Kruženje supstance i proticanje energijeu morima

Damnjanović Ivana

• U kruženju materije u biosferi najveći značaj imaju mora mora i okeani okeani

• Rezervoari kiseonika, ugljendioksida, i mnogih elemenata neophodnih za život

Prisustvo svetlosti pogodujerastu fotosintetičkih organizama

Obilje hrane povećava i broj potrošačapotrošača

Razlagači

Proizvođači-autotrofi (alge, cvetnice)

Planktonske alge-fitoplankton-

• Najviše organske materije proizvodi plankton

• Oslobađa najviše kiseonika

“cvetanje vode”

Višećelijskealge

“morska salata”

mrka alga

zelena alga

"morska svilina"Morskecvetnice

 "morska trava"

"čvorasta morska resa"

• Na velikim dubinama određene vrste bakterijabakterija stvaraju organsku hranu hemijskom sintezom (hemosinteza)

• Oslobađaju kiseonik

• Organska materija se prenosi do vrha piramide

• Deo materije završava na kopnu (ptice, čovek i drugi sisari)

• Primarni Primarni produktivitetproduktivitet-organska materija koju su izgradili autotrofi

• FotosintezaFotosinteza• Fotička zona

• Sekundarni produktivitet-organska materija koju su izgradili heterotrofi

• Heterotrofni organizmi koriste organske materije i kao izvor energije i kao izvor ugenika, te u potpunosti zavise od ugljenika i energije koju su proizveli autotrofi

• HeterotrofiHeterotrofi:–HERBIVORI –organizmi koji jedu biljke–KARNIVORI –organizmi koji jedu životinje

Potrošači

HerbivoriHerbivori

KarnivoriKarnivori

• BakterijeBakterije na dnu okeana razlažu uginule organizme

RazlagačiRazlagači

12 34

Kruženje kiseonikaKruženje kiseonika

Kruženje vodeKruženje vode Zbog intenzivnog sunčevog zračenja voda stalno kruži između

kopnenih voda, okeana, mora i vazduha

Morske struje

Tople struje pogoduju razvoju živog sveta

Hladne struje-uzrok pustoši

Атмосферски

Шумски пожариДисање биљака

Дисање животиња, људиСагоревање

фосилних горива

ослобађа угљеник

Фотосинтеза и дисање у

океану

Фотосинтеза Задржавање у копненим биљкама

Угљеник улази у

земљу преко органске материје

ГасУљеУгаљ

Фосилна горива задржавају угљеник из

циклуса

Фосилни угљеник

Угинула морска бића

постају седименти

Kruženje ugljenika

Ugljenk postoji u neživoj sredini kao ugljen-dioksid (CO2) u atmosferi, rastvoreni ugljen-dioksid u okeanima i u formi karbonata u Zemljinoj kori

Isto tako je zarobljen u fosilnim ostacima (nafta, gas) i okeanskom dnu

U procesu fotosinteze ga usvajaju biljke i pritom stvaraju hranu (šećere) koju koriste potrošači kroz lance ishranepotrošači kroz lance ishrane

Raspadanjem uginulih organizama ugljenik se vraća u atmosferu

Paljenje ostataka organizama, vulkanske aktivnosti, paljenje fosilnih goriva

Kruženje azotaKruženje azota

Heterotrofne bakterije Heterotrofne bakterije razlažu uginule organizme

Tokom ovog procesa dolazi do transformacije azota do oblika koje mogu koristiti biljke za svoj rast (neorganski azot)

Biljojedi u procesu ishrane unose organski azot koji dospeva i do ostalih organizama koji čine lanac ishrane (mesojedi)

Kruženje fosforaKruženje fosfora -Najveća količina dospeva iz podloge, preko guana, deterdženata -Biljke ga usvajaju u neorganskom obliku i transformišu u organski fosfor koji ishranom usvajaju potrošači-Razgradnjom potrošača, biljke ponovo usvajaju neorganski fosfor

Proticanje energijeProticanje energije

• Energija se jednim delom koristi za životne procese organizama, a preostali deo se oslobađa u atmosferu u obliku toplote