Download pdf - Branimir Gusic - Kalendar Prokletijskih Pastira

8/19/2019 Branimir Gusic - Kalendar Prokletijskih Pastira

http://slidepdf.com/reader/full/branimir-gusic-kalendar-prokletijskih-pastira 1/6

B R A N I M I R G U Š I Ć

-

agreb

K L E N D R PR O KLETI

SKI H P ST IR

Zbog svo je i zo l i r anos t i od p rometn ih pu tova i zbog svo je nepr i s tu -

pačnos t i i teške prohodnos t i os ta le su Proklei t i je sve do nedavna na j

s labi je poznat kraj Evrope. Ni je zbog toga nikakvo čudo š to su se upra

vo kod s tanovn ika t ih k r ševa sačuva l i mnogi e lement i i mate r i j a lne i

duhovne ku l tu re ko j i su u os ta l im d i je lov ima naš ih Dinar sk ih p lan ina

već davno i š čez l i . Naroč i to zabačen i k ra j p reds tav l ja la j e do l ina Valbo-

ne s oko ln im p lan inama, s jed i š te i p lemena Krasn ica . Os ta la gor š tačka

p lemena s jevernoa lbansk ih p lan ina , p re težno ka to l ičke v je re , ipak su

bar donek le b i l a p r i s tupačna naučnom i s t r až ivan ju , a l i Krasn ic i , kao

posve is lamizirana e tn ička grupa, zbog svoga fanat izma i v jerske netr

pel j ivos t i , b i l i su zatvoreni za svaki naučni rad . Ne t reba zaboravi t i da

je u tom kra ju t ek p r i j e nepun ih t r idese tak god ina p rv i pu t b i lo mogu

će izvrš i t i izmjeru terena i tako zbr isat i i poel jednju neis t raženu bi je lu

m r l j u s g e o g r a f s k e k a r t e E v r o p e .

U tom pred je lu , u ko j i s am neko l iko pu ta u laz io r ad i an t ropogeo

grafskih s tudi ja i između oba ra ta i pos l i je os lobođenja ,

1

p rv i s am pu t

od s ta r ih l jud i s lušao o »s ta rom« ka lendaru , kakav je p r i j e b io u upo

t rebi u č i tavoj Males i j i i prema kojemu se s to l jećima odvi jao ž ivot ovih

gorš taka .

VJETA GODINA

Shenqjcrqj Shenmiter

л

_

Đar cvdan Vera - LjeTo Mitrovaan Unnht -2?'ma

odana 180xlana 2 dana

780

dana

Г :

ZKL

w

к

— >

:

V7 ~ у — , ^ у 7

90 dana 9o dano 90 dana

9odana

Mjed/n/ i verges Mjea/nt / aim nit

Srecr /jela

J

Sred z/rne.

K LEND R PROKLETUSKIH P STIR

1

B .

G u š i ć : B i e s h k a e K r a s n i q e s — K r a s n i č k e p l a n i n e . P r i r o d a , Z a g r e b 1 9 6 0 ,

str . 385 . ; • ;

;

. . | jj

169



Čitavo raču nan je vidi c r tež ) zapo č inje sa sve tko vino m sv. Jur ja ,

koja pada l na 24. apr i la , dakle s prol je tnom obnovom redovnoga biolo-

škoga c iklusa i pokre tom s točara iz z imoviš ta u pr imorju u pravcu pla -

nina . Sv. J u r a j , krš ćan ski sve tac ra tn ik iz IV s tol jeća , zami jenio je

ovd j e j oš p ra s t a ro pogansko s l av l j e obnovl j ene p r i rode .

Ci je la godina »vje ta« podi je l jena je Mi t rovdanom u dva vremenska

razmaka od po 180 dana : l j e to »vera« i z imu »dimni«, a svaki t a j od-

sjek opet na dva di je la od po 90 dana. Taj devedeset i dan zove se u

z imi »mjedis i e d imni t« , a u l j e t i »mjedis i e veres«. T ih 90 dana po-

novno se di je le na dva di je la od po 45 dana , koj i nemaju posebnoga

imena , a l i se pre laz iz j ednoga per ioda od 45 dana u drugi i s t i če skrom-

nom pros l avom u ob i t e l j skom krugu: bo l j im ručkom i bez t e škoga rada .

Budući da se Jur jevo s lavi t r i dana , a Mi t rovdan dva dana i , a oni n i su

uračuna t i u gorn j i r a spore id , onda č i t ava god ina , po ovom ka l enda ru ,

broj i 365 dana .

Najveć i b lagdan je Jur jevdan, »Shengjergj« . On se smat ra pravim

stoča rskim praz niko m. Ta j da n se odje l ju ju jaganjc i od ovaca te se pr vi

put obavl ja promuz, uz koj i se vrš i n iz obreda , kako bi se s tado obra-

ni lo od zl ih pogleda, napada vješt ica i vukova, lopova i z l ih l judi , te

os igura la plodnost s toke i obi l j e ml i jeka i mas la . Obavezno je klanje

ž ivot inje , koja mora da je uvi jek muška , dakle koz l ić i l i muško jagnje .

O d toga m ora dal okus i ko m ad svaki uk uć an in . To je u jedn o i prv o

jagnje koje se zakol je u godini . To š to svaki ukućanin obavezno uz ima

od zak l ane ž ivo t i n j e p r i ručku j ako pods j eća na nekadašn ju r i t ua lnu

žrtv u. Sheng jergj se s lavi t r i dan a, da n pri je i dam posl i je Ju rjev a. Te

dane svi ukućani sve tkuju . Prvi se dan sve tkuje u kuć i t e se prave po-

s je te pr i j a te l j ima i rođac ima, drugi dan s lavi č i t avo se lo za jedno, a t reć i

dan sastaju se svi zaiseoci č i tave dol ine i l i na z imovištu svi past i r i č i ta-

voga kra ja t e uz pjesmu i p les pros lavl ja ju ta j »glavni« praznik . S lavi

se na određenom mjes tu , č e s to pored kakv ih p ra s t a r i h dubova i l i boro-

va , na s ta rom grobl ju i l i na nekom cr ikviš tu , već davno napuš tenom.

Mit rovdan »Shenmi te r« , č i j a s lava pada na 26. oktobra sve tkuje se

dva dana . To je dan kada se završava ju svi j esenski pos lovi oko s toke i

kada , po na rodnom računu , z apoč in j e z ima . Sada se v r š i obračun p l an in -

skoga gazdins tva : i splaćuju se una jml jeni čobani , ako je t akvih bi lo , i

pravi se obračun sa sumješanima. Ipak je Shenmi te r manja s lava od

Jur jeva . U toj nedje l j i ne va l ja s t r i c i ovce , kako bi se vukovima zave-

za la us ta ka d bi prov a l i l i u tor . To rov i se ne prem ješ ta ju č i tavu tu

sedmicu, a n i t i se i z n j ih i znos i đubre . Po vremenu kakvo vlada na Mi-

t rovdan prosuđuje se kakva će bi t i z ima: blaga i l i l ju ta , s mnogo i l i

s malo sni jega.

Na obje suncostaje »mjedisi« svaka obi te l j zakol je po jedno živo te

se pred večer j ede svečani j i ručak. Pos l i j e raki je , uz koju se u imućni -

j im kućama meze t i s i r , h ladna r iba i k i se l i ugorc i , dolaz i j agnjeć i p i lav

sa svježe i spečenim kukuruznim kruhom, iza čega još pi ta i vodom raz-

r i j eđeno ki se lo ml i jeko. 0 z imskoj suncos la j i »mjeđis i e d imni t« ide se

170



u noćne pos je te pr i j a te l j ima i poznanic ima. Polaz i se obično neš to pr i j e

pola noć i , a put se rasvje t l ju je luč i . L je tna suncos ta ja »mjedis i e veres«

s l av i s e u p l an in i . Tu se na nekom i s t aknu tom vrhuncu sakupe sup l e

m enic i i z ok oln ih ka t un a , a zaklan e ž ivot inje p eku se na ra žnju i j edu

sa s i rom i ku ku ru zn im kr uh om . Čes to se pi je uz rak i ju i graše vina , af

mladež pjeva i p leše . Takva se mjes ta u planini pozna ju po lubanjama

zaklanih ž ivot inja , koje se obično na taknu na zabi jeni kola le i tu os ta ju

kao obrana od z l ih duhova .

Čini se da se kruh kao redovna hrama u ovim planinskim kra jevima

upot reb l j ava t ek od na jnov i j ega da tuma . Mjes to k ruha j eo se r edovno

si r , kojega je uvi jek bi lo u izobi l ju , a ž i to se mora lo kupovat i i dopre

mati iz okolnih nizina, pir i je iz Prizrena, Peći i Gusinja , a danas iz Ska

dra . I kukuruz »kolomboc«, kojega danas sade i u svim se l ima Males i je ,

ne može zadovol j i t i domaće pot rebe , pa se i n jega mora dobavl ja t i za

gotov no vac . Da se pr i j e h l jeb jeo samo* ka o pos las t ica , dokazu je na m

jedan zapis u knj iz i rođenih i v jenčanih župe u se lu St i j epovu u Za-

t r i j ep ču iz k ra j a 18 . s t o lj e ća . U tom » l i be r bap t i sa to ru m e t m a t r im onio -

rum miss ionis Tr iepsc i« zabi l j ež io je t adašnj i župnik f ra Joseph de Pla -

cen t i a pod 15 . ok tob rom 179 1 . ko l i ko j e Di losc Vu ksan i Mosuko po t ro

š io za pod 'uš je , š to ga je prema običa ju održao sa svoj im suplemenic i

ma toga dana za svoga pokojnoga bra ta Pre la , koj i j e poginuo 1 . augu

s ta i s te godine pod Vidinom. Tu se pored jedne krave i 9 koza koje su

zaklane za gozbu »per i l drek« spominje još : 5 oka masla , 6 oka ka jma

ka , 9 oka vina , 6 oka raki je i samo 20 koš ića brašna pokra j 30 oka s i ra .

Kra j toga je c i j ena toga brašna otpr i l ike bi la j ednaka vr i jednos t i u t ro

šenog s i ra

Činjenica da či tava dol ina sa svoj im zaseocima i l i č i tava planina sa

svoj im ka tunima pros lavl ja praznik , da se radi toga čobani sakupl ja ju

na određenom mjes tu , a to mjes to već po s ta rom drveću i l i po s ta rom

grobl ju , koje na jčešće i n i je v i še u upot rebi i l i možda i ne pr ipada sa

dašnjem nase l ju , i l i po svom i s taknutom položa ju oda je s ta r insko kul tno

mjes to , sve to gov or i za s ta r in u običa ja , mno go s ta r i ju od samog a

kršćanskoga sveca č i je ime danas sve tkovina nos i . Nema sumnje da se

tu kr i j e i s t rah od mrtvačkih demona i kul t p lodnost i , kul t prol jeća , i zbi

janja novoga ž ivota u pr i rodi , pa prema tome i že l ja i molba da se od

vra te z l i duhovi i da se t a p lodnost prenese i na l jude i na s toku u ovoj

godini .

Vremensk i u t oku god ine dva su e l ementa ko j a određu ju n j en r i t am

i kođ ses i lnoga se l jaka zeml joradnika , a još mnogo vi še kod pokre tnoga

stočara: to je l je to sa svoj im solst ic i jem, kad je dan najduži , i z ima sa

svoj im, kad je noć na jduža ; u prvom s luča ju bujni ras t i p lodnost , a u

drugom t ama i c a r s tvo duhova , pokojn ika i demona . To j e v j ečna zago

ne tka rađanja i umiranja , ž ivota i smrt i , za se l jaka potpuno neshva t l j i

v ih s i l a ras ta i propadanja svega ž ivoga . Kršćans tvo je veoma vješ to

pr i lagodi lo š tovanje svoj ih sve taca s ta r im običa j ima i v je rovanj ima, pa

je upravo te dvi je na j iz raz i t i j e pr i rodne pojave već negdje potkra j 4 .

171



s tol jeća poveza lo sa svoja dva na jvažni ja blagdana : Božićem i Uskrsom.

Kasni je , negdje u doba kr ižarskih ra tova , kul t sv . Jur ja i doveden je u

vezu s pos tankom prol jeća , a ona j sv . Dimi t r i j a s j eseni . Ovaj pos l jed

nj i , koj i j e kasni je u zapadnoj c rkvi pot i snut u pozadinu, os tao je u

i s točnoj c rkvi do danas u punoj snaz i . Činjenica da se on danas sve t

kuje u jesen u č i tavoj Males i j i , koja j e , kako je pozna to , na jveć im di je

l om ka to l i čka , s amo dokazu j e da j e t amo pr iv rženos t z apadnoj c rkv i

s t a roga da tuma , svakako od p r i j e r a sko l a . Na Zapadu je već u 16. s to

l j eću Mi t rovdan zami jeni lo Mart in je i l i u nekim kantonima Švicarske

San t Ga l i 28 . ok to ba r po s t a rom ka l en da r u) .

2

Začuđuje na prvi pogled š to se u našem ka lendaru nigdje ne i s t i ču

dva na jvažni ja da tuma u ž ivotu s točara : to su izdig u planinu i zdig sa

p l an ine . To nam, međut im, pos t a j e j a sno kada uoč imo da su redovna

sezonska s t oča r ska k re t an j a u područ ju P rok l e t i j a ov i sna o mnogim

loka lnim faktor ima, koj i se ne mogu uni f ic i ra t i . Tako su npr . da leka

kre tanja Kl imenata , koja su se sve do kra ja proš loga s tol jeća vrš i la na

vel ikim relaci jama jadransko primorjei i pla inine u gornjoj l imskoj do

l in i , zaht i j eva la sasvim druge vremenske te rmine od onih kod s tanov

nika Ša le i l i Krasnica , č i j e se planine na laze u neposrednoj bl iz ini n j i

hovih se la . Tu pojavu uos ta lom vidimo i u Cent ra lnim Alpama, gdje se

t i da tumi t akođe r p r i l i čno raz l i ku ju , već p rema loka ln im us lov ima .

Ipak možemo Jur j evo sma t ra t i danom kad poč in j e u p ro l j eće pokre

tan r ad oko s toke . U doba ve l ikih no m ads kih osc i lac i ja r iz pr im orja toga

je dana započ inja lo napuš tanje z imoviš ta i kre tanje sa s tokom prema

unut rašnjos t i . S toka se kre ta la pos tepeno, pra i teć i prol je tnu pašu od

pr imorja sve dubl je u pravcu planina . Takva sam kre tanja vlaških s to

čara mogao još i sam promat ra t i u pr imorju pored But r int skoga i j ezera

i u p red j e lu Vu rg j užn o od Sa ran de San t i Q ua ran t a ) u j užno j Alba

n i j i . Da j e Ju r j evo i u Alpama b i l o sma t rano danom kada poč in j e r ad

oko izdiga , svjedoče nam izvor i 1 3 i 1 4 s tol jeća u južnom Ti rolu .

Iz nj ih dozna jemo da se upravo na ta j dan dodje l j iva la pojedinim s to

čar ima za planinu s toka u sumjes .

8

1 u naš im izvor im a 1 4. s to l jeća i s t i ču sei Ju r jev o i M i t ro vd an ka o va

žni t e rmini u ž ivotu s točara . Tako se u dečanskoj hr izovul j i god. 1330.

pored mjesečne i p la te »meseč ina« spominje i posebna nagrada od jedne

ovce i j ednoga jagnje ta na i svakih 100 ovaca š to ih j e čobanin pr imao

na Jur jevo, oč i to pr i j e svoga polaska u planine .

4

Konja r i pak p r i z ren-

skoga manas t i ra dobiva l i su na Mi t rovdan pored »meseč ine« i odi je la

u ime »be lega« dva mlada ždr i jepca i l i de / se t perpera u novcu.

5

2

H . W e i s s : D a s A l p w e s e n G r a u b ü n d e n s , E r l e n b a c h - Z ü r i c h 1 9 4 1 , s t r. 4 9 .

8

O Stolz: Di e

S c h w a i g h ö f e

in Tirol Innsbruck 1930 Pass im

4

Mik los s i ch : M onu me nta S erb ica , Vien nae 1858 , s t r . 98 .

5

J . ŠaEar ik: Hr izo vu l j a ca ra S te f a na Duš an a ko jom osn iva m ana s t i r Sv , Arh an-

ge la Miha i l a i Gavr i l a u P r i z r enu god , 1348? Glasn ik

Druš tva

s rbske s lovesnos t i , sv„

XV, Beograd 1862 , s t r . 38 .

172



Taj naš s točarski ka lendar bi tno se raz l ikuje od ka lendara š to ga je

H a h n u svojem fu nd am en ta ln om dje lu o Albani j i objavio iz podru č ja

p l emena Rig i .

6

Kako su Rigi pre težno zeml joradnic i , to j e i raz l ičnos t

ka l enda ra posve razuml j i va .

Da je i u naš im Dinarskim planinama bio uobiča jen spec i ja lan s točar

ski ka lendar , dokaz su nam rovaš i koj i su iz t ih s točarskih kra jeva sa

čuvani . Ipak, os im pus toga opisa t ih e tnografskih predmeta , n i je o nj i

hovu sadrža ju do nas doš lo ni š ta podrobni jega .

7

No ta s točarska kresanja u oblas t i s jeverne Albani je samo su pos l jed

nj i os tac i nekadašnj ih osc i lac i ja s točara , koja su bi la karakte r i s t i čna za

č i t a v o p o d r u č j e p a l e o m e d i t e r a n a .

8

Ona su čini la jezg ro života pre d-

indoevropskoga čov j eka pa l eomedi t e ranskoga ku l t u rnoga k ruga i b i l a

su razvi jena n e samo u evro psk om nego i u az ij skom i a f r ičkom di je lu

Sredozemlja . Na tu davnu vezu upućuje nas donekle i ta j naš s točair-

ski ka lendar , č i j a godina započ inje na Jur jevo, kra jem apr i la , dakle u

isto vri jeme kada su perimedi tefranski s točari u r imsko doba slavi l i svoj

praznik Par i l i j e , koj i j e b io posvećen boginj i Pa les . Ta j praznik r imski

p i sc i d i rek tno označava ju kao »pr inc ip ium ann i pa s to r i c i i « .

9

Toga su

dana s točar i podnosi l i ž r tve boginj i Pa les i mol i l i jo j se za plodnost i

dobro napredovanje svoj© s toke . Za to je t a boginja i nos i la naz ive : »Dea

pas torum«, »Dea pas i tor ic ia«, »Pas torum domina«, pa čak i »Dea mon-

tana« i l i »Si lvicola«, š to nas di rektno upućuje na poče tak kre tanja u

planine . Ona je b i la zaš t i tn ica s točarskoga ž ivota pa se za to Vergi l u

svojoj t rećoj knj iz i Georgica pred odjel jkom gdje , govori o ovčarstvu i

obrać a t o j bog in j i r i j e č ima : »Nun c vene randa Pa l e s , ma gno nu nc o re

s o n a n đ u m « .

Al i n jez ino por i jeklo seže još u da leko dubl ju proš los t . Bez obz i ra na

to š to već i samo ime Pa les , koje ni je l a t insko, upućuje na s ta r i j e , pred-

r imsko nase lenje , nameće nam se misao da je dovedemo u vezu s po

javom Pal las u grčkom mi tosu. Tu se ona pojavl juje i l i kao gent i ln i

H ero s At ika , A rk ad ia ) i l i kao bezbožni Gigamt, muž Oke an ide Ti tanis ,

koj i pokušava da si luje svoju kćer Atenu, pri čemu ga ova ubi ja i nje

govu oderanu kožu navlač i na sebe , a n jegova kr i la veže uz svoje noge .

Il i po drugoj verzi j i , ta j idol dobiva Atena od Zeusa za svoj svadbeni

dar . Tako Atena i pos ta je Pa l las , pa se kasni je u grčko ant ikno doba i

raz l ič i t i idol i koj i su se čuva l i kao zaš t i tn ic i pojedinih s ta romedi te ran-

sk ih g radova pol i s po č inju iden t i f i c i ra t i s Aten om . Tak vi su idol i —Pal-

l ad ion

bi l i raš i reni po č i tavom grčkom svi jenu i prema Schwennu

1 0

p r

votno preds tavl ja l i samo u na jgrubl j im cr tama naznačeni l judski l ik , obi -

6

G . Hahn : A lbanes i sche S tud i en . Jena 1854 , Bd I , s t r . 154 .

7

M . G a v a z z i : D r v e n i k a l e n d a r - r o v a š sa J a d r a n a . N a r o d n a S t a r i n a , k n j . I X , Z a

greb 1930, sv . 23 , s t r . 331 .

8

B . Guš i ć : Čov jek i Kras . Krš Jugos l av i j e , kn j . I , Zag reb 1957 , s t r . 24 .

9

G . R h o d e : P a l e s u P a u l y s R e a l e n c y c l o p ä d i e d e r c l a s s is c h e n A l t e r t u m s w i s s e n

s c h a f t , n e u e A u s g a b e , S t u t t g a r t 1 9 4 9 , 3 6 H a l b b a n d , z w e i t e s D r i t t e l , s t r . 9 0 - 9 7 .

10

L . Z i e h e n : P a l l a d i o n - i b i d e m s t r . 1 8 7 .

173



čno izveden u mas l inovu drv e tu o ru žan kop l jem i š t i tom i po kr i ven

na glavi kac igom i l i f r ig i jskom kapom. Od t ih idola svakako je na jgla

sovi t i j i pos ta o ona j iz Tro je ko j i su G rc i ug rab i l i iz zapa l jenoga hr a

ma i ko j i j e navod no nak on mn ogih lu tan ja p rem a t r ad ic i j i pos l i je

grada i Atene i nap os l je tk u svrš io ko d Ves ta l in ki na Pa la t inu u Rim u. T u

se on tobože čuvao u na jdub l jem sve t i š tu h rama kamo je ima la p r i s tup

samo glavar ica Ves ta l in ki i n i t ko d rug i pa ča k ni vrh ov ni svećenik

po nt i fe x m axim us . Ka ko se i u R im u na njez in d an t j . 21 . apri la t s lavio

i da n utem eljenja g rada - urbis con di ta - i ka ko je pre m a svemu i

na js ta r i j i d io grada - Pa l a t in — dob io po njoj ime to je jasno da je

ona i i ako kasn i je po t i snu ta u pozad inu od b ro jn ih novonadoš l ih božan

s tava i u Rimu zadrža la svoje prvotno svojs tvo zaš t i tn ice grada i za

š t i tn ice negdašn jega g lavnoga im anja p r vo tn ih s tano vnik a : n j ihov ih

s tada i n j ihova rada oko s toke .

Mislim da iz svega ovoga ne bi bilo odviše smjelo zaključit i da u na

šem s toča r skom ka len da ru iz Kra sn ica m ora m o n az i ra t i pos l jedn je

os ta tk e toga pa leomeđ i te ra i iskoga račun an ja v rem ena i v id je t i pos ljed

nje pre ž i tk e nek adan j ih Par i l i ja odn osn o još s ta r i j ih vje rovanja iz

pred indoevropskoga ku l tu rnoga k ruga u S redozeml ju . To je i r a z log

zbog čega sam se odluč io da ta j i s točarski ka lendar iz s jeverne Albani je

iznesem u ovom kra tkom pr ikazu iako sam sv je s tan da u ovom op isu

ne do staj e još č itav niz običaja i vje rov anja ko ja su se bez sum nje pr ije

uz njega vezivala a koja ja nisam više m og ao do zn ati i zabilježit i .

174