Врсте појмова

Четири основна принципа поделе појмова

Основне поделе појмова

• Анализирајући било садржаје било обиме, или обоје, све појмове можемо поделити на четири основна начина:

• 1. према предмету мисли,• 2. према садржају,• 3. према обиму,• 4. комбинујући садржај и обим.

1а. Врсте појмова по предмету мисли

Појмови

Физички:књига

(предмет мисли у простору и времену)

Психички:радост

(предмет мисли у времену)

Логички или идеални:број

(педмет мисли ван простора и времена)

Принцип поделе:на коју димензију стварности се односе

1б. Врсте појмова по предмету мисли

Појмови

Имагинарни:предмет мисли

одређен нашом маштом

Реални:предмет мисли

има независно постојање

Принцип поделе:(не)зависност предмета мисли од нашег замишљања

ПЕГАЗ КОЊ

2 а. Врсте појмова према садржају

ПојмовиПојмови

Позитивни:пример: активан

(садржајем одређујемо присуство неке карактеристике)

Негативни:пример: неактиван

(садржајем одређујемо одсуство, недостатак нечега)

2 б. Врсте појмова према садржају

ПојмовиПојмови

Прости:пример: активан

(садржајем одређујемо само једно својство)

Сложени:пример: радно активан

(садржајем одређујемо више од једног својства)

3. Подела према обиму

Појмови

Неквантификовани:књига

(немају уз себе квантификатор)

Квантификовани:свака књига;нека књига

(имају квантификатор, тј. одредбу на колико чланова класе из обима

појма мислимо)

3а. Потподела према обиму

Квантификовани појмови

Универзални или општи: уз универзални квантификатор (у обичном говору: свака, ниједна књига;

или симолички ∀ (x) , чита се “за свако x”)

Партикуларни или посебни: уз егзистенцијални квантификатор (у обичном говору: нека књига;

или симболички ∃ (x), чита се “постоји x”)

Сингуларни или појединачни: уз њих стоји лично име, нпр. Логика Гаје Петровића (углавном се третира као

универзални квантификатор).

“Сви”, “сваки” или “нико”, “ниједан”означава не класу као целину, већ сваког члана те класе без изузетка, чак и да је празна.

У логици “неки” значи да мислимо бар на једног члана класе из обима појма, односно да класа није празна, а не искључује да се може односити и на све чланове.

Лично име указује да је реч о класи с једним чланом, а да ми мислимо на све чланове те класе.

3б. Потподела према обиму

Квантификованипојмови

Недистрибуитани илинерасподељени:

Неке књиге нису занимљиве.(додељујемо или одричемо неко

својство неодређеном бројучланова класе)

Дистрибуирани илирасподељени:

Свака књига носи неку поруку.(додељујемо или одричемо неко

својство свимчлановима класе)

4. Комбинована подела

• Посматрајући обим и садржај, можемо разликовати:

• а) апстрактне и конкретне,а) апстрактне и конкретне,

• б) јасне и нејасне,б) јасне и нејасне,

• вв) разговетне и неразговетне) разговетне и неразговетне

• гг) хомологичке и хетерологичке појмове.) хомологичке и хетерологичке појмове.

4а. Апстрактни и конкретни појмови

• Припадност апстрактним или конкретним појмовима је релативна и зависи од тога која два појма се пореде.

• По обиму конкретнији је ужи, апстрактнији је шири.По садржају је обрнуто – конкретнији је посебнији и богатији садржајем, док је апстракнији општији и карактеристикама сиромашнији појам.

• Пример: сваки однос врсног и родног појма.Сваки тигар је мачка (али има мачака које нису тигрови).

Мачке

4б. Јасни и нејасни појмови

• Ова подела се односи на познавање, односно непознавање целокупног обима појма чији нам је садржај иначе познат.

• Нпр. можемо разумети садржај појма “књиге које су радо читане” а и даље не знати да наведемо које све књиге задовољавају тај садржај.

4в. Разговетни и неразговетни појмови

• Уколико познајемо све карактеристике садржаја, говоримо о разговетним појмовима. Али, има и таквих где без обзира што знамо обим, и даље не можемо да прецизирамо све елементе садржаја (нпр. филозофија, гравитациона сила).

• Неки појмови су и неразговетни и нејасни, попут појма љубави, добра, слободе.

4г. Хомологички и хетерологички појмови

• Уколико се појмови својим садржајем односе и на саме себе, па су тако чланови класе из сопственог обима, називамо их хомологичким.

• Нпр. појам “прост” је по садржају и сам прост, па се сврстава у сопствени обим. Појам “сложен” је прост, па не припада класи сложених појмова које обухвата (тада га сматрамо хетерологичким).