Anestetici i Miorelaksansi

OP

ŠT

I AN

ES

TE

TIC

IM

IOR

EL

AK

SA

NS

IL

OK

AL

NIA

NE

ST

ET

ICI

Maja

Tomić

Katedra za farm

akologijuF

armaceutski fakultet U

niverziteta u B

eogradu

12

�1800. godine N

2 O“gas

smejavac”; koristio se za

izazivanje euforije; prvi put kao anestetik prilikom

ekstrakcije zuba

�prva hirurška intervencija pod dejstvom

ET

RA

izvedena je 1846. godine

OP

ŠT

I AN

ES

TE

TIC

I (OA

)

Danas...

•H

irurške intervencije obično se vrše u

op

štoj an

esteziji.

•O

PŠ

TA A

NE

ST

EZ

IJA–

stanje u kome postoji:

•am

nezija

•relaksacija skeletn

ih

mišića (nem

ogućnost

pokretanja kao odgovor na nokse)

•in

hib

icija auto

no

mn

ih

refeksa(inhibicija

autonomnih odgovora na

nokse)•

analg

ezija•

od

sustvo

svesti

3

•N

ijedan

dan

as korišćen

i an

estetik prim

enjen

sam

ostaln

o n

e mo

že da

ostvari svih

5 željenih

efekata an

estezije!

Pored toga, idealan opšti anestetik bi trebalo da:

•obezbedi brzo uvo

đenje i oporavak od anestezije•

omogu

ći lako kontrolisanje dubine anestezije•

ima veliku terapijsku širinu.

Zbog toga, u savrem

enoj anesteziologiji, obično se kombinuju

INH

AL

AC

ION

I i INT

RA

VE

NS

KI A

NE

ST

ET

ICI (u sklopu

balansirane anestezije) kako bi se iskoristili povoljni efekti svake kom

ponente i minim

iziralaneželjena dejstva.

4

Izbor vrste anestezije zavisi od procedure koja treba da se izvrši:

•P

ovršin

ske man

je hiru

rške interven

cije ili invazivn

ed

ijagn

ostičke p

roced

ure obavljaju se najčeš

će uz primenu

oraln

o/p

arenteraln

o p

rimen

jenih

sedativa i lo

kalnih

anestetika.

•V

eće h

irurške in

tervencije zahtevaju ko

mb

ino

vanu

(balan

siranu

) an

estezijukoja obuhvata:

�preoperativnu

primenu b

enzo

diazep

ina, analgetika, IP

P/H

2blokatora

(sprečavanje aspiracije želuda

čnog sadržaja)–

prean

estetičkam

edikacija

�uvo

đenje u anesteziju intraven

skim/in

halacio

nim

anestetiko

m,

�održavanje anestezije (in

halacio

nim

/intraven

skiman

estetikom

ili n

jiho

vom

kom

bin

acijom

) i �

davan

je mio

relaksanasa

�u sklopu balansirane anestezije m

ogu se davati i op

ioid

nian

algetici

(fentanili njegovi derivati, i.v.), inh

ibito

riacetilho

linesteraze

(za okon

čavanje neuromišićne blokade izazvane nedepolarizuju

ćimm

iorelaksansima), n

alokso

ni flu

mazen

il(inhibicija dejstva opioidaodnosno B

DZ

)

5

FAZ

E O

AP

ri povećanju koncentracije starijih anestetika koji su im

ali sporo dejstvo (kakav je bio etar), zapažaju se slede

ći stadijumi (prem

a dubini) anestezije:

I –A

NA

LG

EZ

IJA -

odsustvo percepcije bola, očuvana svest

II –E

KS

CITA

CIJA

-gubitak svesti, refleksna aktivnost pove

ćana, disanje je nepravilno. U

savremenoj anesteziji, ova faza se ne vidi.

III –H

IRU

RŠ

KA

AN

ES

TE

ZIJA

-pravilno i usporeno disanje i sm

anjenje srčane frekvence; gube se spontani pokreti, m

išići su relaksirani. U ovoj

fazi odvija se intervencija.IV

–M

ED

UL

AR

NA

DE

PR

ES

IJA-

prestaju disanje i vazomotorna

kontrola; potrebna

je hitnam

ehaničkai farm

akološkaintervencija.

Praćenje vitalnih znakova je standardni m

etod procene “dubine anestezije” tokom

operacije. U

savremen

oj p

raksi anesteticid

eluju

brzo

i najčeš

će se kom

bin

uju

pa

ovi stad

ijum

i nisu

jasno

razgran

ičeni.

6

Podela opštih anestetika

Inh

alacion

ianestetici-

lako isparljive tečnosti ili gasovi, koji

se primenjuju inhalaciono

•h

alog

eno

vaniu

gljo

vod

on

ici(halotan, enfluran, izofluran, sevofluran, desfluran)

•an

estetički gaso

vi(N2 O

) •

inertn

i gas

(ksenon)In

travenskian

estetici-prim

enjuju se i.v.•

pro

po

fol

•tio

pen

ton

•eto

mid

at•

mid

azolam

•ketam

in

7

ME

HA

NIZ

AM

DE

JST

VA

OA

•I dalje N

EP

OZ

NA

T!

1. LIP

IDN

A T

EO

RIJA

�O

vertoni M

eyer(početak 20. veka): Š

to

je anestetik lip

oso

lub

ilniji(ve

ća vrednostdeobnog koeficijenta ulje:gas), o

n je p

oten

tniji.

�S

matralo

se da an

esteticimen

jaju

fizičke karakteristike, a time i fu

nkciju

n

euraln

em

emb

rane.

�U

dan

ašnje vrem

e nap

ušten

a!

8

2. Danas se zna da O

A in

teragu

jusa različitim

pro

teinim

a neu

ralnih

mem

bran

ai da m

enjaju

sinap

tičkutran

smisiju

u C

NS

-u tako što:

�sm

anju

ju ekscitato

rnu

�p

ovećavaju

inh

ibito

rnu

transm

isiju.

•P

retpostavlja se da ovi efekti mogu nastati kao posledica interakcije O

A sa

GA

BA

A recep

torim

a, K2P

kanalim

a (posebna vrsta kanala za K+) N

MD

A,

glicin

skim, A

Ch

(neu

ralnim

niko

tinskim

) i nekim 5-H

Trecep

torim

a

•P

ostoje dokazi da većina in

travenskih

OA

deluje dominantno tako što

potencira dejstva GA

BA

-e preko GA

BA

A –

receptora, i verovatno inhibira dejstvo glutam

atapreko N

MD

A rec.

•H

alog

eno

vaniu

gljo

vod

on

iciim

aju brojna ciljna mesta dejstva.

•K

etamin

, azotn

i oksid

uli ksen

on

izgleda dominantno deluju posredstvom

inhibicije N

MD

A rec. i/ili ekscitacije

K2P

kanala.

•P

retpo

stavlja se da svaki an

estetik ima više ciljn

ih m

esta dejstva!

9

DE

JST

VA

OA

10

Anesteticideluju na sve strukture C

NS

-a, ali su najosetljiviji:

•R

etikularn

afo

rmacija

–inhibicijom

nastajebesvesno

stanje•

Talamu

s-

inhibicijom relejnih

jedara talamusa

i delo

va korteksa

na koje se oni projektuju izostaje ose

ćaj senzornihdraži(analgezija)

•H

ipo

kamp

us

–inhibicijom

neuronadolazi do am

nezije.

•U

većim

koncentracijama anesteticiinhibiraju ve

ćinu moždanih funkcija;

ako se predozirajum

ogu izazvati depresiju respiratorne i kardiovaskularne

funkcije i smrt.

-K

VS

:halogenovaniugljovodonicipove

ćavaju osetljivost miokarda

prema

kateholaminim

a, što može dovesti do ventrikularnih

aritmija

(ekstrasistola)

-R

esiprato

rnisistem

: svi anestetici(sem N

2 O, ksenona

i ketamina) su

dep

resorid

isanja

INH

ALA

CIO

NI O

A

�obuhvataju jed

no

stavne, n

ereaktivne,

hem

ijski vrlo različite su

pstan

ce

�LA

KO

ISP

AR

LJIVE

TEČ

NO

ST

I -halogenovaniugljovodonici

�G

AS

OV

I (ksenon, azotni oksidul)

�N

ajčešće se ko

riste za od

ržavanje

anestezije!

11

FAR

MA

KO

KIN

ETIK

A IN

HA

LAC

ION

IH O

A

•A

nestetik do

speva u organizam

i nap

ušta g

a preko pluća.

•A

nestezija nastaje kada se u m

ozg

u p

ostig

nu

od

go

varajuće

kon

centracije an

estetika.

12

•K

rvno-moždana barijera je

potpuno propusna za anestetike pa se koncentracije anestetika u m

ozgu i krvi paralelno m

enjaju. Stoga, kinetika

prelaska anestetika iz udahnute

disajnesm

eše krv odre

đuje kinetiku farm

akološkog efekta leka!

Brzina uvo

đenja i oporavka od anestezije zavisi od:

•osobina

anestetika:•

rastvorljivostanestetika u krvi-što je m

anja rastvorljivostanestetika u krvi (deobnikoeficijent krv:gas), brže dejstvo i brži oporavak

•rastvorljivostanestetika u m

astima

–što ve

ća liposolubilnost

(deobnikoeficijent ulje:gas), anestetik je m

oćniji, ali se i više akum

ulira u telesnim m

astima

(dugotrajnapospanostnakon intervencije)

•fizioloških faktora:

•stepen ventilacije alveola

•m

inutnivolumen.

1314

An

estetikD

eob

ni

koeficijen

t krv/gas

Deo

bn

i ko

eficijent

ulje/g

as

Ind

ukcija/

op

oravak

MA

K

(%v/v)

kom

entar

N2 O

Azo

t-su

bo

ksid®

Kalin

ox

®

0.51.4

brz>

100N

em

ože perse proizvesti

opštu anesteziju

Desfluran

0.423

brz6-7

Pogodan za dnevnu hirurgiju

zbog brzog dejstva i oporavka

Sevofluran

Sevo

rane®

0.653

brz2

kao desfluran

IzofluranF

oran

e®1.4

91srednje

brz1.2

Široko se prim

enjuje

Enfluran

1.998

srednje brz

0.7S

manjuje se prim

ena zbog prokonvulzivnog

dejstva

Halotan

Halo

than

®2.4

220srednje

brz0.75

Sm

anjuje se primena

zbog hepatotoksičnosti(trifluoroacetat)

Etar

12.065

spor1.9

višese ne koristi

JAČ

INA

AN

ES

TE

TIK

A izražava se kao M

AK

–m

inimalna alveolarna

koncentracija (tj. parcijalni pritisak)anestetika

u disajnoj smeši

koja može da izazove hiruršku anesteziju u 50%

pacijenata. Što

je m

anja M

AK

, anestetik je p

oten

tnijitj. d

eluje u

nižim

ko

ncen

tracijama.

15

ME

TAB

OLIZA

M IN

HA

LAC

ION

IH A

NE

STE

TIKA

•N

eki halogenovaniugljovodonici(halotan) metabolišu

se u organizm

u. To nije od značaja za dužinu trajanja

anestezije, ali doprinosi toksičnim efektim

a. H

epato

toksičn

ost

halo

tana

pripisuje se metabolitim

a-

bromidim

a i trifluorosirćetnojkiselini. Zbog toga se ne

preporučuje upotreba halotana

ako nije prošlo bar 3 m

eseca od poslednjeg izlaganja ovom anestetiku.

•E

nflurani sevofluran

gradefluoride, ali u netoksičnim

koncentracijama

prilikom standardne prim

ene.

16

NE

ŽELJE

NA

DE

JSTVA

INH

ALA

CIO

NIH

OA

•H

alog

eno

vaniu

gljo

vod

on

icimogu izazvati m

align

u

hip

ertermiju

–javlja se retko, usled prekom

ernog stvaranja toplote u m

išićima, suzbija se dantrolenom

(blokatoromrijanodinskih

Ca

2+kanala)

•H

epatotoksičnost(posebno halotan), kardiorespiratornadepresija, hipotenzija, aritm

ije, konvulzije (posebno enfluran), m

učnina, povra

ćanje, nagle promene

raspoloženjau danim

a nakon operacije.

•N

2 O–

megaloblastna

anemija nakon česte ili produžene

primene

17

•A

zotn

i oksid

ul–

koristi se •

za od

ržavanje an

estezije (50-66% u kiseoniku), u

kombinaciji sa drugim

anesteticima, kao i

•za an

algeziju

, u subanestetičkimkoncentracijam

a (50%

N2 O

+ 50%

kiseonik). Prim

ena u porodiljstvu pre nastupanja dejstva epiduralne

anestezije, stomatologiji,

pri previjanju opekotina

•N

2 O A

zot-su

bo

ksid®

•

N2 O

+ kiseonik K

alino

x®

18

INT

RA

VE

NS

KI O

A

•N

ajčešće se koriste

zauvo

đenjeu anesteziju, pre

primene inhalacionog

anestetika

•M

ogu se koristiti i za održavanje anestezije

•besvesno

stanjenastupa

nakon20-30 sekundiod

početka

i.v.davanja.

19

PR

OP

OF

OL

Dip

rivan®

, Pro

po

fol®

-

najšire korišćen –

indukcija i održavanje OA

kod odraslih i dece-

brzose m

etaboliše(t1/2 =

2-4 min), oporavak od anestezije

je vrlo brz; nem

a„m

amurluka“ (engl. „hangover“)

-koristan

zakratkotrajne

intervencije(“day-case surgery”)

-m

ože se koristiti sam, bez inhalacionih anestetika

-kod odraslih m

ože se koristiti i kao sedativ u intenzivnoj nezi, kod m

lađih od 16 god je K

i u ovoj indikaciji („sindrom infuzije propofola“)

-n.e.: bradikardija

tokom prim

ene; konvulzijei anafilaksa

nakon prim

ene leka

TIO

PE

NT

ON

-NA

TR

IJUM

•B

rzo uvođenje u anesteziju i brzo bu

đenje (za oko 5 min), zbog

redistribucijeleka u druga tkiva, naro

čito masno. Iz ovih tkiva lek se

dugo oslobađa, pa sedacija

(„hangover“) nakon procedure traje 24h i duže (ako su prim

enjivane ponovljene doze) •

nema analgetički efekat

•m

ala terapijska širina

20

ET

OM

IDA

TH

ypn

om

idate®

•sličan

tiopentonu, alise bržem

etaboliše(nem

a mam

urluka)i m

nogo jevećiraspon

između

efektivnih i toksičnih doza•

N.e.-

supresijakore

nadbubrežnežlezde

KE

TAM

IN•

danas se retko koristi•

analog halucinogenafenciklidina, sa

sličnimsvojstvim

a•

efekat nastajerelativno

sporo(1-2

minuta)

•izaziva

“disocijativnuanesteziju” u kojojje bolesnik

svestan, mada

saam

nezijom, ine

reagujena

bol•

visokaincidenca

pojavedisforije, halucinacija, no

ćnih mora tokom

oporavka•

uglavnomse koristiza

manje

intervencijekod

dece

MID

AZ

OL

AM

Flo

rmid

al®, D

orm

icum

®•

benzodiazepinkoji d

eluje

znatno spo

rije od ostalih i.v. OA

•izaziva anesteziju

kojanije

dovoljnoduboka

•koristise kao

preo

perativn

isedativ

i toko

m n

eprijatn

ih d

ijagn

ostičkih

pro

cedu

ra(npr.

endoskopija) kadapuna

anestezijanije

potrebna(izaziva am

neziju), može uz dodatak i.v.

opioida

21

•Z

a intrao

perativn

uan

algeziju

(pre ili tokom uvo

đenja u anesteziju) daju se m

ale doze kratkodelujućih

opioida; njihovom prim

enom

smanjuje se doza anestetika i njegova n.d.:

•F

entanilFen

tanyl®

•A

lfentanilRap

ifen®

•S

ufentanilSu

fenta

forte®

•R

emifentanilU

ltiva®

•N

.d. respiratorna i kardiovaskularnadepresija, m

učnina, povra

ćanje, rigiditetm

išića

NE

UR

OL

EP

TAN

AL

GE

ZIJA

–poseban vid anestezije -

stanje dobre analgezije

uz očuvanu svest pacijenta. O

stvaruje se kombinovanom

prim

enom fen

tanila

i dro

perid

ola. P

ogodna je kod bolnih dijagnostičkih i terapijskih procedura (bronhoskopija, obrada opekotina).

22

•Lekove koji se koriste u anesteziji (O

A, neurom

išićne blokatorei dr.), treba

da daju

isključivo

lekari specijalizo

vani za n

jiho

vu p

rimen

u, sa

adekvatnom obukom

za obezbeđivanje prohodnostidisajnih puteva i u

uslovima kada je na raspolaganju oprem

a za reanimaciju!

•O

d izuzetnog je značaja da an

esteziolo

gim

a info

rmaciju

o S

VIM

leko

vima koje pacijent prim

enjuje.

•P

reopšte

anestezijen

eb

itreb

aloo

bu

stavitihroničnu

primenu:

insulina,glukokortikoida,

antiepileptika,antiparkinsonik,

antipsihotika,anksiolitika,

bronhodilatatora,kardiovaskularnih

lekova,lekova

zaterapiju

glaukoma,

hipo-ilihipertireoze

iimunosupresiva.

•P

reopšte

anestezijetreb

alob

iob

ustavitihroničnu

primenu:

oralnihkontraceptiva/H

ST,

MA

OI,

TC

A,

Li(24h

prevelike

operacije),diuretika

kojištedekalijum

,AC

EIiA

RB

(24hpre

operacije),•

Odluku

onastavku

primene/obustavi

antiagregacionih/antikoagulantnihlekova

donoseanesteziolog

ihirurg.•

Nakon kratkotrajne anestezije pacijenti ne sm

eju da voze minim

um 24h!

23

MIO

RE

LA

KS

AN

SI

�lekovikojiprouzrokuju

relaksaciju skeletnem

uskulature:1.

BL

OK

AT

OR

I NE

RV

NO

-MIŠ

IĆN

E S

PO

JNIC

E2.

CE

NT

RA

LN

O D

EL

UJUĆ

I MIO

RE

LA

KS

AN

SI

(SP

AZ

MO

LIT

ICI)

3.D

AN

TR

OL

EN

24

1. BLO

KA

TOR

I NE

RV

NO

-MIŠ

IĆN

E

SP

OJN

ICE

�dodatak

opštojanesteziji –om

ogućuju

endotrahealnuintubaciju

i obezbeđuju

optimalnu relaksaciju m

išića tela tokom

anestezije�

sintetisanisu po uzoru na tub

oku

rarin–

aktivni princip kurarea–

otrova za strele�

po strukturi su slični acetil-holinu

25

tubokurarin

•O

vi lekovi deluju na nivou završne m

oto

rne p

loče.

26

•Iz term

inalnogdela

motornog neurona, usled

širenja akcionog potencijala, osloba

đa se A

Ch. O

n aktivira postsinaptičke

nikotinske holinergičke

receptore, što rezultuje kontrakcijom

m

išićne ćelije.

Podela blokatora

nervno-mišićne spojnice

1. nedepolarizujući(kom

petitivni): •

tubokurarin•

pankuronijumP

avulon®•

vekuronijumN

orcuron®•

atrakurijumTracurium

®•

rokuronijumE

smeron®

•cisatrakurijum

Nim

bex®•

mivakurijum

2. depolarizujućim

iorelaksansi: •

suksametonijum

(sukcinilholin) Midarine®

27

NE

DE

PO

LA

RIZ

UJUĆ

I (KO

MP

ET

ITIV

NI) M

IOR

EL

AK

SA

NS

I•

kom

petitivn

iantag

on

isti niko

tinsko

g h

olin

ergičko

grecep

tora

na nivou završne m

otorne ploče

•blokada se m

ože nadvladati povećanjem

količine AC

h(blokadom

AC

hE)

DE

PO

LA

RIZ

UJUĆ

I MIO

RE

LA

KS

AN

SI

•I faza –

dep

olarizacijskib

lok

–suksam

etonijumdeluje kao ag

on

istn

ikotin

skih A

Ch

recepto

ra–

prvo se javlja opšta i dezorganizovana kontrakcija m

išića. Za razliku od A

Ch, suksam

etonijumostaje duže u

sinapsi(ne razgrađuje ga A

ChE

), mem

brana ostaje depolarizovanai ne

reaguje na naredne impulse sa m

otoneurona. Depolarizacijskiblok se n

e m

ože

nadvladati blokatorima

AC

hE(oni čak m

ogu potencirati blok).

•II faza –

desen

zibilizacijskib

lok

–depolarizacija

motorne plo

če se sm

anjuje i mem

brana se repolariše. Ona m

eđutim

, ne može biti ponovo

depolarizovana(desenzibilisana

je). Mehanizam

ove faze je nepotpuno razjašnjen, pretpostavlja se da lek sada blokira kanal i pri kraju ove faze blok se m

ože okončati davanjem

inhibitoraA

ChE

.

28

Efekti m

iorelaksan

sa

•R

elaksacijaskeletn

em

usku

lature

–•

Ned

epo

larizujući-

zahvaćenostide ovim

redom: očni m

išići, mišići

za gutanje i govor, mišići ekstrem

iteta, mišići vrata, m

išići trupa i kičm

enog stuba, interkostalnimišići, dijafragm

a. Zavisno od

predstavnika dejstvo traje 20-35 min (atrakurijum

, vekuronijumi

rokuronijum-

srednje dugo dejstvo), > 35m

in (pankuronijum-

dugodelujući)

•D

epo

larizujući-

tokom prvih 30s od prim

ene javljaju se fascikulacije

mišića trupa, zatim

sledi paraliza ruku, vrata i nogu i kona

čno respiratorne muskulature. D

ejstvo sukcinilholinatraje 5-10

min.

29

Farm

akokin

etika•

Kao kvaternerne

amonijum

ovestrukture

ovi lekovi ne m

og

u da se

resorb

uju

iz dig

estivno

gtrakta (isklju

čivo i.v. primena) i ne m

oguda

prođu

krvno-moždanu barijeru (n

emaju

delo

vanje n

a CN

S)

•S

ukcinilholinbrzo razgra

đuju pseudoholinesterazau krvi i

butirilholinesterazau jetri.

Neželjen

i efekti �

atrakuriju

mi m

ivakuriju

m: prolazna hipotenzija

(usled oslobađanja

histamina)

�p

anku

ron

ijum

: tahikardija, ne izaziva hipotenziju

�su

ksameto

niju

m:

•postoperativnim

išićni bol (posledica fascikulacija)•

bradikardija(zbog stim

ulacije muskarinskih

receptora)•

porast intraokularnogpritiska (kontrakcija intraokularnih

mišića)

•m

aligna hipertermija

30

2. CE

NTR

ALN

O D

ELU

JUĆ

I MIO

RE

LAK

SA

NS

I•

Za razliku od lekova koji deluju na nivou nervno-m

išićne spojnice (periferno), ovi lekovi deluju na centralni nervni sistem

•K

oriste se za olakšan

je hro

ničn

og

spazm

a mišića ko

d p

acijenata sa

mu

ltiplo

msklero

zom

, cerebraln

om

paralizo

m, p

ovred

om

kičmen

e m

ožd

ine i d

rug

im n

euro

loškim

po

remećajim

a praćen

ih sp

asticitetom

.•

N.d. –

smanjenje m

išićnog tonusam

ože rezultovati većom

onesposobljenoš

ću•

Baklo

fendeluje dom

inantno na nivou kičmene m

oždine. Agonist G

AB

AB -

receptora, n.d. sedacija•

Tizan

idin

Sirdalud®

–agonistalfa2 adrenergičkih

receptora, n.d. hipotenzija

•E

kstrakt kanab

isa•

tetrazepam

Myolastan®

, diazep

amid

r. BD

Z –

doze za mišićnu

relaksaciju slične su anksiolitičkimdozam

a

3. DA

NT

RO

LE

N•

deluje direktno na skeletne mišiće, inhibira rijanodinske

receptore(R

yR1)

na sarkoplazmatskom

retikulumu

•Indikacije -

spasticiteti maligna hiperterm

ija

3132

LO

KA

LN

I AN

ES

TE

TIC

I•

Lekovikojiprouzrokujuneosetljivost

određenog

dela tela pri potpuno očuvanoj

svesti•

Deluju LO

KA

LNO

–na m

estu primene -

reverzibilnosp

rečavaju

stvaranje i

spro

vođ

enje n

ervnih

imp

ulsa

33

Estri

•kokain

•hlorprokain

•prokain

•tetrakain

•benzokain

Am

”i”dibupivakain

Marcaine®

lidokainLidokain

hlorid®lidokain

+ adrenalin

Lidokain2%

adrenalin®

artikainC

ystocain®artikain

+ adrenalin C

ystocainA

®ropivakain

Ropivacaine

Molteni®

levobupivakainC

hirocaine®m

epivakain

Erythroxylon

coca

Mehanizam

dejstva LA•

blo

kiraju vo

ltažno

zavisne N

a+

kanale

-zatvaraju

transmem

branskuporu i spre

čavaju ulazak jona Na

+u nultoj fazi

akcionog potencijala•

LA su slabe baze koje su aktivne u jonizovanom

obliku, ali je prolaz kroz nervni om

otač i neuralnu

mem

branu mogu

ć samo ako

su u nejonizovanomobliku.

34

Dejstvo LA

je:•

zavisno

od

up

otreb

e(“u

sed

epen

den

t”) •

zavisno

od

mem

bran

skog

po

tencijala („vo

ltage

dep

end

ent“) –

neuronisa visokom frekvencom

sprovođenja

impulsa tj. sa „pozitivnijim

“ mem

branskim potencijalom

(oni koji su često u fazi depolarizacije) osetljiviji su na dejstvo LA

•O

bjašnjenje:1. m

olekulianestetikab

ržed

ob

ijum

og

ućn

ost

pristu

pa

kanalu

akoje o

n o

tvoren

;2. m

oleku

lianestetika

imaju

većiafin

itetp

rema

inaktiviran

om

kanalu

negoprem

akanalu

kojije u stanjum

irovanja

3536

Dejstva

LA na transm

isiju u različitim nervnim

vlaknim

a

•LA

prvo blokiraju mala nem

ijelinska(C

) vlakna, a zatim

mijelinizirana. Z

ato se dejstva manifestuju gubitkom

funkcija slede

ćim redom

:�

Bol

�Toplota

�D

odir�

Propriocepcija

�Tonus skletenih

mišića

Najm

anje osetljiva vlakna prva se oporavljaju.

Razlika u osetljivosti u različitim

nervnim vlaknim

a nije od velikog zna

čaja u praksi–retko se m

ože samo blokirati

osećaj za bol, a da se izbegne lokalna paraliza.

37

Sistem

ska (neželjena) dejstva LA•

Neželjen

iefektisurezu

ltatp

relaskaL

A u

sistemsku

cirkulaciju

(kod inflitracionei blok anestezije ovo se spre

čava dodatkom

vazokonstriktora–

adrenalinaili felipresina;vazokonstriktor

se ne sm

e primeniti kod

prstijuna

ruciilinozi, zbogopasnostiod

ishemije).

•K

ardio

vaskularn

isistem-

dep

resija mio

karda

(bradikardija, srčanizastoj) i vazo

dilatacija

(direktno dejstvo na glatki mišić +

inhibicija sim

patikusa)

•C

entraln

i nervn

i sistem–

osećaj pijanstva, pospanosti, uko

čenost jezika i perioralne

regije, muka, povra

ćanje, tremor, trzaji m

išića i konvulzije. M

ože da se desi ekscitacijanakon koje sledi depresija

CN

S.

38

Metode izvo

đenja lokalne anestezije

1.P

ovršinskaanestezija

2.Infiltraciona

anestezija3.

Intravenskaregionalna anestezija

4.A

nestezija sa blokadom nerva (blok anestezija)

5.S

pinalna anestezija6.

Epiduralna

anestezija

3940