1

НАЦРТ

АНАЛИЗА ПОРЕСКИХ И ФИНАНСИЈСКИХ

ЗАКОНА КОЈИ РЕГУЛИШУ ПОСЛОВАЊЕ

ОРГАНИЗАЦИЈА ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА

аутор: др Милан Неговановић

Београд, септембар 2013. год.

2

Уводне напомене

У студији која следи је, на захтев и за потребе Канцеларије за сарадњу са цивилним

друштвом, а по пројекту “TA to the Government Unit for Cooperation with Civil Society“ који

врши SIPU International AB, извршена анализа следећих пореских и финансијских закона и

њиховог утицаја на пословање организација цивилног друштва:

• Закон о рачуноводству и Закон о ревизији;

• Закон о порезу на добит правних лица;

• Закон о порезима на имовину;

• Закон о порезу на додату вредност;

• Закон о порезу на доходак грађана;

• Закон о играма на срећу.

Анализом су обухваћени и сви подзаконски акти донети на основу наведених закона.

Анализа је извршена на нивоу сваког од наведених закона са пратећим спроведбеним

подзаконским актима тако што је прво презентиран положај организација цивилног

друштва (у даљем тексту: ОЦД) у конкретном финансијском и пореском закону, потом

наведене и објашњене оне законске одредбе које су од посебног значаја за ОЦД, које на

директан или индиректан начин утичу на њихово пословање, са посебним акцентом на

пореским обавезама и пореским олакшицама.

Затим је дат критички осврт на лоше одредбе на које су стављене примедбе и

сугестије у ком правцу треба извршити измену и на крају су дати конкретни амандмани на

поједине чланове закона којима су дефинисане формулације предложених измена и допуна

појединих законских норми.

Препоруке и предлог амадмана на поједине чланове закона су уоквирене и приказане

масним словима како би виле видљиве и разликовале се од остатка текста. Аутор студује је,

приликом изношења критичких ставова, спровео консултације са представницима

организација грађанског друштва и међународним експертима из области пореског права за

недобитне и невладине организације, а руководио се и упоредноправним решењима других

земаља.

Под организацијама цивилног друштва (ОЦД) у наставку подразумевамо све

организационе структуре чији чланови имају циљеве и одговорност, које раде у општем

интересу, а делају као посредници између јавних органа власти и грађана. Организације

цивилног друштва укључују: учеснике тржишта рада, тј. социјалне партнере (синдикална и

послодавачка удружења); организације које представљају социјалне и економске учеснике

који нису социјални партнери у стриктном смислу те речи; НВО које окупљају грађане у

борби за заједнички циљ, попут еколошких организација, организација за заштиту људских

права, удружења,потрошача, хуманитарних организација, организација које се баве

едукацијом и обукама итд; организације из локалне заједнице (организације потекле из

заједнице, нпр. организације које су постављене унутар друштва „одозго“, чији су циљеви

оријентисани према члановима), као што су омладинске организације, породична удружења

и све оне организације које омогућавају учешће грађана у локалном животу; такође и верске

организације.

3

ЗАКОН О РАЧУНОВОДСТВУ И ЗАКОН О РЕВИЗИЈИ

Нормативни оквир

Област рачуноводственог евидентирања, састављања, предаје и ревизије

финансијских извештаја у Србији уређена је следећим законским и подзаконским

прописима:

• Закон о рачуноводству („Службени гласник РС“ бр. 62/2013) – у даљем тексту:

нови Закон;

• Закон о ревизији („Службени гласник РС“ бр. 62/2013);

• Закон о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС“, бр. 46/2006,

111/2009 и 99/2011) – у даљем тексту: стари Закон1;

• Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за

привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике („Службени гласник РС“,

бр. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010, 3/2011 и 101/2012) - овај правилник ће се

примењивати на ОЦД до краја 2013. год. Од 2014. год. књиговодсво ОЦД вршиће се на

контном оквиру за друга правна лица;

• Правилник о начину признавања и процењивања имовине, обавеза, прихода и

расхода малих правних лица и предузетника („Службени гласник РС“, бр. 106/2006 и

111/2006 – исправка) - овај правилник се примењује до краја 2013. год. Од 2014. год.

већина ОЦД ће сходно новом Закону о рачуноводству признавање, вредновање,

презентацију и обелодањивање позиција у својим финансијским извештајима вршити

по подзаконском акту који ће донети министар финансија за микро и друга правна

лица;

• Правилник о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна

друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике („Службени гласник РС“, бр. 114/2006,

5/2007 – исправка, 119/2008 , 2/2010, 101/2012 и 118/2012 – овај правилник ОЦД ће

примењивати до краја 2013. год, а почевши од 2014. год. финансијске извештаје ће

поносити за обрасцима финансијских извештаја за друга правна лица који ће бити

уређени посебним правилником;

• Правилник о начину и роковима вршења пописа и усклађивања

књиговодственог стања са стварним стањем („Службени гласник РС“, бр. 106/2006) ;

• Правилник о ближим условима и поступку пријема, контроле, регистрације,

обраде и објављивања финансијских извештаја, начину вођења и садржини Регистра

финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника, као и о

давању података из тих извештаја („Службени гласник РС“, бр. 2/2010 и 102/2010);

1 У „Службеном гласнику РС“ бр. 62/2013 од 16. јула 2013. год. објављени су нови Закон о рачуноводству и

нови Закон о ревизији који замењују досадашњи Закон о рачуноводству и ревизији из јуна 2006. год.

Међутим, састављање финансијских извештаја по новом Закону вршиће се тек од завршних рачуна за 2014.

год. те је у анализи извршен осврт и на одредбе старог Закона. Осим тога, до доношења нових подзаконских

аката у складу са новим законом, примењиваће се стари подзаконски акти.

4

• Одлука о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа

Агенција за привредне регистре ("Службени гласник РС", бр. 5/2012, 98/2012, 123/2012,

39/2013);

• Правилник о ближим условима и начину прибављања података које Агенцији

за привредне регистре достављају други надлежни органи и давању података и мишљења

о бонитету правних лица и предузетника, као и других услуга које Агенција за привредне

регистре пружа у поступку вођења Регистра финансијских извештаја и података о

бонитету правних лица и предузетника („Службени гласник РС“, бр. 2/2010).

Положај ОЦД у систему финансијског извештавања

Закон о удружењима је у чл. 39. прописао да удружење води пословне књиге,

сачињава финансијске извештаје и подлеже вршењу ревизије финансијских извештаја, у

складу са прописима о рачуноводству и ревизији. Годишњи обрачуни и извештаји о

активности удружења подносе се члановима удружења на начин утврђен статутом.

Слично је поступио и Закон о задужбинама и фондацијама који је у чл. 50. дефинисао

да задужбина и фондација воде пословне књиге, састављају и подносе финансијске

извештаје у складу са прописима о рачуноводству и ревизији.

ОЦД су и по старом Закону о рачуноводству и ревизији и по новом Закону о

рачуноводству сврстани у друга правна лица која су дужна да воде пословне књиге по

систему двојног књиговодства, састављају и предају редовне и ванредне финансијске

извештаје Агенцији за привредне регистре (до краја 2008. год. Народној банци Србије, а

пре тога СДК – ЗОП). До усвајања новог Закона о рачуноводству нису постојали изузеци

и могућност од изузећа вођења рачуноводства и предаје завршног рачуна, а главне

примедбе организација из непрофитног, невладиног сектора су биле потпуно

изједначавање са привредним субјектима и другим комерцијалним облицима привредног

ангажовања. Претходни закони из области рачуноводства, ако посматрамо период од 2004.

год. нису уважавале бројне специфичности непрофитних организација које се огледају у

другом циљу постојања, различитим изборима финансирања, другачијим врстама и

структуром прихода и расхода, специфичним потребама корисника њихових извештаја и

другим специфичностима које су препознате у пореском праву и другим типовима

законских аката. ОЦД су пословне промене морале да књиже на истом контном оквиру као

и предузећа и да предају финансијске извештаје на истим билансним обрасцима као и

привредни субјекти што је знатно умањило њихову употребну вредност и квалитет

исказаних података за руководство ОЦД и њихове даваоце финансијских средстава. То је

условило потребу вођења дуплих евиденција ради инфорисања ових корисника.

5

Велики број ових проблема решен је усвајањем новог Закона о рачуноводству у јулу

2013. год. с тим да ће те измене моћи да се ефектуирају почевши од састављања и предаје

финансијских извештаја за 2014. год. који ће ОЦД саставити на бази прокњижених

пословних промена на контном оквиру за друга правна лица (који се разликује од контног

оквира за привредне субјекте и прилагођен је специфичностима невладиног сектора) и на

новим обрасцима за друга правна лица. Такође, начин евидентирања у пословним књигама

од 2014. год. би требао да буде једноставнији јер ће од тада ОЦД примењивати

подзаконски акт за микроентитете и друга правна лица који треба да донесе ресорно

министарство.

У систему финансијског извештавања Закон о рачуноводству препознаје ОЦД као

друга правна лица и дефинише их на следећи начин:

„Другим правним лицима сматрају се правна лица чије се пословање делом

финансира из јавних прихода или других наменских извора, а делом или у целини по основу

учлањења и која се не оснивају ради стицања добити (политичке организације, синдикалне

организације са својством правног лица, фондације и задужбине, удружења, коморе, цркве

и верске заједнице, у делу обављања привредне или друге делатности у складу са

прописима којима је уређено обављање тих делатности, као и друге организације

организоване по основу учлањења“ (чл. 2. ст. 1. тач 2) новог Закона).

Новим Законом о рачуноводству дата је широка и јасна дефиниција других правих

лица да би се направила дистинција у односу на привредна друштва, предузетнике,

задруге, банке и друга комерцијална правна лица. ОЦД су означене као друга правна лица

која примењују рачуноводствене прописе, а специфичности се огледају у

поједноствљеним правилима књижења (не морају да примењују Међународне

рачуноводствене стандарде), посебном контном оквиру (прописаним троцифреним

рачунима на којима се врши класирање и контирање пословних промена) и посебним

обрасцима финансијских извештаја.

ОЦД имају све обавезе које су прописане овим законом, а које се односе на вођење

књига по систему двојног књиговодства (просто књиговодство није могуће за ОЦД),

обавезу редовног пописа имовине, потраживања и обавеза на крају обрачунског периода и

у осталим прописаним случајевима, евидентирање на бази валидне документације и

чување исте у прописаним роковима, састављање и предају финансијских извештаја

(редовних и ванредних) Агенцији за привредне регистре, односно другом надлежном

органу, израду општег акта о рачуноводству итд.

Цркве и верске заједнице

У свим ранијим законима из области рачуноводства и финансијског извештавања

цркве и друге верске заједнице су биле изузете из обавезе примене закона, те нису имале

обавезу пописа, вођења књига по систему двојног књиговодства, састављања и предаје

финансијских извештаја Народној банци Србије, а потом Агенцији за привредне регистре.

Непостојање ових рачуноводствених евиденција као инструмената контроле повећава

ризик од ненаменског трошења финансијских средстава које цркве и верске заједнице

добијају од државе тј. пореских обвезника. Услед непостојања обавезе пописа, вођења

пословних књига и предаје финансијских извештаја изостала је контрола финансијских

6

токова у црквама и верским заједницама, те порески обвезници који у крајњој линији врше

финансирање активности свих буџетских корисника, немају податке о сврсисходности

трошења буџетских средстава. Цркве и верске заједнице нису обвезници ревизије

финансијских извештаја од стране ревизорских друштава или Државне ревизорске

институције, нити предмет пореских контрола.

Новим Законом о рачуноводству из јула 2013. год. по први пут цркве и верске

заједнице постају обвезници примене овог закона у делу обављања привредне и друге

делатности за које ће бити дужни да воде књиге и предају финансијске извештаје, док за

непривредне активности неће имати те обавезе.

Наиме, чл. 2. став 1. тачка 2. Закона, којим је дат обухват других правних лица,

прописано је да се другим правним лицима сматрају и „цркве и верске заједнице, у делу

обављања привредне и друге делатности у складу са прописима којима је уређено

обављање тих делатности“.

„Одредбе овог закона не односе се на цркве и верске заједнице, осим у делу обављања

привредне или друге делатности, у складу са прописима којима је уређено обављање тих

делатности“ (чл. 4. ст. 5 Закона).

Сходно овим новим законским одредбама цркве и друге верске заједнице ће бити

обавези да у делу обављања привредне и друге делатности изврше попис имовине и

обавеза, воде пословне књиге по систему двојног књиговодства (дневник, главна књига и

помоћне књиге) на основу уредно састављених рачуноводствених исправа по контном

оквиру за друга правна лица, састављају и предају финансијске извештаје на обрасцима

финансијских извештаја за друга правна лица у по свему осталом примењују Закон о

рачуноводству. На непривредне активности цркве и верске заједнице неће имати ове

обавезе.

Приликом спровођења ових одредби биће тешко разграничити привредну и

неприрведну делатност, те и за цркве и друге верске заједнице треба прописати пуну

примену Закона о рачуноводству. То не задире у њихову аутономију.

Предлог:

У чл. 2. ст. 2. тачка 2, после речи „цркве и друге верске заједнице“, брисати „ у

делу обављања привредне и друге делатности у складу са прописима којима је

уређено обављање тих делатности“

Члан 4. став 5. брише се.

Укидање обавезе вођења књига и предаје финансијских извештаја за скупштине

станара

„Одредбе овог закона не односе се на буџете и кориснике буџетских средстава,

стамбене зграде, као и на организације обавезног социјалног осигурања, ако посебним

прописима није друкчије уређено“ (чл. 4. ст. 4. Закона).

Нови Закон о рачуноводству је потпуно ослободио скупштине станара вођења

пословних књига по систему двојног књиговодства, састављања и достављања редовних

годишњих финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре, што је за похвалу јер

7

су до тада све скупштине станара, као друга правна лица, била дужна да воде књиге и

предају финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре. Чак и када нису

остваривале никакве приходе по основу издавања локала и станова, башти и осталих

заједничких просторија, рекламних паноа и сл. Ипак сматрамо да не треба аутоматски све

скупштине станара ослободити Закона о рачуноводству, већ само оне које не остварују

приходе на тржишту или је вишак тих прихода над расходима који су повезани са њима

мањи од износа пореског ослобођења које је утврђено прописима о порезу на добит правних

лица.

Предлог

Чл. 4. ств. 4. Закона о рачуноводству мења се и гласи: „Одредбе овог закона не

односе се на буџете и кориснике буџетских средстава, стамбене зграде које нису

обвезници пореза на добит или су ослобођене пореза на добит, као и на организације

обавезног социјалног осигурања, ако посебним прописима није друкчије уређено.

Садржај и обим финансијских извештаја ОЦД

Редован годишњи финансијски извештај других правних лица из тачке 2) члана 1,

осим других правних лица разврстаних у микро правна лица из члана 6. став 2. овог закона

обухвата: Биланс стања, Биланс успеха и Напомене уз финансијске извештаје.

Редован годишњи финансијски извештај микро правних лица и предузетника,

обухвата: Биланс стања и Биланс успеха (чл.2. ст 1. тач. 8-9 новог Закона).

Другим речима, ОЦД ће ако буду разврстана као микро правно лице (која ће

финансијске извештаје састављати у складу са посебним подзаконским актом за микро и

друга правна лица, а не на бази Међународних стандарда финансијског извештавања)

састављати само биланс стања и биланс успеха. А ако ОЦД не буде разврстана у микро

правно лице (већ у мало, средње или велико) састављаће поред биланса стања и биланса

успеха и напомене уз финансијске извештаје. Уз финансијске извештаје доставља се и

статистички анекс.

Разврставање ОЦД почев од 2014. год.

ОДЦ као друга правна лица такође имају обавезу разврставања на микро, мала,

средња и велика, у зависности од просечног броја запослених, пословног прихода и

просечне вредности пословне имовине утврђених на дан састављања редовног годишњег

финансијског извештаја у пословној години.

Највећи број ОЦД ће по новим правилима расврставања која подразумевају

повећање критеријума за разврставање и увођење категорије микро правних лица бити

разрврстана у микроправна лица те имати обавезу састављања само биланса стања и

биланса успеха (и статистичког анекса).

Критеријуми за разврставање дати су у следећој табели:

8

Рб. ЕЛЕМЕНТИ Микро Мала Средња Велика

11. Просечан број

запослених <10 10≤50 50≤250 250>

22. Пословни приход <700.000 700.000≤8.800.000 8.800.000≤35.000.000 35.000.000>

33. Просечна вредност

пословне имовине <350.000 700.000≤4.400.000 4.400.000≤17.500.000 17.500.000>

Правно лице распоређује се у припадајућу групу ако његови подаци не прелазе било

која два од наведених критеријума. На пример, микро правно лице је оно које задовољава

било која два од следећа три критеријума: мање од 10 запослених, пословни приход мањи

од 700.000 евра, просечну вредност имовине мању од 350.000 евра. Остала правна лица

разврставају се ако задовољавају два од прописана три критеријума. Разврставање правних

лица по величини битно је за:

1) примену одредби о обавезној ревизији годишњих финансијских извештаја;

2) примену одредби о достављању и обелодањивању финансијских извештаја (које

финансијске извештаје достављају правна лица Агенцији);

3) примену потпуних МСФИ за велика правна лица, с тим да средња правна лица

могу одлучити да примењују потпуне МСФИ или МСФИ за МСП;

4) примену МСФИ за МСП за мала правна лица и друга правна лица независно од

њихове величине, с тим што се друга правна лица могу определити да примењују посебан

правилник о процењивању билансних позиција, који доноси министарство надле-жно за

послове финансија;

5) примену МСФИ за МСП за микро и друга правна лица, с тим да се ови субјекти

могу определити да примењују посебан правилник о процењивању билансних позиција,

који доноси министарство надлежно за послове финансија;

6) примену прописа о порезу на добит предузећа у делу одредби којима се уређује

право на порески кредит по основу улагања у основна средства.

Већина ОЦД задовољава критеријуме за микро правна лица што имплицира да нису

дужна финансијске извештаје да састављају применом Међународних рачуноводствених

стандарда / Међународних стандарда финансијског извештавања (МРС/МСФИ) и нису

обвезници законске ревизије финансијских извештаја и достављања ревизорског извештаја

на завршни рачун. ОЦД ће као друго правно лице, независно од величине, своје пословне

књиге и финансијске извештаје од 2014. год. састављати по посебном акту за признавање,

вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима у складу

са чл. 22. Закона о рачуноводсву. ОЦД ће, независно од величине, моћи да одлуче да

примењују МСФИ за мала и средња правна лица, уз услов да ове стандарде примењују у

континуитету, односно да не мењају основ за састављање финансијских извештаја, мада

није реално очекивати да ће се ОЦД определити за ове стандарде. Као што је раније

напоменуто, микро ОЦД ће АПР од финансијских извештаја подносити биланс стања,

биланс успеха и статистички анекс, а ОЦД која се разврста у мало правно лице поред ових

финансијских извештаја додатно ће предавати и напомене уз финансијске извештаје.

9

Контни оквир за ОЦД

До 2003. год. ОЦД су користиле посебан контни оквир за друга правна лица који се

разликовао од контног оквира за предузећа, задруге, предузетнике и остале добитне

организације.

Међутим, од 2004. до краја 2013. год ОЦД пословне књиге воде на истом контном

оквиру и финансијске извештаје састављају на истим билансним шемама (обрасцима

финансијских извештаја) као и предузећа, задруге, предузетници и друге добитне

организације.

Почев од састављања редовног годишњег финансијског извештаја за 2014. год. ОЦД

ће књиге водити и финансијске извештаје презетовати на посебном контом оквиру и

обрасцима финансијских извештаја за друга правна лица. Новим Законом о рачуноводству

напрапљен је помак и уважени су захтеви невладиног сектора за поједностављењем

књиговодствених процедура и увођењем њима прилагођених формата за извештавање.

Наиме, чл. 13. став 1. новог Закона о рачуноводству прописано је да правна лица и

предузетници пословне промене књиже на рачунима прописаним контним оквиром, а у

ставу 2. тачка 2) овог члана да министар надлежан за послове финансија - за друга правна

лица из члана 2. тачка 2) овог закона прописује контни оквир и садржину рачуна у контном

оквиру.

У прелазним и завршним одредбама (чл. 49) предвиђено је да ће подзаконска акта за

спровођење овог закона донети најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу

овог закона (ступио на снагу 24. јула 2013. год. те би подзаконски акт требао да буде донет

до 24. децембра 2013. год), а почеће да се примењују од финансијских извештаја који се

састављају на дан 31. децембра 2014. године. До почетка примене подзаконских аката из

става 1. овог члана примењиваће се подзаконски акти донети на основу старог Закона о

рачуноводству и ревизији, што значи правилник о контом оквиру за привредне субјекте.

За престанак важења старог и почетак примене новог Закона о рачуноводству битан

је и чл. 52. новог Закона којим је прописано да даном ступања на снагу овог закона престаје

да важи Закон о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС”, бр. 46/06, 111/09 и

99/11 - др. закон), осим одредаба члана 37, члана 38. став 15, члана 40. став 3. и члана 45.

тог закона које престају да важе 31. децембра 2013. године, одредаба члана 2. став 5, чл. 15,

26, 30. и 31. тог закона које престају да важе 30. децембра 2014. године и одредбе члана 2.

став 6. тог закона која престаје да важи 30. децембра 2015. године.

За ОЦД посебно је битно да одредбе чл. 15 старог Закона (контни оквир) престају

да важе 30. децембра 2014. год. што значи да ће се финансијски извештај за 2014. год (на

посебним обрасцима за недобитне организације) саставити на основу књиговодствених

стања и промета по новом контном оквиру. ОЦД ће моћи да књижи по старом контном

оквиру за привредне субјекте до 30. децембра 2014. када ће бита дужно да изврши

прекњижавање на нов контни оквир и на бази тако креираног закључног листа да преда

финансијске извештаје на новим обрасцима.

10

Основ за састављање финансијских извештаја ОЦД: правилник за микроправна

лица

У складу са новим Законом о рачуноводству од састављања годишњег финансијског

извештаја за 2014. год. ОЦД ће признавање и процењивање позиција у својом финансијским

извештајима вршити по правилнику за микроентитете који представља поједностављену

основу за ову категорију извештајних субјеката и у коме ће максимално бити упрошћена

правила за вођење пословних књига,

Чл. 22. новог Закона о рачуноводству (микро и друга правна лица) прописано је

следеће:

„За признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у

појединачним финансијским извештајима, микро и друга правна лица из члана 2. тачка 2)

овог закона, независно од величине, примењују подзаконски акт који доноси министар

надлежан за послове финансија, а који се заснива на општим рачуноводственим начелима.

Изузетно од става 1. овог члана, микро и друга правна лица из члана 2. тачка 2) овог

закона, независно од величине, могу да одлуче да примењују МСФИ за МСП из члана 21.

овог закона.

У случају из става 2. овог члана, микро и друга правна лица из члана 2. тачка 2) овог

закона, независно од величине, дужна су да примењују МСФИ за МСП у континуитету“.

Ова правилник за микро правна лица треба да буде донет најкасније року од шест

месеци од ступања на снагу закона (ступио на снагу 24. јула), што значи да треба да буде

донет најкасније до 24. децембра 2013. год). Примењиваће се почев од састављања

финансијског извештаја за 2014. год. (чл. 49. новог Закона)

У образложењу новог Закона о рачуноводству наведено је да је извршено увођење

„посебне категорије правних лица у закону – микро правна лица. Увођење ове категорије

правних лица неопходно је с обзиром да се у земљама ЕУ велика пажња посвећује микро

ентитетима. У прилог томе говори и последња измена Четврте директиве ЕУ из марта

2012. године, којом су прописани критеријуми за разврставање микро ентитета, са циљем

да се њихово финансијско извештавање значајније поједностави. С тим у вези, у новом

закону прописани су одговарајући критеријуми за њихово разврставање (у потпуности

усклађени са критеријумима из Четврте директиве ЕУ) и у великој мери поједностављена

правила за вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја (састављају

само Биланс стања и Биланс успеха)”.

До краја 2013. год. ОЦД, које су разврстане у мала правна лица, примењују

Правилник о начину признавања и процењивања имовине, обавеза, прихода и расхода

малих правних лица и предузетника („Службени гласник РС”, бр. 106/06 и 111/06 –

исправка).

Обрасци финансијских извештаја за ОЦД

Садржај образаца финансијских извештаја диктиран је контним оквиром и

садржином рачуна у контном оквиру. До 2003. год. ОЦД су финансијске извештаје

предавала на обрасцима финансијских извештаја за друга правна лица, а од 2004. до. 2013.

год. на обрасцима финансијских извештаја за привредне субјекте. Почевши од годишњих

11

финансијских извештаја за 2014. год. у складу са новим Законом о рачуноводству ОЦД ће

финансијске извештаје поново предавати на обрасцима финансијских извештаја за друга

правна лица.

Према чл. 26. став 2. новог Закона «министар надлежан за послове финансија

прописује садржину и форму образаца финансијских извештаја из члана 2. овог закона за

потребе јединственог информисања и статистичке обраде за друга правна лица из члана

2. тачка 2) овог закона»

Ревизија финансијских извештаја ОЦД

Већина ОЦД расврстана су у мала правна лица, а по новим критеријумима за

разврставање биће разврстана у микро правна лица, те нису обвезници законске ревизије

финансијских извештаја.

Истовремено у јулу 2013. када је усвојен нов Закон о рачуноводству, усвојен је и

нови Закон о ревизији (до тада је постојао обједињен Закон о рачуноводству и ревизији)

који такође ОЦД разврстане у мала или микро правна лица ослобађа обавезе законске

ревизије финансијских извештаја.

Према чл. 21. новог Закона о ревизији ревизија је обавезна за редовне годишње

финансијске извештаје великих и средњих правних лица разврстаних у складу са законом

којим се уређује рачуноводство, јавних друштава у складу са законом којим се уређује

тржиште капитала независно од њихове величине, као и свих правних лица, односно

предузетника чији пословни приход остварен у претходној пословној години прелази

4.400.000 ЕУР у динарској противвредности (законска ревизија). Ревизија консолидованих

финансијских извештаја обавезна је за матична правна лица која састављају консолидоване

финансијске извештаје у складу са законом којим се уређује рачуноводство (законска

ревизија).

ОЦД би била обвезник ревизије финансијских извештаја уколико су била разврстана

у средње или велико правно лице или као мало правно лице уколико би по обављању

комерцијалних делатности у претходној години остварила пословни приход већи од

4.400.000 ЕУР (у динарској противвредности) што ће се десити у занемарљивом броју

случајева.

Ревизија пројеката и финансијских извештаја која се обавља у невладином сектору

на захтев финансијера из земље или иностранства представља добровољну ревизију.

Добровољна ревизија финансијских извештаја се, у складу са чл. 22. став 2. Закона о

ревизији, обавља сходном применом овог закона и других аката, што значи да је могу

обављати ревизорска друштва и самостални лиценцирани ревизори на начин и под

условима који су прописани овим законом. Извешаји добровољне ревизије достављају се

финансијеру који је захтевао и наручио спровођење ревизије и та ревизија се, поред

финансијских извештаја, концентрише на правилност трошења средстава, контролу њихове

наменске употребе, усклађеност са уговором, пројектима, актима и другим прописима,

економичност и ефективност обављања делатности.

12

Ревизија политичких странака.

Према Закону финансирању политичких активности („Службени гласник РС“ бр.

43/2011) политички субјекти који имају представнике у представничким телима и

регистроване политичке странке, дужни су да подносе Агенцији за борбу против корупције

годишњи финансијски извештај, као и извештај о прилозима и имовини, уз претходно

прибављено мишљење овлашћеног ревизора лиценцираног у складу са прописима о

рачуноводству и ревизији, до 15. априла текуће године за претходну годину. Политички

субјекти дужни су да у року од осам дана од дана достављања годишњег финансијског

извештаја Агенцији о борбу против корупције, објаве извештај на свом веб-сајту и доставе

га ради објављивања "Службеном гласнику Републике Србије.

Сагласно са наведеним, као и мишљењем Министарства финансија бр. 401-00-

01891/2005-08 од 30.09.2005. године, све политичке странке, без обзира на величину (дакле

и политичке странке разврстане у мала правна лица), обвезници су ревизије финансијских

извештаја према Закону о финансирању политичких странака. Извештај овлашћеног реви-

зора политичке странке достављају Агенцији за борбу против корупције (до 1. октобра 2009.

год. ревизорски извештај се достављао Одбору за финансије Народне скупштине).

ЗАКОН О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

Нормативни оквир

Област пореза на добит правних лица у Републици Србији уређена је следећим

прописима:

• Закон о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 25/2001, 80/2002,

43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012 и 48/2013);

• Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин

утврђивања пореза на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 99/2010, 8/2011,

13/2012 и 8/2013). Напомена: Очекује се доношење новог Правилника;

• Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица

(„Службени гласник РС“, бр. 99/2010 и 8/2013). Напомена: Очекује се доношење новог

Правилника;

• Правилник о садржају пореског биланса за недобитне организације – обвезнике

пореза на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 19/2005, 15/2006, 20/2008, 99/2010

и 8/2013); Напомена: Очекује се доношење новог Правилника;

• Правилник о улагањима у области културе која се признају као расход („Службени

гласник РС“ бр. 9/2002). Напомена: Очекује се доношење новог Правилника;

• Правилник о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју

стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије

(„Службени гласник РС“, бр. 38/2001, 19/2007 и 99/2010);

• Правилник о начину разврставања сталних средстава по групама и начину

утврђивања амортизације за пореске сврхе („Службени гласник РС“, бр. 116/2004 и 99/2010);

13

• Правилник о обрасцу збирне пореске пријаве о обрачунатом и плаћеном порезу на

добит по одбитку на приходе које остварују нерезидентна правна лица („Службени гласник

РС“, бр. 122/2012);

• Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит на приходе које

по основу капиталних добитака и по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних

ствари остварује нерезидентни обвезник („Службени гласник РС“, бр. 56/2013);

• Правилник о начину и поступку утврђивања вредности ликвидационог остатка за

потребе одређивања износа дивиденде коју остварују чланови привредног друштва у

ликвидацији („Службени гласник РС“, бр. 122/2012);

• Правилник о Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом

(„Службени гласник РС“, бр. 122/2012);

• Правилник о транферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата

руке“ примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Службени

гласник РС“ бр. 61/2013);

• Правилник о садржају пореске пријаве и обрачунатом и плаћеном порезу на добит

по одбитку на накнаде које по основу промета секундарних сировина и отпада остварују

резидентна и нерезидентна правна лица („Службени гласник РС“ бр. 61/2013).

Положај ОЦД у систему пореза на добит

Већина организација које називамо организација цивилног друштва (удружења,

савези, фондови, фондације итд.) заузимају посебно место у систему пореза на добит будући

да се као некомерцијална правна лица која не приходе остварују продајом и пружањем

услуга и нису профитно мотивисана. Као таква, законски се сврставају у друга правна лица

која нису организована као привредно друштво или задруга.

Организације цивилног друштва су на двојак начин под утицајем одредби Закона о

порезу на добит и наведених подзаконских аката. Оне саме, као друга правна лица,

представљају пореског обвезника пореза на добит, уколико остварују приходе од промета

добара и услуга на тржишту, без обзира на висину тих прихода, с тим да су ослобођене

пореза на добит (15%) ако вишак тржишно остварених прихода у односу на расходе настале

у вези са тим приходима није већи од 400.000 дин. Уколико ОЦД не остварује приходе на

тржишту већ искључиво по основу добровољних прилога, чланарина, донација, дотација,

поклона, грантова, субвенција и сл. није обвезник пореза на добит.

Други правац утицаја огледа се кроз пореско признавање донација, дотација и

осталих доброчиних, бестеретних давања организацијама цивилног сектора у пореским

билансима компанија, банака и других привредних субјеката који врше оваква давања у

новцу, роби, производима, опреми, услугама и другим облицима чињења је процентуално

лимитирано.

Важећи Закон о порезу на добит и чл. 1. став 3. утврђује је порески обвезник, у складу

са овим законом, и друго правно лице које се не сматра правним лицем из ст. 1. и 2. овог

члана (комерцијална правна лица), ако остварује приходе продајом производа на тржишту

или вршењем услуга уз накнаду. Ова одредба имплицира на друго правно лице које не

остварује приходе на тржишту није обвезник пореза на добит.

14

У вези са овом законском одредбом потребно је напоменути да се примењује код

утврђивања порез на добит од 2013. год, а увршћена је изменама и допунама Закона о порезу

на добит правних лица које су објављене у „Службеном гласнику РС“ бр. 47/2013. год у

мају 2013. год.

Пре ове измене Закона, а за потребе обрачуна пореза на добит за 2012. год, пореским

обвезником сматрано је и друго правно лице које није организовано као привредно

друштво, јавно предузеће или задруга, а које приходе остварује претежно продајом

производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду. Под претежним остварењем

прихода од добара и услуга уз накнаду за тржишту сматрало се у износу већем од 80%

укупно остварених прихода и друга правна лица која су испуњавала овај услов (приватне

здравствене установе, приватни факултети, дечији вртићи) су, по свему обрачунавала порез

на добит као и привредна друштва, и имала су право на порески кредит за улагања у основна

средства и друге пореске олакшице. Предуслов за овакав фискални режим је био да друго

комерцијално правно лице овакав начин утврђивања опорезиве добити и пореске основице

примењује најмање 10 пореских периода почев од периода у коме су остварени приходи

претежно из тржишних извора.

Наведени услови (који су уведени изменама Закона о порезу на добит из децембра

2011. год, а важили су у обрачуну пореза на добит за 2012. год) брисани су, односно од

укинут је критеријум од 80% тржишно остварених прихода у укупним приходима и

минимални период примене од 10 пореских периода). Почевши од састављања пореског

биланса и обрачуна пореза на добит за 2013. год. пореским обвезником сматра се и друго

правно лице (које није организовано као привредно друштво или задруга) ако остварује

приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (а не ако су ти

приходи већи од 80% укупних прихода) што је и једини критеријум (не постоји више услов

од 10 пореских периода).

Значење одредбе да се пореским обвезником сматра и друго правно лице које не није

организовано као привредно друштво или задруга ако остварује приходе од продаје добара

и услуга на тржишту је да организације цивилног друштва које не остварују никакве

тржишне приходе од промета добара и услуга, већ се искључиво финансирају их донација,

дотација, грантова и пројеката, било државних или недржавних, домаћих и страних, нису

обвезници пореза на добит, те немају обавезу да предају порески биланс и пореску пријаву.

Наравно, то их не ослобађа вођења књиговодства и предаје завршних рачуна. А у случају

да ОЦД, што је дозвољено, поред нетржишних прихода, обавља и одређену привредну

делатност тј. остварује приходе од промета добара и услуга, сматра се пореским обвезником

и има обавезу предаје пореског биланса и пореске пријаве (на посебним прописаним

обрасцима – више о томе касније), с тим да је Закон у чл. 44. предвидео ослобађање од

пореза на добит уколико вишак тржишно остварених прихода, спрам са њима повезаним

расходима, није већи од 400.000 дин. и ОЦД задовољава друге прописане услове.

Ослобођење организација цивилног друштва пореза на добит

Као што је раније апострофирано за ОЦД је Законом предвиђено пореско

ослобођење уколико испуњава прописане услове који су дефинисани чл. 44. Закона који

гласи:

15

„Плаћања пореза на добит ослобађа се обвезник из члана 1. став 3. овог закона (у

даљем тексту: недобитна организација) за порески период у којем остварени вишак

прихода над расходима није већи од 400.000 динара, под условом да:

1) не расподељује остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима,

запосленима или са њима повезаним лицима;

2) годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и са

њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по

запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према

подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

3) не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених

или са њима повезаних лица;

4) да нема монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим

се уређује заштита конкуренције.

Недобитна организација у смислу овог закона је правно лице које није основано ради

остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева

утврђених у његовим општим актима.

Облик организовања обвезника из члана 1. став 3. овог закона (установа, удружење

и слично) није опредељујући за стицање статуса недобитне организације у смислу овог

закона.

Недобитна организација дужна је да обезбеди и искаже, односно евидентира

податке о насталим приходима и расходима и да у пореском билансу посебно искаже

приходе остварене на тржишту и са њима повезане расходе.

Повезаним лицима се сматра лице из члана 59. овог закона.

Садржај пореског биланса и начин вођења евиденције о приходима и расходима из

става 4. овог члана прописује министар финансија.

Недобитна организација нема право на остале пореске подстицаје из овог закона“.

У склопу пореске реформе из маја 2013. год. измењен је услов под ред. бр 2. По новој

одредби недобитна организација, се ослобађа пореза на добит, уз испуњење осталих услова,

уколико годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и са

њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по

запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према

подацима републичког органа надлежног за послове статистике. По старој одредби цензус

је био двоструки износ личних примања за делатност у којој је НДО разврстана.

Следећа измена је да је за потребе овог пореског ослобођења недобитна организација

дефинисана као правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу

са законом основана ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима.

Увршћена је и нова антиабузивна одредба (којом се прокламује концепт суштина је изнад

форме) да облик организовања другог правног лица које није регистровано као привредно

друштво, задруга и сл. (установа, удружење и слично) није опредељујући за стицање статуса

недобитне организације у смислу овог закона.

Остале одредбе које се односе на састављање пореског биланса на посебном обрасцу

и на ускраћивање права на пореске подстицаје (порески кредит за улагања у основна

средства и остале пореске олакшице) су остале исте.

16

Досадашњи став ресорног министарства је био да друга правна лица која не

остварују приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду нису

обвезници пореза на добит и нису дужни да надлежном пореском органу достављају

пореску пријаву, у вези са чим је Министарство финансија Републике Србије дало тумачење

бр. 430-07-281/2009-04 од 01.02.2010., а чији завршни део гласи:

„Према томе, у случају када недобитна организација није, за период за који се

утврђује порез, остварила приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга

уз накнаду, није обвезник пореза на добит предузећа, и с тим у вези, није дужна да

надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву за аконтационо – коначно

утврђивање пореза на добит предузећа (за тај порески период)“.

Дакле, у случају када недобитна организација није остварила приходе на тржишту,

она није обвезник пореза на добит и није дужна да надлежном пореском органу достави

празну пореску пријаву и порески биланс. Међутим, надлежном пореском органу

достављају Биланс успеха и изјаву да нису остварила приходе на тржишту.

ОЦД мора кумулативно да испуни све прописане услове како би остварила право на

пореско ослобођење, а о испуњености прописаних услова дужна је да надлежном пореском

органу достави одговарајуће доказе.

Нпр: право на ослобођење нема недобитна организација која оствари вишак прихода

над расходима већи од 400.000 динара, или не испуњава остале прописане услове (нпр.

годишњи износ личних примања који се исплаћује запосленима, директорима и са њима

повезаним лицима је већи од двоструког износа просечне годишње зараде по запосленом у

Републици).

Друга правна лица – недобитне организације које остварују приходе продајом

производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, обвезници су пореза на добит и

достављају порески биланс и пореску пријаву надлежном пореском органу и у случају када

су ослобођени плаћања пореза, у складу са чланом 44. Закона.

Дакле, недобитна организација која испуњава све услове из члана 44. Закона,

ослобађа се плаћања пореза на добит, али је дужна да надлежном пореском органу достави

порески биланс, пореску пријаву и одговарајуће доказе да испуњава прописане услове.

Ако недобитна организација оствари вишак прихода над расходима до 400.000

динара, а не испуни све услове из члана 44. Закона, нема право на пореско ослобођење.

Ако недобитна организација оствари вишак прихода над расходима већи од 400.000

динара, порез обрачунава на укупан вишак прихода над расходима. Тако, на пример, ако је

остварен вишак прихода над расходима од 600.000 динара, порез износи 90.000 динара

(600.000 х 15%).

Напомињемо да недобитне организације имају право на пореско ослобођење само у

складу са чланом 44. Закона, а немају право на пореске олакшице, односно порески кредит

по основу улагања у основна средства што је последњом изменом Закона експлицитно

прописано.

17

Приходи ОЦД који нису предмет опорезивања

Приходи остварени од дотација из буџета, по основу поклона, донаторства,

чланарина и легата, као и јавни приходи који се уплаћују у буџет, не сматрају се

приходима оствареним на тржишту.

Тако, на пример, друштва, удружења, синдикати, хуманитарне организације и друга

правна лица која остварују искључиво приходе од донација, поклона и чланарина, нису

обвезници пореза на добит и не плаћају порез.

У вези са приходима који се у смислу Закона не сматрају приходима оствареним на

тржишту, Министарство финансија Републике Србије дало је више тумачења, чије поједине

делове преносимо у наставку:

„Међутим, приходи које друго правно лице – недобитна организација оствари по

основу награде која се из средстава Министарства науке и заштите животне средине

Републике Србије преко Факултета техничких наука у Новом Саду додељује за резултате

постигнуте из области најбоље технолошке иновације, према нашем мишљењу не

сматрају се приходима оствареним на тржишту и по основу ових прихода недобитна

организација није обвезник пореза на добит предузећа“. (Министарство финансија

Републике Србије, бр. 414-00-208/2005-04 од 7.12.2005. године)

„Према томе, у конкретном случају, приходи које комора оствари од чланског

доприноса својих чланова уписаних у регистар коморе, нису, у складу са Законом и

Правилником, тржишни – опорезиви приходи и не уносе се у порески биланс ПБН 1.“

(Министарство финансија Републике Србије, бр. 413-00-00245/2008-04 од 19.02.2008.

године)

„Имајући у виду наведено, сматрамо да приходи које комора остварује по основу

обављања (поверених) послова од накнада за издавање лиценци и накнада за упис у именик

здравствених радника, нису приходи остварени вршењем услуга на тржишту (већ се ради

о осталим пословним приходима) и не опорезују се у складу са Законом и Правилником.“

(Министарство финансија Републике Србије, бр. 414-00-00210/2007-04 од 13.02.2008.

године)

„С тим у вези, приходи које друго правно лице – недобитна организација (у

конкретном случају основна школа) оствари по основу средстава из буџета јединице

локалне самоуправе, а намењених за спровођење поступка јавне набавке ради извођења

радова (на школском објекту), у складу са прописима о јавним набавкама, не сматрају се,

према нашем мишљењу, приходима оствареним на тржишту, и по основу тих прихода

недобитна организација није обвезник пореза на добит предузећа.“ (Министарство

финансија Републике Србије, бр. 430-07-364/2009-04 од 20. 01. 2010. године)

„У случају када недобитне организације (конкретно Савез слепих Србије – као

друштвена, социјално-хуманитарна организација и Школа за ученике оштећеног вида

„Вељко Рамадановић“ – као образовна установа), остваре приход по основу наследства,

тако остварен приход не сматра се приходом са тржишта и не опорезује се порезом на

добит правних лица, у складу са Законом и Правилником.“ (Министарство финансија

Републике Србије, бр. 430-06-00100/2010-04 од 14.05.2010. године)

„С тим у вези, уколико је фудбалски клуб (организован као удружење грађана),

остварио приход од обештећења (накнаде по принципу солидарности), по основу улагања

18

у тренирање и образовање играча (сагласно са прописаним правилима надлежног

спортског савеза), имајући у виду да је (као један од клубова) био укључен у тренирање и

образовање играча који је (као професионални играч) прешао у клуб другог националног

савеза, тако остварен приход, према нашем мишљењу, не сматра се приходом оствареним

са тржишта, у смислу Закона, што значи да за тај приход фудбалски клуб није обвезник

пореза на добит правних лица.“ (Министарство финансија Републике Србије, бр. 430-07-

103/2011-04 од 20.09.2011. године)

Приходи ОЦД остварени на тржишту који су предмет опорезивања

Друга правна лица – недобитне организације које остварују приходе продајом

производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, обвезници су пореза на добит.

Према члану 4. Правилника о садржају пореског биланса за недобитне организације

– обвезнике пореза на добит правних лица, у приходе остварене на тржишту спадају:

– приходи од продаје робе, производа и услуга са рачуна група 60 и 61;

– добици од продаје непокретности, опреме, удела и друге имовине са рачуна групе

67;

– приходи од закупнине са рачуна 650:

– приходи од камате са рачуна 662.

У приходе остварене на тржишту спадају и приходи по основу спонзорства, када

прималац средстава пружа услугу, најчешће услугу рекламе спонзору.

У вези са одређивањем прихода који се у смислу Закона сматрају приходима

оствареним на тржишту, Министарство финансија Републике Србије дало је следећа

тумачења, чије делове цитирамо у наставку:

„Удружење грађана, као друго правно лице – недобитна организација (која

примењује контни оквир за привредна друштва, задруге, друга правна лица и

предузетнике), није обвезник пореза на добит предузећа уколико приходе остварује од

донација (без обавезе чињења противуслуге), дотација, поклона, чланарина чланова

удружења и сл. Према томе, приходи које је удружење грађана остварило од донације нису

опорезиви и не уносе се у порески биланс.

Међутим, у случају када је удружење грађана (а не донатор кроз своју пословну

активност), остварило приходе по основу камате коришћењем средстава донације, укупан

износ прихода од камате сматра се приходом оствареним на тржишту и опорезује се

порезом на добит предузећа, осим уколико су испуњени услови за пореско ослобођење из

члана 44. Закона.“ (Министарство финансија Републике Србије, бр. 413-00-00252/2008-04

од 19.02.2008. године).

„У случају када недобитна организација (Савез самосталних синдиката) оствари

приход од продаје удела, тако остварен приход, према мишљењу Министарства

финансија, у смислу Закона, представља приход остварен на тржишту, који се исказује у

Обрасцу ПБН 1 (под редним бројем 1 – Приходи од продаје робе, производа и услуга) и

опорезује у складу са Законом.“ (Министарство финансија Републике Србије, бр. 430-07-

00041/2009-04 од 25.03.2009. године).

„У конкретном случају, Факултет је остварио приходе по основу средстава

одобрених од стране Европске комисије, ради реализације међународног истраживачког

19

пројекта који се финансира из тих средстава. С тим у вези, уколико се средства одобрена

од стране Европске комисије користе за унапређење научноистраживачког и стручног

рада као компоненти јединственог процеса високог образовања, сматрамо да приход по

основу тих средстава не представља приход са тржишта и не опорезују се порезом на

добит.

Међутим, уколико се средствима одобреним од стране Европске комисије врши,

заузврат промет добара и услуга, односно уколико та средства представљају накнаду за

комерцијалне и друге услуге, приходи остварени на тај начин, према нашем мишљењу,

представљају приходе остварене на тржишту, који се опорезују у складу са Законом и

Правилником.“ (Министарство финансија Републике Србије, бр. 430-07-160/2010-04 од

16.09.2010. године).

„С тим у вези, приход недобитне организације остварен по основу откупа

секундарних сировина од физичких лица и продајом тих сировина правним лицима, према

нашем мишљењу представља приход остварен на тржишту, који је опорезив, у складу са

одредбама Закона и Правилника.“ (Министарство финансија , бр. 413-00-1460/2009-04 од

12.04.2010. године).

„У складу са наведеним, стамбена зграда (као недобитна организација) обвезник је

пореза на добит правних лица, уколико је остварила приходе продајом производа на

тржишту или вршењем услуга уз накнаду, при чему приход стамбене зграде остварен по

основу издавања простора (стамбене зграде) у закуп, према нашем мишљењу, представља

приход остварен на тржишту, који је опорезив, у складу са одредбама Закона и

Правилника.“ (Министарство финансија Републике Србије, бр. 413-00-1283/2010-04 од

14.09.2010. године).

„Удружење привредних субјеката, као друго правно лице – недобитна организација

(која примењује контни оквир за привредна друштва, задруге, друга правна лица и

предузетнике), није обвезник пореза на добит правних лица уколико остварује приходе од

донација, дотација, поклона, чланарина чланова удружења и сл.

Међутим, уколико Удружење оствари приход од накнада својих чланова, по ком

основу има обавезу чињења противуслуге (издавање бар кодова) својим члановима,

сматрамо да се у том случају ради о приходу Удружења оствареном на тржишту (од

пружања услуга уз накнаду), који се опорезује порезом на добит у складу са Законом и

Правилником.“ (Министарство финансија Републике Србије, бр. 413-00-03087/2010-04 од

26. 10. 2010. године).

„С тим у вези, стамбена зграда обвезник је пореза на добит правних лица уколико

је остварила приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, при

чему приход стамбене зграде остварен по основу продаје непокретности – стана (над

којим стамбена зграда, како произлази из садржине дописа, има право својине),

представља приход остварен на тржишту, који је опорезив у складу са одредбама Закона,

а који се, у складу са Правилником, исказује на редном броју 1. Обрасца ПБН 1 (Приходи од

продаје робе, производа и услуга, укључујући и добитке од продаје имовине који се исказују

на одговарајућим рачунима групе 67).“ (Министарство финансија Републике Србије, бр.

430-03-219/2010-04 од 05.01.2011. године).

„С тим у вези, приход спортског клуба, остварен по основу продаје улазница (у

домаћим и интернационалним такмичењима), према нашем мишљењу представља приход

20

остварен на тржишту, који је опорезив, у складу са одредбама Закона и Правилника.“

(Министарство финансија Републике Србије, бр. 430-07-313/2010-04 од 18.04.2011. године).

Порески биланс за ОЦД – Образас ПБН 1

Порески биланс и пријаву ОЦД подноси на посебним за њим предвиђеним обрасцима

који су прописани Правилником о садржају пореског биланса за недобитне организације –

обвезнике пореза на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 19/2005, 15/2006,

20/2008, 99/2010 и 8/2013) и Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на

добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 99/2010 и 8/2013).

Организације цивилног сектора, као недобитне организације, које примењују конти

оквир за привредна друштва (посебан контни оквир ће примењивати од 2014. год. сходно

новом Закону о рачуноводству) порески биланс подносе на обрасцу ПДН-1.

У Образац ПБН 1 уносе се подаци исказани на одговарајућим позицијама АОП у

колони 5 Обрасца Биланс успеха, који је прописан Правилником о садржини и форми

образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лица

("Службени гласник РС", бр. 114/06, 5/07, 119/08, 2/10, 101/12 и 118/12), на следећи начин:

1) под редним бројем 1. - приходи од продаје робе, производа и услуга (АОП 202),

укључујући и добитке од продаје имовине који се исказују на одговарајућим рачунима

групе 67 (део АОП 217);

2) под редним бројем 2. - приходи од закупнина исказани на рачуну 650 (део АОП

206);

3) под редним бројем 3. - приходи од камата исказани на рачуну 662 (део АОП 215);

4) под редним бројем 4. - укупан збир прихода добијен сабирањем износа са ред. бр.

1, 2. и 3;

5) под ред. бр. 5. до 9. - (АОП 208, 209, 210, 211 и 212) - одговарајући расходи везани

за остварене приходе на тржишту; ови расходи обрачунавају се и исказују сразмерно

учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника; под

овим ред. бр. могу се исказати и укупни расходи обвезника са наведених позиција (АОП

208, 209, 210, 211 и 212) исказаних у Билансу успеха, уколико је њихов настанак везан

искључиво за приходе остварене на тржишту;

6) под редним бројем 10. - укупан износ (збир износа са ред. бр. 5 до 9) расхода

насталих у вези са приходима оствареним продајом на тржишту или вршењем услуга уз

накнаду;

7) под редним бројем 11. - остварен вишак прихода над расходима - пореска

основица која се утврђује као разлика износа са ред. бр. 4 и 10.

Дакле, одговарајући износи расхода који су настали у вези са приходима оствареним

на тржишту, преузимају се у износима по којима су, у складу са рачуноводственим

прописима и правилима, исказани у Билансу успеха (у целини, односно сразмерно учешћу

тржишних у укупним приходима) и на њих се не односе ограничења у погледу признавања

расхода која су прописана одредбама чл. 7. до 22в. Закона, која се тичу усклађивања расхода

у пореском билансу.

21

Такође, напомињемо да недобитне организације нису дужне да врше посебан

обрачун амортизације за пореске сврхе, већ само обрачун рачуноводствене амортизације, у

складу са прописима о рачуноводству и рачуноводственим правилима.

Напомињемо да се очекује измена садржаја овог правилника и доношење новог

обрасца пореског биланса за недобитне организације с обзиром на чињеницу да је нови

Закон о рачуноводству („Службени гласник РС“. бр. 61/2013) за друга правна лица

предвидео посебан и њиховом пословању прилагођен контни оквир и другачије обрасце

финансијских извештаја. То ће се извршити приликом састављања финансијских

извештаја за 2014. год.

Пореска пријава за ОЦД – Образац ПДН

Организација цивилног друштва примењује контни оквир за предузећа, задруге и

предузетнике (а од 2014. год. посебан контни оквир за друга правна лица) у пореској пријави

– Обрасцу ПДН утврђује обрачунати порез на добит за порески период. Садржај и начин

попуњавања пореске пријаве за ОЦД прописани су Правилником о садржају пореске пријаве

за обрачун пореза на добит правних лица (у даљем тексту: Правилник о пореској пријави).

Пореску пријаву за коначно утврђивање пореза на добит фискалну годину и пореску

пријаву за утврђивање аконтације пореза за наредни порески пердио на Обрасцу ПДН, ОЦД

доставља надлежном пореском органу заједно са пореским билансом – Обрасцем ПБН 1 у

року од 180 дана од истека пореског периода (до краја 2012. год. најкасније до 10. марта

наредне године).

Садржина Обрасца ПДН прописана је у члану 7. Правилника о садржају пореске

пријаве за обрачун пореза на добит правних лица. Имајући у виду измене у погледу контног

оквира и билансних шема које су уведене новим Законом о рачуноводству из јула 2013. год,

које ће се примењивати почев од састављања финансијских извештаја за 2014. год, очекују

се одговарајуће измене и у садржају обрасца пореске пријаве.

У Образац ПДН уносе се следећи подаци:

Део 1 – Подаци о пореском обвезнику – уносе се основни подаци о пореском

обвезнику (ПИБ, матични број, фирма, односно пословно име и подаци о седишту пореског

обвезника).

Део 2 – Подаци о делатности – уносе се основни подаци о делатности (шифра и назив

претежне делатности) и датум уписа у регистар надлежног органа.

Део 3 – Подаци о рачуну – уноси се број рачуна у банци.

Део 4 – Подаци о пореској основици и обрачунатом порезу – уносе се подаци из

Обрасца ПБН 1, и то:

1) под редним бројем 4.1. – податак о укупним приходима оствареним на тржишту

са редног броја 4 Обрасца ПБН 1;

2) под редним бројем 4.2. – податак о укупним расходима везаним за приходе

остварене на тржишту са редног броја 10 Обрасца ПБН 1;

3) под редним бројем 4.3. – податак о вишку прихода над расходима, тј. пореска

основица са редног броја 11 Обрасца ПБН 1;

4) под редним бројем 4.4. – пореска стопа – 15%;

22

5) под редним бројем 4.5. – обрачунати порез (износ са редног броја 4.3. помножен

стопом 15%);

Део 5 – Подаци од значаја за остваривање пореског ослобођења – уносе се подаци о

условима за ослобођење из члана 44. Закона, и то:

1) под редним бројем 5.1. – износ вишка прихода над расходима расподељеног

оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима (износ

укупне масе средстава исплаћених на име личних примања запосленима, директорима и са

њима повезаним лицима и просечан број запослених);

2) под редним бројем 5.2. – подаци о вредности имовине расподељене у корист

оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица.

ОДЦ која испуњава услове из члана 44. Закона о порезу на добит правних лица, има

право на пореско ослобођење, уз Образац ПДН подноси надлежном пореском органу изјаву

одговорног лица да вишак прихода над расходима и имовина, није расподељена

оснивачима, члановима, директорима, запосленима и са њима повезаним лицима. Такође се

уз Образац ПДН достављају и подаци о исплаћеним личним примањима и просечном броју

запослених. Наиме, један од услова за пореско ослобођење је да лична примања која

недобитна организација исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима

не прелазе износ двоструког просека просечне годишње зараде по запосленом у Републици

(до краја 2012. до износа двоструке просечне зараде за делатност у коју је недобитна

организација разврстана)

Део 6 – Подаци за утврђивање висине аконтације – уносе се:

1) под редним бројем 6.1. – обрачунати порез на добит за текућу, односно укупан

износ аконтација које се за наредну годину утврђују тако што се износ са редног броја 4.3.

множи пореском стопом од 15%.

2) под редним бројем 6.2. – месечни износ аконтације (укупан износ аконтације

подељен са 12 или са бројем месеци пословања за новоосноване обвезнике).

Део 7 – Попис приложених доказа – уноси се списак приложених докумената које је

обвезник поднео, а који су значајни за обрачун пореза на добит правних лица.

Део 8 – Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника – везана за

подношење пореске пријаве.

Обрачунати порез на редном броју 4.5. пореске пријаве – Обрасца ПДН књижи се

задужењем рачуна 721 – Порески расход периода, а одобрењем рачуна 481 – Обавезе за

порез из резултата. Износ пореза који је исказан на рачуну 721 накнађује се из добити и

представља порески расход периода, односно године.

Ако су плаћене аконтације пореза за текућу годину мање од утврђене годишње

пореске обавезе, разлика се књижи 721/481 и плаћа приликом предаје пореског биланса и

пореске пријаве (481/241). Уколико су плаћене аконтације пореза за текућу годину веће од

годишње пореске обавезе, разлика се књижи: 223/721 и подноси захтев за повраћај више

плаћеног пореза или се користи за умањење аконтација пореза за наредну годину.

23

Препорука: повећање износа непорезивог вишка прихода над расходима

Препоручујемо да се повећа вишак прихода над расходима (који су остварени

на тржишту) који сада износи 400.000 дин. на 600.000 дин. Разлог за ово повећање су

сходна усклађивања и повећања која су извршена у другим Законима. Конкретно

мислимо да повећање цензуса за евидентирање у ПДВ који је са 4.000.000 дин. промета

добара и услуга у претходних или наредних 12 месеци (осим промета опреме и објеката

за обављање делатности) колико је износио од 2005. до. 2012. год. од 2013. год. повећан

на 8.000.000 дин. Поред тога, граница промета за месечног обвезника која је раније

износила 20.000.000 дин. изменом Закона о ПДВ, која се примењује од 1. јануара 2013.

год. повећана је на 50.000.000 дин.

Друго, изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, које се

примењују од 2014. год. повећан је цензус за право на паушално опорезивање

предузетника са 3.000.000 дин. на 6.000.000 дин укупног промета у години која

претходи години у којом се подноси захтев, односно утврђује право на паушално

опорезивање.

Имајући у виду да су цензус за евидентирање у ПДВ и месечно плаћање ПДВ,

као и за паушално опорезовање удвостручени, треба извршити повећање износа

вишка тржишних прихода над расходима са 400.000 на 600.000 дин. Повећање стопе

пореза на добит на 15% и потпуно ускрађивање било каквих пореских подстицаја и

олакшица додатно оправдавају ово повећање.

Препорука: прецизирање да се вишак прихода над расходима односи на тржишно

остварене приходе и расходе

Такође, ради јединственог поступања пореских обвезника и пореских органа и

правне сигурности потребно је у чл. 44. став 1. прецизирати да се вишак од 400.000 дин

(до кога се порески обвезник ослобађа пореза на добит), односи на вишак прихода

остварених на тржишту над расходима који су у вези са тим приходима. Садашња

формулација овог члана може довести до амбивалентног тумачења од стране пореског

инспектора који може захтевати да ОЦД плати порез на добит ако вишак свих прихода

над расходима (како оних остварених на тржишту, тако и извантржишних прихода и

расхода) буде већи од 400.000 дин.

Предлог измене чл. 44. став 1. Закона тако да исти гласи

„Плаћања пореза на добит ослобађа се обвезник из члана 1. став 3. овог закона (у

даљем тексту: недобитна организација) за порески период у којем остварени вишак

прихода који су остварени на тржишту над расходима у вези са тим приходима није

већи од 600.000 динара, под условом да:

24

1) не расподељује остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима,

запосленима или са њима повезаним лицима;

2) годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и

са њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по

запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према

подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

3) не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора,

запослених или са њима повезаних лица;

4) да нема монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона

којим се уређује заштита конкуренције.

Пореско признавање корпоративне филатропије у пореским билансима даваоца

Од законских одредби којима се регулише признавање у пореском билансу донација,

донација и других врста бестеретних чињења које у новцу, опреми, залихама, услугама,

правима и сл. врше привредна друштва, финансијске организације и други субјекти

невладиним и недобитним организацијама посебно треба издвојити следеће:

• на терет расхода у пореском билансу уопште се не признају поклони и прилози

дати политичким организацијама (чл. 7а. ст. 1. тач. 3 Закона);

• издаци за здравствене, културне, образовне, научне, хуманитарне, верске,

заштиту човекове средине и спортске намене, као и давања учињена установама социјалне

заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту, признају се као

расход у износу највише до 5% од укупног прихода. Наведени издаци из признају се као

расход само ако су извршени лицима регистрованим за те намене у складу са посебним

прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање тих делатности (чл. 15.

ст. 2 и 3. Закона);

Изменама и допума Закона које су извршене у мају 2013. год. и које се по први пут

примењују од 2013. год. стопа порески признатих расхода за здравствене, образовне,

научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове средине и спортске намене, као и давања

учињена установама социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује

социјалну заштиту повећана је 5% укупних прихода, а до краја 2012. год. износила је 3,5%

укупних прихода.

• издаци за улагања у области културе укључујући и кинематографску делатност,

признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода (чл. 15. ст. 3. Закона).

Изменама и допунама Закона из маја 2013. год. стопа издатака у области културе

који се признају као расход у пореском билансу је са дотадашњих 1,5% (што је важило до

краја 2009. год..) па 3,5% (што је важило од 2010. до 2012. год). повећана на 5% укупних

прихода, а у круг ових издатака рачунају се и издаци у кинематографску делатност.

По Закону о кинематографији кинематографију чине продукција, дистрибуција и

јавно приказивање кинематографског дела. Делатности које доприносе развоју

кинематографије јесу: образовање и ширење филмске културе, унапређење ауторског,

теоријског и критичког односа према кинематографији, као и прикупљање, рестаурација,

25

чување и популарисање филмских и других аудио-визуелних дела која чине историју српске

кинематографије.

Шта се сматра улагањима у области културе које се признају као расход у пореском

билансу (до 5% укупних прихода) регулисано је Правилником о улагањима у области

културе која се признају као расход („Службени гласник РС“ бр. 9/2002) који је донео

Министар финансија, а на по прибављеном мишљењу министра надлежног за послове

културе. У време вршења ове анализе на снази је био стари Правилник из 2002. год. Очекује

се усвајање новог Правилника кога ће, сходно новом законском решењу, донети министар

надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.

Улагања у области културе по одредбама „старог“ правилника признају се као расход

уколико омогућују:

1) стварање, проучавање и очување културних вредности;

2) неговање, очување и обогаћивање културно-историјског наслеђа;

3) стварање услова за обављање и развој културних делатности;

4) подстицање међународне културне делатности и сарадње;

5) подстицање едукације у области културе;

6) подстицање научних истраживања у области културе;

7) стимулисање младих талената у области културног стваралаштва

Улагање у области културе признаје се као расход уколико се улагање врши у

установе културе, уметничка удружења, факултете, академије, уметничке школе и друга

домаћа правна лица која су регистрована у следеће подгрупе делатности према Закону о

класификацији делатности и регистру јединица разврставања ("Службени лист СРЈ", број

31/96)2, и то:

1) заштита културних добара, природних и других знаменитости (92522);

2) делатност музеја, галерија и збирки (92521);

3) уметничко и књижевно стваралаштво и сценска уметност (92310);

4) кинематографска и видео производња (92110);

5) делатност библиотека (92511);

6) делатност архива (92512);

7) делатност ботаничких и зоолошких вртова и других природних резервата (92530);

8) издавање књига, брошура, музичких књига и других публикација (22110).

Улагања у области културе која се врше у установе културе, уметничка удружења,

факултете, академије, уметничке школе и друга домаћа правна лица која су регистрована за

обављање делатности из члана 3. овог правилника, представљају издатке који се признају

као расход уколико су уложена у инвестиције намењене реконструкцији постојећих и

изградњи нових објеката културе, програмске активности, продукцију и опрему која служи

за обављање делатности културе и уметности.

• чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском

билансу највише до 0,1% укупног прихода (чл. 15. ст. 4. Закона).

2 Напомињемо да се ради о старим шифрама делатности које су важиле у време доношења овог правилника.

Крајем 2009. године донет је нови Закон о класификацији делатности („Службени гласник РС“ бр. 104/2009)

и на основу њега спроведбени акт Уредба о класификацији делатности („Службени гласник РС“ бр. 54/2010)

којим су уведене нове шифре делатности. Када буде донет нови Правилник од стране министра надлежног за

послове културе њиме ће бити дефинисане нове шифре делатности усклађене са новом класификацијом.

26

• чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који

је прописан законом (чл. 15. ст. 5. Закона).

Препорука: проширење опсега делатности у чл. 15. став 1. Закона

Повећање порески признатих стопа са 3,5% на 5% укупних прихода позитиван

је помак који би требао да допринесе већим извајањима у буџетима компанија за

фондове невладиних организација. Ови проценти су довољни и значајни тако да не

постоји потреба њиховог даљег повећавања. Иако је стопа пореза на добит од 2013.

год. повећана са 10% на 15% то не условљава измену процената пореског признавања

будући да је везана за укупне пруходе, а не за опорезиву добит.

Препорука је да се изврши проширење листе издатака за доброчине намене.

Наиме, добра страна постојећег законског решења је значајан порески признат

проценат, чињеница да су основ за признати расход укупни приходи, а не добит, као и

то да је фокус на врсти делатности која се обавља, а не на институационалним

облицима (удружења, јавне установе) који обављају те делатности. Добра страна је и

то да се давања признају у свим облицима (у новцу, стварима, услугама, правима).

Лоша страна је узак круг делатности од јавног интереса што има за последицу

да се делатности које нису набројане у чл. 15. став 1. Закона не признају као порески

признат расход што се рецимо случај код давања за заштиту људских права, изградњу

правне државе, борбу против корупције, заштиту животиња, одржив развој која

уопште неће бити признати као расход у пореским билансима правних лица која их

чине што може деловати дестимулативно. Примера ради, уколико одређено привредно

друштво уплати донацију нестраначкој, невладиној и непрофитној организацији

Транспарентност Србија (која представља филијају међународне мреже за сузбијање

корупције Transparency Internacional) ти расходи неће бити признати у пореском

билансу привредног друштва и увећаће основицу на коју се плаћа порез на добит.

Стога је потребно проширити опсег делатности како би се остворило подстицајно

окружења корпоративној филантропији.

Законом о удружењима је у чл. 38. став 3. прописано да се под програмом од

јавног интереса из става 1. овог члана нарочито сматрају програми у области:

социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите, заштите лица са инвалидитетом,

друштвене бриге о деци, заштите интерно расељених лица са Косова и Метохије и

избеглица, подстицање наталитета, помоћи старима, здравствене заштите, заштите и

промовисања људских и мањинских права, образовања, науке, културе,

информисања, заштите животне средине, одрживог развоја, заштите животиња,

заштите потрошача, борбе против корупције, као и хуманитарни програми и други

програми у којима удружење искључиво и непосредно следи јавне потребе.

27

Законом о задужбинама и фондацијама (чл. 3) прописано је да остваривањем

општекорисног циља, у смислу овог закона, сматрају се активности усмерене на

промовисање и заштиту људских, грађанских и мањинских права, промовисање

демократских вредности, европских интеграција и међународног разумевања,

одрживи развој, регионални развој, равноправност полова, унапређење социјалне и

здравствене заштите, промовисање и унапређење културе и јавног информисања,

промовисање и популаризацију науке, образовања, уметности и аматерског спорта,

унапређивање положаја особа са инвалидитетом, бригу о деци и младима, помоћ

старима, заштиту животне средине, борбу против корупције, заштиту потрошача,

заштиту животиња, хуманитарне и друге активности којима задужбине и фондације

остварују општекорисне циљеве односно интересе. Задужбине и фондације остварују

општекористан циљ из става 1. овог члана и када је њихова активност усмерена на

одређени круг лица која припадају одређеној професији, националној, језичкој,

културној и верској групи, полу или роду, односно на лица која живе на одређеном

подручју.

Све делатности побројане у Закону о удружењима и Закону о задужбинама и

фондацијама, за које се нарочито сматра да су делатности од јавног интереса, нису

наведене у чл. 15. став 1. Закона о порезу на добит те је потребно допуном овог члана

предвидети да се у круг порески признатих издатака укључују и издаци за борачко-

инвалидске заштите, заштите лица са инвалидитетом, друштвене бриге о деци и

младима, заштите интерно расељених лица са Косова и Метохије и избеглица,

подстицање наталитета, помоћи старима, заштите и промовисања људских,

грађанских и мањинских права, информисања, одрживог развоја, заштите животиња,

заштите потрошача и борбе против корупције, промовисања демократских вредности,

европских интеграција и међународног разумевања.

Поред тога, постојеће решење је да се признају и давања учињена установама

социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту,

али не и другим субјектима у социјалној заштити. Наиме, сходно Закону о социјалној

заштити („Службени гласник РС“ бр. 24/2011), поред установа социјалне заштите

(центри за социјални рад, установе за васпитање деце и омладине, центри за

породични смештај и усвојење) овим активностима могу да се баве и други субјекти.

Конкретно, чл. 17. овог Закона прописано је да делатност у области социјалне заштите,

односно поједине услуге социјалне заштите може, у складу са овим законом, пружати

и удружење, предузетник, привредно друштво и други облик организовања утврђен

законом (у даљем тексту: пружалац услуга социјалне заштите).

Удружења која имају дозволу и акредитацију за пружање услуга социјалне

заштите се у пореском смислу налазе у неравноправном положају у односу на установе

социјалне заштите будући да ће у пореском билансу привредних субјеката даваоца

материјалне помоћи бити признати само расходи установама социјалне заштите, те је

потребно проширење и на удружења као друге субјекте социјалне заштите.

28

Предлог да се измени чл. 15. став 1. Закона и да гласи:

„Издаци за здравствене, културне, образовне, научне, хуманитарне, верске,

заштиту човекове средине и спортске намене, издаци за борачко-инвалидске заштите,

заштите лица са инвалидитетом, друштвене бриге о деци и младима, заштите

интерно расељених лица са Косова и Метохије и избеглица, подстицање наталитета,

помоћи старима, заштите и промовисања људских, грађанских и мањинских права,

информисања, одрживог развоја, заштите животиња, заштите потрошача и борбе

против корупције, промовисања демократских вредности, европских интеграција и

међународног разумевања, давања учињена установама социјалне заштите основаним

у складу са законом који уређује социјалну заштиту, као и удружењима које пружају

услуге социјалне заштите признају се као расход у износу највише до 5% од укупног

прихода“.

ЗАКОН О ПОРЕЗИМА НА ИМОВИНУ

Нормативни оквир

Порези на имовину у Србији (порез на имовину у статици, порез на наслеђе и поклон

и порез на пренос апсолутних права) за ОЦД уређени су следећим законским и

подзаконским прописима:

• Закон о порезима на имовину («Службени гласник РС", бр. 26/2001, 45/2002

(Одлука Савезног уставног суда), 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011,

78/2011, 57/2012 (Одлука Уставног суда), 47/2013);

• Правилик о начину утврђивања основице пореза на имовину и права на

непокретностима („Службени гласник РС", бр. 38/2001, 45/2004, 27/2011);

• Правилник о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину

("Службени гласник РС", бр. 139/2004, 63/2007, 9/2009, 27/2011).

Порез на имовину у статици ОЦД (на непокретности)

На почетку напомињемо да су у „Службеном гласнику РС“ бр. 47/2013 од 30. маја

2013. год. објављене измене и допуне Закона о порезима на имовину којим су извршене

значајне измене код сва три облика пореза на имовину.

ОЦД представљају друга правна лица која воде пословне књиге и као таква су

обвезници плаћања пореза на имовину у статици и то у највећој мери на непокретности које

се налазе у Републици Србији у њиховом власништву, што су углавном пословне

просторије у којима обављају делатност. По правилу ОЦД не располажу значајнијом

имовином која је предмет пореза на имовину, те ова врста пореза не представља значајнију

ставку у њиховим пореским обавезама.

Према чл. 7. став 1. и 2 Закона о порезима на имовину (у даљем тексту: Закон) за ОЦД,

као обвезника који води књиге, основица пореза на имовину за непокретности обвезника

29

који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер

вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно

међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним

рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године

обвезника у текућој години.

Основицу пореза на имовину пореског обвезника (ОЦД) који непокретности у својим

пословним књигама не исказује по моделу фер вредности у складу са претходним

параграфом члана чини:

1) за неизграђено земљиште - вредност земљишта;

2) за остале непокретности - вредност објеката увећана за вредност припадајућег

земљишта.

Вредност непокретности порески обвезник утврђује проценом према елементима из

члана 6. став 1. овог закона.

До краја 2013. год. основица за утврђивање пореза на имовину код обвезника који воде

пословне књиге, са самим тим и код ОЦД, била је вредност непокретности утврђена у

пословним књигама са стањем на дан 31. децембра године која претходи години за коју се

утврђује и плаћа порез на имовину. Другим речима, по одредбама претходног Закона који

се примењује до краја 2013. год. основица пореза на имовину код непокретности била је

књиговодствена вредност непокретности ОЦД исказана у пословним књигама на дан 31.12.

претходне године. Међутим, почевши од 2014. год. основица за утврђивање пореза на

имовину код непокретности ОЦД је њихова тржишна вредност коју обвезник сам треба да

утврди и искаже у пореској пријави, с обзиром на чињеницу да се почев од 2014. год. порез

на имовину у статици више не утврђује решењем надлежног пореског органа јединице

локалне самоуправе, већ се прелази на самоопорезивање.

Уколико је ОЦД својим рачуноводственим политикама у складу са МРС/МСФИ

израбрала да непокретности исказује по фер вредности, основица за утврђивање пореза на

имовину је фер вредност исказана у књиговодству ОЦД. Међутим, број ОЦД које су се у

својим рачуноводственим политикама определиле за фер вредност до сада је био

занемарљив, те ће код већине организација из невладиног сектора основица за порез на

имовину од 2014. год. бити тржишна вредност (а не више књиговодствена вредност) према

подацима које по м2 утврђује локална самоуправа.

Тржишну вредност непокретности ОЦД ће, као и друга правна лица и предузетници

који воде пословне књиге, бити дужна сама да утврди проценом полазећи од елемената из

чл. 6. став 1. Закона а то су:

„(1) корисна површина;

(2) просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих

непокретности у зони у којој се налази непокретност.

Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина

објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта

(искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских простора и

простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у оквиру

истог објекта)“

Зоне из става 1. тачка 2) овог члана представљају делове територије јединице

локалне

30

Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице

локалне самоуправе, утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа,

на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду

од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на

имовину (у даљем тексту: текућа година).

Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета (у даљем тексту: зона у

којој није било промета) одговарајућих непокретности у периоду од 1. јануара до 30.

септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину, за те

непокретности утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним

зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих

непокретности.

Граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у

којој није било промета, независно од тога којој јединици локалне самоуправе припадају.

Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих

непокретности у периоду из става 5. овог члана, основица пореза на имовину за те

непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те,

односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за

текућу годину.“

Закон је у чл. 7. ст. 4. прописао изузетне случајеве када је пореска основица

књиговодствена вредност међутим та изузећа нису од значаја за ОЦД јер се

1) односе на експлоатациона поља и експлоатационе објекте;

2) објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се

користе за обављање делатности;

3) објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине

и управљања;

4) објекте за производњу гаса;

5) објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;

6) објекте за третман и одлагање отпада;

7) објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;

8) складишне и стоваришне објекте.

За непокретност коју ОЦД изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска

обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (пореска година), основица

пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама

ОЦД, а за наредне године процењена тржишна вредност.

За процену тржишне вредности непокретности битне су одредбе новог члана 7а.

Закона којим је прописано следеће:

„Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акт којим се утврђују просечне цене

одговарајућих непокретности у зонама у складу са чланом 6. ст. 5. и 6. овог закона до 30.

новембра сваке текуће године, на начин на који се објављују њени општи акти.

У случају из члана 6. став 8. овог закона јединица локалне самоуправе дужна је да, до

истека рока из става 1. овог члана, објави просечне цене одговарајућих непокретности на

основу којих је за текућу годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности

обвезника који не воде пословне књиге и то у зони која је, према одлуци надлежног органа

31

те јединице локалне самоуправе, утврђена као најопремљенија у смислу члана 6. став 3.

овог закона (у даљем тексту: најопремљенија зона).

У случају из члана 6. став 8. овог закона обвезници који воде пословне књиге за

потребе утврђивања основице пореза на имовину просечне цене из става 2. овог члана

множе коефицијентима које утврђује јединица локалне самоуправе актом надлежног

органа, за сваку зону на својој територији, а који не могу бити већи од:

1) 1,00 - за непокретности у најопремљенијим зонама;

2) 0,80 - за непокретности у зонама које се у тој јединици локалне самоуправе граниче

са зонама из тачке 1) овог става;

3) 0,40 - за непокретности у зонама сеоских насеља;

4) 0,30 - за непокретности у зонама изван сеоских и градских насеља;

5) 0,60 - за остале зоне у тој јединици локалне самоуправе.

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акте којима се утврђују зоне,

најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, до 30. новембра

текуће године на начин из става 1. овог члана, као и сваку промену тих аката.

Ако јединица локалне самоуправе до истека рока из става 4. овог члана не објави

коефицијенте за непокретности у зонама или их утврди преко максималног износа из

става 4. овог члана, у случају из члана 6. став 8. овог закона основица пореза на имовину

утврдиће се применом коефицијента из става 4. овог члана за непокретности у

одговарајућој зони.

Ако јединица локалне самоуправе не објави акт којим утврђује просечне цене

одговарајућих непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим

утврђује зоне и најопремљеније зоне у складу са ставом 4. овог члана, основица пореза на

имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена

вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Јединица локалне самоуправе дужна је да акте из члана ст. 1. до 4. овог члана и одлуку

о стопама пореза на имовину објави и на својој интернет страни.

Основица пореза на имовину за непокретности за које обвезник није поднео пореску

пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години за

одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води пословне књиге, као

и других података којима располаже надлежни орган јединице локалне самоуправе.“

Стопa пореза на имовини ОЦД је иста као и за све обвезнике који воде књиге и износи

0,4%. За непокретности које за обављање своје делатности користе ОЦД (ако не рачунамо

цркве и верске заједнице) нису предвиђена никаква пореска ослобођења. Пореско

ослобођење на које може рачунати ОЦД је да не плаћа порез на имовину на општини за

непокретности чија укупна основица не прелази 400.000 дин.

Нека од пореских ослобођења која предвиђа чл. 12. Закона су на непокретности:

• у државној и другим облицима јавне својине које користе државни органи и

организације и органи, организације и службе покрајинске аутономије и јединица локалне

самоуправе као и директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници

средстава организација за обавезно социјално осигурање и други корисници јавних

средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, према прописима

којима се уређује буџетски систем, односно на добра у општој употреби према прописима

којима се уређују средства у својини Републике Србије;

32

• дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом

реципроцитета;

• у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и верских

заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује правни положај цркава и

верских заједница, које су намењене и искључиво се користе за обављање богослужбене

делатности;

• које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима

- на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене.

Напомена: списак није комплетан. Наведена су само нека пореска ослобођења која су

у посредној вези са ОЦД.

Препорука: Ослобођење од пореза на имовину за ОЦД

За разлику од Србије, која за удружења, фондације и задужбине и сличне ОЦД које

обављају делатност од јавног интереса, не предвиђа никакво ослобођења од пореза на

имовину на непокретности многе друге земље источне Европе превиђају оваква

ослобођења.

Примера ради, у Чешкој Републици на непокретну имовину верске организације,

удружења, корпорације од јавног интереса и фондације, као и задужбине ослобођене су

пореза на имовину.

Летонија у свом пореском систему предвиђа широка изузећа од плаћања пореза на

имовину за верске организације, удружења јавне културе и остале јавне организације које

непокретну имовину користе за здравствену заштиту, спорт, јавно образовање, културне

потребе, заштиту животне средине и противпожарну заштиту. У Летонији организације које

обављају делатност од јавног интереса плаћају порез на имовину на оне непокретности које

се користе за пословне сврхе.

Литванија такође ослобађа пореза на имовину већину невладиних организација

укључујући комуналне организације, удружења за бригу о хендикепираним особама, из

области образовање, социјалног старања, заштите животне средине и верске организације.

У Федерацији Босне и Херцеговине све невладине организације су ослобођене пореза

на непокретности под условом да непокретности користе за циљеве који су дефинисани

статутом ОЦД.

На овом списку земаља налази се и Македонија која предвиђа ослобођење од пореза

на имовину на објекте и земљиште који се користе за образовне, културне, научне,

друштвене намене, заштиту животне средине, хуманитарне и спорске намене, сем оних

објеката и делова објеката и земљишта који се економски експлоатишу или изнајмљују.

Верске организације су такође ослобођене.

У Пољској удружења која су ангажована на активностима у вези са младима

(образовање, спорт, рекреација, наука) су изузете од плаћања пореза на имовину ако

имовину не користе за пословне активности. Остале ОЦД немају право на ову пореску

привилегију

У Републици Хрватској Црвени крст и сличне хуманитарне организације, фондови

и фондације ослобођени су пореза на имовину. Недобитне организације које добијају

поклоне од Републике Хрватске или локалних власти или добијају непокретности као вид

33

реституције или их других разлога а у вези са грађанским ратом, не плаћају порез на

имовину у Хрватској.

У Мађарској организације цивилног друштва, фондације, јавне коморе и компаније

од јавног интереса су ослобођене локалног пореза на објекте и земљиште под условом да у

претходној календарској години не плаћају порез на добит.

Словачка у свом пореском праву предвиђа изузећа од пореза на имовину

организцијама које обављају делатност од јавног интереса све док их не користе за пословне

активности или их не изнајмљују.

Једино Естонија не предвиђа изузећа од пореза на имовину коју поседују ОЦД, а

пореска стопа се креће у распону од 0,2% до 2%.

Имајући у виду упоредноправна решења у наведеним земљама, потребно је

изменом Закона о порезу на имовину проширити пореско ослобођење од плаћања

пореза на имовину на непокретности у својини удружења, фондација и задужбина

уколико су намењене и искључиво се користе за обављање општекорисних намена за

које су удружења, фондације и задужбине основане. Ово пореско ослобођење се не би

одобравало за непокретности које ОЦД користе за обављања привредне делатности,

укључујући и закуп.

Предлог: допуна чл. 12. став 1. новим ставом 13) који гласи:

Порез на имовину се не плаћа на непокретности:

12) у својини фондације, задужбине, односно удружења регистрованих у складу

са законима којима се уређује њихов правни положај које су намењене и искључиво

се користе за општекорисне намене за које је фондација, задужбина, односно удружење

основано.

Напомињемо да је Република Србија у периоду од 1. јануара 2002. год. до 1. јануара

2005. год. имала пореско ослобођење. О овом периоду, се сходно тадаважећем члану 12

Закона о порезима на имовину, порез на имовину није плаћао на непокретности које се

користе за просветне, културне, научне, социјалне, здравствене, хуманитарне или спортске

сврхе. Међутим, пореско ослобођење је касније укинуто.

Порез на поклон - ослобођења за ОЦД

У вези са порезом на поклон (у студији не разматрамо порез на наслеђе јер није

присутан код ОЦД) најзначајнија одредба је чл 21. став 1. (пореска ослобођења) који у

ставовима 5) и 5а) предвиђа да порез на поклон не плаћа:

5) фондација, на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за

остваривање општекорисног циља ради кога је фондација основана;

5а) задужбина, односно удружење, основано ради остваривања општекорисног циља

у смислу закона који уређује задужбине, регистровано у складу са законом - на наслеђену

или на поклон примљену имовину која служи искључиво за намене за које је та задужбина,

односно удружење основано;

34

Најзначајнија позитивна измена у домену пореза на поклон код ОЦД извршена је

изменама и допунама Закона које су објављене у „Службеном гласнику РС“ бр. 101/2010 од

29. децембра 2010. год. које се примењују од 1. јануара 2011. год. када је уведено

ослобођење од плаћања пореза на поклон (2,5%) и за задужбине и удружења која су

основана ради остваривања општекорисног циља у смислу закона који уређује задужбине,

регистровано у складу са законом - на наслеђену или на поклон примљену имовину која

служи искључиво за намене за које је та задужбина, односно удружење основано (став 5а).

До краја 2010. год. пореза на поклон су биле ослобођене фондови и фондације на наслеђену

или на поклон примљену имовину која служи искључиво за намене за које су фонд, односно

фондација основани, док су задужбине и удружења грађана на донације, дотације и друга

бестеретно примљена средства из земље и иносранства у новцу, ставарима и правима била

дужна да плате порез на поклон, иако се суштински није радило о порезу на поклон, већ о

грантовима, добљовољним прилозима и поклонима и на други начин примљеним

финансијским средствима за обављање јавних функција задужбина и фондација.

На захтев невладиног сектора предлагач закона је усвојио оправдане критике

грађанских организација што је резултовало изменом закона и укидањем обавезе плаћања

пореза на поклон на донације, дотације, добровољне прилоге, поклоне и слична бестеретна

давања која ОЦД примају као финансијску помоћ без обавезе враћања, а са дужношћу да их

наменски троше за општекорисне намене за које су основани.

Пошто се порез на наслеђе и поклон (2,5%) плаћа на основу решења надлежног

пореског органа, а по поднетој пореској пријави од стране пореског обвезника, потребно је

указати на следеће:

Уколико је износ новца, права и ствари које у виду донације и сличног вида

доброчиних давања прими ОЦД од истог лица мањи од 100.000 дин у једној календарској

години, то се сходно чл. 14. став 6. тач. 3. Закона изузима од пореза на поклон, те фондација,

задужбина и удружење нису дужни да поднесу пореску пријаву имајући у виду да није

предмет опорезивања. До 30. маја 2013. год. неопорезив износ поклона износио је 30.000

дин. да би се изменама и допунама Закона које се примењују од 30. маја 2013. год.

неопорезив износ повећао на 100.000 дин. донације од истог лица у једној календарској

години.

Уколико је износ донације, односно другог вида доброчиног давања које ради

остваривања општекорисног циља у новцу, стварима или правима прими фондација,

задужбина, односно удружење за статутарне намене за које су ОЦД основане, већи од

100.000 дин. од истог лица у једној календарској години, тада је ОЦД дужна да поднесе

пореску пријаву (на обрасцу ППИ 3) и да у истој захтева да буде ослобођена пореза на

поклон у складу са чл. 21. став 1. тач. 5) или 5а). Уколико су испуњени услови за пореско

ослобођење тј. ради се о имовини коју је фондација, задужбина, односно удружења примило

за остваривање општекорисног циља и користи се, односно биће искоришћена за те намене,

надлежни порески орган ће решењем ОЦД ослободити пореза на поклон. Иначе, пореска

пријава на обрасцу ППИ-3 подноси се у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе.

Ради остваривања овог пореског ослобођења фондација, задужбина, односно

удружење у пореској пријави ППИ-3 у рубрици 5 (где се исказују подаци за остваривање

права на пореско ослобођење) уписује основ права на пореско ослобођење и доказ за то, а

35

у рубрици 6 наводи списак приложених доказа за пореско ослобођење (уговор о донацији

или гранту и сл).

За остваривање овог пореског ослобођења потребно је да кумулативно буду испуњени

следећи услови:

• да је задужбина, фондација односно удружење основано у складу са Законаом о

задужбинама и фондацијама, односно Законом о удружењима и тако регистровано код

Агенције за привредне регистре које води њихов регистар;

• да је задужбина, фондација, односно одружење основано ради остваривања

општекорисног циља у складу са Законом о задужбинама и фондацијама, однсно Законом о

удружењима.

Остваривањем општекорисног циља, у смислу Закона о задужбинама и фондацијама

(чл. 3), сматрају се активности усмерене на промовисање и заштиту људских, грађанских и

мањинских права, промовисање демократских вредности, европских интеграција и

међународног разумевања, одрживи развој, регионални развој, равноправност полова,

унапређење социјалне и здравствене заштите, промовисање и унапређење културе и јавног

информисања, промовисање и популаризацију науке, образовања, уметности и аматерског

спорта, унапређивање положаја особа са инвалидитетом, бригу о деци и младима, помоћ

старима, заштиту животне средине, борбу против корупције, заштиту потрошача, заштиту

животиња, хуманитарне и друге активности којима задужбине и фондације остварују

општекорисне циљеве односно интересе. Задужбине и фондације остварују општекористан

циљ и када је њихова активност усмерена на одређени круг лица која припадају одређеној

професији, националној, језичкој, културној и верској групи, полу или роду, односно на

лица која живе на одређеном подручју. Задужбине не испуњавају услове за пореско

ослобођење на средства примљена за остваривање приватног интереса. Остваривањем

приватног интереса, у смислу овог закона, сматрају се активности усмерене на остваривање

појединачних интереса оснивача задужбине, његове породице или трећих лица (породичне

задужбине које се оснивају у циљу школовања чланова породице и у неке друге правно

дозвољене сврхе).

• да новац, ствари и права која прими задужбина, фондација, односно удружење

служи искључиво за намене за које је та задужбина, односно удружење основано.

Чињенично стање које утиче на постојање и висину пореске обавезе на поклон, на

основу пружених доказа, у сваком конкретном случају утврђује надлежни порески орган

У наведеном смислу издато је више тумачења ресорног министарства од којих у овој

анализи наводимо следеће:

Мишљење Министарства финансија Републике Србије, бр. 430-03-00208/2012-04 од

29. 06. 2012. год.

36

„Размотрили смо ваш захтев од 22. јуна 2012. године, за мишљење по питању

остваривања права на ослобођење од плаћања пореза на наслеђе и поклон на имовину коју

наследи односно на поклон прими удружење применом одредбе члана 21. став 1. тачка

5а)Закона о порезима на имовину:

С тим у вези, сматрамо следеће:

Према одредби члана 14. став 1. Закона о порезима на имовину („Службени гласник

РС“, бр. 26/01, . . . и 57/12 – УС – у даљем тексту: Закон), порез на наслеђе и поклон плаћа

се на укупну површину непокретности на којима су конституисана права из члана 2. став

1. тач. 1) до 6) Закона, која наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон.

Порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени готов

новац, штедне улоге, депозите у банкама, новчана потраживања, права интелектуалне

својине, право својине на употребљаваном моторном возилу – осим на мопеду,

мотокултиватору, трактору и радној машини, употребљаваном пловилу, односно на

употребљаваном ваздухоплову на сопствени погон осим државног, и друге покретне

ствари, осим удела у правном лицу, односно хартија од вредности (члан 14. став 2. Закона).

Порез на поклон плаћа се и у случају преноса без накнаде имовине правног лица, која

је предмет опорезивања у складу са одредбама члана 14. ст. 1,2. и 4. до 9. Закона (члан 14.

став 3. Закона).

Поклоном, у смислу Закона, не сматра се пренос без накнаде права на

непокретностима и покретним стварима на који се плаћа порез на додату вредност, у

складу са прописима којима се уређује порез на додату вредност, независно од постојања

уговора о поклону (члан 14. став 5. Закона).

Од опорезивања порезом на наслеђе и поклон изузимају се новац, права, односно

ствари из члана 14. став 2. Закона, које наследник наследи, односно поклонопримац прими

на поклон, од истог лица, за вредност наслеђа, односно поклона, до 30.000 динара у једној

календарској години по сваком од тих основа (члан 14. став 8. Закона)3.

Поклоном, у смислу Закона, сматра се и покривање расхода обвезника новчаном

надокнадом или непосредним плаћањем (члан 14. став 9. Закона).

Према одредби члана 21. став 1. тачка 5а) Закона, порез на наслеђе и поклон не плаћа

задужбина, односно удружење, основано ради остваривања општекорисног циља у смислу

закона који уређује задужбине, регистровано у складу са законом – на наслеђену или на

поклон примљену имовину која служи искључиво за намене за које је та задужбина, односно

удружење основано.

Према одредби члана 3. став 1. Закона о задужбинама и фондацијама („Службени

гласник РС“, бр. 88/10 и 99/11 – у даљем тексту: Закон о задужбинама и фондацијама),

остваривањем општекорисног циља, у смислу тог закона, сматрају се активности

усмерене на промовисање и заштиту људских, грађанских и мањинских права, промовисање

демократских вредности, европских интеграција и међународног разумевања, одрживи

развој, регионални развој, равноправност полова, унапређење социјалне и здравствене

заштите, промовисање и унапређење културе и јавног информисања, промовисање и

популаризацију науке, образовања, уметности и аматерског спорта, унапређивање

положаја особа са инвалидитетом, бригу о деци и младима, помоћ старима, заштиту

3 Неопорезив износ од 30.000 дин. важио је до 30. маја 2013. год. Од тод датума повећан је на 100.000 дин.

37

животне средине, борбу против корупције, заштиту потрошача, заштиту животиња,

хуманитарне и друге активности којима задужбине и фондације остварују општекорисне

циљеве односно интересе,

Дакле, применом члана 21. став 1. тачка 5а) Закона, удружење има право на

ослобођење од пореза на поклон – када на поклон прими непокретности, новац, ствари и

права из члана 14. ст. 1. и 2. Закона, који се искључиво користе за остваривање

општекорисног циља/циљева из члана 3. став 1. Закона о задужбинама и фондацијама,

ради кога/којих је то удружење основано.

Чињенично стање које утиче на постојање и висину пореске обавезе на поклон, на

основу пружених доказа, у сваком конкретном случају утврђује надлежни порески орган.

Уколико постоји недоумица по питању да ли конкретно удружење основано ради

остваривања општекорисног циља/циљева у складу са законом којим су уређени задужбине

и фондације, за давање одговора надлежно је Министарство културе, информисања и

информационог друштва“ (Министарство финансија Републике Србије, бр. 430-03-

00208/2012-04 од 29. 06. 2012. године)

Поред пореског ослобођења на донације, добовољна давања и поклоне које ради

реализације општекорисних активности приме ОЦД су ослобођене од плаћања пореза на

поклон и као прималац донације по међународном уговору који је закључила Република

Србија, када је тим уговором уређено да се на добијен новац, ствари или права, неће плаћати

порез на поклон на имовину примљену од Републике Србије, аутономне покрајине, односно

јединице локалне самоуправе. Ово пореско ослобођење остварује се на исти начин као

раније поменуто.

Сматрамо је постојеће законско решење које предвиђа ослобођења од пореза на

поклон на доброчина средства које ОЦД примају за остваривање општекорисних

активности добро и да нису потребне значајније корекције Закона. Тим пре што је

неопорезив износ до кога примљена средства не подлежу порезу на поклон од 30. маја

2013. год. повећан на 100.000 дин. (до тог износа је износио 30.000 дин) ОЦД не мора да

поднесе пореску пријаву и захтева пореско ослобођење, будући да није предмет

опорезивања.

ОЦД представља админисративни терет што морају за донације преко 100.000

дин. од истог лица у једној години да подносе пореску пријаву и траже да буду

ослобођени али је таква одредба ипак основана јер предупређује злоупотребе и пореске

утаје које би могле да уследе ако би их из пореских ослобођења пребацили у ставке

које не подлежу порезу на поклон.

38

Порез на пренос апсолутних права код ОЦД

ОЦД су обвезници пореза на пренос апсолутних права који се плаћа код преноса уз

накнаду:

• права својине на непокретности;

• права интелектуалне својине;

• права својине на моторном возилу - осим на мопеду, мотокултиватору, трактору и

радној машини, права својине на пловилу, односно права својине на ваздухоплову са

сопственим погоном - осим државног;

• права коришћења грађевинског земљишта.

Порез на пренос апсолутних права плаћа се и код давања грађевинског земљишта у

јавној својини у закуп, у складу са законом који уређује планирање и изградњу, на период

дужи од једне године или на неодређено време, ради изградње објеката.

Порески обвезник је продавац, односно преносилац апсолутних права, а могуће је

уговором обавезу плаћања пренети на купца, односно стицаоца апсолутних права у складу

са чл. 42. Закона. Наиме, према овом члану лице на које је пренето апсолутно право, односно

поклонодавац, јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, односно

за плаћање пореза на поклон. Лице на које је пренето апсолутно право односно

поклонодавац, који се уговором обавезао да плати порез на пренос апсолутних права,

односно порез на поклон, јемчи солидарно за плаћање тог пореза.

Пореска основица пореза на пренос апсолутних права, кога у наведеним случајевима

плаћа и ОЦД, је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од

тржишне вредности.

Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има

право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве односно од дана сазнања

надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне

вредности.

Стопа пореза на пренос апсолутних права износи 2,5%, а плаћа се на основу решења

надлежног пореског органа. Порески обвезник је дужан да у року од 30 дана од дана

настанка пореске обавезе поднесе пореску пријаву ППИ-4 са одговарајућом

документацијом потребном за утврђивање пореза.

Закон предвиђа и пореска ослобођења када се не плаћа порез на пренос апсолутних

права али оне нису могуће за ОЦД. Сматрамо да нема разлога ОЦД ослобађати обавезе

плаћања пореза на пренос апсолутних права.

39

ЗАКОН О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

Нормативни оквир

ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и

пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара,

осим законом није друкчије прописано. У Републици Србији уређен је следећим законским

и подзаконским прописима:

• Закон о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 84/2004, 86/2004 –

исправка, 61/2005, 61/2007 и 93/2012);

• Уредбу о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа порез на

додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 124/2004);

• Правилник о критеријумима на основу којих се одређује када се предаја добара на

основу уговора о лизингу, односно закупу сматра прометом добара

(„Службени гласник РС“, бр. 122/2012);

• Правилник о утврђивању шта се сматра узимањем и употребом добара, другим

прометом добара и пружањем услуга, без накнаде, о утврђивању уобичајених количина

пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности

(„Службени гласник РС“, бр. 118/2012);

• Правилник о утврђивању преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде,

или као улог, код којег се сматра да промет добара и услуга није извршен („Службени гласник

РС“, бр. 118/2012);

• Правилник о поступку замене добара у гарантном року код које се сматра да промет

добара није извршен („Службени гласник РС“, бр. 118/2012);

• Правилник о утврђивању секундарних сировина и услуга које су непосредно

повезане са секундарним сировинама, у смислу Закона о порезу на додату вредност

(„Службени гласник РС“, бр. 107/2012);

• Правилник о утврђивању услуга пружених електронским путем, у смислу Закона о

порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 107/2012);

• Правилник о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи

ПДВ („Службени гласник РС“, бр. 108/2004, 130/2004 – исправка, 140/2004, 65/2005, 63/2007,

29/2011 и 95/2012);

• Правилник о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са

правом на одбитак претходног пореза („Службени гласник РС“, бр. 120/2012);

• Правилник о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на

додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 120/2012);

• Правилник о начину утврђивања и исправке сразмерног пореског одбитка

(„Службени гласник РС“, бр. 122/2012);

• Правилник о утврђивању опреме и објеката за вршење делатности и улагања у

објекте, начину спровођења исправке одбитка претходног пореза и начину утврђивања дела

претходног пореза за који накнадно може да се оствари право на одбитак, за опрему и објекте

за вршење делатности и улагања у објекте („Службени гласник РС“, бр. 120/2012);

40

• Правилник о утврђивању добара која се сматрају половним добрима, уметничким

делима, колекционарским добрима и антиквитетима („Службени гласник РС“, бр. 105/2004 и

118/2012);

• Правилник о утврђивању шта се сматра наплатом потраживања, у смислу Закона о

порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 114/2012) ;

• Правилник о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку

евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ

(„Службени гласник РС“, бр. 123/2012);

• Правилник о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о

рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Службени гласник РС“, бр.

123/2012);

• Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ („Службени

гласник РС“, бр. 120/2012);

• Правилник о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку

рефакције и рефундације ПДВ („Службени гласник РС“, бр. 107/2004, 65/2005, 63/2007,

107/2012 и 120/2012);

• Уредбу о критеријумима на основу којих се утврђује шта се, у смислу Закона о порезу

на додату вредност, сматра претежним прометом добара у иностранство („Службени гласник

РС“, бр. 124/2004, 27/2005 и 4/2013);

• Уредбу о извршавању Закона о порезу на додату вредност на територији Аутономне

покрајине Косово и Метохија за време важења резолуције савета безбедности ОУН број 1244

(„Службени гласник РС“, бр. 15/2005);

• Правилник о садржини, врсти података и начину вођења регистра произвођача

добара на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија („Службени гласник РС“, бр.

19/2005) ;

• Правилник о изгледу, садржини и начину попуњавања обрачунског листа за ПДВ и

евиденционог листа и начину и поступку наплате ПДВ и других трошкова из банкарске

гаранције („Службени гласник РС“, бр. 19/2005 и 38/2005).

Положај ОЦД у систему ПДВ

Средства за свој рад ОЦД стичу из чланарина својих чланова, добровољних прилога,

донација, поклона (у новцу или натури), финансијских субвенција, оставина, камата на

улоге, закупнине и др. За одређене пројекте, удружења и организације могу добити сред-

ства и из државног буџета и буџета локалне самоуправе. Средства за свој рад могу стицати

и обављањем привредне делатности. Удружења, фондације, хуманитарне организације, и

остала ОЦД углавном су недобитне организације, а уколико у раду остваре добит, та сред-

ства мора да буду употребљена искључиво за остваривање циљева и активности за које су

основани.

Највећи број ОЦД нису обвезници ПДВ јер не обављају комерцијалну делатност

промета добара и услуга уз надокнаду или обављају привредну делатност којом се стиче

добит али укупан промет добара и услуга који се врши уз економску накнаду је испод

границе за обавезно евидентирање у ПДВ која износи 8.000.000 дин.

41

Наиме, сагласно чл. 3. Закона о ПДВ предмет опорезивања ПДВ су: 1) испорука добара

и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши

у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности и 2) увоз добара у Републику.

У обзиром на чињеницу да ОЦД у највећем броју случајева нису обвезнци ПДВ (јер

не врше испоруку добара и пружање услуга уз надокнаду или је укупан промет добара и

услуга за претходних или наредних 12 месеци мањи као цензуса од 8.000.000 дин. немају

обавезу обрачуна и плаћања ПДВ, не предају пореске пријаве за ПДВ, не воде евиденције о

ПДВ; немају право на претходни порез, нису дужна да издају рачуне.

Правно лице које није обвезник ПДВ има исти статус као и крајњи потрошач, па тако

и НВО. При куповини свих добара и услуга на тржишту, НВО сноси ПДВ као трошак

пословања.

Када НВО која није обвезник ПДВ набавља добра или услуге за сопствене потребе

или за потребе обављања своје делатности од добављача који су порески обвезници она има

третман крајњег потрошача. То значи да НВО набавља добара и услуга са обрачунатим ПДВ

од стране добављача пореског обвезника и сноси терет ПДВ. Наиме, обрачунати ПДВ у

фактурама добављача повећаће трошкове НВО. Када НВО ова набављена добра даје (по-

клања) без накнаде другим лицима, она неће обрачунавати ПДВ.

Према одредбама члана 8. Закона о ПДВ, порески обвезник је лице које самостално

обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности, као трајну активност у циљу

остваривања прихода. Уобичајено је да су обвезници ПДВ правна лица и предузетници,

односно они који својим купцима продају добра или услуге уз накнаду.

НВО могу стицати средства за свој рад и обављањем привредне делатности, која

подлеже опорезивању ПДВ ако је НВО евидентирана у ПДВ. То је регулисано чл. 37. Закона

о удружењима којим је прописано да поред оних активности којима се остварују циљеви

утврђени његовим статутом, удружење може непосредно да обавља и привредну или другу

делатност којом се стиче добит у складу са законом којим се уређује класификација

делатности, под следећим условима:

1) да је делатност у вези са његовим статутарним циљевима;

2) да је делатност предвиђена статутом;

3) да је делатност мањег обима, односно да се делатност обавља у обиму потребном

за остваривање циљева удружења.

Комерцијална делатност уписује се у Регистар привредних субјеката и обавља се у

складу са прописима којима је уређена област у коју спадају активности које се обављају.

Удружење може отпочети са непосредним обављањем привредних и других

делатности којом се стиче добит тек након уписа делатности у Регистар привредних

субјеката.

Послови које удружење закључи супротно наведеним одредбама правно су ваљани,

осим ако је треће лице знало или је морало знати за прекорачење.

Удружење нема право да остварену добит од привредне или друге делатности

расподељује својим оснивачима, члановима, члановима органа удружења, директорима,

запосленима или са њима повезаним лицима.

Под повезаним лицима, у смислу овог закона, сматрају се лица која су као таква

утврђена законом којим се уређују привредна друштва.

42

На пример, удружење грађана издаје у закуп пословни простор, организује добротворне

приредбе, има ресторан или кафић, издаје часописе, значке, амблеме, држи школу плеса и др.

За обављање наведених делатности НВО не мора да оснује привредно друштво, већ их може

самостално обављати (под условом да су испуњени услови прописани чл. 37. Закона о

удружењима). Основни мотив обављања делатности (нпр. трговине) није у томе да НВО

оствари одређени приход и добит, већ да се остварени приход искористи за обављање

делатности због које је НВО основана.

Удружење грађана у која спадају: синдикалне организације, политичке странке, про-

фесионална удружења (инжењера, лекара, правника, економиста, рачуновођа и ревизора,

таксиста, риболоваца и др.), друштвене организације као што су струковни савези (фуд-

балски, рукометни, одбојкашки, кошаркашки и др.) и фондације постају порески обвезни-

ци ако обављају промет у оквиру привредне или неке друге делатности са циљем оствари-

вања прихода и ако су у претходних 12 месеци остварили укупан промет добара и услуга

већи од 8.000.000 динара.

Према томе, удружења, организације и фондације које остваре укупан промет добара

и услуга (вршењем неке привредне делатности) у претходних 12 месеци већи од 8.000.000

динара постају порески обвезници и имају сва права и обавезе прописане Законом. Према

одредби члана 37. Закона, обвезник је дужан да, почев од дана који следи дану у којем је

остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара поднесе евиденциону пријаву надле-

жном пореском органу до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, издаје

рачуне о извршеном промету добара и услуга, води евиденцију у складу са Законом о ПДВ

(књига улазних и излазних рачуна), обрачунава и плаћа ПДВ, подноси пореске пријаве и

доставља обавештења пореском органу у складу са законом. Удружења као порески обве-

зник имају право на одбитак претходног пореза под условима из члана 28. Закона.

Уколико се НВО, поред основне делатности бави неком делатношћу која подлеже

ПДВ, она постаје обвезник ПДВ ако јој вредност испоручених добара и пружених услуга,

осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет)

прелази износ од 8.000.000 динара у претходних 12 месеци. Од 01.01. 2005. о. 31.21.2007.

цензус промета за обавезно евидентирање у ПДВ износио је 2.000.000 дин, а од 01.01.2008.

до. 31.12.2012. год. цензус је износио 4.000.000 дин.

Ако се недобитна организација бави делатношћу која подлеже ПДВ, она се може може

пријавити у систем ПДВ. До краја 2012. год. добровољно пријављивање у систем ПДВ

могло се извршити једино на почетку године тј. најкасније до 15. јануара за односну год. и

то у случају ако је за претходних 12 месеци остварени или за наредних 12 месеци планирани

промет већи од 2.000.000 дин, а мањи од 4.000.000 дин.

Изменама и допунама Закона о ПДВ које се примењују од 1. јануара 2013. год.

измењене су одредбе о малом обвезнику и добровољном пријављивању у ПДВ. ОЦД се, као

мали обвезник, добровољно може евидентирати у складу са чл. 33. Закона којим је

прописано:

„Малим обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које врши промет добара и

услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и

услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно које при отпочињању

обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет

већи од 8.000.000 динара.

43

Мали обвезник не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право

исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да

води евиденцију прописану овим законом.

Мали обвезник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем

евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у

том случају стиче права и обавезу из става 2. овог члана, као и друга права и обавезе које

обвезник ПДВ има по овом закону.

У случају из става 3. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године.

По истеку рока из става 4. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак

обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу.

Укупним прометом из става 1. овог члана сматра се промет добара и услуга из члана

28. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, осим промета опреме и објеката за вршење делатности

(у даљем тексту: укупан промет).“

Према томе, од 1. јануара 2013. год. ОЦД као мали обвезник (чији је промет мањи од

8.000.000 дин) може се било када ту току године евидентирати у ПДВ подношењем

евиденционе пријаве у ком случају најмање две године остаје у ПДВ и има обавезу плаћања

ПДВ и тада ће те две године бити месечни обвезник ПДВ у складу са чл. 48. став 5. Закона

о ПДВ.

Уколико је ОЦД евидентирана у ПДВ (по сили закона или на добровољној основи)

дужна је да испуњава све обавезе које су чл. 37. Закона о ПДВ прописане за пореског

обвезника и то да:

1) поднесе евиденциону пријаву;

2) издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга;

3) води евиденцију у складу са овим законом;

4) обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве;

5) доставља обавештења пореском органу у складу са овим законом.

Од 1. јануара 2013. год, а складу са чл. 33. став 6. Закона о ПДВ под укупним прометом

у смислу овог закона сматра се промет добара и услуга из члана 28. став 1. тач. 1) и 2) овог

закона, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан

промет).

Укупан промет обухвата промет добара и услуга који је опорезив ПДВ и за који је у

складу са чл. 24 прописано ослобођење са правом на одбитак претходног пореза. До краја

2012. год. у укупан промет рачунао се и промет који је по чл. 25. ослобођен ПДВ без права

на одбитак претходног пореза, а од 2013. год. у укупан промет не урачунава се промет који

је ослобођен ПДВ без права на одбитак претходног пореза. У укупан промет не урачунава

се промет опреме и објеката за вршење делатности. Треба напоменути да се опремом за

вршење делатности (чији промет не улази у категорију укупног промета) сматра добро

појединачна вредности најмање 500.000 дин. без ПДВ, које има карактер опреме, чији је век

употребе дужи од једне године, а које се користи или ће се користи за вршење делатности.

Објектима за вршење делатонсти (чији промет се такође не урачунава у укупан промет)

сматрају се објекти из чл. 25. став 2. тачка 3) Закона, као и економске дељиве целине у

оквиру тих објеката, а који се користе или ће се користити за вршење делатности.

За ОЦД је карактеристично да главне врсте финансирања - дотације, донације у

новцу, као што су дотације из буџета које нису непосредно повезане са прометом добара и

44

вршењем услуга, које су само финансијски прилив, као и дотације за које прималац нема

никаквих обавеза према донатору, односно прималац не врши промет добара и услуга

донатору, примљена новчана средства од хуманитарних организација и сл. такође не Према

томе, примљена новчана средства без обавезе ОЦД да даваоцу испоручи добра или изврши

неку услугу, не укључују се у укупан промет за одређени порески период.

У укупан промет се не урачунавају субвенције, које се примају у виду новчаних

средстава, а за које прималац није извршио промет добара и услуга, односно које нису

непосредно повезане са прометом добара и услуга који врши прималац субвенције, затим

чланарине које наплаћују удружења од свих чланова под једнаким условима и у истом

износу (у супротном ради се о накнадама за извршене услуге које улазе у укупан промет)

које су такође карактеристичне за ОЦД.

Примљена новчана или друга средства, а за која је прималац средстава није обавезан

да изврши никакву услугу нити да испоручи нека добра даваоцу средстава или лицу које он

одреди, сматрају се донацијом, односно поклоном. На донације се не плаћа ПДВ, међутим,

уколико је вредност донације преко 100.000 динара, на донацију се плаћа порез на поклон

и прималац донације је дужан да поднесе пореску пријаву Пореској управи. Међутим, за

ОЦД је превиђено ослобођење од плаћања пореза на поклон о чему детаљније пишемо у

делу студије о Закону о порезима на имовину.

Примљена новчана или друга средства на име донаторства, донација по уговору или

другом документу, а за која је прималац средстава није обавезан да изврши неку услугу или

испоручи нека добра даваоцу средстава или лицу које он одреди сматрају се донацијом (од

латинске речи „dono, donare“ која значи дати, давати без икаквог интереса, односно без

икакве противуслуге или другог давања). Међутим, уколико су примљена средства

условљена неком противуслугом или испоруком добара, она се не могу сматрати

донацијом.

На трансфере којима државни орган, компанија или приватно лице помаже

финансирање програмских и статутарних задатака НВО не обрачунава се ПДВ.

Спонзорство (за разлику од донаторства) подразумева да прималац средстава врши

услугу спонзору – даваоцу средстава. Најчешће је то услуга рекламе, која се сматра

извршеном у свим случајевима када примаоци средстава обелодане спонзоре (истицањем

рекламе на спортским теренима, навођењем фирми спонзора приликом разних културних,

спортских и других манифестација, било приликом одржавања тих манифестација, на ТВ

или у дневној и другој штампи и сл.). НВО – прималац средстава треба да испостави рачун

или други документ (ако је у систему ПДВ) са обрачунатим ПДВ по стопи од 20%.

Чланарина не представља накнаду за промет добара и услуга, она се наплаћује од сво-

јих чланова у једнаким износима и у одређеним временским периодима (месечно, квартално

или годишње) и користи се за извршавање циљева који су предвиђени статутом. Наиме,

удружења грађана и организације нису порески обвезници у смислу члана 8. ст. 1. и 2. За-

кона о ПДВ, јер прикупљањем чланарине, донација и др. не врше промет добара и услуга у

оквиру обављања своје делатности у циљу остваривања прихода. Чланарине које наплаћују

удружења од свих чланова морају бити уређене под једнаким условима за све чланове или

за поједине категорије чланова (деца, омладина, пензионери, запослени, незапослени и сл.).

Једнаки услови не подразумевају исти апсолутни износ чланарине за све чланове.

45

Уколико висина чланарине зависи од вредности испоручених добара или коришћења

одређених услуга које пружа НВО, онда се не ради о чланарини, већ о накнадама за

извршене услуге које улазе у укупан промет.

У вези са опорезивањем чланарина које плаћају чланови удружења Министарство фи-

нансија дало је мишљење бр. 413–00–31/5–05–04 од 22. 01. 2005. године а које гласи:

„Одредбом члана 3. Закона о ПДВ прописано је да су предмет опорезивања ПДВ ис-

порука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у

оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику.

Чланарине (новчана средства)које плаћају чланице (оснивачи) удружења, а које удру-

жење искључиво користи за исплате зарада и других примања запосленима у удружењу,

плаћање пореза и доприноса, као и трошкови пословања (струја, вода, телефон), немају

третман накнаде за извршене услуге.

Међутим, уколико се за чланове удружења врши посебна услуга за коју се наплаћује

посебна накнада, на њу је удружење дужно да обрачуна ПДВ у пореском периоду“.

Међутим, у пракси се често дешава да се у облику чланарине наплаћује и нека услуга,

па је тешко разграничити чланарину од накнаде за извршену услугу. На пример, фитнес

клуб је регистрован као удружење грађана и наплаћује чланарину од својих чланова месеч-

но у једнаким износима. Уплатом чланарине сваки члан стиче право на рекреацију у трајању

од 10 сати месечно. У конкретном случају, чланарина покрива одређени број часова за ре-

креацију и не може се третирати само као чланарина, већ је један део чланарина а други део

накнада за услугу закупа.

Који део представља чланарину, а који део опорезиву услугу, утврђује се од случаја

до случаја, узимајући у обзир под којим условима и по којој цени се такве услуге пружају

другим лицима која нису чланови клуба. Тако на пример, ако НВО, поред чланарине која је

иста за све чланове, издаје часопис и од чланова којима са доставља наплаћује додатну

чланарину на име претплате за часопис, тада се у пореском смислу не ради о чланарини,

већ о накнади за испоручено добро. Ако је НВО обвезник ПДВ, она би морала да обрачуна

ПДВ на такозвану додатну чланарину, односно претплату на часопис.

Промет добара и услуга које врше ОЦД који је ослобођен ПДВ без права на одбитак

претходног пореза

Одређене врсте делатности које су посебно карактеристичне за ОЦД су по чл. 25. ст

2. Закона о ПДВ ослобођене ПДВ без права на одбитак претходног пореза. Када то наводимо

мислимо на следеће врсте промета:

• услуге које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу

здравствену заштиту, укључујући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама,

осим апотека и апотекарских установа.

Под овим услугама сматрају се превентивне, дијагностичко-терапијске и

рехабилитационе услуге које пружају домови здравља, болнице, заводи, заводи за јавно

здравље, клинике, институти, клиничко-болнички центри и клинички центри, у складу са

прописима који уређују здравствену заштиту, регистроване за обављање тих делатности,

као и смештај, нега и исхрана болесника у тим установама, независно од тога да ли су ове

установе усмерене ка остваривању добити.

46

Превентивним услугама сматрају се услуге које имају за циљ спречавање неповољног

здравственог стања. Дијагностичко-терапијским услугама сматрају се услуге успостављања

дијагнозе у циљу одређивања терапије, успостављања дијагнозе, одређивања и спровођења

терапије. Рехабилитационим услугама сматрају се услуге које имају за циљ делимично или

потпуно враћање изгубљене функције људског тела.

• услуге које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који

регулишу здравствену заштиту;

• услуге и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и

испорука зубне протетике од стране стоматолога;

• људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека;

• услуге социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуге

установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга

од стране лица регистрованих за обављање тих делатности.

Под овим услугама Закона, сматрају се услуге које пружају установе социјалне

заштите: центри за социјални рад, установе за смештај корисника и установе за дневни

боравак и помоћ у кући, у складу са прописима који уређују социјалну заштиту и социјалну

сигурност грађана, регистроване за обављање тих делатности, независно од тога да ли су

ове установе усмерене ка остваривању добити.

Добрима, односно услугама чији је промет непосредно повезан са услугама социјалне

заштите сматрају се нарочито лекови, храна, пиће, услуге прања и чишћења.

Непосредна повезаност између услуга и добара и услуга социјалне заштите постоји

само у случају када испоруку добара, односно пружање услуга врши исто лице.

• услуге смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским

домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезан промет добара и

услуга.

Овим услугама сматрају се услуге смештаја и исхране ученика и студената у

школским и студентским домовима или сличним установама, регистрованим за обављање

тих делатности, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити.

• услуге образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне

преквалификације, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране

лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу

са прописима који уређују ту област.

Образовним услугама које су ослобођене ПДВ (без права на одбитак претходног

пореза) сматрају се услуге образовања (предшколског, основног, средњег, вишег и високог)

и професионалне преквалификације, које пружају лица регистрована за обављање тих

делатности у складу са прописима који уређују ту област, независно од тога да ли су ова

лица усмерена ка остваривању добити.

Професионалном преквалификацијом сматрају се додатно образовање и обука који се

врше у складу са законом којим се уређују запошљавање и осигурање за случај

незапослености.

Добрима, односно услугама чији је промет непосредно повезан са овим услугама

сматрају се нарочито уџбеници, храна, пиће и продужени боравак деце. Непосредна

47

повезаност постоји само у случају када испоруку добара, односно пружање услуга врши

исто лице.

• услуге из области културе и са њима непосредно повезаног промета добара и

услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су

регистрована за ту делатност.

Овим услугама сматрају се услуге из области позоришне и музичке делатности,

делатности музеја, галерија, архива, заштите културних добара, заштите историјских

споменика, библиотека, ботаничких башти и зоолошких вртова, које пружају лица

регистрована за обављање тих делатности, а чија делатност није усмерена ка остваривању

добити.

• услуге из области науке и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга,

од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су

регистрована за ту делатност.

Овим услугама сматрају се услуге систематског стваралачког рада који се предузима

ради откривања нових знања, с циљем подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и

коришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја, које врше лица чија делатност

није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.

• услуге верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница и са

њима непосредно повезаног промета добара и услуга;

• услуге из области спорта и физичког васпитања лицима која се баве спортом и

физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању

добити, а која су регистрована за ту делатност.

Утврђивање непосредне повезаности сходно се примењује и на друга добра и услуге

чији је промет у смислу члана 25. став 2. Закона ослобођен плаћања ПДВ без права на

одбитак претходног пореза.

До краја 2012. год. вредност наведених услуга, које су ослобођене ПДВ без права на

одбитак претходног пореза, урачунавала се у укупан промет што је доводило до тога да су

оне ОЦД чији је укупан промет ових услуга за претходних 12 месеци био већи од 4.000.000

дин. биле дужне да се евидентирају у ПДВ и подносе „празне пореске пријаве“, воде књигу

улазних и излазних рачуна, чак и када се не баве никаквом комерцијалном делатношћу, већ

се искључиво финансирају из донација, донација, чланарина, прилога, буџетских уплата и

сл. То је представљало беспотребан бирократски терет имајући у виду да се на ове услуге

не плаћа ПДВ.

Као што смо раније навели, изменама и допунама Закона о ПДВ које се примењују

од 1. јануара 2013. год. промењене су одредбе о садржају укупног промета добара и услуга

тако што се у укупан промет, који се рачуна у цензуз за обавезно евидентирање од 8.000.000

дин, више се укључује промет по основу пружања наведених и осталих услуга ослобођених

ПДВ без права на одбитак претходног пореза по чл. 25. Закона. Сходно овом квалитативном

законском помаку ОЦД које пружају наведене услуге су могле да поднесу захтев за брисање

из евиденције из ПДВ како више не би морале да подносе празне пријаве и испуњавају

остале обавезе за обвезнике ПДВ.

48

Порески положај пословних субјеката који ОЦД дају донације, хуманитарну помоћ и

остала доброчина давања

Уколико се примаоцима помоћи дају новчана средства, не плаћа се ПДВ. У складу са

чл. 3, 4. и 5. Закона о ПДВ, давање новца као хуманитарне помоћи или донације примаоцима

није предмет опорезивања. Битно је да из уговора о донацији недвосмислено произлази да

се новчана средства дају у хуманитарне сврхе, односно донацију и да немају за циљ друго

давање или противуслугу.

Ако се донације и хуманитарна помоћ дају у добрима или услугама (за која нису

прописана пореска ослобођења), онда се промет добара и услуга опорезује порезом на

додату вредност.

Са прометом добара изједначава се и сваки други промет добара без накнаде (члан 4.

став 4. тачка 2. Закона). Узимање добара, односно сваки други промет добара из члана 4.

став 4. Закона сматра се прометом добара уз накнаду, под условом да се ПДВ обрачунат у

претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у

потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак

претходног пореза.

То значи да у случају испоруке добара без накнаде по основу којих обвезник не може

остварити право на одбитак претходног пореза, у потпуности или сразмерно, нема обавезе

обрачуна ПДВ.

Када порески обвезник даје добра као донацију или хуманитарну помоћ, обвезник

обрачунавања ПДВ постоји само под условом да је ПДВ обрачунат од претходног учесника

у промету имао право на користи као претходни порез (у потпуности или сразмерно).

У пракси се често дешава да поједина лица дају хуманитарну помоћ или донацију из

сопственог асортимана (на пример произвођачи или трговци), а друга врше набавку добара

да би их поклонила другим лицима.

У случају давања сопствене имовине без накнаде на име хуманитарне помоћи,

односно другог доброчиног давања, за које је порески обвезник остварио право на одбитак

претходног пореза (при набавци или при производњи), порески обвезник дужан је да

обрачуна ПДВ (у складу са чланом 4. став 5. Закона). Основицу ПДВ код промета добара у

случају давања поклона, односно промета без накнаде чини набавна цена, односно цена

коштања тих или сличних добара у моменту промета (члан 18. став 1. Закона). Давалац

донације и хуманитарне помоћи дужан је да обрачуна ПДВ на основицу коју чини набавна

цена по којој се добра могу набавити у моменту давања донације, односно по цени коштања

за сопствене произведене производе.

Пример: Преузеће је донело одлуку да на име хуманитарне помоћи лицима из

земљотресом угрожених подручја поклони сопствене производе (сокове) у вредности

утврђеној по цени коштања од 500.000 динара. Обрачунат је ПДВ по стопи од 20% у износу

100.000. динара.

Пример: Предузеће које се бави трговином на велико донело је одлуку да на име

хуманитарне помоћи поклони робу из свог асортимана. Трговина се бави прометом меса и

месних прерађевина и донела је одлуку да поклони робу чија је набавна вредност 200.000

динара. Роба се води по набавној вредности. Производи су отпремљени хуманитарној

организацији и у интерном рачуну (обрачуну) обвезник је обрачунао 20% ПДВ.

49

У случају када давалац донације, односно хуманитарне помоћи набавља добра у циљу

поклањања, нема право на одбитак претходног пореза (нису испуњени услови из члана 28.

став 1. Закона), па у том случају при испоруци добара без накнаде нема обавезу обрачуна

ПДВ. Износ ПДВ исказан на рачуну при набавци робе обвезник неће исказати као

претходни порез, а самим тим нема обавезу обрачуна дугованог пореза када изврши

испоруку ОЦД. ПДВ исказан у примљеном рачуну исказаће се као трошак.

Пример: Банка поклања спортску опрему удружењу грађана. На вредност добара које

поклања, банка не обрачунава ПДВ, јер при набавци тих добара није имала право на

претходни порез.

Као што смо претходно навели, хуманитарна помоћ може бити и у услугама. Са прометом

добара уз накнаду која је предмет ПДВ према члану 5. став 4. тач. 2) и 3) Закона, изједначава се

употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника у непословне сврхе, као и

пружање услуга у непословне сврхе. Употреба добара у непословне сврхе без накнаде подлеже

ПДВ уколико се ПДВ обрачунат у претходној фази може одбити као претходни порез у

потпуности или сразмерно, независно од чињенице да ли је остварено право на претходни порез.

Иначе, под употребом добара односно пружањем усклуга у непословне сврхе сматра се она

употреба добара и пружање услуга која се не врши у циљу повећања прихода, односно смањења

расхода пореског обвезника, што је управо случај код донација и хуманитарне помоћи.

Пружање услуга без накнаде које порески обвезник врши за потребе других лица, сматра

се услугом пруженом уз накнаду и у том случају порески обвезник је дужан да обрачуна ПДВ.

Основицом за обрачун услуга сматра се цена коштања тих или сличних услуга у моменту

промета. Цена коштања утврђује се на основу стварно насталих трошкова који се односе на

ту услугу. Према томе, основицу ПДВ не чини тржишна вредност услуге.

Кад се донација даје у новцу, потребно је да овлашћени орган правног лица,

предузетника о томе донесе одлуку (управа, директор, предузетник) и да се новчана

средства уплате на рачун НВО којој је донација намењена.

Кад се донација даје физичком лицу, такође је препоручљиво да се новац дозначи на

жиро или текући рачун тог лица. Исплата помоћи у готовини није забрањена, али је

контрола употребе средстава много поузданија ако се исплате спроводе безготовински.

Хуманитарна помоћ и добрима и услугама даје се угроженим физичким лицима или

хуманитарним организацијама које прибављају хуманитарну помоћ за ова лица. То значи

да у највећем броју случајева не постоји обавеза издавања рачуна. Обрачун ПДВ врши се

интерним рачуном даваоца помоћи.

За документовање донације у добрима или услугама, потребно је да постоји

веродостојна исправа и код даваоца и код примаоца донације (нпр. записник о преузимању

робе, потписана отпремница и сл, са наведеном врстом, количином и ценом поклона).

Рекламни материјал и поклони мање вредности

Чланом 6. став 1. тачка 4) Закона о ПДВ прописано је да се прометом добара и услуга,

у смислу закона, не сматра давање рекламног материјала и других поклона мање вредности

ако се повремено дају различитим лицима.

Приликом повременог бесплатног давања добара као поклона мање вредности не об-

рачунава се ПДВ јер се такав промет добара не сматра предметом опорезивања.

50

Правилником о утврђивању шта се сматра узимањем и употребом добара, другим

прометом добара и пружањем услуга, без накнаде, о утврђивању уобичајених количина

пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности

(„Службени гласник РС“ бр. 118/2012 – у даљем тексту. Правилник) ближе је уређено шта

се сматра рекламним материјалом и другим поклоном мање вредности и под којим услови-

ма2 се на ова давања обрачунава ПДВ.

Овај правилник је ступио на снагу 1. јануара 2013. године, а до тада се примењивао

сличан правилник, у односу на који су извршене одређене измене, у складу са изменама

извршеним у Закону о ПДВ.

Изменом члана 6. Закона и Правилникa од 2013. године:

уведено је да се ПДВ не обрачунава ни приликом давања рекламног материјала ако

се повремено дају различитим лицима, а Правилником су ближе уређене врсте рекламног

материјала чије давање не подлеже ПДВ;

код поклона мање вредности чија је појединачна тржишна вредност (без ПДВ)

мања од 2.000 дин. која се повремено дају различитим лицима, брисан је услов да се

повременим давањем сматра највише један поклон, истом лицу у једном пореском периоду.

Чл. 8. Правилника прописано је да се рекламним материјалом у смислу чл. 6. став 1.

тачка 4) Закона сматрају добра на којима је одтштаман или утиснут лого пореског

обвезника, односно визуелно испољавање бренда који је у вези са делатношћу пореског

обвезника, а која тај порески обвезник бесплатно дели различитим лицима.

Рекламним материјалом у смислу претходног става сматрају се: оловке, роковници,

календари, нотеси, привесци, качкети, мајице, комбинезони, кецеље, ранчеви, торбе,

упаљачи, отварачи за флаше, подметачи, послужавници, чаше, шоље, бокали, пепељаре,

кесе и друга добра чија је појединачна тржишна вредност мања од 2.000 дин без ПДВ.

Чл. 9 Правилника прописано је да се поклоном мање вредности у смислу чл.6. став

1. тачка 4) Закона сматра добро појединачне тржишне вредности мање од 2.000 дин, без

ПДВ, осим добара која се сматрају рекламним материјалом у складу са чл. 8 овог

Правилника, које обвезник повремено даје различитим лицима (пословним партнерима,

потенцијалним пословним партнерима, представницима пословних партнера и др.), а да за

то не постоји правна обавеза.

Чл. 10. Правилника прописано је да укупна вредност рекламног материјала и поклона

мање вредности на које се не обрачунава ПДВ не може бити већа од 0,25% укупног промета

пореског обвезника.

Укупним прометом сматра се промет добара и услуга са и без права на одбитак

претходног пореза извршен на територији Републике Србије и у иностранству без ПДВ, а у

укупан промет се не урачунава промет опреме и објеката за вршење делатности.

Дефиниција укупног промета која је дата у Правилнику није у сагласности са дефиницијом

укупног промета садржаном у Закону, а по којој се од 1. јануара 2013. год. више не укључује

промет који је ослобођен ПДВ без права на одбитак претходног пореза,

Претходним Правиликом, који је уређивао шта се сматра поклонима мање вредности,

било је прописано да се ПДВ не обрачунава приликом повремених давања добара вредности

мање од 2.000 дин (без ПДВ), а под повременим давањем сматрало се давање једног поклона

истом лицу у једном пореском периоду.

51

Новим Правилником који се примењује од 2013. године, више није прописано да се

повременим сматра давање једног поклона истом лицу у једном пореском периоду

(календарски месец или тромесечје). Овај услов, који је укинут од 2013. године стварао је

проблеме у пракси око обезбеђивања доказа о испуњености овог услова. Порески обвезници

су били обавезни да воде евиденцију о лицима којима су дала поклон, како би доказала да

се истом лицу у једном пореском периоду, не даје више од једног поклона.

Пошто овај услов од 2013. год. више не постоји, обвезници нису у обавези да воде

евиденцију о лицима којима су додељени поклони мање вредности, а могу истом лицу у

једном пореском периоду да дају више оваквих поклона на чију вредност неће обрачунати

ПДВ уколико је појединачна тржишна вредност добра мања од 2.000 дин (без ПДВ) и

уколико укупна вредност ових поклона и рекламног материјала није већа од 0,25% укупног

промета у односном пореском периоду.

Међутим, Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ

(„Службени гласник РС“, бр. 120/2012) чланом 2. став 2. тачка 28) прописано је да је поре-

ски обвезник дужан да у евиденцији о ПДВ обезбеди податке и добрима која се дају као

рекламни материјал и као други поклони мање вредности из чл. 6. став 1. тачка 4) Закона,

њиховој појединачној вредности и укупној вредности тих добара датих у пореском периоду.

Поклањање рекламног материјала и других поклона мање вредности добара се не

сматра прометом добара и не подлеже обрачуну ПДВ ако су испуњени следећи услови:

различитим лицима се поклања рекламни материјал (оловке, роковници,

календари, нотеси, привесци, качкети, мајице, комбинезони, кецеље, ранчеви, торбе,

упаљачи, отварачи за флаше, подметачи, подлужавници, чаше, шоље, бокали, пепељаре,

кесе и друга добра чија је појединачна тржишна вредност мања од 2.000 дин без ПДВ) на

коме је одштампан или утиснут лого пореског обвезника, односно визуелно испољавање

бренда који је у вези са делатношћу пореског обвезника,

- различитим лицима (пословни партнери, потенцијални пословни партнери,

предтавници пословних партнера и друга лица) се дају други поклони (осим добара која се

сматрају рекламним материјалом) чија је појединачна тржишна цена без ПДВ мања од 2.000

дин.

– тржишна вредност добра које се поклања je мања од 2.000 динара без ПДВ. Уколико

се рекламни материјал и други поклони чија је тржишна вредност без ПДВ једнака или већа

од 2.000 динара, сматра порески обвезник дужан је да обрачуна ПДВ. У овом случају поре-

ска основица је набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара у моменту

поклањања, обрачун ПДВ се врши уколико је обвезник у претходној фази промета имао

право на одбитак претходног пореза;

– добро се поклања различитим лицима, као што су пословни партнери и представни-

ци пословних партнера;

– добро се поклања повремено, а не стално. Више није прописано шта се сматра

повременим давањем будући да је укинута одредба да је то један поклон истом лицу у

једном пореском периоду;

– не постоји правна обавеза да се добра поклањају. Уколико постоји одређени вид

правне обавезе, тада се не ради о поклону, већ о промету којим се измирују обавезе из уго-

вора, што подлеже обавези обрачуна ПДВ;

52

– укупна вредност рекламног материјала и других поклона мање вредности не прелази

0,25% укупног промета пореског обвезника у току пореског периода (календарски месец

или календарско тромесечје). Уколико укупна вредност рекламног материјала и других

поклона мање вредности у једном пореском периоду пређе 0,25% укупног промета, на

разлику преко тог износа плаћа се ПДВ на набавну цену/цену коштања тих или сличних

добара по правилима која важе за промет без накнаде. Неопорезив износ (0,25% укупног

промета) рачуна се на укупну вредност и рекламног материјала и поклона мање вредности

који се без накнаде дају у једном пореском периоду

Препорука: повећање рекламног материјала и поклона мање вредности на 1%

укупног промета

Гранична величина (0,25% укупног промета у једном пореском периоду) до које

се не обрачунава ПДВ на рекламни материјал и друге поклоне мање вредности је

изузетно мали износ, преко кога постоји обавеза да се обрачуна ПДВ. Примера ради,

уколико је укупан промет у пореском периоду 10.000.000 динара 0,25% укупног

промета износи само 25.000 дин.

Ово је од значаја за обавезу обрачуна ПДВ на промет добара и услуга које

привредни субјекти – обвезници ПДВ врше ОЦД када су појединачна давања до 2.000

дин. и када ће постојати обавеза обрачуна ПДВ (ако је давалац у претходној фази имао

право на одбитак претходног пореза) у највећем броју случајева будући да ће укупан

износ прелазити 0,25% укупног промета.

Препоручујемо да се овај граничник повећа на 1% укупног промета јер тренутно

постоји значајно одступање у третирању сличног питања у Закону о порезу на добит

правних лица (који признаје доброчина давања за пореске сврхе до 5% укупног

прихода) и Закона о ПДВ који их признаје до 0,25% укупног промета. Практично,

Закон о ПДВ признаје без обавезе плаћања овог пореза 20 пута мањи износ од Закона

о порезу на добит (5%:0,25%).

Такође, потребно је брисати став 2. члана 10. Правилника јер је њима укупан

промет дефинисан на другачији начин него у Закону. Не може се иста ствар у Закону

дефинисати на један, а у Правилику на други начин. Наиме, према ставу 2. члана 10.

Правилника укупним прометом из става 1. овог члана сматра се промет добара и

услуга са и без права на одбитак претходног пореза, извршен на територији Републике

Србије и у иностранству, без ПДВ. По Закону укупним прометом сматра се промет

добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза и то само на територији

Републике Србије, док се промет који је ослобођен ПДВ без права на одбитак

претходног пореза и промет извршен у иностранству не сматрају прометом.

53

Препорука: променити чл. 10. Правилника о утврђивању шта се сматра

узимањем и употребом добара, другим прометом добара и пружањем услуга, без

накнаде, о утврђивању уобичајених количина пословних узорака, рекламним

материјалом и другим поклонима мање вредности тако да гласи:

„Укупна вредност рекламног материјала и других поклона мање вредности из

чл. 8. и 9. овог правилника у пореском периоду не може бити већа од 1% укупног

промета пореског обвезника у том пореском периоду“.

Став 2 брише се.

Досадашњи став 3. постаје став 2.

Пореско ослобођење за промет добара и услуга на основу међународних

уговора о донацији

Према члану 24. став 1. тачка 16а) Закона о ПДВ, порез на додату вредност не плаћа

се на промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са

државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, у делу који се финансира

добијеним новчаним средствима, а тим уговором предвиђено је да се из добијених новчаних

средстава неће плаћати трошкови пореза.

Начин остваривања права на пореско ослобођење за промет добара и услуга који се

врши у складу са уговорима о донацијама закљученим са државном заједницом Србија и

Црна Гора или Републиком Србијом, прописан је чл. 27. до 32. Правилника о начину и по-

ступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са правом на одбитак претходног поре-

за (у даљем тексту: Правилник). Правилником је прописана садржина потврде о пореском

ослобођењу по међународним уговорима о донацији. Образац потврде није прописан Пра-

вилником, али је креиран од стране Пореске управе и носи назив Образац ППО-ПДВ – По-

тврда о пореском ослобођењу за обвезнике ПДВ који врши промет добара или услуга, од-

носно увоз добара, уз пореско ослобођење.

У циљу да се боље схвате начин и поступак остваривања права на пореско ослобођење

по уговорима о донацијама, потребно је претходно објаснити која се лица јављају као уче-

сници у овом послу.

Приликом реализације и закључивања међународних уговора који за предмет имају

финансирање пројеката може да се јави више учесника, и то:

1) страни потписник, представник државе у функцији донатора или представника ме-

ђународног тела;

2) Република Србија, председник или потпредседник Владе Републике Србије или ми-

нистар у Влади, директор организације;

3) имплементарни партнер као организација која делује у оквиру међународног спо-

разума (Европска агенција за реконструкцију, министарство, привредни субјект);

4) подимплементарни партнер као лице ангажовано од стране имплементарног парт-

нера за спровођење одређеног пројекта. Ова лица појављују се као учесници у реализацији

међународних уговора једино ако их имплементарни партнер декларише као подимплемен-

тарне партнере;

54

5) корисник донације је, обично, државна заједница или Република Србија, град или

општина, министарство, здравствена установа, или школа.;

6) страно лице које је од стране корисника донације ангажовано на реализацији про-

јекта који је предмет донације;

7) лица која непосредно врше промет добара, односно пружају услуге су добављачи и

пружаоци услуга, који могу да остваре право на пореско ослобођење када врше испоруку

добара и пружање услуга имплементарном или подимплементарном партнеру или директно

кориснику донације, односно страном лицу ангажованом од стране корисника донације.

Уколико промет добара и услуга врше лица која нису у систему ПДВ, нема посебног поре-

ског ослобођења, јер та лица, иначе, промет добара и услуга врше без ПДВ.

Ово пореско ослобођење је од значаја за ОЦД које се у овом ланцу учесника јавља као

корисник донације и добављаче који врше промет добара и услуга ОЦД, као и

имплементарном и подимплементарном партнеру и на основу потврде о пореском

ослобођењу не обрачунавају ПДВ што стимулативно делује на активности ОЦД.

Право на пореско ослобођење по основу уговора о донацији закљученим са државном

заједницом СЦГ, односно са Републиком Србијом, под условом да је тим уговорима пред-

виђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза обвезник може

да оствари ако промет добара и услуга непосредно врши:

1) лицу са којим је закључен уговор о донацији, односно лицу које је ангажовано за

спровођење одређеног пројекта на територији Републике Србије од стране лица са којим је

закључен уговор о донацији (имплементарни партнер);

2) лицу које је ангажовано за спровођење одређеног пројекта на територији Републике

Србије од стране имплементарног партнера (подимплементарни партнер);

3) кориснику новчаних средстава која су предмет уговора о донацији, ако су та сред-

ства, од стране даваоца донације или имплементарног партнера, непосредно дата кориснику

тих средстава за финансирање одређеног пројекта у Републици Србији, као и кориснику

добара или услуга који су предмет уговора о донацији, ако је та добра или услуге непосред-

но платио давалац донације.

4) страном лицу које у Републици Србији нема седиште ни сталну пословну јединицу

(у даљем тексту: страно лице) а које је од стране корисника новчаних средстава, односно

корисника добара и услуга из тачке 3. овог става (корисник донације) ангажовано на реали-

зацији пројекта који је предмет донације.

Пореско ослобођење по основу међународних уговора о донацији, може да оствари

само обвезник ПДВ који непосредно врши испоруку добара или услуга овим лицима. Као

што смо навели међу њима се налазе и ОЦД у својству корисника донације те обвезници

ПДВ која њима врше промет добара и услуга немају обавезу обрачуна ПДВ на тај промет.

То значи да уколико лице које непосредно врши испоруку добара по међународном

уговору о донацији набавља добра од другог обвезника ПДВ, пореско ослобођење се не

односи на испоруку добара коју врши други обвезник ПДВ лицу које непосредно врши ис-

поруку имплементарном партнеру, подимплементарном партнеру или кориснику донације,

односно страном лицу.

Републички орган чији је функционер у име Републике Србије закључио уговор о до-

нацији доставља Централи Пореске управе копију закљученог уговора о донацији и податак

о износу средстава који је предмет уговора о донацији.

55

Имплементарни партнер доставља Централи Пореске управе доказ да је у својству им-

плементарног партнера ангажован од стране даваоца донације, списак подимплементарних

партнера, списак корисника донације, као и копије уговора закључених са подимплемен-

тарним партнерима, односно корисницима донације.

Корисник донације доставља Централи доказ којим се потврђује да су новчана сред-

ства која су предмет уговора о донацији непосредно дата кориснику од стране даваоца до-

нације, односно доказ којим се потврђује да ће добра или услуге непосредно платити дава-

лац донације, списак страних лица са којима има закључене уговоре о промету добара и

услуга за реализацију пројекта који је предмет донације, као и копије тих уговора.

Републички орган надлежан за координацију развојне помоћи Европске уније доста-

вља Централи и крајњем кориснику донаторског пројекта податке о:

1) уговору о донацији на основу којег се финансира пројекат, и то датуму почетка и

завршетка примене уговора, укључујући и измене које се односе на трајање тог уговора;

2) називу и броју пројекта, датуму почетка и завршетка пројекта, износу новчаних

средстава намењених финансирању тог пројекта, укључујући и измене о тим новчаним

средствима;

3) податак о крајњем кориснику.

Делегација Европске уније у Републици Србији доставиће Пореској управи – Центра-

ли као и крајњем кориснику податке о називу и броју уговора закљученог између Делега-

ције и домаћег или страног лица о промету добара и услуга који се врши у оквиру реализа-

ције пројекта, датуму почетка и завршетка уговора, износу новчаних средстава намењених

финансирању тог уговора, укључујући и измене о новчаним средствима којима се финан-

сира уговор, односно трајању уговора, као и фотокопију тог уговора.

Према члану 28. Правилника, порески обвезник, лице које непосредно врши промет

добара и услуга имплементарном или подимплементарном партнеру, пореско ослобођење

може да оствари ако поседује документ којим се потврђује да је промет добара и услуга

према уговору о донацији ослобођен пореза, односно ако поседује потврду о ослобођењу.

Потврду попуњава, потписује, оверава и издаје овлашћено лице имплементарног, односно

подимплементарног партнера, у три примерка које доставља Централи Пореске управе на

оверу.

Одговорно лице имплементарног, односно подимплементарног партнера, дужно је да,

пре издавања прве потврде о пореском ослобођењу за донацију, Централи Пореске управе

достави: отисак печата, податке о лицима овлашћеним за издавање потврде о пореском

ослобођењу за донације са депонованим потписима тих лица, као и обавештење о промена-

ма лица којима је дато ово овлашћење, у року од 15 дана од дана настанка промене.

Потврда о пореским ослобођењима за донације коју издаје имплементарни, односно

подимплементарни партнер, садржи:

1. Назив и адресу имплементарног, односно подимплементарног партнера;

2. Број и датум потврде;

3. Назив и број уговора о донацији ако је уговор заведен под одређеним бројем, као и

назив и вредност пројекта;

4. Назив, адресу и ПИБ обвезника ПДВ који врши промет добара или услуга уз поре-

ско ослобођење, ако је обвезник ПДВ порески дужник за тај промет;

56

5. Назив, адресу и ПИБ обвезника ПДВ који врши промет добара и услуга, као и на-

помену да је имплементарни, односно подимплементарни партнер порески дужник у складу

са законом за тај промет добара и услуга;

6. Вредност промета добара и услуга по предрачуну, односно износ новчаних средста-

ва која ће бити авансно уплаћена;

7. Потпис и печат овлашћеног лица имплементарног, односно подимплементарног

партнера;

8. Број и датум овере од стране Централе Пореске управе и потпис овлашћеног лица.

Изузетно, ако имплементарни, односно подимплементарни партнер нема обавезу да

поседује печат у складу са прописима своје земље, у том случају, уместо отиска печата,

Централи доставља изјаву да не поседује печат, потписану од стране лица овлашћеног за

издавање потврда о пореском ослобођењу за донације.

Пореска управа – Централа, проверава да ли је уговор о донацији евидентиран код

Централе, оверава сва три примерка потврде о пореском ослобођењу за донације, од којих

два примерка враћа имплементарном, односно подимплементарном партнеру, а трећи задр-

жава за своје потребе.

Имплементарни, односно подимплементарни партнер доставља обвезнику један при-

мерак оверене потврде о пореском ослобођењу за донације, а други задржава за своје по-

требе.

Обвезник ПДВ на основу оверене потврде коју је добио од имплементарног, односно

подимплементарног партнера остварује пореско ослобођење и у рачуну о испоруци добара

или услуга ставља клаузулу да ПДВ није обрачунат на основу члана 24. став 1. тачка 16а)

Закона о ПДВ.

Пореско ослобођење које остварује обвезник пореза када промет врши непосредно

кориснику донације, крајњем кориснику, односно страном лицу (члан 27. став 1. тач. 3. и

4. и члана 29. Правилника)

У случају када ПДВ обвезник врши испоруку добара или услуга по основу уговора о

донацији непосредно кориснику новчаних средстава која су предмет уговора о донацији,

пореско ослобођење, према члану 29. Правилника, може да оствари ако поседује потврду о

пореском ослобођењу за донације, коју попуњава, потписује, оверава и издаје овлашћено

лице корисника донације, крајњег корисника односно страног лица, у три примерка које

доставља Централи на оверу.

Обвезник ПДВ који врши промет добара кориснику донације, односно страном лицу,

на основу примљене потврде о пореском ослобођењу, издаје рачун о извршеном промету

добара и услуга. У рачуну не обрачунава ПДВ, већ уноси клаузулу да је промет ослобођен

ПДВ по одредбама члана 24. тачка 16а) Закона.

Одговорно лице корисника донације, крајњег корисника, односно страног лица, дужно

је да, пре издавања прве потврде о пореском ослобођењу за донацију, Централи Пореске

управе достави: отисак печата, податке о лицима овлашћеним за издавање потврде о поре-

ском ослобођењу за донације са депонованим потписима тих лица, као и обавештење о про-

менама лица којима је дато ово овлашћење, у року од 15 дана од дана настанка промене.

Корисник донације, крајњи корисник, односно страно лице, доставља обвезнику ПДВ

један примерак ове потврде, а други задржава за своје потребе.

Потврда о пореском ослобођењу за донације садржи следеће податке:

57

1) назив и адресу издаваоца потврде – корисника донације, крајњег корисника, одно-

сно страног лица;

2) број и датум потврде;

3) назив и број уговора о донацији, ако је уговор заведен под одређеним бро јем;

4) назив и вредност пројекта ако се промет добара или услуга врши у циљу реализације

одређеног пројекта у Републици Србији;

5) назив, адресу и ПИБ обвезника ПДВ који врши промет добара или услуга уз пореско

ослобођење, ако је обвезник ПДВ порески дужник за тај промет;

6) назив, адресу и ПИБ обвезника ПДВ, односно назив и адресу страног лица које вр-

ши промет добара и услуга, као и напомену да је корисник донације, односно крајњи кори-

сник, порески дужник у складу са Законом за тај промет добара и услуга;

7) вредност промета добара и услуга по предрачуну, односно износ новчаних средста-

ва која ће бити авансно уплаћена;

8) потпис и печат овлашћеног лица корисника донације, крајњег корисника односно

страног лица;

9) број и датум овере од стране Централе и потпис овлашћеног лица.

Уколико страно лице, нема обавезу да поседује печат у складу са прописима своје

земље, уместо отиска печата, Централи доставља изјаву да не поседује печат, потписану од

стране лица овлашћеног за издавање потврда о пореском ослобођењу за донације.

Централа проверава испуњеност услова за остваривање пореског ослобођења, уколи-

ко су услови испуњени оверава сва три примерка потврде о пореском ослобођењу, од којих

два примерка враћа кориснику донације, крајњем кориснику, односно страном лицу, а трећи

задржава за своје потребе.

Такође, битно је напоменути да Пореска управа – Централа води евиденцију о доста-

вљеним копијама уговора о донацији, подацима о износу средстава која су предмет уговора

о донацији, о имплементарним и подимплементарним партнерима, копијама уговора закљу-

чених између имплементарних и подимплементарних партнера, корисницима донација,

крајњим корисницима и страним лицима, копијама уговора закључених између корисника

донација и страних лица, копијама уговора закључених између Делегације и домаћих или

страних лица о промету добара и услуга, доказима којима се потврђује да су новчана сред-

ства која су предмет уговора о донацији непосредно дата кориснику од стране даваоца до-

нације, доказима којима се потврђује да ће добра или услуге непосредно платити давалац

донације, као и о издатим потврдама о пореском ослобођењу за донације.

Ослобођење од ПДВ и царинских дажбина приликом увоза добара на основу уговора

о донацији или хуманитарној помоћи

Чл. 26. Закона о ПДВ (пореска ослобођења код увоза добара) у ставу 1. тачка 1а)

предвиђено је да се ПДВ не плаћа на увоз добара на основу уговора о донацији, односно као

хуманитарна помоћ.

Увоз добара по овим основама врши се на основу Закона о донацијама и хуманитарној

помоћи („Службени лист СРЈ“, бр. 53/2001, 61/2001, 36/2002 и „Службени гласник РС“, бр.

101/2005), с тим што донације и хуманитарну помоћ у роби (осим дувана и дуванских пре-

58

рађевина, алкохолних пића и путничких аутомобила) могу примати: државни органи, једи-

нице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавне установе, друге организације и заједнице

које не остварују добит, као и домаће и стране хуманитарне организације. Законом је пропи-

сано да је увоз робе и по основу донације и хуманитарне помоћи, као и увоз робе која се

купује из средстава добијених од донације и хуманитарне помоћи и из средстава остварених

реализацијом хартија од вредности и по основу коришћења уступљених права слободан. До-

бра која се по овом основу увозе морају испуњавати услове прописане за стављање у промет,

односно за употребу на домаћем тржишту, с тим што за добра код којих је обавезна здрав-

ствена, ветеринарска, еколошка или фитопатолошка контрола или контрола квалитета може

увозити ако испуњава прописане услове.

Одредбом члана 5. Закона о донацијама и хуманитарној помоћи прописано је за при-

маоца донације и хуманитарне помоћи ослобођење од плаћања царине, других увозних да-

жбина и такси које се плаћају приликом увоза робе која је предмет донације и хуманитарне

помоћи.

Ради коришћења наведене царинске повластице прималац донације и хуманитарне по-

моћи подноси царинском органу писани захтев. Корисник повластице је, сходно одредбама

Закона о ПДВ и порески дужник при увозу робе, па документација која се доставља за ко-

ришћење царинске повластице, представља потребну и довољну документацију за ослобо-

ђење од плаћања ПДВ. Другим речима, решење надлежног царинског органа којим је при-

малац донације или хуманитарне помоћи ослобођен плаћања царина и других увозних да-

жбина представља основни документ на основу којега се врши ослобођење од плаћања ПДВ

при увозу добара која су предмет донације, односно хуманитарне помоћи.

Уз писани захтев за ослобођење од плаћања царине корисник, односно ОЦД доставља

следећа документа:

(1) изјаву донатора, односно даваоца хуманитарне помоћи из које се види да се роба

шаље бесплатно, односно други доказ да се роба плаћа из средстава прикупљених по основу

донације и помоћи или из средстава остварених реализацијом хартија од вредности и по

основу коришћења уступљених права. Нема сметњи да изјава донатора, односно даваоца

хуманитарне помоћи буде унета у саму фактуру која обавезно прати робу која се увози;

(2) изјаву да ће роба бити употребљена у хуманитарне, научне, просветне, културне,

спортске, верске и уметничке сврхе, унапређење услова живота становништва и здравстве-

не заштите, заштиту животне средине и сл. Изјаву даје ОДЦ као прималац донације, одно-

сно хуманитарне помоћи;

(3) извод из регистра, или други доказ да се корисник бави делатношћу која је наведе-

на у тачки (2) овог става, с тим што овај извод не достављају државни органи и органи

јединица локалне самоуправе.

Законом о донацијама и хуманитарној помоћи прописано је да прималац донације и

помоћи не може без претходног плаћања царине робу ослобођену од плаћања царине, дру-

гих увозних дажбина и такси које се плаћају приликом увоза робе која је предмет донације

и хуманитарне помоћи у смислу овог закона, продати или употребити у друге сврхе осим у

сврхе за које је донација, односно помоћ дата, у року од три године од дана увоза.

Одредбом члана 9. Закона о донацијама и хуманитарној помоћи прописано је да се на

увоз робе која је предмет донације и хуманитарне помоћи не плаћа акциза и порез на промет

у складу са одредбама савезног закона којим се уређују основи пореског система. Пошто је

59

одредба о пореском ослобођењу унета у Закон о ПДВ, наведена одредба је реализована у

делу пореза, док је са становишта акцизе тај став остварен само делимично. Наиме, одред-

бом члана 19. став 1. тачка 3) Закона о акцизама прописано је, између осталога, да се акциза

на деривате нафте не плаћа уколико је то предвиђено међународним уговорима, што значи

да се акциза плаћа у осталим случајевима при увозу по основу донација и хуманитарне по-

моћи.

Пошто је коришћење пореског ослобођења при увозу добара по основу донација и

хуманитарне помоћи директно повезано са поменутим царинским ослобођењем, из изјаве

донатора мора недвосмислено произлазити да је целокупна вредност добара која се увозе

финансирана средствима из донације. Уколико то није случај, тј. уколико се део увоза фи-

нансира из донација а део из сопствених извора, царински орган који утврђује да ли се увоз

по овом основу врши у складу са Законом о донацијама и хуманитарној помоћи, неће при-

хватити захтев за пореско ослобођење.

Министарство финансија Републике Србије је у више наврата заузимало ставове који се

односе на коришћење пореских ослобођења при увозу добара по основу донација и хумани-

тарне помоћи из иностранства. Сви ти ставови у основи се своде на мишљење које је ово

министарство изразило у писму Број 413-00-02399/2005-04 0д 29. септембра 2005. године које

гласи: „...на увоз добара која се увозе на основу уговора о донацији или као хуманитарна по-

моћ, не плаћа се ПДВ, ако се увоз у свему врши према одредбама Закона о донацијама и ху-

манитарној помоћи. Утврђивање да ли се увоз врши у складу са поменутим законом утврђује

надлежни царински орган“.

Пореска ослобођења при увозу по основу међународних уговора о донацијама

Порез на додату вредност не плаћа се при увозу добара који се врши у складу са уго-

ворима о донацији, закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Ре-

публиком Србијом, у делу који се финансира из новчаних средстава, а тим уговором је пред-

виђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза.

Одредбама чл. 27–32. Правилника о пореским ослобођењима прописан је начин оства-

ривања наведеног пореског ослобођења, с тим да начин реализације тог пореског ослобође-

ња зависи од лица – корисника увоза добара који увоз врши у циљу реализације међународ-

ног уговора о донацији.

Приликом увоза добара (а) лицу са којим је закључен уговор о донацији, односно лицу

које је ангажовано за спровођење одређеног пројекта на територији Републике Србије од

стране лица са којим је закључен уговор о донацији (у даљем тексту: имплементарни парт-

нер), (б) лицу које је ангажовано за спровођење одређеног пројекта на територији Републике

Србије од стране имплементарног партнера (у даљем тексту: подимплементарни партнер),

(в) кориснику новчаних средстава која су предмет уговора о донацији, ако су та средства,

од стране даваоца донације или имплементарног партнера, непосредно дата кориснику за

финансирање одређеног пројекта у Републици Србији, као и кориснику добара или услуга

који су предмет уговора о донацији, ако је та добра или услуге непосредно платио давалац

донације, и (г) страном лицу које у Републици Србији нема седиште ни сталну пословну

јединицу, а које је од стране корисника новчаних средстава, односно корисника добара (ко-

рисника донације), ангажовано на реализацији пројекта који је предмет донације, увозник

60

доставља царинском органу одговарајући документ који је оверен од стране Централе По-

реске управе.

При увозу добара који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са др-

жавном заједницом Србија и Црна Гора или са Републиком Србијом, под условом да је тим

уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови поре-

за, а који се финансира средствима донације Европске уније, преко Делегације Европске

уније у Републици Србији (Делегација), у случају када Делегација ангажује домаће или

страно лице за увоз добара у оквиру реализације пројекта у Републици Србији, може да се

оствари ако се накнада за тај промет наплаћује непосредно од Делегације, односно страног

лица.

Републички орган чији је функционер у име Републике Србије закључио уговор о до-

нацији доставља Централи Пореске управе копију закљученог уговора о донацији и податак

о износу средстава који је предмет уговора о донацији, док имплементарни партнер доста-

вља Централи Пореске управе доказ да је у својству имплементарног партнера ангажован

од стране даваоца донације, списак подимплементарних партнера, списак корисника дона-

ције, као и копије уговора закључених са подимплементарним партнерима, односно кори-

сницима донације.

Корисник донације доставља Централи Пореске управе доказ којим се потврђује да су

новчана средства која су предмет уговора о донацији непосредно дата кориснику од стране

даваоца донације, односно доказ којим се потврђује да ће увоз добара непосредно платити

давалац донације, списак страних лица са којима има закључене уговоре о промету добара

за реализацију пројекта који је предмет донације, као и копије тих уговора.

Канцеларија за европске интеграције доставља Централи Пореске управе и крајњем

кориснику донаторског пројекта податке о:

– уговору о донацији на основу којег се финансира пројекат, и то о датуму почетка и

завршетка примене уговора, укључујући и измене које се односе на трајање тог уговора;

– називу и броју пројекта, датуму почетка и завршетка пројекта, износу новчаних

средстава намењених финансирању тог пројекта, укључујући и измене о тим новчаним

средствима;

– податке о крајњем кориснику (само Централи Пореске управе).

Делегација доставља Централи Пореске управе и крајњем кориснику податке о називу

и броју уговора закљученог између Делегације и домаћег или страног лица о увозу добара

који се врши у оквиру реализације пројекта, о датуму почетка и завршетка уговора, о износу

новчаних средстава намењених финансирању тог уговора, укључујући и измене о новчаним

средствима којима се финансира уговор, односно о трајању уговора, као и фотокопију тог

уговора, док страно лице доставља Централи Пореске управе фотокопију уговора закључе-

ног са обвезником о промету добара и услуга који се врши у оквиру реализације пројекта.

Пореско ослобођење при увозу добара за потребе имплементарног, односно подим-

плементарног партнера може да се оствари уколико увозник поседује документ којим се

потврђује да је промет добара и услуга према уговору о донацији ослобођен пореза, тј. по-

тврду о пореском ослобођењу за донације (Образац ППО-ПДВ). Потврда о пореском осло-

бођењу за увоз се издаје на посебан захтев пореског дужника. Ову потврду попуњава, пот-

писује, оверава и издаје овлашћено лице имплементарног, односно подимплементарног

партнера, у три примерка, коју доставља Централи Пореске управе на оверу. Пре издавања

61

прве потврде о пореском ослобођењу за донације, одговорно лице имплементарног, одно-

сно подимплементарног партнера, дужно је да Централи Пореске управе достави отисак

печата, податке о лицима овлашћеним за издавање потврда о пореском ослобођењу за до-

нације са депонованим потписима тих лица, као и обавештење о променама лица којима је

дато ово овлашћење, у року од 15 дана од дана настанка промене.

Потврда о пореском ослобођењу за донације која се при увозу добара доставља царин-

ском органу обавезно садржи:

(а) назив и адресу имплементарног, односно подимплементарног партнера;

(б) број и датум потврде;

(в) назив и број уговора о донацији ако је уговор заведен под одређеним бројем, као и

назив и вредност пројекта;

(г) назив, адресу и ПИБ лица за које се врши увоз добара, односно лица које може да

оствари пореско ослобођење у складу са одредбама члана 24. став 1. тачка 16а) Закона;

(д) вредност добара која се увозе исказаној у рачуну иностраног испоручиоца;

(ђ) потпис и печат овлашћеног лица имплементарног, односно подимплементарног

партнера;

(е) број и датум овере од стране Централе Пореске управе и потпис овлашћеног лица.

Уколико имплементарни, односно подимплементарни партнер, нема обавезу да посе-

дује печат у складу са прописима своје земље, у том случају, уместо отиска печата, Центра-

ли Пореске управе доставља изјаву да не поседује печат, потписану од стране лица овла-

шћеног за издавање потврда о пореском ослобођењу за донације.

Централа Пореске управе проверава да ли је уговор о донацији евидентиран код Цен-

трале, оверава сва три примерка потврде о пореском ослобођењу за донације, од којих два

примерка враћа имплементарном, односно подимплементарном партнеру, а трећи задржава

за своје потребе. Имплементарни, односно подимплементарни партнер доставља увознику

један примерак оверене потврде о пореском ослобођењу за донације, а други задржава за

своје потребе.

Када се ради о увозу добара за корисника новчаних средстава која су предмет уговора

о донацији (ако су та средства дата непосредно кориснику донације), као страном лицу које

је од корисника донације ангажовано на реализацији пројекта који је предмет донације, по-

реско ослобођење обвезник може да оствари ако поседује потврду о пореском ослобођењу

за донације (Образац ППО-ПДВ), коју попуњава, потписује, оверава и издаје овлашћено

лице корисника донације, крајњег корисника, односно страног лица, у три примерка, које

доставља Централи Пореске управе на оверу.

Уколико је корисник донације, односно крајњи корисник порески дужник у складу са

Законом за промет који му врши обвезник или страно лице, пореско ослобођење може да

оствари ако поседује потврду о пореском ослобођењу за донације, коју попуњава, потпису-

је, оверава и издаје овлашћено лице корисника донације, односно крајњег корисника, у три

примерка, које доставља Централи Пореске управе на оверу.

Одговорно лице корисника донације, крајњег корисника, односно страног лица, дужно

је да, пре издавања прве потврде о пореском ослобођењу за донације, Централи Пореске

управе достави отисак печата, податке о лицима овлашћеним за издавање потврда о поре-

ском ослобођењу за донације са депонованим потписима тих лица, као и обавештење о про-

менама лица којима је дато ово овлашћење, у року од 15 дана од дана настанка промене.

62

Потврда о пореском ослобођењу за донације (Образац ППО-ПДВ) за увоз добара:

(1) назив и адресу издаваоца потврде – корисника донације, крајњег корисника, одно-

сно страног лица;

(2) број и датум потврде;

(3) назив и број уговора о донацији, ако је уговор заведен под одређеним бројем;

(4) назив и вредност пројекта, ако се промет добара или услуга врши у циљу реализа-

ције одређеног пројекта у Републици Србији;

(5) назив, адресу и ПИБ обвезника ПДВ који увоз добара уз пореско ослобођење;

(6) назив, адресу и ПИБ обвезника ПДВ, који може да оствари пореско ослобођење по

основу увоза који се финансира из срестава донације;

(7) вредност добара која се увозе по рачуну иностраног испоручиоца;

(8) потпис и печат овлашћеног лица корисника донације, крајњег корисника, односно

страног лица;

(9) број и датум овере од стране Централе Пореске управе и потпис овлашћеног лица.

Уколико страно лице нема обавезу да поседује печат у складу са прописима своје зе-

мље, у том случају, уместо отиска печата, Централи Пореске управе доставља изјаву да не

поседује печат, потписану од стране лица овлашћеног за издавање потврда о пореском осло-

бођењу за донације. Централа Пореске управе проверава испуњеност услова за остваривање

пореског ослобођења и ако су ти услови испуњени оверава сва три примерка потврде о по-

реском ослобођењу за донације, од којих два примерка враћа кориснику донације, крајњем

кориснику, односно страном лицу, а трећи задржава за своје потребе. Корисник донације,

крајњи корисник, односно страно лице доставља обвезнику један примерак оверене потврде,

а други задржава за своје потребе.

У пореском периоду у којем је обвезник ПДВ остварио пореско ослобођење на основу

потврда о пореском ослобођењу за донације, обвезник ПДВ уз пореску пријаву ПППДВ,

доставља преглед тих потврда који садржи број и датум потврда и вредност увоза добара

Рефакција ПДВ хуманитарним организацијама

Хуманитарне организације имају право на рефакцију ПДВ под условима који су

прописани чл. 54. Закона о ПДВ:

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају организације

регистроване за хуманитарну делатност, за добра која им се испоручују у Републици, под

условом да:

1) је промет добара опорезив;

2) је ПДВ за испоручена добра исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона,

као и да је рачун плаћен;

3) су набављена добра отпремљена у иностранство, где се користе у хуманитарне,

добротворне или образовне сврхе.

Хуманинарна организације, регистроване за обављање хуманитарне делатности,

имају право на рефакцију ПДВ код условом да је рачун добављача у коме је исказан ПДВ у

целости плаћен и да се добра извозе у иностранство где се користе за хуманитарне,

добротворне или образовне сврхе. Уколико хуманитарна организација није извршила

63

плаћање рачуна или је набављена добра дистрибуирала за хуманитарне, добротворне или

образовне сврхе у земљи нема право на рефакцију ПДВ.

Увоз добара на основу уговора о донацији или хуманитарној помоћи ословођен је

ПДВ приликом увоза у складу са чл. 26. став 1. тач. 1а) Закона те за увезена добра

хуманитарна организација не врши рефакцију ПДВ, будући да је ПДВ ослобођена приликом

увоза.

Поступак рефакције ПДВ хуманитарног организацији врши се на начин и по поступку

који је прописан Правилником о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину

и поступку рефундације и рефакције ПДВ. Овим Правилником је у чл. 5. прописано да

хуманитарне организације регистроване за обављање хуманитарне делатности остварују

право на рефакцију, у складу са Законом, на основу захтева који се подноси Централи

Пореске управе.

Пре подношења првог захтева за рефакцију, одговорни представник хуманитарне

организације дужан је да писмено обавести Централу о овлашћеном лицу за потписивање

захтева за рефакцију.

Захтев за рефакцију подноси се на Обрасцу РЕФ 2 - Захтев хуманитарне организације

за рефакцију.

Овлашћена лица хуманитарне организације подносе захтев једном годишње, а

најкасније до 30. јуна текуће године, за добра набављена у Републици у претходној

календарској години.

Уз захтев на обрасцу РЕФ 2 доставља се:

копија регистрације хуманитарне организације;

оригинали и копије плаћених рачуна о набављеним добрима у Републици;

доказ да су добра отпремљена у иностранство и да се користе у хуманитарне,

добротворне или образовне сврхе;

подаци о имену и адреси иностраног примаоца добара и сврси коришћења добара

отпремљених у иностранство.

Под иностраним примаоцем добара подразумева се лице које је обвезник чије је место

стварне управе ван Републике и лице које није обвезник, а има пребивалиште или седиште

ван Републике.

Копија регистрације хуманитарне организације доставља се само приликом првог

подношења захтева за рефакцију ПДВ.

Централа, након извршене провере испуњености услова за рефакцију, решењем

одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева, а у року од 15 дана од дана

достављања решења врши се рефакција ПДВ.

Оригинали рачуна, односно поднетих докумената оверени од стране Централе,

достављају се подносиоцу захтева заједно са решењем.

Као доказ да су добра отпремљена у иностранство, потребно је да обвезник – хумани-

тарна организација располаже извозном декларацијом, односно овереном копијом извозне

декларације издате у складу са царинским прописима, а у случајевима у којима се извоз

добара врши без претходног подношења извозне декларације, доказ о извршеном извозу је

одобрење надлежног царинског органа, издато у складу са царинским прописима и потврда

о извршеном извозу добара коју попуњава и оверава надлежни царински орган. Ако се до-

бра шаљу у иностранство поштом, брзом поштом или железницом, пореско ослобођење

64

хуманитарна организација може да оствари ако поседује доказ о извршеној испоруци. Као

доказ може да служи извозна декларација или одобрење надлежног царинског органа у слу-

чају када се у складу са царинским прописима не подноси извозна декларација; поштанско-

царинска пропратница, железнички товарни лист, манифест или други документ који се

обично користи у поштанском саобраћају или копије тих докумената. Наведени докази мо-

рају да садрже следеће податке:

1. Назив и адресу, односно фирму и седиште издавача и датум издавања доказа;

2. Назив и адресу, односно фирму и седиште, као и ПИБ обвезника (извозника);

3. Уобичајени трговачки назив и количину добара;

4. Место и датум предаје добара, односно место и датум када је добро послато у ино-

странство;

5. Назив и адресу, односно фирму примаоца добара у иностранству;

6. Потпис и печат издаваоца доказа.

Поред потврде надлежних царинских органа за ово пореско ослобођење потребно је

обезбедити податке о:

1) називу и количини извезених добара;

2) износу ПДВ за добра набављена у Републици, односно плаћеном износу ПДВ при

увозу;

3) датуму плаћања набавне цене добара, укључујући ПДВ;

4) адреси иностраног примаоца добара;

5) датуму извоза добара;

6) сврси коришћења добара испоручених у иностранство.

Да би хуманитарна организација стекла право на рефакцију ПДВ, поред наведених

доказа мора да поседује и рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу прет-

ходног пореза у складу са чланом 42. Закона.

Рефакција ПДВ традиционалним црквама и верским заједницама

Према чл. 55 Закона о ПДВ право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева,

имају традиционалне цркве и верске заједнице - Српска православна црква, Исламска

заједница, Католичка црква, Словачка Евангеличка црква а.в, Јеврејска заједница,

Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту:

традиционалне цркве и верске заједнице), за добра која им се испоручују у Републици или

која увозе, као и за услуге које им се пружају, а који су непосредно повезани са верском

делатношћу, под условом да је:

1) промет добара и услуга, односно увоз добара опорезив;

2) ПДВ за испоручена добра, односно пружене услуге исказан у рачуну, у складу са

чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен од стране лица које има право на рефакцију

ПДВ у складу са овим чланом, односно да је ПДВ који се дугује по основу увоза добара

претходно плаћен.

У складу са чл. Правилника о рефакцији ПДВ Српска православна црква, Исламска

заједница, Католичка црква, Словачка Евангелистичка црква а.в, Јеврејска заједница,

65

Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту:

традиционалне цркве, односно верске заједнице) остварују право на рефакцију, у складу са

Законом, на основу захтева који управно тело одређено од стране традиционалне цркве,

односно верске заједнице подноси Централи за све организационе делове традиционалне

цркве, односно верске заједнице.

Пре подношења првог захтева за рефакцију, традиционална црква, односно верска

заједница, писмено обавештава Централу које је управно тело одређено за подношење

захтева за рефакцију и о лицу овлашћеном за потписивање захтева за рефакцију.

Захтев за рефакцију подноси се на Обрасцу РЕФ 3А - Захтев традиционалне цркве,

односно верске заједнице за рефакцију у року од 60 дана од истека календарског тромесечја

у коме су добра и услуге набављене у Републици или извршен увоз добара у Републику.

Уз захтев за рефакцију на Обрасцу РЕФ 3А достављају се:

1) оригинали и копије плаћених рачуна о набављеним добрима и коришћеним

услугама у Републици;

2) оригинали и копије докумената о извршеном увозу добара у Републику;

3) доказ да су рачуни из тачке 1) овог става плаћени од стране лица које има право на

рефакцију ПДВ у складу са чланом 55. Закона, односно доказ да је плаћен ПДВ на увоз

добара из тачке 2) овог става.

Централа, након извршене провере испуњености услова за рефакцију, решењем

одлучује о захтеву у року од 30 дана од дана подношења захтева, а у року од 15 дана од дана

достављања решења врши се рефакција ПДВ.

Оригинали рачуна, односно докумената оверени од стране Централе, достављају се

подносиоцу захтева заједно са решењем о рефакцији.

Рачун који није издат у складу са чланом 42. Закона, не може се употребити у поступку

рефакције ПДВ.

Добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу у смислу члана 55.

Закона, сматрају се:

1) свеће и материјал за производњу свећа;

2) тамјан и материјал за производњу тамјана;

3) брикети;

4) уље и вино за обредне сврхе;

5) брашно и бесквасни хлеб за обредне сврхе;

6) свете сасуде и обредни симболи;

7) одежде за свештенике и верске службенике и материјал за производњу ових

одежди;

8) грађевинске услуге и грађевински материјал који се користе за изградњу,

реконструкцију, конзерваторске и рестаураторске радове и одржавање храмова и других

здања повезаних са мисионарском делатношћу традиционалних цркава и верских заједница,

укључујући и материјал за израду иконостаса и иконописање;

9) богослужбене књиге, верски календари и друга верска издања, као и папир за

штампање тих издања;

10) оргуље.

66

ЗАКОН О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

Порез на доходак грађана у Републици Србији уређен је следећим законским и

подзаконским прописима:

• Закон о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002,

135/2004, 62/2006, 65/2006 – исправка, 31/2009, 44/2009, 3/2010, 18/2010, 4/2011, 50/2011,

91/2011, 7/2012, 93/2012, 114/2012 , 8/2013, 47/2013 и 48/2013);

• Уредба о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално

опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Службени гласник

РС“, бр. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004, 31/2005 и 25/2013);

• Правилник о остваривању права на пореска изузимања за примања по основу

помоћи због уништења или оштећења имовине, организоване социјалне и хуманитарне

помоћи, стипендија и кредита ученика и студената, хранарина спортиста аматера и права на

пореско ослобођење за примања по основу солидарне помоћи за случај болести („Службени

гласник РС“, бр. 31/2001 и 5/2005);

• Правилник о начину и поступку остваривања пореске олакшице за запошљавање

нових радника из члана 21б закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр.

140/2004);

• Правилник о начину и поступку остваривања пореске олакшице за запошљавање

приправника и лица млађих од 30 година („Службени гласник РС“, бр. 72/2006);

• Правилник о начину и поступку остваривања пореске олакшице за запошљавање

лица са инвалидитетом („Службени гласник РС“, бр. 72/2006);

• Правилник о начину и поступку остваривања пореске олакшице за запошљавање

лица старијих од 45 година („Службени гласник РС“, бр. 72/2006);

• Правилник о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по

систему простог књиговодства („Службени гласник РС“, бр. 140/2004) ;

• Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин

утврђивања пореза на доходак грађана на приходе од самосталне делатности („Службени

гласник РС“, бр. 8/2011, 13/2012 и 12/2013);

• Правилник о критеријумима за остваривање права на ослобођење од плаћања

пореза на капитални добитак („Службени гласник РС“, бр. 38/2001);

• Правилник о обрасцу пореске пријаве о обрачунатом и плаћеном порезу по

одбитку и припадајућим доприносима од стране физичког лица као пореског обвезника

(„Службени гласник РС“, бр. 11/2005);

• Правилник о начину и поступку обрачунавања пореза на зараде у случају умањења

пореске основице („Службени гласник РС“, бр. 116/2006 и 37/2007);

• Правилник о начину утврђивања, плаћања и евидентирања пореза по одбитку и о

садржини збирне пореске пријаве о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку („Службени

гласник РС“, бр. 137/2004, 82/2006 и 61/2013);

• Правилник о садржини пријаве за упис у Регистар исплатилаца прихода по основу

естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма и садржини

обавештења о закљученим уговорима о извођењу тих програма („Службени гласник РС“, бр.

139/2004);

67

• Правилник о садржини пријаве за упис у Регистар послодаваца („Службени

гласник РС“, 102/2006);

• Правилник о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на приходе

грађана („Службени гласник РС“, бр. 7/2004, 19/2007, 20/2010, 23/2010 – исправка и 8/2011);

• Правилник о обрасцу појединачне пореске пријаве о обрачунатом и плаћеном

порезу и доприносима за обавезно социјално осигурање по одбитку на терет примаоца

прихода („Службени гласник РС“, бр. 128/2003);

• Уредба о подстицању запошљавања („Службени гласник“ бр 32 и 34/2011).

У структури свих расхода ОЦД трошкови личних примања свакако заузимају

најзначајније место, те Закон о порезу на доходак грађана и на основу њега донети

подзаконски прописи, имају велики утицај на расходну страну биланса успеха ОЦД.

Приликом исплате зарада, накнада зарада и осталих личних расхода лицима која су

запослена у ОЦД, као и приликом исплате примања лицима изван радног односа који се као

хонорарци ангажују на основу уговора о ауторском делу, уговора о делу, привременим и

повременим пословима, допунском раду и сл. од стране ОЦД нема никаквих специфичности

у односу на комерцијална правна лица и друге исплатиоце. Права и обавезе која има ОЦД

идентична су правима и обавезама других исплатилаца.

Опорезивање свих врста примања које се исплаћују у ОЦД (зараде, ауторска права,

права сродна ауторским правима и права индустријске својине, приходи од непокретности,

остали приходи) врши се на исти начин и без изаквих изузетака и разлика као и у профитном

сектору.

Напомена: Изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској

администрацији („Службени гласник РС“ бр. 47/2013) које се примењују приликом исплате

зарада и осталих лични примања на које се порез на доходак грађана плаћа по одбитку

извршено је обједињавање плаћања обавеза по основу пореза по одбитку и то тако што се

све постојеће пореске пријаве и други обрасци (укупно 35 образаца) замењују једном –

појединачном пореском пријавом. Од почетка 2014. године увешће се нови образац

појединачне пореске пријаве за порезе по одбитку, која ће садржати појединачне и збирне

податке о обрачунатим порезима и доприносима за све примаоце прихода и на нивоу

исплатиоца. Ова пријава ће се подносити искључиво у електронском облику пре сваке

исплате зараде, накнаде зараде и других прихода. Овом променом се врши значајно

поједностављење у примени одговарајућих пореских прописа за обвезнике, али омогућава

и једноставнија контрола коју врши Пореска управа, што и једнима и другима битно

смањује трошкове. На овај начин треба да се обезбеди консолидација свих података који се

односе на наведене приходе, информатичко повезивање са Централним регистром

обавезног социјалног осигурања, као и аутоматско књижење плаћених пореза и доприноса.

Ово би требало да омогући успостављање ефикасног сервиса за пореске обвезнике са

ажурним и тачним информацијама о њиховим задужењима и плаћеним обавезама;

Једна од најзначајнијих новина коју доноси измењени Закон о пореском поступку и

пореској администрацији односи се на појединачну пореску пријаву. Као што је

напоменуто, један од најважнијих циљева који треба да се оствари применом нових решења

у Закону јесте увођење појединачне пореске пријаве којом се све постојеће пореске пријаве

замењују једном пријавом.

68

Почев од 1. јануара 2014. године, уводи се нова појединачна пореска пријава за

порезе и доприносе] који се обрачунавају на приходе по одбитку, која садржава обједињене

податке о обрачунатим порезима и доприносима на нивоу исплатиоца прихода, као и

податке на нивоу примаоца прихода, која ће се искључиво подносити у електронском

облику пре сваке исплате зараде, накнаде зараде и других прихода.

Како се види, уводи се претходна контрола података исказаних у пореској пријави

на порталу Пореске управе и то као врста упита у тренутку подношења пореске пријаве од

стране исплатиоца прихода, ради контроле формалне и математичке исправности пореске

пријаве, а ради отклањања евентуалних грешака пре прихватања саме пријаве и затим

евидентирања обавезе по основу пореза и доприноса у пореском рачуноводству Пореске

управе. Коришћење упита од стране Пореске управе има за циљ унапређење процеса

контроле обрачунатих пореза и доприноса, а с тим у вези и смањење неправилности које би

се накнадно морале отклањати од стране пореских обвезника.

С друге стране, појединачна пореска пријава сматра се поднетом даном када је

Пореска управа електронским путем подносиоцу појединачне пореске пријаве потврдила

формалну исправност и математичку тачност исказаних података издавањем броја пријаве

са позивом на број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу.

Напомињемо да је као новина прописано да порез по одбитку доспева за плаћање на

дан који је у појединачној пореској пријави наведен као датум плаћања, ако је тај дан ранији

од рока прописаног законом. Треба подвући да се уколико је другим прописима предвиђено

подношење извештаја са подацима о порезу под одбитку уређено на друкчији начин, тада

се примењују одредбе овог закона.

Прописано је да акт који доноси министар надлежан за послове финансија, а који се

односи на начин и поступак подношења појединачне пореске пријаве буде донет у року од

три месеца од дана ступања на снагу Закона.

Прописано је да се правно лице казнити за прекршај новчаном казном од 100.000 до

1.000.000 динара уколико у појединачној пореској пријави наведе нетачне податке. За исти

прекршај запрећено је новчаном казном од 10.000 до 50.000, за одговорно лице у правном

лицу, односно новчаном казном од 50.000 до 400.000 динара за предузетника.

Потпуно ново решење садржано је у одредбама према којима налог за пренос

новчаних средстава којим порески обвезник даје налог пословној банци за плаћање пореза

и доприноса на зараде и накнаде зарада, односно других примања, садржи позив на број

одобрења за плаћање укупног износа по том основу, а који је додељен од стране Пореске

управе. Тиме се потврђује да је Пореска управа извршила претходну контролу исказаних

података у пореској пријави у погледу формалне исправности и математичке тачности

исказаних података који се односе на порезе и доприносе по одбитку, па се, према наводима

из образложења предлога Закона, на тај начин решава проблем неисправних налога за

пренос, као и проблем уплата на неодговарајући рачун јавних прихода, што је пак даље за

последицу имало иницирање и вођење поступка за повраћај погрешно уплаћених средстава

по основу јавних прихода.

Прописано је да се постојеће збирне и појединачне пореске пријаве за порез по

одбитку подносе на досадашњи начин до краја 2013. године, што значи да ће се за порезе

по одбитку који буду обрачунати и плаћени закључно са 31. децембром 2013. године ове

подносити у складу са раније важећим одредбама члана 41. Закона о пореском поступку и

69

пореској администрацији. Такође је прописано да се одредбе Закона о увођењу појединачне

пореске пријаве примењују почев од 1. јануара 2014. године. Процењује се да ће до тог рока

Пореска управа изградити одговарајуће техничке капацитете, за примену усвојених решења

у вези појединачне пореске пријаве. Управо имајући у виду сложеност примене

предстојећих нормативних, организационих и софтверских претпоставки, планирано је да

се у четвртом кварталу 2013. године, цео систем провери тестирањем софтверских решења

кроз пилот пројекат у којем могу да учествују обвезници који обезбеде одговарајуће

техничке услове и то почев од 1. октобра 2013. године. То значи да овог датума такви

порески обвезници могу подносити Пореској управи појединачне пореске пријаве за порезе

по одбитку, с тим што је министар надлежан за послове финансија овлашћен да пропише

поступак и начин подношења појединачне пореске пријаве почев од 1. октобра 2013.

године.

Напомињемо да новину представља и чињеница да у поступку канцеларијске

контроле уколико се утврди постојање неправилности у погледу података од значаја за

утврђивање пореске обавезе, Пореска управа у решењу којим се порез по одбитку утврђује

збирно на нивоу исплатиоца прихода, пореском обвезнику ће наложити и да поднесе

појединачну пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности. Такође уколико се у

поступку теренске контроле утврди да порески обвезник није применио, или није правилно

применио прописе приликом утврђивања пореза које сам врши, у решењу којим се порез по

одбитку утврђује збирно на нивоу исплатиоца прихода, Пореска управа ће наложити

пореском обвезнику и да поднесе појединачну пореску пријаву у којој отклања утврђене

неправилности

У наставку извајамо оне законске одредбе које су од посебног значаја за ОЦД, а то су

пре свега примања која могу бити изузета од опорезивања у невладином сектору или за која

се дају пореске олакшице.

Примања која се изузимају из опорезивања

У чл. 9. Закона наведена су примања која су изузета их дохотка за опорезивање те се

на њих не плаћају никакви порези и доприноси. За рад невладиног сектора посебно су

значајно да се не плаћа порез на доходак грађана, нити доприноси за социјално осигурање,

на примања остварена по основу:

• организоване социјалне и хуманитарне помоћи;

• накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у хранитељској

породици;

• накнаде трошкова волонтирања коју остварује волонтер, у складу са законом који

уређује волонтирање.

• новчане помоћи физичким лицима која служе за лечење у земљи или

иностранству, у висини стварних трошкова лечења, документовано рачунима здравствене

установе која је лечење извршила.

70

Други приходи – пореско ослобођење

Другим приходима (чл. 85. Закона) сматрају се остали приходи који по својој

природи чине доходак физичког лица, који нису опорезиви по другом основу у складу са

овим законом и који су таксативно набројани у закону.

Приликом исплате других прихода физичким лицима исплатилац је дужан да

обрачуна и плати порез по стопи од 20% умањено за 20% нормираних трошкова (а код

прихода које оствари члан ученичке задруге, члан омладинске или студентске задруге по

навршених 26 година живота ако је на школовању за средње, више и високо образовање и

прихода које физичко лице оствари по основу прикупљања и продаје секундарних

сировина, шумских плодова и лековитог биља код којих стопа нормираних трошкова

износи 40%.

Поред пореза по стопи од 20% умањено за 20% (или 40% нормираних трошкова)

исплатилац је дужан да обрачуна и плати одговарајуће доприносе за социјално осигурање

(24% - ПИО, а ако лице није здравствено осигурано и 12,3% допринос за социјално

осигурање).

Пореско ослобођење предвиђено је чланом 85. став 4. Закона за документоване

накнаде трошкова по основу службених путовања највише до износа тих трошкова који се

признају запосленима по члану 18. тач. 2) до 4) Закона, само ако се исплата врши физичким

лицима која нису запослена код ОЦД, и то:

1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или организације, са

правом накнаде трошкова, независно од тога из којих се средстава врши исплата;

2) члановима представничких и извршних тела Републике, територијалне аутономије

и локалне самоуправе, у вези са вршењем функције;

3) упућеним на рад у Републику, по налогу иностраног послодавца, а у вези са

делатношћу домаћег исплатиоца;

4) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарне, здравствене,

васпитно-образовне, културне, спортске, научно-истраживачке, верске и друге сврхе,

односно сарађују у синдикалним организацијама, привредним коморама, политичким

странкама, савезима и удружењима, невладиним и другим недобитним организацијама, при

чему не остварују било коју другу накнаду по основу те сарадње.

У вези са правом на пореско ослобођење за исплате накнада путних трошкова

физичким лицима упућеним, односно позваним од стране државног органа или

организације, а која нису запослена код исплатиоца, Министарство финансија Републике

Србије дало је мишљење, бр. 414–00–16/2012–04 од 06.04.2012. године, а чији завршни део

гласи:

„Дакле, имајући у виду законске одредбе и наводе из предметног случаја, када

Агенција као исплатилац прихода врши накнаду трошкова по основу службених путовања

(дневнице, трошкови смештаја и превоза) физичким лицима (конкретно предавачима или

гостима на едукативним скуповима) која нису запослена код исплатиоца, уколико Агенција

сагласно позитивним прописима који уређују систем државне управе и организацију и рад

министарстава и посебних организација, има статус државног органа или организације,

примењује се одредба члана 85. став 4. тачка 1) Закона.

71

Међутим, уколико нису испуњени услови наведени у одредби члана 85. став 4. тачка

1) Закона, накнада трошкова службеног путовања у целости подлеже опорезивању,

сагласно одредби члана 85. став 1. тачка 13) Закона.“

Пореско ослобођење за исплате физичким лицима упућеним, односно позваним од

стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова, постоји и онда када

се та накнада плаћа из донације или средстава којима се финансира неки пројекат и сл., а не

само на терет средстава буџета Републике.

На основу усмених и писмених иницијатива (Министарства здравља и

фармацеутских кућа), од 8. маја 2009. године измењена је тачка 4) става 4. члана 85. Закона.

На тај начин уведено је пореско ослобођење за накнаду трошкова по основу службених

путовања лицима која нису запослена код исплатиоца (трошкови превоза, исхране и

смештаја), а у сврхе професионалне едукације тих лица (добровољно, односно по позиву

сарађују у хуманитарне, здравствене, васпитно-образовне, културне, спортске, научно-

истраживачке, верске и друге сврхе, односно сарађују у омладинским организацијама,

привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима, невладиним и

другим организацијама), у случају кад те трошкове сносе друга лица код којих ова физичка

лица нису у радном односу, при чему та физичка лица не остварују никакву накнаду по

основу те сарадње.

Према томе, према усвојеној измени закона, сарадња у хуманитарне, здравствене,

васпитно-образовне, културне, научноистраживачке, верске и друге сврхе не везује се за те

делатности, већ је битна сврха те сарадње. При томе је битно да буду кумулативно испуњена

оба услова: да се ради о сврхама, односно организацији која је наведена у члану 84. став 4.

тачка 4) Закона и да то лице не остварује накнаду по основу сарадње за радно ангажовање,

о чему је Министарство финансија дало мишљење бр. 414–00–00214/2007–04 од 4.02.2008.

године.

У наставку цитирамо извод из мишљења Министарства финансија РС, бр. 414–00–

56/2011–04 од 30. 08. 2011. године, о пореском третману накнаде трошкова службеног

путовања које фармацеутске компаније исплаћују лекарима и фармацеутима који нису код

њих у радном односу, за учешће на конгресима:

„У случају када правно лице – фармацеутска компанија која се бави производњом

или прометом фармацеутских производа, на основу веродостојне документације врши

накнаду трошкова смештаја и превоза за учешће на конгресима, физичким лицима –

лекарима и фармацеутима, који нису у радном односу код исплатиоца прихода

(фармацеутска компанија), не плаћа се порез на доходак грађана на друге приходе на

накнаду трошкова до висине прописаног неопорезивог износа из члана 18. став 1. тач. 2)

до 4) Закона, под условом да та лица не остварују било коју другу накнаду по основу

предметне сарадње. Уколико се накнада наведених трошкова врши у износу који је виши од

Законом прописаног неопорезивог износа, опорезивању порезом на доходак грађана,

сагласно са одредбом чл. 85. и 86. Закона, подлеже део примања изнад неопорезивог износа.

У случају када физичка лица (доктори и фармацеути) која нису у радном односу код

исплатиоца прихода, у конкретном случају код правног лица – фармацеутске компаније, по

основу сарадње у наведене сврхе остварују и одређена примања (накнаду) од исплатиоца

прихода, таква накнада има карактер других прихода физичких лица и подлеже плаћању

72

пореза на доходак грађана сагласно са одредбом члана 85. Закона, као и припадајућих

доприноса за обавезно социјално осигурање.“

Приликом утврђивања права на пореско ослобођење треба имати у виду такозвано

начело фактицитета из Закона о пореском поступку и пореској администрацији, где се

пореске чињенице утврђују према својој пореској суштини. Према томе, када, на пример,

невладина организација које се здравственом заштитом плати трошкове службеног пута за

учешће на стручном конгресу или симпозијуму, фармацеутима и лекарима са којима

сарађује у здравствене сврхе, оно није дужно да обрачуна порез, под условом да физичка

лица не остварују никакву накнаду по основу те сарадње. Међутим, ако им се плати учешће

на „светском конгресу фармацеута“ где у плану у програму путовања од седам дана није

планирано ни сат времена за учешће на конгресу, већ се ради о класичном туристичком

путовању, не може се користити повлашћен порески положај.

Не плаћа се порез на друге приходе на примања наведених лица по основу:

– дневнице за службено путовање у земљи до износа од 2.588,25 динара, односно

дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног од стране надлежног

државног органа;

– накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну;

– накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника

у јавном саобраћају, а када је, сагласно са законом и другим прописима, одобрено

коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге добротворне сврхе –

до износа 30% цене једног литра супер бензина, а највише до 6.082,00 динара месечно.4

Основни услов да би накнада трошкова била изузета од опорезивања је да су

трошкови документовани. Документ за признавање дневнице за службено путовање је

путни налог, док се за признавaње трошкова смештаја мора приложити рачун хотела. За

трошкове превоза такође се мора приложити рачун, а ако упућено лице користи сопствено

возило, потребно је да приложи обрачун пређених километара.

Ако се трошкови накнађују у већем износу од највише прописаних, или се уз њих

исплаћује и нека друга накнада, онда ови трошкови губе повлашћени порески третман и

имају третман опорезивих прихода, тако да се целокупно опорезују, уз умањење од 20% на

име нормираних трошкова.

У свим другим случајевима када послодавац упућује на службено путовање лице које

није код њега у радном односу, накнада трошкова по основу службених путовања има

третман осталих прихода на које се плаћа порез на друге приходе (20% пореза на доходак

на основицу умањену за 20%), на име нормираних трошкова.

Ово изузимање од опорезивања посебно је значајно за ОЦД које у великој мери, за

обављања својих пројектних активности, ангажују спољне сараднике који се упућују на

одређена службена, студијска путовања, конгресе и друге облике стручног образовања и

професионалног умрежавања на терет својих средстава.

4 Наведени неопорезиви износи годишње се усклађују и мењају сваке године. Неопорезиви износи на овом

месту важе у периоду од 1. фебруара 2013. год. до 31. јануара 2014. год.

73

ЗАКОН О ИГРАМА НА СРЕЋУ

Чл. 5 Закона о играма на срећу („Службени гласник РС“ бр. 88/2011 и 93/2012)

прописано је да се игре на срећу приређују ради разоноде учесника, остваривања добитака

у новцу, стварима, услугама или правима и остваривања средстава која су приход буџета

Републике Србије.

Део средстава који је приход буџета Републике Србије у износу од 40% (: наменска

примања буџета), користи се за финансирање Црвеног крста Србије, организација особа са

инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално-економског и

друштвеног положаја особа са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе,

установа социјалне заштите, спорта и омладине, локалне самоуправе и лечења ретких

болести.

Према томе, 60% средстава остварених наплатом фискалних дажбина од приређивача

игара на срећу по овом Закону (то су накнада за сагласност/дозволу/одобрење и накнада за

приређивање чије висине се разликују за поједине врсте игара на срећу које се плаћају

уместо ПДВ јер су услуге приређивања игара на срећу ослобођене ПДВ без права на

одбитак претходног пореза) користи се на финансирање организација и намена

дефинисаних у чл. 5. Закона.

Чл. 17. овог Закона такође је прописано да наменска примања буџета и извршени

издаци, ради остваривања циља из члана 5. став 2. овог закона, водиће се одвојено у оквиру

главне књиге трезора на повезаним евиденционим контима (тзв. буџетски фондови).

Буџетски фондови оснивају се одлуком надлежног органа на неодређено време и

њима, у оквиру своје надлежности, управљају министарства надлежна за послове: социјалне

заштите, спорта и омладине, локалне самоуправе и здравља.

Извори финансирања буџетских фондова су:

1) апропријације обезбеђене у буџету за текућу годину;

2) накнаде за приређивање игара на срећу;

3) накнада за дозволу и накнада за добијено одобрење за приређивање посебних игара

на срећу, односно сагласност за приређивање наградне игре у роби и услугама;

4) други извори.

Законом је у чл. 18 прописана расподела јавних прихода остварених по основу

приређивања игара на срећу на следећи начин:

„Наменска примања буџета из члана 5. став 2. овог закона, распоређују се, у износу

од по 19%, за финансирање:

1) Црвеног крста Србије;

2) организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење

социјално-економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом;

3) установа социјалне заштите и других удружења чији је циљ унапређење социјално-

економског и друштвеног положаја лица у стању социјалне потребе;

4) спорта и омладине;

5) јединица локалне самоуправе.

Наменска примања буџета из члана 5. став 2. овог закона, распоређују се, у износу од

5%, за финансирање лечења ретких болести.

74

Начин и критеријуме за расподелу средстава намењених финансирању субјеката и

намена из ст. 1. и 2. овог члана утврђују надлежни министри.“

Начин расподеле 40% јавних прихода остварених приређивањем може се табеларно

приказати на следећи начин:

За финансирање % Издвајања

Црвеног крста Србије 19%

Организација особа са инвалидитетом и других удружења

чији је циљ унапређење социјално-економског и друштвеног

положаја особа са инвалидитетом

19%

Установа социјалне заштите и других удружења чији је циљ

унапређење социјално-економског и друштвеног положаја

лица у стању социјалне потребе

19%

Спорта и омладине 19%

Јединица локалне самоуправе 19%

Лечења ретких болести 5%

УКУПНО 100%

Расподела средстава која се користе за финансирање локалне самоуправе

Начин и критеријуми за расподелу средстава из наменских примања буџета Републике

која се остварују приређивањем игара на срећу, а користе за финансирање локалне

самоуправе, у складу са Законом о играма на срећу, уређен је Правилником о начину и

критеријумима расподеле дела средстава из наменских примања буџета Републике која се

остварују приређивањем игара на срећу, а користе за финансирање локалне самоуправе

(„Службени гласник РС“ бр. 54/2013).

Чл 3. и 4. овог правнилника прописано је да се расподела средстава врши јединицама

локалне самоуправе, ради остваривања следећих циљева:

1) учешће у обезбеђивању недостајућег дела средстава у пуном или делимичном

износу за реализацију нових или завршетак започетих пројеката који се финансирају из

буџета јединице локалне самоуправе, а од посебног су значаја за живот грађана на њеној

територији – 60%

2) пружање техничке и друге помоћи у циљу модернизације рада органа јединице

локалне самоуправе и месне заједнице – 25%

3) пружање помоћи јединици локалне самоуправе која је погођена елементарном

непогодом или другом несрећом већих размера – 15%.

75

Расподела средстава се врши на основу поднетих захтева заинтересованих јединица

локалне самоуправе на објављен јавни позив за остваривање циљева. Захтеви се подносе

Министарству - Комисији за спровођење поступка и утврђивање предлога за расподелу

средстава на основу јавног позива.

Одлуку о расподели средстава доноси министар надлежан за послове локалне

самоуправе и одлука о расподели средстава се објављује у "Службеном гласнику Републике

Србије".

Министарство, на основу одлуке о расподели средстава, закључује уговор о

коришћењу бесповратних средстава са јединицама локалне самоуправе којима су средства

додељена.

Уговор нарочито садржи новчани износ који се додељује кориснику средстава, намене

за које се средства додељују и обавезу корисника да уколико средства не користи наменски,

иста врати у складу са уговором.

Правилником је прописано образовање и састав комисије, њени задаци, садржина

јавног позива, рокови за достављање захтева локалне самоуправе на јавни позив и рок за

одлучивање по захтеву, посебан случај расподела средстава (у случају елементарне

непогоде или друге несређе већих размера која је погодила јединицу локалне самоуправе),

критеријуме за расподелу средстава на пројекте за поједине намене, поступак рада

комисије, обавеза подношења извештаја од стране јединице локалне самоуправе која је

добила средства и остала питања која у овој анализи нећемо детаљније разматрати.

Предлог је да се, проценат издвајања повећа на 50% и да се у круг намена које су

прописане чл. 5. и 18. Закона уврсте и култура, као и удружења која доприносе развоју

цивилног друштва.

Примера ради Хрватска у чл. 8 свог Закона о играма на срећу прописује да ће „Влада

Републике Хрватске уредбом одредити критерије за утврђивање корисника и начин

расподјеле прихода од игара на срећу за финанцирање програма организација које:

1. промичу развој спорта,

2. придоносе борби против злоупорабе дрога и свих других облика овисности,

3. се баве социјалном и хуманитарном дјелатношћу,

4. се баве проблемима и задовољавањем потреба особа с инвалидитетом,

5. се баве техничком културом,

6. се баве културом,

7. се баве изванинституционалном наобразбом и одгојем дјеце и младих,

8. придоносе развоју цивилног друштва.

(2) За финанцирање програма из ставка 1. овога чланка издваја се:

1. 50% годишње накнаде од приређивања игара на срећу у цасинима (чланак 38. ставак

1. и 2.),

2. 50% мјесечне накнаде од приређивања игара на срећу у цасинима (чланак 38. ставак

3. и 9.),

3. 50% годишње накнаде од игара клађења (чланак 51. ставак 1. и 2.),

4. 50% мјесечне накнаде од игара клађења (чланак 51. ставак 3.),

5. 50% годишње накнаде од приређивања игара на срећу на аутоматима (чланак 58.

ставак 1.),

76

6. 50% мјесечне накнаде од приређивања игара на срећу на аутоматима (чланак 58.

ставак 4.),

7. 50% мјесечне накнаде од приређивања лутријских игара на срећу (чланак 17. ставак

1.),

8. 50% остварене добити Хрватске Лутрије д.о.о. (чланак 9. ставак 6.).“

Уочава се да се у Хрватској 50% (а не 40% као у Србији) од накнада за

приређивање игара на срећу издваја за општекорисне намене, укључујући и

организације које се баве културом, као и доприносе развоју цивилног друштва, за

шта у нашој земљи нису предвиђена издвајања. Слична решења срећемо и у другим

земљама.

Стога, предлажемо следећу измену чланова Закона о играма на срећу:

Предлог:

У чл. 5. став 2. Закона о играма на срећу проценат „40%“ замењује се процентом

„50%“.

Чл. 18. ст. 1 мења се и гласи:

„Наменска примања буџета из члана 5. став 2. овог закона, распоређују се, у

износу од по 12,5%, за финансирање:

1) Црвеног крста Србије;

2) организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ

унапређење социјално-економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом;

3) установа социјалне заштите и других удружења чији је циљ унапређење

социјално-економског и друштвеног положаја лица у стању социјалне потребе;

4) спорта и омладине;

5) културе;

6) удружења која промовишу развој цивилног друштва;

7) јединица локалне самоуправе;

8) лечења ретких болести.

Став 2. члана 18. брише се.