MILOŠ OBRENOVIĆ• Detinjstvo i mladost• Prvi srpski ustanak• Drugi srpski ustanak

• Pad sa vlasti• Smrt

• Anegdote

MILOŠ OBRENOVIĆ - UOPŠTENO• Miloš Obrenović (1780. – 1860.). Vođa Drugog srpskog ustanka. Kao

srpski knez vladao je srbijom od 1815. do 1839. , godine, i od 1858. do 1860. godine. Rođen je pod prezimenom Teodorović. Nakon Prvog srpskog ustanka, Karađorđe mu je dodelio na upravljanje Užičku nahiju.

DETINJSTVO I MLADOST• Miloš Obrenović je bio sin Višnje Urošević i njenog drugog supruga

Teodora Mihailovića, siromašnog seljaka iz Crnogorskog sreza Užičke nahije. Rođen je u selu Gornja Dobrinja kod Požege, oko 1783. godine.Miloš je imao teško detinjstvo, jer mu je otac rano umro i on se sa majkom i dva brata našao u velikom siromaštvu.

DETINJSTVO I MLADOST• Oko 1800. godine, Miloš je postao sluga u porodici Aksentija

Ječmenice, bogatog trgovca stokom sa Zlatibora. U to doba, marveni trgovci su otkupljivali stoku u jednom kraju da bi je potom po višoj ceni prodavali u drugim krajevima.• Za to kratko vreme, mladi Miloš prošao je celu Šumadiju, Podrinje,

Hercegovinu i Bosnu, upoznavši tom prilikom nove predele i ljude kao i brojne običaje.• Miloš je tada imao priliku da posmatra starije ljude kako prave razne

poslovne dogovore, neretko, samo sa davanjem reči ili vere.• Godine 1805. oženio se Ljubicom Vukomanović.

DETINJSTVO I MLADOST

Ljubica Vukomanović Milan Obrenović

PRVI SRPSKI USTANAK• Kada je izbio Prvi srpski ustanak 1804. godine, Milan Obrenović je bio

jedan od pokretača i vođa narodnog ustanka.Uz brata Milana, Miloš je učestvovao u brojnim bojevima i u upravnim i sudskim poslovima. Miloš je 1805. godine na predlog gazde Nikole Lunjevice, dobio od Karađorđa vojvodski čin.

PRVI SRPSKI USTANAK• Tokom borbi za Užice 1807. godine, pod zidinama tvrđave, u napadu

na jedan šanac, vojvoda Miloš je bio teško ranjen u grudi. Iako ga većina otpisala, vojvoda Miloš se nakon dvanaest nedelja izlečio i oporavio. • Pred kraj godine 1810, Milan Obrenović, tokom boravka u Bukureštu,

kod glavnoga zapovednika ruske vojske, kao narodni deputat, iznenada se razboleo i nakon nekoliko dana umre.

PRVI SRPSKI USTANAK• Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu.Posle

propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao obor-knez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije.• Nakon sloma ustanka i ulaska turskih snaga u Srbiju u jesen 1813.

godine, vojvoda Miloš, je odlučio da ne napušta zemlju,u okolini Čačka ljudi vojvode Hadži Prodana Gligorijevića digli bunu, već sredinom septembra, u nezgodno vreme, početkom jeseni.

PRVI SRPSKI USTANAK

Hadži Prodan Gligorijević

PRVI SRPSKI USTANAK• Hadži Prodanova buna je krenula bez ranijeg dogovora i priprema. S

toga Miloš Obrenović i Stanoje Glavaš, da ne bi došlo do težih zapleta, pristadoše odmah da tu bunu uguše zajedno s Turcima ako se pobunjenicima da amnestija.• Tu bunu iskoristio je Sulejman-paša da u zemlji uvede teror.• U međuvremenu, Sulejman paša, pozvao je sve srpske knezove kod

sebe, ali nakon većanja nije hteo da pusti Miloša da se vrati u svoju nahiju. Tada je Miloš predložio paši, za koga je znao da je grabljiv na novac, da otkupi sto Srba, koji su se kod paše nalazili kao robovi.

DRUGI SRPSKI USTANAK• Stigavši u selo Crnuće, gde mu se nalazio konak, Miloš je počeo da

okuplja viđenije ljude oko sebe, među njima Arsenija Lomu, Lazara Mutapa, Jovana Dobraču, Milića Drinčića i druge i da vrši pripremu ustanka za narodnu slobodu.• Za praznik Cveti, 23. aprila po novom kalendaru 1815. godine, pred

skrivenom Crkvom brvnarom u Takovu obratio se izabrani veliki vožd Miloš okupljenom narodu popevši se sa zastavom na kamen stožer sa zahtevom da se uzme oružje u ruke uzvikom: “Evo mene, eto vas, rat Turcima!”• Predajući zastavu Simi Paštrmcu čime je otpočeo

Drugi srpski ustanak.

• Sima Paštmac

DRUGI SRPSKI USTANAK

DRUGI SRPSKI USTANAK• Miloš je bio svestan da neće moći da pobedi nadmoćnog neprijatelja

samo vojnim sredstvima, već je za to bila i potrebna i uporna diplomatska borba. • U tom cilju, odazvao se pozivu bosanskog vezira Kuršid-paše da dođe

u njegov logor na Orlovom polju, pored Drine, kako bi „razgovarali o miru“. Miloš nije uspeo u pregovorima sa Kuršid-pašom, jer je ovaj tražio bezuslovnu predaju oružja.• Nakon ovog, Miloš se uputi na Veliku Moravu, kod Ćuprije, gde ga je

čekao drugi turski velikodostojnik - Marašli Ali-paša, rumelijski vezir, takođe sa predlogom za sklapanje mira.

DRUGI SRPSKI USTANAK• Porta i sultan Mahmud II su u septembru 1815. godine prihvatili

uslove i to se smatra za prvu diplomatsku pobedu kneza Miloša.• U suštini usmeni sporazum kneza Miloša i Marašli Ali paše

podrazumeva dvovlašće.

PAD SA VLASTI• Ustav iz 1838. godine, kao i izvesni zakoni doneti tada, prouzrokovali

su nemire u Kneževini. • Ustavobraniteljska opozicija je u prvoj polovini 1839. godine toliko

ojačala da je knez Miloš potražio rešenje radi njenog kršenja u podizanju tzv. Jovanove bune, koja je bila loše pripremljena, ustavobranitelji su uspeli lako da je uguše, a njihov predvodnik Toma Vučić Perišić je u Kragujevcu sakupio predstavnike 12 okruga i izvršio „izbor“ narodnih poslanika za predstojeću skupštinu.

PAD SA VLASTI• Ustavobraniteljski prvaci su iskoristili ovakvu skupštinu da izvrše

pritisak na kneza i primoraju ga da podnese ostavku 13. juna 1839. godine.• Potom je na jednoj proširenoj sednici Saveta (Sovjeta) izabrano Prvo

namesništvoda umesto teško bolesnog kneza Milana Obrenovića II upravlja Kneževinom Srbijom.

SMRT• Knez Miloš je preminuo 14. septembra po starom, odnosno 26.

septembra po novom kalendaru 1860. godine, u svojoj 80 godini, u Dvoru u Topčiderskom parku.• Sahranjen je u kripti Saborne crkve Svetog Arhanđela Mihaila u

Beogradu

ANEGDOTE - PLEMSTVO• Kad je knez Miloš oslobodio Srbiju i zaveo neki red u zemlji, onda oni

koji su polagali neko pravo na zasluge u zemlji, a vele da ih je bilo pet ili šest, dignu se pa Knezu Milošu u Kragujevac. Knez Miloš ih lepo primi i upita ih što su došli.• Pa, Gospodaru, reći će jedan od njih, došli smo da te molimo da podeliš

Srbiju na spahiluke, te da i nama daš po koji spahiluk, jer i mi imamo zasluge za ovu zemlju, pa je pravo da budemo spahije.• Kakve spahije, oca vam vašeg, zar se mi borismo i krv prolivasmo dok

isterasmo spahije iz zemlje. Turci su bili spahije u ovoj jadnoj zemlji, pa sad da dam narodu krštene spahije da mu krv sisaju.

ANEGDOTE - PLEMSTVO• Dugo su ćutali ti narodni trudbenici, pa će onda tek jedan od njih reći:• Pa, Gospodaru, kad to ne daš, a ti nam daj titule grofova, barona...• Jes, jes, otac ti je bio kozar ti trebaš da budeš grof... jok more, batali.• Pa, kad nam ni to ne daš, a ti nam bar dopusti da se zovemo kao oni

Rusi - Korzakov, Gorčakov, Dondukov...• E, to more, odgovori knez Miloš. Eto, ti se zovi, ukazujući prstom na

svakog, Šarov, ti * Zeljov, ti - Belov, ti - Garov, ti - Murgov (imena volova).

ANEGDOTE - MEDICINA• U Srbiji se u Miloševo vreme pročuo jedan nadrilekar koji je sam na

svoju ruku spravljao neke „lekarije“ protiv bolova i potom ih prodavao seljacima. • Pošto je bilo pritužbi na njegovo „sočinjenije“ ti su glasovi stigli do

Miloša i on naredi da mu privedu nadrilekara da ga ispita. • Nakon što se Miloš uverio da nadrilekar pravi neke smešne trave

potpuno proizvoljno, on izreče presudu: „Udarite mu 25 batina, a onda mu stavite na leđa te njegove trave da mu olakšaju bolove.“

KRAJ• Hvala na pažnji!• Autor: Darko Gligorijević VII4