D R U G I O N A M A

Pi{e: Milan Lu~i},

stalni dopisnik izNjujorka

[vajcarski poslanik: Srbi, ako udjete u EU, ste}i }ete samo status dobro uhranjenog roba

Osim stalnih susreta sastarim prijateljemSrbinom, moj prvi pravi

kontakt sa Srbijom bio je pozivpredsednika Udru`enja knji`evnikaSrbije, koji mi je ponudio poetskiazil, nakon {to je {vajcarskoudru`enje odbilo da me primi usvoje redove. To je bio izvanredanpotez. Dakle, jo{ postoji zemlja nasvetu gde se ljudi podsmevaju sliciserviranoj u svetu o njima, zemljau kojoj se ljudi anga`uju zaunapred izgubljene stvari i nega-tivce poput mene, ne haju}i zapotencijalne reakcije; dakle, izvan[vajcarske jo{ postoji zemlja kojapru`a otpor! Bilo je to dovoljnoneuobi~ajeno da me nagna dapostanem ~lan Udru`enjaknji`evnika Srbije. Otad, Srbija i ja~inimo jedan neobi~an par. Parvezan uzajamnom fascinacijom, ukojoj svako predstavlja u o~imaonog drugog ne{to {to nikad ne}ebiti.

MELANHOLIJA I PRENATRPANOST

Tako sam se jednog danaobreo u Beogradu. Prepe{a~io samtaj pomalo siv grad, koji je savneodredjeno mirisao na ugalj i nakuhinjska isparenja. [etao samKnez-Mihailovom, popio kafu uKolarcu. Posmatrao sam sa tvrd-jave kako proti~u Sava i Dunav, izate~en obi{ao vojni muzej gde su,na panoima po`utelim od vremena,do najsitnijih detalja opisane epi-zode otpora protiv turskog osva-ja~a. Na kraju sam proveo neko-liko sati u neverovatnom zoo-vrtu

koji krasi obode tvrdjave. U o~ima`ivotinja prona{ao sam istu melan-

holiju prisutnu u tako lepom idubokom pogledu predivnih `enakoje {etaju trotoarom, kao boginjenebeskim podijumom. Melanholija:to je klju~na re~. Ona vlada svuda,u vazduhu, zidovima, licima, ipokretima ljudi. Kao da ne{tosatire grad i njegove stanovnike.Ne{to {to ne mo`e izdr`ati jednoljudsko bi}e, jedan narod, jednazemlja. U Beogradu, kao da je ceosvet Atlas.

Istra`uju}i dublje, otkri-vao sam uzrok te melanholije. Toje ose}aj onih koji posmatrajukako reka te~e i kako vreme pro-lazi, i pri tom ostaju ubedjeni dani{ta ne}e izmeniti njihovu sud-binu, da ih niko ne}e osloboditikobi koja im se obru{ila na rame-

na. Prolaze}i kroz Beograd, frapi-rani smo zgradama koje jo{ nose

o`iljke rata sa NATO-om, alinaro~ito mnogobrojnim zgradamana~etih vremenom. Ovde je sveotpor, otpor Amerikancima, savre-menosti, vremenu, samom sebi.

Da bi se taj otporsavladao, prostor je neverovatnopretrpan. Ulice, radnje, arhitektura,saobra}ajne ose, sve je haoti~no,prezagu{eno, iracionalno. Ovdevlada za~udjuju}a predispozicija zasnala`enje, za bavljenje svim isva~im. Kao da je svemu tome ciljda se eventualni osvaja~ izgubi ukrivinama lavirinta, u kojima biposle beskrajnog kru`enja izgubio i`elju za osvajanjem.

Melanholija i pretrpanost:to su moji najsna`niji utisci oovom malom balkanskom narodu

dok gazim po njegovom tlu.Njegova istorija je po~ela jednimporazom koji su Srbi nosili u sebivekovima, pridaju}i mu sakralnikarakter moralne pobede, na kojojsu izgradili nacionalni identitet.

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM

KAZAMATU

Okrutni vekovi su doveliosvaja~e sa svih strana, sa severa,juga, pa ~ak i istoka. Turci,Austrijanci, Nemci, Englezi iFrancuzi protutnjali su ovim pros-torima jure}i u rat na severu ilijugu. Ti gospodari rata su samoprolazili, nesvesni postojanja srp-skog naroda, sem ako ne bi zas-metao. A Srbi su to ~inili sve~e{}e, da bi potvrdili svoje posto-janje i prikazali se svetu kaonarod: ispre~ili bi im se na putu.Vremenom je to postao dominant-ni stav: Srbin zatrpava ulice, rad-nje, glavu, ~ak sebe samogoptere}uje sobom. Zbog toga se~ini da je sve u ovoj zemlji uradovima i u i{~ekivanju, uprkosnjenoj dugoj pro{losti i bogatojkulturi. Srbin je otpora{, {ampionPirovih pobeda, naro~ito nadsamim sobom. U tom otporu imaizvesne uzvi{enosti, nesalomivevolje da se izazove sudbina, iakose zna da je neminovna. Ali tajpotez je tako plemenit, tako lep iuzaludan da postaje uzvi{en.

Volim ovaj narod jer seopire svetu, kobi, vremenu kojeproti~e, samom sebi. Volim tumelanholiju u o~ima ljudi koji,znaju}i da ne mogu iza}i kao

pobednici iz jedne nejednakeborbe, istraju u borbi, zarad lepotesamog gesta, zarad rehabilitacije~ina slobodne volje, plemenitostiuzaludnog.

Ako bi Srbija sutramorala da pristupi Evropskoj uniji,to bi bio veliki gubitak za~ove~anstvo. Tako bi se izgubiojedan na~in `ivota gde su ~asovni-ci mek{i nego na Dalijevim slika-ma, gde `ene vi{e sanjare odgospodje Bovari, gde su mu{karcihrabriji od vuka uhva}enog ukljusu koji sebi otkida {apu da bise oslobodio.

Srbija je oduvek u ratu saneprijateljem koji se nalazi unutarnjenih zidina i zaposeda `ivot,nevidljiv i nepobediv. Kao Zangarau svojoj tvrdjavi, i Srbin se nadanajgorem i najboljem {to mu mo`edo}i spolja. Ali donekle je svestanda ono {to ga ti{ti le`i duboko unjemu samom, i da mu ne mo`eute}i. Kao uzvi{eni osudjenik,pose`e za drugim zatvorima, {irim,svetlijim, ~istijim. Evropska unijamu jedan takav zatvor predstavljau lepom svetlu, pod finansijskompodr{kom Centralne evropskebanke, uredjenog tako zato {to suNemci po`eleli da postanuEvropljani, da ne bi bili upam}enikao potomci nacista. Ako bi Srbijaprihvatila tu prevaru, ako bi prista-la da proda svoj ponos budza{to,stupila bi u jedan sterilan,funkcionalan, {ablonski prostor,bez optere}enja, u kojem bi ostalaanonimna. U njemu bi stekla sta-tus dobro uhranjenog roba, ali bisem teritorije izgubila i istoriju ikorene, a ponajvi{e du{u.

SRBIJA - ZEMLJA KOJAPRU@A OTPOR

“Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za ~ove~anstvo. Tako bi se izgubio jedan na~in `ivotagde su ~asovnici mek{i nego na Dalijevim slikama, gde `ene vi{e sanjare od gospodje Bovari, gde su mu{karci hrabriji od vuka uhva}enog u

kljusu koji sebi otkida {apu da bi se oslobodio” pi{e Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu [vajcarske.

Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu [vajcarske

11www.serbianmirror.comJul 2014.

P O Z O R I [ T E

12 Jul 2014.

Videti pre-m i j e r us r p s k o g

pozori{ta u sredNjujorka je dogad-jaj sam po sebi, avideti premijerudrame srpskogpisca iz Njujorka,na srpskom jezikui to ba{ tamo gdeje ta drama i nasta-

la je stvarno poseban dogadjaj. Taj posebandogadjaj su upravo ovih dana do`iveli lju-bitelji pozori{ta u Njujor{kom pozori{tuHelen Mils.

Srpski, a njujor{ki pisac D`oMoler napisao je desetak knjiga, a na{i~itaoci imali su priliku da u “SrpskomOgledalu” ~itaju njegove pri~e. Te pri~e izdijaspore – iz Bruklina i okoline, pro~italisu i glumci Srpskog Narodnog pozori{ta izBanja Luke i napravili predstavu koju suizveli u prepunoj sali u sred Njujorka. Svi,nas vi{e od stotinu, gledali smo bez dahapremijernu predstavu “Izgubljeni uBruklinu”. Neki su se smejali pomalogorko i setno, a neki su i zaplakali, ba{onako iskreno. Glumci @eljko Erki} iVlada Djordjevi} su preto~ilipri~e D`oa Molera u pitku,dinami~nu i dopadljivupozori{nu predstavu, koja jebila isprepletana video spo-tovima iz Njujorka i filmskimmaterijalom snimljenim naterenu. Moderna, brza i iznadsvega impresivna pri~a o`ivotu u tudjini nikoga nijeostavila ravnodu{nim, a glum-ci su na otvorenoj sceni dobi-jali aplauze. Ni{ta manjeaplauza nije dobio ni in`enjerMilan Kneselac, takozvani“D`o Moler”, gastarbajter,pustolov, moler, avanturista,nadzornik na mostovima,pisac...

Kada sam pre desetakgodina pisao prikaz prve knjige

“D`oa Molera” rekao mi je da muje `elja bila da se otisne u dalekisvet, da malo luta i sti~e iskustva,a zatim da se posveti pisanju sce-narija za holivudske filmove. Odtada do sad Milan Kneselac jepod imenom ili pseudonimom“D`o Moler” objavio 7 knjiga, anjegova prva pozori{na predstavaprikazana je sa velikim uspehomu Banja Luci krajem pro{legodine.

Krenuo je D`o Moler ina premijeru u Beograd, ali prenjega stigla je poplava koja jepoplavila pola Srbije i skoro celuRepubliku Srpsku, sve predstavesu odkazane pa i “Izgubljeni uBruklinu”. Milan se nije brinuo,kupio je lopatu i pridru`io seBeogradjanima koji su punilid`akove sa peskom za oja~avanjenasipa oko Obrenovca i [apca, aonda je oti{ao u samouslugu inakupovao pun kombi fla{iranevode, pelena, konzervirane hranei sanitetskog meterijala i sve to odneodirektno poplavljenima. Eto, takav je D`oMoler ili Milan Kneselac, impulsivan, brz,

ose}ajan... Takav je i pisac. Takva je ipredstava napravljena po njegovimpri~ama.

Jednom sam uporedio Milana ili“D`oa Molera” sa D`ekom Londonom i`elim da to uradim i danas.

Milan pi{e lako, pitko i pre svegaiskreno, o svemu {to mu se de{avalo u`ivotu. On ni{ta ne izmi{lja i ne doteruje.Pi{e samo ono {to je do`iveo i {to je ose-tio. Ba{ zato mu ljudi veruju, a to je zapravog pisca najva`nije. Kao i slavni D`ekLondon i Milan se otisnuo u svet u tragan-ju za avanturom ili nekim boljim `ivotom,odnosno za nekom holivudskom pri~om.Obi{ao je on tako pola sveta i gotovo celuAmeriku, a onda se skrasio u Fort Liju,lepom gradi}u u Nju D`ersiju iz koga sepru`a divan pogled na Menheten, centarsveta koji mnogima iz daleka izgleda, kao“obe}ana zemlja”.

Video je Milan da `ivot u tudjininije ni lak ni lep, da se u dalekom svetumora{ za sve boriti i izboriti i to naj~e{}esam. I eto, on je uspeo, a njegove pri~eprenose se kroz knjige i kroz pozori{nupredstavu svima onima koji kre}u na put utudjinu, u nepoznato...

Mnogi od nas prepoznali su bardeo sebe u D`oovim pri~ama, a jo{ vi{e upredstavi “Izgubljeni u Bruklinu”. Zato smose pomalo gorko smejali, a Boga mi, iplakali. Pogledajte i vi ovu predstavu, jer}e uskoro biti prikazana u Filadelfiji,^ikagu, Klivlendu i svim drugim mestimagde ima “na{eg sveta” – uveren sam da }ete, bar za trenutak, u predstavi prepoznatisebe, a siguran sam da }e mnogi na{i zeml-jaci iz otad`bine, posle Milanove predstavepo~eti malo druga~ije da misle o “sre}nompe~albarskom `ivotu”, avanturama iholivudskim pri~ama iz dijaspore, koje seolako serviraju, a stvarno su veoma dalekood istine.

To {to je predstava “Izgubljeni uBruklinu” dobro primljena kod ku}e, a iovde u dijaspori, govori samo da smoostali jedan isti narod, ose}ajan, pomalosentimentalan i ranjiv. Nadam se da }e nasovakva dela, knji`evna, pozori{na, a mo`dai filmska u tome jo{ vi{e u~vrstiti i uje-diniti, jer nas sve vi{e stvari deli, odvaja iraspolu}uje nam i telo i du{u.

Od na{eg dopisnikaiz NjujorkaMilan Lu~i}

”IZGUBLJENI U BRUKLINU”

Glumci Narodnog pozori{ta Banjaluka - @eljko Erki} i Vlada Djordjevi}

Scena iz predstave

Scena iz predstave “Izgubljeni u Bruklinu”

Glumci @eljko Erki} i Vlada Djordjevi} i pisac D`o Moler

Premijera u Njujorku pozori{ta iz Banjaluke

D A S E N E Z A B O R A V I

13www.serbianmirror.comJul 2014.

Groblja srpskog naroda rasuta po svetu (2.deo)

Pi{e: Marko Lopu{ina

ARADSKA

TVRDJAVA

Sli~an sporazum o zbirnjavanjusrpskih grobalja i `rtava

dr`ava Srbija priprema i saItalijom, Rumunijom iMakedonijom. Naime, o velikombroju vojnih grobalja i memorijaladr`ava godinama nije vodilabrigu, pa su mnoga i dalje uveoma lo{em stanju. Prema gru-bim procenama samo za najele-mentarnija odr`avanja objekatagodi{nje je potrebno oko 80 mil-iona dinara, a ve} godinama izbud`eta se izdvaja nekoliko putamanje novca.

Posmrtni ostaci srpskih ijugoslovenskih soldata rasuti suna 676 lokacija u ~ak 40 dr`ava.Procenjuje se da u vojni~kimgrobnicama po~iva i do 300.000pokojnika. Samo na grobljuRajderdorf, najve}em vojni~komgroblju u Gornjoj Austriji, sahran-jeno ~ak 8.000 srpskih vojnika.Re~ je o ratnim zarobljenicima izPrvog svetskog rata, interniranimu austrijskim radnim logorima.Ve}ina njih preminula je odposledica epidemije tifusa koja jedesetkovala logora{e – ka`e drVladimir Gre~i}, ekspert za emi-graciju.

Groblja srpskog naroda udijaspori nalaze se u zemljamaEvrope, Azije, Afrike, Australije iSeverne Amerike. Najve}i broj tihmemorijala je u zemljamaBalkana i regiona, u Madjarskoj –46, Makedoniji – 34, Hrvatskoj –31, u Rumuniji – 22 i Albaniji –16. U Albaniji u Tirani postojikosturnica, sa telima 63 identi-fikovana i 322 neidentifikovanaborca poginula u Balkanskom iPrvom svetskom ratu. Spomen -kosturnica za 302 srpska vojnika idva generala u Valoni je razorena1990. U Skadru, Korci, Dra~u,Valoni, Le{u, u Arti, selu Narta,selu Burela i Kavaji su nekadpostojala srpska groblja.

U Gr~koj stradanja Srbasa~uvana su u memorijalnimspomenicima Zejtinlik u Solunu ina ostrvima Krf i Vido. Ima idrugih grobalja u Gr~koj, koja~uvaju uspomene na Srbe.

U Rumuniji postoji 18obele`ja srpskog `rtvovanja u rat-nim periodima. U Medidiji je kos-turnica oko 8.000 boraca Prve

srpske dobrovolja~ke divizije iz1916. godine. U Aradu je kostur-nica sa oko 6.000 vojnika izPrvog svetskog rata. Svoje kostiSrbi u Prvom svetskom ratu suostavili i u Fagara{u, Satu Mare,Gura Pravoculjuj, Arti, Lugo{u, idrugim mestima. U Temi{varu jesahranjeno 26 pilota koji sustradali aprila 1941. a spomenicistradalima tokom Drugog svet-skog rata su u radnom logoru uTemi{varu i u mestu Srpski

Semarton.– Logor u Aradu je bio

oli~enje srpske patnje i stradanja.Srbe su mu~ili `edju, tukli su ihdo smrti, `ene silovali. Ovo jepakao! – zapisao je lekar drBrandu{a u svom pismu mad-jarskom parlamentu.

Ovaj logor je prevashod-no bio namenjen za Srbe prog-nane sa prostora austrougarskeprovincije Bosne i Hercegovine,zatim iz Kraljevine Srbije i ostal-ih srpskih krajeva. Medjuzarobljenima je bio i mali brojRusa i drugih slovenskih naroda.

– Logor u Aradu je biosastavni deo jednog ogromnoggenocidnog sistema zami{ljenog i

primenjenog od strane be~kogvojno politi~kog establi{menta sajasnim ciljem da se fizi~ki likvidi-ra srpski narod. Sto`er ~itavog togsistema za masovno etni~ko istre-bljenje Srba, stvorena je mre`akoncentracionih logora u BiH iHrvatskoj, ^e{koj, Slova~koj,Madjarskoj, Sloveniji, Austriji iRumuniji. Iz te iracionalne mr`njeposejane i bri`ljivo negovane odstrane dvojne monarhije iznikao jei logor u Aradskoj tvrdjavi kao

carska i kraljevska institucijakako, uostalom i glasi njenzvani~ni naziv: Kaiserliches undKönigliches Internirungs Lager inArad – pisao je Vladimir ^orovi}u svojoj „Crnoj knjizi”, gde jeopisao smernice tog be~kog plana.

Neposredno pred po~etaki tokom Prvog svetskog rata, prekivojni sudovi osudili su na smrt ipobili veliki broj Srba civila, dokje vojska ubijala bez suda.General Oskar Po~orek, zapoved-nik BiH, ina~e, ponem~eniSlovenac i veliki srbomrzac, osno-vao je po nalogu iz Be~a,pomo}nu miliciju, zloglasne`u~kore, nesrpskog porekla.@u~kori su imali neograni~enu

slobodu da se obra~unavaju saSrbima, da ih poni`avaju,plja~kaju, da im pale ku}e, daskrnave i pale crkve i manastire,pa ~ak i da ih ubiju, a da za tonikome ne pola`u ra~una.

Srbi su dovodeni u Arad`eleznicom i ulicama gradasprovodeni u tvrdjavu i bacani ukazamate. Samo jedne nedelje popodne, kako je zapisano, „dovede-na su 274 politi~ka zarobljenika izDubrovnika, [ibenika, Splita i

Zadra, te su internirani u gradu.”U Aradu su im najpre dali nekevojni~ke prostorije za prebivali{te,gde su trpali po 80 ljudi. Kako jebroj zarobljenika rastao, prebaci-vani su u podrume da spavaju potrojica na jednoj slamarici. Usledo~ajnih `ivotnih uslova, i usledizgadnjivanja, izbijale su raznezarazne bolesti, pegavi tifus,masovno oboljevanje od tuberku-loze, usled ~ega je dnevno umi-ralo nekoliko desetina ljudi svihuzrasta, dece, `ena, odraslih.

Poznati srpski novinarRadivoje Markovi}, ~iji je stricstradao u kazamatima Aradsketvrdjave, zapisao je:

– Sabijeni u podzemnimmemljivim hodnicima gde nedopire svetlost, internirci su segu{ili u neizdr`ivom smradu.Usled iznuravanja gladju i nepod-no{ljivih `ivotnih uslova dalekoispod svakog minimuma ljudskogopstanka, izbija epidemijapegavog tifusa, dolazi domasovnog oboljenja od tuberkloze

i drugih zaraznih bolesti od ~egaumire dnevno po nekoliko deseti-na unesre}enih ljudi, `ena, dece.Zimi, dr`ali su ih u ledenim pros-torijama, na betonskom podu od~ega su im se smrzavale ruke inoge. Amputiranjem udovamnogo je logora{a, posebno mal-oletnih, obogaljeno. Mu~ili su ih`edju, vezivali oko {tapa i takoukvr`ene tukli na mrtvo, stavljaliim gvozdene okove, silovali `ene.

Ljudi su s po~etka dobi-vali samo po jedanput na danhranu. “Meso” se sastojalo izglava, creva, d`igerica, grkljana,neo~i{}enih repova, i dosta puta izmetiljavog i crvljivog ov~jeg mesa.Izgladneli, ljudi su ~esto kupilihranu sa smetli{ta, jer su obrocibili apsolutno nedovoljni, da imnadoknade tro{enje organizma.

Prema podacima Srpskepravoslavne crkve Sv. apostolaPetra i Pavla u Aradu, iz 1925.oko 4.317 Srba interniraca koji suumrli od 1914 - 1918 u Aradu. Naraspravi pred divizijskim sudom,koja je trajala vi{e nedelja uTemi{varu, doznalo se da je jedanarmijski oficir “podneo vojnomministarstvu prijavu, u kojoj jeoptu`io predsednika vojnog suda^ajku i auditora Sahtera sa raznihzloupotrebe i zlo~ine.” Oni su“zbog uvrede ~asti, zloupotrebevlasti i pretnje” osudjeni samo nagodinu dana tamnice i nadegradaciju, dok su ve{anja Srba iubistva i dalje trajala.

Po informacijama objavl-jenim u aradskom zborniku„Ziridava” br. 10. iz 1978. krozaradski logor u periodu 1914 -1918. pro{lo je petnaest hiljadaSrba, „ kojima je pretila opasnostod potpunog istrebljenja, posebnoposle izbijanja epidemije pegavogtifusa”. Nekoliko stotina interiracapomrlo je od sredine 1914. dopo~etka 1915. Sahranjeni su nagradskom groblju “Pomenirea” uAradu. To mesto je obele`eno ipostoji mali spomenik. Drugointernirsko groblje je pored tvrd-jave, na obali Mori{a. To jemasovna grobnica za oko 4.000srpskih stradalnika, koja je dugobila zapu{tena.

ZABORAVLJENI I

IZBRISANI

Povodom sto godina odpo~etka Prvog svetskog

PALI ZA SVOJU

I TUDJU SLOBODU

SIMBOL SRPSKE PATNJE– Logor u Aradskoj tvrdjavi je bio oli~enje srpske patnje i

stradanja. Velika su zlostavljanja ~injena bez obzira na uzrast

interniraca, mu~ili su ih `edu, tukli su ih do smrti, stavljali u okove,

`ene silovali. Gospodine poslani~e, ovo nije logor, ovo je pakao!

Prvo {to sam video i upamtio to je mrtva majka sa `ivim detetom u

naru~ju. To se ne da opisati – zapisao je lekar dr Brandu{a, koji je

svoje pismo poslao madjarskom poslaniku u parlamentu.

Logor u Aradu

D A S E N E Z A B O R A V I

14 Jul 2014.

rata op{tina Arad u rumunskomdelu Banata je odlu~ila da preure-di groblja srpskih interniraca, kojisu umrli od 1914. do 1918.godine u logoru Aradska tvrdjava,gde su bili zarobljeni po naloguaustrougarskih vlasti. I dan danasse eho tog zlo~ina nad Srbimazatvorenim u Aradskoj tvrdavi presto godina sna`no ose}a medjuSrbima u Rumuniji i Srbiji. Sve~e{}i poku{aji da se revidiraistorija, prikriju dogadjaji i zama-gle uzroci, tok i ciljevi togkrvavog rata vredaju banatskeSrbe u Rumuniji. I zato su Srbi izTemi{vara i Arada odlu~ili da uznak se}anja na srpske `rtveprvog svetskog rata podignuspomenik Gavrilu Principu.

U ^e{koj postojespomen - kosturnice u Jin`dri-hovice, kod Karlovih Vari sa7.100 Srba stradalih u logorima zavreme Prvog svetskog rata i uOlomoucu palim srpskim `rtvamaDrugog svetskog rata. Jedan brojstradalih Srba u Prvom svetskomratu po~iva na grobljima uOlsanim, Broumov - Martinkovicei u Opovo.

Makedonija ima 29 rat-nih spomenika. Zebrinjak je kos-turnica srpskih vojnika stradalih ubici kod Kumanova 1912. godine.Kriva Palanka ima spomen- kos-turnicu gde po~ivaju Srbi stradali

tokom Prvog balkanskog rata.Donje Kalaslare kod

Vele{a, Udovo - Gevgelijsko,Srpsko vojno groblje u Bitolju iSko~ivir ~uvaju uspomenu napoginule Srbe. Mnogi Srbi sahran-jeni su u crkvama u mestuBukovo kod Bitolja, Dovled`iku,Prilepu, Skoplju i seluRomanovce.

U Madjarskoj, uSegedinu postoji srpsko vojni~kogroblje boraca Prvog i Drugogsvetskog rata. [arvar, Nadkanji`a,Beremend i Solnok imajuspomenike posve}ene Srbima.

Madjarski fa{isti su tokomDrugog svetskog rata imali logoreza Srbe u Asodu, Kaloci, Vacu,

Vaspremu, Komaromu, u Barcu,Ki{tarci, Garanju, Mi{kolcu,

Debricinu, Pe~uju, Madarkanji`u iUjsentivanu, gde je sahranjeno nahiljade lica srpskog porekla

stradalih u oru`anim sukobima.U Bugarskoj postoji

danas samo jedno Savezni~kovojno groblje, na kome u Sofiji,postoji i parcela sa grobovimaSrba stradalih tokom balkanskih iPrvog svetskog rata. U Belorusijii Crnoj Gori nalazi se po jednosrpsko vojni~ko groblje.

Hrvatska ima 31 srpskispomenik modernog doba.Najzna~ajniji spomenici stradanjaSrba su memorijal Jasenovac,Jastrebarsko i Jadovno. U Dalju udvema kriptama manastira Uspenjapresvete Bogorodice sahranjen jenepoznat broj srpskih u~esnika uoslobodila~kim ratovima Srbije.Bez traga su nestali memorijalnikompleks usta{kog logora uZlarinu kod [ibenika, memorijalnikompleksi Gospi} i NovaGradi{ka, kao i spomen - dom uGlini, sagradjen na lokalitetupravoslavne crkve u kojoj su od29. jula do 3. avgusta 1941. godinezaklana 1.564 srpska civila.

Svoje grobnice borci,ratni zarobljenici i internirci imajuu Francuskoj, Nema~koj, Italiji,Austriji, BiH, Norve{koj, Rusiji,Tunisu, Al`iru, Egiptu i drugimdr`avama. Ovim podacima trebadodati i stotine crkvenih grobalja,koji se nalaze u portama hramovaSPC u rasejanju i gradovima uinostranstvu, tako da je ukupnore~ o oko hiljadu srpskih memori-jala rasutih po svetu.

GROBNICE U SLOVENIJIU Sloveniji postoje masovne grobnice pripadnika srpskih

nacionalnih snaga iz Drugog svetskog rata ima, jer je u

Ko~evskom rogu ubijeno je oko 3.000 srpskih dobrovoljaca i

oko 1.000 crnogorskih ~etnika, kod Zidanog Mosta je strel-

jano oko 6.000 Crnogoraca i 70 srpskih pravoslavnih

sve{tenika iz Crne Gore. Na padinama Pohorja uni{teni su

8.000 ~etnika vojvode Pavla Djuri{i}a, a kod Teharja je ubi-

jeno jo{ stotina Srba.

Zejtlinlik - srpsko groblje u Solunu

15www.serbianmirror.comJul 2014.

M U Z I K A

Do{ao je i taj trenutak, daovogodi{nja pobednica“Prole}a u Ogledalu”

Dajana Dra~a iskoristi svoju glavnunagradu i u~estvuje u naj~uvenijojmanifestaciji narodne muzike uSrbiji, Moravski biseri 15. jula uVrnja~koj banji. Proteklih godinaprijavljivalo se vi{e od 100 kandi-data na konkurs “Ve~e novih zvez-da”, ali u u`i izbor ulazi samo 16peva~a. Na{a Dajana ne mora dabrine o prolaznosti, ona }e kaona{a pobednica direktno u}i uveliko takmi~enje Moravskih bis-era. Pored inerpretacije, bi}enagradjena i muzika, tekst iaran`man, tako da }e zahvaljuju}i“Prole}u u Ogledalu” i autoripesme Slavica Momakovi}Miljanovi} i DraganNegovanovi}, bez ikakvihprethodnih kvalifikacija, mo}ida osvoje jednu od nagrada.

Osim ovog nastu-pa, koji }e biti emitovan naraznim tv i radio stanicama,Dajanu o~ekuju i brojnagostovanja i promocije njeneprve pesme. Sa medijskimkolegama iz Srbije pobrinulismo se da na{a pobednicabude zastupljena na brojnimtelevizijama i da joj sepesma “zavrti” kako nanacionalnim, tako i nalokalnim radio stanicama.Ogledalo sa ponosomispra}u svoju zvezdu DajanuDra~a, veruju}i da }e ovamlada i talentovana peva~icasvojim besprekornim glasomosvojiti i srca u Srbiji, kao {toje osvojila na{a.

Pred sam polazak uSrbiju, na osvajanje muzi~kekarijere, Dajana nam je reklasvoje utiske sa snimanja ikoja su njena o~ekivanja.

Kako je izgledalo

profesionalno snimanje tvoje

prve pesme i saradnja sa profe-

sionalnim muzi~arima?

- “Sa mojom nastavni-com pevanja SlavicomMomakovi} dugo sam sepripremala za studio i pesmu samdobro nau~ila. U studiju sam bilaveoma uzbudjena, jer je sve toza mene bilo novo. SlavicaMomakovi} i DraganNegovanovi} su bili veoma str-pljivi, pa`ljivi i lepo smo sarad-jivali sve dok nismo zavr{ili istvorili moju sjajnu pesmu.”

Da li je ova nova

pesma u maniru koji ina~e

voli{ da pevas ili je ne{to novo za

tebe?

- “Pesma je u pravomnarodnom duhu, ba{ onakva kakvuvolim i stvarno je obo`avam.”

Kako se ose}a{ uo~i

p r v o g

nastu-

pa na

~uvenim Moravskim biserima gde

}es predstaviti najbolji glas

Amerike. Ima{ li utisak da bi i

tamo mogla pobediti?

- “Presre}na sam {to idemna Moravske bisere, za mene je toveliki uspeh. Imam veoma lepupesmu i nadam se da }e bitizapa`ena. O pobedi ne razmi{ljam,najva`nije je da u~estvujem na takopresti`nom festivalu. Dva danaposle festivala punim 14 godina itamo }u proslaviti rodjendan. Sveto za mene izgleda kao divansan...”

Pro{lo je je nekoliko

meseci od tvoje pobede na

Prole}u u Ogledalu, kako sa

ove vremenske distance

gleda{ na taj uspeh i

koliko ti zna~i ova

nagrada, u~e{}e na

jednom od najve}ih

festivala narodne

muzike u matici?

- “Veomasam sre}na zbogpobede na Prole}u, anagrada u~e{}e naMoravskim biserimaje za mene velikiuspeh, jer sam tekna po~etkumuzi~ke karijere.@elim da se zahval-im listu Ogledalo iurednici SlaviciPetrovi} {to su miomogu}ili dau~estvujem nafestivalu i {to

me zastupaju i udrugim medijima.Takode se zah-valjujem mojojnastavnici pevan-ja SlaviciM o m a k o v i cMiljanovi} kojaje za meneuradila tekst im e l o d i j upesme i {tome jepripremila zafestival, kaoi Draganu

Negovanovi}u za aran`man i zarad u njegovom studiju. Na kraju`elim da pozdravim sve ~itaocelista Ogledalo!”

Evo {ta o svojoj u~eniciDajani i o pesmi koju je za njunapisala ka`e na{a poznata SlavicaMomakovi} Miljanovi}:

Urad i l i

ste pobednici

“Prole}a u

Ogledalu” Dajani

pesmu koju }e

izvoditi na

Moravskim biseri-

ma. O kakvoj

pesmi je re~, da li

je u stilu stare

izvorne muzike ili

ima i nekih mod-

ernijih elemena-

ta?

-“Komponova l asam pesmu u duhutradicionalne naro-dne pesme, kakose i o~ekuje za tajfestival. Dajaniapsolutno odgo-vara, jer ona naro-dne pesme peva sa lako}om.Propozicije festivala mi ne dozvol-javaju da govorim mnogo o pesmi.Mogu samo da ka`em da je veomamelodi~na, sa puno moravskihukrasa, tekst je mladala~ki i pri-lagodjen Dajani. DraganNegovanovi} je uradio sjajanaran`man, poletan, u isto vrememoderan i tradicionalan. Svirao jeodli~no harmoniku, Ivan Jovi~i}violinu, Vlada Prlji} gitare, jer tosu majstori svog zanata!”

Mo`ete li nam re}i ne{to

vi{e o samom snimanju pesme,

kako se Dajana uklopila u rad

profesionalnih muzi~ara?

- “U studiju DraganaNegovanovi}, gde smo snimali,atmosfera je bila veoma prijatna,radili smo polako, studiozno igledali da Dajana da svoj maksi-mum. U po~etku je imala tremu,kasnije se opustila i sve je protek-lo kako treba. Jako je dobro otpe-vala i veoma je zahvalna za sarad-nju, neumorna je u `elji da uradi{to bolje mo`e.”

S obzirom da ste kompe-

tentni da ocenite vokalane sposob-

nosti i javni nastup, jer su kroz

va{u {kolu pevanja pro{li brojni

talentovani mladi peva~i, kakav

uspeh na Moravskim biserima i

dalju karijeru prognozirate

Dajani?

- “Dajana je u mojoj {kolipevanja godinu i po dana. Osim {toje jako talentovana, ona obo`ava dapeva, ima lep glas i na sceni pleni.@eli da upi{e muzi~ku {kolu.Sigurna sam da je pred njomzavidna muzi~ka karijera i verujemda }e joj Moravski biseri doneti

veliki publicitet i da }e bitizapa`ena.”

Manifestacija Moravski

biseri izabra}e najbolju inter-

pretaciju, ali i najbolji tekst i

aran`man. Nadate li se nekoj od

nagrada?

- “Iskrena da budem,nisam ~ula pesme koje sukonkurisale za festival da bihmogla da dam realnu procenu.Znam da imamo dobru pesmu.Cela ekipa je dala sve od sebe i nebih bila iznenadjena ako dobijemoneku od nagrada. @elim da se zah-valim listu Ogledalo i SlaviciPetrovi} na saradnji i da pozdrav-im sve Va{e ~itaoce uz preporukuda navijaju za na{u Dajanu 15. julau Vrnja~koj Banji na Moravskimbiserima!”

Redakcija OgledalaDajani Dra~a po`elela je sre}an puti visok rejting slu{anosti. @elimojoj uspe{an po~etak karijere i da,sad ve} sa svojim kolegamamuzi~arima iz ^ikaga, osvojenagrade na Moravskim biserima.Svaka nagrada i uspeh zvezdaOgledala, potvrdjuje da na{ list ost-varuje svoj cilj, da negujemo srp-sku tradiciju i kulturu, i da mladimtalentovanim ljudima bezuslovnodaljemo {ansu da uspeju.

Marijana Maljkovi}

ZVEZDA OGLEDALA NAMORAVSKIM BISERIMA

Dajana Dra~a, pobednica muzi~ke manifestacije

“Prole}e u Ogledalu”

Slavica Momakovi} Miljanovi}

16 Jul 2014.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Reprezentacija Srbije na gostovanju u SAD odigrala je nekoliko prijateljskih utakmica. Nakon susreta sa timomJamajke i Njujorku i timom u Nju D`erziju susrela se sa ekipom Paname u Chicagu.

Sve

foto

gra

fije: Dejan J

ovanovi}

DONATORSKA VE^ERA LIFELINEHumanitarna organizacija princeze Katarine Karadjordjevi}

LIFELINE, ~ika{ki Odbor, je organizovala donatorsku ve~eru uprostorijama Srpskog muzeja Sv. Sava u ^ikagu za sakupljanjepomo}i ugro`enima od poplave.

Ovoj uspe{noj humanitarnoj ve~eri odazvao se veliki brojSrba iz ^ikaga i okoline. I ovoga puta organizacioni Odbor podvodjstvom Kathy Fenslow pokazao je svoju veliku volontersku`elju i ume}e u organizovanju ovakvih skupova, pa se sa sig-urno{}u mo`e re}i da je ovaj dogadjaj bio veoma uspe{an.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Pod pokroviteljstvom Srpsko-ameri~kog muzeja SvSava-Tesla i u organizaciji dr Martine Markovi} Bertsch, u^ikagu je 6. juna odr`an dobrotvorni koncert StefanaMilenkovi}a i Rohana De Silve. Prihodi su bili namenjeni zapomo} poplavljenima u Srbiji.

Bili smo u procesu planiranja koncerta za SAMS, kad smodobili vesti o poplavama. Stefan Milenkovi} nam se javio sapredlogom da organizujemo dobrotvorni koncert po~etkomjuna. Odli~an predlog u pravo vreme. U susret nam je odmahiza{la prof Nada Petkovi}, li~nim zalaganjem i uz pomo} neko-liko kolega obezbedila predivan Fulton Hall. Hall je za potrebekoncerta donirala Katedra za muziku Univerziteta ^ikago.Ovom prilikom se jo{ jednom najiskrenije zahvaljujemo Katedriza muziku i Katedri za slavistiku Univerziteta ^ikago, kao idragoj prijateljici Nadi koja je sa mnom neumorno radila naorganizaciji ovog zna~ajnog dogadjaja

Na{ najbolji violinista na svetu, humanista ogromnog srca, ijedan od na{ih najboljih ambasadora, Stefan Milenkovi}. Doksmo slu{ali kompozicije Betovena, Sen Sansa, ^ajkovskog iRavela u izvodjenju Stefana Milenkovi}a i izvanrednogkorepetitora, pijaniste Rohana De Silve, bili smo odjednomradosniji, bliskiji i ispunjeni nadom za brzi oporavak na{e vol-jene otad`bine.

U ime Srpsko-ameri~kog muzeja Sv Sava-Tesla, `elim da sezahvalim na{im sponzorima na velikodu{nim donacijama.Dobrotvornim koncertom Stefana Milenkovi}a skupili smopreko 5.200$ za sanaciju posledica poplava u Srbiji. Sredstva sudeponovana na ra~un koji je u Fifth Third Banci otvorio KonzulatRepublike Srbije. SAMS se najiskrenije zahvaljuje svima koji susvojim prisustvom i donacijama uveli~ali ovaj kulturni dogadjaj.Ova dobrotvorna akcija ne bi bila uspe{na bez va{eganga`ovanja! Dr Martina Markovi} Bertsch

HUMANOST STEFANA MILENKOVI]A

17Jul 2014. www.serbianmirror.com

P O R U K E

18 Jul 2014.

19www.serbianmirror.comJun 2014.

I Z M A T I C E

LA@NE DIPLOME

Jo{ pre dve godine inspekcija jeutvrdila, da je u Srbiji svaka

deseta diploma falsifikovana. Uposlednjih pet godina broj stude-nata doktorskih studija pove}ao seza 5 puta, pa je samo u Beogradubroj doktoranata od 405 dostigaogotovo tri hiljade. Ovih dana,glavna tema su dokazivanje dok-torskih diploma ministraunutra{njih poslova Neboj{eStefanovi}a, rektora MegatrendaMi}e Jovanovi}a, koji je ve} pod-neo ostavku, a sumnja se i namnoge druge, koji su ih dobili presvega na privatnim univerzitetima.

Apelacioni sud dokazao jeda je predsednik Privredne komoreBeograda Milan Jankovi} falsifiko-vao diplomu Ekonomskog fakultetau Sarajevu i da je ovaj “uglednibiznismen” u Italiji tri puta osudji-van za kradju zatvorskim inov~anim kaznama. Nekada suljude koji su se prijavljivali za radna odgovornim funkcijama, prover-avali dva kolena unazad, a sadadovoljno je da imaju vezu, da supoliti~ki podobni i da imaju par~eparira na kome pi{e diploma.

KUPUJMO TUDJE

Svratio premijer Vu~i} nedavnou neku kafanu, kako je rekao

da{~aru, na putu kod Ni{a, u kojuje i ranije svra}ao i pla}ao netra`e}i ra~un. Ovog puta poveo jei ministra finansija Lazara Krsti}akoji je tra`io fiskalni ra~un. Reklisu da ba{ tog dana nije radilakasa i nakon sat i po ~ekanjana{li su na~in da izdaju ra~un.“I onda me pitaju za{to navijamza Mekdonalds na autoputuumesto za doma}u prodavnicupljeskavica. Navijam zato {to namod Mekdonaldsa dodje porez. Etozato, nije mi ba{ ukusan, ali midodje sav porez”, rekao je Vu~i}.

KAKO ZAVOD VARA DECU

Uud`beniku za geografijupi{e da se ruda antimon

nalazi u zapadnoj Srbiji i naKopaoniku. Na testu iz geografijeza upis u srednje {kole kao ta~anodgovor priznaje se samoPodrinje. Kao opcija je ponudjeni Kopaoni~ki kraj, ali taj odgovorse ne smatra ta~nim, jer u Zavodu

za vrednovanje kvaliteta ka`u daKopaonik i Kopaoni~ki kraj, nisuisti “geografski termini”.

Ina~e, ruda antimonodavno se ne iskopava u srpskimnalazi{tima, pa za{to bi deca tomorala da znaju. Pored tolikoreka, planina i gradova, oni decupitaju za propale rudnike, a ondajo{ daju i pogre{no re{enje,prokomentarisala nastavnicageografije iz jedne osnovne {kole.

OPET NA[EZDRAVSTVO

NAJGORE U EVROPI

Prema evropskom zdravstven-om indeksu, na osnovu dos-

tupnosti, kvaliteta i brzinezdravstvenih usluga, Srbija jeosvojila poslednje 35. mesto uEvropi. Tako da smo sadanajlo{ije ocenjeni dva puta zaredom, za 2012. i 2013. godinu.Po mi{ljenju dr Dra{kaKaradjinovi}a, razlog nisu finansi-je, jer kako je rekao, Srbija ula`evi{e novca u zdravstvo odAlbanije, Rumunije i Bugarskekoje su bolje ocenjene. Osnovniproblem je korupcija, a “mala”

korupcija je samo posledica sis-temske korupcije.

PROMA[ENE INVESTICIJE

Jedan od najve}ih privrednihproblema u Srbiji su

proma{ene investicije, ili zbogneznanja, a pre bi se reklo zbogne~ijeg interesa i “pranja para”.Takav primer je i uvodjenje gasau Rekovac, gde je broj stanovni-ka poslednjih decenija prepolovl-jen, a gradjani jedva sastavljajukraj sa krajem. Oni apeluju da imse uvede gradska voda i kanal-izacija, jer im bunari ~estopresu{e, a nisu ni sve uliceasvaltirane, a umesto toga dobilisu gas, iako ve}ina ima svoju{umu za ogrev. Gradjane nikoni{ta nije pitao, a radnici marljivoukopavaju cevi za gas ~ak i dotro{nih ku}a u kojima niko ne`ivi, pa je mre`a kroz Rekovacduga ~ak 60 kilometara, a vred-nost radova je 1.200.000 evra. Dosada niko od gradjana nije zain-teresovan za priklju~ak.

Jedan od potpisnikaugovora je i op{tina, ~iji prvi

~ovek Predrag Djordjevi} ne vidini{ta sporno u tome {to su kilo-metri cevi polo`eni u zemlju, a dase pritom uop{te ne zna ima lizainteresovanih za priklju~ak, jer,kako ka`e, oni nikog ne pri-moravaju da uvede gas, kao i daon nije zadu`en da se bavi ispla-tivo{}u mre`e.

JAVNONEPO[TOVANJE

SELJAKA

Jednog nedeljnog jutra na talasi-ma beogradskog radija, koji

ima nacionalnu frekvenciju, gostemisije je bio profesor bogoslovi-je Du{an Djakovi} iz Prizrena.Voditeljka ga je pitala o `ivotu i{koli na Kosovu i razgovor je finotekao. Na samom kraju emisijepita voditeljka profesora kakva jerazlika izmedju sve{tenika i mon-aha. Profesor odgovara, da susve{tenici {kolovani, a monasi nemoraju da budu. Zna~i, is~udjavase ona, monah mo`e da bude inepismen? Skroz nepismen?Dodje neki seljak i postanemonah, – re~e jedna obrazovana,ali bez obraza voditeljka medijasa nacionalnom frekvencijom.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

MARKOVI KONACI1. jun, 2014.Srbija je opet mokra

zemlja. Ki{a nastavljasvoj pohod. [teta kojuje potop napravio je 2milijarde evra. NATOnam je uni{tio gradovei fabrike vredne 100milijardi evra. Pitamse koliko je to Srbijabogata da stalno gubi.Ili je razaraju ili jeplja~kaju. Znam da se to de{avai drugim narodima, ali mene bolisvako zlo naneto Srbima, anajvi{e kada ga sami ~inimo.

Nenormalno je da zbognesta{ice para ne gradimo nasipekraj reka, a di`emo „Beograd navodi”. Nenormalno je da ruskespasioce nismo ispratili sa orden-jem za Moskvu, a do~ekujemoslovena~kog predsednika kaonajve}eg prijatelja. Nenormalnoje da u bud`et dr`ave ubacimonepostoje}u arpsku milijardu, pasada nemamo pare ni za ishranupoplavljene dece. Nenormalno jeda nam mafija vodi tr`i{te droga-ma, da kriminalci vode na{ fud-bal, a da dr`ava hapsi troje

mladih koji su na fejsbukunapisali da se hiljadu ljudi udavi-

lo u potopu.Takva je

Srbija, i to me boli.Mo`da bih zbogvisokog pritiska treba-lo da budem ravn-odu{an na svenepravde premaSrbima, da se nenerviram, ali onda bih

i ja sam postao neprijatelj momnarodu.

7. jun 2014. U Obrenovcu, koji

smrdi kao kuga, ljudi bez ku}a~ekaju po dva sata da bi dobilidve konzerve ribe za ru~ak.Jednom od njih je pripala mukaod toga, pa re~e: - Vlada Srbijenas hrani ribom u nadi da }emoda dobijemo {krge i peraja pa daotplivamo niz reku u dijasporu!

Nama su Srbi iz rase-janja spas, ali ih predsednik ipremijer uop{te ne pominju.Kancelarija za dijasporu je pripo-jena Ministarstvu spoljnih poslo-va i prigu{ena tj. uga{ena.

Ministar Da~i} ima pre~a poslaod saradnje sa ljudima koji susamo iz Australije poslali miliondolara, iz Kanade toliko, SAD,Nema~ke... odasvud gde god nasima... Hvala im.

Ne znam {ta Da~i} radikada mi nemamo spoljnu poli-tiku. Dok Vu~i} ide u Nema~kukod Merkelove na ribanjac inagovor da Rusiji uvedemosankcije, T. Nikoli} prima pred-stavnika Evroazije, predsednikaBelorusije. Na Zapadu slaveproboj fronta u II svetskom ratubez Srba, ali tu su Ukrajinci,kojih u tom ratu nije ni bilo.O~igledno je da se pi{e novaistorija tog rata...

Dok nas EU javnohvali, javno nam zabija no` uledja. Crvena Zvezda je ka`njenaneigranjem u Evrpskom kupu, jersu je mafija{i vodili godinama inapravili gubitke. I jer EU nisuplatili reket za igranje fudbala...

16. jun 2014.Zabrinut sam. Moja

ta{ta po~ela je ubrzano da ~itaBibliju. Pitam je {ta }e joj to

kada je bila komunista, a onaka`e: - Spremam se da idem kodsvetog Petra, pa treba ne{to daznam!

E, lako je sa komunisti-ma, uvek su spremni, za dobro iza zlo, te{ko je sa novim kapital-istima, oni idu na univerzitetMegatrend i ni{ta ne znaju.Lome se jezici oko la`nediplome dr Mi}e, {to je odrazSrbije u kojoj sve mo`e da sesredi, smu}ka i namesti, pa idoktorati. Samo ne mo`e da sesredi normalan `ivot. Do{ao namLavrov da proveri koliko zaistavolimo Rusiju. Mi ga ubedjuje-mo, ali jednim okom gledamo naNema~ku. Ljudi iz vlasti svera~unaju – ko }e vi{e da nam da,Rusi ili Nemci, a ne ko }e vi{eda nam uzme – Rusi EPS i gas,a Nemci celu Srbiju!

22. jun 2014.Vozila plavu{a auto i

zgazila ~etiri pe{aka. Dodje poli-cajac i ka`e: – Gospodjo, voziliste 150 km/h, a dozvoljeno je70! Imate 2 promila u krvi, adopu{teno je 0,5 i ubili ste 4

osobe! Plavu{a tu`no podi`eokice i tiho upita: – A koliko jedozvoljeno pe{aka da ubijem?

To je danas Srbija, nana{im drumovima mladi umirumasovno, jer ne znaju da voze ine znaju da ne smeju da ginu.Srpska glava je danas najjeftinijaba{ u Srbiji. Godi{nje umre55.000 ljudi, samoubije se 1800, au saobra}ajkama strada njih 800.

I onda dodjuAmerikanci i prete nam.Ambasador SAD, koji je ~istiona holivudski na~in poplavljeneku}e u Obrenovcu, ka`e da je„{tetno za Srbe ako Rusi kupeEPS”. Pa im nije po volji nigasovod Ju`ni tok, pa ni snagasamog premijera Vu~i}a ioptu`uju ga za cenzuru. I takotiho traje rat SAD, Nema~ke iRusije za Srbiju, a mi pla}amocenu.

Dobio sam sa kolegamanagradu Dragi{a Ka{ikovi} zanovinarsku odva`nost i za istori-ju dijaspore, koja je ostala bezsvoje ku}e.

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

20 Jul 2014.

V A N J I N I B I S E R I

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Beogradske kafane su du{a grada,

iako se bore sa navalom kafi}a,

kladionica i

kockarnica. I pored sjaja

tih novih mesta za razbib-

rigu, ne mogu da zamis-

lim Djuru Jak{i}a kako u

nekoj kockarnici ili kla-

dionici pi{e pesmu

„Otad`bina” na salveti,

odmah je proda uredniku

tira`nih novina i tako

zaradi za ve~eru. Dodu{e,

mo`da bi Djura danas

ispunio neki tiket ili bacio

kockicu, ali bi tako naci-

ja ostala uskra}ena za

jednu od najboljih

rodoljibivih pesama u

kojoj „i ovaj kamen zemlje Srbije {to

prete} suncu”...itd.

Ja sam Beogradjanin starog kova,

pa odgovore na sva {kakljiva pitanja nalaz-

im u nekoj od kafana ~iji je naziv ispisan

}irilicom, a stolovi pokriveni stolnjacima

„na kockice”. Kad pomislim da mi je poli-

tika zatvorila pogled u budu}nost, odem sa

prijateljima u neku od takvih kafana i shva-

tim kako sam ponovo progledao.

Dovoljan je prijateljski razgovor

sa primesima ma{te i za~as zajedno odluta-

mo u predele sre}e u kojima nema svadja,

ima para koliko nam je potrebno, deca i

unuci nas slu{aju, supruga

{trika i }uti...

Evo kako nas je

nedavno jedan moj prijatelj

obradovao, shvativ{i pod

stare dane da mu je otac

ostavio nemerljivo bogatst-

vo.

Njegov otac je bio

~uveni istori~ar, pisac

istorije pobednika, a on

~uveno dete ~uvenog

istori~ara, pisca istorije

pobednika. Gotovo pola

veka su `iveli lepo i ugod-

no od tatinog pisanja istori-

je. A otac je bio vredan

~ovek: dopisivao je spiskove velikih pobe-

da, rasporedjuju}i ih ravnopravno po svim

delovima tada lepe i bogate domovine.

Na svakom mestu obele`enom

promi{ljenom nau~nom odlukom ~uvenog

oca, podignut je spomnenik, bista ili neko

drugo monumetalno obele`je njegovih

istorijskih pobeda. Jednog dana, otac je

rekao ponosno: „Sve {to je tata uradio,

ostavlja tebi, sine moj”.

Moj sada{nji prijatelj, a tada

~uveni sin, tada nije shvatao zna~aj re~i

svog ~uvenog oca, pisca istorije pobednika.

A jednog drugog, takodje lepog dana, otac

je rekao, zagledan u svetlu budu}nost:

„Jednog dana }e{, sine moj, `iveti od

o~evog rada”. I pre nego {to je ispustio

du{u, drhtavom rukom je pru`io sinu

po`uteli papir.

- Ostavljam ti kartu skrivenog

blaga – rekao je i sklopio o~i.

Na karti su bila obele`ena mesta

na kojima su podizani spomenici, biste,

slavoluci i spomen plo~e.

-Kako }u ja od ovoga `iveti? –

upitao je sin zbunjeno.

- Do}i }e, sine moj, i taj dan –

jedva je izustio otac i poslednji put zaklo-

pio i o~i i usta.

Prolazile su godine. Moj prijatelj

je `ivotario, jedva sastavljaju}i kraj sa kra-

jem. Posle dvadeset godina studiranja karte

skrivenog blaga, najzad je shvatio o~evu

poruku: otvorio je otpad i po{teno `ivi od

prodaje „na kilo” spomenika, slavoluka,

bista i spomen plo~a ucrtanih na karti

skrivenog blaga.

A mo`da je sve ovo bila samo

jedna sasvim obi~na beogradska kafanska

pri~a...

SASVIM OBI^NA KAFANSKA PRI^A

Upravo je iza{la iz {tampe nova knjiga

Vanje Buli}a - MU[KARAC U

IZVESNIM GODINAMAu izdanju Lagune.

Knjigu mo`ete naru~iti preko izdava~ke ku}e

LAGUNA.