Istorijat fotografije

ISTORIJAT FOTOGRAFIJE

03.04. 2014.Kruševo

• Preteča fotografije je tzv. “camera obscura“, koju su koristili slikari pejzaža i portretisti sve do devetnaestog veka. Međutim, suština fotografije je da se ona mora sama “stvoriti” i zadržati na nekom fotoosetljivom materijalu.

• Problem s ranom fotografijom je bio upravo u tome kako sliku zadržati. Postojali su, naime, materijali koji su u dodiru sa svetlom menjali boju i koji bi onda u kombinaciji s camerom obscurom davali fotografije, ali one nisu bile trajne.

• Problem je 1825. rešio Nicéphore Niepce. Njegova metoda je zahtevala višečasovnu ekspoziciju uz jako dnevno sunce. Ipak, njegova metoda se nije pokazala najboljom pa je u partnerstvu s pariskim slikarom Jacques Daguerre-om pokrenuo istraživanje nove metode. 1833 godine je Niepce umro, pa je Daguerre sam nastavio s istraživanjima

• 1839. je Jacques Daguerre najavio da je našao način kako može proizvesti permanentni pozitiv. Taj je izum nazvan Dagerotipija, a Francuska vlada je izum odmah otkupila i ponudila svima zainteresovanim mogućnost da se bave fotografijom i dalje je razvijaju. Daguerre i Nepce-ov unuk su zauzvrat dobili doživotnu rentu.

• Istovremeno je u Engleskoj William Fox Talbot otkrio drugi postupak, nazvan kalotipija, ali je otkriće držao u tajnosti. Za razliku od dagerotipije, rezultat kalotipije je bio negativ iz koga se mogao proizvesti neodređen broj pozitiva. Talbot je svoje otkriće patentirao što je uveliko limitiralo razvoj i popularnost te metode.

• U sledećih nekoliko decenija fotografi su umnogome unapredili celi postupak, ali verovatno najbitniji pomak je učinio George Eastman koji je izumeo fotografski film, tj. tanku prozirnu traku s fotoosetljivim slojem. Prvi aparati koje je proizveo u svojoj fabrici Kodak su imali ugrađen film, a nakon što bi se potrošila rolna filma – ceo fotoaparat bi se vraćao u Kodak, a oni bi film razvili, napravili pozitive i vratili aparat vlasniku zajedno s fotografijama i novom rolnom filma. Kasnije varijante fotoaparata su omogućavale vlasniku da i sam menja film i razvija fotografije.

• 1925. godine na tržište je puštena 35milimetarska Leica – aparat čija rolna filma je bila široka 35mm, što je bilo puno manje od svih dotadašnjih (velikoformatnih) aparata.

• Leica je snimala fotografije čije su stranice (najčešće) imale odnos 2:3, što je od tada postao više-manje standard.

• Sledeći veći tehnološki korak je bila fotografija u boji. Samo po sebi to nije bilo revolucionarno otkriće, jer bilo je nekoliko više ili manje uspešnih eksperimenata s bojom tokom devetnaestog veka.

• Prvi moderni film u boji, Kodachrome je pušten u masovnu proizvodnju 1935. godine. Ipak, tek u zadnjih nekoliko decenija prošlog veka film u boji postaje popularan među amaterima i profesionalcima.

ŠTA JE FOTOAPARAT?

• Uređaj kojim se služimo u cilju stvaranja fotografske slike je fotoaparat.

• Pra – početak fotoaparata je davno otkrivena pojava da u zamračenoj sobi (kamera opskura) sa otvorom na jednom zidu kroz koji ulazi svetlo, vidimo sliku objekta koji je napolju, u obrnutoj projekciji na suprotnom zidu.

• Mali format

• Veliki format

• Srednji format

• Dok je nekad fotoaparat bio sanduče sa otvoram sa jedne i mat staklom sa druge strane, današnji potomak te iste sprave je jedan optički, mehanički i elektronski veoma složen instrument.

Danas u prodaji dominiraju tri velike vrste digitalnih fotoaparata:

• kompaktni, • prosumer aparati i• DSLR (digitalni jednooki refleksni

sistem).

• Kompaktni aparati, samo ime kaže, sastoje iz jednog dela, te nemaju mogućnost nadograđivanja, odnosno kod njih ne možete menjati objektiv ili blic. Drugi nedostaci ovih aparata su ograničene mogućnosti manuelnog podešavanja vremena okidanja i otvora blende, već samo grubo korigovanje ekspozicije u EV koracima.

• Prosumer aparati su na neki način DSLR aparati koji rade kao kompaktni. Ne možete ništa dodavati, ali sa velikom lakoćom možete podešavati ekspoziciju.

• DSLR aparati su profesionalni aparati. Kod njih možete koristiti čitave serije objektiva i bliceva uz vrlo fleksibilno podešavati ekspoziciju aparata.

1. Kompaktni fotoaparati• U pitanju su mali, lako prenosivi aparati koji

staju u džep. Takođe se nazivaju "point and shoot", što otprilike znači "uperi i slikaj". Ovaj naziv duguju tome što za fotografisanje nisu neophodna složena podešavanja različitih parametara. Ovi aparati kreću se od tzv. "subkompaktnih", koji su zaista minijaturni i ne omogućavaju gotovo nikakva podešavanja, pa do aparata koji omogućavaju zumiranje, podešavanje ekspozicije itd.

• Kompaktni fotoaparati napravljeni su za jednostavnu upotrebu. Međutim, mnogi od njih danas omogućavaju pravljenje prilično kvalitetnih fotografija. Za većinu putničkih potreba, bolji kompaktni aparat trebalo bi da bude sasvim dovoljan.

• Cene ovih aparata su u opsegu 50-200 evra.

2. Poluprofesionalni fotoaparati(prosumeri)

• Ovi digitalni fotoaparati veći su od kompaktnih hobi-aparata, i svojim izgledom više podsećaju na ozbiljne fotoaparate. Imaju veće kućište, veći objektiv i deluju ozbiljnije. Takođe se nazivaju i "prosumer" - nešto između "professional" i "consumer". Ovi hibridni fotoaparati predviđeni su za ozbiljne amatere. Na primer, kod njih često postoji mogućnost manualnog podešavanja fokusa (kompaktni imaju samo autofokus). Međutim, aparat dobijate sa jednim objektivom koji nije moguće menjati.

• Po sunčanom danu, razlika u kvalitetu fotografija dobrog poluprofesionalnog i profesionalnog aparata je veoma mala. Poluprofesionalni aparati su lakši za nošenje i korišćenje, a pored toga su i jeftiniji. Međutim, veoma se loše snalaze u uslovima slabog osvetljenja.

• Poluprofesionalni aparat dobar je ukoliko imate ozbiljnije fotografske ambicije, tj. ukoliko želite da se malo ozbiljnije bavite fotografijom, eksperimentišete, učite različite tehnike itd.

• Cene ovih aparata su 200-500 evra.

3. Profesionalni fotoaparati( DSLR)

• Ovi aparati nazivaju se DSLR, što je skraćenica od "digital single-lens reflex camera". U pitanju su aparati kod kojih se isti sistem sočiva i ogledala koristi i za tražilo (ono kroz šta gledamo) i za formiranje fotografije.

• Profesionalni aparati nisu pravljeni tako da budu jednostavni za korišćenje. Podrazumeva se da je korisnik upoznat sa naprednim fotografskim pojmovima, kao i da je spreman da izdvoji dosta vremena za upoznavanje aparata i vežbanje sa njim. Osim toga, veoma su kabasti i nezgodni za putovanja.

• Profesionalni fotoaparat potreban vam je ukoliko se ozbiljno bavite fotografijom.

• Cene ovih aparata kreću od oko 450 evra, pa do više hiljada.

Napomena o izboru aparata

• Ljudi često potpuno nepotrebno kupuju profesionalne digitalne fotoaparate. Tokom mog višegodišnjeg bavljenja fotografijom, pratim razne forume i na raznim konkursima ubedljivo najveći deo tih fotografija snimljen je kompaktnim ili poluprofesionalnim fotoaparatima. Ogroman broj jako loših fotografija snimljen je profesionalnim DSLR aparatima. Kako objasniti ovaj fenomen?

• Možda je to zbog toga što ljudi kupe skupocen DSLR fotoaparat, a onda nemaju dovoljno strpljenja da nauče da ga koriste.

• Ako očekujete da će profesionalni aparat da odradi sav posao umesto vas, ljuto se varate. Situacija je upravo suprotna. Jednostavni aparati razmišljaju umesto vas, a složeni se u potpunosti oslanjaju na vašu veštinu.

• Razmislite da li vam je važnije da vaša fotografija bude originalna, zanimljiva, informativna, interesantna, duhovita... ili tehnički savršena.

"Mnogi fotografi misle ako kupe bolju kameru, moći će napraviti bolje fotografije.

Bolja kamera ne može vam pomoći ako nemate ništa u glavi i srcu.“

Arnold Newman

ŠTA JE OBJEKTIV?

• Objektiv je osnovni deo svakog foto-aparata. Od objektiva zavisi kvalitet slike, kako u pogledu oštrine, tako i u pogledu ugla zahvatanja, crtanja perspektive, kontrasta, kao i mogućnosti da se sa svetlosno jakim objektivom snima i u slučajevima kada motivi snimanja nisu jako osvetljeni.

Kada govorimo o objektivima, objektive možemo podeliti na

• teleobjektive i • širokougaone objektive.

• Teleobjektivi su vrsta objektivi sa žižnom daljinom iznad 55mm, oni uvećavaju u odnosu

na kadar koji vidimo golim okom.

• Sočiva sa žižnom daljinom manjom od 55mm, ovi objektivi su namenjeni pre svega za aplikacije u kojima se traži veliki raspon pokrivenosti kadra

i "vide" šire od ljudskog oka.

• U fotografiji postoji veliki broj raznih objektiva zato što fotografija ima

veoma raznovrsnu primenu, a objektivi raznih osobina nalaze svoju

primenu za određene fotografske zadatke.

• Savršeni univerzalni objektiv ne postoji.

Čuvanje i arhiviranje digitalnih fotografija

• Fotografije koje načinimo digitalnim aparatima obično čuvamo samo na svojim računarima.Na hiljade slika je u našim računarima, no šta se dešava kada se računar pokvari ili zakaže hard disk? Ništa! Porodične i druge važne i drage fotografije su doživele digitalnu nirvanu i više ne postoje.

Jedino rešenje je pravljenje kopija ili backup podataka.

• Optički mediji – CD i DVD diskovi su najjeftinije ali i najmanje pouzdano rešenje u smislu trajnosti i sigurnosti kopija. Hemijske komponente ovih diskova će početi nakon par godina da se razgradjuju.

• To nećemo znati sve dok ne pokušao da pročitamo podatke sa njih. Tada je već obično kasno.. Ipak, nije loše reći – postoje diskovi za arhivranje podataka sa zlatnim i platinastim komponentama koji garantuju oko 100 do čak 300 godina trajanja diskova (Delkin kompanija), ali su oni jako skupi u odnosu na relativno mali kapacitet koji nude, a tehnologija napreduje tako da u budućnosti teško da će biti čitača kojim bi se oni pročitali i upotrebili.

• Ipak,kao najbolje rešenje ostaje da odmah prekopiramo naše fotografije na neki eksterni USB ili Firewire hard disk ili bar na neku USB ili SD karticu.

• U slučaju nekih nezgoda i mehaničkih oštećenja, najbolje je imati još jednu kopiju negde na nekoj udaljenoj lokaciji ili online zakupiti prostor na serveru koji će čuvati sve naše dragocene fotografije.

Na taj način dolazimo do zaključka:

jednu kopiju (koju obradjujemo) imamo na računaru kojeg trenutno koristimo,

drugu na nekom uvek dostupnom eksternom hard disku.

Treća kopija bi trebalo da bude ili online na nekom udaljenom ali sigurnom serveru ili fizički udaljena od kuće.

Formati zapisa i arhiviranje

• Ukoliko digitalna kamera poseduje RAW format zapisa, čuvajte fotografije u toj formi zapisa, jer će uvek moći da se obrade ponovo, za razliku od JPEG formata koji ne možemo dalje obradjivati.

• Online foto arhiva podrazumeva pristup 24/7 preko pouzdane internet konekcije i prestavlja jedan od najpouzdanijih i najbržih načina za čuvanje fotografija.

• Među najpoznatijim i najpouzdanijim sajtovima za čuvanje podataka su:

• Dropbox (www.dropbox.com)• IDrive (www.idrive.com)• Skydrive

(http://windows.microsoft.com/en-GB/skydrive/home)• Spideroak (http://spideroak.com)• SugarSync (www.sugarsync.com)• Mozy (http://mozy.com/home/free)• ADrive (http://www.adrive.com/)

Admir Idrizi- Freelance Photographer- Reportage and social events Photographer

Contact me

If you have anytipsideascomments or assignmentsplease don't hesitate to contact me.

http://www.aljabakphoto.com/