Ogledaju se u poremećenom kontaktu ili čak prekidu kontakta sa

stvarnošću, dubokim poremećajima opažanja, emocija, mišljenja i

ponašanja.

Psihotičnoj osobi često nedostaje uvid u sopstvenu bolest, pa stoga

bolesnik veruje da nije on bitno poremećen, već njegova okolina.

Psihoza je psihički poremećaj kod koga je kao primarni simptom

prisutno otuđenje pacijenta od realnosti.

Psihoze se najčešće dele u dve grupe - propratne, odnosno

organske i endogene, odnosno funkcionalne.

Propratne psihoze nastaju kao izraz nekog organskog

oboljenja ili poremećaja, na primer kod trbušnog tifusa,

progresivne paralize izazvane sifilisom, malarije, poremećaja

nekih žlezda, alkoholizma itd. Kako su ove psihoze

sekundarnog karaktera, one nestaju ako se ukloni osnovna

bolest ili poremećaj, pod uslovom da je osnovno oboljenje

izlečivo. Te psihoze se zato i nazivaju organske, jer imaju

organsku osnovu.

Drugu grupu čine funkcionalne psihoze. Smatra se da u

njihovom nastajanju važniju ulogu imaju urođeni i nasledni

faktori, ali isto tako i celokupan sistem socijalizacije i činioci

sredine.

Dva od glavnih simptoma su zablude i halucinacije.

Zablude su lažna uverenja (npr. bolesnik misli da ga neko

proganja, truje ili da mu televizor šalje tajne poruke).

Halucinacije su lažne percepcije (npr. čuti, videti ili osetiti nešto što

nije u okruženju).

Drugi simptomi su

neorganizovana misao, govor i

poremećeno razmišljanje.

Jedna od funkcionalnih psihoza je šizofrenija. Ova reč je kovanica i

znači „rascep duše“, tj. raspadanje ličnosti. Za ovu psihozu je

karakteristično povlačenje bolesnika u sebe, remećenje i prekid

kontakta sa stvarnošću, gubljenje životnog poleta, poremećaj

emocija i mišljenja (mišljenje postaje zbrkano i nejasno) i postepeno

opadanje sposobnosti mišljenja (demencija), sve do poremećaja

nagona, kada bolesnik odbija hranu ili uzima i predmete koji nisu za

ishranu. Menja se i govor bolesnika, može doći do sažimanja i

spajanja reči, pa za okolinu taj govor postaje nerazumljiv. Može doći

do halucinacija, kao i do sumanutih ideja. Može da ga spopadne i

ogroman strah, pa se dešava da izvrši samoubistvo ili ubistvo.

Druga funkcionalna psihoza je manično-depresivna u kojoj su

najizrazitiji poremećaji u emocionalnom ponašanju. Ako se javlja

preterana veselost, bez razloga, bujica reči i ideja uz precenjene

ideje bolesnika o sopstvenoj vrednosti, govorimo o maniji ili

manijakalnom stanju. Kada se javljaju jako žalosna raspoloženja,

melanholična, potpuna bezvoljnost, kočenje mišića, osećaj krivice

- radi se o depresiji ili melanholičnom stanju. Takva osoba često

ne smatra da je bolesna, već veruje da je stvarno kriva. Bolesnik

okrivljuje sebe za nešto zbog čega nije kriv, ili što samo po sebi ne

bi trebalo da izazove takvo ponašanje. U takvom stanju bolesnik

može da izvrši i samoubistvo.

Uzroci

Broj zdravstvenih problema može izazvati

psihozu, uključujući:

• Alkohol i neke ilegalne droge, kako tokom

upotrebe i tokom povlačenja

• Bolesti mozga, kao što su Parkinsonova

bolest, Hantingtonova bolest, i određeni

hromozomski poremećaji

• Tumori mozga ili ciste

• Demencije (uključujući Alchajmerovu bolest)

• HIV i druge infekcije koje utiču na mozak

• Neki lekovi , kao što su steroidi i stimulansi

• Neke vrste epilepsije

• Moždani infarktPsihoza (ili psihotični simptom) takođe se može

naći kod:

• Većina ljudi sa šizofrenijom

• Nekih ljudi sa bipolarnim poremećajem

(manično-depresivni) ili teškom depresijom

• Nekih poremećaja ličnosti

Monika Osterman II-1