezervu za pokrivanje eventualnih investicionih poremećaja,

zatim za pokrivanje šteta nastalih elementarnim ili na druge načine nastalim nepogodama. Sa tim

novčanim sredstvima komuna sama sebe osigurava. Ostatak novca se može koristiti kao

obrtna sredstva.

Obrtna novčana sredstva su akumulirana sredstva minulog rada proizvođača i služe kao

saobraćajno sredstvo plaćanja drugim proizvođačima za proizvode, poluproizvode,

repromaterijale i sirovine koje privreda prerađuje u svom proizvodnom procesu.

Komuna može dodeljivati obrtna sredstva privredi u akcionarsko društvenom odnosno

humanističkom obliku vlasništva nad sredstvima za proizvodnju beskamatno, pod uslovom da

privreda vrati pozajmljeni novac u periodi obračuna. Ništa novo u stvari, komuna postaje nešto

poput korporacije a velika kapitalistička preduzeća ne naplaćuju sama sebi obrtna sredstva.

Nikakav interes društvo nebi imalo da naplaćuje samo sebi pozajmice. Beskamatno

dodeljivanje kredita je pogodno jer ne poskupljuje proizvodnju i pojednostavljuje sistem

obračuna cene robe. Osim toga takvo kreditiranje potiskuje mogućnost formiranja otuđenog

oblika moći baziranog na posedu novca i stoga će doprineti razotuđenju društva.

Ukoliko komuna kreditira proizvodnju beskamatno, tada i privreda može u skladu sa svojim

mogućnostima i potrebama društva, odgađati naplatu svoje robe beskamatni

kreditima.

Kada komuna bude dodjeljivala kredite beskamatno tada više individualni

kreditori ne bi mogli zarađivati pozajmicom novca pa bi se time ukidala kamata kao oblik

rente. Važno je napomenuti da se kamata neće ukinuti nasilnim putem, tako daće ona još

egzistirati neko vreme Aliće društvo formirati takve uslove kreditne politike, koja će

obeshrabriti kamatu na pozajmljeni novac.

Visina kamata opada u zasićenom kapitalističkom društvenom sistemu. Japan je primer koji

to potvrđuje.

_______________________________________________________________________________________ 8

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću Prosečan Japanac poseduje oko US $ 100.000 na bankovnom računu i ne

kupuje skoro ništa zato što uglavnom ima sve što mu treba. Iz tog razloga u Japanu kamate

gotovo da ne postoje. Nestajanjem kamata kapitalizam počinje gubiti svrhu svog postojanja.

Ali mi moramo formirati novi sistem kojiće zameniti kapitalizam i unaprijediti odnose u

društvu jer ćemo u suprotnom doći do nestabilnosti i do povratka unazad.

Nestajanjem kamata banke bi gubile svoju osnovnu funkciju rentijerstva pomoću

akumuliranog novca. Ona više ne bi bile profitabilna preduzeća već bi mogla u komuni vršiti

funkciju individualnog i društvenog knjigovodstva robno novčanog prometa. Banke mogu

pomoću kompijuterske tehnologije voditi evidenciju o imovinskom stanju stanovnika, zatim

evidenciju prihoda i rashoda stanovnika i privrede komune. U klasičnom ekonomskom

sistemu potrošači koji nemaju gotovog novca uzimaju kredite za kupovinu robe. Krediti

opterećuju cenu robe sa kamatom koju određuje tržište. Osim toga što je duži period otplate

kredita to je veća kamata pa je potrošačima u interesu da što pre otplate kredite.

Uvođenjem beskamatnog kredita potrebno je formirati novi sistem raspodele novca koji će

biti najmanje podjednako obrtno finansijski efikasan kao što je klasično kamatno

kreditiranje. Kako je količina obrtnih sredstava velika ali i ograničena tako se može dogoditi

da budu nedovoljna za potrebe svih korisnika. Sa time u vezi obrna sredstva treba

raspodeljivati među korisnicima u funkciji vremena obrta što se može prikazati formulom:

K-obrtnih sredstava =360/vreme povrata novca

Veći K-obrtnih sredstavaće ostvariti korisnik obrtnih sredstava koji u kraćem vremenu vrati

pozajmljeni novac. Svi veći koeficijenti obrtnih sredstavaće osigurati beskamatno kreditiranje

od strane komune bez obzira na količinu potraživanih sredstava, dok se fond obrtnih

sredstava ne istroši.

Sistem daje veću mogućnost pridobijanja novca privredi koja predviđa kraće vreme

prometa robe, što je i razumljivo jer se tada novac brže vraća te se može ponovo obrtati.

Proizvodnja koja u periodu platnog obračuna od mesec dana nalazi svoju potrošnju moći će

_______________________________________________________________________________________ 9

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću pomoću opisanog sistema raspodele koristiti neograničenu količinu novčanih sredstava jer ih

praktično odmah i vraća.

Privreda u zajedničkom vlasništvu stanovnika komune je dužna da pozajmljenu količinu novca

vrati u periodi obračuna. Privreda može vratiti obrtna sredstva pod uslovom da naplati

proizvedenu robu, odnosno ukoliko proizvodi robu koju društvo treba. U slučaju neuspeha

proizvođači neće ostvariti dovoljnu dobit. Ukoliko dobit ipak bude veća od količine utrošenih

obrtnih sredstava, tada preduzeća još uvjek posluju relativno pozitivno jer su u stanju vratiti

obrtna novčana sredstava. Mala ostvarena dobit u periodu obračuna će smanjiti dohodak

radnika.

Ukoliko ostvarena dobit padne ispod količine korišćenih obrtnih sredstava, tada preduzeće

beleži gubitak obrtnih novčanih sredstava. Tolerisanje takve situacije bi dovelo do

smanjivanja količine novčanih sredstava u novčanom fondu komune pa bi proizvođači imali

teškoće obnavljati proizvodnju. Naravno da finansijsku nedisciplinu ni jedan ekonomski

sistem ne može dozvoliti pa tako ne može ni komuna i stoga uvodi sistem mera za

podnošenje odgovornosti. U novom sistemu svi radnici podnose odgovornost za gubitak

obrtnog novca i zajednički ga nadoknađuju pomoću bodova minulog rada.

Proizvodnja koja je namenjena nepoznatom potrošaču ne mora se odmah plasirati na tržište.

U tom slučaju promet robe može trajati duže od mesečnog perioda obračuna, pa preduzeće

može ostvariti manju dobit od količine utrošenih obrtnih sredstava u periodi obračuna.

Međutim, kako svako preduzeće posluje kontinuirano, može na osnovu naplate proizvedene

robe iz nekog prošlog perioda proizvodnje, ostvariti potrebnu dobit i obezbediti povrat obrtnih

sredstava.

Kada bi se na osnovu mesečnog obračuna preduzeća zahtevala regulacija odgovornosti za

različite ostvarene dobiti javljale bi se nepotrebne i nepogodne oscilacije nagrada i sankcija

radnika pomoću dohodovnih bodova minulog rada prema trenutnoj solventnosti preduzeća.

Odgovornost radnika treba podići iznad cikličnih mesečnih poremećaja ponude i potražnje.

Raspodelu i oduzimanje dohodovnih bodova minulog rada treba vršiti po godišnjem

obračunu platnog prometa.

Svako preduzeće u toku godinu dana uzima obrtna sredstva onoliko puta koliko je potrebno i

_______________________________________________________________________________________ 10

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću vraća ih po ostvarenoj dobiti na tržištu. Ukoliko preduzeće u periodu od godinu dana ne

uspeju vratiti sva obrtna sredstva tada se razlika između pozajmljenih i vraćenih sredstava odbija

od poseda dohodovnih bodova minulog rada svih radnika proporcionalno koeficijentu

odgovornosti. U slučaju gubitaka preduzeća veći koeficijenat odgovornosti radnika donosi

veći gubitak dohodovnih bodova minulog rada i niži dohodak. I obratno, manji koeficijent

odgovornosti radnika u slučaju novčanih gubitaka preduzeća donosi manji gubitak količine

dohodovnih bodova minulog rada i manji pad visine dohotka. Inicijator pogrešne odluke će

dopunski biti sankcionisan lošom ocenom radnika i posebnih komisija. Na taj način

uzimanje obrtnih sredstava za sobom povlači veliku odgovornost celog kolektiva što je

uslov produktivnog poslovanja.

Svaki gubitak privrede smanjuje količinu novca u fondu obrtnih sredstava komune. Međutim može se

pretpostaviti da će u sistemu koji efikasno sprovodi odgovornost poslovanja, gubitci biti mali i daće ih

komuna nadnoknaditi otkupom novog novca pomoću dohodovnih bodova minulog rada i porastom

novčane dobiti produktivnih preduzeća komune.

Najveći rizik podnose preduzeća koja koriste veću količinu obrtnih sredstava u odnosu na

cenu rada radnika, kao što je to slučaj u trgovini ili u finalnoj proizvodnji koja u većoj meri

kupuje poluproizvode i repromaterijale drugih proizvođača.

Rizik takvih proizvođača se može smanjiti dobrovoljnim udruživanjem proizvođača koji

učestvuju u izradi proizvoda. Udruživanjem proizvođača sirovina, poluproizvoda i finalnog

proizvoda smanjuje se potreba za obrtnim sredstvima jer proizvođači zajednički proizvode

robu i zajednički snose odgovornost za poslovanje. U idealnom slučaju potpuno udružena

privreda više ne bi trebala obrtna sredstva. Udruženi proizvođači zajedno podnose

odgovornost za realizaciju proizvodnje. Ukoliko jedan kooperant zakaže u vremenu isporuke

ili kvalitetu svoje proizvodnje tada svi proizvođači mogu doživeti finansijske nepogodnosti.

Preduzeće koje je lošim poslovanjem nanelo štetu ostalima preduzećima bi od rukovodstva

ostalih preduzeća ili od arbitražnih komisija i sudova dobilo slabiju ocenu pa bi svi radnici u

tom preduzeću ostvarili u nekoj meri niži dohodak. Ukoliko su u takvom preduzeću pojedinci

krivi za loše poslovanje, tada bi ih njegovi saradnici ocenili lošom ocenom pa bi isti

ostvarili još niži dohodak.

_______________________________________________________________________________________ 11

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću Ocenom utvrđena odgovornost svakog radnika je najprihvatljivija i najefikasnija jer je u

sistemu velikih produkcija teško, dugotrajno i skupo, precizno utvrđivanje vrednosti

delimičnih šteta ili doprinosa koje pojedini rad može prouzrokovati. U slučaju da su lošim

poslovanjem nastale trajne štete tada bi slaba ocena takvim radnicima uz arbitražu upravnog

odbora donela i veći gubitak dohodovnih bodova minulog rada.

Ne ostvarenje predviđene dobiti usled elementarne nepogode kao što su zemljotresi, poplave i požari,

nebi se trebali smatrati gubitcima privrede pa se isti nadoknađuju iz fonda novčanih rezervi komune.

Komuna se za takve slučajve može reosigurati zajedničkim dogovorom saveza komuna.

Naravno, količina obrtnih sredstava u rezervnom fondu komune je uvek ograničena i zato

se može dogoditi da pojedini proizvođači ne osiguraju potrebna obrtna novčana sredstva.

Privreda bez obrtnih novčanih sredstava ne može proizvoditi pa bi se pogoni trebalo zatvoriti.

U tom slučaju komuna predviđa rezervni izvor dodele obrtnih novčanih sredstava iz fonda

namenjenog razvoju privrede. Ukoliko pojedinim preduzećima ne pođe za rukom ni tada da

se izbore za potrebna obrtna novčana sredstva mogu ih zatražiti od postojećih banaka sa

tržišnom kamatom.

Međutim, dugoročno gledano obrtna sredstva će postajati sve manje potrebna Ili će se

raspodeliti beskamatno, tako posednici akumuliranog novca više neće moći uzimati

kreditnu proviziju. Tada će posednici akumuliranog novca imati interes da novac zamenjuju

za dohodovne bodove minulog rada čime će komuna ostvariti veća novčana sredstva za

beskamatno kreditiranje privrede i potrošača.

Na kraju treba reći da bez obzira koliko se privreda komune udruživali, tržišna privreda

nikada neće biti neosetljiva na kolebanje konjunkture. Zaoštravanjem uslova za podnošenje

odgovornosti kojeće doneti radna konkurencija, neuspesi proizvođača mogu biti izrazito

nepogodni. Sa time u vezi proizvođači će morati tražiti veći stepen sigurnosti privređivanja i

nalazi će je u proizvodnji za poznate potrošače.

Udruženi proizvođači će ispitati potrošače o njihovim potrebama pa će postepeno organizovati

proizvodnju po njihovoj narudžbini. Sa poznatom potrošnjom privreda može uspešno

organizovati svoje delovanje a radna konkurencijaće omogućiti najuspešniju realizaciju.

Takva privreda bi donosila pogodnosti društvu ali treba naglasiti da bi ona sve manje bila

_______________________________________________________________________________________ 12

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću tržišna a sve više planska.

8. ZAKLJUČAK:

Obrtna sredstva (imovina) su kratkoročna sredstva koja mogu brzo i lako biti pretvorena u

novac. Najbitnije stavke su gotovina, kratkoročna potrživanja i plasmani, zalihe i inventar.

Kratkoročna potraživanja su obaveze koje kupci imaju prema kompaniji koja je predmet

analize.Kratkoročni plasmani su najčešće plasmani u kratkoročne hartije od vrednosti kao što

su komercijalni zapisi i ostale hartije od vrednosti koje mogu u svakom trenutku biti

unovčena.

Preduzeća nabavljaju nekoliko materijale koji se troše radi proizvodnje proizvoda ili usluga. Ovi

se materijali u procesu obavljanja proizvodnje odjednom utroše, a prodajom naplaćuje se i

vrednost utrošenih materijala. Tako dobijena novčana sredstva služe za ponovnu nabavku

materijala koji se, kao što je vidljivo, obrnu u kraćem vremenskom periodu i ostvare više

kružnih kretanja tokom jedne godine pa se iz toga razloga i nazivaju obrtnim sredstvima. Za

obrtna sredstva karakteristično je da su to materijalne vrednosti koje se troše u

proizvodnji, tako da se njihova supstanca i vrednost jednokratnom upotrebom potpuno prenosi na novi

proizvod i pri tome se menja njihov prvobitni oblik.

Važna stavka kod osnovnih sredstava jeste njihova amortizacija. Amortizacija predstavlja

postepeno trošenje i otplaćivanje osnovnih sredstava u toku njihovog ekonomskog veka

trajanja. Kompanije za sredstva amortizacije izdvajaju poseban račun na kome se ova

sredstva gomilaju. Ubrzana amortizacija je najčešći način za uvećanje troškova i legalno

umanjivanje poreske osnovice.

_______________________________________________________________________________________ 13

Seminarski rad Obrtna sredstva u preduzeću

LITERATURA:

_______________________________________________________________________________________ 14