SRBIJA - ZEMLJA KOJA [email protected] OTPOR - SERBIAN …ci mek{i nego na Dalijevim slika-ma, gde `ene vi{e sanjare od gospodje Bovari, gde su mu{karci hrabriji od vuka uhva}enog u kljusu koji

D R U G I O N A M A

Pi{e: Milan Lu~i},

stalni dopisnik izNjujorka

[vajcarski poslanik: Srbi, ako udjete u EU, ste}i }ete samo status dobro uhranjenog roba

Osim stalnih susreta sastarim prijateljemSrbinom, moj prvi pravikontakt sa Srbijom bio je pozivpredsednika Udruènja knjièvnikaSrbije, koji mi je ponudio poetskiazil, nakon {to je {vajcarskoudruènje odbilo da me primi usvoje redove. To je bio izvanredanpotez. Dakle, jo{ postoji zemlja nasvetu gde se ljudi podsmevaju sliciserviranoj u svetu o njima, zemljau kojoj se ljudi angaùju zaunapred izgubljene stvari i nega-tivce poput mene, ne haju}i zapotencijalne reakcije; dakle, izvan[vajcarske jo{ postoji zemlja kojapruà otpor! Bilo je to dovoljnoneuobi~ajeno da me nagna dapostanem ~lan Udruènjaknjièvnika Srbije. Otad, Srbija i ja~inimo jedan neobi~an par. Parvezan uzajamnom fascinacijom, ukojoj svako predstavlja u o~imaonog drugog ne{to {to nikad ne}ebiti.

MELANHOLIJA I PRENATRPANOST

Tako sam se jednog danaobreo u Beogradu. Prepe{a~io samtaj pomalo siv grad, koji je savneodredjeno mirisao na ugalj i nakuhinjska isparenja. [etao samKnez-Mihailovom, popio kafu uKolarcu. Posmatrao sam sa tvrd-jave kako proti~u Sava i Dunav, izate~en obi{ao vojni muzej gde su,na panoima poùtelim od vremena,do najsitnijih detalja opisane epi-zode otpora protiv turskog osva-ja~a. Na kraju sam proveo neko-liko sati u neverovatnom zoo-vrtu

koji krasi obode tvrdjave. U o~imaìvotinja prona{ao sam istu melan-

holiju prisutnu u tako lepom idubokom pogledu predivnih ènakoje {etaju trotoarom, kao boginjenebeskim podijumom. Melanholija:to je klju~na re~. Ona vlada svuda,u vazduhu, zidovima, licima, ipokretima ljudi. Kao da ne{tosatire grad i njegove stanovnike.Ne{to {to ne moè izdràti jednoljudsko bi}e, jedan narod, jednazemlja. U Beogradu, kao da je ceosvet Atlas.

Istraùju}i dublje, otkri-vao sam uzrok te melanholije. Toje ose}aj onih koji posmatrajukako reka te~e i kako vreme pro-lazi, i pri tom ostaju ubedjeni dani{ta ne}e izmeniti njihovu sud-binu, da ih niko ne}e osloboditikobi koja im se obru{ila na rame-

na. Prolaze}i kroz Beograd, frapi-rani smo zgradama koje jo{ nose

oìljke rata sa NATO-om, alinaro~ito mnogobrojnim zgradamana~etih vremenom. Ovde je sveotpor, otpor Amerikancima, savre-menosti, vremenu, samom sebi.

Da bi se taj otporsavladao, prostor je neverovatnopretrpan. Ulice, radnje, arhitektura,saobra}ajne ose, sve je haoti~no,prezagu{eno, iracionalno. Ovdevlada za~udjuju}a predispozicija zasnalaènje, za bavljenje svim isva~im. Kao da je svemu tome ciljda se eventualni osvaja~ izgubi ukrivinama lavirinta, u kojima biposle beskrajnog kruènja izgubio ièlju za osvajanjem.

Melanholija i pretrpanost:to su moji najsna`niji utisci oovom malom balkanskom narodu

dok gazim po njegovom tlu.Njegova istorija je po~ela jednimporazom koji su Srbi nosili u sebivekovima, pridaju}i mu sakralnikarakter moralne pobede, na kojojsu izgradili nacionalni identitet.

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM

KAZAMATU

Okrutni vekovi su doveliosvaja~e sa svih strana, sa severa,juga, pa ~ak i istoka. Turci,Austrijanci, Nemci, Englezi iFrancuzi protutnjali su ovim pros-torima jure}i u rat na severu ilijugu. Ti gospodari rata su samoprolazili, nesvesni postojanja srp-skog naroda, sem ako ne bi zas-metao. A Srbi su to ~inili sve~e{}e, da bi potvrdili svoje posto-janje i prikazali se svetu kaonarod: ispre~ili bi im se na putu.Vremenom je to postao dominant-ni stav: Srbin zatrpava ulice, rad-nje, glavu, ~ak sebe samogoptere}uje sobom. Zbog toga se~ini da je sve u ovoj zemlji uradovima i u i{~ekivanju, uprkosnjenoj dugoj pro{losti i bogatojkulturi. Srbin je otpora{, {ampionPirovih pobeda, naro~ito nadsamim sobom. U tom otporu imaizvesne uzvi{enosti, nesalomivevolje da se izazove sudbina, iakose zna da je neminovna. Ali tajpotez je tako plemenit, tako lep iuzaludan da postaje uzvi{en.

Volim ovaj narod jer seopire svetu, kobi, vremenu kojeproti~e, samom sebi. Volim tumelanholiju u o~ima ljudi koji,znaju}i da ne mogu iza}i kao

pobednici iz jedne nejednakeborbe, istraju u borbi, zarad lepotesamog gesta, zarad rehabilitacije~ina slobodne volje, plemenitostiuzaludnog.

Ako bi Srbija sutramorala da pristupi Evropskoj uniji,to bi bio veliki gubitak za~ove~anstvo. Tako bi se izgubiojedan na~in ìvota gde su ~asovni-ci mek{i nego na Dalijevim slika-ma, gde ène vi{e sanjare odgospodje Bovari, gde su mu{karcihrabriji od vuka uhva}enog ukljusu koji sebi otkida {apu da bise oslobodio.

Srbija je oduvek u ratu saneprijateljem koji se nalazi unutarnjenih zidina i zaposeda ìvot,nevidljiv i nepobediv. Kao Zangarau svojoj tvrdjavi, i Srbin se nadanajgorem i najboljem {to mu moèdo}i spolja. Ali donekle je svestanda ono {to ga ti{ti leì duboko unjemu samom, i da mu ne moèute}i. Kao uzvi{eni osudjenik,poseè za drugim zatvorima, {irim,svetlijim, ~istijim. Evropska unijamu jedan takav zatvor predstavljau lepom svetlu, pod finansijskompodr{kom Centralne evropskebanke, uredjenog tako zato {to suNemci poèleli da postanuEvropljani, da ne bi bili upam}enikao potomci nacista. Ako bi Srbijaprihvatila tu prevaru, ako bi prista-la da proda svoj ponos budza{to,stupila bi u jedan sterilan,funkcionalan, {ablonski prostor,bez optere}enja, u kojem bi ostalaanonimna. U njemu bi stekla sta-tus dobro uhranjenog roba, ali bisem teritorije izgubila i istoriju ikorene, a ponajvi{e du{u.

SRBIJA - ZEMLJA [email protected] OTPOR

“Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za ~ove~anstvo. Tako bi se izgubio jedan na~in ìvotagde su ~asovnici mek{i nego na Dalijevim slikama, gde ène vi{e sanjare od gospodje Bovari, gde su mu{karci hrabriji od vuka uhva}enog u

kljusu koji sebi otkida {apu da bi se oslobodio” pi{e Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu [vajcarske.

Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu [vajcarske

11www.serbianmirror.comJul 2014.

P O Z O R I [ T E

12 Jul 2014.

Videti pre-m i j e r us r p s k o gpozori{ta u sredNjujorka je dogad-jaj sam po sebi, avideti premijerudrame srpskogpisca iz Njujorka,na srpskom jezikui to ba{ tamo gdeje ta drama i nasta-

la je stvarno poseban dogadjaj. Taj posebandogadjaj su upravo ovih dana doìveli lju-bitelji pozori{ta u Njujor{kom pozori{tuHelen Mils.

Srpski, a njujor{ki pisac DòMoler napisao je desetak knjiga, a na{i~itaoci imali su priliku da u “SrpskomOgledalu” ~itaju njegove pri~e. Te pri~e izdijaspore – iz Bruklina i okoline, pro~italisu i glumci Srpskog Narodnog pozori{ta izBanja Luke i napravili predstavu koju suizveli u prepunoj sali u sred Njujorka. Svi,nas vi{e od stotinu, gledali smo bez dahapremijernu predstavu “Izgubljeni uBruklinu”. Neki su se smejali pomalogorko i setno, a neki su i zaplakali, ba{onako iskreno. Glumci @eljko Erki} iVlada Djordjevi} su preto~ilipri~e Dòa Molera u pitku,dinami~nu i dopadljivupozori{nu predstavu, koja jebila isprepletana video spo-tovima iz Njujorka i filmskimmaterijalom snimljenim naterenu. Moderna, brza i iznadsvega impresivna pri~a oìvotu u tudjini nikoga nijeostavila ravnodu{nim, a glum-ci su na otvorenoj sceni dobi-jali aplauze. Ni{ta manjeaplauza nije dobio ni inènjerMilan Kneselac, takozvani“Dò Moler”, gastarbajter,pustolov, moler, avanturista,nadzornik na mostovima,pisac...

Kada sam pre desetakgodina pisao prikaz prve knjige

“Dòa Molera” rekao mi je da muje èlja bila da se otisne u dalekisvet, da malo luta i sti~e iskustva,a zatim da se posveti pisanju sce-narija za holivudske filmove. Odtada do sad Milan Kneselac jepod imenom ili pseudonimom“Dò Moler” objavio 7 knjiga, anjegova prva pozori{na predstavaprikazana je sa velikim uspehomu Banja Luci krajem pro{legodine.

Krenuo je Dò Moler ina premijeru u Beograd, ali prenjega stigla je poplava koja jepoplavila pola Srbije i skoro celuRepubliku Srpsku, sve predstavesu odkazane pa i “Izgubljeni uBruklinu”. Milan se nije brinuo,kupio je lopatu i pridruìo seBeogradjanima koji su punilidàkove sa peskom za oja~avanjenasipa oko Obrenovca i [apca, aonda je oti{ao u samouslugu inakupovao pun kombi fla{iranevode, pelena, konzervirane hranei sanitetskog meterijala i sve to odneodirektno poplavljenima. Eto, takav je DòMoler ili Milan Kneselac, impulsivan, brz,

ose}ajan... Takav je i pisac. Takva je ipredstava napravljena po njegovimpri~ama.

Jednom sam uporedio Milana ili“Dòa Molera” sa Dèkom Londonom ièlim da to uradim i danas.

Milan pi{e lako, pitko i pre svegaiskreno, o svemu {to mu se de{avalo uìvotu. On ni{ta ne izmi{lja i ne doteruje.Pi{e samo ono {to je doìveo i {to je ose-tio. Ba{ zato mu ljudi veruju, a to je zapravog pisca najva`nije. Kao i slavni DèkLondon i Milan se otisnuo u svet u tragan-ju za avanturom ili nekim boljim ìvotom,odnosno za nekom holivudskom pri~om.Obi{ao je on tako pola sveta i gotovo celuAmeriku, a onda se skrasio u Fort Liju,lepom gradi}u u Nju Dèrsiju iz koga sepruà divan pogled na Menheten, centarsveta koji mnogima iz daleka izgleda, kao“obe}ana zemlja”.

Video je Milan da ìvot u tudjininije ni lak ni lep, da se u dalekom svetumora{ za sve boriti i izboriti i to naj~e{}esam. I eto, on je uspeo, a njegove pri~eprenose se kroz knjige i kroz pozori{nupredstavu svima onima koji kre}u na put utudjinu, u nepoznato...

Mnogi od nas prepoznali su bardeo sebe u Dòovim pri~ama, a jo{ vi{e upredstavi “Izgubljeni u Bruklinu”. Zato smose pomalo gorko smejali, a Boga mi, iplakali. Pogledajte i vi ovu predstavu, jer}e uskoro biti prikazana u Filadelfiji,îkagu, Klivlendu i svim drugim mestimagde ima “na{eg sveta” – uveren sam da }ete, bar za trenutak, u predstavi prepoznatisebe, a siguran sam da }e mnogi na{i zeml-jaci iz otad`bine, posle Milanove predstavepo~eti malo druga~ije da misle o “sre}nompe~albarskom ìvotu”, avanturama iholivudskim pri~ama iz dijaspore, koje seolako serviraju, a stvarno su veoma dalekood istine.

To {to je predstava “Izgubljeni uBruklinu” dobro primljena kod ku}e, a iovde u dijaspori, govori samo da smoostali jedan isti narod, ose}ajan, pomalosentimentalan i ranjiv. Nadam se da }e nasovakva dela, knjièvna, pozori{na, a mo`dai filmska u tome jo{ vi{e u~vrstiti i uje-diniti, jer nas sve vi{e stvari deli, odvaja iraspolu}uje nam i telo i du{u.

Od na{eg dopisnikaiz NjujorkaMilan Lu~i}

”IZGUBLJENI U BRUKLINU”

Glumci Narodnog pozori{ta Banjaluka - @eljko Erki} i Vlada Djordjevi}

Scena iz predstave

Scena iz predstave “Izgubljeni u Bruklinu”

Glumci @eljko Erki} i Vlada Djordjevi} i pisac Dò Moler

Premijera u Njujorku pozori{ta iz Banjaluke

D A S E N E Z A B O R A V I


Groblja srpskog naroda rasuta po svetu (2.deo)

Pi{e: Marko Lopu{ina

ARADSKA

TVRDJAVA

Sli~an sporazum o zbirnjavanjusrpskih grobalja i `rtavadràva Srbija priprema i saItalijom, Rumunijom iMakedonijom. Naime, o velikombroju vojnih grobalja i memorijaladràva godinama nije vodilabrigu, pa su mnoga i dalje uveoma lo{em stanju. Prema gru-bim procenama samo za najele-mentarnija odràvanja objekatagodi{nje je potrebno oko 80 mil-iona dinara, a ve} godinama izbudèta se izdvaja nekoliko putamanje novca.

Posmrtni ostaci srpskih ijugoslovenskih soldata rasuti suna 676 lokacija u ~ak 40 dràva.Procenjuje se da u vojni~kimgrobnicama po~iva i do 300.000pokojnika. Samo na grobljuRajderdorf, najve}em vojni~komgroblju u Gornjoj Austriji, sahran-jeno ~ak 8.000 srpskih vojnika.Re~ je o ratnim zarobljenicima izPrvog svetskog rata, interniranimu austrijskim radnim logorima.Ve}ina njih preminula je odposledica epidemije tifusa koja jedesetkovala logora{e – kaè drVladimir Gre~i}, ekspert za emi-graciju.

Groblja srpskog naroda udijaspori nalaze se u zemljamaEvrope, Azije, Afrike, Australije iSeverne Amerike. Najve}i broj tihmemorijala je u zemljamaBalkana i regiona, u Madjarskoj –46, Makedoniji – 34, Hrvatskoj –31, u Rumuniji – 22 i Albaniji –16. U Albaniji u Tirani postojikosturnica, sa telima 63 identi-fikovana i 322 neidentifikovanaborca poginula u Balkanskom iPrvom svetskom ratu. Spomen -kosturnica za 302 srpska vojnika idva generala u Valoni je razorena1990. U Skadru, Korci, Dra~u,Valoni, Le{u, u Arti, selu Narta,selu Burela i Kavaji su nekadpostojala srpska groblja.

U Gr~koj stradanja Srbasa~uvana su u memorijalnimspomenicima Zejtinlik u Solunu ina ostrvima Krf i Vido. Ima idrugih grobalja u Gr~koj, koja~uvaju uspomene na Srbe.

U Rumuniji postoji 18obele`ja srpskog `rtvovanja u rat-nim periodima. U Medidiji je kos-turnica oko 8.000 boraca Prve

srpske dobrovolja~ke divizije iz1916. godine. U Aradu je kostur-nica sa oko 6.000 vojnika izPrvog svetskog rata. Svoje kostiSrbi u Prvom svetskom ratu suostavili i u Fagara{u, Satu Mare,Gura Pravoculjuj, Arti, Lugo{u, idrugim mestima. U Temi{varu jesahranjeno 26 pilota koji sustradali aprila 1941. a spomenicistradalima tokom Drugog svet-skog rata su u radnom logoru uTemi{varu i u mestu Srpski

Semarton.– Logor u Aradu je bio

oli~enje srpske patnje i stradanja.Srbe su mu~ili èdju, tukli su ihdo smrti, ène silovali. Ovo jepakao! – zapisao je lekar drBrandu{a u svom pismu mad-jarskom parlamentu.

Ovaj logor je prevashod-no bio namenjen za Srbe prog-nane sa prostora austrougarskeprovincije Bosne i Hercegovine,zatim iz Kraljevine Srbije i ostal-ih srpskih krajeva. Medjuzarobljenima je bio i mali brojRusa i drugih slovenskih naroda.

– Logor u Aradu je biosastavni deo jednog ogromnoggenocidnog sistema zami{ljenog i

primenjenog od strane be~kogvojno politi~kog establi{menta sajasnim ciljem da se fizi~ki likvidi-ra srpski narod. Stoèr ~itavog togsistema za masovno etni~ko istre-bljenje Srba, stvorena je mreàkoncentracionih logora u BiH iHrvatskoj, ê{koj, Slova~koj,Madjarskoj, Sloveniji, Austriji iRumuniji. Iz te iracionalne mr`njeposejane i bri`ljivo negovane odstrane dvojne monarhije iznikao jei logor u Aradskoj tvrdjavi kao

carska i kraljevska institucijakako, uostalom i glasi njenzvani~ni naziv: Kaiserliches undKönigliches Internirungs Lager inArad – pisao je Vladimir ôrovi}u svojoj „Crnoj knjizi”, gde jeopisao smernice tog be~kog plana.

Neposredno pred po~etaki tokom Prvog svetskog rata, prekivojni sudovi osudili su na smrt ipobili veliki broj Srba civila, dokje vojska ubijala bez suda.General Oskar Po~orek, zapoved-nik BiH, ina~e, ponem~eniSlovenac i veliki srbomrzac, osno-vao je po nalogu iz Be~a,pomo}nu miliciju, zloglasneù~kore, nesrpskog [email protected]~kori su imali neograni~enu

slobodu da se obra~unavaju saSrbima, da ih poniàvaju,plja~kaju, da im pale ku}e, daskrnave i pale crkve i manastire,pa ~ak i da ih ubiju, a da za tonikome ne polaù ra~una.

Srbi su dovodeni u Aradèleznicom i ulicama gradasprovodeni u tvrdjavu i bacani ukazamate. Samo jedne nedelje popodne, kako je zapisano, „dovede-na su 274 politi~ka zarobljenika izDubrovnika, [ibenika, Splita i

Zadra, te su internirani u gradu.”U Aradu su im najpre dali nekevojni~ke prostorije za prebivali{te,gde su trpali po 80 ljudi. Kako jebroj zarobljenika rastao, prebaci-vani su u podrume da spavaju potrojica na jednoj slamarici. Usledo~ajnih ìvotnih uslova, i usledizgadnjivanja, izbijale su raznezarazne bolesti, pegavi tifus,masovno oboljevanje od tuberku-loze, usled ~ega je dnevno umi-ralo nekoliko desetina ljudi svihuzrasta, dece, èna, odraslih.

Poznati srpski novinarRadivoje Markovi}, ~iji je stricstradao u kazamatima Aradsketvrdjave, zapisao je:

– Sabijeni u podzemnimmemljivim hodnicima gde nedopire svetlost, internirci su segu{ili u neizdrìvom smradu.Usled iznuravanja gladju i nepod-no{ljivih ìvotnih uslova dalekoispod svakog minimuma ljudskogopstanka, izbija epidemijapegavog tifusa, dolazi domasovnog oboljenja od tuberkloze

i drugih zaraznih bolesti od ~egaumire dnevno po nekoliko deseti-na unesre}enih ljudi, èna, dece.Zimi, dràli su ih u ledenim pros-torijama, na betonskom podu od~ega su im se smrzavale ruke inoge. Amputiranjem udovamnogo je logora{a, posebno mal-oletnih, obogaljeno. Mu~ili su ihèdju, vezivali oko {tapa i takoukvrène tukli na mrtvo, stavljaliim gvozdene okove, silovali ène.

Ljudi su s po~etka dobi-vali samo po jedanput na danhranu. “Meso” se sastojalo izglava, creva, dìgerica, grkljana,neo~i{}enih repova, i dosta puta izmetiljavog i crvljivog ov~jeg mesa.Izgladneli, ljudi su ~esto kupilihranu sa smetli{ta, jer su obrocibili apsolutno nedovoljni, da imnadoknade tro{enje organizma.

Prema podacima Srpskepravoslavne crkve Sv. apostolaPetra i Pavla u Aradu, iz 1925.oko 4.317 Srba interniraca koji suumrli od 1914 - 1918 u Aradu. Naraspravi pred divizijskim sudom,koja je trajala vi{e nedelja uTemi{varu, doznalo se da je jedanarmijski oficir “podneo vojnomministarstvu prijavu, u kojoj jeoptuìo predsednika vojnog sudaâjku i auditora Sahtera sa raznihzloupotrebe i zlo~ine.” Oni su“zbog uvrede ~asti, zloupotrebevlasti i pretnje” osudjeni samo nagodinu dana tamnice i nadegradaciju, dok su ve{anja Srba iubistva i dalje trajala.

Po informacijama objavl-jenim u aradskom zborniku„Ziridava” br. 10. iz 1978. krozaradski logor u periodu 1914 -1918. pro{lo je petnaest hiljadaSrba, „ kojima je pretila opasnostod potpunog istrebljenja, posebnoposle izbijanja epidemije pegavogtifusa”. Nekoliko stotina interiracapomrlo je od sredine 1914. dopo~etka 1915. Sahranjeni su nagradskom groblju “Pomenirea” uAradu. To mesto je obeleèno ipostoji mali spomenik. Drugointernirsko groblje je pored tvrd-jave, na obali Mori{a. To jemasovna grobnica za oko 4.000srpskih stradalnika, koja je dugobila zapu{tena.

ZABORAVLJENI I

IZBRISANI

Povodom sto godina odpo~etka Prvog svetskog

PALI ZA SVOJU

I TUDJU SLOBODU

SIMBOL SRPSKE PATNJE– Logor u Aradskoj tvrdjavi je bio oli~enje srpske patnje i

stradanja. Velika su zlostavljanja ~injena bez obzira na uzrast

interniraca, mu~ili su ih èdu, tukli su ih do smrti, stavljali u okove,

ène silovali. Gospodine poslani~e, ovo nije logor, ovo je pakao!

Prvo {to sam video i upamtio to je mrtva majka sa ìvim detetom u

naru~ju. To se ne da opisati – zapisao je lekar dr Brandu{a, koji je

svoje pismo poslao madjarskom poslaniku u parlamentu.

Logor u Aradu

D A S E N E Z A B O R A V I

14 Jul 2014.

rata op{tina Arad u rumunskomdelu Banata je odlu~ila da preure-di groblja srpskih interniraca, kojisu umrli od 1914. do 1918.godine u logoru Aradska tvrdjava,gde su bili zarobljeni po naloguaustrougarskih vlasti. I dan danasse eho tog zlo~ina nad Srbimazatvorenim u Aradskoj tvrdavi presto godina sna`no ose}a medjuSrbima u Rumuniji i Srbiji. Sve~e{}i poku{aji da se revidiraistorija, prikriju dogadjaji i zama-gle uzroci, tok i ciljevi togkrvavog rata vredaju banatskeSrbe u Rumuniji. I zato su Srbi izTemi{vara i Arada odlu~ili da uznak se}anja na srpske `rtveprvog svetskog rata podignuspomenik Gavrilu Principu.

U ê{koj postojespomen - kosturnice u Jin`dri-hovice, kod Karlovih Vari sa7.100 Srba stradalih u logorima zavreme Prvog svetskog rata i uOlomoucu palim srpskim `rtvamaDrugog svetskog rata. Jedan brojstradalih Srba u Prvom svetskomratu po~iva na grobljima uOlsanim, Broumov - Martinkovicei u Opovo.

Makedonija ima 29 rat-nih spomenika. Zebrinjak je kos-turnica srpskih vojnika stradalih ubici kod Kumanova 1912. godine.Kriva Palanka ima spomen- kos-turnicu gde po~ivaju Srbi stradali

tokom Prvog balkanskog rata.Donje Kalaslare kod

Vele{a, Udovo - Gevgelijsko,Srpsko vojno groblje u Bitolju iSko~ivir ~uvaju uspomenu napoginule Srbe. Mnogi Srbi sahran-jeni su u crkvama u mestuBukovo kod Bitolja, Dovledìku,Prilepu, Skoplju i seluRomanovce.

U Madjarskoj, uSegedinu postoji srpsko vojni~kogroblje boraca Prvog i Drugogsvetskog rata. [arvar, Nadkanjià,Beremend i Solnok imajuspomenike posve}ene Srbima.

Madjarski fa{isti su tokomDrugog svetskog rata imali logoreza Srbe u Asodu, Kaloci, Vacu,

Vaspremu, Komaromu, u Barcu,Ki{tarci, Garanju, Mi{kolcu,

Debricinu, Pe~uju, Madarkanjiù iUjsentivanu, gde je sahranjeno nahiljade lica srpskog porekla

stradalih u oruànim sukobima.U Bugarskoj postoji

danas samo jedno Savezni~kovojno groblje, na kome u Sofiji,postoji i parcela sa grobovimaSrba stradalih tokom balkanskih iPrvog svetskog rata. U Belorusijii Crnoj Gori nalazi se po jednosrpsko vojni~ko groblje.

Hrvatska ima 31 srpskispomenik modernog doba.Najzna~ajniji spomenici stradanjaSrba su memorijal Jasenovac,Jastrebarsko i Jadovno. U Dalju udvema kriptama manastira Uspenjapresvete Bogorodice sahranjen jenepoznat broj srpskih u~esnika uoslobodila~kim ratovima Srbije.Bez traga su nestali memorijalnikompleks usta{kog logora uZlarinu kod [ibenika, memorijalnikompleksi Gospi} i NovaGradi{ka, kao i spomen - dom uGlini, sagradjen na lokalitetupravoslavne crkve u kojoj su od29. jula do 3. avgusta 1941. godinezaklana 1.564 srpska civila.

Svoje grobnice borci,ratni zarobljenici i internirci imajuu Francuskoj, Nema~koj, Italiji,Austriji, BiH, Norve{koj, Rusiji,Tunisu, Alìru, Egiptu i drugimdràvama. Ovim podacima trebadodati i stotine crkvenih grobalja,koji se nalaze u portama hramovaSPC u rasejanju i gradovima uinostranstvu, tako da je ukupnore~ o oko hiljadu srpskih memori-jala rasutih po svetu.

GROBNICE U SLOVENIJIU Sloveniji postoje masovne grobnice pripadnika srpskih

nacionalnih snaga iz Drugog svetskog rata ima, jer je u

Ko~evskom rogu ubijeno je oko 3.000 srpskih dobrovoljaca i

oko 1.000 crnogorskih ~etnika, kod Zidanog Mosta je strel-

jano oko 6.000 Crnogoraca i 70 srpskih pravoslavnih

sve{tenika iz Crne Gore. Na padinama Pohorja uni{teni su

8.000 ~etnika vojvode Pavla Djuri{i}a, a kod Teharja je ubi-

jeno jo{ stotina Srba.

Zejtlinlik - srpsko groblje u Solunu


M U Z I K A

Do{ao je i taj trenutak, daovogodi{nja pobednica“Prole}a u Ogledalu”Dajana Dra~a iskoristi svoju glavnunagradu i u~estvuje u naj~uvenijojmanifestaciji narodne muzike uSrbiji, Moravski biseri 15. jula uVrnja~koj banji. Proteklih godinaprijavljivalo se vi{e od 100 kandi-data na konkurs “Ve~e novih zvez-da”, ali u uì izbor ulazi samo 16peva~a. Na{a Dajana ne mora dabrine o prolaznosti, ona }e kaona{a pobednica direktno u}i uveliko takmi~enje Moravskih bis-era. Pored inerpretacije, bi}enagradjena i muzika, tekst iaran`man, tako da }e zahvaljuju}i“Prole}u u Ogledalu” i autoripesme Slavica Momakovi}Miljanovi} i DraganNegovanovi}, bez ikakvihprethodnih kvalifikacija, mo}ida osvoje jednu od nagrada.

Osim ovog nastu-pa, koji }e biti emitovan naraznim tv i radio stanicama,Dajanu o~ekuju i brojnagostovanja i promocije njeneprve pesme. Sa medijskimkolegama iz Srbije pobrinulismo se da na{a pobednicabude zastupljena na brojnimtelevizijama i da joj sepesma “zavrti” kako nanacionalnim, tako i nalokalnim radio stanicama.Ogledalo sa ponosomispra}u svoju zvezdu DajanuDra~a, veruju}i da }e ovamlada i talentovana peva~icasvojim besprekornim glasomosvojiti i srca u Srbiji, kao {toje osvojila na{a.

Pred sam polazak uSrbiju, na osvajanje muzi~kekarijere, Dajana nam je reklasvoje utiske sa snimanja ikoja su njena o~ekivanja.

Kako je izgledalo

profesionalno snimanje tvoje

prve pesme i saradnja sa profe-

sionalnim muzi~arima?

- “Sa mojom nastavni-com pevanja SlavicomMomakovi} dugo sam sepripremala za studio i pesmu samdobro nau~ila. U studiju sam bilaveoma uzbudjena, jer je sve toza mene bilo novo. SlavicaMomakovi} i DraganNegovanovi} su bili veoma str-pljivi, pa`ljivi i lepo smo sarad-jivali sve dok nismo zavr{ili istvorili moju sjajnu pesmu.”

Da li je ova nova

pesma u maniru koji ina~e

voli{ da pevas ili je ne{to novo za

tebe?

- “Pesma je u pravomnarodnom duhu, ba{ onakva kakvuvolim i stvarno je oboàvam.”

Kako se ose}a{ uo~i

p r v o g

nastu-

pa na

~uvenim Moravskim biserima gde

}es predstaviti najbolji glas

Amerike. Ima{ li utisak da bi i

tamo mogla pobediti?

- “Presre}na sam {to idemna Moravske bisere, za mene je toveliki uspeh. Imam veoma lepupesmu i nadam se da }e bitizapaèna. O pobedi ne razmi{ljam,najva`nije je da u~estvujem na takopresti`nom festivalu. Dva danaposle festivala punim 14 godina itamo }u proslaviti rodjendan. Sveto za mene izgleda kao divansan...”

Pro{lo je je nekoliko

meseci od tvoje pobede na

Prole}u u Ogledalu, kako sa

ove vremenske distance

gleda{ na taj uspeh i

koliko ti zna~i ova

nagrada, u~e{}e na

jednom od najve}ih

festivala narodne

muzike u matici?

- “Veomasam sre}na zbogpobede na Prole}u, anagrada u~e{}e naMoravskim biserimaje za mene velikiuspeh, jer sam tekna po~etkumuzi~ke [email protected] da se zahval-im listu Ogledalo iurednici SlaviciPetrovi} {to su miomogu}ili dau~estvujem nafestivalu i {to

me zastupaju i udrugim medijima.Takode se zah-valjujem mojojnastavnici pevan-ja SlaviciM o m a k o v i cMiljanovi} kojaje za meneuradila tekst im e l o d i j upesme i {tome jepripremila zafestival, kaoi Draganu

Negovanovi}u za aran`man i zarad u njegovom studiju. Na krajuèlim da pozdravim sve ~itaocelista Ogledalo!”

Evo {ta o svojoj u~eniciDajani i o pesmi koju je za njunapisala kaè na{a poznata SlavicaMomakovi} Miljanovi}:

Urad i l i

ste pobednici

“Prole}a u

Ogledalu” Dajani

pesmu koju }e

izvoditi na

Moravskim biseri-

ma. O kakvoj

pesmi je re~, da li

je u stilu stare

izvorne muzike ili

ima i nekih mod-

ernijih elemena-

ta?

-“Komponova l asam pesmu u duhutradicionalne naro-dne pesme, kakose i o~ekuje za tajfestival. Dajaniapsolutno odgo-vara, jer ona naro-dne pesme peva sa lako}om.Propozicije festivala mi ne dozvol-javaju da govorim mnogo o pesmi.Mogu samo da kaèm da je veomamelodi~na, sa puno moravskihukrasa, tekst je mladala~ki i pri-lagodjen Dajani. DraganNegovanovi} je uradio sjajanaran`man, poletan, u isto vrememoderan i tradicionalan. Svirao jeodli~no harmoniku, Ivan Jovi~i}violinu, Vlada Prlji} gitare, jer tosu majstori svog zanata!”

Moète li nam re}i ne{to

vi{e o samom snimanju pesme,

kako se Dajana uklopila u rad

profesionalnih muzi~ara?

- “U studiju DraganaNegovanovi}, gde smo snimali,atmosfera je bila veoma prijatna,radili smo polako, studiozno igledali da Dajana da svoj maksi-mum. U po~etku je imala tremu,kasnije se opustila i sve je protek-lo kako treba. Jako je dobro otpe-vala i veoma je zahvalna za sarad-nju, neumorna je u èlji da uradi{to bolje moè.”

S obzirom da ste kompe-

tentni da ocenite vokalane sposob-

nosti i javni nastup, jer su kroz

va{u {kolu pevanja pro{li brojni

talentovani mladi peva~i, kakav

uspeh na Moravskim biserima i

dalju karijeru prognozirate

Dajani?

- “Dajana je u mojoj {kolipevanja godinu i po dana. Osim {toje jako talentovana, ona oboàva dapeva, ima lep glas i na sceni [email protected] da upi{e muzi~ku {kolu.Sigurna sam da je pred njomzavidna muzi~ka karijera i verujemda }e joj Moravski biseri doneti

veliki publicitet i da }e bitizapaèna.”

Manifestacija Moravski

biseri izabra}e najbolju inter-

pretaciju, ali i najbolji tekst i

aran`man. Nadate li se nekoj od

nagrada?

- “Iskrena da budem,nisam ~ula pesme koje sukonkurisale za festival da bihmogla da dam realnu procenu.Znam da imamo dobru pesmu.Cela ekipa je dala sve od sebe i nebih bila iznenadjena ako dobijemoneku od nagrada. @elim da se zah-valim listu Ogledalo i SlaviciPetrovi} na saradnji i da pozdrav-im sve Va{e ~itaoce uz preporukuda navijaju za na{u Dajanu 15. julau Vrnja~koj Banji na Moravskimbiserima!”

Redakcija OgledalaDajani Dra~a poèlela je sre}an puti visok rejting slu{anosti. @elimojoj uspe{an po~etak karijere i da,sad ve} sa svojim kolegamamuzi~arima iz îkaga, osvojenagrade na Moravskim biserima.Svaka nagrada i uspeh zvezdaOgledala, potvrdjuje da na{ list ost-varuje svoj cilj, da negujemo srp-sku tradiciju i kulturu, i da mladimtalentovanim ljudima bezuslovnodaljemo {ansu da uspeju.

Marijana Maljkovi}

ZVEZDA OGLEDALA NAMORAVSKIM BISERIMA

Dajana Dra~a, pobednica muzi~ke manifestacije

“Prole}e u Ogledalu”

Slavica Momakovi} Miljanovi}

16 Jul 2014.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Reprezentacija Srbije na gostovanju u SAD odigrala je nekoliko prijateljskih utakmica. Nakon susreta sa timomJamajke i Njujorku i timom u Nju Dèrziju susrela se sa ekipom Paname u Chicagu.

Sve

foto

gra

fije: Dejan J

ovanovi}

DONATORSKA VEÊRA LIFELINEHumanitarna organizacija princeze Katarine Karadjordjevi}

LIFELINE, ~ika{ki Odbor, je organizovala donatorsku ve~eru uprostorijama Srpskog muzeja Sv. Sava u îkagu za sakupljanjepomo}i ugroènima od poplave.

Ovoj uspe{noj humanitarnoj ve~eri odazvao se veliki brojSrba iz îkaga i okoline. I ovoga puta organizacioni Odbor podvodjstvom Kathy Fenslow pokazao je svoju veliku volonterskuèlju i ume}e u organizovanju ovakvih skupova, pa se sa sig-urno{}u moè re}i da je ovaj dogadjaj bio veoma uspe{an.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Pod pokroviteljstvom Srpsko-ameri~kog muzeja SvSava-Tesla i u organizaciji dr Martine Markovi} Bertsch, uîkagu je 6. juna odràn dobrotvorni koncert StefanaMilenkovi}a i Rohana De Silve. Prihodi su bili namenjeni zapomo} poplavljenima u Srbiji.

Bili smo u procesu planiranja koncerta za SAMS, kad smodobili vesti o poplavama. Stefan Milenkovi} nam se javio sapredlogom da organizujemo dobrotvorni koncert po~etkomjuna. Odli~an predlog u pravo vreme. U susret nam je odmahiza{la prof Nada Petkovi}, li~nim zalaganjem i uz pomo} neko-liko kolega obezbedila predivan Fulton Hall. Hall je za potrebekoncerta donirala Katedra za muziku Univerziteta îkago.Ovom prilikom se jo{ jednom najiskrenije zahvaljujemo Katedriza muziku i Katedri za slavistiku Univerziteta îkago, kao idragoj prijateljici Nadi koja je sa mnom neumorno radila naorganizaciji ovog zna~ajnog dogadjaja

Na{ najbolji violinista na svetu, humanista ogromnog srca, ijedan od na{ih najboljih ambasadora, Stefan Milenkovi}. Doksmo slu{ali kompozicije Betovena, Sen Sansa, âjkovskog iRavela u izvodjenju Stefana Milenkovi}a i izvanrednogkorepetitora, pijaniste Rohana De Silve, bili smo odjednomradosniji, bliskiji i ispunjeni nadom za brzi oporavak na{e vol-jene otad`bine.

U ime Srpsko-ameri~kog muzeja Sv Sava-Tesla, èlim da sezahvalim na{im sponzorima na velikodu{nim donacijama.Dobrotvornim koncertom Stefana Milenkovi}a skupili smopreko 5.200$ za sanaciju posledica poplava u Srbiji. Sredstva sudeponovana na ra~un koji je u Fifth Third Banci otvorio KonzulatRepublike Srbije. SAMS se najiskrenije zahvaljuje svima koji susvojim prisustvom i donacijama uveli~ali ovaj kulturni dogadjaj.Ova dobrotvorna akcija ne bi bila uspe{na bez va{egangaòvanja! Dr Martina Markovi} Bertsch

HUMANOST STEFANA MILENKOVI]A

17Jul 2014. www.serbianmirror.com

P O R U K E

18 Jul 2014.

19www.serbianmirror.comJun 2014.

I Z M A T I C E

[email protected] DIPLOME

Jo{ pre dve godine inspekcija jeutvrdila, da je u Srbiji svakadeseta diploma falsifikovana. Uposlednjih pet godina broj stude-nata doktorskih studija pove}ao seza 5 puta, pa je samo u Beogradubroj doktoranata od 405 dostigaogotovo tri hiljade. Ovih dana,glavna tema su dokazivanje dok-torskih diploma ministraunutra{njih poslova Neboj{eStefanovi}a, rektora MegatrendaMi}e Jovanovi}a, koji je ve} pod-neo ostavku, a sumnja se i namnoge druge, koji su ih dobili presvega na privatnim univerzitetima.

Apelacioni sud dokazao jeda je predsednik Privredne komoreBeograda Milan Jankovi} falsifiko-vao diplomu Ekonomskog fakultetau Sarajevu i da je ovaj “uglednibiznismen” u Italiji tri puta osudji-van za kradju zatvorskim inov~anim kaznama. Nekada suljude koji su se prijavljivali za radna odgovornim funkcijama, prover-avali dva kolena unazad, a sadadovoljno je da imaju vezu, da supoliti~ki podobni i da imaju par~eparira na kome pi{e diploma.

KUPUJMO TUDJE

Svratio premijer Vu~i} nedavnou neku kafanu, kako je rekaoda{~aru, na putu kod Ni{a, u kojuje i ranije svra}ao i pla}ao netraè}i ra~un. Ovog puta poveo jei ministra finansija Lazara Krsti}akoji je traìo fiskalni ra~un. Reklisu da ba{ tog dana nije radilakasa i nakon sat i po ~ekanjana{li su na~in da izdaju ra~un.“I onda me pitaju za{to navijamza Mekdonalds na autoputuumesto za doma}u prodavnicupljeskavica. Navijam zato {to namod Mekdonaldsa dodje porez. Etozato, nije mi ba{ ukusan, ali midodje sav porez”, rekao je Vu~i}.

KAKO ZAVOD VARA DECU

Uud`beniku za geografijupi{e da se ruda antimonnalazi u zapadnoj Srbiji i naKopaoniku. Na testu iz geografijeza upis u srednje {kole kao ta~anodgovor priznaje se samoPodrinje. Kao opcija je ponudjeni Kopaoni~ki kraj, ali taj odgovorse ne smatra ta~nim, jer u Zavodu

za vrednovanje kvaliteta kaù daKopaonik i Kopaoni~ki kraj, nisuisti “geografski termini”.

Ina~e, ruda antimonodavno se ne iskopava u srpskimnalazi{tima, pa za{to bi deca tomorala da znaju. Pored tolikoreka, planina i gradova, oni decupitaju za propale rudnike, a ondajo{ daju i pogre{no re{enje,prokomentarisala nastavnicageografije iz jedne osnovne {kole.

OPET NA[EZDRAVSTVO

NAJGORE U EVROPI

Prema evropskom zdravstven-om indeksu, na osnovu dos-tupnosti, kvaliteta i brzinezdravstvenih usluga, Srbija jeosvojila poslednje 35. mesto uEvropi. Tako da smo sadanajlo{ije ocenjeni dva puta zaredom, za 2012. i 2013. godinu.Po mi{ljenju dr Dra{kaKaradjinovi}a, razlog nisu finansi-je, jer kako je rekao, Srbija ulaèvi{e novca u zdravstvo odAlbanije, Rumunije i Bugarskekoje su bolje ocenjene. Osnovniproblem je korupcija, a “mala”

korupcija je samo posledica sis-temske korupcije.

PROMA[ENE INVESTICIJE

Jedan od najve}ih privrednihproblema u Srbiji suproma{ene investicije, ili zbogneznanja, a pre bi se reklo zbogne~ijeg interesa i “pranja para”.Takav primer je i uvodjenje gasau Rekovac, gde je broj stanovni-ka poslednjih decenija prepolovl-jen, a gradjani jedva sastavljajukraj sa krajem. Oni apeluju da imse uvede gradska voda i kanal-izacija, jer im bunari ~estopresu{e, a nisu ni sve uliceasvaltirane, a umesto toga dobilisu gas, iako ve}ina ima svoju{umu za ogrev. Gradjane nikoni{ta nije pitao, a radnici marljivoukopavaju cevi za gas ~ak i dotro{nih ku}a u kojima niko neìvi, pa je mreà kroz Rekovacduga ~ak 60 kilometara, a vred-nost radova je 1.200.000 evra. Dosada niko od gradjana nije zain-teresovan za priklju~ak.

Jedan od potpisnikaugovora je i op{tina, ~iji prvi

~ovek Predrag Djordjevi} ne vidini{ta sporno u tome {to su kilo-metri cevi poloèni u zemlju, a dase pritom uop{te ne zna ima lizainteresovanih za priklju~ak, jer,kako kaè, oni nikog ne pri-moravaju da uvede gas, kao i daon nije zaduèn da se bavi ispla-tivo{}u mreè.

JAVNONEPO[TOVANJE

SELJAKA

Jednog nedeljnog jutra na talasi-ma beogradskog radija, kojiima nacionalnu frekvenciju, gostemisije je bio profesor bogoslovi-je Du{an Djakovi} iz Prizrena.Voditeljka ga je pitala o ìvotu i{koli na Kosovu i razgovor je finotekao. Na samom kraju emisijepita voditeljka profesora kakva jerazlika izmedju sve{tenika i mon-aha. Profesor odgovara, da susve{tenici {kolovani, a monasi nemoraju da budu. Zna~i, is~udjavase ona, monah moè da bude inepismen? Skroz nepismen?Dodje neki seljak i postanemonah, – re~e jedna obrazovana,ali bez obraza voditeljka medijasa nacionalnom frekvencijom.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

MARKOVI KONACI1. jun, 2014.Srbija je opet mokra

zemlja. Ki{a nastavljasvoj pohod. [teta kojuje potop napravio je 2milijarde evra. NATOnam je uni{tio gradovei fabrike vredne 100milijardi evra. Pitamse koliko je to Srbijabogata da stalno gubi.Ili je razaraju ili jeplja~kaju. Znam da se to de{avai drugim narodima, ali mene bolisvako zlo naneto Srbima, anajvi{e kada ga sami ~inimo.

Nenormalno je da zbognesta{ice para ne gradimo nasipekraj reka, a dièmo „Beograd navodi”. Nenormalno je da ruskespasioce nismo ispratili sa orden-jem za Moskvu, a do~ekujemoslovena~kog predsednika kaonajve}eg prijatelja. Nenormalnoje da u budèt dràve ubacimonepostoje}u arpsku milijardu, pasada nemamo pare ni za ishranupoplavljene dece. Nenormalno jeda nam mafija vodi trì{te droga-ma, da kriminalci vode na{ fud-bal, a da dràva hapsi troje

mladih koji su na fejsbukunapisali da se hiljadu ljudi udavi-

lo u potopu.Takva je

Srbija, i to me boli.Mo`da bih zbogvisokog pritiska treba-lo da budem ravn-odu{an na svenepravde premaSrbima, da se nenerviram, ali onda bih

i ja sam postao neprijatelj momnarodu.

7. jun 2014. U Obrenovcu, koji

smrdi kao kuga, ljudi bez ku}a~ekaju po dva sata da bi dobilidve konzerve ribe za ru~ak.Jednom od njih je pripala mukaod toga, pa re~e: - Vlada Srbijenas hrani ribom u nadi da }emoda dobijemo {krge i peraja pa daotplivamo niz reku u dijasporu!

Nama su Srbi iz rase-janja spas, ali ih predsednik ipremijer uop{te ne pominju.Kancelarija za dijasporu je pripo-jena Ministarstvu spoljnih poslo-va i prigu{ena tj. uga{ena.

Ministar Da~i} ima pre~a poslaod saradnje sa ljudima koji susamo iz Australije poslali miliondolara, iz Kanade toliko, SAD,Nema~ke... odasvud gde god nasima... Hvala im.

Ne znam {ta Da~i} radikada mi nemamo spoljnu poli-tiku. Dok Vu~i} ide u Nema~kukod Merkelove na ribanjac inagovor da Rusiji uvedemosankcije, T. Nikoli} prima pred-stavnika Evroazije, predsednikaBelorusije. Na Zapadu slaveproboj fronta u II svetskom ratubez Srba, ali tu su Ukrajinci,kojih u tom ratu nije ni bilo.O~igledno je da se pi{e novaistorija tog rata...

Dok nas EU javnohvali, javno nam zabija no` uledja. Crvena Zvezda je ka`njenaneigranjem u Evrpskom kupu, jersu je mafija{i vodili godinama inapravili gubitke. I jer EU nisuplatili reket za igranje fudbala...

16. jun 2014.Zabrinut sam. Moja

ta{ta po~ela je ubrzano da ~itaBibliju. Pitam je {ta }e joj to

kada je bila komunista, a onakaè: - Spremam se da idem kodsvetog Petra, pa treba ne{to daznam!

E, lako je sa komunisti-ma, uvek su spremni, za dobro iza zlo, te{ko je sa novim kapital-istima, oni idu na univerzitetMegatrend i ni{ta ne znaju.Lome se jezici oko la`nediplome dr Mi}e, {to je odrazSrbije u kojoj sve moè da sesredi, smu}ka i namesti, pa idoktorati. Samo ne moè da sesredi normalan ìvot. Do{ao namLavrov da proveri koliko zaistavolimo Rusiju. Mi ga ubedjuje-mo, ali jednim okom gledamo naNema~ku. Ljudi iz vlasti svera~unaju – ko }e vi{e da nam da,Rusi ili Nemci, a ne ko }e vi{eda nam uzme – Rusi EPS i gas,a Nemci celu Srbiju!

22. jun 2014.Vozila plavu{a auto i

zgazila ~etiri pe{aka. Dodje poli-cajac i kaè: – Gospodjo, voziliste 150 km/h, a dozvoljeno je70! Imate 2 promila u krvi, adopu{teno je 0,5 i ubili ste 4

osobe! Plavu{a tu`no podièokice i tiho upita: – A koliko jedozvoljeno pe{aka da ubijem?

To je danas Srbija, nana{im drumovima mladi umirumasovno, jer ne znaju da voze ine znaju da ne smeju da ginu.Srpska glava je danas najjeftinijaba{ u Srbiji. Godi{nje umre55.000 ljudi, samoubije se 1800, au saobra}ajkama strada njih 800.

I onda dodjuAmerikanci i prete nam.Ambasador SAD, koji je ~istiona holivudski na~in poplavljeneku}e u Obrenovcu, kaè da je„{tetno za Srbe ako Rusi kupeEPS”. Pa im nije po volji nigasovod Ju`ni tok, pa ni snagasamog premijera Vu~i}a ioptuùju ga za cenzuru. I takotiho traje rat SAD, Nema~ke iRusije za Srbiju, a mi pla}amocenu.

Dobio sam sa kolegamanagradu Dragi{a Ka{ikovi} zanovinarsku odva`nost i za istori-ju dijaspore, koja je ostala bezsvoje ku}e.

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

20 Jul 2014.

V A N J I N I B I S E R I

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Beogradske kafane su du{a grada,

iako se bore sa navalom kafi}a,

kladionica i

kockarnica. I pored sjaja

tih novih mesta za razbib-

rigu, ne mogu da zamis-

lim Djuru Jak{i}a kako u

nekoj kockarnici ili kla-

dionici pi{e pesmu

„Otad`bina” na salveti,

odmah je proda uredniku

tira`nih novina i tako

zaradi za ve~eru. Dodu{e,

mo`da bi Djura danas

ispunio neki tiket ili bacio

kockicu, ali bi tako naci-

ja ostala uskra}ena za

jednu od najboljih

rodoljibivih pesama u

kojoj „i ovaj kamen zemlje Srbije {to

prete} suncu”...itd.

Ja sam Beogradjanin starog kova,

pa odgovore na sva {kakljiva pitanja nalaz-

im u nekoj od kafana ~iji je naziv ispisan

}irilicom, a stolovi pokriveni stolnjacima

„na kockice”. Kad pomislim da mi je poli-

tika zatvorila pogled u budu}nost, odem sa

prijateljima u neku od takvih kafana i shva-

tim kako sam ponovo progledao.

Dovoljan je prijateljski razgovor

sa primesima ma{te i za~as zajedno odluta-

mo u predele sre}e u kojima nema svadja,

ima para koliko nam je potrebno, deca i

unuci nas slu{aju, supruga

{trika i }uti...

Evo kako nas je

nedavno jedan moj prijatelj

obradovao, shvativ{i pod

stare dane da mu je otac

ostavio nemerljivo bogatst-

vo.

Njegov otac je bio

~uveni istori~ar, pisac

istorije pobednika, a on

~uveno dete ~uvenog

istori~ara, pisca istorije

pobednika. Gotovo pola

veka su ìveli lepo i ugod-

no od tatinog pisanja istori-

je. A otac je bio vredan

~ovek: dopisivao je spiskove velikih pobe-

da, rasporedjuju}i ih ravnopravno po svim

delovima tada lepe i bogate domovine.

Na svakom mestu obeleènom

promi{ljenom nau~nom odlukom ~uvenog

oca, podignut je spomnenik, bista ili neko

drugo monumetalno obele`je njegovih

istorijskih pobeda. Jednog dana, otac je

rekao ponosno: „Sve {to je tata uradio,

ostavlja tebi, sine moj”.

Moj sada{nji prijatelj, a tada

~uveni sin, tada nije shvatao zna~aj re~i

svog ~uvenog oca, pisca istorije pobednika.

A jednog drugog, takodje lepog dana, otac

je rekao, zagledan u svetlu budu}nost:

„Jednog dana }e{, sine moj, ìveti od

o~evog rada”. I pre nego {to je ispustio

du{u, drhtavom rukom je pruìo sinu

poùteli papir.

- Ostavljam ti kartu skrivenog

blaga – rekao je i sklopio o~i.

Na karti su bila obeleèna mesta

na kojima su podizani spomenici, biste,

slavoluci i spomen plo~e.

-Kako }u ja od ovoga ìveti? –

upitao je sin zbunjeno.

- Do}i }e, sine moj, i taj dan –

jedva je izustio otac i poslednji put zaklo-

pio i o~i i usta.

Prolazile su godine. Moj prijatelj

je ìvotario, jedva sastavljaju}i kraj sa kra-

jem. Posle dvadeset godina studiranja karte

skrivenog blaga, najzad je shvatio o~evu

poruku: otvorio je otpad i po{teno ìvi od

prodaje „na kilo” spomenika, slavoluka,

bista i spomen plo~a ucrtanih na karti

skrivenog blaga.

A mo`da je sve ovo bila samo

jedna sasvim obi~na beogradska kafanska

pri~a...

SASVIM OBI^NA KAFANSKA PRIÂ

Upravo je iza{la iz {tampe nova knjiga

Vanje Buli}a - MU[KARAC U

IZVESNIM GODINAMAu izdanju Lagune.

Knjigu moète naru~iti preko izdava~ke ku}e

LAGUNA.

06_27_14+srm+++_1106_27_14+srm+++_1206_27_14+srm+++_1306_27_14+srm+++_1406_27_14+srm+++_1506_27_14+srm+++_1606_27_14+srm+++_1706_27_14+srm+++_1806_27_14+srm+++_1906_27_14+srm+++_20

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice



















SRBIJA - ZEMLJA KOJA [email protected] OTPOR - SERBIAN …ci mek{i nego na Dalijevim slika-ma, gde `ene vi{e sanjare od gospodje Bovari, gde su mu{karci hrabriji od vuka uhva}enog u kljusu koji

Text of SRBIJA - ZEMLJA KOJA [email protected] OTPOR - SERBIAN …ci mek{i nego na Dalijevim slika-ma, gde `ene vi{e...

Catálogo GDE

EyesWeb GDE User Guide

konica gde bau-20190923151442

Gross depositional environment (GDE) maps of Ariyalur ... · Pondicherry. The stratigraphic succession is presented in Table-1. Gross depositional environments (GDE) GDE maps have

GDE and ASIA

gurnal Chto Gde Kogda

Gde - phs.etf.rs

Gde III Mat Part

Kto gde zhivet_июнь

GDE GE UPS Project

20061110 Valencia GDE Global Design Effort 1 CCB Report at Valencia GDE Meeting Nobu Toge @KEK%CCB!GDE

High Resistance Ground Gde

Gde presentation introduction 3.6

vino gde je

GDE Primer Ingreso

GDE 4 Formelsammlung

Workflow User Gde

GDE - Ch 2

i Putu Gde Sosiantara

Formation Centra - GDE

Kto gde zhivet

Cartilha Csf Doutorado Gde

Presentation20140107 gde

Curriculum gde

Vobo19sep gde

Gde zimuyut pticy

Trendovi - gde smo, a gde želimo da budemo? (Ivan Živković, Pioniri Communications)

Programma IX GDE

Gde otici na odmor?

GDE Summary

Documents

SRBIJA - ZEMLJA KOJA [email protected] OTPOR - SERBIAN …ci mek{i nego na Dalijevim slika-ma, gde `ene vi{e sanjare od gospodje Bovari, gde su mu{karci hrabriji od vuka uhva}enog u kljusu koji

Text of SRBIJA - ZEMLJA KOJA [email protected] OTPOR - SERBIAN …ci mek{i nego na Dalijevim slika-ma, gde `ene vi{e...