Agrobiznis e-magazin, broj 9: Ko koga muze?

AGROBIZNISAGROBIZNISAGROBIZNISwww.agropress.org.rs

KO KOGA MUZE?

Elektronski časopis o agrobiznisu Godina I, 1. septembar, broj 9

Komisija EU za labaviju zabranu

životinjskog brašna

Vlasnici švajcarskih mini elektrana dobili

30 miliona evra

Tema broja:

Kvalitet i prinosi duvana nagoveštavaju

dobru zaradu

Najviše falsifikata šljivovice

Са задовољством Вас обавештавамо да је Удружење новинара за пољопривреду AGROPRESS организатор друге националне конференције:

Агробизнис Србије 2011.

26. окотобар 2010. године, од 9 до 12 часова, Народна банка Србије Циљ ове конференције је отварање дијалога о унапређењу пољопривреде - сектора привреде који традиционално остварује трговински суфицит и обезбеђује стабилност привреде Србије. Позивамо Вас да говорите на овој конференцији и том приликом обавестите учеснике о основним трендовима у пољопривредном сектору и плановима за наредну годину. Посебну пажњу, на овом догађају, посветићемо значају и улози локалне самоуправе у даљем развоју пољорпивреде Србије. Очекивани раст извоза свакако је повод за размишљање о већим инвестицијама Владе Србије у пољопривредни сектор. Пољопривреда Републике Србије је у 2009. години забележила суфицит од 636 милиона долара у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа, што је за 30% више у односу на 2008. годину. Према досадашњним подацима извозни резултат у 2010. години биће бољи него ранијих година. Жеља нам је да у присуству највиших званичника Републике Србије, представника струке, међународних организација, медија, невладиног сектора и представника Универзитета, говоримо о најзначајнијим темама у актуелном тренутку. Тема конференције су: - Улога локалне самоуправе у развоју пољопривреде - Стварање услова за обезбеђење повећања производње у пољопривредном сектору - Оптимизација искоришћавања природних ресурса у пољопривреди - Утицај климатских промена на пољопривредни сектор - Конкурентност пољопривреде Србије - Аграрна политика у 2011. години – планови и фондови за финансирање пољопривреде - Европске интеграције у пољопривредном сектору - Приступање Србије Светској трговинској организацији, утицај Споразума о стабилизацији и

придруживању ЕУ и CEFTA споразума на пољопривредну производњу.

AGROPRESS ORGANIZUJE

Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja.

Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama. Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji

dnevno ima 1200-1700 posetilaca. Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000

unikatnih poseta! Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESS-

a rasla je 20% mesečno. Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne

informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima.

Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a: Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i

privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora

Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije

Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora

Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih

državnih institucija, kao i nevladinih organizacija Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj,

finansijskih institucija.

Prema statistikama “Google Analytics”: Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6.

aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata!

Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou

Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica

Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije

Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD. Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima

kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:

Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs

Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu

AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta domaćim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a

(70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa)

Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru.

Slanje promotivnog teksta stranim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a

(Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa)


Kombo paket: Slanje promotivnog teksta domaćim i stranim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a

(70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a

Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik Slanje promotivnog teksta članovima članovima

AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa)

Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca)


Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem e-maila na [email protected].

PROMOTIVNI PAKETI

za direktno oglašavanje

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

http://www.agropress.org.rs

mailto:[email protected]

PROJEKAT “KAČERSKI MED”

Projekat Privredne komore Beograd “Kačerski med” jedan je od projekata u okviru programa “Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU”. Program finansira Evropska unija, njegovom realizacijom rukovodi delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u koordinaciji sa nemačkom konsultantskom kućom GOPA. Protokol o saradnji potpisan je 18. juna u Sava Centru. Programom je obuhvaćeno 57 organizacija civilnog društva i medijskih kuća kojima je dodeljena bespovratna novčana pomoć u vrednosti od 5,3 miliona evra. Iz fondova IPA 2007 i IPA 2008 obezbeđeno je 3,5 miliona evra, a vrednost projekata je od 50.000 do 150.000 evra.

PLAVI BREND SRBIJE

Na sajmu u Osečini je istaknuto da je Srbija po proizvodnji šljive na četvrtom mestu u svetu, ali da bi zadržala tu poziciju i voćari i država bi trebalo više da se potrude

U Osečini je održan peti Sajam šljiva na kome je učestvovalo više od 200 izlagača iz regiona. Na sajmu je istaknuto da je Srbija po proizvodnji šljive na četvrtom mestu u svetu, ali da bi zadržala tu poziciju voćari i država bi trebalo više da se potrude. Ovi prvi kroz obnavljanje zasada, dok bi država morala da stvori uslove u kojima se isplati uzgoj voća koji i te kako puni našu deviznu kasu. A, šljiva iz Srbije ima siguran plasman, posebno u Evropi, gde je veoma tražena. Rusija je jedan od najvećih kupaca, i ove godine će otkupiti veći deo ponuđenog roda, koji koji se do sada kretao do 6.000 tona. je na skupu.

NAPRAVLJEN PRVI SRPSKI ŠAMPANJAC!

U podrumu vinarije „Aleksandrović“ u Vinči, kod Topole, juče je otvoren prvi srpski šampanjac „trijumf“, napravljen po tradicionalnoj francuskoj metodi.

Ova vinarija je od grožđa sa padina Oplenca napravila prvo srpsko penušavo vino, u saradnji sa Pjer-Iv Bžorneom, eminentnim stručnjakom Enološkog instituta u Šampanji, koji je tokom poslednje dve godine učestvovao u razvijanju tehnologije i njegovom stvaranju. Juče je predstavljena prva serija od 13.000 boca, a promociji je prisustvovao i ministar poljoprivrede Saša Dragin.

SVILAJNAC POSTAO NACIONALNI CENTAR ZA ORGANSKU HRANU

Svilajnac je, odlukom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, postao nacionalni centar za organizaciju proizvodnje organske hrane u oblasti stočarstva, izjavio je danas Tanjugu zamenik predsednika opštine Predrag Milanović.

Centar će početi sa radom do nove godine. Centar se neće baviti proizvodnjom, već izradom projekata, organizacijom i edukacijom poljoprivrednika. Slične centre ima Valjevo i Pirot.

U Svilajncu će se raditi projekti za ovu vrstu proizvodnje i za nekoliko potcentara čije se otvaranje planira na teritoriji Srbije, kazao je Milanović.

Svilajnac, koji više od pola veka ima Poljoprivredno veterinarsku školu a od ove godine i Poljoprivredni fakultet biološki zdrave hrane, u ovoj oblasti proizvodnje ima međunarodni ugled i u članstvu je Evropskih udruženja uzgajivača stoke simentalske pasmine.

Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13935.html

VESTI IZ SRBIJE

Zadrugarstvo na vrtešsci

Nije loše biti investitor u Srbiji

Raste kineski deficit u poljoprivrivredi

Jesenji konkursi za razvoj poljoprivrede - kamatne stope do 2,2 odsto

Širi se opasna bolest pšenice

Jagode belog ploda

I kavijar trpi zbog suša

NAJNOVIJE VESTI

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

VREMENSKA PROGNOZA ZA —-


















http://www.agropress.org.rs/tekstovi/




VESTI IZ SRBIJE NBS: AGRAR ĆE UTICATI NA INFLACIJU

Izvor: Tanjug

Beograd -- Narodna banka Srbije procenjuje da će međugodišnja inflacija, na kraju trećeg tromesečja, biti na višem nivou u odnosu na kraj drugog i iznosiće oko 5,4 odsto.

U avgustovskom izveštaju o inflaciji NBS procenjuje da će cene poljoprivrednih proizvoda u narednim mesecima presudno određivati kretanje inflacije.

Iako se očekuje da će te cene u trećem tromesečju imati sezonski pad, kod te grupe proizvoda postoji najveći rizik odstupanja od projekcije zbog nepovoljnih vremenskih prilika.

IMA ZIME ZA ZIMNICU

Izvor: RTS

Računica pokazuje da bi ove jeseni u teglama moglo da "završi mnogo više novca" nego prethodne. Proizvodjači industrijske zimnice podići će cene za 10 do 15 odsto. Cene povrća poveća ne tri do četiri puta.

Dobri domaćini već na izmaku leta misle na zimu i zimnicu, ali i novčanik. Gruba računica pokazuje da će za pripremu ovogodišnje zimnice biti potrebno mnogo više novca nego prethodne.

Proizvodjači najavljuju da bi krajem septembra i početkom oktobra i industrijska zimnica mogla da poskupi 10 do 15 odsto.

KOJE USLOVE MORA DA ISPUNI PROIZVOĐAČ VINA I DRUGIH PROIZVODA OD

GROŽĐA?

Izvor: eKapija

Ministarstvo poljoprivrede donelo je pravilnik o preciznim uslovima u pogledu objekata, prostorija, tehničkih uslova, opreme, sudova i uređaja, koje mora da ispunjava proizvođač šire, vina i drugih proizvoda od grožđa.

Prema ovom pravilniku, proizvođač mora da ima objekte koji su u funkciji obavljanja proizvodnje šire, vina i drugih proizvoda, a koji se mogu nalaziti na jednoj ili više lokacija.

redviđeno je da se vinarija sastoji od proizvodnog i pomoćnog kruga.

NAJVIŠE FALSIFIKATA ŠLJIVOVICE

Izvor: Politika

Godišnje inspekcija Ministarstva poljoprivrede i MUP otkriju oko desetak proizvodjača plagijata voćnih rakija, a prosečan kupac ovu prevaru teško prepoznaje

Od svih voćnih rakija na tržištu Srbije najviše se falsifikuje „šljivovica”, koja je ujedno i najtraženije piće u ovoj kategoriji, saznaje „Potrošač” u Ministarstvu poljoprivrede. U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova godišnje se otkrije oko desetak proizvodjača plagijata te vrste žestokog pića.

Najčešće se falsifikuju voćne rakije od šljive jer se one dosta i konzumiraju.

„LAKA” HRANA – MAMAC I NEPOZNANICA

Izvor: Politika, autor: S. Despotović

Iza „lajt” proizvoda stoje složeni procesi odvajanja masti od drugih sastojaka. – Manje kalorija – manje korisnih sastojaka, poručuju nutricionisti.

Takozvani lajt proizvodi, poput jogurta, mleka ili majoneza sa minimalnom količinom mlečne masti ili bez nje sve češće su u frižiderima, ali malo potrošača zna šta se u takvim namirnicama nalazi i kako se one proizvode. Dok lekari i nutricionisti ističu da su masti neophodne organizmu, naročito mladom, trgovci i dobavljači iz dana u dan beleže rast tražnje.

OKO 7.000 POLJOPRIVREDNIKA PREUZELO 45 MILIONA EVRA DUGOROČNIH I

KRATKOROČNIH KREDITA

Do sada je oko 7.000 poljoprivrednih proizvodjača preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 45 miliona evra.

U okviru kreditne podrške poljoprivredi, koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa bankama, do sada je osam banaka i to: Pro Credit Bank AD Beograd, Erste bank AD Novi Sad, Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Banca Intesa AD Beograd, Metals, Hypo Alpe Adria bank AD Beograd, Komercijalna banka AD Beograd i Agrobanka AD Beograd odobrilo 25.835.267,27 evra dugoročnih kredita, koji se najčešće podižu radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.








http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13740.html Ceo tekst možete pročitati na










VESTI IZ SRBIJE

SAŠA DRAGIN: ZA TAJKUNE NEMA SUBVENCIJA DO 2020

IZVOR: Ekonom:east magazine

Saša Dragin, ministar poljoprivrede Za tajkune nema subvencija do 2020. U narednoj deceniji srpsko selo nastaviće da se razvija putem kojim ga vodi trenutna administracija jer će akcenat i ubuduće biti na malim porodičnim gazdinstvima. Za aktuelni problem na tržištu mleka najveći krivac je Imlek koji, pored toga što veštački izaziva nestašicu mleka, snosi odgovornost i za osipanje stočnog fonda. Država ne snosi odgovornost za stanje koje je već duže vremena prisutno na tržištu mleka" kaže u intervju za Ekonom:east magazin nakon dužeg oklevanja čelni čovek Ministarstva poljoprivrede. Jedini propust koji je država napravila u ovom proizvodnom segmentu, prema reoma Saše Dragina, ogleda se u tome što je investicionom fondu Salford u privatizaciji omogućila da zauzme 60 posto prerađivačkih kapaciteta u preradi mleka.

RUSKI UVOZNICI KUPUJU ŠLJIVU

Asocijacija proizvođača suve šljive osnovana je da bismo unapredili proizvodnju i udruženi izvozili suvu šljivu, kao srpski brend, lakše plasirali na rusko tržište, koje je veoma zaintersovano zua ovaj proizvod, pre svega, zbog dobrog kvaliteta

Do sada je desetak najvećih ruskih firmi koje se bave uvozom suve šljive prijavilo učešće na Prvoj rusko-srpskoj konferenciji proizvođača, ivzoznika i uvoznoka suve šljive, koja će se 28. i 29. avgusta održati u

Valjevu u hotelu ’’Grand’’ u organizaciji nedavno osnovane Nacionalne asocijacije proizvođača suve šljive.

REKORDAN PRINOS JABUKA U VOĆNJAKU DELTA AGRAR GRUPE

Prosečan prinos sorti gala i breburn mariri red u 2010. godini u voćnjaku jabuka Delta Agrar Grupe u Čelarevu, najvećem i najmodernijem tog tipa u regionu, iznosiće 50 tona po hektaru, što je oko tri puta više od prosečnog roda jabuka koji se ostvaruje u Srbiji. Prinos jabuka od 50 t/ha inače se u voćnjacima ovog tipa postiže u punom rodu odnosno petoj proizvodnoj godini. Samo 30 ha voćnjaka u Čelarevu trenutno je u četvrtoj proizvodnoj godini, dok je ostatak voćnjaka mlađi. Ukupna proizvodnja jabuka u ovoj godini u voćnjaku Delta Agrar Grupe u Čelarevu iznosiće 4.000 t.

POČINJE REALIZACIJA PROGRAMA RAZVOJA MLEKARSTVA U ŠUMADIJI

Izvor: Beta

KRAGUJEVAC - U kragujevačkoj mlekari Mladost sutra će biti potpisan sporazum o realizaciji programa unapređenja i razvoja mlekarstva u Šumadiji koji pokreće Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Agrobiznis projekta.

Sporazum će potpisti predstavnici mlekara Kuč iz Lapova i Mladost iz Kragujevca, Ministarstva poljoprivrede, USAID i nevladine organizacije Centar za edukaciju i informisanje.

U „SRPSKOJ KALIFORNIJI” USPEVA I KIVI

Izvor: Politika, autor: D. Bukvić, foto: D. Jevremović

Samo jedna od 230 kuća u naselju Brestovik kod Grocke nema vinograd i samo jedna njiva nije pod voćem. – Ne treba seljak da se bori da država ili privatnici jeftino uzmu njegovu robu, već da ono što prodaje vredi što više

Zanimljivo je to selo Brestovik kod Grocke. Žiteljima je Dunav pred nosom, ali nemaju pijaću vodu. Ni crkvu. Ni „brojčano” nisu jaki: sa oko 1.200 meštana, ovo je drugo najmanje naselje u „gročanskoj nahiji”. Ali je zemlja plodna „za sve pare”. „Da baciš na nju dugme, niklo bi odelo”, što bi rekao Momo Kapor. Ne čudi što ar košta između 250 i 350 evra.

U SRBIJI OKO 150.000 PIJAČNIH PRODAVACA

Izvor: Tanjug, Ekos

Na pijacama u Srbiji sada ima oko 150.000 prodavaca, preko čijih se tezgi plasira više od 37 odsto ukupno prodatog voća i povrća, izjavio je danas izvršni direktor Poslovnog udruženja pijaca Srbije Savo Duvnjak. Duvnjak je u Čačku prisusatvovao svečanosti na kojoj je, u okviru akcije "Dan zahvalnosti", direktor Javnog komunalnog preduzeća "Komunalac" Stojan Vojinović uručio poljoprivrednicima, dugogodišnjim zakupcima tezgi, 34 zahvalnice, kao priznanje za njihov trud uložen na teškom poslu urednog snabdevanja građana osnovnim životnim namirnicama.









Kompletan intervju sa Sašom Draginom možete pročitati na










VESTI IZ SRBIJE

ROD SOJE REKORDAN

Izvor: Tanjug

BEOGRAD - Ovogodišnji rod soje u Srbiji,,očito će biti dobar", možda čak i rekordan, dok suncokret neće zabeležiti tako zavidne rezultate, izjavila je direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Ćurović, napomenuvši da je još rano za iznošenje preciznih podataka.Očekuje se da će proizvodnja suncokreta ove godine iznositi između 300.000 i350.000 tona, ali jejoš uvek rano za preciznije podatke, jer će oni biti poznati tek kada rod te uljarice bude stavljen u silose,rekla je Čurovićeva.

DOMAĆICE ODUSTAJU OD PRAVLJENJA ZIMNICE

Izvor: Blic Paradajz, krastavac, paprika, patlidžan, karfiol… samo

su deo asortimana na pijačnim tezgama širom Srbije. Iako je ponuda bogata, cene su za ovo doba godine paprene, a kako kažu prodavci, tako će ostati do kraja sezone. Zbog toga se sve češće mogu čuti komentari domaćica da ove godine neće spremati zimnicu jer im se ne isplati.

Ove jeseni špajzi će biti poluprazni Na pitanje šta će ove godine spremati od zimnice,

mnoge domaćice ovih dana samo odmahuju rukom. Cene povrća i voća su previsoke, zbog čega će se, kažu, od zimnice ove sezone malo šta spremati.

- Šta da spremam sa platom od 30.000 dinara kada sa njom ne mogu ni dete pošteno da opremim za školu? Pijaca nikada nije bila skuplja, tako da se spremanje bilo kakve zimnice ne isplati - priča Beograđanka Sonja Pavličić.

OD 1. SEPTEMBRA NA SNAZI SPORAZUM O TRGOVINI SRBIJA-TURSKA

Izvor: Poslovni magazin Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske

stupa na snagu 1. septembra, podsetilo je u nedelju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Srpski privrednici sporazumom dobijaju mogućnost korišćenja pogodnosti zajedničke proizvodnje sa Turskom i dijagonalne kumulacije porekla.

To znači da će srpski privrednici moći da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama.

POČINJE REALIZACIJA PROGRAMA RAZVOJA MLEKARSTVA U ŠUMADIJI

Izvor: Beta

KRAGUJEVAC - U kragujevačkoj mlekari Mladost sutra će biti potpisan sporazum o realizaciji programa unapređenja i razvoja mlekarstva u Šumadiji koji pokreće Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Agrobiznis projekta.

Sporazum će potpisti predstavnici mlekara Kuč iz Lapova i Mladost iz Kragujevca, Ministarstva poljoprivrede, USAID i nevladine organizacije Centar za edukaciju i informisanje.

SARADNJA SRBIJE I SLOVENIJE U POLJOPRIVREDI

Izvor: RTV

GORNJA RADGONA - Međunarodni sajam poljoprivrede u Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, domaći privrednici i predstavnici našeg ministarstva za poljoprivredu iskoristili su za uspostavljanje što čvršće saradnje.

U razgovorima sa slovenačkim kolegama, ministarstvo za poljoprivredu potenciralo je unapređenje saradnje u zaštiti bilja i fitosanitarnoj kontroli, a od velike koristi su nam i saveti za izmene zakona u proizvodnji hrane. Državni sekretar u ministarstvu Milan Petrović, nakon mnogih sastanaka sa slovenačkim privrednicima, izdvaja moguću saradnju u stočarstvu.

KVALITET I PRINOSI DUVANA NAGOVEŠTAVAJU DOBRU ZARADU

Izvor: S Media

U Podrinju je u toku treća berba duvana od početka ovogodišnje sezone, a zadovoljavajući kvalitet i prinos te industrijske biljke, koja se najviše uzgaja u ljubovijskom kraju, nagoveštava da će proizvodjači imati solidnu zaradu.

Stručnjak za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Dušan Despotović je danas izjavio Tanjugu da je na prostoru delovanja Zavoda, a to su Loznica i opštine Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik, proizvodnja duvana ove godine zasnovana na 250 hektara.















Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

Oglašavanje na veb sajtu

AGROPRESS-A

Veliki baner

Dimenzije: 436px × 72px Cena: -12 meseci 150.000 din. -6 meseci 90.000 din. -3 meseca 50.000 din. -1 mesec 20.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno

Veliki baner desno:

Dimenzije: 190px × 120px Cena: -12 meseci 100.000 din. -6 meseci 60.000 din. -3 meseca 33.000 din. -1 mesec 13.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama

Baner na vestima:

Dimenzije: 220px × 92px Cena: -12 meseci 120.000 din. -6 meseci 70.000 din. -3 meseca 36.000 din. -1 mesec 15.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno

Mali baner desno:

Dimenzije: 185px × 76px Cena: -12 meseci 50.000 din. -6 meseci: 30.000 din. -3 meseca: 17.000 din. -1 mesec: 7.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”.

Kontakt: www.agrobusinessconsulting.com [email protected] +381 64 178 1234 Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija Matični broj 20539666 | PIB 106104749 TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd

Tema broja:

KO KOGA MUZE?

MLEKA NEĆE BITI DO DECEMBRA

Mleka ni juče nije bilo dovoljno u prodaji, a kako kažu prerađivači, neće ga ni biti sve do decembra. Država do sada nije uspela da reši problem nestašice u Srbiji, a ako se nešto dramatično ne promeni, neće ni nadalje.

Da će do nestašica doći, mlekare su javnost upozorile krajem jula. „Imlek” je tada saopštio da je zbog loših vremenskih prilika i smanjenja stočnog fonda u Srbiji došlo do pada proizvodnje sirovog mleka za više od 20 odsto.

- Mi smo u međuvremenu povećali otkupne cene za 10 odsto, ali i pozvali državu da pomogne farmerima. Ali to nije pomoglo. Sada bez obzira na cene i na pomoć države, normalizaciju stanja sa domaćim mlekom ne treba očekivati pre decembra. Jer u septembru i oktobru inače dolazi do pada laktacije pošto se u tom periodu krave tele. Rast mlečnosti kreće tek od novembra, pa normalizaciju na domaćem tržištu mleka ne treba očekivati pre decembra - kaže Slobodan Petrović generalni direktor „Imleka”.

Izlaz iz ove situacije, kaže on, mogao bi se tražiti u uvozu, ali i u povećanju subvencija koje bi trebalo da se podele svim proizvođačima.

- Mi trenutno iz Bosne uvozimo oko 800.000 litara mleka mesečno. Ali to nije dovoljno da se pokrije manjak, jer je ulaz mleka u „Imlek” smanjen za dve miliona litara mesečno. Ostale evropske države nemaju višak mleka - kaže Petrović.

BEZ OBUSTAVE ISPORUKE MLEKA

Izvor: B92

Novi Sad -- Konzorcijum proizvodjača sirovog mleka u Srbiji odustao je od, za sutra najavljene, obustave isporuke preradjivačima.

U dosadašnjim pregovorima dobio uveravanja da će do oktobra dobiti traženo povećanje cene te sirovine, izjavio je Tanjugu predstavnik konzorcijuma Uroš.

U nastavku sednice, započete sinoć, odlučeno e da pregovori budu nastavljeni u septembru, kao bi se došlo do celovitog rešenja problema", rekao je Šećerov.

On je ocenio da je odluka konzorcijuma proizvodjača dobra ne samo za njih, nego i za preradjivače i potrošače u Srbiji.

Šećerov kaže da je najbitnije da su tenzije smanjene i da će se narednog meseca ponovo sesti za pregovarački sto.

On je napomenuo da konzorcijum podržava i drugo, juče osnovano udruženje proizvodjača sirovog mleka, jer su im ključni ciljevi isti, ocenjujući da je stvaranje udruženja proizvodjača u domaćem agraru veoma dobro.

STIGLO MLEKO IZ UVOZA U OBJEKTE "RODA MARKETA"

U objektima "Roda marketa" kako AGROPRESS ekskluzivno saznaje pojavilo se dugotrajno mleko iz uvoza Nemackog proizvodjaca iz Kelna.

Cena mleka sa 1,5% mlecne masti iznosi 92.53, dok za mleko sa 3,8% mlecne masti potrebno je izdvojiti 102.82 dinara po litru.

Mleko se prodaja pod nazivom "Landliede". Uvoznik ovog mleka je "Silbo"d.o.o.

U objektima se mogu naci takodje i mleko drugih prozvodjaca ali u znatno manjim kolicinama.

OSNOVANO UDRUŽENJE PROIZVOĐAČA MLEKA SRBIJE

Izvor: Poslovni magazin

Predstavnici 22 velika proizvođača mleka, koji ukupno godišnje isporuče 150 miliona litara mleka, osnovali su danas udruženje da bi se rešili problemi u tom sektoru i omogućio održivi razvoj proizvodnje.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović kazao je agenciji Beta da će u naredne dve do tri sedmice pripremiti platformu u kojoj će predstaviti stanje i predložiti nalaženje sistemskih dugoročnih rešenja.

Bez prosipanja On je kazao da će tu platformu dostaviti ministarstvima

poljoprivrede, ekonomije, finansija i trgovine da bi zajedničkim radom došli do najboljih rešenja.

Jovanović je kazao da članovi udruženja neće prosipati mleko niti obustavljati isporuke mlekarama jer to neće dovesti do rešenja problema.

Osnivanje Udruženja, naveo je, podržao je i PKB,

UZDRMAN ''IMLEK''

Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski danas je obavestila javnost da je kompanija „Imlek“ juče bez prisustva ovlašćenih pregovarača iz formiranog konzorcijuma sa par proizvođača održala sastanak u nameri da se spreči obustava isporuke mleka u nedelju.

Ovom sastanku, bez ovlašćenja konzorcijuma, prisustvovali su proizvođači Senad Hadžić, Radoslav Katić i Rade Čaban. Takvo ponašanje ovih farmera Sanja Bugarski ocenjuje kao krajnje nekorektno. Oni mogu odlučivati samo o svojoj sudbini, a ne u ime nas i naših porodica.













PRVO POVEĆANJE CENE IZ ''MLEKOPRODUKTA''

Mlekare u Srbiji nemaju dovoljno mleka ni za smanjenu potrošnju, a pogotovo visokokvalitetnog. Međutim, i pored toga ne žele da povećaju otkupnu cenu za više od 1,5-2,5 dinara po litri. Nedostatke mleka za proizvodnju pojedine mlekare sada nadoknađuju uvozom iz Hrvatske (cena 32 dinara), a neke vode i pregovore za uvoz iz Rumunije, gde je cena 26 evrocenti po litri i postoji obimna ponuda. Nakon prvih razgovora proizvođača mleka i prerađivača (bez Šabačke i Zrenjaninske mlekare) razlike o novoj otkupnoj ceni su ostale velike jer se farmerima, zapravo, osporavaju razlozi za povećanje cene na bazi troškova proizvodnje i održavanja muznih stada. Tako mlekare odbijaju da otkupna cena bude 37,43 dinara po litri za mleko ekstra klase, a koga u preradi nema ni 15%.

NEMA RAZLOGA ZA NESTAŠICU MLEKA

Izvor: Danas

Nema objektivnih razloga za nestašicu mleka, ali za razliku od brojnih najavljenih poskupljenja zahtev farmera za većom otkupnom cenom ima opravdanja. Tačno je da u ovo doba godine krave daju nešto manje količine, ali proizvođači raspolažu sa oko 600.000 kvalitetnih plotkinja, što je solidan stočni fond koji može da obezbedi stabilnost na tržištu.

Razlog trenutno manjih količina mleka u trgovinama nije u pogrešnoj agrarnoj politici Ministarstva poljoprivrede, na čemu insistiraju posebno mlekare kojima upravlja Salford, i koje se sada pripremaju za prodaju, kaže za Danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Milan Petrović.

DRAGIN: NESTAŠICA MLEKA STVORENA ZBOG PROFITA

Izvor: Vesti online

Iako se situacija sa isporukama mleka neznatno popravila, mleka na tržištu ni juče nije bilo dovoljno, a kako najavljuju mlekari takvo stanje će potrajati i narednih dana. I dok proizvođači tvrde da je glavni uzrok nestašice smanjena proizvodnja sirovine, iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da je nestašica veštačka, jer na taj način proizvođači poput "Imleka” hoće da opravdaju poskupljenje mleka pred potrošačima.

PROIZVOĐAČI MENJAJU MLEKARE

Proizvođači mleka i mlekare u Srbiji u pregovorima koji se vode o otkupnoj ceni su daleko od dogovora, a sve zapravo može da se promeni za trenutak u korist farmera. Kako saznajemo sve mlekare imaju pripremljene nove cene prema farmerima, što i oni znaju, ali se ne znaju svi detalji obračuna. Jer, farmeri hoće da znaju šta se i koliko umanjuje od najveće cene – u nekim kalkulacijama mlekara to je 32 ili 33 dinara.

Zapravo, farmeri se plaše da će mlekare bez nezavisne laboratorije umanjiti, u svom interesu, osnovnu cenu mleka i ponovo doći na staru – u proseku oko 25 dinara, što proizvođačima ne odgovara.

MEĐUSOBNE OPTUŽBE DRŽAVE I SALFORDA

Izvor: B92

Predstavnici Konzorcijuma proizvođača mleka postigli dogovor s ministrom poljoprivrede Sašom Draginom. I dalje ostali zahtevi prema otkupljivačima. Proizvođači mleka i ministar poljoprivrede dogovorili su

se da farmeri učestvuju u pravljenju uredbi kojima se definišu subvencije i premije za proizvođače za iduću godinu. Oni su dobili i uveravanje da se nije odustalo od

formiranja nacionalne laboratorije za proveru kvaliteta mleka. Zahtev da se poveća otkupna cena mleka, koji je upućen mlekarama, i dalje stoji.

MLEKA NEMA, IMA LI KRIVACA?

Izvor: B92

Beograd -- Dok se za nestašicu mleka međusobno optužuju Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Salford, Komisija za zaštitu konkurencije navodi da postoji monopol Salforda.

Ministarstvo je zatražilo da se još jednom utvrdi monopolski položaj Salforda na tržištu, ali iz Komisije za zaštitu konkurencije poručuju da to sada nije moguće.

Naime, pred sudom je i dalje žalba po rešenju koje je doneto u maju 2009. kada je Komisija, po drugi put, utvrdila da Imlek i Subotička mlekara zlupotrebljavaju dominantan položaj na tržištu.

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković Bajalović objašnjava da nije svrsishodno pokrenuti treću istragu pre završetka upravnog spora po drugom rešenju. Ceo tekst možete pročitati na










Tema broja:

KO KOGA MUZE?









POKIDAN LANAC OD NJIVE DO TRPEZE

Izvor: www.rts.rs

Problem nestašica mleka ne može u ovom trenutku rešiti ni resorno ministarstvo, ni "Imlek", jer je nastao privatizacijom domaćeg prehrambenog sektora, ocenio direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović izjavio je da problem nestašica mleka ne može u ovom trenutku rešiti ni resorno ministarstvo, ni "Imlek", jer je nastao privatizacijom domaćeg prehrambenog sektora - mlekara, klanica, pivara, uljara.

MLEKA ZA SADA TAMAN?

Izvor: Dnevnik

Uprkos činjenici da je u prodavnicama širom Srbije poslednjih dana primetno da je na rafovima ima sve manje mleka, Novosađani za sada ne osećaju ovaj problem.

Reporteri "Dnevnika" juče u podne obišli su nekoliko mini i mega marketa u gradu, gde je rečeno da mleka za sada ima, ali da stiže za 20 odsto manje nego obično. U prodavnici "Hleb" na Futoškoj pijaci, kažu da imaju i kratkotrajnog i dugotrajnog mleka.

BEOGRAD POKREĆE SOPSTVENU PROIZVODNJU MLEKA

Izvor: SEEbiz.eu

BEOGRAD - Gradski čelnici Beograda nameravaju da se uskoro dogovore sa državom o preuzimanju Mlekare Pančevo, čije će mašine za preradu mleka prebaciti u PIK Zemun.

Trenutni kapacitet PIK Zemuna od 15.000 litara mleka biće dupliran, a sirovo mleko, koje će se prerađivati, stizaće iz Poljoprivrednog kombinata Beograd.

Ukoliko se nastavi kriza na tržištu mleka, Beograđani će svakog dana moći da računaju barem na 30.000 litara.

"Nestašica mleka naterala nas je da razmislimo o pokretanju sopstvene proizvodnje, jer ne želimo da sugrađani opet dođu u situaciju da ne mogu da kupe mleko u prodavnici", kazao je član Gradskog veća Miroslav Čučković.





BEZ DOGOVORA SA DRŽAVOM, VELIKE MLEKADŽIJE PRAVE SVOJE UDRUŽENJE

Sedam velikih firmi-mlekadžija („Velvet farm”, PIK

„Bečej”, „Banatski Brestovac”, „BD AGRO”, „Napredak” Stara Pazova, „Topola” Banatska Topola, „Agroplus” Sombor i „Farma klas”) tvrde da je netačna izjava ministra poljoprivrede da je država postigla dogovor s proizvođačima mleka. Radi se samo o dogovoru ministra s malim proizvođačima.

Veliki proizvođači sirovog mleka napraviće svoje udruženje. Oni tvrde da je sastanak s ministrom poljoprivrede Sašom Draginom, održan u četvrtak, bio pokušaj manipulacije i da nije istina da je postignut bilo kakav dogovor države i proizvođača mleka.

POTVRDJENA ZLOUPOTREBA POLOŽAJA NA TRŽIŠTU OTKUPA SIROVOG MLEKA NA

TERITORIJI SRBIJE Komisija za zaštitu konkurencije je po dobijanju dopisa

obavestila Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 11.08.2010. godine da je po rešenju koje je donela 22.05.2009. godine utvrdjena zloupotreba dominantnog položaja od strane Akcionarskog društva “Mlekara” iz Subotice i Akcionarskog društva Industrija mleka i mlečnih proizvoda “Imlek” iz Beograda, na relevantnom tržištu otkupa sirovog mleka na teritoriji Republike Srbije i da je upravni spor još uvek u toku.

KUKANJE SE NE ISPLATI

Pitate me ko je kriv za nestašicu mleka? Ne mislim da su primarni proizvodjači krivci. Znam da seljaci muku muče i da moraju mnogo da finansiraju svoju proizvodnju. U Šapcu nestašice nema, ja s mojim dobavljačima nemam nikakvih problema i imam dovoljno sirovine

Ni Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna „Farmakom MB”, u okviru koga posluje Šabačka mlekara, ovih dana ne pije mleko za doručak. Ne zato što ga nema, već zato što ga ne voli. „Ne pijem ga ja, ali moji unuci su jutros pili”, kaže na početku razgovora za „Politiku” ovaj preradjivač mleka.

Odakle Vašim unucima mleko ako ga cela Srbija nema? U Šapcu ga ima. Vidim da je u Beogradu nestašica, ali ja

nemam problem s mojim snabdevačima.

Tema broja:

KO KOGA MUZE?








http://www.rts.rs






NEMAČKA DECA SLABO POZNAJU PRIRODU

Anketa sprovedena u Nemačkoj pod nazivom „Jugendreport Natur 2010“, u kojoj je učestvovalo 3.000 dece i tinejdžera uzrasta od 11 do 15 godina, pokazala je da oni imaju ogroman nedostatak znanja iz oblasti prirode. Samo 59% učesnika znalo je da sunce izlazi na istoku, a svega 6% je znalo da se mladunče jelena zove lane, a većina je lane poistovetila sa srnom.

AUSTRIJSKI PROIZVOĐAČI ORGANSKIH ŽITARICA BRINU ZA SVOJE PRIHODE

Oko 2.200 austrijskih proizvođača organske hrane se plaše za svoje prihode, jer je njihov veletrgovac i distributer Biogetreide Agentur GmbH njima ostao dužan 4 miliona evra za prošlogodišnju žetvu žitarica.

Biogetreide je seljacima platio avans od 40 odsto za prošlogodišnju žetvu, ali je izostao konačni obračun predviđen za jun mesec, jer se Biogetreide zbog preniskih tržišnih cena oseća nesposobnim da poljolprivrednicima isplati dugovanja po ugovorenim cenama.

VLASNICI MINI ELEKTRANA U ŠVAJCARSKOJ DOBILI 30 MILIONA EVRA

1.810 vlasnika mini elektrana i drugih postrojenja za proizvodnju energije u Švajcarskoj 2009. godine dobilo je 45 miliona franaka (oko 30 miliona evra) od državnog fonda za podršku proizvođačima obnovljive energije.

Ova postrojenja su 2009. godine proizvela 390 miliona kilovatsati energije, piše novinarska agencija SDA. Oko 1.000 drugih postrojenja će takođe dobijati sredstva nakon završetka njihove izgradnje. Korisnici ovih sredstava su proizvođači koji koriste tehnologije poput biomase, poljoprivrednih otpada, energije vetra i dr.

VESTI IZ SVETA

EU POMAŽE PČELARIMA

Zemlje članice EU odobrile su nove nacionalne programe za uzgoj pčela za period od 2010. do 2013. godine. Za ovaj program, EU će godišnje izdvajati 32 miliona evra.

Programi će podržavati pčelare i obezbediti proizvodnju i kvalitet evropskog meda, kao i poboljšanje uslova proizvodnje i prodaje. Kako saopštava Agra-Europe, po polovinu programa finansiraju EU i pojedine zemlje članice.

KRITIKE NA RAČUN EU ZBOG ODLUKE O GMO, U AUSTRIJI I ŠVAJCARSKOJ

ZADOVOLJNI

Odluka EU o genetički modifikovanim organizmima (GMO) kritikovana je od strane protivnika gen-tehnike, ali i od strane pristalica. Sa druge strane, u Austriji vlada zadovoljstvo zbog Odluke.

Evropska komisija je sredinom jula 2010. godine zemljama članicama dala više autonomije u uređivanju oblasti GMO i zemljama članicama je dozvolila da zabranjuju useve GMO bez naučnog obrazloženja.

Najveće nemačko udruženje za organsku poljoprivredu Bioland smatra da je Odluka neprimenljivo rešenje, jer u Evropi još nije regulisano koegzistiranja GMO i genetički nemodifikovanih organizama.

Organizacije za za zaštitu prirode plaše se gen-tehničke kontaminacije bilja u zemljama bez gen-tehnike, jer se više ne može zabraniti usev GMO bilja.

Pristalice GMO negoduju što je Evropska komisija popustila pred zemljama kao Austrija, koje sprečavaju gajenje GMO bez čvrstih naučnih osnova.

KOMISIJA EU ZA LABAVIJU ZABRANU

ŽIVOTINJSKOG BRAŠNA

Evropska komisija se zalaže da goveđe brašno u budućnosti može ponovo da se daje svinjama, živini i ribama, ali ne i drugim govedima. Prema pisanju novinarske agencije SDA, razlog za ovo labavljenje je što je BSE,

nazvan i kravlje ludilo, gotovo iskorenjen u Evropi. Evropska komisija ovo objašnjava strogim higijenskim

pravilima, kao i činjenicom da 2009. godine ni jedna životinja nije testirana pozitivno na BSE.

BSE se prvi put pojavio sredinom 80-ih godina u Velikoj Britaniji i proširio se u celoj Evropi. 1996. godine je Evropska unija zabranila uvoz britanskog goveđeg mesa, jer je pre toga ustanovljeno da su se ljudi zarazili bolešću krojcfeld jakob (Creutzfeld-Jakob) konzumirajući inficirano goveđe meso.



















RAZVIJA SE LANAC ZA ORGANSKU BRZU HRANU U SAD

Dva nekadašnja menadžera u McDonald’s-u žele da u SAD otvore lanac brze hrane sa organskim proizvodima.

Novi lanac će nuditi zdraviju hranu i u mnogome će se razlikovati od konkurentskih lokaliteta. Tako se planira gajenje raznih travki na krovovima, parking prostori na travi, sveže cveće na stolovima i biološki razgradivi pribor, piše časopis „Advertising Age“. Otvaranje prve filijale planirano je za početak 2011. godine, a kao cilj se navodi broj od 250 filijala do 2016. godine.

ORGANSKA POLJOPRIVREDA U EU

Prema detaljnom izveštaju Evropske komisije o organskoj poljoprivredi, proteklih godina su znatno povećane površine na kojima se vrši organska proizvodnja i 2008. godine one su zauzimale 4.3% ukupno korišćenih poljoprivrednih površina u EU.

Najviše procente imaju Austrija, Švedska, Estonija, Češka Republika i Letonija. Preko 197.000 farmi širom Evropske unije bavi se organskom poljoprivredom, ali i uprkos značajnom rastu potražnje u zemljama članicama EU, organski sektor drži svega 2% ukupne potrošnje hrane u EU.

Ovi i mnogi drugi podaci dostupni su u objavljenom izveštaju o organskom sektoru EU.

GMO PŠENICA: VELIKI PRINOS U STAKLENICIMA, ALI LOŠI REZULTATI NA

OTVORENOM POLJU

U okviru švajcarskog nacionalnog programa „Koristi i rizici puštanja u prirodu genetski modifikovanih bilja“, izvršeni su eksperimenti, koji su pokazali su da genetski modifikovana pšenica gajena na otvorenom polju daje znatno manje prinose nego u staklenicima.

Pšenica je „pojačana“ genom rezistentnim na pepelnicu i u stakleniku je dala dva puta veći prinos od normalne pšenice. Na otvorenom polju, sa druge strane, rezultati su obrnuti, te je prinos manji do 56 odsto, a i do 40 puta je veća zaraženost toksičnom pečurkom.

VESTI IZ SVETA

NEGODOVANJE U EU ZBOG PATENTIRANOG BROKOLIJA

Evropski parlament će 21. jula 2010. godine odlučiti o patentiranju jedne sorte brokolija.

Ta sorta po svojoj prirodi sadrži visoku koncentraciju glukosinolata, koji važi za dobro oružje u borbi protiv raka. Britanska firma „Bioscience“ od 2002. godine drži patent nad ovom sortom brokolija.

U Evropskoj uniji je sada pokrenuta debata o tome koliko daleko mogu da idu biološki patenti. Kritičari ističu da nekoliko velikih koncerna mogu odlučivati o poljoprivrednim sadnjama, koje ne karakterišu tehnički, nego prirodni postupci, čime koncerni neopravdano zarađuju novac.

INDUSTRIJSKA POLJOPRIVREDA USPORAVA EMISIJE CO2

Od 1961. godine su zahvaljujući industrijskoj poljoprivredi smanjeno emisije ugljen-dioksida (CO2) za 600 milijardi tona, zaključak je naučnog rada Karnegi instituta u Vašingtonu.

Steven Dejvis, jedan od autora studije, objasnio je da je danas potrošnja fosilnih goriva 20 puta manja nego 1961. godine. Pritom je zbog intenziviranja poljoprivrede i većeg prinosa potrebno 1,5 milijardi hektara manje njiva i oranica, koji kao šume poboljšavaju CO2 bilans. Uštede CO2 višestruko nadmašuju emisije koja nastaje intenzivnom poljoprivrednom proizvodnom.

DUGOROČNA CENA MLEKA U EU ISPOD 30 CENTI

Holandski istraživači sa Univerziteta Vageningen očekuju da će u Evropskoj uniji do 2020. godine cene mleka stati na 29 evro centi po kilogramu. Ukoliko se uspešno zaključi runda Svetske trgovinske organizacije u Dohi, cene bi mogle biti niže za dva do tri centa.

Trenutno je cena mleka u EU u proseku 34 centi po kilogramu. Postojeća ograničenja kvota još uvek sprečavaju procese prilagođavanja, izjavili su istraživači u junu 2010. godine, i zalažu se za fleksibilnije uređivanje predviđenih povećanja kvota do 2015. godine.





Ceo izveštaj Evropske komisije možete pročitati na

http://ec.europa.eu/agriculture/analysis/markets/organic_2010_en.pdf









http://ec.europa.eu/agriculture/analysis/








Agrobusiness consulting u saradnji sa AGROPRESS-om vam sa ponosom predstavlja novi foto servis. U pitanju je servis online prodaje fotografija visoke rezolucije iz oblasti poljoprivrednog sektora Srbije i sveta. Na ovaj nacin omogucavamo svima koji su zainteresovani i kojima su ovakve fotografije korisne da slanjem SMS poruke za samo 150 dinara i samo nekoliko trenutaka, preuzmu fotografiju koja im je potrebna. Sve sto je potrebno je samo da kliknete na link: http://shop.agropress.org.rs/fotografije/ i izaberete fotografiju.

Pored toga što kupovinom fotografija možete da završite deo vašeg posla, ovim i omogućavate da sadržaj Agrobiznis e-novina bude bogatiji. Servis mozete podrzati i slanjem vasih fotografija, pod uslovom da su minimalno 300dpi.

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 122" na 4828


"150 AGR 129" na 4828


"150 AGR 228" na 4828

Štand Holandije na Zelenoj nedelji u Berlinu

Fabrika duvana

Jabučnjak Muzej govedarstva u Japanu


"150 AGR 192" na 4828

OSTALE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE I NARUČITE NA STRANICI:

http://shop.agropress.org.rs/fotografije/

AGROBIZNIS FOTO SERVIS

Fotografije visoke rezolucije i kvaliteta za samo 150 dinara



Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Podsticajne mere u poljoprivredi 2010

Uredba za investicije za proizvodnju mleka i mesa Uslov PIO Bespovratna sredstva 50% 1. fizička lica, 2. udruženje poljoprivrednika - stočara - za izgradnju objekata za držanje stoke maks: 7.000.000,00 - za rekonstrukciju objekata za držanje stoke : 7.000.000,00 - za objekte za mužu i skladištenje mleka: 7.000.000,00 - za opremu za mužu, hlađenje i skladištenje mleka 4.000.000,00 - za opremu i mehanizaciju za pripremu silaže 4.000.000,00 - za opremu i mehanizaciju za spravljenje stočne hrane i sistem za napajanje stoke: 2.000.000,00 - za opremu za transport mleka na farmi: 2.000.000,00 - za objekte i opremu za stajnjak: 7.000.000,00 - za rekonstrukciju objekata za mužu i skladištenje mleka 7.000.000,00 Rok za podnošenje zahteva: konkurs će biti raspisan u narednom periodu Uredba za investicije za preradu mleka, mlečnih proizvoda, mesa, mesnih proizvoda i marketinga Bez uslova PIO Bespovratna sredstva 50% 1. mala pravna lica, 2. preduzetnici - za izgradnju objekata za preradu mleka i mesa: maks 7.000.000,00 - za izgradnju objekata za prikupljanje i skladištenje mleka i mesa: 7.000.000,00 - za nove proizvodne linije: 5.000.000,00 - za nove mašine i opremu za modernizaciju postojećih kapaciteta: 5.000.000,00 - za rekonstrukciju prostora za prikupljanje i skladištenje mleka: 7.000.000,00 - za izgradnju klaničnih objekata: 7.000.000,00 - za izgradnju objekata za upravljanje otpadom: 7.000.000,00 - za opremu za upravljanje otpadom: 5.000.000,00 Rok za podnošenje zahteva: konkurs će biti raspisan u narednom periodu

Uredba za genetsko unapređenje stočarstva Uslov PIO izuzev za marginalna područja 1. fizička lica - za kvalitetne priplodne krave 12.500 dinara - za kvalitetne priplodne ovce i koze 3.000 dinara - za kvalitetne priplodne krmače 3.000 dinara Potreban broj grla: - najmanje 5, a najviše 100 grla za krave (marginalno područje od 4-100 grla)

- najmanje 30, a najvišedo 150 grlazaovce, -najmanje 10, a najviše 150 grla za koze, - najmanje 15, a najviše 100 grla za krmače, - za marginalna područja za najviše 10 grla za krave i 20 grla za ovce, koze i krmače. Rok za podnošenje zahteva: do 30. septembra 2010. godine Uredba za premije za mleko Bez uslova PIO 1. fizička lica i državna pravna lica za isporučeno kravlje, kozje i ovčije sirovo mleko minimalno 4.000 a maks. 3.000.000 l/kvartalu visina premije je 1,50 dinara Rok za podnošenja zahteva kvartalno: za I kvartal: (1. januar - 31. mart 2010. godine) od 1. aprila -15. aprila 2010. godine za IIkvartal: (1. april - 30.juna 2010. godine) od 1. jula -15.jula 2010. godine za III kvartal: (1. jul - 30. septembar 2010. godine) od 1. oktobra -15. oktobra 2010. godine za IV kvartal: (1. oktobar - 31. decembar 2010. godine) od 1. januara -15. januara 2011. godine Uredba za podršku aktivnostima usmerenim na stvaranje proizvoda sa većom dodatnom vrednošću (agrobiznis) Bez uslova PIO Bespovratna sredstva 50% 1. fizička lica, 2. pravna lica, 3. preduzetnici, 4. zadruge Za rekonstrukciju objekata i opreme za preradu, čuvanje i pakovanje: - voća, povrća i uljanih kultura maks. 3.000.000,00 Mleka 3.000.000,00 - pčelinjih proizvod 3.000.000,00 - lekovitog, začinskog i aromatičnogbilja 3.000.000,00 - šumskih plodova i gajenih vrsta gljiva 3.000.000,00 - nabavku opreme za proizvodnju rakije i vina 3.000.000,00 - za zadruge koje se bave proizvodnjom sadnog materijala ukrasnog bilja 3.000.000,00 Rok za podnošenje zahteva: konkurs će biti raspisan u narednom periodu

Uredba o regresiranju repromaterijala Uslov PIO Korisnik invalidske penzije po osnovu poljoprivredne delatnosti 1. fizička lica - za mineralno đubrivo (računi u vrednosti od 9.000din) 6.000 din/ha - za gorivo 4.000 din/ha - za seme 4.000 din/ha - za duvan +20.000.00 din/ha Kao dokaz priložiti: - za lica koja robu plaćaju gotovinom, fiskalni isečak overen od strane dobavljača na poleđini izdat u periodu od 1 oktobra 2009. god do 27.02.2010 godine, odnosno fiskalni isečak od 27.02.2010.god. do 30.09.2010.god. i gotovinski račun, ili - za lica koja robu plaćaju na odloženo, fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem i original ili overenu fotokopiju fakture koja glasi na podnosioca, izdat od 1.10.2009. god do 30.09.2010. god. ili - za lica koja imaju ugovorenu proizvodnju sa organizatorom proizvodnje (kompenzacija), original ili overenu kopiju fakture i otpremnice koja glase na ime podnosioca zahteva izdate od 1.10.2009. god. do 30.09.2010. god. - Za lica sa Kosova i Metohije, original račun izdat od 1.10.2009.god do 30.09.2010. godine. - Poljoprivrednici u sistemu PDVa podnose jedan od gore pomenutih dokaza ili samo račun izdat od 1.10.2009. godine do 30.09.2010. godine. Rok za podnošenje zahteva: od 01. maja do 30. juna 2010. godine i 01. - 30. septembra 2010. godine Uredba za podrušku nepoljoprivrednih aktivnosti na selu (seoski turizam) Bezuslova PIO Bespovratna sredstva 40%; za marginalna područja 50%; za udruženja žena 100% 1. fizička lica, 2. preduzetnici, 3. udruženja, zadruge za

umetničke i stare zanate - za izgradnju autentičnih seoskih kuća i objekata maks. 1.000.000,00 - za adaptaciju autentičnih seoskih kuća i objekata 800.000,00 - za restauraciju autentičnih objekata na selu (vodenica) 600.000,00 - za udruženje žena - poslove domaće radinosti 800.000,00

- za restauraciju vinskih podruma ............... 600.000,00 za prateće sadržaje u seoskom turizmu ..... 600.000,00 za opremanje prostorija za pružanje usluga ishrane 200.000,00 Rok za podnošenje zahteva: konkurs će biti raspisan u narednom periodu Uredba za podizanje zasada voćaka, vinove loze i hmelja Isplaćuje se maksimalni iznos bespovratnih sredstava po kategoriji sadnice, Uslov da se bude u Fondu PIO poljoprivrednika, za zasade površine do 1 ha nije potreban uslov da bude proizvođač u Fondu PIO poljoprivredinika Pravo konkurisanja imaju: 1. fizička lica, 2. preduzetnici, 3. privredna društva, 4.

zemljoradnič-ke zadruge, 5. druga pravna lica - proizvođači rakije i vina upisani u registar - za zasade podignute u jesen 2009 i proleće 2010. godine - ako podižu zasade na površini ne manjoj od 0,3 ha (za vinovu lozu, jagodaste vrste voćaka i hmelj), odnosno ne manjoj od 0,5ha (za jabučaste, koštičave i jezgraste vrste voćaka) i ne većoj od 10ha - neophodan broj sadnica/ha za jabučaste vrste (jabuka, kruška, dunja, mušmula): u zavisnosti od podloge od 400 do 4.500 kom od 50-280 din/kom - neophodan broj sadnica/ha za koštičave vrste (šljiva, breskva, nektarina, kajsija, trešnja, višnja) u zavisnosti od podloge od 400 do 2.500 kom od 70-300 din/kom. itd. - za zasad vinove loze samo u vinogradarskim rejonima od 35-120 din/kalemu - za naslone za vinovu lozu, hmelj od 450.000-550.000 din/ha, potrebno je najmanje da 90% sadnica bude primljeno, - zahtevi se podnose do 31 maja 2010.god. a fiskalni isečci od 1.09.2009. god. Do 31.05.2010.god. sa gotovniskim računom, - potrebna dokumentacija: hemijska analiza zemljišta, račun za rigolovanje ili overena izjava (za 2008, 2009 ili 2010 god.), račun za sadnice, otpremnica i jedinstvena carinska deklaracija, Rok za podnošenje zahteva: do 31.05.2010. godine Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, Hajduk Veljkova 4-6 Šabac, Uredba za unapređenje pčelarstva... Nije uslov PIO 1. Fizičko lice - registrovano gazdinstvo Ostvaruje pravo za kupovinu rojeva pčela standardno formiran na pet ramova sa kvalitetnom maticom iz 2010 do maksimalnog iznosa od 3.000 dinara, Ostvaruje pravo za kvalitetne priplodne pčeline matice iz seleksijskog centra ili reprostanice do iznosa 700 dinara po matici, Zahtev do 31.08.2010. god. ( da su rojevi i matice kupljene u periodu 1.05.2010 do 31.08.2010. god.), Potreban dokaz: uverenje o poreklu matice i faktura sa fiskalnim isečkom za kupljenu maticu ili roj

Kompletan spisak uredbi možete pogledati na sajtu Poljoprivredne stručne službe Srbije

http://psss.rs/publikacije/flayer.ipn.pdf

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Podsticajne mere u poljoprivredi 2010

http://psss.rs/publikacije/flayer.ipn.pdf

SPECIJALNI DODATAK

Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije

ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A:

BESPLATNI PRAVNI SAVETI

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).

Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

[email protected] ili direktno

[email protected] i

[email protected].

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.

U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

Zadrugar iz valjevskog kraja je pitao:

KAKO REŠITI PROBLEM ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA U SRBIJI??

Odgovor advokatskog tima: Proteklih nedelja smo bili svedoci još jedne afere koja je pogodila u ovom slučaju naš poljoprivredni sektor. Naime reč je zloupotrebi poslovanja nekoliko zemljoradničkih zadruga na teritoriji Smederava i Vojvodine, i to na taj način što su nekolicina članova zadruge preko organa upravljana zemljoradničke zadruge nezakonito otuđila poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini u korist drugih, povezanih privrednih subjekata sa članovima zadruge, a koje zemljište je bilo povereno zemljoradničkoj zadruzi od strane države na korišćenje. Za raspolaganje svakom vrstom imovine u društvenoj svojini od strane pravnih lica, neophodno je pribaviti saglasnost Agencije za privatizaciju Republike Srbije, koja saglasnost je predviđena i Zakonom o zadrugama. Ova poslovna mahinacija dobiće svoj epilog na sudu, s tim što su mediji, moramo primeriti, odmah dali učesnicima ovih poslovnih transakcija epitet „agromafije“. Predmet ovog teksta neće biti analiza poslovanja navodne „agromafije“ i njenih učesnika, već je navedena afera dala povoda za analizu pravnog – imovinskog statusa zemljoradničkih zadruga, i njene pravno-poslovne sudbine. Prema Zakonu o zadrugama, zemljoradničku zadrugu može osnovati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljište, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi, dok imovinu zadruge čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčanim sredstvima i hartijama od vrednosti (zadružna svojina) i druga imovinska prava. Dalje je predviđeno da se zadružna svojina obrazuje se iz udela zadrugara koji su preneseni u svojinu zadruge ili članarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koja je zadruga stekla na drugi način. Kao vrlo bitno ukazujemo i na odredbe ovog zakona koji regulišu pitanje društvene svojine u zadruzi gde se kaže da zadruga koja koristi imovinu koja je evidentirana kao društvena svojina, odnosno kao društveni kapital, ne može bez prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije da donosi odluke o

raspolaganju tom imovinom, a naročito odluke o: prodaji, poklonu, razmeni, korišćenju, poravnanju sa poveriocima, davanju zaloge, davanju hipoteke i davanju garancije, davanju u dugoročni zakup i ulaganju u druga pravna lica. Dodajemo i to da su zemljoradničke zadruge organizovane kao pravna lica ali nisu preduzeća, s tim što imaju dosta sličnosti sa preduzećima po pitanju osnovanja, rada i nadležnosti organa upravljanja, ali i dosta razlika. Kao što se vidi iz ovog zakona, zemljoradničke zadruge imaju mogućnost da koriste besplatno, najčešće poljoprivredno zemljište, koje je u društvenoj svojini, ali komplikovani postupak upravljanja, osnivanja, raspodele dobiti među zadrugarima, ne čine danas više zadruge privlačnim oblicima organizovanja poljoprivrednih proizvođača. Dodatni uzrok ovome je i nedostatak pravno-ekonomske edukacije poljoprovrednih proizvođača, uz koju adekvatnu edukaciju bi proizvođači znali da najoptimalnije načine regulišu i odrede svoja osnivačka i druga prava i obaveze po zadrugama. Zakon o zadrugama uz svoje poslednje izmene u 2006.godini, čini se pokušava da reformiše zadruge, koje su istina, ništa drugo do jedan relikt socijalističke (poljo)privrede, i da ih uskladi sa novim pravcima tržišne ekonomije i sa novim oblicima organizovanja i rada privrednih subjekata, odnosno preduzeća. Ali od nikakvih rešenja su gore samo polovična rešenja. Čini se da današnje tržište poljoprivrednim proizvodima više odgovara ili velikim poljoprovrednim kombinatima ili jakim samostalnim poljoprivrednim proizvođačima organizovanim kao privatni preduzetnici, jer su kroz te oblike organizovanja poljoprivredne proizvodnje jasno određeno pitanje svojine nad sredstvima za proizvodnju i i shodno tome pojednostavljeno je i upravljanje i organizovanje proizvodnje. Ovo kažemo jer se zemljoradničke zadruge zasnivaju na principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, što često može da koči upravljanje zadrugama i ostvarivanje osnovnog principa kako svake tako i poljoprivredne proizvodnje, a to je stvaranje profita. Ovakve kakve su, naše zadruge ili treba korenito reformisati ili jednostavno izbrisati kao oblik organizovanja poljoprovrednih proizvođača.




NAJAVE DOGAĐAJA

AGROBIZNIS HUMOR Šta je sreća u nesreći? Kad vas struja udari po nižoj tarifi.

Kaže zeka zmiji: - Izvini što sam te zafrkavao što nemaš noge... - Ma nema veze, bilo pa prošlo. - Dobro, evo ruka!

Idu dva paradajza ulicom, prvi kaže: - Pazi kaktussss! A drugi će: - Šta je tebi budalo!!! Nismo mi baloni…

Zašto ptice u jesen lete na jug? Zato što im je daleko da hodaju.

Zašto su pobegla tri praseta od kuće? Zato što su im roditelji svinje.

NACIONALNA KONFERENCIJA—

AGROBIZNIS SRBIJE 2011. GODINE

26.10.2010. godine, Narovna banka Srbije, Nemanjina 16, Beograd

Organizator: AGROPRESS

PLODOVI ZAPADNOG POMORAVLJA

03.-05.09.2010. godine, Zablaće-Čačak

Organizator: Udruženje povrtara Zablaće

PRVI MEĐUNARODNI SPECIJALIZOVANI

SAJAM FINE HRANE ”CULINARIA”

23.-25.09.2010. godine, Beograd

Organizator: Belexpo d.o.o.

AGROBIZNIS RECEPT

Sastojci (za 6 do 8 osoba) - 500 g suvog graška - 100 g sitno naseckanog korena celera - 150 g sitno naseckane šargarepe - 100 g sitno naseckanog luka - 1 kg šunke - So, Biber

Priprema Grašak stavite u kipuću vodu. Nakon 2 minuta ugasite vatru i ostavite poklopljeno oko sat vremena. Dodajte celer, šargarepu, luk, šunku, so i biber. Pustite da ključa, smanjite vatru i poklopljeno kuvajte 2 i po do 3 sata, tj. dok se grašak ne pretvori u kremu, a šunka ne bude kuvana. Meso izvadite i iseckajte, pa vratite u čorbu. Ako je čorba pregusta dodajte vode ili malo mleka.

Posluživanje Prilikom posluživanja možete dodati i bibera.

Čorba od suvog graška i šunke

Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i

unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog

odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-—

Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić

Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milica Proročić, Stefan Đorđević

O AGROPRESS-U

PRIJATELJI BROJA:

10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a

Documents

Agrobiznis e-magazin, broj 9: Ko koga muze?