Ivana Damnjanović

Škorpije, krpelji, kosci i stonoge

Škorpije

Smatra se da su škorpije prvi kopneni paukoliki zglavkari

Naseljavaju tople predele Žive na skrovitim mestima Noćne životinje

Veličina tela: 5-10 cm, ređe 25 cm

Telo je člankovito i jako pokretno

Na prednjem delu tela se nalaze noge

Prvi par je preobražen u snažna klešta

Zadnji deo tela je povijen ka napred Na vrhu se nalazi otrovna bodlja koja

je povezana sa otrovnom žlezdom Napad i odbrana

-Čulni organi na trbušnoj strani tela-Vibracije tla

Noge

Glavenogrudni region

Otrovna bodlja

Trbuh

Klešta

Polno razmnožavanje

Odvojenih polova

Mužjaci su malo sitniji od ženki

Briga o potomstvu

Raznovrsnost škorpijaCrna škorpijaŽivi u SahariOtrov je sličan otrovu kobre

Androctonus australis (Afrika)Najotrovnija vrsta za čoveka

Kraljevski škorpionSlab otrov

Vrste roda Centuroides imaju jak otrovŽive u Meksiku

Otrov škorpija koje naseljavaju Evropu i Balkan nije smrtonosan za čoveka

Izaziva jak bol

Lažne škorpije nemaju otrovnu žlezdu

Krpelji i grinje

Krpelji Najsitniji paukoliki zglavkari (nekoliko

mm) Žive na kopnu (lišće, vlažno zemljište) Paraziti čoveka, životinje, biljaka

Telo ima oblik vrećice: svi telesni regioni su srasli u jednu celinu

Usne nožice

Hrane se krvlju domaćina

Pseći krpelj

Razmnožavanje Mužjak je sitniji od ženke Ženka polaže jaja

Šta kad krpelj ujede?

Najviše ih ima u prolećnim mesecima, ali se najčešče krajem maja i u junu njihov broj znatno povećava

Da li boli kad krpelj ujede? Nažalost, NE! U momentu kad “ugrize” dete (ili odrasle) on

ispusti jednu supstancu koja ima ulogu lokalne anestezije, pa NIŠTA ne osetimo!

To naravno krpelju odgovara jer tako može da ostane neprimećen i da nastavi da se nesmetano hrani

Krpelj mora da se odstrani sa kože! Najbolje je da se to uradi u nekoj od

zdravstvenih ustanova, ili u najbližoj ambulanti

Ako ste daleko od ambulante, uzmite pincetu, uhvatite krpelja i polako ga povucite sa kože. To je zaista važno, jer ako ga naglo “trgnete” iz kože, u njoj mogu da ostanu glava i rilice kojima se krpelj “zakačio” za kožu

Lajmska bolest

Bolest koju prenose krpelji Javlja se i u našim područjima U krpelju se može naći opasna bakterija

(Borellia), koja njemu ne smeta, ali je prilikom ishrane ubaci u krvotok domaćina

Nervni sistem je najčešća meta bakterije koja izaziva Lajmsku bolest, a mogu da se ponovo jave kožne promene, ali i upala zglobova

Ponekad, bakterija napada i srce, mada se to zaista retko dešava

Borelia

Izlečiva bolestLeči se antibioticima

Grinje

Srodnici krpelja Žive u posteljini, predmetima od tekstila,

tepisima Hrane se izumrlim ćelijama kože čoveka i

životinja

Ne prenose bolesti Izazivaju alergije

Šugarac

Živi u koži čoveka Izaziva bolest šugu

Kosci

Žive u travi, opalom lišću Podsećaju na pauke U slučaju opasnosti odbacuju noge

Stonoge

Kopnene životinje

Glava

Proste oči

Usne nožice

Trup

Kutikula10-173 članka čini trup

Građa tela

Veliki broj otrovnih vrsta

Biljojedi Mesojedi

Kućnastonoga

Striga Glomeris sp.

Gujin češalj

Polyxenus sp.

HVALA NA PAŽNJI