Dravni univerzitet u Novom PazaruGraevinski fakultet

Seminarski radMetode naknadnog ispitivanja betona

Mentor: Student:Doc.dr Nazim Mani Hamza Karahodi

Novi Pazar,2015.

Sadraj:1.Uvod22.Opte33.Metode sa razaranjem43.1. Metoda vaenja cilindara43.2. Pull-out test63.3. Pull-off test84. Metode bez razaranja94.1. Metoda merenja povrinske tvrdoe94.2. Metoda ultrazvuka114.3. Metoda merenja poetnog povrinskog upijanja vode (ISAT test)144.4. Metoda rezonantne frekvence154.5. Metoda gama zraenja165. Zakljuak176. Literatura18

1.UvodBeton kao graevinski materijal,ima izuzetno veliku primenu,te se s pravom moe rei da je vodei u toj oblasti.Naravno,kao takav izuskuje znatan poznavanje njegovih mehanikih, fizikih,hemijskih,kao i drugih osobina.Usled navedene potrebe,od ekspanzije upotrebe ovog materijala,pa sve do danas,iznedrile su se razne metode ispitivanja,potpomognute modernom tehnologijom,tako da predstavljaju samostalnu naunu disciplinu koja se njima bavi.U samom procesu ovrsavanja betona,razlikujemo brojne faze,pa se tako i metode razlikuju shodno tome u kojoj se fazi beton ispituje.Tako imamo one koje se primenjuju na sve beton,potom ispitivanja ovrslog betona,ispitivanja pre i nakon ugradnje,kao i posredna i neposredna ispitivanja.Sa obzirom na temu,bie vie rei o ispitivanju nakon ugradnje,to naravno znai da se radi o ovrslom betonu.Potreba za ispitivanjem ovog tipa javlja se usled delovanja raznih faktora okoline na svojstva betona,pa tako isti beton spravljen u laboratorijskim uslovima i na gradilitu,prilikom ispitivanja,nee pokazivati iste vrednosti.Neki od razloga zbog kojih se vri naknadno ispitivnje su u sluaju potrebe za adaptacijom objekta,u sluaju da se posumnja u verodostojnost rezultata ispitivanja probnih tela,kod sporova na relaciji izvoa-investitor i dr.

2.OptePrilikom vrenja naknadnog ispitivanja,uglavnom imamo sluaj da se radi o ve postojeoj konstrukciji.Svakako,parameter koji se najee ispituje je vrstoa betona,meutim,takoe se ispituju razna druga svojstva kao to su vodopropustljivost,otpornost na mraz,otpornost na habanje i razne hemijske agense,modul elastinosti i jo mnoga svojstva.Kod premetnog ispitivanja,sve metode se dele u dve grupe : metode sa razaranjem (destruktivne metode), metode bez razaranja (nedestruktivne metode).Radi saniranja postojeih oteenja,ili unapreenja objekta,kao i zbog redukcije seizmikih dejstava,koristimo se navedenim metodama.Sami opiti na betonu kao i ostalim graevinskim materijalama,umnogome su bolji ako se rade direktno tj. neposredno,budui da tako najbolje i sa najveom preciznou dolazimo do rezultata.Meutim,problem nastaje to kod ve gotove konstrukcije,ispitivanje ovog tipa dovodi do oteenja objekta koje negativno utie na isti,pa to i nije uvek najbolje reenje.Samo razaranje se mora voditi strogo po propisanim pravilima,pritom teei da se objekat to manje oteti.Napretkom tehnologije sve je vei broj metoda koje ocenjuju fiziko-mehanika svojstva materijala bez razaranja.Prednosti ovih metoda su svakako to ne remete postojanost objekta,i to su veoma praktini.Aparatura kojom se raspolae nije glomazna i moe se ispitivati na nepristupanim mestima.Mana ovih metoda,lei u tome to se material ispituje posredno.Ta posrednost se ogleda u tome to su mnoga svojstava materijala u funkciji (zavisna) od nekog drugog svojstva koje se ispituje,i potom uspostavlja relacija.Primer za to je zavisnost na relaciji tvrdoa-vrstoa,gde se tvrdoa striktno ogleda kao povrinska osobina.Problem je u tome to se primenom ove metode ne postie preciznost kao kod direktnog ispitivanja,bui da navedene relacije zavise jo od brojnih drugih faktora koji variraju od sluaja.Iz svega navedenog,moe se zakljuiti da je izbor metode nije striktno definisan i da zavisi od spoljnih faktora,i stvar je ekonominosti.Ispitivanja se vre na delovima konstrukcije koji su diskutabilni,odnosno gde se nakon ugradnje pojavila osnovana sumnja u kvalitet nekog svojstva prethodno ispitanog.

3.Metode sa razaranjemKao to samo ime kae,radi se metodama kojima se oteuje beton,s tim to oteenje mora biti strogo kontrolisano.U ove metode spadaju : metoda vaenja cilindara (kernova), pull-out test, pull-off test.3.1. Metoda vaenja cilindaraVaenje cilindara (kernova) vri se na licu mesta.Tom prilikom strogo treba voditi rauna o poloaju armature u betonu,da prilikom procesa ne doe do oteenja.Raspored armature se moe utvrditi na osnovu plana armature ili korienjem aparata za detektovanje (profometar).Primenom navedenog aparata moe se sa dovoljnom preciznou utvrditi poloaj ipki,broj komada,kao i njihov prenik.Ovo je vano iz dvojakog razloga,naime zbog same konstrukcije,a i zbog uticaja armature na rezultate ispitivanja u kernovima.

sl.1. izgled cilindaraPrilikom isecanja kerna,takoe treba obratiti panju na nivo optereenosti betonskog elementa,pa e se tako nastojati vaenje na mestima sa najmanjim naponima.to se pak tie prenika cilindra,standardizovane su mere od 50mm,najee 100mm,a mogu bit ii 150mm,ree 200mm.Prenik mora biti dva puta vei od nominalno najveeg zrna agregata.Dubina buenja zavisi od prenika i visine cilindra,ne sme biti manja od njegovog prenika,i uvek je 50 do 100mm vee od potrebne visine cilindra.Razlog tome je to se nakon vaenja odsecaju i ravnaju gornji i donji delovi.Pored ispitivanja vrstoe,vade se i radi utvrivanja strukture betona,kao i dubine prslina nastalih na povrini.Naknadno ispitivanje vrstoe betona je utvreno standardom SRPS U.M1.048:1985. Za ovaj postupak vade se 3 cilindra,odnosno 10 ako su dimenzija 5cm x 5.6cm ,na mestima na kojima ugraeni beton nije zadovoljio kriterijume.Takoe, drugim nainom kombinuje se vaenje cilindra sa nekom metodom bez razaranja.Kod kombinovane metode se na betonu,na najmanje 30 mesta pravilno rasporeenih meri indeks sklerometra ili brzina ultrazvuka,i na osnovu dobijenih rezultata se odreuje broj cilindara za vaenje,te on moe biti 3,5,7,10.Potom se opet meri indeks sklerometra i brzina ultrazvuka na planiranim mestima za vaenje cilindara i pomou kalibracione krive odreuje se raunska pritisna vrstoa .Nakon se vade cilindri i meri se stvarna vrstoa , preraunavanjem na oblik kocke 20x20x20cm po tabeli 1.Tabela 1. Koeficijenti preraunavanjaMere cilindara d x h(cm)Odnos pritisne vrstoe kocke 20cm20cm20cm i cilindra

55.61020153020401010151520201.001.171.201.261.021.051.10

Kolinik srednjih vrednosti stvarne i raunske vrstoe daje korekcioni faktor K.

Potom se metodom bez razaranja ispita ispita cela partija koja nije zadovoljila kriterijum za marku betona.Metodom sklerometra ne sme biti manji broj ispitivanja od 30,a metodom ultrazvuka dva puta vie.Dobijene vrednosti se mnoe sa korekcionim faktorom i odreuju stvarne vrstoe. Obradom korigovanih vrstoa odredi se srednja vrednost

3.2. Pull-out testOvim testom se meri sila potrebna da se iz betona iupa metalni umetak.Ovaj umetak,koji kod razliitih varijanti ove metode ima razliite oblike i dimenzije,uvek ima proirenu glavu,u odnosu na ostatak umetka.Obzirom na to da je sila upanja u zavisnosti od vrstoe betona,vrstou moemo odrediti posredno merenjem sile.

sl.2. ematski prikaz Pulaut testaUmetak se iz betona upa pomou rama koji nalee na beton pomou metalnog prstena i koji reakciju sile upanja prenosi na beton.Prilikom procesa odvaja se deo betona konusnog oblika.Ugao linije loma odreuje se preko unutranjeg prenika metalnog prstena (D),prenika metalne umetnute glave (d) i dubine utiskivanja (h).

Takoe,primenjuje se tokom gradnje,radi procene ostvarene vrstoe zbog donoenja odluke o ukidanju oplate,prilikom potrebe za dodatnim ojaanjem objekta,pri donoenju odluka za promene specifinih reima u datim uslovima.Sila upanja se aplicira do najvee mogue vrednosti. I na osnovu te vrednosti odreuje se vrstoa definisanom relacijom.Postoje odreene korelacione zavisnosti,koje se razlikuju od autora,meutim razlike nisu velike.Tako proizvoa aparature za izvoenje Lok-Strenght testa predlae sledea zavisnost:

Dok Kierkergaard i Hansen predlau: za maksimalno zrno agregata 16 mm, za maksimalno zrno agregata 32 mm. vrstoa betona utvrena na cilindru

sl.3. Veza izmeu vrstoe pri pritisku i pulaut sile po Kierkergaardu i Hansenu

Ova metoda se dugo razvijala,a smatra se da je njene osnovne principe prvi objavio ruski naunik i istraiva Skramtajev daleke 1938. godine.Kasnije je ova metoda dobila razne varijacije u Americi,Danskoj i drugde.Danas mnogi nacionalni standardi imaju ovu metodu standardizovanu.Najvie se upotrebljava tzv. danska metoda poznata kao Lok-Strenght.

3.3. Pull-off testOvu metodu svakako moemo povezati sa prethodnom budui da postoji slinost.Obe spadaju u destruktivne metode iz razloga to se prilikom ispitivanja oteuje beton.Pulof test se bazira na lepljenju metalnog diska na povrinu betona,i merenjem aksijalne sile koja je potrebna da se taj disk odvoji od betona,a potom se dobijeno merenje dovodi u korelaciju sa vrstoom.Postoje dve varijante ove metode.Kod prve je metalni disk direktno zalepljen za beton i druga gde gde je beton delimino izbuen do odreene dubine.U oba sluaja se metalni disk za betonsku povrinu lepi epoksidnom smolom,s tim da druga metoda pokazuje malo bolje rezultate.Epoksidna smola treba da bude takvih svojstava,da prilikom ispitivanja lom ne nastupi na spoju epoksida sa betonom kao ni na spoju sa elinim diskom,ve linija loma treba da ide kroz beton.

sl.4. Aparatura za izvoenje pulof metode marke LimpetNakon nanoenja epoksidne smole,dovoljan je period nege od 24 asa pa i manje,imajui u vidu svojstva savremenih smola.Nakon tog perioda,elini disk se upa,meri se pulof sila i dovodi u korelaciju sa vrstoom.Prednosti su mala oteenja betona i jednostavnost,a to se pak mana tie,vreme neophodno za vezivanje epoksidne smole.

4. Metode bez razaranjaZa razliku od metoda opisanih u prethodnom poglavlju,karakterista nedestruktivnih metoda je u tome to sa solidnom preciznou bez oteenja gotovog objekta daju potrebna merenja. Razvijanjem tehnologije i ove metode su dosta napredovale,pa ih tako danas imamo irok spektar.Neke od njih su: metoda merenja povrinske tvrdoe, metoda ultrazvuka, metoda merenja poetnog povrinskog upijanja vode (ISAT test), metode rezonantne frekvence i dr.Mere se fiziko-mehanika svojstva ili se koriste kao metode defektoskopije materijala.Bitno je naglasiti da se ovde traeno svojstvo ne meri direktno,ve se postupak svodi na merenje nekih drugih veliina koje su u funkciji od traene.4.1. Metoda merenja povrinske tvrdoeOdreivanjem povrinske tvrdoe omoguava se pouzdano ocenjivanje drugih mehanikih svojstava,pre svega pritisne,odnosno zatezne vrstoe.Uprkos tome to imaju nedostataka,zbog izuzetne jednostavnosti se vrlo esto primenjuju.Glavni nedostaci su to to se merenja vre na povrini elementa,a poznato je da beton nema iste karakteristike na povrini i u unutranjosti mase.Takoe problem moe nastati u velikim razlikama dobijenih rezultata,jer tvrdoa moe znatno da varira od jednog do drugog mesta na istoj povrini elementa.Meutim premoavanje navedenih problema vri se znatnim brojem merenja,gde usled velikog broja podataka statikim obradama dobijamo rezultat znaajne pouzdanosti.Glavni aparat za merenje povrinske tvrdoe svakako je sklerometar ili kako se u praksi esto sree pod nazivom mitov eki.Princip ove metode se zasniva na injenici da betoni veih vrstoa takoe imaju i veu povrinsku tvrdou.Traeni rezultati se dobijaju merenjem odskoka metalnog dela ekia,koji se pomou opruge vri udar u beton i odskae do neke visine.Prisutna relacija je : vei odskok vea trvdoa vea vrstoa (i obratno).Veliina odskoka se oitava na skali aparata kao bezdimenzionalna brojana vrednost tzv. odskoni broj.Odskoni broj se moe koristiti za ocenu ujednaenosti kvaliteta betona,tako to se na licu mesta odreuju zone oteenog betona ili betona loeg kvaliteta. Samostalno,ova metoda kao i sve ostale nedestruktivne metode se ne koriste za odreivanje vrstoe.Od ovog pravila se odsutpa jedino u sluaju kada je ustanovljena pouzdana korelacija izmeu vrstoe i odskonog broja,o emu je bilo rei u poglavlju 3.1.

sl.5. Izgled sklerometra mitov eki

Da bi se pristupilo merenju,za ovu metodu treba ispotovati neke zahteve.Tako betonski elementi koji se ispituju ne smeju biti manje debljine od 100 mm i moraju biti fiksirani u konstrukciju.Mesta na kojima se uoavaju ljuskanje,velika poroznost ili gruba tekstura treba izbegavati.Betonska povrina prilikom ispitivanja mora biti suha,jer vlanost utie na veliinu odskoka.Tekstura treba da bude jasno vidljiva kako bi se izbeglo merenje na krupnim zrnima.Potrebno je eljenu povrinu betona prethodno izbrusiti radi vee tanosti.Mesto merenja treba da bude izmeu 150 mm i 300 mm u preniku.Poloaj instrumenta u odnosu na povrinu betona mora biti upravan.Sa svake merene povrine se oitava najmanje 9 vrednosti odskonog broja,a obino je to od 14 do 18 puta.Mesta sa kojih se oitava odskona vrednost na merenoj povrini moraju biti udaljena najmanje 25 mm.Odskoni broj se oitava kao ceo dvocifren broj,a zatim se izraunava srednja vrednost sa tanou od jedne decimale.Uvek dolazi do disperzije rezultata,te se one dobijene vrednosti koje odstupaju 6 od prosene vrednosti se odbacuju,ponovo se meri srednja vrednost sa novim podacima i ponovo proverava odstupanje.Ako vie od 20% pojedinanih rezultata odstupa za vie od 6 od srednje vrednosti,odbacuje se ceo skup oitavanja za merenu povrinu.

sl.6. Zavisnost vrstoe i visine odskoka

4.2. Metoda ultrazvukaKao to je poznato,pod ultrazvukom se podrazumevaju vibracije iste prirode kao i zvuk,ali vrlo visokih frekvencija koje ljudsko uho ne moe da uje.Ove vibracije mehanikog karaktera definiu se frekvencijama veim od 20 000 Hz.Frekvencije f (Hz) definisane su relacijom: ,

gde je (m/s) brzina prostiranja ultrazvunog talasa,a talasna duina.Koristi se i za defektoskopiju materijala,odnosno detektovanje prslina,oteenja usled hemijskih agenasa ili delovanja smrzavanja i odmrzavanja.Takoe odreuje se vrstoa kao i statiki i dinamiki modul elastinosti.Od svih metoda ona je potpuno nedestruktivna,i moe se primenjivati neogranien broj puta.Brzina ultrazvuka je definisana zapreminskim masama i elastinim svojstvima materijala,pa tako razlikujemo tri vrste talasa: longitudinalni , transverzalni i povrinski talasi.Svi navedeni talasi imaju karakteristine brzine prostiranja,od kojih je longitudinalni najbri a povrinski najsporiji.Kod betona brzina transverzalnih talasa iznosi oko 60% ,a povrinskih oko 55% od brzine longitudinalnih talasa.Brzina longitudinalnih talasa se sraunava pomou obrasca :

gde su:V brzina longitudinalnih talasa,K koeficijent ija vrednost zavisi od Poasonovog koeficijenta (,E dinamiki modul elastinosti, specifina masa.

Kada talas koji se prostire u vrstom telu naie na razliito svojstvo,naprimer ako naie na pojavu praznine ispunjene vazduhom ili na prslinu,dolazi do rasipanja energije,pritom talas skree sa prvobitne putanje.To skretanje putanje znai da se poveeva duina puta ultrazvunog talasa,kao i vreme za koje talas putuje od prijemnika do predajnika.Prethodno navedeno je ustvari princip na kojem funkcionie ova metoda.Frekvencija i talasna duina su u direktnoj vezi da brzinom,pa je zbog toga veoma bitan izbor frekvencije,pa samim tim i talasne duine.Empririjski je utvreno da je gornja granica za frekvenciju kod betona 500 kHz , a talasna duina 10 mm.Meutim,kod ovako male duine u mnogim sluajevima e krupna zrna agregata predstavljati mesto skretanja,to je neprihvatljivo budii da se agregat ne moe smatrati defektom strukture betona.Iz tog razloga se u praksi koriste mnogo nie frekvencije date u tabeli 2.Aparatura za ispitivanje se sastoji iz : generatora ultrazvunih talasa,sonde predajnika ultrazvuka,sonde prijemnika ultrazvuka i elektronskog kola za merenje vremena potrebnog da ultrazvuk proe odreeno rastojanje kroz beton.Ako je duina kablova koji povezuju sonde sa aparatom velika,moe se koristiti pojaiva signala.Kontakt sonde i povrine betona mora biti kvalitetan,to podrazumeva dobro naleganje bez sloja vazduha.Iz tog razloga se na beton nanosi sloj masti u koji se potom utiskuju sonde,gde se ostvaruje kvalitetna veza.Ukoliko je povrina hrapava,mora se poravnati kako bi se obezbedilo pravilno naleganje sondi celom povrinom.Takoe se za poravnanje koristi epoksidna smola.Vlanost betonske povrine ne igra ulogu na prostiranje ultrazvuka.Minimalna frekvencija Izvora (predajnika)ultrazvunog talasa

[kHz]Najmanja bona dimezijapreseka betonskog elementaili maksimalna dimenzija zrna krupnog agregata

[mm]Duina puta ultrazvunog talasa (najvee rastojanje izmeu predajnika i prijemnika)

[mm]

6070100 700

40150200 1500

20300 1500

Tabela 2. Preporuene frekvencije ultrazvunog talasa

Postoje tri vrste prostiranja talasa u odnosu na beton koji se ispituje : direktni,poludirektni i indirektni.Razlikuju se po rastojanju koje prelazi ultrazvuk.sl.7. Naini prostiranja ultrazvunih talasaDirektni poloaj je svakako najbolji i treba ga primeniti kad god je mogue.Poludirektni se takoe primenjuje u odreenim situacijama,dok je indirektni najmanje pouzdan jer se meri povrinski talas,gde beton ima drugaije karakteristike od unutranje mase.Takoe kod indirektnog naina problematino je definisanje duine puta koju pree talas. Brzina se moe izraunati obrascem: (m/s)V brzina ultrazvunog talasa; L rastojanje izmeu sondi; t vreme za koje talas putuje.Na osnovu dugogodinjih i brojnih merenja u svetu,napravljena je klasifikacija kvaliteta betona u odnosu na brzinu prostiranja talasa.Tabela 3.Klasifikacija kvaliteta betona na osnovu brzine talasaLongitudinalna brzina ultrazvuka[km/s]Kvalitet betona

4.5Odlian

3.5 4.5Dobar

3.0 3.5Nedovoljan

2.0 3.0Lo

2.0Vrlo lo

Prilikom primene metode ultrazvuka,treba imati u vidu da postoje brojni faktori koji mogu uticati na tanost rezultata merenja.Posebno utie armatura jer je brzina u eliku 1.4 do 1.7 puta vea nego u betonu.Uticaj armature se razlikuje ako se ultrazvuk prostire upravno na ipke,paralelno njima,ili ako je armiranje odraeno u oba pravca.Veliina i vrsta zrna takoe mogu uticati,kao i poveanje vodocementnog faktora.Takoe starost betona doprinosi poveanju brzine ultrazvuka.4.3. Metoda merenja poetnog povrinskog upijanja vode (ISAT test)Ova metoda slui za ocenu stanja betona spram njegove otpornosti prema dejstvu agresivnih rastvora,pa time i njegove trajnosti.Posloje razliite varijante ove metode,meutim najprimenjenija je svakako ISAT test.Ovu metodu je prvi opisao Glenvil daleke 1931 godine.Pod poetnim povrinskim upijanjem vode podrazumeva se brzina upijanja po jedinici povrine materijala,merena u odreenim vremenskim intervalima od poetka ispitivanja pri konstantnom hidrostatikom pritisku i temperaturi.Konstantan hidrauliki pritisak (200mm 20mm vodenog stuba) je obezbeen preko rezervoara,prenika oko 100mm,koji je preko gumenog creva sa slavinom i ulazne cevi povezan sa ostalom aparaturom.Vodeni stub deluje na povrinu uzorka,koje se testira preko providnog suda koji se zavrtnjevima fiksira za povrinu uzorka.Tak spoj mora biti vodonepropustljiv.Izlazna cev se preko gumenog creva povezuje sa kalibrisanom kapilarnom staklenom cevi.Funkcionisanje metode je na principu spojenih sudova.Povrina kontakta vode i uzorka ne sme biti manja od 5000 ,a poluprenik kapilarne cevi mora biti 0.4 mm do 1.0 mm.Kretanje vode kroz kapilarnu cev oitava se na lenjiru na staklenoj cevi.Stvarna vrednost podeoka se izraunava preko obrasca ,gde je povrina kontakta vode sa povrinom uzorka,a povrina poprenog preseka kapilarne cevi.

sl.8. Aparatura za ISAT testNakon postavljanja aparature na osuenu povrinu betona, zatvori se slavina.U levak se ulije voda do propisane visine,a kapilarna cev se postavlja tako da bude ispod nivoa vode u levku.Voda tom prilikom puni sud i preliva kroz kapilarnu cev.Tokom operacije treba voditi rauna da eventualni zarobljeni vazduh bude uklonjen iz suda,a i voda u rezervoru treba da se dopuni do propisanog nivoa.Kako voda ne bi dalje prelivala kroz kapilarnu cev,vrh cevi se podigne na nivo vii od nivoa vode u rezervoaru.Oitavanje kretanja vode du kapilarne cevi se me 10, 30, 60 i 120 minuta od poetka ispitivanja.Pre ovih merenja,kapilarna cev se dovodi u horizntalan poloaj,tako da se potpuno ispuni vodom.Slavina se zatvori,i onda beton upija vodu iz kapilarne cevi.Kada beton pone da upija,tj. da nestaje voda iz cevi,ukljui se toperica i oita broj podeoka na skali koje je voda prola.4.4. Metoda rezonantne frekvenceSvojstvo svih elastinih sistema je prirodna frekvencija vibracija.Ta frekvencija je uvek u korelaciji sa dinamikim modulom elsatinosti kao i zapreminskom masom.Pa tako modul elsatinosti moe biti odreen merenjem prirodnih frekvencija vibracija tapa pomou matematike korelacije.

Za sistem prikazan na slici 9,izraz po kojem se izrauava frekvencija slobodnih oscilacija glasi:

sl.9. ematski prikaz primene metodeIz navedenog izraze se merenjem vrednosti frekvencije (f ), rastojanja (l ), i zapreminske mase betona (, moe izraunati dinamiki modul elastinosti:

Metoda se takoe koristi za odreivanje vrstoe betona pri pritisku,Poasonovog koeficijenta,otpornosti na dejstvo mraza,procenu trajnosti i mnoge druge faktore.4.5. Metoda gama zraenjaOva metoda,kao ni druge nuklearne metode nije toliko rasprostranjena u oblasti ispitivanja betona.To iz razloga to su veoma skupe i zahtevaju struno i obueno osoblje.Zasnivaju se na usmeravanju izvora zraenja,poput radioizotropa ili X zraka,prema uzorku sveeg ili ovrslog betona.Sa druge strane uzoraka postavlja se detector koji meri intenzitet zraenja posle interakcije sa betonom.Na osnovu tih podataka mogu se prikupiti informacije o mikrostrukturi betona,integritetu betonske konstrukcije,saznanja o kompoziciji betona.Ove metode su veoma brze i prilino tane.Ispitivanje homogenosti svee betonske meavine ovom metodom je definisano domaim standardom SRPS U.M1.063.5. ZakljuakNalazimo se u tehnolokom dobu gde graevinarstvo predstavlja jednu veoma ozbiljnu i ivotno bitnu naunu disciplinu.U njenom sklopu svakako je nezamislivo funkcionisati bez raznoraznih ispitivanja,pa voeni tom injenicom dolazi se do zakljuka da je ispitivanje betona kao osnovne komponente graevinarstva neizostavan deo.Naravno,potreba za tim je toliko sveobuhvatna,da je iznedrila veliki broj metoda koje se bave ovom tematikom.Samim razvojem i napretkom ove discipline,napredovale su navedene metode,pa tako smo danas u stanju da uz veoma malu a neretko i nikakvu tetu,dobijemo mnogobrojne neophodne informacije o sastavu,strukturi,svojstvima betona i jo mnogih karakteristika.Jedina mana ove metodologije,takozvana posredna zavisnost merenih veliina,uspreno se moe premostiti kombinovanjem sa metodama lokalne destrukcije,to je definisano domaim standardima.Pored tehnoloko zavidnog nivoa navedenih metoda,neophodno je naglasiti da one same po sebi ne igraju nikakvu ulogu bez struno osposobljenog i savesnog osoblja koje e izvoditi ispitivanje.S obzirom na dalji napredak graevinarstva,neizbeno je oekivati razne pomake i mnoge novitete na ovom polju koji e umnogome olakati rad na gradilitu i spreiti raznorazne probleme koji se javljaju usled nedovoljnog poznavanja materijala,u naem sluaju betona.

6. Literatura1. Mihajlo Muravljov: ,, Graevinski materijali ,6. izdanje, Gradjevinska knjiga, Beograd, 2007.2. Zoran Grdi: ,, Tehnologija betona ,Graevinsko arhitektonski fakultet Ni,2011.3. Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet: ,, Procena kvaliteta ugraenog betona ultrazvunim osmatranjem , 2011.4. Pravilnik SRPS U.M1.048:1985: ,,Naknadno utvrivanje pritisne vrstoe ugraenog betona 3