31Ekonomija i društvo | 29. MART 2012 | BR. 617/618

Kada smo na FEFA analizirali razvojne strategije koje su u Srbiji donete, zaključili smo da ih ima preko osamdeset.

Odomaćilo se da brojne institucije za nešto što smatraju bitnim donose dokumente kojima gromoglasno dodeljuju naziv „stra-tegija“. Gotovo bez izuzetaka nije se radilo o „strategijama“ već, pre bismo rekli, o operativnim dokumentima koji nemaju ka-rakter strategije. Takvi dokumenti nisu bili međusobno usagla-šeni i naše društvo je od njih imalo malu korist, a pravu strate-giju nismo imali.Šta je u stvari strategija? To je niz izbora koji se čine da bi se po-digao na viši nivo razvoj neke zemlje, uvećao BDP i unapredio prosperitet građana. Za uspeh strategije presudno je da je prati liderstvo kako bi se od mnogobrojnih mogućih izbora došlo do najboljeg rešenja. Strategija koju ne prati političko i poslovno liderstvo, strategija bez lidera, je spisak lepih želja.Postoji niz pozitivnih primera i to na različitim nivoima razvi-jenosti koji mogu biti uputni za Srbiju. Iskustvo uspešnih po-kazalo je da ključ dobrih strategija leži u pronalaženju odgovo-ra na pitanje po čemu je neka zemlja različita od drugih, šta je karakteriše u odnosu na druge teritorije. Drugim rečima, koliko je Srbija atraktivna lokacija za poslovanje i koje konkurentske prednosti se mogu ostvariti na njenom prostoru. Strategije Singapura i Ruande često se navode kao najuspešni-je u novije vreme. Singapur je najglobalizovanija zemlja sveta sa inflacijom ispod jedan odsto i nezaposlenošću od tri odsto, a u strukturi domi-niraju usluge (73%) i industrija (27%). Zemlja se nalazi na vrhu po lakoći poslovanja. Uporišta razvoja čine elektronika, hemija, finansijske usluge, rafinerije, kaučuk, prerada hrane i servisira-nje brodova. Singapurski model razvoja zasnovan je na izvozu, pre svega elektronike i hemijskih proizvoda; na bazi ovih izvo-znih prihoda obezbeđen je uvoz oskudnih prirodnih resursa i sirovina. Singapur danas raspolaže najboljom avionskom kom-panijom na svetu, najboljim aerodromom na svetu i najzaposle-nijom lukom na svetu.Singapur je iskoristio dobar položaj, bescarinsku trgovinu, tra-diciju britanske administracije i jezičke kompetencije (gotovo svi govore više jezika). Istovremeno su ublažili sve svoje slabo-sti: slabo nasleđe (mali broj stanovnika, mala zemlja, oskudna prirodna bogatstva, siromašni susedi...). Uspeli su da od uvo-zno supstituirajuće strukture naprave izvozno orijentisanu pri-

vredu koja ima i u sadašnjoj krizi veoma visoke stope rasta.Posebna karakteristika Singapura jeste da su državna predu-zeća poslovala veoma uspešno, stvarajući značajne profite po ugledu na privatne kompanije. Imaju najracionalniju, brzo re-agujuću i najefikasniju javnu upravu u svetu. Korupcija je go-tovo eliminisana.Slučaj Ruande, kao drugi u ovom prikazu, takođe je veoma ilu-strativan. Preporučujemo svima koji to već nisu učinili, da po-gledaju film „Hotel Ruanda“ koji opisuje događaje u toj zemlji neposredno pred građanski rat u kome je u međuetničkim su-kobima 1994. ubijeno gotovo milion ljudi. Ruanda je tad bila ra-zorena i u beznađu, bez resursa i uporišta razvoja. U međuvre-menu je uspela da izgradi vredna uporišta razvoja, pre svega si-gurnost i bezbednost, da eliminiše korupciju, da uspostavi sta-bilnost u nestabilnom okruženju. Glavni grad Kigali postao je mesto svih međunarodnih regionalnih skupova u kome se na-lazi Kongresni centar koji se poredi sa Operom u Sidneju. Us-peli su da izgrade predstavu o čistoj i bezbednoj zemlji sa čistim ulicama, putevima, putokazima, izgrađenim trotoarima, što je predstavljalo vezu sa tradicijom industrijalizovanih zemalja.Ruanda je primer zemlje u kojoj nije bio presudan kapital za ostvarivanje prosperiteta već suočavanje sa sopstvenim pro-blemima i postavljanje jasnog državnog cilja u multinacional-nom okruženju da se želi uspeh. Uporišta razvoja su proizvod-nja čaja i kafe, i turizam, ali i informaciono komunikacione teh-nologije i razvoj usluga. Ključni slogan njihovog razvoja bio je - postati afrička Švajcarska.Ono što je bilo zajedničko u oba slučaja jeste jako političko li-derstvo. Na čelu ovih uspešnih primera nalazili su se veoma od-lučni lideri koji su svojim državničkim i liderskim karakteristi-kama poveli svoje zemlje u prosperitet i to iz pozicija koje nisu bile povoljne, ali su imali dugoročnu viziju kuda i kako treba ići i strpljenje i istrajnost u sprovođenju vizije.Možemo zaključiti da je ključna stvar za uspešne strategije ra-zvoja svake zemlje imati jasnu propoziciju vrednosti na osno-vu koje se izgrađuju konkurentske prednosti i ublažavaju kon-kurentske slabosti. Pri tome je svaka zemlja posebna, osobena, ima svoje specifičnosti i recepti se ne mogu prepisivati ali tuđa iskustva treba uvažavati.Do kvalitetne nacionalne propozicije vrednosti može se doći angažovanjem svih stručnih i kreativnih potencijala zemlje, de-finišući jasno konkurentsku poziciju, konkurentske prednosti i konkurentske nedostatke. Srbija pripada zemljama koje nemaju strategiju razvoja i una-pređenja konkurentnosti. Ukoliko društvene elite i politički i poslovni lideri žele ostvarenje prosperiteta Srbije na dugi rok, neophodno je donošenje ove strategije što pre. Čak je i jedna Amerika prepoznala značaj toga i ušla u ovaj proces.

Autor je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, FEFA

Ima li Srbija strategiju razvoja i unapređenja konkurentnosti

Spisak lepih željaZa uspeh strategije presudno je da je prati liderstvo kako bi se od mnogobrojnih mogućih izbora došlo do najboljeg rešenja

Nebojša Savić