Ekonomski efekti prijema građe u stečaju

Sticanjem sopstvenih prihoda poboljšava se materijalni položaj

budžetskih ustanova

Na osnovu člana 41 Zakona o kulturnim dobrima odabrana, sređena i popisana građa koja je nastala u radu organa, ustanova preduzeća i drugih pravnih lica smatra se dospelom za

preuzimanje.

Država je jasno stavila do znanja da želi da zaštiti svu građu nastalu u radu ovih institucija.

Različita praksa arhiva

prijem građe u sređenom stanju

prijem građe bez obzira na stanje sređenosti

ne primaju građu zato što nemaju prostora

Arhivi imaju pravo naplate svojih usluga

Većina arhiva je svoje usluge legalizovala kroz cenovnike

Takse arhivi ne naplaćuju već nadoknade za poslove koje izvršavaju

Takse uvode različiti nivoi vlasti i one su isključivo njihov prihod

Različita je praksa u Srbiji po pitanju cena usluga

Država je već davno arhive stavila na tržište a da toga nismo ni svesni

Osnivači izdvajaju sredstva za plate , nedovoljno za materijalne troškove a vrlo

malo za funkcionisanje osnovne delatnosti

Sredstva koja se mogu dobiti u stečaju privrednog subjekta su često najbitniji prihod

arhiva

Vrlo je važno poznavati procesne norme stečajnog postupka, jer u suprotnom arhivi

mogu ostati bez prihoda

Zakon o stečaju obavezuje stečajnog upravnika da u roku od 30 dana od otvaranja stečaja zatraži okvirne troškove pruzimanja građe

Usluge za preuzimanje koje arhiv fakturiše stečajnom dužniku predstavljaju troškove

postupka i one se naplaćuju pre drugih isplatnih redova

Poslovi na osnovu kojih se može formirati cena po preuzetom dužnom metru:1. korišćenje službenog auta;2. dnevnice zaposlenim koji pripremaju građu na terenu;3. angažovanje fizičke radne snage;4. prevoz građe do depoa;5. ishrana angažovanih radnika;6. Izlučivanje bezvrednog registraturskog materijala;7. dezinfekcija građe;8. nabavka arhivskih kutija, košuljica i polica9. preuzimanje građe nakon likvidacije;10.sređivanje dokumentacije sa svim operacijama;11.smeštaj i čuvanje građe što podrazumeva višegodišnje čišćenje, održavanje mikroklimatskih uslova, troškovi energije itd.

Ono što je u strukturu troškova prikazano kao troškovi održavanja depoa, možda su najkomplikovaniji za procenu, a u svakom slučaju znatno utiču na cenu preuzimanja. Taj deo cene ugrađen je u strukturi troškova kao održavanje depoa na neodređeno vreme. Većina arhiva ove troškove i ne uzima ozbiljno, a trebalo bi, jer se oslanjaju na svoje osnivače od kojih će po pravilu svake godine uredno da traže sredstva za proširenje, održavanje i opremanje depoa. Da li je ovakav pristup u sticanja novca, kojim se finansira oprema, meterijalni troškovi i dr. ispravan, teško je

proceniti

Vrednost sređivanja prispele građe u depoe arhiva, bez obrade, lako se izračunava na osnovu postojeće Nomenklature poslova u arhivima i Jedinstvene

orijentacione norme u rada u arhivima R. Srbije i prosečne vrednosti sata jednog arhivskog pomoćnika, koji zapravo

ove poslove i treba da radi. Do cene jednog sata dolazi se tako što se bruto zarada,

uvećena za doprinose od poslodavca, podeli sa prosečnim brojem sati u mesecu, a to su 174 sata. Tako dobijena cena sata se opet množi sa brojem ukupnih sati koji su

potrebni da se neke od operacija sređivanja završe. Napominjemo da je Arhiv Užica primenio ovaj metod i da

primedbi do sada nije bilo