PETAK, 27. septembar 2019, broj 8033/640, godina XXIII, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna www.danas.rs

Red`ep Mahmutovi}

Podigao na noge enski rukomet Strana VII

Marina [aponji}

Pu{kinova nagrada za esejStrana IV

Grad Novi Pazar finansira}e izgradnju angio sale u Op{toj bolnici

Rebalansombud`etaobezbe|enasredstva Strana III

M. \

erle

k

Novi Pazar - Pre skoro mesec danaarheolozi iz Novog Pazara, Beograda iSarajeva po~eli su istra`ivanja na se-vernom bedemu Novopazarske tvr|a-ve. Prve iskopine ukazale su na razno-vrsnost sadr`aja na lokalitetu. Otkrive-ni su ostaci kule D`ephana i nov~i} iz1618. godine, koji bi mogao da odredinajraniju godinu izgradnje kule.

- Ova iskopavanja }e upotpuniti ipromeniti odre|ena saznanja o Novo-pazarskoj tvr|avi. Do{li smo do potpu-no novih. Prvi put imamo precizno da-tovane objekte. Na{li smo, ~i{}enjemzidova kule, nov~i} iz 1618. godine, {tobi moglo da govori o vremenu kada jezdanje podignuto. Otkrili smo i jednu,delimi~no ukopanu zgradu, za koju senije znalo ranije - obja{njava arheolognovopazarskog muzeja „Ras“ VladanVidosavljevi}.

Direktor muzeja „Ras“ Fuad Ba}i-}anin podse}a da je re~ o arheologiji izosmanskog perioda i otkri}u onoga {toje sukcesivno dogra|ivano u periodu

od 500 godina. Nakon {to lokalitet bu-de potpuno istra`en, bi}e obnovljenakula D`ephana, koja je poslednjih go-dina po~ela da se pojavljuje na starimfotografijama. Osim ostataka kule inov~i}a, na ovom arheolo{kom lokali-tetu prona|eni su jo{ i ostaci postame-nata za topove, natpisi na staroosman-skom pismu, paralelno sa zidom bede-

ma otkopan je zid za koji se pretposta-vlja da je deo kasarne i otkriven je tu-nel delimi~no ozidan opekom, ~ije di-menzije tek treba da se sagledaju.

Novopazarska tvr|ava je u grad-skom jezgru i spomenik je kulture odizuzetnog zna~aja. Arheolo{ka istra`i-vanja su na bedemu koji je okrenutcentru grada. Celom du`inom ju`nestrane „naslanja“ se na jo{ jedno kul-turno dobro - Staru ~ar{iju. Ima trou-gaonu osnovu koju opasuju tri bastio-na - bedema. Unutar tog kompleksa jesimbol Novog Pazara, Kula motrilja,~iju rekonstrukciju }e finansijski po-mo}i Ministarstvo trgovine, turizma itelekomunikacija. Kula motrilja je iz-gra|ena po~etkom 17. veka, po ~ijemnare|enju i ko su joj bili graditelji nijepoznato, a tvr|ava je izgra|ena deve-desetih godina 17. veka po nare|enjutada{njeg sultana. Ina~e, od polovine{ezdesetih godina pro{log veka, unutartvr|ave nalazi se gradski park.

S. Novosel

Arheolo{ka istra`ivanja na severnom bedemu Novopazarske tvr|ave

Prona|eni ostaci kule i nov~i}

Pripreme trajale godinu

Pripreme za istra`ivanja na sever-nom bedemu trajale su godinu dana.Grad Novi Pazar, sa 5,5 miliona dina-ra, finansira kompletna istra`ivanjau ovoj fazi. Istra`ivanja su odobriliMinistarstvo kulture Srbije i Repu-bli~ki zavod za za{titu spomenikakulture, a zajedno rade arheolozimuzeja iz Novog Pazara i Sarajeva iArheolo{kog instituta iz Beograda.

Nova otkri}a na severnom bedemu

Predsednica BNV Jasmina Curi} tra`i sastanak sa ministrom prosvete Mladenom [ar~evi}em

Da se otkloneprepreke

Foto:

S. @u

pljan

in

Novi Pazar - Predsednica Bo-{nja~kog nacionalnog ve}a (BNV)Jasmina Curi} uputila je ju~e pismoministru prosvete Srbije Mladenu[ar~evi}u, u kojem mu predla`e za-jedni~ki sastanak „u cilju otklanja-nja posledica uo~enom diskrimina-cijom i asimilacijom dece bo{nja~kenacionalnosti“. Odr`avanje sastan-ka se zahteva „u najkra}em mogu-}em roku“.

„Sa po~etkom nove {kolske godi-ne BNV je uvidelo veliki broj proble-ma pri upisu dece u obrazovno-vas-pitne ustanove u Sand`aku. Konsta-tovali smo diskriminaciju nad de-

com bo{nja~ke nacionalnosti prili-kom upisa u pripremni pred{kolskiprogram i u prvi razred osnovnih{kola“, napisala je Curi} i ocenila dase „radi o grubom kr{enju prava de-teta i manjinskih prava javnim favo-rizovanjem i nametanjem srpskog je-zika“. Prema podacima Ministarstvaprosvete, ove {kolske godine nastavuna bosanskom jeziku poha|a 1.179u~enika prvog razreda osnovnih {ko-la i 888 u~enika prve godine srednjih{kola i da je ta nastava organizovanau 19 osnovnih i osam srednjih {kolau sand`a~kim op{tinama. S. N.

Strana II

Me{tani Crnuga podi`u crkvu ispod srednjovekovnog grada

Gradnja na obroncima planine Bi}Strana IV

Prijepolje - Samo dan po{to nijeusvojen dnevni red koji je za 24. sed-nicu predlo`ila opozicija, na ~iji zah-

tev je i zakazana, predsednica SO Pri-jepolje Stana Markovi} zakazala je 25.sednicu, po hitnom postupku. Sedni-

ca je zakazana za ju~e u 15 sati, a jedi-na ta~ka je rebalans bud`eta op{tineza ovu godinu. Strana V

Odr`ana sednica Skup{tine op{tine Prijepolje

Ve}ina nije usvojila dnevni red

Novi Pazar - Predsednica Bo{nja~-kog nacionalnog ve}a (BNV) JasminaCuri} uputila je ju~e pismo ministruprosvete Srbije Mladenu [ar~evi}u, ukojem mu predla`e zajedni~ki sasta-nak „u cilju otklanjanja posledica uo-~enom diskriminacijom i asimilacijomdece bo{nja~ke nacionalnosti“. Odr`a-vanje sastanka se zahteva „u najkra-}em mogu}em roku“.

Predsednica BNV je napisala da je„obrazovanje na bosanskom jezikudeo obrazovnog sistema Republike Sr-bije ve} sedam godina, a kvalitetnosprovo|enje ovog programa zavisi odvi{e institucija i obrazovnih ustanovau na{oj zemlji“, da je obrazovanje na-cionalnih manjina na maternjem jezi-ku potpuno ravnopravno sa srpskimjezikom u svim segmentima.

„Sa po~etkom nove {kolske godineBNV je uvidelo veliki broj problemapri upisu dece u obrazovno-vaspitneustanove u Sand`aku. Konstatovalismo diskriminaciju nad decom bo-{nja~ke nacionalnosti prilikom upisa upripremni pred{kolski program i u pr-vi razred osnovnih {kola“ - napisala jeCuri} i ocenila da se „radi o grubomkr{enju prava deteta i manjinskih pra-va javnim favorizovanjem i nameta-njem srpskog jezika u obrazovanju de-ce bo{nja~ke nacionalnosti“, a „nasta-la situacija stvorila je prepreke za

ostvarivanje nadle`nosti BNV garan-tovanih Ustavom i zakonima Republi-ke Srbije“.

Od ministra [ar~evi}a se o~ekuje daodredi datum i vreme za odr`avanje togsastanka. Znatno manji broj upisanedece na nastavu na bosanskom jeziku,tema je kojom se, u poslednjih mesecdana, intezivno bavi BNV. Najve}a kri-vica prebacuje se na zaposlene u {kola-ma, za koje tvrde da su vr{ili pritisak dadecu upisuju na nastavu na srpskom je-

ziku. BNV je zahtevalo da se jezik nasta-ve odre|uje u skladu sa nacionalnompripadno{}u roditelja, da roditelji pi{uizjave za{to svoju decu upisuju da se

obrazuju na srpskom jeziku i da se novoizja{njavanje roditelja organizuje do 30.septembra. Ovo je bila i tema sastankapredsednice BNV sa direktorima i pe-dagozima {kola i predstavnicima svih{est lokalnih samouprava.

Ministar prosvete je ranije odgovo-rio da je da je „poku{aj da se sva bo-{nja~ka deca upi{u na bosanski je pro-vokacija i ne de{ava se prvi put“ i daroditelji odlu~uju na kojem jeziku }edeca da im se obrazuju, a ne neko dru-

gi. „Sve {kole u Novom Pazaru dobi}edopis da moraju da se pridr`avaju za-kona i da ne mogu da upisuju decuonako kako `eli BNV“, poru~io je mi-nistar prosvete. Dopis je ubrzo stigao iu njemu je Ministarstvo prosvete, na-uke i tehnolo{kog razvoja direktorimaobrazovno vaspitnih ustanova u No-vom Pazaru u kome se navodi da ne-ma osnova da {kola utvr|uje jezikostvarivanja obrazovno-vaspitnog ra-da u~enika prema nacionalnoj pripad-nosti roditelja, ve} se jezik nastave od-re|uje na osnovu slobodnog izja{nja-vanja roditelja. S. Novosel

petak, 27. septembar 2019.II

U DVE RE^I

SEDNICA SO PLJEVLJA U PONEDELJAKPljevlja - Predsjednik Skup{tine Op{tine

Pljevlja Dragi{a Soki} zakazao je 14. sjednicuSkup{tine Op{tine Pljevlja za ponedjeljak 30.septembar i predlo`io dnevni red sa 11 ta~aka.Pljevaljski odbornici bi trebalo da raspravljaju,pored ostalog, o izvr{enju bud`eta u prvih {estmjeseci, prijedlozi odluka o izmjenama i dopu-nama Odluke o osnivanju DOO „Komunalneusluge“ i „^isto}a“, izbor Direktora JU Zavi~ajnimuzej.

DPS PETNJICE: ZA MILA \UKANOVI]APetnjica - Op{tinski odbor DPS Petnjica je za

predsjednika DPS Crne Gore jednoglasno pred-lo`io Mila \ukanovi}a, a za zamjenika predsjed-nika Du{ka Markovi}a, saop{teno je iz op{tin-skog Odbora te partije. Kako navode u saop{te-nju, nakon uspje{no sprovedenih partijskih ak-tivnosti u svim mjesnim organizacijama, odr`a-ne su sjednice Izvr{nog i Op{tinskog odbora DPS

Petnjica, na kojima su utvr|ene liste predlo`enihkandidata za organe partije i izabrani predstav-nici za VIII Kongres. Apsolutna podr{ka iz Petnji-ce aktuelnom rukovodstvu partije i dr`ave rezul-tat je dosada{nje kvalitetne saradnje i njihovemaksimalne posve}enosti napretku Petnjice i Cr-ne Gore, saop{tava petnji~ki DPS.

„EVROPSKA NO] ISTRA@IVA^A“ NA DUNPNovi Pazar - Danas i sutra na Dr`avnom

univerzitetu Novi Pazar (DUNP), bi}e odr`anebrojne manifestacije u okviru obele`avanja 14.„Evropske no}i istra`iva~a“, koja se u Srbiji odr-`ava 10. put i organizuje se pod sloganima „De-seta no}, kroz znanje daje mo}“. Danas }e itiodr`an program „Velika nau~na avantura“. Po-setioci }e mo}i da dobiju odgovore na mnogazanimljiva pitanja. U sportskoj dvorani DUNP bi-}e odr`ane sportske igre. Sutra }e predavanje„Svetla i tamna strana kiseonika“ odr`ati dr Sve-tlana Jeremi}. S. N.

„DEPOLITIZACIJA BNV, NAMERA ILI STVARNOST“

Predsednica BNV tra`i sastanak sa ministrom prosvete

Da se otklone prepreke

Tekst je deo projekta„Depolitizacija BNV, nameraili stvarnost“, koji sesufinansira sredstvima izbud`eta Republike Srbije,Ministarstvo za kulturu iinformisanje. Stavovi izneti u podr`anommedijskom projektu nu`no ne izra`avajustavove organa koji je dodelio sredstva.

@eli razgovor o re{avanjuproblema: Jasmina Curi}

Foto:

BNV

Bijelo Polje - Vlada Crne Gorepodsti~e razvoj sjevera dr`ave dese-tinama miliona evra koje ula`e urazvoj saobra}ajne, energetske, digi-talne infrastrukture, nove vodovode,kao i ekonomske subvencije, rekaoje crnogorski premijer Du{ko Mar-kovi} na nedavnom sastanku u Bije-lom Polju sa nevladinim sektorom.Nagla{avaju}i da Vlada na ~ijem je~elu cijeni doprinos civilnog sektorarealizaciji politika, premijer Marko-vi} je dodao da je dijalog sa nevladi-nim organizacijama potreban. Sa-stanku je prisustvovalo vi{e od 80NVO sa sjevera.

Dodaju}i da se brojni projekti ve}realizuju, Markovi} je pomenuo daje dr`ava u Bijelo Polje ulo`ila 23 mi-liona evra. „Kao gra|anin sam bioodu{evljen kada sam pogledao ju-tros na portalima i na Tviteru slikunove `i~are koju je Leitner postaviosve do vrha, od 1400 m sve do vrhaCmilja~e. I ve} sam govorio o \alo-vi}a pe}ini - to je 18 miliona vrijed-nosti projekta“, rekao je predsjednikVlade. Govore}i o razvoju sjevera,premijer se osvrnuo i na pojedineprimjedbe u vezi razvojne politike.„I danas mi ti kriti~ari ka`u - nijerazvoj u putu, grade se putevi, trebaotvarati fabrike. Ko }e na sjeveru daotvori fabriku ako nema puta? Ko }eda napravi odr`ivi biznis plan akonema puta, ako nema energetskonapajanje, ako nema interneta, a viste govorili da ga nemate za va{u dje-latnost, zamislite koje je to ograni~e-nje, a ne sjutra za ozbiljan biznis i fa-briku, ili ako nemate drugu infra-strukturu. Dakle, mi tro{imo deseti-ne miliona na sjeveru danas za raz-voj putne, saobra}ajne, energetske idigitalne infrastrukture, Ministar-

stvo poljoprivrede ula`e u nove vo-dovode i druge podsticaje. Bez toganema niti kompanija niti investitoranigdje na svijetu, pa ni na sjeveru. Jaznam da smo mi zakasnili, da je tomo`da trebalo uraditi ranije, aliznam da smo morali da krenemo utom pravcu - i krenuli smo“ , zaklju-~io je predsjednik Markovi}.

Na primjedbu da se ne ula`e uPljevlja, Markovi} je kazao da to nijeta~no i najavio da }e sredinom okto-bra posebna sjednica Vlade bitiupravo u Pljevljima. „Ne iz marke-tin{kih ili politi~kih razloga, ve} sakonkretnim odlukama koje }e Vla-da donijeti tog dana i biti od koristine samo za gra|ane Pljevalja, ve} iregiona i dr`ave“, kazao je Markovi}.Predsjednik Vlade je istakao da suuspjesi u ispunjavanju evropskeagende rezultat zajedni~kog radaVlade i organizacija civilnog dru{tvakoje su dio pregovara~ke strukture.Osvr}u}i se na oblasti zajedni~kograda i rje{avanje problema, premijerMarkovi} je pohvalio doprinos NVOsa sjevera pitanjima ekologije i za{ti-te ivotne sredine.

„NVO sa sjevera su sna`no i di-rektno otvorile pitanje pojedinaca iprivatnih kompanija koje negativnouti~u na na{e `ivotno okru`enje“,kazao je premijer i podsjetio na pri-mjere nedavnog zaga|enja ]ehotineu Pljevljima i Lima u Bijelom Poljugdje je dr`ava reagovala kroz sarad-nju sa lokalnim NVO. Odgovor napitanja za{tite `ivotne sredine, na-glasio je predsjednik Markovi}, jesteodgovor koji moramo dati za boljubudu}nost generacija koje dolaze. IzNVO se ~uo i predlog da je krajnjevrijeme da se po~nu ka`njavati zaga-|iva~i. C. D.

Priboj - Delegacija OEBS-a na ~elusa {eficom kancelarije OEBS-a u No-vom Pazaru, Mikaelaom Turman po-setila je u ponedeljak Priboj i sa pred-sednikom op{tine Lazarom Rvovi-}em i njegovim saradnicima, razgo-varali o projektima lokalne uprave iOEBS u ovom delu Srbije.

Predstavnici Op{tine Priboj upo-znali su goste sa projektom rekonstruk-cije osnovne i srednje {kole, koji je prikraju, a u sklopu koga se, kako je na sa-stanku re~eno, radi i toplana na drvnuse~ku za {kole i dispanzer Doma zdra-vlja u Novom Priboju. Bilo je re~i i o iz-gradnji gradske toplane, koja ima za ciljzamenu fosilnih goriva biomasom, {to}e, kako su rekli u lokalnoj samoupravi,pored u{teda doneti i kvalitetnije greja-nje uz za{titu ivotne sredine.

- U toku je i realizacija projekta za-mene vodovodne i hidrantske mre`e uSlobodnoj zoni Priboj, a uskoro se o~e-kuje i postavljanje kamena temeljca zaizgradnju pogona jednog stranog inve-stitora koji }e omogu}iti i nova radnamesta. Trenutno se radi i na ure|enjuvodotokova drugog reda, a ovih danatreba da krene i asfaltiranje deonica na36 putnih pravaca u na{oj op{tini, re-kao je predsednik op{tine Rvovi},predstavljaju}i projekte koje lokalnasamouprava sprovodi uz pomo} Vla-de Srbije . U sklopu predstavljanja svo-jih projekta delegacija OEBS govorila jeuspostavljanju „Arhus centra“ u kome}e omladina imati priliku da se upoznasa principima funkcionisanja lokalnesamouprave. Arhus centar ima za cilj ipove}anje u~e{}a gra|ana u odre|iva-

nju namena bud`eta, odnosno tro{e-nja novca poreskih obveznika za odre-|ene investicije.

U sklopu tog projekata bi}e sprove-dene prezentacije rada lokalne samou-prave - obaveza i nadle`nosti njenihslu`benika i funkcionera, a planiranesu i studijskih posete mladih ljudi op-{tinskoj upravi kao servisu svojih gra-|ana. Drugi projekat OEBS-a traje dvegodine, a podrazumeva obavljanjestru~ne prakse mladih ljudi za rad u lo-kalnoj samoupravi. Realizova}e se u{est op{tina ovog regiona. Po dvoje po-laznika iz svake op{tine bi}e na stru~-noj praksi , a cilj je da se obrazovani imladi ljudi zainteresuju i uklju~e u radlokalnih samouprava. Mikaela Tur-man je sa saradnicima posetila i Kan-celariju za mlade u Priboju. S. B.

Na bosanskom u~i 1.179 |akaPrema podacima Ministarstva prosvete, ove {kolske godine nastavu na bosan-

skom jeziku poha|a 1.179 u~enika prvog razreda osnovnih {kola i 888 u~enika pr-ve godine srednjih {kola i da je ta nastava organizovana u 19 osnovnih i osam sred-njih {kola u sand`a~kim op{tinama.

Delegacija OEBS-a u Priboju

Crnogorski premijer Du{ko Markovi} razgovarao sa predstavnicima NVO u Bijelom Polju

Za razvoj sjevera desetine miliona evra

Foto:

gov.m

e / B.

]upi}

petak, 27. septembar 2019. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

NO

VOPA

ZARS

KE S

LIKE

I PRI

LIKE Probiranje

Stara optu`iva~ka pri~a o novinarima koji ne vole svojrodni grad i onom jednom jedinom koji ga voli, po~elaje da se protura „na mala vrata“. Zna jedan jedini, datamo gde nisu bili novinari, kao da se ni{ta nijedogodilo. Kad ne mo`e da se sva|a sa novinarima ilepi im etikete po svojoj volji, mo`e da ih probira. Ovogne}u, ovog ho}u, ovaj mi je po volji, ovaj nikako ni dase primakne voljenosti. Kad se podvu~e probirljiva crta,ve}inu ne}e i nisu mu po volji. Nije da nema ko da gaslika i bele`i „najistorijske“ podige i re~i. Ima manjina.Kod manjine on je ve}ina. Isto, kao {to na odeljenjimaporodi~ne manufakture postaju ve}ina. Izme|u ve}ine,probere se manjina po svojinskom redu. Nema poslabez svojte. Jedna svojta zasedne, a one druge„priziva“, taman dovoljno da se „odradi“ porodi~niposedak u pla}eno vreme. Svojta velika, probiranjelako. Ko zna, kome, kada i za{to }e to da treba?!Probrane su i diplome i zvanja. Na provetravanje sedugo ~eka, mo`da se i ne do~eka. Ujedna~ile seredovne i vanredno prekvalifikovane diplome. Ovedruge su skuplje, zato, valjda, i imaju prednost.

S.N.

Novi Pazar - Gradsko ve}e NovogPazara, na poslednjem zasedanju, do-nelo je odluku o rebalansu bud`eta.^lan gradske vlade Mirsad Jusufovi}ka`e da je odluka doneta jer }e lokalnasamouprava pomo}i izgradnju angiosale u novopazarskoj Op{toj bolnici.

- Rebalansom smo predvideli da izbud`eta izdvojimo 150 hiljade evra zaizgradnju angio sale i izme{tanjerendgena, koji se sada nalazi u prize-mlju novog internisti~kog bloka.Oprema je kupljena i predstoji namprostora, koji je veoma specifi~an izahteva po{tovanje strogih standarda

i odre|ena ulaganja - obja{njava Ju-sufovi}.

Ovim opremanjima Op{ta bolnicaopravdava status regionalnog zdrav-stvenog centra. To je, pre nekoliko dana,prilikom obilaska zdravstvenih ustano-va u ovom kraju, potvrdio i ministarzdravlja Zlatibor Lon~ar. Lon~ar je re-kao da Op{ta bolnica treba da bude pri-mer drugim ustanovama, jer je „u funk-ciji najsavremeniji laparaskopski centar,a uskoro, prvi put u istoriji zdravstva,ovog kraja Op{ta bolnica }e imati i angiosalu, odnosno kompletan hirur{ki blok“.Gradsko ve}e je usvojilo i Plan detaljne

regulacije puta Novi Pazar - Tutin, deo-nice koja prolazi kroz Novi Pazar.

- Plan }emo prezentovani i dati nausvajanje Skup{tini grada, jer je to jedanod preduslova da po~ne rekonstrukcijaove saobra}ajnice. O~ekujemo da i op-{tina Tutin odradi isti posao i time pre-vazi|eno formalne prepreke za realiza-ciju ovog projekta - nagla{ava Jusufovi}.

Gradska vlada je jo{ usvojila Nacrtodluke o bratimljenju Novog Pazara iturskog grada Konje , Plan za{tite ispasavanja u vanrednim situacijama. Idokumenta vezana za legalizacijustambenih objekata. S. Novosel

Grad Novi Pazar finansira}e izgradnju angio sale u Op{toj bolnici

Rebalansom bud`etaobezbe|ena sredstva

Novi Pazar - Lokalni antikorupcijskiforum (LAF) doneo je odluku da odGradskog ve}a Novog Pazara tra`i in-formaciju o postupku sprovo|enja irezultatima javnog konkursa za sufi-nansiranje projekata udru`enjima gra-|ana za ovu godinu. Ovu odluku LAFje doneo nakon {to su mu dostavljeniprigovori, nekih nevladinih organiza-cija, u kojima su navedeni konkretniprimeri manjkavosti u sprovo|enjukonkursa. Tek posle dobijanja infor-macije LAF }e se izjasniti.

Me|u onima koji su reagovali narezultate konkursa, koji je bio raspisanjo{ u aprilu, a rezultati objavljeni u av-gustu, je i Sand`a~ki odbor za za{tituljudskih prava, koji je ocenio da jekonkurs, novopazarske gradske upra-

ve, za sufinansiranje projekata nevla-dinih organizacija i udru`enja, bio ne-transparentan i da su grubo prekr{e-ne procedure. U prigovoru Sand`a~kiodbor zahteva da se konkurs poni{ti iraspi{e novi.

Sand`a~ki odbor ima primedbu ina vreme objavljivanja zaklju~kaGradskog ve}a, koji je na sajtu obja-vljen 12 dana nakon usvajanja, zatim,nije naveden sastav i kriterijumi komi-sije na osnovu kojih je donela odlukuo dodeli sredstava. U prigovoru je za-

tra`eno i pokretanje postupka za utvr-|ivanje odgovornosti za u~injene pro-puste, nepo{tovanje procedura i ne-transparentnost u radu za vreme tra-janja konkursa.

S. Novosel

Prve aktivnosti LAF

Kako su deljena sredstva NVO

Foto:

S. @u

pljan

in

Ministar Lon~ar je rekao da Op{ta bolnica treba da bude primer drugim ustanovama

Za izgradnju angio salei izme{tanje rendgena150.000 evra: Gradskove}e Novog Pazara

Novi Pazar, Beograd - Novi Pazar,najve}i grad u Sand`aku, po prose~nimzaradama mesecima je na za~elju tabe-le u ovom delu Srbije. Prema podacimaRepubli~kog zavoda za statistiku (RZS),tako je bilo i u julu ove godine. Za tajmesec, novopazarske prose~ne netoplate, za ostalih pet sand`a~kih op{tina,kaskale su od 310-3.718 dinara.

Minulog jula najve}u prose~nu zara-du imali su zaposleni u Sjenici - 45,313dinara. Slede Priboj 44,829 dinara, No-va Varo{ 44.788, Tutin 43.440, Prijepo-lje 41.905 i Novi Pazar sa 41.595 dinara.U pore|enju sa aprilom ove godine,prose~ne neto zarade zaposlenih u No-vom Pazaru porasle su za 137 dinara.Prema podacima RZS, Novopazarci su

u aprilu imali prose~nu zaradu 41.458dinara. Generalno, zaposleni u ovomregionu imaju za deset i vi{e hiljada ni-`e prose~ne zarade od republi~kog ni-voa. U julu ove godine, prose~ne zaradeu {est sand`a~kih op{tina bile su 43.645dinara ili za ne{to vi{e 11.300 dinaramanje od proseka u Srbiji, koji je u tommesecu bio 55.042 dinara. S. N.

Prose~ne zarade u julu u sand`a~kim op{tinama

I dalje ispod republi~kog proseka

Novi Pazar - Novopazarska „Grad-ska toplana“ obavlja poslednje pri-preme za po~etak grejne sezone. 15.oktobra U toku su neophodni re-montni radovi na toplovodnim po-strojenjima i instalacijama. Za 1. ok-tobar planirane su tople probe, kakobi se proverilo funkcionisanje toplo-vodnog sistema i eventualni proble-mi na vreme otklonili.

U ovom JP nagla{avaju da su na vre-me obezbedili dovoljne koli~ine ener-genata (mazuta i uglja), koji }e biti ispo-ru~ivani po utvr|enoj dinamici. Ina~e,

grejna sezona u ovom gradu po~inje postarim cenama. Vlasnici stanova pla}a-}e 112 dinara po kvadratnom metru, aza poslovni prostor cena je 336 dinarapo kvadratu. Sa gradskog toplovoda za-greva se povr{ina od preko 100 hiljadakvadratnih metara, odnosno oko 1.300stanova i blizu 400 lokala i ostalog po-slovnog prostora. Novina u poslovanjuovda{nje „Gradske toplane“ bi}e pome-ranje vremena po~etka i kraja grejne se-zone. Gradskom parlamentu je upu}enzahtev da grejna sezona traje od 20. sep-tembra - 10. maja. S. N.

Pomo} za 27 organizacija Na konkursu za sufinansiranje projekata, koje }e nevladine organizacije i udru-

`enja realizovati do kraja ove godine, u~estvovala je 41 organizacija. Sredstva,ukupno pet miliona dinara, dobilo je 27 organizacija. Me|u 14 ~iji projekti nisu „pro-{li“ nalazi se i Sand`a~ki odbor za za{titu ljudskih prava. Najvi{e sredstava, 750 hi-ljada dinara, dobio je Fond „Had`i Nad`ija Karabegovi} Agu{evi}“, slede humani-tarna organizacija „Otvorena ruka“ sa 390 hiljada i 350 hiljada dinara KUD mladih„Novi Pzar“. U odnosu na pro{lu godinu, ove je iz gradske kase izdvojeno 550 hilja-da dinara vi{e za sufinansiranje projekata nevladinih organizacija i udru`enja.

Pripreme za grejnu sezonu u Novom Pazaru

Energenata dovoljno, cene stareBi}e topli radijatori:Novi Pazar

petak, 27. septembar 2019.IV V

Kruna profesionalnekarijere: Marina [aponji} na dodeli nagrade u Rusiji

Nova Varo{ - Profesorka ruskog jezikaiz Nove Varo{i Marina [aponji} laureat jeovogodi{njeg presti`nog me|unarodnogPu{kinovog konkursa za najbolji esej vangranica Ruske Federacije, koji tradicio-nalno organizuje „Ruska gazeta“. Laska-vo priznanje, kojim se okitila jo{ nekoli-cina profesora ruskog jezika iz razli~itihdelova sveta, Marini je uru~eno po~et-kom septembra na sve~anoj ceremoniji uzgradi Vlade Moskve, uz velike po~asti iu prisustvu ruskih zvani~nika i mnogo-brojnih uglednih li~nosti iz sveta kulture,obrazovanja, politike, novinarstva...

- Sve~anost dodele priznanja do`ivelasam kao ostvarenje bajke. Doma}ini sunam ukazali veliku ~ast i po{tovanje, uz po-ruku da nas do ivljavaju kao heroje i am-basadore ruskog jezika u svojim zemljama.Pu{kinova nagrada za esej je kruna moje18 godina duge profesorske karijere. To je

najve}e priznanje koje pedagog-rusistamo`e dobiti i zato je ono ~ast, podstrek, alii obaveza za budu}nost - ka`e Marina [a-ponji}, koja je uz nov~ani iznos od 18.000rubalja, kao nagradu dobila i sedmodnev-ni boravak u ruskoj prestonici.

Tema ovogodi{njeg konkursa bila je:„220:Pu{kin pod naponom - Spomenik ilibloger? Da li klasici ometaju nove genera-cije u u~enju ruskog jezika?“. U~estvovaloje vi{e stotina profesora ruskog jezika iz 39zemalja sveta: Sirije, Kanade, Indije, Kine,SAD... U obrazlo`enju stru~nog `irija, is-taknuto je da je esej profesorke Marineoriginalan, uz obrise specifi~nog humorai nadasve iskren i pun emocija.

- Tema me prili~no inspirisala, s obzi-rom na to da se u 2019. obele`ava 220-go-di{njica od ro|enja slavnog Pu{kina. Dasu „pod naponom“ i Pu{kin i ruski jezik iprofesori ruskog jezika u svetu, kao i ~i-njenica da su stihovi, pisma, epigrami iposvete ovog velikana toliko sna`ni, du-boki i iskreni, da se mogu upotrebiti u sa-vremenim blogovima - smatra [aponji}.

Dobitnica nagrade je svoju posetuMoskvi i zapo~ela susretom sa ~lanovimastru~nog `irija i obilaskom , kako je ista-kla, impresivne redakcije „Ruske gazete“koja konkurs u ~ast Pu{kina raspisuje ve}pune dve decenije. Tokom boravka uMoskvi, imala je priliku i da obi|e brojnekulturno-istorijske znamenitosti , upo-zna neke od velikana ruske nauke, poputakademika Kostomarova - osniva~a dr-`avnog Pu{kinovog instituta, obi|e Mu-zej koji nosi Pu{kinovo ime, zgradu ko-smonautike, u`iva u predstavi ~uvenogMoskovskog pozori{ta, kao i da na krsta-renju rekom Moskvom ovu metropoludo`ivi iz potpuno druge dimenzije.

R. Popovi}

Novovaro{anki Marini [aponji} uru~eno presti`no priznanje u Moskvi

Pu{kinova nagrada za esej

Profesorki ruskog jezika priznanje, uz velike po~asti, dodeljeno 6. septembra na sve~anoj ceremoniji u zgradi

Vlade Moskve, a u organizaciji „Ruske gazete“

Uru~enje i proslava Dana Moskve

Posebnu ~ast profesorki Marini i nje-nim nagra|enim kolegama ukazali suzvani~nici ruske prestonice, koji su impriznanja uru~ili na sve~anosti proslavedana Moskve u zgradi gradske vlade, apovodom 872. ro|endana grada.“Ve}i-nu mojih nagra|enih kolega do~ekalisu ambasadori njihovih zemalja u Mo-skvi, ele}i da im na taj na~in iska`u po-{tovanje za osvojeno me|unarodnopriznanje. Ja to nisam do`ivela, {to me,ipak, nije spre~ilo da svoj grad i zemljudostojno i sa ponosom predstavim uRusiji“, dodaje Marina [aponji}.

Priboj - Me{tani pribojskog sela Cr-nuzi po~eli su gradnju crkve na ob-roncima planine Bi}, ispod srednjove-kovnog utvr|enja grada „Jagat“. U ne-posrednoj blizini mesta gde su ve} po-stavljeni temelji male crkve , u {umar-ku iznad, nalaze se ostaci srednjove-kovnog manastira. Na tom podru~jupostoji i veliki broj srednjovekovnihnadgrobnih spomenika - mramorova.

Selo Crnuzi udaljeno je sedam ki-lometara od Priboja, nalazi se na ob-roncima planine Bi}, na ~ijem je vrhuMali Bi}, utvr|eni srednjovekovnigrad Jagat, ~ija je rekonstrukcija u to-ku, a koji se smatra prete~om Pribojakoji se kasnije, u novijoj istoriji, raz-vijao na suprotnoj obali Lima.

Inicijativu me{tana koji su za iz-gradnju crkve izdvojili deo svojihimanja, podr`ala je lokalna samou-prava, koja je obezbedila po~etnasredstva, a blagoslov je dao i episkopMile{evske eparhije Atanasije Rakita.Me{tani se nadaju da }e ostatak sred-stava prikupiti kroz donacije .

- Nemamo nameru da gradimoneki veliki objekat, ukupna vrednost

{tana koji su inicirali gradnju crkve. Unedelju je na mestu gradnje crkve odr-`an zbor me{tana na kome je odlu~enoda se 12. oktobra osve{taju izgra|eni te-

melji crkve, sve~anim ru~kom obele`itaj ~in. Me{tani na sve~anost pozivaju isve one koji `ele da daju svoj prilog zagradnju crkve.

Savo Derikonji}, arheolog, direktorzavi~ajnog muzeja u Priboju, za na{ listka`e da se iznad mesta na kome je zapo-~eta crkva nalaze ostaci srednjovekov-nog manastira. „Jako su zanimljivi osta-ci tog starog manastira i crkve. Ona je

verovatno, sude}i po temeljima, bila tro-lisna u osnovi, {to ukazuje na period ra-nog srednjeg veka. Isti period potvr|u-ju i kameni nadgrobni spomenici, mra-

morovi, kojih ima dosta u blizini. Sveto govori da su srednjovekovni gradJagat i ovaj lokalitet sa manastirom inadgrobnicima bili deo jedne celinena kojoj se intenzivno `ivelo“, ka`eDerikonji}. On dodaje da bi bilo naj-bolje da se u isto vreme krene i sa ar-heolo{kim radovima na iskopavanjuzidina starog manastira. Budu}ihram, za koji je projekat uradio arhi-

tekta Du{an Stanojevi} iz Bara, bi}ereplika Njego{eve zavetne crkve naLov}enu.

S. Bjeli}

njemu su od-marali indivi-dualci, pola-znici rekreativ-ne nastave, sin-dikalci i ekskurzije,dok su poslednja tri meseca bili rezervi-sani za sportiste. Ovog leta su, ipak, do-minirali devoj~ice i de~aci uzrasta od os-am do 14 godina, koji su bili polaznici„Super kampa“ iz Beograda. U „Panora-mi“ je tako od sredine juna do kraja julaprodefilovalo oko 1.400 mali{ana iz srp-ske prestonice.

R. Popovi}

Nova Varo{ - Hotel „Panorama“ jesendo~ekuje sa odli~nim poslovnim rezulta-tima. U prvih osam meseci ove godineoko 7.000 gostiju ostvarilo je skoro28.000 no}enja, {to je jo{ bolji u~inak ne-go u istom periodu lane - ka`e upravnikhotela i direktor lokalne Turisti~ke orga-nizacije Branko Pucarevi}.

Najbolja poseta zabele`ena je tokomletnjih meseci. U drugoj polovini juna,kao i u julu i avgustu hotel je bio pun kao{ibica, a prema tvrdnjama nadle`nih izovda{nje Turisti~ke organizacije, u ovomperiodu slobodnih kreveta nije bilo ni uostalim privatnim hotelima, apartmani-ma, seoskim doma}instvima i objektimadoma}e radinosti na Zlataru i okolini. U„Panorami“ je popunjenost kapaciteta uprva tri kvartala 2019. bila vi{e od 80 od-sto, a prema dosada ugovorenim aran-`manima, oko 130 le`ajeva rezervisanoje sve do sredine novembra.

Podaci kojim barataju u „Panorami“ukazuje i na pomake u broju turista iz

inostranstva. Kako u ovomnajve}em sme{tajnomobjektu, tako i u ve}iniostalih na ovda{njoj pla-ninskoj „lepotici“ ovogleta primetan je bio po-rast stranih posetilaca, odkojih je bilo i turista iz da-lekog Singapura, Brazila,Argentine, a najvi{e iz Kine,Poljske, Ma|arske, Nema~ke, Ho-landije, zemalja regiona... Jo{ od lane jezabele`en i trend du`eg zadr`avanja go-stiju. Oni su se tokom pro{le godine, kao

i u prvih osam meseci 2019. u sme{taj-nim objektima na Zlataru u proseku za-dr`avali od tri do {est dana, {to je duplodu`e u odnosu na period od pre tri-~eti-ri godine.

- Nova Varo{ i Zlatar u tom pogledune odstupaju od ostalih destinacija u ze-mlji, jer je u poslednje vreme najpopular-niji turisti~ki trend produ`eni vikend,koji gosti ele da provedu uz aktivan od-

mor. Kako bismo udovoljiliovakvim zahtevima savre-

menog turiste, kojem {et-nja i ~ist vazduh nisu do-voljni, letos smo nasta-vili da pro{irujemo lepe-zu sadr`aja. Tako su sa-

da u ponudi i jedan odnajve}ih zip-lajn sistema u

zemlji, kao i nova, tri kilome-tra duga pe{a~ko-biciklisti~ka sta-

za „Batrovac“. Investicije od skoro devetmiliona dinara, realizovane su uz podr-{ku Ministarstva turizma, koje }e nam

pomo}i da u narednih nekoliko meseciizgradimo igrali{te za decu i po~nemoradove na izgradnji fudbalskog terena naZlataru, kao i da uredimo jo{ par vidiko-vaca i unapredimo turisti~ku signalizaci-ju - nagla{ava Pucarevi}.

Direktor TO i upravnik „Panorame“dodaje i da je struktura gostiju koji supro{li kroz ovaj objekat varirala u odno-su na period dolazaka. Tokom prole}a u

Odr`ana sednica Skup{tine op{tine Prijepolje

Ve}ina nije usvojiladnevni red

Zindovi}:Nema ni{ta sporno u neizglasavanju dnevnogreda Hod`i}:Vlast pokazala neodgovornost

Direktor TO „Zlatar“ Branko Pucarevi} o poslovanju „Panorame“ u proteklih osam meseci

Ostvareno skoro 28 hiljada no}enja U objektu

od po~etka godine boravilo

oko 7.000 gostiju,oko 900 vi{e nego

u istom periodu2018.

Letos u „Panorami“

oko 1.400 polaznika

„Super kampa“

Sko~ila cena placeva i usluga Zlatar je poslednjih godina sve vidljivi na mapi turisti~kih destinacija za posetiti, ali

je za punu ekspanziju na ovom polju, osim novih sadr`aja i infrastrukture, neophodnoi pro{irenje sme{tajnih kapaciteta, jer su sada{nji sa oko 1.500 kreveta nedovoljni.

- Ohrabruje ~injenica da gradnja cveta. Ve} do kraja 2019. prve goste primi}e jo{ ne-koliko objekata u srcu turisti~ke zone, a dodatno pro{irenje kapaciteta o~ekuje se naprole}e naredne godine. Znatno je sko~ila i cena placeva na Zlataru, a ovog leta prime-tan je i rast cena sme{taja i ostalih usluga u turisti~ko-ugostiteljskim objektima. Takosu tokom letnjih meseci gosti za pristojan sme{taj morali izdvojiti u proseku oko 10 evrapo krevetu, koliko je ko{tala i porcija nekih od zlatarskih specijaliteta nezaobilaznih nameniju ovda{njih hotela odnosno motela i vila - nagla{ava Pucarevi}, Dodaje da u po-nudi nedostaju de~ja odmarali{ta i bar jedan hotel visoke kategorije kako bi se na Zla-tar privukli i gosti sa ne{to debljim nov~anicima. Prema grubim procenama turisti~kihposlenika, ovda{njoj planinskoj lepotici nedostaje jo{ najmanje oko 1.000 le`ajeva.

Istra`ivanje Jagata Zavi~ajni Muzej iz Priboja poslednjih godina istra`uje Jagat, utvr|eni srednjove-

kovni grad na Bi}u, koji se nalazi iznad mesta gde se gradi crkva u ~ijoj su blizini osta-ci srednjovekovnog manastira. Prema postoje}im istorijskim spisima, grad Jagat jeimao zna~ajan geografski i strate{ki polo`aj. Kontrolisao je put du` reke Lim, {titioprilaz manastiru Banji, i nekoliko puta bio grani~no utvr|enje. Polovinom XV vekanalazio se u pograni~noj zoni izme|u Hercegovine i Srbije, a po~etkom XIX, prematurskim dokumentima iz 1808. , kori{}en je kao tursko upori{te u borbama sa Srbi-ma za vreme prvog srpskog ustanka. Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kralje-va za{titio je 1982. godine ovaj lokalitet ka nepokretno kulturno dobro.

Gubici zbog„sive zone“

U Turisti~koj organizaciji procenju-ju da je u novovaro{kom kraju u prote-klih sedam-osam meseci ove godineostvareno skoro 40.000 no}enja. Ovomstatistikom, me|utim, obuhva}eni susamo objekti koji su uredno prijavljeni,njihovi vlasnici pla}aju obavezne taksei koriste popuste za vau~ere. Nije tajnada na Zlataru ima i poprili~an broj onihkoji godinama rade u „sivoj“ zoni. Go-di{nje se u op{tinsku kasu od naknadeza boravi{nu taksu slije ne{to manje odoko 2.000.000 dinara, a procene su dabi u odnosu na realan broj poseta i no-}enja, ta cifra trebalo da bude i pet pu-ta ve}a.

Na Zlataru sko~ile cene sme{taja i usluga, a gradnja cveta:Branko Pucarevi}

Replika Njego{evezavetne crkve naLov}enu: Temeljibudu}e crkve

Me{tani Crnuga podi`u crkvu ispod srednjovekovnog grada

Gradnja na obroncima planine Bi}

radova po na{im prora~unima je 42.000evra. @elja nam je da obele`imo ovosveto mesto na koje smo i ranije, pam-te}i tradiciju predaka, dolazili o seoskoj

slavi, zavjetini, za Spasovdan . Tako }e icrkva biti posve}ena Vaznesenju Go-spodnjem koje se obele`ava na Spasov-dan, ka`e @eljko Veljovi}, jedan od me-

Prijepolje - Dvadeset ~etvrta sednicaSkup{tine op{tine Prijepolje koja je bilazakazana 22. jul na zahtev jedne tre}ineodbornika opozicije, pa odlo`ena zbognedostatka kvoruma, okon~ana je u uto-rak 24. septembra „brzopoteznim“ neiz-glasavanjem dnevnog reda. Ovaj postu-pak, koji je prvi put demonstriran, razli-~ito tuma~i opozicija i koaliciona ve}ina.Da li je ovo „demokratski ~in“ ili“nedo-statak odgovornosti“?

Od 41 odbornika prijepoljske Skup{ti-ne op{tine u utorak je na zasedanje do{ao31 odbornik i predsedavaju}a Stana Mar-kovi} je konstatovala da ima kvorum i danema dopuna dnevnog reda, barem ne uskladu sa Poslovnikom. Pozvala je odbor-nike da se izjasne o dnevnom redu koji jepredlo`en na zahtev jedne tre}ine odbor-nika. No, za predlo`eni dnevni red glasaloje samo 10 odbornika opozicije. Konstatu-ju}i da Skup{tina op{tine nije usvojiladnevni red i da se nisu stekli uslovi za daljirad, predsednica Markovi} je zaklju~iladvadeset ~etvrtu sednicu. Razre{enje direk-tora Centra za socijalni rad, informacija ozatvaranju nesanitarne deponije Stanjevi-ne, sanacija puta Kolovrat-Selja{nica i obe-le`avanje 800 godina manastira Mile{eva,bile su ta~ke dnevnog reda za dvadeset ~e-tvrtu sednicu Skup{tine op{tine koju je jo{22. jula, zakazala predsednica Stana Mar-kovi}, na zahtev jedne tre}ine odbornika.

U julu, na zakazano zasedanje, do{lo jesamo sedam odbornika opozicije i pred-sedavaju}a. Re~ je o temama koje su opo-zicioni odbornici zahtevali da se na|u naprethodnoj sednici, odr`anoj 26. juna, ali

skup{tinska ve}ina to nije prihvatila, pa suodbornici opozicije, osim Dijane Milano-vi} (SRS) ~iji je predlog da se javnost in-formi{e o nastavku radova na mostu u [a-rampovu kao dopuna dnevnog reda pri-hva}en, napustili sednicu.

Posle zaklju~ivanja dvadeset ~etvrtesednice, akteri su razli~ito tuma~ili ovajpostupak.

Predsednica Skup{tine op{tine StanaMarkovi} ka`e da je sednica odr`ana jerje postojao kvorum, a to {to odbornicinisu prihvatili predlo`eni dnevni redsmatra „demokratskim ~inom“ po{toodbornici imaju pravo da se izja{njavajupo sopstvenom naho|enju. [ef najbroj-nije opozicione odborni~ke grupe EsadHod`i} (SDP) smatra, pak, da se ne mo-`e govoriti da je sednica odr`ana.

- Ovim postupkom aktuelna vlast jeupala u dva problema. Sednica nije odr`a-na jer ako nije utvr|en dnevni red samimtim nije ni odr`ana. Zbog toga }e op{tin-ska vlast ve} za dva dana prekora~iti za-konski predvi|en rok da se odr`i sednica

jer razmak izme|u dve sednice ne mo`ebiti du`i od 90 dana. Ozbiljniji problem je{to su pokazali neodgovornost i nedosta-tak elje da se suo~e sa goru}im problemi-ma ove op{tine. O~igledno, oni ele da sa-kriju od gra|ana za{to su seoski putevi de-vastirani, za{to se ne popravljaju, za{to seStanjevine ne zatvaraju, za{to nam je sme-}e na svakom koraku, za{to se ne zavr{a-

va zgrada Op{tinske uprave, za{to se nerekonstrui{e most u [arampovu i jo{mnogo drugih problema koji bi kroz oveta~ke bili obuhva}eni, rekao je Hod`i}.Opozicija je, dodaje, `elela da kroz parla-mentarnu i demokratsku diskusiju uka`eda je „neodgovorno i nedopustivo za je-dan seoski put potro{iti dva miliona evra,odnosno za jedan kilometar toga putaskoro pola miliona evra“. „Iznena|ensam ovakvim pona{anjem odborni~keve}ine i ovo je prevr{ilo meru, zaklju~io jeHod`i}. [ef najbrojnije odborni~ke grupekoja ~ini koalicionu vlast Vesko Zindovi}(SNS) smatra da nema ni{ta sporno u ne-izglasavanju dnevnog reda.

- Ta~no je da su ta~ke dnevnog reda ko-je je predlo ila opozicija goru}e i da te pro-bleme gra|ana treba {to pre re{avati. Sada-{nja op{tinska vlast , ~iji je nosilac SNS sakoalicionim partnerima, svakodnevno ra-di na re{avanju problema koje je opozicijastavila kao ta~ke dnevnog reda. Op{tinskavlast i svi odbornici iz koalicione vlasti usvakodnevnom su kontaktu sa gra|anima,transparentno govore i obave{tavaju {ta sedoga|a i {ta smo preduzeli da se problemire{avaju, tako da nema potrebe da ponovopri~amo na istu temu na sednici Skup{tineop{tine. Siguran sam da je usvojen dnevnired i da je po~ela rasprava, pojedini odbor-nici opozicije poku{ali bi da na ove nevoljegra|ana dobiju jeftine politi~ke poene. Ina-~e, oni su mogli i sami da ih re{avaju jer jeve}ina njih bila visoko pozicionirana u op-{tinskoj vlasti u prethodnim mandatima.Ovo nije blokada Skup{tine op{tine jer }euskoro biti zakazana nova redovna sednicasa temama koje su tako|e od vitalnog zna-~aja za gra|ane Prijepolja.

Indira Had`agi} Durakovi}

Opozicija tra`ila sednicu, ve}ina odbila dnevni red: Opozicioni odbornici u prijepoljskoj SO

Nova sednicaSamo dan po{to nije usvojen dnev-

ni red koji je za 24.sednicu predlo`ilaopozicija, na ~iji zahtev je i zakazana,predsednica SO Prijepolje Stana Mar-kovi} zakazala je 25.sednicu, po hit-nom postupku. Sednica je zakazana zaju~e u 15 sati, a jedina ta~ka je reba-lans bud`eta op{tine za ovu godinu.

petak, 27. septembar 2019.VI

Nova Varo{ - Op{tinu Nova Varo{ unaredne dve godine o~ekuje ozbiljanposao u oblasti energetske efikasnosti.U fokusu su dva zna~ajna projekta - iz-gradnja centralne gradske kotlarnice idruge u ovda{njoj Osnovnoj {koli, ko-je bi umesto mazuta odnosno lo`-uljakao energent koristile se~ku i pelet.Prelazak na biomasu za korisnike cen-tralnog grejnog sistema }e zna~iti kva-litetniju, stabilniju i jeftiniju isporukutoplotne energije, a za lokalnu sa-moupravu u{tedu para ienergije uz klju~nu koristza ~itavu lokalnu zajedni-cu - o~uvanje zdraveekolo{ke sredine. Zna~ajprojekata na polju kori-{}enja obnovljivih izvoraenergije u zlatarskom kra-ju je, pored Op{tine, prepo-znala i dr`ava, koja }e preko svo-jih resornih ministarstva, Kancelarijeza javna ulaganja, a u podr{ku stranihrazvojnih banaka, ove dve investicijefinansirati sa oko 300 miliona dinara.

Na objektu O[ „@ivko Ljuji}“ tre-nutno su toku radovi na kompletnojrekonstrukciji, koji, izme|u ostalogpodrazumevaju i zamenu stolarije i fa-sade. I to sa ciljem da zgrada budeenergetski {to efikasnija. Rekonstruk-cija {kole }e, ina~e, ko{tati oko 490 mi-liona dinara, a sredstva je obezbedilaVlada Srbije preko republi~ke Kance-larije za javna ulaganja.

U okviru druge faze posla na kom-pletnoj sanaciji {kolske zgrade bi}eopremljena nova kotlarnica na bioma-su, ukupne snage od 1,2 megavata. Ko-{ta}e oko 140.000.000 dinara, a radove

}e finansirati dr`ava, tako|e prekoKancelarije za javna ulaganja. Dosada-{nji energent - lo`-ulje (kao najskupljavarijanta zagrevanja) bi}e zamenjense~kom, {to }e gotovo prepoloviti tro-{kove zagrevanja prostorija u svimgradskim {kolama, kao i zgradamaOp{tinske uprave i mati~ne Biblioteke.

- Plan je da se tokom grejne sezone2021. u funkciju pusti gradska toplanana biomasu, ukupne snage od 3,8 mega-

vata. Vrednost investicije je okodva miliona evra. Projekat re-

alizuju Ministarstvo rudar-stva i energetike, Op{tinaNova Varo{ i nema~karazvojna banka KFW.O~ekujemo da }e ovajtrilateralni ugovor usko-

ro biti potpisan, a radovistartovati na prole}e slede}e

godine na lokaciji uz upravnuzgradu nekada{njeg preduze}a „Rad-nik“ u centru grada - najavljuje Zoran\oki}, direktor lokalnog preduze}a„Energija Zlatar NV“, koje upravlja sa{est kotlarnica u gradu, od kojih su ~eti-ri na mazut, a dve na pelet.

Ovo preduze}e se trenutno brine ozagrevanju oko 60.000 kvadrata stam-benog i 20.500 kvadrata poslovnogprostora. Tokom jedne grejne sezonese prose~no, uz maksimalnu {tednju,potro{i oko 850 tona mazuta i 240 pe-leta. Cena usluge isporuke energije zaindividualne potro{a~e bez PDV-a je96,8 dinara po metru kvadratnom, a zapravne subjekte 145,2 dinara.

- Kada toplane na biomasu budu ufunkciji, potro{nja energenata }e bitiduplo ni`a, cene za korisnike za oko 30

posto jeftinije, grejanje kvalitetnije, sta-bilnije i 24-satno, a emisija ugljen-di-oksida znatno manja. [to je, verovatnoi najva`niji efekat jer smo kao op{tinaprepoznatljivi kao ekolo{ki zdrava i tu-risti~ka destinacija - nagla{ava \oki}.

U Strategiji razvoja op{tine Nova Va-ro{ do 2020. navodi se da su neophodniprogrami investicionih mera na sanaci-ji postoje}eg sistema daljinskog grejanja.

- To je nu`no u cilju pove}anja ener-getske efikasnosti i stvaranja preduslovaza sprovo|enje institucionalnih prome-na u smislu uvo|enja tarifnog sistema inaplate prema utro{ku toplotne energi-je - tvrdi predsednik novovaro{ke op{ti-ne Radosav Vasiljevi}. On dodaje da }eizgradnja kotlarnica na biomasu, osimsvih drugih pozitivnih efekata, doprine-ti i velikoj u{tedi u op{tinskoj kasi . „Izop{tinskog bud`eta se godi{nje za za-grevanje javnog prostora i subvencijepotro{i blizu milion evra. Ovako stanjeje u perspektivi neodr`ivo i zato }e namprojekti na polju energetske efikasnostii u narednom periodu biti me|u priori-tetnim“, ka`e Vasiljevi} uz tvrdnju daop{tina ima sve preduslove za prelazakna se~ku, prvenstveno na polju obezbe-|ivanja sirovine. U zlatarskom kraju jepod {umom 43,3 odsto teritorije, na ko-joj se, ina~e, godi{nje pose~e preko20.000 kubika.

U op{tinskom rukovodstvu napo-minju i da je Nova Varo{ me|u prvimau Srbiji krenula u pri~u o grejanju nabiomasu i da smo kao lokalna samou-prava potpuno spremni da uz pomo}dr`ave i kreditora krenemo u realiza-ciju kapitalnih projekata u ovoj oblasti.

R. Popovi}

Raspore|ena bud`etska sredstva za informisanje

Podr{ka medijima van op{tine

Jakub DurgutU Pljevljima je u nedelju iznenada preminuoJakub Durgut, mujezin Husein pa{ine d`amije,NVO aktivista, novinar, fotoreporter idugogodi{nji saradnik dodatka Sand`akDanas. Redakciji se javio brzo po{to je dodatakpo~eo da izlazi, kratkom porukom sa pitanjemda li bi mogao da objavljuje tekstove udodatku Sand`ak Danas? Bilo bi mu drago dau novinama koje izlaze u Beogradu objavljujetekstove iz svojih Pljevalja, napisao je uz kratkopredstavljanje. Saradnju smo brzo uspostavili i

godinama je bio na{ dopisnik iz Pljevalja.Sara|ivao je sa mnogim drugim medijima.

Kasnije smo se i upoznali. Mnogo putakontaktirali profesionalno i privatno. Jakub jeuvek bio spreman da pomogne, ako nema ontekst ili sliku nabavi}e. Uvek je znao koga dapozove i ljudi su mu izlazili u susret. Jer svi suznali da Jakub pomo} zaslu`uje, zato {to jeuvek svima sam pomagao. Iako je biosve{teno lice, uposlenik Islamske zajednice uCrnoj Gori, bio je aktivan i u NVO sektoru.Borio se i zalagao za ljudska prava i `rtve. Bioje glas muslimana proteranih iz Bukovice, ali idrugih. Nacija i vera nisu za njega bile

prepreke, ve} spona izme|u ljudi kojeljudskost treba da ve`e. Bo`i} i Uskrs jeredovno ~estitao pravoslavnom sve{tenstvuu Pljevljima, a oni njemu Bajrame. Voleo je svoja Pljevlja, Sand`ak, Crnu Goru, a Pljevljaci i ostali su ga ispratili na onaj svetd`enazom kojoj su prisustvovali brojnigra|ani. Od Jakupa Durguta se biranimre~ima oprostio reis Islamske zajednice uCrnoj Gori Rifat Fejzi}, isti~u}i koliko je velikidoprinos dao o~uvanju islamske zajednice iistovremeno koliko je bio privr`en svojojCrnoj Gori i Pljevljima.

S. B.

Prijepolje - Na predlog komisije,predsednik op{tine Dragoljub Zin-dovi} potpisao je re{enje o raspode-li sredstava za sufinansiranje proje-kata za ostvarivanje javnog interesau oblasti javnog informisa-nja opredeljenih Odlu-kom o bud`etu zaovu godinu. Od 25prijavljenih proje-kata, podr`ano jedeset, a devet mili-ona dinara raspore-|eno je tako da jenajvi{e sredstava, dvamiliona i 860 hiljada di-nara pripalo Informativnomcentru DOO Priboj, a tek ne{to ma-nje, dva miliona i 310 hiljada dina-ra Sand`ak TV Novi Pazar. Prvomza „Prijepoljski mozaik“, a drugomza „Prijepoljsku hroniku 3“. PRVEB PORTALI INFO Mirjane Teo-

dorovi} raspolaga}e sa 700.000 di-nara za Informisanje javnosti o ak-tivnostima lokalne samouprave saosvrtom na poljoprivredu i seoskiturizam. Prema iznosu raspore|e-nih sredstava sledi Preduze}e TV5iz U`ica koje je dobilo 560.000 dina-ra za projekat „Sport u Prijepolju“.Po pola miliona dinara dobili su

„lokalci“: IP „Polimlje“ („Dru{tve-na mre`a“), TV Forum („Predsta-vljanje poljoprivrednih, turisti~kihi energetskih potencijala Prijepo-lja“) i PP Media („Prijepolje kroz

na{ objektiv“). Isto tolikodobila je i Sand`a~ka

novinska agencijaSANA iz Novog Pa-zara za „Prijepolj-ske multimedijalnenovine“. Neznatnomanje, 450.000 pri-

palo je jo{ jednommediju iz Novog Paza-

ra i to „Glasu islama“ za„Feljton - kulturno blago musli-

mana Prijepolja“. I TV Zlatar(Preduze}e za proizvodnju, prometi usluge Bukova~a Company) izNove Varo{i za „Zlatarsku hroni-ku“ dobi}e iz prijepoljskog bud`eta120.000 dinara.

Ina~e, konkurs za dodelu sred-stava za informisanje gra|ana zaovu godinu raspisan je 14. juna, ko-misija (Dragan Ljeljen, D`enis [a}i-rovi} i Sead Trtovac, svi u svojstvu„medijskog radnika“) imenovana je28. avgusta, a re{enje o dodeli sred-stava potpisano je 23. septembra.

I. H. D.

Projekti novovaro{ke op{tine u oblasti energetske efikasnosti

Dve kotlarnice na biomasu

Kotlovi na mazut i lo`-ulje uskoro odlazeu pro{lost: Iz kotlarnice Osnovne {kole

IN MEMORIAM

Gradska i {kolska toplanana se~ku i peletko{taju skoro300 miliona

dinara

Od devet miliona dinara za informisanje

gra|ana Prijepolja,vi{e od tre}ine

medijima iz Novog Pazara

„[iroka“ pomo} kom{ijama: SO Prijepolje

Novi Pazar - Kada je 2016. godineRed`ep Mahmutovi} podigao na noge`enski rukomet u Novom Pazaru ret-ko ko nije pomislio da jo{ jedan zane-senjak kre}e u ne{to za {ta zna da mo-`e da traje nekoliko meseci, najvi{e go-dinu dana. @enski ekipni sport, sa izu-zetkom ko{arke i donekle odbojke, ne-ma tradiciju u Pazaru i ako ni zbog ~e-ga drugog to je bio dovoljan razlog daMahmutovi}a ne shvate ozbiljno. Trigodine kasnije oti{lo se dalje nego {toje bilo ko mogao i da pretpostavi, u ne-

delju u Priboju (14:00, zauzeta dvora-na u Prijepolju), Pazar 2003 igra prvuprvenstvenu utakmicu u istoriji `en-skog gradskog rukometa. Duelom Sed-merca iz Prijepolja i Pazara 2003 u Pr-voj ligi - Zapad ispisuje se jo{ jedna va-`na stranica novopazarskog sporta, anje ne bi ni bilo da nije pionirskog po-

duhvata Red`epa Mahmutovi}a, pred-sednika i trenera @RK Pazar 2003.

Dobra strana lige koju ~ini devetklubova je da iz nje nema ispadanja?

- Dobro }e nam do}i za uigravanje.Ovo je tre}i rang iz koga prvak odlazi uSuper B, iznad nje je samo najja~a Su-per A liga.

Pazar 2003 je jedini novi prvoliga{na „Zapadu“?

- Bi}emo tvrd orah za sve i sigurnonajprijatnije iznena|enje. Do ove sezo-ne igrali smo samo turnirske lige mla-|ih kategorija. Po~eci su bili sve samone laki, nizali su se porazi, a onda jekonstantan rad po~eo da daje rezulta-

te. Sve se promenilo, neke pobede nisumogle da ostanu neprime}ene, usledioje poziv direktora lige Dragana Simo-vi}a, a kad imate {ta da poka`ete, on sene odbija.

^eka vas seniorsko takmi~enje sadevoj~icama kadetskog uzrasta. Dato nije previ{e hrabar potez?

- Nije, osim nas jo{ tri ekipe ulaze utakmi~enje sa izuzetno mladim igra~i-cama. Najstarije, Aj{a Zahitovi} i Nejla\eki} tek }e u oktobru i decembruproslaviti 16. ro|endan. Ostatak ekipe~ine devoj~ice ro|ene 2004. i 2005. go-dine. Za ~etiri, pet godina timu }e sepridru`iti veliki talenti D`amila Slezo-vi} i Lamija Ko`ar, njima je samo de-set, odnosno 11 godina. Mogli smo i saiskusnijim sastavom da igramo ligu,na dvojnu registraciju prijatelji iz Beo-grada ponudili su nam dve odli~ne ru-kometa{ice, ali nisam ni razmi{ljao otom predlogu. Ni{ta ne dobijamo akoone zauzmu mesta na{ih talenata, a jasam siguran da }e se ,,vrti}“ na krajuprvenstva na}i na sredini tabele.

Ko su favoriti za prvo mesto?- Pre svih Metalac iz Gornjeg Mila-

novca. U sastavu imaju igra~ice starostiod 25 do 30 godina. Nedavno u okviruSand`a~kih igara u Sjenici bilo je 22:12 za

Metalac. U tom poraza sam video mno-go vi{e dobrih stvari nego u nekim pobe-dama. Drugu ekipu iz na{e lige, Metalaciz Kraljeva, pobedili smo u polufinalu togtakmi~enja 12:11. Lepi su to nagove{tajiza debitansku prvoliga{ku sezonu.

Postoje li devoj~ice koje se kvalite-tom izdvajaju?

- Bekovski trio, Kadira Selmanovi},Lidija Vu~i}evi} i Nejla Mu{i}, ~ini dana{a spoljna linija jako dobro izgleda.Svakim dana sve vi{e im se pribli`ava-ju Adela Kola{inac, Merima Crni{anin,Hana Hamzi} i Mejrem Hod`i}.

[ta je sa pozicijom kru`nog igra~a.Trener je obele`io jedno rukometnovreme igraju}i na mestu pivotmena?

- Aj{a Zahitovi} i Merima Crni{aninsu nam mo`da i najja~e poluge.

Ko{arka i odbojka su sportovi kojiimaju najve}i priliv devoj~ica. Stva-ra li to u poslu pote{ko}e?

- Posle prodora na{eg mu{kog ru-

kometa sve je lak{e do}i do talentova-nih devoj~ica, da ne govorim koliko }ena{e uklju~ivanje u ligu podi}i intere-sovanje. Ta~no je da devoj~ice radijebiraju odbojku i ko{arku, ali ko jed-nom do|e na rukomet taj vi{e i ne po-mi{lja da menja sport.

Koliko u radu problem stvara ~inje-nica da ste iz objektivnih razloga osta-li bez nekih va`nih saradnika, a bili suuz vas u vreme nastanka kluba?

- Nisam sam. Dogovorio sam se saIrfanom ]osovi}em da mi poma`e uradu sa igra~icama koje tek dolaze. Za-vr{io je golmansku karijeru, pa }e muuz nastavni~ki rad u {koli posao bitiolak{an. Pomaga}e i na utakmicama.Mnogo zna~i {to su u klub u{li FuadBatilovi}, trenutni zamenik predsedni-ka, i Nihad Hasanovi}, pomo}nik gra-dona~elnika Novog Pazara.

Desetak dana pre starta Prve ligeostali ste bez sale za trening. Neo~e-kivano veliki problem?

- Po~elo je renoviranje sportskedvorane kod O[ ,,Vuk Karad`i}“. To jebila na{a baza subotom i nedeljom i uve~ernjim terminima utorkom i ~e-tvrtkom. Prinu|eni smo da se snalazi-mo i tra`imo slobodne {kolske sale.Problem je veliki, jer je Pendik kon-stantno zauzet, u njemu }emo jedinoigrati utakmice vikendom u dnevnimterminima.

TRENER: Red`ep Mahmutovi}GOLMANI: Elzina Sulejmanovi} (15 godina) i Fatima [aboti} (15)BEKOVI: Nejla Mu{i} (14), Kadira Selmanovi} (14), LidijaVu~i}evi} (14), Amina ]orovi} (14), Mejrem Hod`i} (14), LamijaKo`ar (11), Eleonora Radovanovi} (14)

PIVOTMENI: Aj{a Zahitovi} (16), Merima Crni{anin (14) i SajmaHo}anin (15)KRILA: Hana Hamzi} (14), Nejla \eki} (15), Hana Idrizovi} (14),Adela Kola{inac (14), Altuna Halilovi} (15), Nejra Krije{torac(12), D`amila Slezovi} (10), Ai{a ]orovi} (11).

petak, 27. septembar 2019. VII

SPORT

Poraz u KupuNovi Pazar - Fudbaleri Novog Pazara izgubili su utakmicu za Kup Srbije u Subotici od do-

ma}eg Spartaka sa 2:0. Strelci za doma}i tim u me~u {esnaestine finala najmasovnijeg takmi-~enja bili su Nikola Sre}kovi} u 34. i Nemanja Obradovi} u 87. minutu iz jedanaesterca.

Bod u PirotuNovi Pazar - Iako su na osam minuta pre kraja utakmice 10. kola Prve lige fudbaleri Rad-

ni~kog u Pirotu do{li do prednosti golom Pobuli}a, Novi Pazar je pet minuta kasnije izjedna~iopreko Slobodana Rube`i}a za kona~nih 1:1. U nedelju je na Gradskom stadionu od 19,00 der-bi kola - Novi Pazar : Kabel (Novi Sad).

Prokockana pobeda Novi Pazar - U drugom kolu ARKUS Superlige rukometa{i Novog Pazara prokockali su u

fini{u ve} vi|enu pobedu na gostovanju @elezni~aru 1949 u Ni{u. Na {est minuta pre kraja go-sti su imali dva gola prednosti (31:33), ali ni to nije bilo dovoljno za trijumf, po{to je Jevti} os-am sekundi pre kraja pogodio za kona~nih 35:34 za @elezni~ar 1949. Doma}i tim predvodio jenezaustavljivi \or|e Spasi} (15 golova), u plavom dresu verovatno najbolju partiju u ikada pri-kazao je strelac 9 golova Aleksa Milo{evi}. Sutra u 3. kolu Novi Pazar u Pendiku ugo{}uje eki-pu beogradskog Partizana (18).

Pobeda i rekord Simovi} Novi Pazar - @enska trka na Adi Ciganliji sa preko 1000 u~esnica zavr{ena je pobedom i

li~nim rekordom na toj stazi Teodore Simovi} (25 minuta i 58 sekundi), skoro dva minuta zanjom je zaostala Sla|ana Stamenkovi} iz Crvene zvezde, tre}e mesto zauzela je Biljana Cvija-novi} iz Trka~kog kluba Adidas.

Kola{inac najbolji u SarajevuNovi Pazar - Na memorijalnom mitingu ,,Safet Zajko“ u Sarajevu baca~ kugle Asmir Kola-

{inac pobedio je odli~nim hicem 20,76. On i njegov kolega iz Prijepolja Armin Sinan~evi} oddanas do 6. oktobra brane boje Srbije na Svetskom prvenstvu u Dohi.

SPORTSKE VESTI

Podigao na noge `enski rukomet uNovom Pazaru: Red`ep Mahmutovi}

Prvoslav Le{evi} Zaslu`ni pojedinci

Red`ep Mahmutovi} posebno is-ti~e pojedince bez kojih ne bi bilo nikluba: „Gradona~elnik Nihat Bi{evaci direktor Sportskog saveza EmirMehmedovi} hrabrili su me da kre-nem sa ovom idejom. Bilo je i te{kihtrenutaka na ivici odustajanja. Is-trajao sam i dogurali smo do Prve li-ge, to nije mala stvar“.

Mlade rukometa{ice Pazara 2003 u nedelju debituju u seniorskoj prvoliga{koj konkurenciji

Vrti} kre}e iz Priboja protiv Prijepoljki

PAZAR 2003 – Sezona 2019/20.

Sezona do 24. maja Sezona u Prvoj ligi - Zapad po~inje sutra, a zavr{ava se 24. maja 2012. godine.

Prvi deo lige traje do 7. decembra do kada }e se Pazar 2003 sastati sa:

1. Sedmerac (Prijepolje) - PAZAR 20032. PAZAR 2003 - Bekament (Aran|elovac)3. Napredak 12 (Kru{evac) - PAZAR 20034. PAZAR 2003 - Metalac (Kraljevo)5. Prijepolje - PAZAR 20036. PAZAR 2003 - Radni~ki 1964 (Kragujevac)7. Metalac (G. Milanovac) - PAZAR 20038. PAZAR 2003 - slobodan9. PAZAR 2003 - Ko{utnjak (^a~ak)

petak, 27. septembar 2019.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANASPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Novovaro{ani uspe{ni na ekolo{kim konkursima

Za „Risti}a magazu“ drugo mesto

Nova Varo{ - Novovaro{ani su go-dinama aktivni kada je u pitanju u~e-{}e na me|uop{tinskim takmi~enji-ma za najure|eniju terasu, ba{tu idvori{te. Poslednji u nizu uspe{nih jena{ sugra|anin Mi{o Risti}, ~ija jekultna kafana „Risti}a magaza“ osvo-jila drugu nagradu na nedavnomkonkursu prijepoljske TV Forum „Zacvetne oaze Prijepolja i Nove Varo{i“.

Risti}eva prava mala cvetna oazatik uz asfalt, kao i prelepo ure|enodvori{te ispred ku}e, odu{evili suovogodi{nji stru~ni `iri i ostale u~e-

snike takmi~enja, koje se, ina~e, sva-kog leta organizuje jo{ od 2009. Pri-mer je da i mu{ke ruke mogu spret-no da barataju sa cvetnim aran`ma-nima i uti~u na lep{u estetiku naseljau kojima ive. „Ovu ekolo{ku akciju,sve masovniju iz godine u godinu,pokrenuli smo sa ciljem da okru`enjeu novovaro{koj i prijepoljskoj op{ti-ni u~inimo ure|enijim, lep{im i ~isti-jim, naro~ito imaju}i u vidu ~injeni-cu da je zlatarski kraj i prepoznatlji-va turisti~ka destinacija“, ka`u orga-nizatori ovog zanimljivog takmi~enja

i isti~u da su u godini proslave jubile-ja ponosni na ~injenicu da su otkakose raspisuje konkurs javne povr{ine iprivatne ba{te, balkoni i dvori{taprocvetali, i to ne samo u ova dvagrada, ve} i po selima.

Novovaro{ki ljubitelji cve}a i zele-nila ale, me|utim, {to javnih poziva idoga|aja ovog tipa nema u zlatar-skom kraju. Pre par godina je ovda-{nje Ekolo{ko dru{tvo u saradnji saTuristi~kom organizacijom sprovelotakmi~enje za najure|eniji balkon idvori{te, ali je akcija ubrzo, i pored do-

brog odjeka me|u gra|anima, gurnu-ta u zape}ak, a potom i prekinuta. Odtada nema novih inicijativa za sli~nimaktivnostima. Sporadi~ne ekolo{keakcije uglavnom se sprovode samome|u |acima ovda{nje Osnovne iSrednje {kole, kao i aktivistima lokal-ne Kancelarije za mlade. Ali, i njihovuspeh zavisi od grupe entuzijasta ko-ji naj~e{}e nemaju neku zna~ajnijupodr{ku institucija i nadle`nih slu`bii javnih preduze}a. R. P.

Cvetna oaza tik uz asfalt:Kafana Mi{a Risti}a

Rudari dali krv

Pljevlja - Povodom 24. septem-bra, Dana rudara Crne Gore i DanaRudnika uglja Pljevlja, zaposleni urudniku organizovali su akciju do-brovoljnog davanja krvi. Organiza-tor akcije je Klub dobrovoljnih da-valaca krvi Rudnika uglja, u sarad-nji sa poslovodstvom i op{tinskomorganizacijom Crvenog krsta.

Predsjednik Kluba dobrovoljnihdavalaca krvi, Dragi{a Spaji} ista-kao je da je ovo 12. po redu akcijakoju Klub organizuje povodom Da-na rudara. „Klub dobrovoljnih da-valaca krvi RUP ima oko 80 regi-strovanih ~lanova. U prethodnomperiodu smo maksimalno iscrpilina{e rudare davaoce, tako da su utoku godine gotovo svi ve} dali krvtri puta, {to je maksimum po osobiu toku jedne godine. Ipak, dana{njaakcija je bila uspje{na i prikupilismo ukupno 27 jedinica krvi, kojese {alju u Podgoricu na obradu“, re-kao je Spaji}. C. D.

Ministar Osman Nurkovi} obi{ao Berane

Razvoja nemabez boljih puteva

Berane - Cilj Vlade je dinami~niji razvoj sjever-ne regije, a pobolj{anje putne mre`e je preduslov zarazvoj privrede, ali i bolji kvalitet ivota stanovnikaovog podru~ja, poru~io je ministar saobra}aja i po-morstva Osman Nurkovi} prilikom obilaska rado-va na nekoliko lokaliteta u Op{tini Berane. Ministarje kazao da se zna~ajna sredstva ula`u u izgradnjuskijali{ta i generalno u turisti~ku privredu i pove-zane privredne aktivnosti, a kvalitetna putna infra-struktura je jedan veoma va`an segment.

Sastanak sa predsjednikom Op{tine BeraneDragoslavom [}eki}em i saradnicima, kojem suprisustvovali generalni direktor Direktorata za dr-`avne puteve Mirsad Ibrahimovi} i direktor Upra-ve za saobra}aj Savo Para~a, bio je prilika da se is-takne zna~aj obnove saobra}ajnica koji je u toku,za stanovnike Berana, gra|ane Petnjice, ali i okol-nih naselja. Dinamika izvo|enja radova je na za-dovoljavaju}em nivou i na jako izazovnim dioni-cama na rekonstrukciji puta Berane-Lubnica-Je-zerine sa izgradnjom tunela Klisura i rekonstruk-ciji regionalnog puta R-20 Berane - Kala~e, dioni-ci Berane - Podvade. C. D.

Bijelo Polje dobija vizitoring centarBijelo Polje - Uprava javnih radova prihvatila je Idejno

rje{enje vizitoring centra na obali Bistrice u Bijelom Polju,koje je ponudila projektantska ku}a „Arhing in`enjering“, au toku su pripreme za objavu tenderske dokumentacije zaizradu glavnog projekta i izgradnju.

„Vizitoring centar sa prate}im sadr`ajima i parkingom,u ~ije }e projektovanje i izgradnju Vlada Crne Gore ulo`itioko 800 hiljada evra, dio je projekta valorizacije \alovi}a pe-}ine, jednog od najve}ih gra|evinskih poduhvata u oblastiturizma u Crnoj Gori. Povr{ina lokacije na kojoj je centarplaniran je 12.000 metara kvadratnih, a sam objekat }e seprostirati na 500 kvadrata. Sadr`a}e restoran sa sanitarnimblokom, kuhinjom i kotlarnicom, info-pult sa suvenirnicom,muzejsko-izlo`beni prostor, salu za prezentacije, ambulan-tu, servis za izdavanje opreme, kao i administrativni blok zazaposlene“, saop{teno je iz Uprave javnih radova. Ovaj pri-zemni objekat nalazi}e se pored puta od naselja Bistrica pre-ma Manastiru Podvrh, a za potrebe izgradnje vizitoring cen-tra planirana je regulacija rijeke Bistrice. U te radove bi}e in-vestirano oko 200 hiljada evra. Tako|e, bi}e rekonstruisan idio lokalnog puta Bistrica - Mojsir. „Pored centra za posjeti-oce, Vlada }e narednih godina sa 18 miliona evra finansira-ti i druge segmente projekta valorizacije \alovi}a pe}ine, kao{to su opremanje i ure|enje pe}ine, izgradnja `i~are iznad\alovi}a klisure i servisnog objekta na ulazu u pe}inu, kao iizgradnja kompletne saobra}ajne, vodovodne i elektroener-getske infrastrukture“, pi{e u saop{tenju. C. D.