2 Istor razvoj psihologije, psihološki sistemi

PSIHOLOGIJA U UMETNOSTI

Docent dr Jasmina Vuksanović

KAKO BISTE OPISALI VAŠU LIČNOST ?

DA LI ZA SEBE SMATRATE DA STE UMETNIK?

KOJE OSOBINE SU VAS OPREDELILE DA BUDETE

UMETNIK?

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE:ŠKOLE I SISTEMI U PSIHOLOGIJI

Istorijski razvoj psihologije

XIX vek – vek “eksplozije nauke” Vundt (1875) Fehner – eksperimentalna psihologija i

eksperimentalna estetika

Velike psihološke škole i sistemi

Psihološka škola – govori više o ljudima koji su proizvodili ideje, o njihovoj povezanosti i biografiji

Psihološki sistem – govori više o samim psihološkim idejama

Velike psihološke škole i sistemi

Sistemi:

Strukturalizam Funkcionalizam Psihoanaliza Bihejviorizam Geštalt

Literatura: Korać, Ž. Škole i sistemi u psihologiji. Dosije, 2008.

Danas više nema sistema – samo istaknuti pojedinci

STRUKTURALIZAM

Vunt, Tičener

Strukturalizam

Glavna tačka interesovanja: svesni procesi (čulni doživljaji)

Osn pitanje: kako izgleda struktura svesti? Osnivač Vilhelm Vunt

2 uticaja: Engleska empiristička škola Ispitivanje fiziologije čula

Strukturalizam

Prva pitanja: Šta su čovekove sposobosti Od čega se sastoje

Kako izgleda struktura svesti

Vilhelm Vunt

Osnovni predmet psihologije: neposredno iskustvo

Istraživao: Čulne informacije Opažanje, Pažnju Osećanja

Vilhelm Vunt

Osnovni metod: introspekcija

Introspekcija je otvorila glavni put u svet duha.

Vilhelm Vunt

Ciljevi psihologije: Analiza svesnih procesa, Otkrivanje elemenata koji ih grade Otkrivanje načina na koji su ti elementi povezani

– otkrivanje zakonitosti njihove povezanosti Prva ispitivanja: Psiholoških i fizioloških aspekata čuvenja i

viđenja

Vilhelm Vunt

Prva ispitivanja obuhvatala: Percepciju boje, Kontrasta boje, Slepila za boje Optičkih iluzija

Zašto su iluzije interesantne?

Strukturalizam - sumarno

Predmet – sadržaji svesti Postulati- svesni doživljaji koji se analizom

mogu raščlaniti na elemente Činjenice – subjektivne, kvalitativne,

molekularne Osnovna metoda – introspekcija Odnos duša-telo: dominira ideja o paralelizmu

moždanih i svesnih procesa

GUSTAV TEODOR FEHNER

USTANOVLJENJE EKSPERIMENTALNE

ESTETIKE

Tvorac reči estetika – Aleksander Gotlib Baumgarten

Definisao je kao nauku o osetljivosti

Čovek je, da bi zadovoljio svoje potrebe izrađivao od davnina predmete koji, osim funkcije i namene, moraju biti u određenoj razmeri

Tako je telo čoveka, kao i njegovi delovi, postalo osnova za dimenzionisanje prostora, nameštaja i upotrebnih predmeta.

Poliklet je podelio telo na sedam delova, Lisip na osam, istovetno i Mikelanđelo, a Vitruvije i Leonardo da Vinči na sedam.

Proporcije širine tela postavio je Vitruvije pokazujući da se oko njega može opisati krug čiji se centar nalazi u pupku, pod uslovom da telo leži sa raširenim rukama i nogama.

Fehner i ustanovljenje eksperimentalne estetike

Adolf Cajzing ( 1810-1876 ) je prvi 1854. objavio “Novo učenje o proporcijama ljudskog tela”

Lepa proporcija se dobija ako se manji deo odnosi prema većem kao veći prema celini

Fehner i ustanovljenje eksperimentalne estetike

Adolf Cajzing je formulisao složen estetski sistem zlatnog preseka svodeći ga na arhitekturu: zlatni presek gospodari u arhitekturi, zlatni presek gospodari u prirodi;

Zlatni presek gospodari u arhitekturi zato što gospodari u prirodi. 

Zlatni presek, božanska proporcija: a/b = b/(a+b)

Fehner i ustanovljenje eksperimentalne estetike

Gustav Teodor Fehner 1801, fizičar, lekar, filozof i pisac, osnivač psihofizike.

Za Frojda je bio „veliki Fehner“. (Od njega je preuzeo koncepciju “Principa zadovoljstva-nezadovoljstva“, „Princip ponavljanja“ i predstavu o „psihičkoj energiji“).

Fehner je takođe osnivač empirijske psihologije umetnosti – eksperimentalne estetike.

KLASIČNA EKSPERIMENTALNA ESTETIKA

G. T. Fechner (1876): Vorschule der Aesthetik

Fehner je ustanovio “estetiku odozdo” - uveo eksperiment -jednostavne forme i sklopovi

Potvrđuje dominaciju “zlatnog preseka” kao kriterijuma za lepe odnose

Zlatni presek, božanska proporcija: odnos je 1 : 0,62

Fehner i ustanovljenje eksperimentalne estetike

Ovaj odnos dobija i na geometrijskim figurama

Zlatni presek, božanska proporcija: a/b = b/(a+b)

Zlatni presek, božanska proporcija: a/b = b/(a+b)

Zlatni presek utvrđuju i drugi istraživači: Vitmer, Lalo, Torndajk, Veber...

Birkhof (1933) pravi čak i formulu za izračunavanje estetske mere

M=O/C O= uređenost C= kompleksnost forme

Fehner

Metode PROCENA (preferencija, rangovanje i sl.) PRODUKCIJA (podešavanje optimalnih

odnosa) UPOTREBA (analiza gotovih produkata)

Fehner i ustanovljenje eksperimentalne estetike

Istraživao je da li postoji “estetski prag” Smatra da se radi o posebnoj dimenziji koja je

više kognitivna nego emotivna

“Lepo je ono što počiva na čulnom opažanju, ali je uživanje u višoj prijatnosti nego što je čulna”

Nastavak rada na eksperimentalnoj estetici

3 puta:I. Estetika odozdo -jednostavne forme i

sklopovi

Nastavak rada na eksperimentalnoj estetici

II. Estetika odozgo da bi izbegli redukcionizam i elementarizam - složene umetničke kompozicije

III. Psihometrijski put

Šta prema Vašem mišljenju čini “estetski prag”?

Da li se radi o posebnoj dimenziji koja je više kognitivna nego emotivna ili je to složeno dejstvo više ososbina?

FUNKCIONALIZAM

Vilijam Džejms

Strukturalizam

Predmet – sadržaji svesti Postulati- svesni doživljaji koji se analizom

mogu raščlaniti na elemente Činjenice – subjektivne, kvalitativne,

molekularne Osnovna metoda – introspekcija Odnos duša-telo: dominira ideja o paralelizmu

moždanih i svesnih procesa

Funkcionalizam

Uticaj: Darvinizma i zoopsihologije Osnovno pitanje: ZAŠTO Kakva je funkcija svesti i aktivnosti čoveka Predmet psihologije je funkcija svesti u svrhu

adaptacije čoveka na njegovu okolinu

Funkcionalizam

Vilijam Džejms Osnovne postavke: Svako stanje svesti je deo lične svesti Stanja svesti se stalno menjaju Ipak, mi ih doživljavamo kao kontinuirana Svest je selektivna – nešto nas više, a nešto

manje interesuje

Funkcionalizam

Svest je selektivna –a to je najviše u funkciji samoodržanja

Sposobnosti i svest se sagledavaju u funkciji što bolje adaptacije organizma na uslove spoljašnje sredine

Funkcionalizam - sumirano

Predmet – sadržaji svesti i ponašanja Postulati- nema odeđenih Činjenice – objektivne i subjektivne,

kvalitativne i kvantitativne Metoda – sve metode se prihvataju Odnos duša-telo: koncentrisanje na uže

probleme, a široki teže da izbegnu

BIHEJVIORIZAM

Votson, Skiner

Bihejviorizam - Počinje 1913. godine

Džon Votson – Psihologija kako je bihejviorista vidi

Oštro odbacivanje svih osnovnih pojmova i metoda strukturalizma

Tražio da se psihologija zasnuje kao potpuno objektivna nauka

Ponašanje je jedino koje podleže objektivnom, direktnom posmatranju

Svi mentalistički pojmovi odbačeni – predstava, svest

Bihejviorizam

3 uticaja: Funkcionalizam Razvoj zoopsihologije Želja da se psihologija zasnuje kao objektivna

nauka

Bihejviorizam

3 faze u razvoju: Klasični bihejviorizam 1913 – 1930 Neobihejviorizam 1930 – 1950 Neo- neobihejviorizam od 1950

Klasični bihejviorizam

Direktno se zasniva na eksperimentima iz zoopsihologije – Torndajk: učenje životinja

Učenje je povezivanje Svest nije ništa drugo nego čovekov sistem za

povezivanje Shema:

S R

Džon Votson

Psihologija je objektivna, eksperimentalna prirodna nauka

Cilj: predviđanje i kontrola ponašanja Ne pravi granicu između čoveka i životinje Odbacuje svest kao predmet psihologije

Džon Votson

Moguće su samo sledeće metode: Posmatranje sa/bez upotrebe instrumenata Metod uslovnog refleksa Metod verbalnog izveštaja Metod testiranja

Neobihejviorizam

Učenje je povezivanje Svest nije ništa drugo nego čovekov sistem za

povezivanje Shema:

S RS O R

HVALA NA PAŽNJIKorać, Ž. Škole i sistemi u psihologiji, Dosije 2008.

Str 60-61, 72-79, 89-92, 101-106, 120-121, 128-144

PSIHOANALIZA

Frojd, Adler, Jung

Psihoanaliza

Geštalt

Frojd