НОВЕ

www.mc.kcbor.net

Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА III БР. 40, 28. ОКТОБАР 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

Општинска пописна комисија објавила је прели-минарне резулате пописа у Књажевцу. У граду, пописа-но је 18.809 становника, а у селима 13.954, укупно 32.763. У периоду пописа у иностран-ству се привремено налазило 625 лица. Број домаћинства у Књажевцу је 11.539, од тога у граду 6.090, а у селима 5.449. Пољопривредом се баве  4.334 домаћинства.

На попису 1953. године у општини Књажевац реги-стровано је 60 хиљада ста-новника, а на  претходном  попису, обављеном  2002. године на овим просторима било је око 37 хиљада људи.

С.О.К.

Фабрика обуће ‘’Пеко’’ из Тржича у Словенији отвара свој производни погон у Минићеву код Књажевца, у простору који је некада користила Фабрика намештаја ‘’Тина’’. Радови на преуређењу хала су у току, а оглас за запошљавање нових рад-ника, према речима председника општине Младена Радосављевића, требало би да буде објављен у новембру. Производња ће почети у јануару 2012. године. К.И.

21 ГОДИНА СПС-а12 ГОДИНА “МЕГАТРЕНДА”

ШИПУРИЈАДА ПОСТАЈЕ БРЕНД

У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ

32.763 СТАНОВНИКА

ПОСАО У „ПЕКУ“

Сним

ио Б

. Фил

ипов

ић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 2 СТР. 3ИНФО.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Драган Попаз, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

ИНФО.

Општински одбор СПС-а у Књажевцу обележио је 21 годину постојања и успешне активности. О  годишњици, пригодним речима, говорио је Дар-ко Живковић, председник књажевачког СПС-а подсећајући да је ова партија прешла трновит, али успешан пут остављајући дубок траг у развоју друштва.

-Данас је СПС са својим коалиционим партне-рима у власти у Општини и све чини на добро-бити заједнице и свих грађана. Поверење није пољуљкано, напротив, све је више пристали-ца, поготово младих. Зато ћемо се трудити да и убудуће не изневеримо основне принципе социјалне политике и солидарности, као и про-грам који је препознатљив и прихватљив за све

грађане-нагласио је Живковић.Душан Грујо, председник социјалиста

Зајечарског округа истакао је огроман значај ове партије у свим сегментима друштва и њену сигурну будућност. Он је социјалистима Књажевца пожелео да се на истом месту и истим поводом нађу и, како је симболично подвукао, и при 121. годишњици.

Чланове СПС-а на овом  скупу поздравили су и зажелели  још боље резултате и плодоносан рад и представници осталих партија, у првом реду ДС-а. Говорили су и Раде Вељковић, председник ПУПС-а и Радован Арежина, члан ИО Главног одбора СПС-а.

Делегација књажевачких социјалиста посетила је гробове и одала пошту Драгану Ватовићу, Зора-ну Соколовићу и Банету Стојадиновићу. К.Н.

Народни посланик Либерално демократске партије Зоран Остојић посетио је 17. октобра књажевачку општину. Он је заједно са члановима Oдбора за пољопривреду и члановима Општинског одбора обишао село Дебелица и одржао трибину на којој је, у разговору са мештанима, упознат са

Поводом Дечије недеље, представници Општин-ског одбора Српске напредне странке посетили су ромско насеље и поделили деци пакетиће. Дечија недеља право је време за покретање иницијатива и програма који ће допринети побољшању положаја деце у Србији, поручили су напредњаци.

- Потребан је један озбиљнији контакт у решавању свакодневних проблема мештана ромског насеља, тако да планирамо континуиране састанке са њима у наредном периоду – рекао је Милован Михајловић, подпредседник ОО СНС Књажевац. К.И.

Десетог октобра, полагањем венаца и цвећа на Споменик слободе, обе-лежена је годишњица ослобођења Књажевца од фашизма.

- У циљу неговања ослободилачких традиција сваке године славимо све најзначајније датуме. Ослобођење града и општине од фашистичких завојевача наша је обавеза и света дужност. О Другом светском рату мо-ра се више говорити, јер је очигледно да су тековине народноослободилач-ке борбе бачене у запећак. Изгинули борци широм простора некадашње Југославије вечни је доказ херојске борбе – рекао је Миле Милојковић, председник ОО СУБНОР-а.

Почаст погинулима одали су пред-ставници борачке организације и ло-калне самоуправе. С.Т.

Запослени у Здравственом центру Књажевац примили су из Министар-ства здравља телефонску поруку у којој се од њих тражи додатни рок за решавање проблема у овој устано-ви. На састанку Штрајкачког одбора са радницима, одржаном 25. окто-бра, договорено је да се министру здравља да рок да до 7. новембра саопшти своја  решења.

На исплату зарада и накнаде зарада, односно актонтације за но-вембар, чекаће се до 1. новембра. Уколико по истеку ових рокова зах-теви не буду испуњени, кренуће се у радикализацију протеста. У скла-ду са договором у Министарству здравља, запослени у Здравственом центру предложили су да за  вршиоца  дужности директора буде именован др Мирко Доситијевић. К.И.

Завршен је пројекат детаљних хидро-геолошких истраживања за потребе стицања експлоатационих права на захватање подземних вода на Бањици. Истражне радове обави-ло је  Предузеће ‘’БеоГеоАqуа’’. Вода на Бањици је изузетног квалитета, какав одговара квалитету воде за пиће. Овакав документ предуслов је да општина добије експлоатациона права над овим водама, која ће моћи, под одређеним условима, да уступи инвеститорима на Бањици.Цео по-сао обављен је уз подршку Европске уније, кроз Пројекат ‘’Еxцханге 3’’ и у сарадњи са општином Сокобања.

С.О.К.

Због реконструкције маги-стралног цевовода Сињи Вир-Јаз од 24.октобра до 14.новембра биће привремено обустављен саобраћај на локалном путу према Ргошту, у зони Бањице. За саобраћај ће се користи-ти алтернативни правац Књажевац-Бели Поток-Сврљиг и локални пут Васиљ-Подвис. 

Дирекција за развој, урбанизам и изградњу моли све учеснике у саобраћају да поштују постављену саобраћајну сигнализацију. С.О.К. проблемима који су исти у већини општина у Србији

- лош систем субвенционисања, лош пласман и ниске цене производа. Зоран Остојић је представио идеје и конкретна решења за које се залаже ЛДП у области пољопривреде.

ЛДП Књажевац

Предузеће за путеве Зајечар Штрабаг почело је радове на мосту на Трговишком Тимоку, на улазу у Књажевац из правца Зајечара. Ради се на пешачкој стази и ивичњацима, који нису рекон-струисани још од изградње моста пре 50 година. Финансијер је Јавно предузеће ‘’Путеви Србије’’. Исто предузеће финасира и реконструкцију ули-ца у Књажевцу. У Улици 9. август радиће се атмос-ферска канализација, замена водоводних цеви и асфалтирање. Нови асфалт и тротоаре добиће и Копецкова и Улица Светозара Марковића. Вред-ност је 21 милион динара. Почели су и радови на коловозима  у Балта Бериловцу и Вртовцу, који се финасирају из општинског буџета. С.О.К

Општина Књажевац потписник је споразума о реализацији пројекта ,,Систем за нешкодљиво уклањање отпада животињског порекла у четири општине у Србији’’. Укупна вредност пројекта је нешто преко девет милиона динара, а своје учешће, у износу од милион динара Књажевац је обезбедио преко Канцеларије за одрживи развој недовољно развијених подручја, а преко пројекта сачињеног у Агенцији за развој Књажевца.

У име општине, у Фонду за заштиту животне средине у Београду, споразум је потписао пројект менаџер Агенције за развој Књажевца Милан Јеленковић. С.О.К.

Општинска управа Општине Књажевац оба-вештава грађане да ће 5. новембра бити вршено прикупљање старих електронских уређаја. За сваку стару веш машину, шпорет, фрижидер или климу власник ће добити по један ваучер у вредности од 1000 динара, за куповину неког новог уређаја. Ваучери важе до 31.12.2011. год., а могу се искористити приликом куповине у десет продавница у Србији.

Све информације везане за ваучере могу се добити на телефон 065/2931126 сваког дана, осим недеље. Преузимање апарата ће се вршити са адресе власника. Молимо заинтересоване грађане да се јаве на телефон 019/731 623 лок.129 од 10 до 14 часова, како би се организовало одвожење апарата. Лице за контакт је Бојана Илијић. С.О.К.

На састанку Савета треће месне заједнице “Дубрава” из Књажевца највише речи било је о извршењу програма комуналне изградње у овој години. Састанку су присуствовали Дарко Живковић, председник Скуп-штине општине Књажевац и пред-ставници Јавног предузећа “Развој”. Усвојен је предлог о покретању акције за избор најбоље уређеног дворишта. Предвиђен је избор три најлепша дво-ришта, а домаћинима биће додељене вредне награде.

Разматрано је и питање регулисања саобраћаја на расксници код ресто-рана “Мали предах”, где распоред саобраћајних знакова уноси забуну и утиче на безбедност саобраћаја. Сви предлози биће прослеђени саобраћајној инспекцији. Тренутно се асфалтира тротоар у улици 7.јули и гра-ди фекална канализација поред Трго-вишког Тимока. Почела је и поправ-ка ивичњака и тротоара на мосту на Трговишком Тимоку, као и инсталација кабловске телевизије на подручју ове месне заједнице. Набављене су играч-ке и опрема за игру и забаву деце, које ће бити пострављена у насељу “Изнад касарне”. На зеленим површинама у улици Касарској посеђене су парков-ске саднице и организовано јесење чишћење града..

Од Општинске управе тражи се да се на време заврши асфалтирање улица које су ушле у план за ову годину, као и информисање о утрошку и плану расподеле средстава од еколошких и других такси. Предложено је и да се квалитетније подстиче друштвени и спортски живот младих опремањем Дома за младе. В.Р.

ДВАДЕСЕТ ЈЕДНА ГОДИНА СПС-а

ЛДП: ТРИБИНА У ДЕБЕЛИЦИ

ПАКЕТИЋИ ЗА МАЛЕ РОМЕ

ДАН ОСЛОБОЂЕЊА КЊАЖЕВЦА

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР

РОКОВИ И МИНИСТРУ

ПОШТОВАТИ ТЕКОВИНЕ НОБ

ЗДРАВА ВОДА

ЗАТВАРАЊЕ ПУТА

РГОШТЕ НОВЕ УЛИЦЕ И ПУТЕВИ

СИСТЕМ ЗА УКЛАЊАЊЕ

ЖИВОТИЊСКОГ ОТПАДА

ПАРТИЈА СвИх гРАђАНА

ОБАВЕШТЕЊЕ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

ПРИКУПЉАЊЕ СТАРИХ

ЕЛЕКТРОНСКИХ УРЕЂАЈА

САВЕТ ТРЕЋЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „ДуБРАВА“

БИРА СЕ НАЈЛЕПШЕ ДВОРИШТЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 4 СТР. 5ШКОЛА ГОДИНЕ

На Факултету за менаџмент Зајечар, 12. октобра, одржана је свечаност по-водом 14 година успешног рада. Том свечаном приликом уручене су ди-пломе свршеним студентима Факул-тета за менаџмент и Високе школе за менаџмент и бизнис.

Факултет за менаџмент почео је са радом на Михољдан 1997. године. Годину дана пре тога почела је Виша школа за менаџмент. То је први при-ватни факултет у источној Србији који је основан у граду Зајечару, где је традиција образовања дуга скоро два века – Гимназија је основана далеке 1836. и убраја се у најстарије школе у Србији.

Факултет за менаџмент основан је за потребе школовања високо-стручних кадрова са подручја Тимоч-ке крајине и од свог оснивања па до данас образује студенте из области економије и менаџмента. Оснивач ове високошколске институције је профе-сор доктор Мића Јовановић, познати и признати европски и светски стручњак из економије и менаџмента, ректор Мегатренд универзитета, добитник великих светских признања за развој

високог образовања у Србији и Евро-пи. Професор Јовановић је рођен на овим просторима, и из љубави према свом родном крају основао је ову ви-сокошколску институцију са циљем да помогне образовање младих и развој Тимочке крајине. Данас на Факултету за менаџмент студирају студенти из Тимочке крајине и читаве Србије, по наставним плановима и програмима који су усклађени са новим Законом о високом образовању.

Дипломирани студенти Факул-тета за менаџмент сада су директо-ри и водећи менаџери у привреди,

приватном бизнису, банкама, државној управи и јавном сектору у Зајечару, Тимочкој крајини и Србији. Један број дипломираних студената су водећи менаџери у компанијама у Канади, Америци и земљама Европске уније. Студенати Факултета који су завршиили магистарске и докторске студије данас су наставници Факултета за менаџмент и Високе школе за менаџмнет и бизнис у Зајечару. Тиме је створен и наставно научни кадар за даљи развој висо-кошколског образовања у Тимочкој Крајини. Поред успешне реализације студијских програма факултет

организује семинаре из области ин-форматике, менаџмента у здравству, као и менаџмента у туризму. Сем об-разовног рада Факултет помаже шко-ле, установе, градске манифестације и хуманитарне акције. На тај начин при-сутан је по многим питањима у јавном животу у Тимочкој крајини и даје свој допринос развоју у многим областима. Град Зајечар му је доделио годишњу награду за допринос у свеукупном развоју града и општине.

У обраћању на свечаности декан Факултета за менанаџмент, проф. др Недељко Магдалиновић говорио је о значају ове високошколске институције у образовању кадрова. Истакао је да је на дипломираним студентима велика одговорност да својим знањем и спо-собностима помогну развоју Тимочке крајине, како би се она поново сврста-ла у ред развијених регија, а тиме и побољшао живот грађана на овом простору.

Поводом годишњице уручена су и признања запосленима због одласка у пензију и 10 година непрекидног рада на факултету.

Мр Небојша Симеоновић

Дом културе у Књажевцу , модеран је објекат са око 2.600 квадратних метара корисне површине који би и данас, као пре три деценије, мирне душе могао да конкурише за награду названу „Лепота објекта“. Његова изградња са опремом стајала је тадашњих 12 милијарди динара. Новац су обезбедили грађани путем самодоприноса, и то посебно за општину, а по-себно за град. Део средстава обезбедила је Републичка заједница културе

- Трећег септембра 1981. године, у директном ТВ преносу, свечано је отворено ово велелепно здање. Дом културе се првобитно звао „Едвард Кардељ“, по тада истакнутом југословенском и словеначком рево-луционару и државнику. Архитекта је у то време кон-курисао и за престижну НИН-ову награду за „Лепоту објекта“ и нашао се у ужем избору са зградом ВМА и још једним домом културе из Србије. Победио је објекат из Београда, али сматрам да је велики успех био што се и нашао у тој конкуренцији, с обзиром да је цела тадашња заједничка држава била „у игри“ – присећа се тих дана Славиша Саша Раденковић, организатор

програма Дома културе и један од најстаријих радника у установи. - Навршило се тридесет година и много програма из целог света и бивше Југославије је прошло преко позорница ове зграде. Књажевчани су заиста имали прилике да много тога виде и чују.

- Ми се трудимо, без обзира на кризу и хронични недостатак пара, да обезбедимо што више квалитет-ног програма. Велико хвала дугујемо, првенствено, локалној самоуправи, која нам пружа максималну подршку. Дом културе има своје секције (фолклор, денс и хор) и труди се да грађанима пружи најбоље – напомиње Драгана Милојић, актуелна директорица , додајући да Дом подржава све манифестације у граду, укључујући и заједничке програме са Туристичком организацијом општине Књажевац и Завичајним музејом.

Јубилеј је обележен разноврсним културно-умет-ничким програмом. До краја месеца, на позорницама и у галеријама, смењивали су се песници, сликари, рок музичари, фолклорни ансамбли, денс групе и спор-тисти. К.И. - С.Т.

Како оцењујете почетак нове школске године-било је наше прво питање Драгани Љубисављевић, ди-ректорици ОШ «Вук Караџић».

- Током распуста доста се радило на реновирању зграде школе, опремању новим наставним средствима, струч-ном усавршавању наставника, изради пројеката, тако да је школа спремно дочекала ову школску годину.

Колико ове године имате уписа-них ђака првака и колики је укупан број ученика?

- У матичној школи је 57 првака, ос-моро њих је у издвојеним одељењима, што је укупно 65 првака. У целој школи је 536 ученика, с тим што је 40 њих у издвојеним одељењима.

Имате ли у плану неки нови пројекат?

- Већ су припремљени пројекти за промену столарије, реконструкцију фасаде и неких додатних просторија. Очекујемо реализацију пројекта којим се реконструише ограда и двориште. У току је замена водоводне мреже и постављање видео надзора. Што се тиче већ готових пројеката, завршена је реконструкција свлачионица и сале,

као и учионица опремљених новим намештајем.

Да ли постоје, колико их има и да ли планирате стварање неких нових секција?

- У школи постоји више секција које су активне у току читаве године. Њихов квалитет рада се повећава удруживањем са изборним предме-тима, почев од малог и великог хора, преко ликовне и литералне секције и

У оквиру обележавања „Дечије недеље“ у ОШ „Вук Караџић“ орга-низоване су разноврсне активности, као што су упознавање и подсећање на Конвенцију о дечијим правима, изложба ликовних радова, акција солидарности и пријем првака у Дечији савез. Једна од активности била је и посета ученика Геронто-лошком центру, у оквиру које је изведен пригодан програм под на-зивом „Ајд у коло весело“.

Ученици одељења 3/1 и 3/3, казивањем народних умотворина на локалном дијалекту, изворним

песмама и фолклором, улепшали су дан корисницима Дома. Праћени бурним аплаузом, речима хвале и одобравања, ученици су са пу-но енергије и осећања казивали стихове.

На крају програма фрулу је за-свирао и Лепи Бренко, познати уметник и корисник Геронтолошког центра. Приредбу су припремили и заједно са ученицима успешно реализовали Емануела Милетић и Славко Првановић, учитељи ОШ

„Вук Караџић“. С.П. – С.Т.

спортских секција. Ту је и новинарска секција, као и секција страних језика.

Новинарска секција је новина у Основним школама?

- Секцију воде наставници српског и н страних језика. Материјал за новине прикупља се у току читаве године, а крајњи резултат је издавање часописа

„Свитање“, потом часописа на енглеском „Happy paper“ и на немачком „Glucklche Zeitu“. Имамо и зидне новине.

Да ли су екскурзије успешно изве-дене у свим разредима?

- Очекујемо екскурзију учени-ка 8. разреда због њихових обаве-за с пролећа. Остали разреди ће на екскурзију пред крај школске године..

Које су тренутне активности у школи?

- У току су припрема за прославу Дана школе који ћемо обележити током друге недеље новембра. При-премамо бројне активности, почев од припреме часописа, позоришне представе, изложбе ликовних радова, организовања спортских такмичења... Први пут планирамо да Дан школе обележимо пригодним програмом и за ученике и родитеље у издвојеној школи у Подвису.

Желите ли нешто да поручите ученицима школе?

- Желим да поручим и ученицима и родитељима да су наша врата за њих увек отворена, да ћемо се потрудити да одговоримо свим њиховим потребама, а са друге стране очекујемо од њих свестрану и коректну сарадњу.

Ирена Тошић

Час

опис

и и

на с

тран

им је

зици

ма:

Драг

ана

Љуб

исав

љев

ић

НОСИОЦИ РАЗВОЈА ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ И СРБИЈЕ

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ДОМА КУЛТУРЕ

РАЗГОВОР СА ДРАГАНОМ ЉУБИСАВЉЕВИЋ, ДИРЕКТОРКОМ ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“

СПРЕМНОУ НОВУ ШКОЛСКУ

`АЈД У КОЛО ВЕСЕЛОДЕЧЈА НЕДЕЉА У ВУКОВОЈ ШКОЛИ

Током распуста доста се радило на реновирању зграде школе, опремању новим наставним средствима, стручном усавршавању наставника, изради пројеката, тако да је школа спремно дочекала ову школску годину.

ГОДИШЊИЦА ФАКУЛТЕТА ЗА МЕНАЏМЕНТ ЗАЈЕЧАР

ЛЕПОТА ЗА СВА ВРЕМЕНА

Драг

ана

Мил

ојић

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 6 СТР. 7ЗАПИС ЗАПИС

Брдо Кадибогаз на српско-бугарској граници, у дубини Старе планине, некада је са околином на-пасало 50.000 брава, данас се на овим просторима на прсте руке може избројати по који чобанин са по неко-лико оваца, не рачунајући остарелог Илију Петровића (82). Он је одавно у пензији и не растаје се од свог не-великог блага, тренутно чу-ва 23 овце, и тако ће, вели, остати до краја живота.

-Радио сам у Грађевинском предузећу „Миле Јулин“ у Књажевцу. Када се рас-формирало отишао сам у село Кривељ код Бора, где сам шест година држао тишљерску радионицу.

Руднички коп је прошириван, тако да је и зграда са радио-ницом морала да се уклони.Причекало се и отишао сам у пензију. Имам 10,11 хиљада. Мало, али мора да се живи. Научио сам да се мучим. Ов-де је народ сиромашан. Када сам био у фирми свакоднев-но сам путовао 14 километара до Минићева и назад. И зи-ми и лети. А у планини уме да навеје и до метар, два. Бог зна како сам све издржао-го-вори старина не испуштајући из руку транзистор на коме „грме“ најновије вести.

Илија није обичан чобанин. Он годинама сарађује са гра-ничарима и полицијом. Имао је и другара преко брда. По-каткад су удруживали стада,

ал он је пре две године умро. Нестало је и његово стадо. Данас само Илија чобанише напасајући своје „белке“ све до саме границе. Не да им да пређу линију.

-То никако. Зна се шта је и чије је и тако ће остати. Сам сам у планини. Син и ћерка су у Београду. Имам и уну-ке. Дођу понекад, обиђу ме, питају како ми је, хоћу ли да се под старе дане скрасим у цен-тар села или у Минићево. Не, овде је најлепше. Музем овце и правим најбољи сир. Имам меса и брашна, донесу ми са границе пиво и вино, испекао сам и најбољу ракију на Старој планини. Чиста шљива-вели Илија позивајући намернике да га посете у његовој појати, оронулој кући са окућницом и великим двориштем.

Спремио је Илија дрва за зиму. За овце је довољно сена. Пре неку годину граничари су довели струју и до његове појате. Набавио је и телевизор. -Мени је ово Америка и Еглеска. Код своје сам куће. У планини сам одрастао, по-чео сам као чобанче, тако ћу и да завршим. Волео бих да оживи Кадибогаз и Ново Корито. Не верујем да ће се деца из Београда или Зајечара и Бора скоро враћати у реон Заглавка и Буџака. Сиротиња

је и Богу тешка-рече Илија и сакупи пуне руке ораха за госте које је, при крају раз-говора подно Кадибогаза, дуго, дуго молио да оду до његове појате и окрепе се, јер „има свега и свачега“. Б.Филиповић

Петнаестог октобра, у селу Ново Корито, одржана је Пета међународна „Шипуријада“. У сеоском Дому култу-ре и на штандовима испред објекта, посетиоци су имали прилику да погледају, пробају и купе производе од шипурка. Туристичка организација општине Књажевац организовала је кување џема од шипурка на ли-цу места, након чега је омогућена и

дегустација, којој су се највише обрадовала деца.

Манифестацију је свечано отворио Србољуб Божиновић, редитељ из Београда, пореклом из Новог Корита. Идејни тво-рац манифестације, Топлица Игњатовић, поздравио је учес-нике манифестације, тражећи подршку у реализацији зацр-таних планова, првенствено од својих сељана.

Игњатовић је обавестио пу-блику и да су у плану многе

новотарије, као и процес правне зашти-те и брендирања „Шипуријаде“. Тако су, уз бурни аплауз, дочекане и овогодишње маскоте манифестације, мајка и ћерка шипурка, „шипурице“.

Прво место у категорији за најбољи пекмез, припало је Лели Димитријевић из зајечарског села Вражогрнац. Ирена Николић из Књажевца била је најбоља у две категорије: за најоригиналнији

рецепт и за највећи и најлепши ши-пурак. Најлепшу уређену тезгу имао је „Етно-центар“ из Књажевца.

Деца су се, у организацији Тури-стичке организације, такмичила у категорији ликовних и литерарних радова. У конкуренцији литерарних радова, најбоље су биле ученице ос-новне школе „Димитрије Тодоровић - Каплар“: Сара Миленковић (4/5) освојила је прво, Анђела Маринковић (4/3) друго и Јелена Павловић (3/4) треће место. Од 50 ликовних радо-ва, издвојило се најбољих три: груп-ни рад одељења 1/2 из „Каплара“, друго место припало је Кристини Марјановић, из припремне групе вртића „Снежана“, а треће Милошу, ученику 4/5 ОШ „Каплар“. Захвал-нице су подељене свим учесницима.

Главни организатор „Шипуријаде“ била је МЗ Ново Корито, уз подршку локалне самоуправе и ТООК-а.

С.Т.

Илија никад није тражио надоканду. Додуше, сваке године добије срндаћа од Ловачког друштва. Такав је договор.

ДЕДА ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ (82), ЈЕДИНИ чОБАНИН НА КАДИБОГАЗу, НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ

ЧУВА СТАДО И - ГРАНИЦУ

ОДРЖАНА 5. МЕЂуНАРОДНА “ШИПуРИЈАДА” у НОВОМ КОРИТу

“ШИПУРИЈАДА” ДОБИЈА БРЕНД

СрНдАћ зА НАгрАдУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 8 СТР. 9РАСКРШЋА СЕЛО

Старопланинско село Ново Корито, на српско-бугарској граници, проте-клог викенда, дочекало је, не много гостију као лани, Пету Шипуријаду, празник црвенкастог кошичастог воћа познатог по благотврном чају од ши-пурка. На изложби у пространом Дому културе није било више од 10,12 изла-гача, али је у изобиљу било сокова и џема од најквалитетнијег шипурка који рађа само у овим врлетима. Виђени су и специјалитети-качкаваљ од шипур-ка са љутом папричицом, орасима и сусамом, нашло се и ајвара, пинџура, љутенице. Килограм меда 360 динара, сируп од шипурка - литар за 80, кило-грам џема од истог воћа – 300 дина-ра. Накупило се и предмета домаће радиности, чувених вунених чарапа, чипки, везова, ћилима. Пробудило се Корито, јер од некадашњих око 400 домаћина, данас их је 50, 60, углав-ном са по једним становником. Само у Зајечар се одселило 160 домаћинстава, мање у Књажевац, Бор, Београд. Неки од њих стигли су и овог лепог октобар-ског дана у родни крај, на Шипуријаду коју организује Топлица Игњатовић, Корићанин, дизајнер у стаклу и кера-мици светског гласа који последње две деценије живи у Словенији.

-Прошле године прогласили смо Ко-рито за центар света. Градићемо овде наредних година мале индустријске погоне, развијаћемо сеоски туризам као што раде Словенци, производити здраву храну. Покушаћемо да се врати-мо у родни крај и да задржимо младеж . Зато смо данас промовисалли не ши-парице, него младе шипурице. Шипу-рак је добио шипурицу и то је маскота

Шипуријаде - објашњава Топлица.Мартина и Иванка Радисављевић,

мајка и кћерка, пореклом из Корита, раде у београдској Агенцији “Хепи-мар-кетинг”, декоришу венчанице. Стигле су на дан, два да са Топлицом “декоришу” Шипуријаду.

-Наши корени су на брду Кадибогаз. Никад нећемо заборавити овај крај, до-лазимо и идућег лета- веле“шипурице”.

Душан Цвејић показује сокак Цветковића (дедовину и очевину премијера Србије Мирка Цветковића)

и већ две деценије напуштену лепу, стару кућу:

-То је од породице премијера Цветковића. Не долази, јер кад би нас и посетио сјатило би се вазда обезбеђења, а њему је то непријатно. Боље да сачекамо кад буде у мирнијим водама, па да се нашироко испричамо. Од његове фамилије једино је данас у некадашњој старој изгледној згради кафане “Кадибогаз” рођака Мирјана, удата Тасић. Имају Цветковићи и најмање пет, шест, можда и више

Аца Димитријевић имао је на Шипуријади и редак, драг сусрет. Након 32 године видео се са најбољеим другом из младих дана, Небојшом Ђукићем.

-Радио сам у Бору, у Фабрици опреме и делова. Небојша је завршио Машин-ски факултет и брзо отишао у бели свет. Радио је на три континета, стекао је иметак и вратио се у завичај. Хоће да уложи у еколошке пројекте и здраву храну. На услузи сам старом другару. Препознао сам га прво по гласу, а онда осмеху. Можда ћемо кренути у заједнички бизнис. Можда је и сам Бог хтео да се Шипуријада позлати-казује Аца.

хектара земље. Увек је то била углед-на фамилија.

Најпосећенији штанд је Аце и Леле Димитријевић из зајечарског села Вра-жогрнац. Они имају све од шипурка, а у Корито долазе од прве Шипуријаде. Тад су видели како се народ поново интерсује за готово забоарвљени и од-бачени шипурак. Не чекајући кренули су у робну производњу.

-Засадили смо 2.500 садница ши-пурка. Цео један хектар. Радимо и не жалимо се, све што произведемо брзо се прода. Данас је највише тражен си-рови шипурак, тек набран, вероватно за чај, али нема га као за инат. Имамо здрав дугуљасти парадајз, чисту зелену паприку. За специјалитете задужена је комшиница Душица Костадиновић-прича Лела не заборављајући да под-сети како је шест година учитељица у пензији и једина у Тимочкој крајини која се навелико бави узгајањем ши-пурака. Б. Филиповић

Топл

ица

Игњ

атов

ић р

азго

вара

...

Лела

и А

ца Д

имит

ријев

ићТи

си, б

ре др

уже:

Аца

и Н

ебој

ша

Десетог октобра, у Дому културе, Књижевни клуб “Бранко Миљковић” из Књажевца, организовао је књижевно вече поводом јубилеја, свог тридесетог рођендана.

Том приликом, Обрен Ристић, председник књижевног клуба, при-годним речима поздравио је при-сутне, осврнувши се на досадашњи

У предшколској установи „Бајка“, ове школ-ске године , у 30 васпитних група, уписана су 673 детета. Припремни предшколски програм има

198 полазника. Цена од 2.700 динара међу најнижима је у региону.

- Осамдесет одсто трошкова сноси локална самоуправа, а остатaк родитељи.У Зајечару и Бору је, на пример, 4.000 динара. Искористићу прилику да апелујем на родитеље да редов-но измирују обавезе, јер је сиптоматично да добростојећи суграђани највише дугују – напомиње Драган Ђорђевић, директор.

“Бајка” запошљава 81 радника, од којих 37 васпитача, 12 медицинскох сестара и једног педагога, остали су административно-техничко особље.

- Током лета мењали смо столарију и у већем делу тај посао је завршен. Мање је бу-

ке у објекту и деца лепше спавају. Оно што следи је континуирана реализација пројекта новог вртића “Црвенкапа” и дворишта – најављује директор.

-Несебичну помоћ у идеји пружио је Александар Маленовић, један од родитеља, и једини пејсажни архитекта у граду.

- У духу модерног времена планирамо да објекте предшколске установе “обојимо” и деци приушти-мо прави угођај боравка. Срества за тај пројекат, у највећој мери, обезбедиће локална самоуправа, а помоћ очекујемо и од Републике. Желим да израз-им задовољство и похвалим општину за предан и одговоран однос према нама – подвлачи Ђорђевић.

Двориште ће бити ново. “Бајка” има три вртића у граду, једно у Минићеву и по једну групу у све три основне школе.

У првом уписном року тридесет деветоро деце је остало ван система, а у другом тридесет три. Недавно су одборници Скупштине општине донели одлуку о доградњи неких објеката у вртићу “Црвенкапа”, што ће омогућити смештај за сву децу. С.Т.

Европски дан језика је празник који се редовно обележава 26. сеп-тембра у 47 држава чланица Савета Европе, међу којима је и наша земља. Техничка школа је добила позив да се придружи прослави овог дана. У холу Дома културе професори страних језика, уз помоћ професо-ра информатике и српског језика, у изузетно кратком року, успели су да организују рецитал којим су обе-лежили овај дан.

Енглески, руски, француски, не-мачки и наш матерњи језик у једној вечери, поезија познатих песника, цитати важних личности из наше прошлости, спотови и музика на страном језику, заједно са одлом-цима из књиге Иве Андрића „Зна-кови поред пута“, учинили су ово вече другачијим и изузетним. Све је

рад и на дугогодишњу и успешну сарадњу са Домом културе.

На књижевној вечери, поред председника, учествовали су и у три поетска круга своје песме казивали, чланови клуба: Небојша Ђорђевић, Петар Геров, Милијан Срејић, Сања Радовановић, Драган Драгићевић, Слађан Илић и Ирена Спасић. С.Т.

то пратила пројекција фотографије и музике. Ученици Техничке школе певали су на енглеском језику, а заједно са њима и публика. Цело-купни рецитал створио је изузетно пријатну атмосферу.

У програму су учествовали уче-ници : Александра Цветковић, Ања Симић, Иван Јеремић, Миљана Степановић, Катарина Живковић, Јована Андоновск а, Ивана Миливојевић, Ирена Тошић, Љубица Илић, Марија Веселиновић, Мили-ца Стојановић, Мартина Ивковић, Кристина Стефановић, Ирена Дамњановић, Јелена Тошић, Ивана Тасић, Марија Кривошија и Далибор Јеленковић.

Громогласни аплаузи показали су да Књажевчанима недостаје више оваквих догађаја. И.Т.

Једна од тема седнице Општин-ског већа одржане 25. октобра би-ли су извештаји о раду образовних установа и њихова припремљеност за ову школску годину. Како се чу-ло, све основне и средње школе, те Предшколска установа ‘’Бајка’’, без проблема су започели нови циклус образовања и васпитања и када је упитању снабдевеност огревом, као и кадровска попуњеност. У неким школама појављује се недостатак професора немачког језика, речено је на седници.

Општинско веће донело је

одлуку о учешћу Књажевца у манифестацији ‘’Србија у ритму Европе’’. Реч је о пројекту који се реализује у 35 градова и општина у нашој земљи, а намењен је деци од првог основне до четвртог разреда средње школе. Циљ је препознавање талената и ширење идеја интер-културалности, толеранције и поштовања људских права. Уговор о учешћу књажевачких основаца и средњошколаца у манифестацији ‘’Србија у ритму Европе’’ потписаће председник Општине Младен Радосављевић. С.О.К.

Први час програма функционал-ног основног образовања одраслих

“Друга шанса” одржан је 19. окто-бра у просторијама Основне школе

“Младост”. У оквиру три одељења, са укупно 75 полазника, одржаће се три циклуса наставе, који ће одрас-лима омогућити да се образују и са-мим тим и лакше запосле.

О п о д р ш ц и д р у ш т в е н е заједнице, перспективама про-грама, очекивањима и мотивацији полазника говорили су Младен Радосављевић, председник Оп-штине Књажевац, Драган Голубовић, директор НСЗ филијале Зајечар и

Љубинко Миладиновић, директор школе.

Европска унија донирала је 4 милиона евра бесповратне помоћи да се у Србији спроведе огледни пројекат “Друга шанса” Министар-ства просвете и науке Републике Србије. Пројектом је обухваћено укупно 4.000 одраслих преко 15 година старости и без завршеног основног образовања и стручне оспособљености.

Настава основног образовања за одрасле организована је у 80 основ-них школа и 75 средњих стручних школа. С.Т.

ТАМО ГДЕ СЕ БуДЕ ПРИРОДА И ЉуДИ

ШИПУРАК ДОБИО ШИПУРИЦУ

ВИДЕЛИ СЕ ПОСЛЕ 32 ГОДИНЕ

У РИТМУ ЕВРОПЕ

ПРЕДШКОЛСКА уСТАНОВА “БАЈКА”

МЕСТА ЗА СВУ ДЕЦУ

ТРИДЕСЕТА ПЕСНИЧКА ДАРИВАЊА

ЈуБИЛЕЈ КЊИЖЕВНОГ КЛуБА „БРАНКО МИЉКОВИЋ“

ЈЕЗИЦИМА КРОЗ ЕВРОПУ ДРУГОМ ШАНСОМ

ДО ПОСЛА

Драг

ан Ђ

орђе

вић

1.Садржај најважнијих елемената у појединим врстама органских ђубрива

Врстађубрива

N (aзот)у %

P(фосфор)у %

K(калијуму %

стајњак 0,4-1,5 0,1-0,4 0,2-1,2 осока 0,1-1,0 0,05-,15 0,2-1,2 зеленишно 0,1-0,35 - - компост 0,3-0,8 0,2-0,6 0,2-1,2 кукурузовина 0,7-1,0 0,15 0,6-1,5 слама 0,4 0,08 0,5-1,0

2.Садржај асимилатива у различитим врстама стајњакаВрста

стајњакаN (aзот)

у %P(фосфор)

у %K(калијум

у % коњски 0,58 0,28 0,53 oвчји 0,83 0,23 0,67 говеђи 0,34 0,16 0,40 свињски 0,45 0,19 0,60

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 10 СТР. 11СЕЛО ОГЛЕДАЛО

Већ смо писали о земљишту, али од њега и из њега све полази, тако да и овај чланак посвећујемо његовом очувању и побољшању.

Како би се парцела што боље припремила за јесењу и пролећну сетву, треба приступити озбиљној и адекватној обради земљишта. Јесења обрада земљишта подразумева заоравање жетвених остатака наста-лих жетвом стрнина или скидањем ку-куруза. То је дубока обрада земљишта која подразумева превртање горњег слоја оранице. Редовна обрада се мо-же поделити на: основно обрађивање земљишта и допунско обрађивање. Задатак основне обраде је да захвати оранични слој до одређене дубине, до дубине на којој се развија главна маса кореновог система, у складу са захте-вима усева (дубока обрада и ђубрење). Допунска обрада подразумева при-прему површинског слоја оранице, која допуњује основну обраду. Да би се постигла што квалитетнија обрада, јесење орање треба извршити што раније у јесен док још има влаге и док је време још топло. Да би наредна кул-тура која се заснива имала довољно хранљивих материја за постизање доброг квалитета и високог приноса, потребно је извршити агрохемијску анализу земљишта одмах по скидању усева, а пре орања. Овом мером се може видети колико хранива има у земљишту после скидања културе на тој парцели. То је потребно да би се испланирало колико треба унети ор-ганског, а колико минералног ђубрива за заснивање наредне културе која се планира на тој парцели, односно коли-ко хранива треба вратити земљишту које је изнела претходна култура. Агрохемијска анализа не показује само колико хранива (азота, фосфо-ра и калијума) има у земљишту, него нам говори још неке параметре, као што је киселост земљишта, структура,

односно тип земљишта. На основу овакве слике стања земљишта, може се приступити адекватној и квалитетној поправци парцеле. Адекватна и пра-вилна нега парцела подразумева како правилну обраду, тако и пра-вилно уношење ђубрива. Уношење стајњака, односно органске материје и заоравање у јесен има вишеструке користи, а првенствени циљ јесте повећање биолошке активности земљишта, а тиме и његове плодно-сти. Због веће активности, органска метерија има већи утицај на целокупну динамику земљишта и све његове осо-бине, јер уношењем органске материје поправљају се физичке, хемијске и био-лошке особине земљишта. Оваквим начином уношења органске материје, врши се уношење корисних микро-организама што истовремено доводи и до активирања микроорганизама које се већ налазе у земљишту. При разлагању, органска материја се дели-мично минерализује али из продуката разградње синтетизују се нова високо молекуларна органска једињења, тзв. хумусне материје. Хумус у земљишту има веома значајну улогу због своје динамике, па се зато назива регулато-ром плодности. Он утиче на примање и задржавање воде – одржава водни режим земљишта, утиче на структуру, на топлотни и ваздушни режим. Ако се оваквом начину минерализације дода још и калцијум који се заједно са орган-ском материјом уноси у јесен, при чему је његова улога снижавање кисело-сти земљишта, односно повећање pH вредности, онда ће њихова заједничка улога бити двоструко већа Код тешких, глиновитих земљишта овакав начин обогаћивања доводи до растресања ораничног слоја, а код песковитих врши везивање и штити таква земљишта од ерозије и дефлације. Минерализацијом унете органске материје, ослобађају се биљна хранива и угљен диоксид - неопходне материје у процесу фото-синтезе. Угљен диоксид ослобођен разлагањем органске материје, допри-носи активирању хранива из постојеће резерве земљишта, чиме се повећава приступачност за биљке (посебно

фосфора кога има у земљишту, али у неприступачном облику за биљку, везаном и заробљеном, посебно у ки-селим земљиштима). Време извожења стајњака на парцеле, обзиром на време потребно да стајњак сазри (сазрење од 3 – 5 месеци), може бити у сва чети-ри годишња доба, али свакако треба водити рачуна о губицима који могу настати како у летњем, тако и у зим-ском периоду. Треба имати у виду кли-матске прилике и текстуру земљишта, како би се остварио што већи учи-нак при уношењу стајњака. Веома је важно знати да извожење стајњака,

растурање и заоравање морају бити синхронизоване операције, како би се смањилигубици хранљивих материја у земљишту. Јер, вредност одмах за-ораног стајњака после растурања из-носи 100 %, за 6 сати – 80 %, а за 4 дана вредност му је преполовљена.

Количина унетог с тајњак а искључиво зависи од расположивости на газдинству, од особина земљишта и климе, од квалитета стајњака и захтева усева.

Редовним уношењем свакако се утиче на побољшање плодности земљишта. Иако је стајњак првенстве-но азотно и калијумово ђубриво. Из

стајњака се најбрже ослобађа калијум, затим азот, док фосфор спорије пре-лази у приступачан облик, па због свог постепеног ослобађања хра-нива има продужено дејство, које на тешким земљиштима у просеку траје 4 – 5 година, на иловастим 3 – 4, а на лаким земљиштима 2 – 3 године. Текстура земљишта утиче и на ди-намику искоришћавања хранива у појединим годинама после примене стајњака. Позитивно дејство стајњака на искоришћавање земљишта и принос може да се утврди после де-сет и више година његове примене.

Некада је, на већини газдинстава било примењивано само органско ђубриво које је било основно и једино које је служило као исхрана биљкама, као и хранива из земљишних резерви, али са појавом минералних ђубрива прешло се и на њихову примену, чиме је мање-више дошло до загађења и деградације земљишта. Због тога је изузетно важно вратити земљишту хранива у облику стајњака, како би се одржала плод-ност, која опет може бити условљена начином коришћења кроз употребу плодореда и заснивању одређених врста биљака као што су легуминозе које обогаћују земљишта азотом.

Komercijalna banka AD Beograd,OGLAŠAVA AUKCIJSKU PRODAJU NEPOKRETNOSTI:

Poslovni objekat, površine 196m2 i zemljište uz objekat u ul. Spasoje Mikića br. 7/2 u Knjaževcu, sagrađen na kat. parc.br. 61/1, sve upisano u LN br. 15823 KO Knjaževac.

Usmena javna prodaja održaće se 09.12.2011. godine u 12h u prostorijama Komercijalne banke, Ekspozitura Knjaževac, Trg Oslobođenja br. 16, po početnoj ceni od EUR 78.725,00 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate i ispod ove cene se neće licitirati.

Sve dopunske informacije možete dobiti na tel. 019-423-623, 065-956-2357 ili putem e-maila prodaja.nepokretnosti@kombank.com

Стотину пензионера из Лесковца и Књажевца уживаало је, недавно, у чарима Старе планине. Обишли су Јабучко равниште и новоизграђени хотел.

- Дан је био прелеп, упознали смо

се са свим објектима на планини и ски стазама. Испред дома уприли-чили смо лепо весеље и дружење

– рекао је Божидар Митровић, члан Клуба пензионера.

С.Т.

АКТуЕЛНОСТИ у ПОЉОПРИВРЕДИ

Живорад Јовановић,дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,

Агенција за развој општине Књажевац

ПОБОЉШАЊЕ КВАЛИТЕТА И НЕГА ПОЉОПРИВРЕДНОГ

ЗЕМЉИШТАуНОШЕЊЕ СТАЈЊАКА КАО МЕРА ОчуВАЊА ЗЕМЉИШТА

у слици и речи

ПЕНзИОНЕрИ НА СТАрОЈ ПЛАНИНИ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12ЛОПТА

На Шеснаестом државном првенству у “Бенцх пресс”-у, од-ржаном 22. октобра у великој сали књажевачкогДома култре, учество-вало је четрдесетак такмичара и такмичарки из 11 клубова из Србије. Специјални гости - такмичари били су учесници из Словеније, чланови Спортног друства “Атила” из Крања под вођством Грегора Јанковића, светског првака, рекордера и пред-седника ГПЦ федерације, који је био и један од судија на овом такмичењу.

Такмичари Поwерлифтинг клуба Књазевац освојили су девет медаља, од којих осам златних, четири у мушкој и исто толико у женској категорији и једну бронзану по следећим категоријама: у кат. до 59 кг. Тот Золтан 1. место, у кат. до 74 кг Бранко Остојић 1. место, у кат. до 74 кг. Данијел Стојановић 4. место, у кат. до 83 кг. Далибор Илијиц 1. ме-сто, који је имао и покушај обарања свог личног државног рекорда од

220 кг. али овај пут неуспешно на 221 кг. Далибор је био и један од главних организатора овог првенства у кат. до 93. кг. Бранислав Миленковић 1. место у кат. до 105 кг. Радомир Јовановић 3. место, ветеран који је био и најстарији такмичар са 69 година, подигавши 110 кг. из бенцха. Једини ко се није пласи-рао из књажевацког клуба и то због

неуспешног покушаја, био је Урош Никодијевић у кат. до 66 кг.У женској категорији постигнути су следећи ре-зултати: Маја Савић у кат. до 47 кг 1. место , Маја Радмановић у кат до 52 кг. 1. место . Ивана Петровић у кат. до 57 кг. 1., и у кат до 63 кг. Сања Радовановић 1. место. Учешће Радета Савића из Горњег Милановца била је права атракција, с

обзиром да је поставио нови апсо-лутни рекорд у бенцху од 340 кг. у кат. преко 120 кг. А прави ужитак био је и двобој измђу репрезентација Србије и Словеније. Репрезентација Србије однела је победу над репрезентацијом Словеније за коју су наступали : Мавсар Изток вете-ран, Нино Певец сениор и Вук Грегор јуниор, чланови Спортног друства

“Атила” из Крања. За Србију су на-ступали Раде Савић сениор, ћлан “Бео ГYМ”-а из Београда, Далибор Илијић, сениор, члан Поwерлифтинг клуба Књазевац и Дејан Ракић се-ниор, члан Поwерлифтинг клуба из Вршца.

Помоћ за одржавање првенства пружили су: ресторан “Мали пре-дах” и фирма ДОО “Десинг”, док су генерални покровитељи били локална самоуправа и спортски Са-вез Књажевца. Главни организатор такмичења био је Поwерлифтинг клуб Књажевац. С.Т.

Сваке године најмање 1,9 милиона људи широм света умире од последица физичке неактивности.

Физичка активност се уобичајено дефинише као кретање тела које обављају скелетни мишићи, а које до-води до потрошње енергије. Постоји више начина за категоризацију фи-зичке активности и неактивности у односу на интензитет или потрошњу енергије. Да би се постигла здравствена корист од кретања, већина сматра да је најефикаснија редовна физичка актив-ност умереног интензитета. Физичка активност умереног интензитета је врста активности која убрзава рад срца и ства-ра осећај топлоте у телу и задиханости. Главни извори физичке активности која унапређује здравље укључују уобичајене активности као што су шетња, вожња

бицикла, пливање, кућни послови, рад у башти, рекреативни спорт и плес.

Светска здравствена организација препоручује за одрасле особе 30 мину-та умерене физичке активности сваког дана. Ово препоручено време може да се подели у краће периоде, али не краће од 10 минута. На пример, користите степенице уместо лифта. Деца би требало да буду активна бар 60 минута сваког дана.

ЗНАЧАЈ:Побољшава метаболизам угљених

хидрата; смањује вредности шећера у крви

Побољшава метаболизам липида; смањује триглицериде и холестерол а повећава заштитни (добри) ХДЛ холестерол

Смањује коагулабилност крви на више начина спречавајући настанак угрушка или тромба (инфаркт, шлог)

Штити од остеопорозе појачавајући густину кости и боље коришћење калцијума.

Побољшава услове у циркулацији;

смањује висину крвног притиска, шири ситне крвне судове, подстиче стварање нових крвних судова.

Побољшава функционалност и капацитет мозга; умањује деменцију, заборавност, паркинсонизам, вртогла-вице, нестабилност и несаницу. Делује антидепресивно, успоставља психичку стабилност, оптимизам и радну енергију.

Побољшава имунитет организма; умањује разбољевање од малигних и инфективних болести.

Доприноси већој гипкости зглобова, еластичности лигамената и мишића

Доприноси правилном развоју децеХодање је доступно сваком човеку,

он је за њега пројектован и створен. Свест о томе последњих година је до-била изузетан значај. Постала је тренд који је захватио Америку а пренео се и на Европу. Овај вид активности је де-финисан као нова животна филозофија, стил који мења лоше навике.

Окружење у коме људи живе – код куће, на послу, у школи, на путовањима често обесхрабрује људе да буду физички

активни. Ипак више од 50% вожњи ко-лима у земљама Европе су вожње краће од 5 км, раздаљина коју је могуће прећи бициклом за 15–20 минута или шетњом за 30–50 минута. Извор физичке актив-ности мора бити укључен у наш свакод-невни живот тако да физичка активност буде његов саставни део.

Редовна умерена физичка активност је добар начин за очување и унапређење здравља. Промоција физичке актив-ности треба да буде основ јавно-здравствених активности. Међутим, то није само задатак здравственог сектора већ и других, као што је транспорт, урба-но планирање и сл. Медији такође имају велики значај у промовисању физичке активности и здравог начина живота. Заједнички напори у свим секторима промовишу ефикасније акције за унапређење физичке активности,асамим тим и здравља људи.

,,Физичка активност може за-менити многе лекове али ни један лек не може заменити физичку ак-тивност”  Тиссеау

16. ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО у БЕНч ПРЕСу

фото: В. Ристић

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И

ЗДРАВЉЕДр Драгана Митровић,

ЗЦ Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске

деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе

ОСАМ ЗЛАТНИХ ОДЛИЧЈА