ФИЗИКАПрипрема за завршни испитГоран Милић наставник физике,ОШ “Бранко Радичевић”, Батајница

ЗАВРШНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕОбухвата области1. Силе2. Кретање3. Електрична струја4. Мерење5. Енергија и

топлота6. Математичке

основе физике

ЕНЕРГИЈА Енергија тела је величина која

показује колики рад може да изврши то тело, односно, енергија је способност вршења рада.

МЕХАНИЧКИ РАД Механички рад је савлађивање свих

отпора на неком путу. Механички рад који врши нека сила

бројно је једнак производу интезитета силе и дужине пута који  је тело прешло под дејством те силе, ако се померање врши у смеру деловања силе.

А = F·s

Јединица џул (ознака Ј)  [Ј]=[N·m]

РАД СИЛЕ ТЕЖЕ

РАД СИЛЕ ТРЕЊА увек је негативан и једнак је проиизводу

силе трења и пређеног пута.

рад силе трења А= - μmgs,рад вучне силе А=μmgs

СНАГА  Снага је физичка величина која

карактерише брзину вршења рада.P = A/t = (Fs)/t = Fvs

Снага је једнака производу силе и средње брзине коју је тело добило услед дејства те силе.

Јединица ват [W]=[J/s]. коефицијент корисног дејства

η= Pk/Pu  (%)

ПОТЕНЦИЈАЛНА И КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА  Енергија условљена положајем тела је

потенцијална енергија.

Ep = mgh Енергија коју тела поседују услед свог

кретања зове се кинетичка енергија.

Ek=mv2/2

EK ИЛИ EP

МЕХАНИЧКА ЕНЕРГИЈА И ЗАКОН ОДРЖАЊА МЕХАНИЧКЕ ЕНЕРГИЈЕ Потенцијална и кинетичка

енергија представљају два вида механичке енергије.

При механичком кретању целокупна механичка енергија (Е) у сваком тренутку остаје стална и једнака збиру кинетичке (Ek) и потенцијалне енергије (Ep).

Е = Ek + Ep = constЗакон одржања енергије (ЗОЕ): Енергија се не може ни

створити ни уништити, већ се може само пренети са једног тела на друго или претворити из једног вида у други, без икаквих губитака.

ЗОЕ И СЛОБОДАН ПАД

УНУТРАШЊА ЕНЕРГИЈА  Неуређено (хаотично) кретање микрочестица назива се

топлотно кретање. Оно је унутрашње кретање у самим телима, а одговарајућа енергија је унутрашња енергија. Што је кретање молекула брже то је већа унутрашња енергија.

ТЕМПЕРАТУРА  Температура је физичка величина

којом се описује степен загрејаности тела.

ТОПЛОТНО ШИРЕЊЕ ТЕЛА

КОЛИЧИНА ТОПЛОТЕ

Енергија коју тело прима или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте – Q .Јединица за количину топлоте је џул [Ј].

Q = m·c·Δt или

Q = m·c·ΔТКоличина топлоте коју тело прима при загревању или отпушта при хлађењу зависи од масе тог тела, од специфичног топлотног капацитета супстанце и од промене температуре.

АГРЕГАТНА СТАЊААгрегатно стање Стални облик Стална

запреминаЧврсто + +Течно +Гасовито

ФАЗНИ ПРЕЛАЗИ су преласци из једног у друго агрегатно стање

Ч→Т  ТОПЉЕЊЕ Т→Ч ОЧВРШЋАВАЊЕ

Т→Г  ИСПАРАВАЊЕ Г→Т КОНДЕНЗАЦИЈА

Ч→Г СУБЛИМАЦИЈА Г→Ч ДЕПОЗИЦИЈА

ПРЕНОШЕЊЕ ТОПЛОТЕ Провођење (кондукција) – са делића на делић тела

директним контактом Струјање (конвекција) – померају се молекули тела

или нпр. загрејани слојеви ваздуха иду навише Зрачење (радијација) – топлотни зраци

(електромагнетни зраци) преносе топлоту

ЗАДАЦИ У ЗБИРКАМА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ 2015/2016,

2014/2015 316, 317 346 – 352 380 – 3822013/2014 194, 195 211 – 214