ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVE

МЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

М

ПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

С Т Р. 2INFO.

У Књажевцу је 30. јуна одржана 21. седница Скупштине општине. Одборнички мандат потврђен је Далибору Јовановићу са изборне листе ГГ „Напред Србијо – Томис-лав Николић“, а одборник Братис-лав Петровић напустио је редове опозиционог УРС-а, појачавши притом владајући ДС. Усвојена је и одлука о завршном рачуну буџета општине Књажевац за 2010. годи-ну, као и Одлука о одређивању стопе пореза на имовину. Разма-тран је и усвојен одишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за 2011. годину. Прихваћен је и Пред-лог одлуке о изменама и допуна-ма Одлуке о начину финансирања пројеката удружења из општинског буџета. Изгласан је, потом, извештај о раду Фондације за повећање на-талитета општине Књажевац за 2010. годину, као и предложени Програм рада са финансијским планом за текућу годину. Извештаји

о раду Општинске управе, Општин-ског јавног правобранилаштва и Општинских инспекција за 2010. годину, усвојени су, без већих за-мерки. Последња тачка дневног реда о прихватању иницијативе одборничке групе УРС-а, повуче-на је на захтев предлагача, с об-зиром да је Републички парламент, у међувремену, усвојио измене и допуне Закона о финансирању

локалне самоуправе.Највише полемике побудио је

извештај о стању привреде општине Књажевац. Опозиција је замерила власти да су изнети само статистич-ки подаци, а да ништа конкретно није предложено. С друге стране, могло се чути да се од тих истих критичара очекивало, с обзиром да је извештај од њих и тражен у последњих го-дину дана, да сами узму учешће. у

његовој изради и да дају предлоге.- Многи одборници користе овај

извешзај за паушалн критику вла-сти и промоцију својих политичких опција. Стање у привреди је лоше, али не треба заборавити да је то затечено . Ми смо учинили доста тога, и даље чинимо, да олакшамо пословање фирмама одређивањем најнижих фирмарина у окружењу, а цене комуналних услуга, малтене, изједначили смо са обавезама фи-зичких лица. Такође, свим снагама убрзавамо процесе на Старој плани-ни и Ргошкој бањици. Потенцијалних инвеститора има, али о томе још не говоримо јавно, како их не би, као у неким случајевима, опет усмери-ли у Зајечар, мада ни већ фамозно „Горење“ још није почело дас ради– рекао је Дарко Живковић, председ-ник СО Књажевац.

Наредна седница локалног пар-ламента биће , највероватније, у септембру, након летње паузе.

С.Т.

Седми јули, Дан устанка народа Србије против фашизма, на све-чан и скроман начин, обележен је полагањем цвећа и венаца испред Спомен парка. Миле Милојковић, председник Општинског одбора СУБНОР-а подсетио је присутне

на почетак оружане борбе про-тив окупатора и херојску борбу народа Југославије, до коначног ослобођења.

- Оружану устаничку партизан-ску борбу најавили су слободарски пуцњи Жикице Јовановића Шпанца,

7. јула, у Белој Цркви. Тај дан про-глашен је за Дан устанка против издаје и служења окупатору – ре-као је Милојковић наглашивши да је званично устанак у књажевачком крају почео 8. августа 1941. године додајући да је несхватљиво да на данашњем степену цивилизације постоје људи који не поштују тековине и традиције предака. Склони су исмејавању борачке организације, изношењу неисти-на, фалсификовању и прекрајању

историје – закључио је председник књажевачких бораца подсећајуићи да је Србија једна од ретких држа-ва у Европи која нема званично одређен датум којим обележава побуну против фашизма.

Сенима погинулих бораца поклонили су се представници локалне самоуправе, борачке организације и удружења војних пензионера.

С.Т.

У Књажевцу су уручени паке-ти хране и кућних потрепштина 21 избеглој и интерно расељеној по-родици. Егизистенцијални проблеми и запошљавање и даље су оно што оптерећује већину људи, који су де-ведесетих били принуђени да напу-сте своје домове у Босни, Хрватској, или на Косову и Метохији.

У просторијама Националне службе за запошљавање у Књажевцу потписан је уговор о реализацији пројекта персо-налне асистенције оболелима од мул-типле склерозе. Пројекат „Видљиво боље“ реализује се у сарадњи На-ционалне службе за запошљавање и Удружења мултипле склерозе, које је и носилац и извођач пројекта.

ОДБОРНИЦИ НА РАСПУСТУ ДО СЕПТЕМБРА

ПОШТОВАТИ ТЕКОВИНЕ НОБ-аОБЕЛЕЖЕН ДАН УСТАНКА НАрОДА СрБијЕ ПрОТиВ ФАШиЗМА

Пакети помоћи за расељене породице

„Видљиво боље“ оболелима од

мултипле склерозе

С Т Р. 3INFO.

Европска делегација у Србији одобрила је општини Књажевац пројекат „Развој услуга социјалне заштите за децу са сметњама у развоју у источној Србији”.

П р о ј е к а т с е о д н о с и н а успостављање услуга „Предах - при-времени смештај деце са сметњама у развоју” и „Помоћ у кући деци са сметњама у развоју”.

Лидер конзорцијума је општина Књажевац, а партнерске општине су: Бољевац , Сврљиг и Пирот.

Партнери на пројекту су и директни пружаоци услуга: Завод за васпитање деце и младих - Књажевац, Центар за социјални рад Књажевац, Центар за социјални рад Бољевац, Центар за социјални рад Сврљиг и УГ „Пиргос” из Пирота.

Пројекат представља револу-

ционаран помак у развоју услуга социјалне заштите у овом делу Србије из разлога што услуга намењених деци и младима са сметњама у развоју до сада није

било. Планирано је успостављање регионалне услуге „Предах” - при-времени смештај деце и младих са сметњама у развоју. Центар за при-времени смештај деце и младих

биће у Књажевцу, а отварање центра биће почетком 2012. године.

Овим путем се успоставља још једна услуга локалног карактера

„Помоћ у кући за децу са сметњама у развоју” у све четири општине. Почетак пружања ове услуге пла-ниран је за август 2011. године.

Пројекат траје 24 месеца, при чему су се све четири општине оба-везале на пружање ових услуга и након реализације пројекта.

Планирано је радно ангажовање 25 неговатељица, од којих 12 у општини Књажевац. Вредност пројекта је 322.238 евра.

Пројекат се финансира из ИПА 2008.

Одељење за привреду и друшт-вене делатности, Марија

јеленковић, дипл. економиста

Мештани села Јелашница, на своју иницијативу и уз финансијску подршку локалне самоуправе, саградили су јавну чесму, која је свечано у рад пуштена 4. јула, на Дан борца.

На чесми, у камену, мермерна табла, са стиховима народног пес-ника Велимира Милошевића, родом из Јаковца. Речи позивају на предах и окрепљење, али и на домаћински однос према води.

- Чесма је ту где јесте, поред пута који води за Шарбановац и Радичевац, где свакодневно про-лазе људи који мукотрпно зарађују секући дрва у шуми. Њима и свим путницима намерницима потребно

је освежење, па смо искористили градски водовод, кога имамо већ десет година – каже Вериша Крстић, председник Савета МЗ Јелашница напомињући да ће вода, у зимским данима, бити затворена.

На скромној свечаности у Јелашници присуствовали су Младен Радосављевић, председник Општине Књажевац и Весна Симић, заменица председника, као и Вели-бор Ристић, председник Савета МЗ Вратарница, који је подсетио при-сутне да је пре 30 година дошло до братимљења ова два села.

Планира се даље уређење Јелашнице, а први задатак је, кажу у Савету МЗ, адаптација старог

Задружног дома, саграђеног 1931. године. У то време био је највећи у Србији, а као један од донатора

спомиње се и краљ Александар Карађорђевић .

С.Т.

Унапређен систем Управљања ванредним

ситУацијамаУ Аеро клубу у Београду одржана је организована свечаност

поводом уручења сертификата локалним самоуправама, које су уна-предиле свој систем управљања ванредним ситуацијама. Програм за планирање и реаговање у ванредним ситуацијама и јачање еко-номске сигурности, у нашој земљи спровео је УСАИД, а сертифи-кате је уручио заменик амбасадора САД Еарле Литзенбергер. У име општине Књажевац, овај важни документ, којим се потврђује да је наша општина постигла изузетне резултате у области планирања и реаговања у ванредним ситуацијама, примио је председник Општине Младен Радосављевић. Свечаности су присуствовали представници Амбасаде САД, УСАИД-а, као и Сектора за ванредне ситуације Мини-старства унутрашњих послова Републике Србије. Поред Књажевца, сертификате је примило још осам општина у земљи. С.О.К.

ЗА ПУТНИКА НАМЕРНИКА

ЈОШ ЈЕДАН ВРЕДАН ПРОЈЕКАТ

У ЈЕЛАШНИЦИ ОТВОРЕНА ЈАВНА ЧЕСМА

С Т Р. 4FestIval

Јубиларни , 50. Фестивал младих Србије у Кнајжевцу отворен је 4. и трајао је до 10. јула. Млади умет-ници, заједно са старијим колегама, исказали су , кроз резличите програ-ме, пуно љубави, сете, оптимизма. На отварању манифестације, млада водитељка Мара Милкић, пробра-ним речима, осликала је све оно што ће се догодити:

- Замислите како са улица,

тргова, са летњих позорница, из Гур-гусовачке куле, из паркова, дворана и галерија, међу људе силазе поезија, музика, покрет, слика, позоришна игра...Замислите хиљаду младих уметника који са гледаоцима деле знање, таленат, ентузијазам, опти-мизам...Замислите широм отворене капије вароши књажевачке, осмех добродошлице на сваком кораку... У ствари, није потребно да замишљате.

Довољно је да овог лета посетите Књажевац, сваког јула незаобилазну тачку на културној мапи Србије.

Фестивал је окупио преко хиљаду младих уметника, који су још једном показали да најстарија културна манифестација младих у Србији има будућност и потенцијал да опста-не, мењајући се и прилагођавајући савременим погледима на уметност. Остаје и нада да ће држава пружити

више, у сваком погледу, не би ли Фе-стивал наставио да живи, спајајући, као мост, генерације које су урезале ову смотру у најлепши период свог живота.

Програми су се догашали на летњој позорници, у салама Дома културе и на адаптираној сцени Гур-гусовачке куле.

С.Т.

Прве идеје о томе да би Књажевац могао да постане цен-тар културних дешавања, родиле су се педесетих година на београд-ском универзитету, међу студенти-ма из Тимочке крајине. Од идеје до реализације до реализације протекла је читава деценија. Прве игре студената тимочког и нишког

краја догодиле су се у двориш-ту Књажевачке гимназије у лето 1962. године. До тада смотра, 1966. добија републички карактер и име Музичке игре студената Србије (касније и Уметничке игре омлади-не и студената Србије). Данашњи назив – ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛА-ДИХ СРБИЈЕ, носи од 1978. године.

Фестивалске године мењале су и његов карактер – од такмичарског до јединствене смотре врхунских достигнућа младих у музици, поезији, позоришној игри, ликовној уметно-сти, стрипу, фотографији, филму. Бројке говоре да је у Књажевцу наступило стотине хиљада ствара-лаца. Фестивалске позорнице биле

су по читавом граду – од Гургусо-вачке куле, преко Тимока, до Дома културе.. Многи кажу: да није било Фестивала, не би било ни најлепшег домакултуре у Србији.

Готово да нема значајнијег уметника у Србији, који у својој биографији нема забележено учешће на Фестивалу. Овде су почињали Горан Паскаљевић, Мирјана Карановић, Горица Поповић, Стефан Миленковић, бројни данас уважени телевизијски редитељи, водитељи, сниматељи, најпознатији рок бендови, по-пут „Рибље чорбе“, „Кербера“, „Последње игре лептира“, „Галије“...

Годинама уназад, покровитељи Фестивала су Општина Књажевац и Министарство културе Србије, а извршни организатор Дом културе Књажевац.

И након пет деценија постојања ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ незаобилазна је тачка на културној мапи земље, станица са које млади талентовани људи крећу у освајање уметничких врхова.

Љиљана Павловић

ХИЉАДУ УМЕТНИКА НА ГУРГУСОВАЧКОЈ ПОЗОРНИЦИ

ФКМС-ПОлА ВЕКА ТРАЈАњА

50. ФЕСТиВАЛ КУЛТУрЕ МЛАДиХ СрБијЕ У КЊАЖЕВЦУ

„Песмом, игром, филмом, стихом ил палетом, будићемо љубав, ширити је светом“

С Т Р. 5OgledalO

У пр е тходна че тири и по месеца политички покрет Двери представљен је у 26 градова широм Србије, а обиђено је још неколико десетина општина у којима почињу са радом повереништва покрета.

Делегацију Двери, у обила-ску југоисточне, Србије чинили су Немања Недељковић, Саша Илијић и Бошко Обрадовић, који су обишли 11 општина: Зајечар, Књажев а ц, Ниш, Житор ађу, Куршумлију, Прокупље, Леско-вац, Врање, Гаџин Хан, Сурдулицу и Пирот и представили предлог

„Новог народног договора“ на три-бинама у Прокупљу, Књажевцу, Зајечару и Сурдулици.

О б и л а з е ћ и о п ш т и н е југоисточне Србије Делегација Двери – Покрета за живот Србије је дошла до закључака које изнела у следећем саопштњу:

ВЕлИКА ДЕПРЕСИЈА НА ЈУгОИСТОКУ СРБИЈЕ

Пра ктично св е општине југоистока Србије, рачунајући и велики град као што је Ниш, налазе се у својеврсној великој депресији. Беда, сиромаштво, незапосленост, безперспективност, демографска катастрофа, исељавање – само су неки од основних животних пара-метара који важе за све општине. Већина ових општина су и гра-нични појасеви, што онда овом исељавању и пражњењу територије уз границу даје посебно аларматну димензију. Ту су и проблеми који се у остатку Србије ретко чују: покушај да се од Влаха у источној Србији насилно праве Румуни, аси-

милаторски уплив румунске цркве и државе у ове крајеве, заташкавање страдања српског народа од Бугара у Првом и Другом светском рату (потпуно непознат случај масовних гробница жртава бугарских звер-става од 1915-1918. које се налазе у Сурдулици, као и спомен капеле коју је подигао Краљ Александар а коју су Бугари – прво што су ура-дили - срушили када су окупирали Сурдулицу 1941, а кости склонили да би затрли трагове својих звер-става из претходног рата), бела куга на целом југоистоку, пражњење пограничне Куршумлије, стање у Бујановцу.

Сви ови подаци говоре да је југоисток Србије остављен од стране актуелног режима да про-

пада и тако можда постане мета и плен туђинских територијалних аспира ција у буд ућно с ти. У међувремену се јављају и лажни душебрижници под новом маском - Уједињених региона Србије, који су једни од најзаслужнијих за пропаст државе у последњих 10 година, а који се сада представљају као заступ-ници грађана у унутрашњости које су својом политиком довели до просјачког штапа. Двери су прак-тично једина активна опозиција и конкуренција овој новој превари на југоистоку Србије, и широм југоистока могу се видети једино плакати Двери и УРС-а. Радује што су Двери све јаче у овим крајевима који су посебно летаргични и неак-тивни, и што су наша повереништва

почела са радом у 14 општина: Зајечар, Бор, Књажевац, Петро-вац на Млави, Ниш, Житорађа, Куршумлија, Прокупље, Леско-вац, Врање, Гаџин Хан, Сурдулица и Пирот.

Закључак са свих трибина је да су грађани Србије жељни нове политичке снаге, да траже нову генерацију у политици и нису спремни да изађу на изборе ако на њима буду имали само постојећу понуду која се 20 година рециклира. Можемо слободно рећи да је нови политички покрет који Двери пред-воде већ пронашао своје место на друштвеној сцени и да ће се његова пуна снага тек показати у времену које је пред нама.

инфослужба Двери

Заменик премијера Србије и председник СПС-а Ивица Дачић је поводом 70 година од устанка рекао да Србија треба да се поноси анти-фашистичком борбом, јер у Европи не постоји тако мали народ који је дао тако велики допринос побе-дом над Хитлеровом коалицијом. Дачић је подсетио да је тадашња Влада потписала пакт за који се и данас сматра да је од историјске важности било то да га је народ на улици срушио народним бунтом. Правдање потписивања тог пакта данас представља покушај брисања гумицом историје Србије и тадашње Југославије.

- Трагично је то што је у Србији за време Другог светског рата осим борбе против окупатора постојао и братоубилачки рат што је доказ српске неслоге и нејединства и доказ да у нашем народу и тада и сада постоје они који би прихватили оку-патора. Желим јасно да кажем да се понекад држава и власт стиди да се поноси својом антифашистичком борбом. Треба да се стави тачка на све сукобе и нејединство, поделе су штетне, а слога нам је данас потребна и социјалисти су спремни на национално помирење, али оно не може да почива на порицању антифашизма – рекао је Дачић.

СЛОГА НАМ ЈЕ И ДАНАС ПОТРЕБНА

ДВЕРИ – ПОКРЕТ ЗА ЖИВОТ ПРЕДСТАВЉЕН И У КЊАЖЕВЦУ

С Т Р. 6zapIs

Иван Крстић је рођен 1992. године у Књажевцу. Основну школу и део средње школе похађао је у родној вароши, а онда се, из породичних раз-лога, у фебруару преселио у Београд. Сада је ученик Средње грађевинско-техничке школе у главном граду. Међутим, ни сва “светла велеграда” нису довољна да засене љубав према

“малој Венецији”. - Из основне школе носим надимак

“Иам”, јер сам пречесто користио ту реч, желевши да потврдим да нешто

“имам”. Касније сам, играјући квиз “Конквистадор” на компјутеру , пред-ставио себе као такмичара под нази-вом “Динар”, што је касније прерасло у “Динарче”. Тако сам спојио те две речи и осмислио своје уметничко име

“Иам Динарче” - каже за “Књажевачке” Иван, момак који је реп стиховима на You Tube заталасао публику.

- Те к с то в е п и ш е м од с в о ј е једанаесте године, а музику од чет-рнаесте. Самоук сам и планирам да у домаћој реп музици оставим трага, с обзиром да увелико спремам песме

за албум “првенац”. Немам класичне узоре, али сам љубитељ “лика и дела” групе “Дифенс” из Ниша, Ша Иле, Груа и Саншајна из БГД. Од страних извођача, слушам Еминема, Ву Танга и Моб Дира – наводи Иам и подсећа да је на друштвеној мрежи до сада поста-вио пет песама: Мој живот, ФК Земун, Мој брак, Нож у леђа и Мој Књажевац.

- Инспирације за песме су ми, првенствено, позитивна осећања, а кроз стихове у песми “Мој Књажевац” преовладава сета и носталгија за родним градом. “Ти си мој трон, ти си мој храм...”, речи су које осликавају сву моју љубав коју гајим према Књажевцу, мом родном граду, у који планирам да се вратим и у њему живим – наглашава „Иам“, не скривајући свој локалпатриотизам.

- Не разумем зашто се у престио-ничким медијама мој град, углавном, спомиње само онда када се десе неке ружне ствари. Књажевац има толико лепог да пружи и покаже, те је таква и моја музика – порука је овог младог и успешног музичара. С.Т.

САМО ЗА МОЈ КЊАЖЕВАЦ

динарче – мој Књажевац

То је мој Књажевац то је моје срцеТо је град за који ћу да умрем

Његове улице су моје венеТимок је крв који кроз њих тече

Ти си тај разлог због чега ја живимСа тобом се поносим са тобом се дичим

Сваки дан сам на тебе ја мислимСрце ми се увек споји када тебе видим

Сузе на очи натера ми носталгијаЈа не могу да живим без мог Књажевца

Ту су моје две сестре Ања и ТамараТу је моје одељење, моја Худи Мафија

Ту је моје гробље, мој родни крајМоја улица Јова Јовановић Змај

Ту је све што волим и за шта се боримТу је моја црква где се богу молим

19350Ако треба живот свој ја даћу за тебе

У срцу те носим где год да кренемЗаувек ти ћеш бити део мене

Отишо сам ал’ те заборавити нећуСамо теби посвећујем сваку своју песму

Ова песма је за свљаку улицу и крај Јер ти си на земљи једини рај

РЕФ: Само за град који волим Само за град за који се борим

Само за град за који живот ћу да дам Само за мој, за мој Књажевац

И ако нећу сузе саме крећуОд кад сам те напустио немам више срећуСамо бол у души а на лицу немам осмехаСвуда где погледам на тебе све ме подсећа

Убија ме сећање на оне старе данеСваког дана молим бога да ми се вратеСада сва та сећања у срцу су урезана

Књажевац је моја љубав јединаЗбог 7 мостова назван си Мала Венеција

Сваки од тих мостова моја је артеријаБез једног од њих Књажевац не може да живи

Без једног од њих ја не могу да преживимНије ме моја мајка одгајала То је учинила улица Змајева

Зато љубав за ту улицу и тај бетонЈер ми је та улица место свето

Гургусовачка кула, Џервинова вилаЏервин, Џерси, Леда и Тина

То те краси граде мој по томе си познатСамо према теби велика је љубав моја

Ти си мој трон, ти си мој храмТи си моје срце, ти си мој рај

Ти си моја душа, ти си мој градНајвише на свету ја волим Књажевац

РЕФ: Само за град који волим Само за град за који се борим

Само за град за који живот ћу да дам Само за мој, за мој Књажевац

МОЈ ТРОН, И МОЈ ХРАМ

Te х н и ч к a ш к o л a и з Kњaжeвцa прoслaвила је 6. jунa знaчajaн jубилej - 80. гoдишњицу рaдa. Основана је 1931. године, под именом „Ру-дарско-надзорничка школа“ и била је једна од две такве у предратној Југославији.

- У протеклих 80 година школа се мењала, развијала, уводила нове струке и об-разовне профиле. И увек је остајала по много че-му јединствена. Једина је средња школа у општини

Књажевац и једина школа Тимочког региона са грађевинском и кожарском струком. Једина је школа у којој се кровопокривачи школују на српском језику и једна је од две школе у Србији које школују обућаре. На ма-пи средњих стручних школа Србије обезбедила је своје место захваљујући доброј организацији, квалитету на-ставе, неговању традиционал-них вредности школе, а пре свега захваљујући учешћу

у р е ф о р м и средњег струч-ног образовања, увођењу оглед-них образовних

профила, савременим настав-ним средствима и методама рада, настојању да својим уче-ницима понуди програме и ус-лове школовања сличне онима које имају њихови вршњаци у европском земљама – рекла је Љиљана Жикић, директорка .

Дaн шкoлe oбeлeжен је пригoдним прoгрaмoм 10. јуна. Свeчaни прoгрaм пoчео је прeзeнтaциjoм рaдa у шкoлскoj 2010/11. гoдини, и то уз пoмoћ нoвoг брoja

шкoлскoг листa учeникa и прoфeсoрa „Идеја“, као и излoжбом рaдoвa учeникa Техничке школе. Нajбoљим учeницимa додељене су по-хвалнице и награде, а у дру-гом делу програма изведена је пoзoришна прeдстaва „Лajaњe нa звeздe“, кojу јe реализовала дрaмскa сeкциja ове шкoлe.

За досадашњи рад, Технич-ка школа добила је две дипло-ме за освојено прво место на „Креативној школи“, 2007. и 2009. године, као и три оп-штинска признања, захвал-нице СО Књажевац 2004. и 2010. године и Мајску награду 2005... С.Т.

ТЕХНИЧКА ШКОЛА ОБЕЛЕЖИЛА 80-ГОДИШЊИ ЈУБИЛЕЈ

ШКОлУЈУ гРАЂЕВИНАРЕ И ОБУЋАРЕ

С Т Р. 7zapIs

Обрадила група аутораПОлОжАЈ

Лежиште и рудник каменог угља под именом Благовести и Добра срећа односно под јединственим називом Добра срећа отворен је у селу Вини, северозападно од Књажевца, од кога је удаљен12 км. Рудник се ширио према северу у правцу Голог врха, а према југу у правцу Подвиса тоне у терцијалне седименте.

Јужни део према Подвису и Свљишком Тимоку прелази у равничарски део са надморском висином од 400 м, а северни део према Влашком пољу издиже се преко 600 м.

Огранци Озрена, Девице и Крстатца на западу и Тупижнице на истоку чине ободне границе ле-жишта. Хидрографски је разуђен бројним рекама и потоцима који се сливају у правцу Сврљишког Тимока.

Асфалтним путем и ранијим индустријским колосеком рудник је

повезан са Књажевцем и пру-гом Ниш-Прахово.

гЕОлОгИЈА лЕжИШТА

Угљоносна серија сенона До-бре среће дебљине је преко 1000 м, стварана у време мастрихстског и данског ката аналогно Влаш-ком пољу и Подвису у условима регресије горњокредног мора и његовог преласка у мочваре. Цела серија се може, као и код Влашког поља, поделити на 8 хоризоната.

Хоризонт 7 је хоризонт са глав-ним слојем у бази чија је старост опредељена као данска и хори-зонт 8 који са конгломератима у повлати чине завршни део циклу-са седиментације.

Читава угљоносна серија која обухвата хоризонте од 4-8 снажно је тектонски убрана у више син-клинала и антиклинала, код којих су слојеви понекад и усправни, а делом и преврнути и израседани.

Од бројних раседа помињемо расед на југу према Подвису где је слој дислоциран на велике ду-бине, неподесне за истраживање и откопавање и на северу где је раседом Бучје-Зубетинац лежиш-те одвојено од Влашког поља.

Простор је тектонским покрети-ма формиран у неколико синкли-нала и антиклинала али се угаљ

јавља само у Винској синклинали.

УгЉОНОСНОСТ лЕжИШТА

Угљоносност лежишта није свуда иста на простору који за-узима, као и у вертикалном смислу угљоносне серије.

Док се у подинској серији јављају слојеви мале дебљине од неколико сантиметара до задебљања од 1 м, главни угљени слој је дебљине 2-3 м са изузет-ним сочивастим задебљањима до 20 м, али и честим исклињењима.

Главни слој налази се у окви-ру винске синклинале и може се пратити од Вине до Голог врха и Српате на северу. Пружа се у дужини од 3-3,5 км и на југу се оштро завршава на попречној дислокацији, а на северу према влашком пољу исклињава. По-дински слој откопавана је само у задебљањима преко 1 м.

КВАлИТЕТ УгЉА

Петрографски састав угља До-бре среће, урађен у Институту у Београду и на основу испитивања, указује да угаљ припада каменим угљевима, групи гасно – пламених угљева са добрим коксним особи-нама. Угаљ је тракаст и спада у

камене угљеве хумусног порекла. Од осталих примеса у угљу

заступљена је глина, карбонати и пирит и појаве гипса.

ПРОИзВОДњА И РЕзЕРВЕ УгЉА

Производња угља започета је у руднику Благовести 1886. год. Рудник је због неистражености од-носно због непознавања слојних прилика често обустављао и обнављао производњу. Интензив-на производња угља започиње тек 1917. год. изградњом индустријског колосека Вина – Књажевац. Ис-прекидана производња трајала је до краја другог светског рата. У току 1926. год. подигнута је бри-кетница у Књажевцу и тржишту је испоручиван квалитетан угаљ. Прави развој рудника почиње по-сле Другог светског рата, а 60-тих годинаизносила је око 100.000 т/год. и укупно је из овог лежишта откопано око 2,7 милиона тона угља. Седамдесетих година, због све веће кризе у угљарству због пласмана угља са једне стране и отежаних услова откопавања и ограничених резерви са дру-ге стране, рудник је престао са производњом. Резерве угља А и Б категорије остале су у дубљим деловима лежишта, а резерве Ц1

Ц2 категорије се могу очекивати на нивоу од око 1.000.000 т.

ОЦЕНА ПЕРСПЕКТИВНОСТИ

Угаљ рудника Добра срећа спа-да у ред веома квалитетних гас-них камених угљева са повећаним садржајем сумпора;

Претходна експлоатација и прекид производње заробила је преостале резерве угља тако да би њихово поновно отварање и експлоатација били веома неповољни;

За ове непоуздане резер-ве угља Ц1 Ц2 категорије од 1.000.000 т без значајнијег повећања истраживањем и превођењем у А и Б категорију не може се говорити о оживљавању производње.

ТРЕСИБАБА, лЕжИШТЕ КАМЕНОг УгЉА

Лежиште и некада активни руд-ник Подвис-Тресибаба налазе се на железничкој прузи Ниш – Пра-хово, око 6,5 км југозападно од Књажевца, у делу тектонског рова источне Србије, у коме Сврљишки Тимок сече угљоносну серију горње креде. Железничка пруга, а посебно Сврљишки Тимок, усло-вили су подвајање експлоатације на два рудника угља, Тресибабе јужно од реке и Подвиса север-но. Ови рудници су после другог светског рата радили као Под-вис-Тресибаба, а затим обуста-вом производње у Тресибаби, као рудник угља Подвис.

Угљоносни терен налази се у равничарском делу тимочке зоне и тимочког ров – синклиноријума који је са западне стране опасан мезозојским кречњацима Озрена и Девице, као и Тресибабе која лежишта опасује и са источне стране. Јужни део лежишта према Подвису је брдовит –надморске висине до 700 м.

Наставак у следећем броју

ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНО РУКОВОДИЛАЦ:

ПРОФ.ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ

ДОБРА СРЕЋА, РУДНИК КАМЕНОГ

УГЉА…(6)

С Т Р. 8raskr[]a

(Из књиге Божина Јовановића ,,Петогодишњи

план задружних домова у Тимочкој крајини”)

Један од услова за бржу обнову била је добро организована народ-на власт. Најпре се водило рачуна да месни нароноослободилачки одбори буду састављени од људи оданих НОП, да су угледни и спрем-ни да раде на народним послови-ма. Тако је и било са среским НОО. Власт је, у тешким условима, ради-ла одговорно и упорно на решавању, пре свега дневних задатака. А онда су успешно, веома организовано и мотивисано деловале све анти-фашистичке организације: Народни фронт, Уједињена омладина Србије – УСАОЈ, Антифашистички покрет жена – АФЖ, синдикат и, разуме се, КПС. А одлучујуће за успех било је снажно и велико јединство и пу-на одговорност свих снага. Сви су

били спремни за све акције, било да се ради на обезбеђењу радне снаге за Бор, за угљене руднике, или за кључне објекте – или да се радило о изградњи сеоског моста, или пута до суседног села.

Ево шта каже неколико активи-ста у Књажевцу. Није се знало за умор, нити за одмор: ишло се у село пешке, некад и по неколико сати, често није било, ни здраве обуће, ни топле одеће, а зима је. Понекад није било ни довољно хране и не-опходних лекова, па је оболелих било често. Са села су активисти, без поговора, долазили у Књажевац на све радне договоре. Биле су то свакодневне, спонтане или органи-зоване иницијативе, био је то такав снажан замах свих друштвенопо-литичких снага, народне власти појединаца који је значио велико одушевљење и неопозиве жеље да се уради што више и што брже на изградњи сваког села, града, земље. И урадило се много.

Неке акције су биле тако ор-ганизоване да су значиле, не са-мо успех у решавању одређених проблема, него су представљале обележје тог периода. Измена корита у доњем делу Каличинске реке, затим просецање новог пута на десној обали Радичевске реке у дужини од 8 километара, подизање насипа од километра регионалног пута у Петруши и изградња пот-порног зида на дужини од 500 м, подизање у рату потушеног моста у Коренатцу, на Трговишком Ти-моку, изградња моста у Алдинцу,

изградња каменог лучног моста у Новом Кориту, изградња два мо-ста у Зубетинцу за свега 14 дана, а мост изнад Јелашнице изграђен је за 9 дана. Нарочити успех представљала је изградња дрве-них кошева за откупљени кукуруз у Књажевцу за 17 дана. У посеб-не успехе треба убројити помоћ Армији у изградњи бункера на гра-ничном појау, подизање 23 споме-ника палим борцима у Народноос-лободилачком рату... Велика акција вођена је на спрчавању ерозије која деценијама упропашћује За-главак и Буџак, најпре у реону Мело – у Горњој Каменици, затим на још најмање 30 таквих тере-на, оголелих, еродираних. С тим у вези су ликвидација коза, сеча лисника и отворена огњишта, ре-довна и успешна борба против губара, пролећне и јесење акције пошумљавања које су изводиле радне фронтовске бригаде. Ради заустављања ерозије организоване су акције за прикљупање багремо-вог семена и подизање шумских ра-садника и бесплатно уступање сад-ница сељацима итд. Треба подвући да је Срески народни одбор врло ефикасно збрињавао сиромашна домаћинства имао тачан увид у контролу над пружањем социјалне помоћи сељачким домаћинствима без потребне радне снаге (поро-дице палих бораца, породице чији су чланови на одслужењу војног рока или су болесни, посебно је помоћ пружана у сетви пролећној и јесењој, и жетви и берби).

Организована акција за прихватање минералних ђубрива, чија је употреба у 1951. години до-стигла четитири вагона, а идуће већ 22 вагона. Тежња је била да се дрвене ралице замењују гвоз-деним плуговима, да се кола са дрвеним осовинама замењују „гвоз-деним“, да се вршидба коњима и ручним вршалицама замени мо-торним вршалицима, затим да се убрзаном производњом садног материјала обезбеди обнова ста-рих и подизање нових винограда. Тада је набављен трактор – риголар („који оре и до 70 цм дубине“). То је за виноградаре представљало право чудо, јер замењује ашов, радну снагу и „риља“ дубље и брже.

Наставак у следећем броју

U Друштвеном клубу Дома култу-ре, на Видовдан, 28. јуна, Удружење за неговање традиција ‘’Извор’’ прославило је свој дан. Богат и занимљив програм, припремљен за ту прилику, донео је дух грађанске, варошке традиције, некадашње „ма-ле Венеције“.

Изложба фотографија, рукотвори-на, старих предмета и некадашњег покућства, као и ревија манекенки, донели су све оно најлепше што једна локална средина има. Орке-стар „Мала ноћна музика“ употпунио је целокупан доживљај пажљиво из-абраним староградским мелодијама.

-Једна од мисија Удружења је и преношење знања о завичају. После пет година постојања, види се да је и публика здушно прихватила све оно што ми радимо, а односи се на приказ живота и обичаја предратног Књажевца. Наравно, у својој шестој години постојања, трудићемо се да комплетирамо и обогатимо и тури-стичку понуду наше Старе планине, на чији развој сви рачунамо – рекла је Љиљана Михајловић, председница Удружења.

Појединцима и установама додељене су захвалнице.

С.Т.

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)

НИЈЕ СЕ ЗНАЛО ЗА УМОР

„ИЗВОР“ ПРОСЛАВИО РОЂЕНДАН

фото: Владимир Ристић

С Т Р. 9raskr[]a

С Т Р. 1 0selO

Жетва је на прагу, у неким деловима земље она је увелико почела, а када ово издање изађе вероватно ће жетва почети и у нашој општини. Род са њива треба негде и складиштити до употребе или продаје. Ми немамо више на нашој територији неки велики смештајни капацитет где би се жито могло одложити на чување.Сваки пољопривредни произвођач поседује неки складишни простор, више или мање погодан . Какав год да је , тај објекат треба припре-мити: очистити, поправити зидове, прозоре , врата. На прозоре који се отварају због проветравања и сушења жита поставити мреже и затворити сваки отвор где могу проћи глодари и птице. Исто тако спречити продор влаге кроз зидове, подове и кров. А онда обавити влажну дезинсекцију просторија. Дезинсекција се обавља прскањем целе површине и ваздушног про-стора у складишту. Прописана средства за ову намену су инсек-тициди на бази : pirimifos-metila - ACTELIC-50(0,75-do 1,5 ml/m2), dihlorvosa-DIHIN, DIFOS E-50(10-20ml u 0,5-1,0 l воде на 100m2), мalationa-MALATION E-20(3% тј.150-300ml u 5-10 l течности на 100m2), ETIOL-tečni (0,2-0,3% ). Приликом прскања обавезно је коришћење заштитне опреме ( гумирано одело , рукавице,

заштитна маска , наочаре ). По обављеном третирању , објекат се затвара и не улази се 2 -3 дана. Онда иде проветравање и тек онда може да се уноси жито. Током

ускладиштења неопходна је кон-трола здравственог стања жита све до његове реализације. Темпе-ратура треба да је испод 20оC, а зрно би требало да садржи највише 13% влаге.

По скидању рода на њивама остаје стрниште. И одмах да кажемо шта не смемо никако да урадимо. Не смемо да спаљујемо стрништа , јер тиме правимо само велику штету. Неоправдано је са стране струке, а и законски је забрањено. Тиме се врши дуготрајно деградирање земљишта : уништава се плодо-носни слој земљишта, убијају се корисни микроорганизми , кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу и стварање хумуса. Тако нестаје слој који

је најважнији за род у наредној години, а и постоји опасност од пожара.

Погрешно је и ос т авити стрниште да чека јесење дубоко

орање. Непосредно после жетве , што пр е , т р е б а извршити заоравање стрништа на дубини 5 -10 ( 12 ) цм. Тиме се , прекидом капиларних пора и стварањем рас-треситог слоја земљишта , чува влага у земљишту и уништавају корови , који су вишеструко штетни ( из земље износе огромне количине воде и хранљиве материје ). Заоравањем се у земљу уносе биљни остаци који разградњом остављају мин. материје и такво земљиште остаје дуже растре-сито . Провоцира се и клијање пострне коровске флоре и доводи до изнуривања вишегодишњих корова који морају да активирају пупољке за обнављање. Оно што се од корова појави до краја вегетације

, решавамо третирањем тоталним хербицидима.

На многим површинама се третирање тоталним хербицидима врши и пре заоравања стрништа, поготову тамо где је велика закоровљеност вишегодишњим коровима. Најчешће коровске врсте на стрњишту су: врсте из рода Amarantus spp., Polygonum spp ,Avena sp., Setaria sp, Digitalia sp., Lolium sp., Poa sp., коровске врсте Convolvulus arvensis, Agropyron repens Capsella bursa pastoris, Cynodon dactylon Sinapis arvensis, Stellaria media, , Sorghum halpense и др. За уништавање коровских врста на стрништу потребно је да су корови изникли, тј. да су у фази интензивног пораста. На тржишту се налазе бројни пре-парати : GLIFOMARK, COSMIC, CLINIC, GLIFOL, GLIFOSAV – 480, GLIFOSAT, DOMINATOR, и др. И сви су они транслокациони , неселективни хербициди , на бази Glifosat-а.

Количина примене тотал-них хербицида се креће од 3 до 12 л/ха у зависности од коровских врста које су присутне. Због ефи-касности примене препарата нео-ходно је да најмање два сата након третмана не падне киша. На тре-тираним површинама не дозво-лити приступ и испашу стоке и не обрађивати најмање 14 дана после обављеног третмана , да би препа-рат имао времена да одреагује. И не постоје никаква ограничења што се тиче временских рокова садње ,после примене .

После групе шпанаца из Бастијске планинарске федерације, стазама Старе планине проша je група планинара Пла-нинарског друштва „Нова Горица“ из Нове Горице у Словенији. Њих педесе-так су у оквиру осмодневне туристичко - планинарске туре по источној Србији били гости планинарског друштва ‘’Бабин зуб’’ из Књажевца.

Радош Јован, водич ове групе пла-нинара и организатор активног

одмора по источној Србији, рекао

је да се овим садржајем нуде нове дестинације и нове активности у источној Србији и да је интересовање изузетно велико.

-Планинари Планинарског друштва „Бабин зуб“ изузетно су задовољни оваквим продором информација о Старој планини и то међу планинар-ским друштвима широм бивше СФРЈ.Стара планина је, сви се слажу, постала „бисер Србије“- истичу књажевачки планинари. Драган Беатовић

Дипл. инж. пољ. Живорад Јовановић, пројект менаџер за

рурални развоj Агенција за развој општине Књажевац

АКТУЕЛНОСТИ У пОљОпРИВРЕдИ – ЗАШТИТА бИљА

ЖЕТВА, СКЛАДИШТЕЊЕ ЖИТАРИЦА И ОБРАДА

СТРНИШТА

ПОСЛЕ ШПАНАЦА - СЛОВЕНЦИпЛАНИНАРИ

С Т Р. 1 1letO

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ КЊАЖЕВАЦ

ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ КОНЗЕРВАЦИЈЕ КЕРАМИКЕ

И ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЗАНАТА

Централни институт за конзервацију ове године, поред већ тра-диционалне школе конзервације керамике (од 25. јула до 5. августа), организује и Летњу школу традиционалних заната у Архео-етно парку Равна, код Књажевца, од 8. августа до 19. августа.

Летња школа је намењена средњошколцима и омладини из Књажевца и околине.

Циљ пројекта је промовисање и очување традиционалних занат-ских техника којима прети одумирање као и оспособљавање полаз-ника за самостални рад у старим техникама традиционалног заната

– грнчарства, који ће се тако упознати са значајем и очувањем кул-турних добара.

Полазници ће кроз предавања и практичан рад бити упознати са основним техника грнчарства, али дизајнирањем карактеристичног музејског сувенира у виду специфичног грнчарског производа који би представљао књажевачки крај.

Сaдржај радионице: Радионица обухвата предавања о традиционалним занатима и

значају њиховог очувања за културно наслеђе уопште и конкретно књажевачког краја. Полазници ће бити упознати са широким спек-тром старих заната, али са тежиштем на грнчарском занату. Након теоријске обуке предвиђено је демонстрирање основних техника грнчарства. Практично приказане технике ће приближити полазни-цима методе традиционалног израђивања керамике. Основне технике традиционалног грнчарства представиће полазницима стручни тим (академски керамичари и грнчар).

Након упознавања са основним техникама грнчарства полаз-ници ће уз помоћ ментора (академски керамичари) дефинисати изглед карактеристичног суда који ће представљати музејски суве-нир књажевачког краја. Уз стални надзор стручног тима полазници ће активно учествовати у изради сувенира.

Полазници ће током трајања Летњих школа бити смештени у Архео-етно парку Равна. Трoшкове боравка, смештаја и исхране полаз-ника покривају организатори школе - Oпштинa Књажевац, Завичајни музеј Књажевац и Министaрство културе Републике Србије.

Пријаве за Летњу школу традиционалних заната Равна и Школе конзервације керамике, можете добити у Завичајном музеју Књажевац или их можете преузети на сајту: www.cik.org.rs

Пријаве послати на e-mail: info@cik.org.rsРок за слање пријава је 15. јул 2011.Контакт:Централни институт за конзервцију у БеоградуТеразије 26, 11000 БеоградТелефон: 011/3626 346, 011/3626 156e-mail: info@cik.org.rs Завичајни музеј Књажевацe-mail: muzejknjazevac@open.telekom.rs

Ц.И.К.

„КњажевачКе” читајте и на наШем

сајтУwww.mc.kcbor.net

УвеК У центрУ пажњемедија центар Бор

030/444-280

У сЛедеЋем БројУ КњажевачКиХ новина:

драГа јанКовиЋ, рођењем КњажевчанКа иЗ ЗемУна, пиШе: ПОСЛЕ

АПОТЕКЕ У ДОЊОЈ ЧАРШИЈИ, ОТВАРА СЕ И АПОТЕКА МИКЕ ШАПИНЦА У ГОРЊОЈ

ЧАРШИЈИ…

пОСЛЕдЊИ СТАНОВИК АЛдИНЕ РЕКЕ

С Т Р. 1 2lOpta

А л д и н а р е к а ј е п л а н и н -ско, сточарско и ратарско село, разбијеног типа. Смештено је испод врха Голаш, на надморској висини од 1.579 метара. Кроз насеље протичу три реке: Јањска, Иновска и Татрасничка река. Атар села обухвата површину од 1.689 хектара, од чега је некада било обрадиво само 718.

Село се први пут спомиње

1 7 3 1 . го д и н е , к а о Х а ј д и н а Река. Припадало је Каланској парохији, а имало је свега пет кућа. Временом, ово малено село се повећавало, тако да је среди-ном 20. века било 84 куће и 274 становника.

Данас, почетком 21. века, након потпуног расељавања, у А лдиној Реци живи само један становник, који има 67

година. Он живи у долини брда Славејове Чуке, тачније на месту званом Колибишке Падине. Тај човек, који је остао веран свом селу и крају из кога је потекао, јесте Димитрије Младеновић, звани Мита, рођен 1942. године. Остао је сам, јер је пре неколико година престало да куца племе-нито срце његове супруге Најде, док је чувала овце близу своје

куће. Димитрија ју је мртву једва

донео до куће и од тада његов ж и в от п о с тај е ј о ш те ж и и мукотрпнији. Оно што Димитрију пада још теже и болније је то што он и Најда нису имали деце.

Данас селом Алдина Река влада потпуни мук и тишина, коју понекад ремети једино завијање вукова, а у пролеће и лето пре-диван цвркут птица. Друго се, одавно, ништа није чуло. Једину радост у ово село доносу његови повремени гости из Књажевца, Штипине, Грљана, Зајечара и других места. Што се Мите тиче, једина разонода му је одлазак у Калну, где проведе по неколико дана, утапајући своје бриге и самоћу у алкохолу. Када се врати из Калне, он тражи своју стоку, која се у међувремену разбе-жала по околини, па тако у круг.

Веран свом селу остао је само Димитрија Младеновић.

Текст и фото Славољуб Лукић

Да је природа пуна изненађења и да је глобализација, изгледа, захватила и флору и фауну, потврђује пример из Калне.

Ивица Николић, ловочувар из Калне, запослен у Ловачком удружењу „Миџор – Кална“, имао је сусрет са примерком животинјске врсте до сада невиђене на овим просторима.

- Прво ми је комшија рекао да је у засеоку Горње Поље видео неку чудну змију, јарко црвене боје, која је шмугнула у жбуње. Мислио сам да му се привиђа и да је, у ствари, видео неку другу

„живуљку“. Међутим, пар дана после тога, возећи бицикл, пре-газио сам сам ту исту змију и

запањио се! Имала је троугласту главу, по чему сам закључио да је у питању змија-отровница. Била

је јарко црвене боје, без шара, дужине око 50 до 60 центиметара, дебљине кажипрста – каже Ивица

и напомиње да ју је тада оставио на гране оближњег дрвета.

- После сам у договору са председником Удружења отишао до куће да узмем неку теглу са алкохолом и да је донесем у град, на“увиђај“. Али, не лежи враже. Док сам се вратио на „место зло-чина“, гмизавца више није било. Претпостављам да је постаo оброк некој птици – објашњава, и даље у неверици, јунак ове приче.

Слична змија појавила се и на простору Косова и Метохије 2004. године, у месту Добросин. Да ли је у питању игра природе, мутација, нова животињска врста или неки

„азилант“ са других меридијана, показаће време. С.Т.

ЗМИЈА ЛИ ЈЕ...

ДИМИТРИЈЕ ИЗ СЛАВЕЈОВЕ ЧУКЕ

И ТО СЕ дОГАЂА