DONATORI, PRIVATNICI, FONDOVI

Kako će se finansirati BERLIN PLUS za

ekonomski podsticaj Zapadnog Balkana

Lana Gedošević | 19. 06. 2017 - 07:06h | Komentara: 2

Ukoliko se realizuje plan “Berlin plus” za oporavak Zapadnog Balkana, novac za države u regionu sasvim sigurno neće stići na gomili iz evropskog budžeta, već će države članice EU, pre svega Nemačka, organizovati donatorske konferencije na kojima bi se prikupljala sredstva.

Foto: RAS Srbija

Ovaj plan, koji je u srpskoj javnosti nazvan i mini “Maršalov plan”, predviđa da se od regiona napravi atraktivan ekonomski prostor, i to uz dodatne napore i finansijska sredstva, kako bi se ubrzalo napredovanje regiona ka EU. Predviđeno je i osnivanje fonda za infrastrukturu, a u

narednim godinama i jednistvena carinska unija za ovaj prostor.

Nemci objavili novi plan za Balkan - BERLIN PLUS Siromašniji smo nego pre 30 godina, a evo koliko će nam trebati da STIGNEMO EU

- Za sada nije bilo nikakve reči o tome na koliko novca bi koja zemlja mogla da računa. U Trstu,

gde se 12. jula održava samit zapadnobalkanske šestorke, ova tema će biti načeta, ali je pitanje da li će i tada biti reči o konkretnim iznosima - priča izvor “Blica” blizak Vladi Srbije.

Fondovi, ali i privatni investitori

Kada je reč o finansiranju, on navodi da “nema tu previše varijanti”.

"BERLIN PLUS" Carinska unija Zapadnog Balkana smanjuje cene proizvoda

- To su EU fondovi, donatorske konferencije, ali ne bi trebalo isključiti ni privatne investitore

koji bi mogli da ulože novac u okviru javno-privatnog partnerstva, naravno uz podršku država - priča naš izvor.

Foto: Vlada Republike Srbije / Promo Lideri Zapadnog Balkana

Mnogo je rano govoriti o bilo kakvom novcu, jer nemamo predstavu da li se radi, o recimo, 10 milijardi evra ili 100 miliona, a raspon je ogroman, kaže Mihajlo Crnobrnja, profesor Fakulteta

za ekonomiju, finansije i administraciju i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Skromni iznosi, najviše u infrastrukturu

- Lično mislim da će biti neke skromnije pare, jer EU ima toliko svojih poblema da im Zapadni Balkan nije baš na listi prioriteta. Od toga što bude, rekao bih da će najveći deo otići u

infrastrukturu - priča Crnobrnja za "Blic".

Foto: O. Bunić / RAS Srbija Mihajlo Crnobrnja

Kako kaže, najveći deo će verovatno doći iz budžeta EU, i verovatno će biti otvoren poseban fond za te namene. U vezi sa finansiranjem se pominju i zemlje Evropske ekonomske zone, a to

su pored EU Island i Linhenštajn koje, kaže Crnobrnja, nisu zemlje sa značajnim izvorima finansiranja.

Saradnja sa Kinom

Međutim, navodi, moguća je i druga stvar - saradnja sa NR Kinom.

NOVI MARŠALOV PLAN "Bolje da Srbiji damo pare, nego da ih Rusi PREUZMU"

- To je da EU, pre svega Nemačka, kao odgovor na Trampove mere uđe u ozbiljnu saradnju sa Kinom u sklopu kineskog Puta svile. Na taj način bi EU i Kina kroz investicije u Put svile, mogle da obezbede sredstva za infrastrukturu - priča on.

Foto: N1info / screenshot Deo Puta svile kroz Srbiju

Kako kaže, Kinezi su klupili u Grčkoj luku Pirej i žele da dođu pošto poto do EU. I kod nas se na tom polju dešavaju neke stvari, poput pruge Beograd - Budimpešta, pa ne bih isključio i tu

mogućnost - priča on.

I politički i ekonomski interes

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za “Blic” da je očigledno da kod EU postoji interes za balkanskim regionom, i da je on i politički i ekonomski jer “jedan bez

drugog ne idu”.

Foto: Wikipedia

Kada je reč o finansiranju “Berlina plus”, on navodi da obično za takve projekte bude kombinacija po kvotama koliko koja zemlja daje, da nešto novca daju donatori, deo se prikuplja i

na međunarodnom finansijskom tržištu, a deo iz evropskih fondova. Ni on ne isključuje mogućnost da se Kina umeša u ceo proces.

- Ne bih zanemario i da EU prati kinesko interesovanje za ovaj region. Verovatno tu ima i

saradnje, a malo i konkurencije - ističe on.