Autorski lanci Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi Dr sc. Jevrosima Stevanovi Mr sc. Dragan irkovi 2 Mogui uzroci kolapsa pelinjih zajednica (CCD) I deo Dr Stefan Bogdanov 8 Kvalitet voska Prof. dr Bendamin Oldrojd14 ta ubija amerike pele? Prof. dr Riard Fel20 Ocenite svoje maticeReportaa25 JankoPislak(Slovenija)Medonosno bilje28 Glavo30 eljugaPelarstvo u svetu32 KinaNauna istraivanja38 Toplepeleizhladnihelija40 Neobinatoplotnaodbrana pelaodstrljenova42 Genvitelogeninkoordinira socijalniivotpelaDeavanja44 APIMONDIA2009Zanimljivosti46 UIzraelupronaenekonice stare3000godina46 600drutavanajednomstabluIz starih knjiga47 LorencLangstrot KonicaimedonosnapelaUradi sam50 SkupljacvetnogprahaIn memoriam52 EvaKrejn

S A D R A J

Broj 1, godina Ioktobar 2008.

AdresaredakcijePELARSKI URNALIgnjataJoba57/711050Beograd,SrbijaTel:011/3930958,064/2424455pcelarskizurnal@yahoo.comwww.umeljic.com

IzdavaIzdavaka agencija UmeljiUlicaedeDulejanovia3334203Kragujevac

GlavniiodgovorniurednikIvan Umelji

StrunisaradnikProf. dr Zoran Stanimirovi

UrednikfotografijeVeroljub Umelji

PrevodiociIvan UmeljiAleksandar Milankovi

LektorkaBojana Kovaevi

DizajnipripremaDenis Viki

tampaKolor Pres, Lapovo

Nijedandeoovepublikacije(tekstilifotografije)nijedozvoljenoreprodukovatibezprethodnepismenesaglasnostiglavnogurednika.

Copyright2008Pelarskiurnal

CIP-,638.1PELARSKI urnal:ilustrovaniasopiszapelarskukulturu/glavniiodgovorniurednikIvanUmelji.-God.1,br.1(2008)--Kragujevac(UlicaedeDulejanovia33):IzdavakaagencijaUmelji,2008-(Lapovo:KolorPres).-24cmTromesenoISSN1820-9319=PelarskiurnalCOBISS.SR-ID151515660

50

Potovanipelari,

predVamasenalaziprvibrojilustrovanogasopisazapelarskukulturuPelarski urnal.

Nama,kojiradimonapokretanjuipripremiasopisa,ciljjedaPelarski urnaldoprinesetoboljeminfor-misanjupelaraipodizanjukulturepelarenja.Tru-diemo se da Vas pravovremeno informiemo onovostimaidostignuimaizpelarskenaukeiprak-seobjavljivanjemoriginalnihautorskihradovanaju-glednijihdomaihistranihstrunjaka.Posebnoemoafirmisatipelarskupraksukrozprikazivanjenainapelarenjapoznatihiuspenihpelarapraktiara.

Pelarski urnal eVas zanimljivimprilozima i krozstalneiperiodinerubrike,obavetavationaunimistraivanjima,zbivanjimakodnasiusvetu,pelarskojliteraturi,kaoioznaajnimdogaajimailinostimaizistorijepelarstva.Poredtoga,redovnoemoobjav-ljivatirubrike:Medonosnobilje,Uradisam,Reporta-a,Zanimljivostiisl.

Informisaemo vas o najznaajnijim aktivnostimaSPOS-airazvijatisaradnjusaasopisomPelar,asveuciljuunapreenjairazvojapelarstva.

U2009.godiniPelarski urnaleizlazititromeseno.PozivamoVasdasepretplatitenaasopis,imeetenamaolakatinjegovoizdavanje,aVamaobezbedi-tiredovnodobijanjePelarskog urnala.Takoe,po-zivamoVasnapunusaradnju,oekujemoVaamilje-nja,predlogeisugestijeuciljustvaranjatokorisnijegasopisa. aljitenam tekstoveoVaimpelarskimiskustvima,kaoifotografijekojeihilustruju.Sveinte-resantneprilogesazadovoljstvomemoobjaviti!

Zahvaljujemosedomaimistranimsaradnicimanaustupljenimradovimazaobjavljivanjeuprvombro-juPelarskog urnala.

UrednikIvanUmelji

8

28

25 20

PretplatanaPelarskiurnalza2009.godinu(4broja+prvibroj)iznosi700dinara,zainostranstvo18.PretplatuvritinairoraunIzdavakeagencijeUmelji:.r.broj205-134375-95uzobaveznoprethodnojavljanjeredakci-jitelefonomilielektronskompotom.

2 P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Kratak sadraj: U radu je dat prikaz najverovatnijih uzroka nestajanja pela tj. fenomena poznatog kao Colony Collapse Disorder (CCD), kao i biologija, klinika slika, dijagnostika i mere preveniranja i zatite pelinjih zajednica od uzronika amerike trulei pelinjeg legla, nozemoze, varoze i nekih virusnih infekcija. Posebno je istaknut znaaj odravanja dobre kondicije pelinjih zajednica, snabdevenih adekvatnom hranom, uz forsiranje njihovog higijenskog i negovateljskog ponaanja kao primarnog faktora postizanja vee otpornosti na izazivae navedenih bolesti. Takoe, istaknute su bioloke mere borbe protiv bolesti pela i pelinjeg legla koje doprinose razvoju ekolokog pelarenja i proizvodnji pelinjih proizvoda osloboenih rezidua farmaka koji se primenjuju u klasinom pelarenju.Kljune rei: CCD, amerika trule pelinjeg legla, nozemoza, varoza, virusi pela, bioloke mere borbe, higijensko i negovateljsko ponaanje.

MOGUI UZROCI KOLAPSA PELINJIH ZAJEDNICA (CCD)

Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi* Dr sc. Jevrosima Stevanovi* Mr sc. Dragan irkovi***Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu**MinistarstvopoljoprivredeivodoprivredeRepublikeSrbije,OkrugNoviPazar

Autorskilana

k

I deo

Colony Collapse Disorder (CCD)ColonyCollapseDisorder(CCD)jenazivzafenomenkojisenedavnopojaviokaonajozbiljnijabolestuginuapelinjihdrutava,prikomedolazi do iznenadne smrti drutva, uz nestanakodraslihpelaukoniciiisprednje.Medipergasuobinoprisutniunaputenimkonicama,aestosuprisutniiznacinedavnogodgajanjalegla.Unekimsluajevimaugnezdusemogunaimaticaimalibrojpreivelihpela.Takoejekarakteristinodaseukonicamaizkojihsunestalepelegrabejavljasazakanjenjem,auobiajenetetoine(votanimoljciimalekonikebube) sporije invadiraju te konice. Zbog ega

dolazidokolapsapelinjihzajednica(CCD)?CCD jemultifaktorijalnooboljenjepelinjihzajednica,tj,nemoesesasigurnoutvrditidajeuzrokovano samo jednim uzronikom. To je irazlogzatojejakotekopreporuitilekkojibipokazaonajboljuefikasnost.NajeiuzrociCCDa:Nedostatakkvalitetnehrane(polenaimeda),Bakterijske infekcije (Amerikakugapelinjeglegla)Gljivineinfekcije(NosemosisiAscosphaerosis)Infestacijapelinjihzajednicaparazitima,apresvihkrpeljomVarroadestructorMeovitevirusneinfekcijepelinjihzajednicaUkupnimenadmentnapelinjaku

www. um e l j i c . c om 3

NEDOSTATAK KVALITETNEHRANE (MEDA I POLENA)

Globalniklimatskiporemeaji,zagaenostivotnesredine,hemizacijasvihoblastiljudskedelatnosti,anaroitopoljoprivred-neproizvodnje,imajuzaposledicuporemeajeuekosistemima,smanjenuilimnogimproblemimaoptereenubiljnuprodukciju,asamimtimipo-remeajeuprodukcijidovoljnekoliinekvalitetneprirodne hrane za pelinje zajednice. Naime, sjednestrane, intezivnaprimenapesticidautiena produkciju nedovoljne koliine kvalitetnogpolena,kojijeosnovazadobijenjekvalitetneper-ge, aperga je izvorproteina zapele. Sdrugestrane,smanjenjestonogfonda(presvegaova-caikoza),asamimtimismanjenaprodukcijapri-rodnogubriva,dovodidoznaajnomanjeproduk-cijekvalitetnognektara ipolena, jersumnogebiljnevrstezbogslabijeprihraneilismanjilepro-dukcijuilisunestalesalivadaipanjaka.SamonaPeteruiHomoljustonifondjesmanjen10putauodnosuna1989.godinu,asamimtimiprodukcijaorganskogubrivapojedinicipovr-

inejeistotolikomanja.Ovaraunicajejasnijaakoseimanaumudajednogrlo,npr.ovca,dnev-noprodukujedo500gfecesaimokraezajedno,teakojebilo150000slobodnoispanihgrlanaPeteruinetomanjenaHomolju(oko100000grla),asadaje10putamanjenaobapodruja,potpunojejasnokolikojemanjaiprodukcijaor-ganskogubriva.Osimtoga,uistomperiodujedolodopoveanjabrojapelinjihzajednica,jersumnoginaovimprostorimaupelarstvuvidelidobrudopunukunogbudeta,timpreakoseimajunaumusvidogaajinapodrujubiveSFRJ.Pelariupokuajimadatoviezarade,zaboravlja-junabiolokepotrebepela.Naime,pelariodu-zimajupelamanesamoviakmeda,veimedizplodita.Medizploditapripadasamopelamaitajmednijesamoizvorenergije,veiizvoresenci-jalnihaminokiselina,mikroimakroelemenata,vita-minaidrugihaktivnihsupstanci,jermeduplo-ditunijenektar.Tojebiolokiaktivnasupstancanastalapreradomnektara imeanjem istog sasekretimalezdamedonosnepele,inesamoto,meduploditusadriznatnekoliinepolena,kojistajanjemumedu,poddejstvomkiselinaizmeda,kaoipoddejstvomenzimaegzokrinihlezdape-la,puca(pucajucelulozniomotai,egzinaiintina,

Medizploditazajedno sa propolisom utie na mi kroklimu konice, jer regulie vlagu, temperatu ru i razmenu gasova u konici. Kada je poveana vla ga u konici, to moe tetno uticati na tempe raturni reim konice, prisutni med u ploditu, zbog svojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i ta ko potpomae pelama u regulisanju reima vla ge i toplote u leglu.

foto V. U

melji

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

4

kojisuizapelenesvarivapreprekakaoizaosta-leivotinje),pasesadrajpolenovihzrnameasamedom.Takomeduploditupredstavljaizuzet-nokvalitetnuenergetskuiproteinskuhranuzapele.Ovahranajenajznaajnijifaktorzaprezimljavanjeibrziprolenipelinjegdrutva,apelerigauzima-jupelama.Natajnainpelaripraveviestruketeteisebiipelinjimzajednicama.Uzetimedizploditaznaiuzetiimedsareziduamaraznihpre-parata (amitraza-Mitaka, kumafosa-Perizina, cimi-azolhidrohlorida-Apitola, flumetrina-Varoastop, flu-valinata,dicikloheksilamina-Fumagilina) kojimajepelartretiraopeleuploditu,pajeimedunje-mukontaminiranpesticimadospelihdirektno(to-komjesenjegizimsko-prolenogtretmana) ili posredno iz veranijekontaminiranogvoska.Tajmednijezaljudskuupotrebu.Sdrugestrane,oduzimanjemmedapelamaseoduzimanaj-kvalitetnijahrana,stoutienarazvojnemogunosti i preiv-ljavanjezajednice,aliinaimu-nisistemkakosvakepojedina-nepele,takoizajednicekaoorganizmaucelini.Zbogoduzimanjaovogmedaumanjujeserazvojnipotencijalpelinjegdrutva,naruavaseuzrasnastrukturapela,ado-datkomeeraeerizacijom,kaozamenomzamed(jere-ernikakonemoebitiadekvat-na zamena za med, nego jesamonunozlo)pelesedo-datnoiscrpljuju,padrutvoneebitispremnozaglavnimedober.Zbognaruavanjauzrasnestrukture,smanjenjeibrojsanitarnihpela(kunepelestarostiod12do18dana),asamimtimiodbrambenipotenci-jalpelinjezajednicenasvepoznateiukoniciuvekprisutneuzronikebolesti(Paenibacilluslarvae,Nosemaapis,Nosemaceranae,Ascosphaeraapis,Varroadestructoriraznivirusi).Medizploditazajednosapropolisomutienamikroklimukonice,jerregulievlagu,temperatu-ruirazmenugasovaukonici.Kadajepoveanavlagaukonici,tomoetetnouticatinatempe-raturnireimkonice,prisutnimeduploditu,zbogsvojihhigroskopskih sposobnosti,upijavlagu itakopotpomaepelamauregulisanjureimavla-ge i toploteu leglu.Kada je smanjenavlagau

konici(letiprivisokimdnevnimtemperaturama),medizploditaisputavoduipotpomaeodrava-njeoptimalnevlageitemperatureukonici.Tadasupelepoteenelepezanja,donoenjairaspr-ivanjavodeukoniciradirashlaivanjaimoguseusmeritinamedober,pa je tako iprinospodrutvuvei.Poznatojedajepoveanavlagauslovzapojavugljivica(izazivaikrenogleglaAscosphaeraapis,nozematozeNosemaapis iNosemaceranae).Kasnije,dolaskomprolea,spoljnetem-peraturesusvevie,arasteitemperaturaukoni-ci,tepostajesuvlje,aakojedrutvoslabijeinemamedadolazi dodrastinogpada vlageu leglu.Legloseisuuje,patizbognedostatkavlageiugi-njava, stvarajui uslove za pojavu bakterijskih

infekcija.Svakako,svojdanakuzimaikrpeljVarroadestructor,nesamokaoektoparazitleglaiodraslihpela,veikaovektormeovitihvirusnihinfekcija.Uzsvenavedeno,medsapropolisomimajoiantimikotiniibakte-riostatskiefekat.Uzpropolisimed,imunolokimsposobnostimapelinjezajed-nicedoprinosiipolen,anjegajeilimanjeilijeslabijegkvali-teta.Nijepolenistogkvalitetatokomcelepanesezone.Najbo-ljijepolenranihpolinarica(efe-mernihcvetnica),zatimpolenleske,vrbe,vonihvrsta,livadskihtrava,kukuruza,soforeitd.Glo-balniklimatskiporemeajiuti-calisuinadinamikucvetanja,aliikorienjapolenapojedinihpolinarica.Naprimer,ovego-dineslabojebilopolenaefemer-

nihcvetnica, leskeidenarike, iliakogajebilo,tekogajebiloiskoristitizbogloegvremena.Nakvalitetpolenainektarautiuiraznipesticidi.Poredsilnihdrugihpesticida,kojisekoristeupo-vrtarstvu,ratarstvuivoarstvu,uposlednjevremesveseviekoristeipesticidinabaziimidaklopri-da,(GAUCHO600-FS,BayeriIMIDOR,70WS,Stock-tonzasuncokretikukuruz;PRESTIGE290-FS,Bayer;CONFIDOR200-SL,Bayerzakrompir;MONTURFS190,Bayerzaeernurepu)ilipreparatinabazifipronila(COSMOS500FE,BASFiREGENT800-WG,BASF).Oviinsekticidisuotrovnizapele(neoni-kotinoidi-imidaklopridifipronili),delujukontak-tno idigestivno,ausvajajusekorenombiljke iprenoseprovodnimsistemomuviebiljneorga-

Na kvalitet polena i nektara utiu i razni pesticidi. Pored silnih drugih pesticida, koji se koriste u povrtarstvu, ratarstvu i vo arstvu, u zadnje vreme sve se vie koriste i pesticidi na bazi imidakloprida, (GAUCHO 600FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, Stockton za suncokret i kukuruz; PRESTIGE 290FS, Bayer; CONFIDOR 200SL, Bayer za krompir; MONTUR FS 190, Bayer za eernu repu) ili preparati na bazi fipronila (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800WG, BASF). Ovi insekticida su otrovni za pele (neonikotinoidiimidakloprid i fipronili), deluju kontaktno i digestivno, a usvajaju se korenom biljke i prenose provodnim si stemom u vie biljne organe: cvet (akumuliraju se u nektaru i polenu), plod, listove i seme, gde se veoma dugo zadravaju.

www. um e l j i c . c om

ne:cvet(akumulirajuseunektaruipolenu),plod,listove i seme, gde se veomadugo zadravaju(ovljanski,2008a,b).Neonikotinoidi(imidakloprid)delujunareceptoreacetilholina(lanosepredsta-vljajuikaoprimaociimpulsa),dokfipronildelujenasporedni kanal hlornih jona, podiui pro-pustljivostmembranenervneelije.Peleupotra-zizahranomsakupljajuinektarpamtemiriscve-tajuihbiljaka,takoformirajuinekuvrstumirisnemapekojaeimkoristitizabudueletove.Meu-tim,navedeniinsekticidioteujucentreumozguodgovornezamemorijuiorjentaciju,izazivajuidezorjentacijupela.Peleneznajudasevrateukonicu,lutajuiuginuodgladi.Pelesuuznemi-rene sa nekoordiniranim ponaanjem pri saku-pljanjupolenainektara.Viajusenaglavicamasuncokreta kako vise, najpre su vrlo aktivne, azatimpostajuapatinesagrevimaiklonulou,tosenakrajuzavravauginuem.

AMERIKA TRULEPELINJEG LEGLAZnaajanproblemkojiutienarazvojpelarstvakakokodnas,takoiusvetujesuzaraznebolestipelaodkojihprvenstvenotrebaspomenutiopa-ku trule legla (amerika kuga pelinjeg legla),zatimvarozu,nozemozu,virusnebolesti,gljivineinfekcijeidr.Gledajuisazdravstvenogiekonom-skogaspekta,svakakovelikiproblempredstavljaamerikakugalegla,bolestzakojusesmatradajeveodavnodostiglarazmerepanzootije(uri-iiRadoji,2000).Unaojzemljiprisutnajeveviedesetinagodinasamanjimiliveimintenzi-tetomismatrasedajetrenutnoimaskorousvimoptinamairegionimaSrbijeiCrneGore(uriiisar.,2001;Laueviisar.,2001).Amerikakugajeveomakontagioznabolestpe-linjeglegla,enzootskogkarakteraupoetku,kojakasnijesvojomupornouuodravanjuilaganimirenjemupelinjakuiokolini,dostierazmerepanzootije(uriiisar.,2001).Razlikujemodveformemikroorganizmakojiizazivajuovubolestpelinjeglegla:vegetativna,pokretnaforma-ba-cilispore,nepokretnaforma.Sporebakterije,Pae-nibacillus larvae, su izuzetno otporne kako nafaktorespoljanjesredine,takoinahemijskasred-stva. Sporemogu da provedu u starom sau ikonicamaido35godina,sauvaviinfektivnost.Na110Cuautoklavuizdre30minuta,ukljua-lomvoskuna125Cizdre20minuta,ausuvomtluouvajuinfektivnost228dana.Infekcijajeis-kljuivovezanazapelinjeleglo(larve)inastaje

unoenjem spora uzronika, pri emu spore P.larvaeuleglodeponujupelenegovateljice.Ve-getativnioblici-bacilirazvijajuseizunetihsporaposlepoklapanja legla. Infekcijaobolelogleglajeveomajaka,takodajednaobolelalarvamoedasadriiprekobilionsporaP.larvae,tojesaepizootiolokogizdravstvenogaspektaveomaznaajno(OIE-ManualofstandardsDiagnosticTestandVaccines,2000).Primarniizvorizarazesubo-lesneiuginulelarve,kraste,med,poleniunutra-njostkoniceobolelogdrutva.Takoe,sporeovogmikroorganizmamogumehanikiprenositiikrpeljVarroadestructor,kaoileptirivoskovogmoljca.Sekundarni izvorzarazejemedizmeditazara-enekonice,kojidajerecidive.Disperziju(irenje)sporaunutarkonicaobavljajumladepelene-govateljice legla, a zarazu prenosi sam pelarapitehnikimpostupcima,seobompelanapauslabihizaraenihzajednica,kupoprodajomroje-va,putemgrabei,pozajmljivanjempribora,sa-mostalnomizradomsatnihosnovaodnesterilisa-nog voska itd. Nain infekcije je per-os, uveksporama,anikadavegetativnimoblicima.Klinikuslikuuoavamonapoklopljenomlegluitouvidupromenaboje,konfiguracijeiinegritetapoklopaca(slikanasledeojstrani).Videsepro-meneiuizgledusamogleglakojejenekompak-tno,tj.ratrkano.Poskidanjupoklopacauoava-jusepromenenalarvama,ijasebojamenjaodbelo sedefaste, sivoute, tamnosmeedoboje

Ropinessovtest:Ubadanjem akalice ili palidrvca u obo-lelu larvu izvlae se niti okoladne boje, duge i po 4 do 5 centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu.

foto V. Umelji

5

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

okolade.Larva,takoe,gubijasnisrpolikioblik,tesepretvaraubezoblinugnjecavumasu.Uba-danjemakaliceilipalidrvcautakvularvuizvla-esenitiokoladneboje,dugeipoetiridopetcentimetara,tojesiguranznakdamaterijaltre-baodnetiulabolatorijuitamopotvrditidijagno-zu. Sa napredovanjembolesti na dnu elije seformirakrastaveliineglaveiodekojasetekopomerasadnaelije.Proceshidrolize(raspadanjeuzgubitakvode)lar-ve injenorazlaganjedoformiranjakrastetrajeoko2meseca.Obolelazajednicasvevieslabiinakrajupostajeplennajezdevoskovogmoljcaigrabeipela.Sigurnadijagnozasepostavljaulabolatorijiizolovanjemspecifinihsporauzroni-ka.Materijalzadijagnostikujeramobolelogleglaupakovanuhartiju.Diferencijalnodijagnostiki

moeseotklonitisumnjanameinastoleglo,kom-pleksblagetrulei ideliminovarozu,obziromnaslinostiuklinikojslici.Naalost,poslednjihgodina svedoci smo sve glasnijeg zagovaranjaprimene alternativnih profilaktinih mera pa iprofilaktineprimeneantibiotika(masnepoga-e)kodamerikekugepelinjeglegla,kakoodstranesamihpelarakojisamoinicijativno,naslo-bodnojprodaji,kupujurazliiiteantibiotike,takoiodstranepoznatihstrunjakakojiseveduinizgodinabavezdravstvenomproblematikomiekonomijomupelarstvu(uriiisar.,2001).Primenuantibiotikaupreventivnesvrheapliko-vanjemputemmednihpogaaisl.preporuujunesamopojedinci(RadovipublikovaniuZborni-cimaradovasaSavetovanjaolekovimazaupore-buuveterini,Mlaan,Bandov,Kolariidr.)ve

Promenenapoklopiima zatvorenog radilikog legla (promena boje-svetliji poklopii, ulegnue satnih poklopaca i njihova perforacija sa nepravilnim nareckanim ivicama) foto V. Umelji

6

www. um e l j i c . c om

Razlikeuklijavosti etiri genotipa bakterije Penibacillus lar-vae (izaziva amerike kuge pelinjeg legla) pri temperatur-nom tretmanu i tretmanu antibioticima.

i poznate prizvodne kue kao to suZdravljeLeskovac, Hemovet Vrac, Veterinarski zavodZemunidr.Takoe,iprivatniproizvoaiprepa-ratazapeleveuvelikoreklamirajuipreporuu-juprimenuoksitetraciklinausvojimproizvodimaupreventivnesvrhe.KaostrunoobrazloenjezaprimenuoksitetraciklinaupogaamauzetisurezultatikojesudobiliVilsonisaradnici,kaoiKu-linevi isaradnici,akojipokazujudaeerno-uljnepogaesaoksiteraciklinomuspenomogudasekoristeupreveniranjuamerikekugepeli-njegleglaievropsketruleiukolikosezarazana-laziusvompoetnomstadijumu(Mlaaniiva-

nov,1996).Meutim,danakkojiovabolestpelinjegleglaidaljeuzimagovoriozabludiovakvogmilje-njaiprotivzakoniteprimenenavedenihantibio-tika.Upriloginjenicioneosnovanostiprimeneantibiotikauborbiprotivuzronikaameriketru-leipelinjegleglaiduinalaziistraivanjagrupeistraivaauvedskoj(utimujebilaidrJevrosimaStevanovi,koautorovograda).Navedenaistra-ivanjagovoreopostojanjuetirisojabakterijePaenibacilluslarvae(ERICI,ERICII,ERICIIIiERICIV),kojisemeusobnonerazlikujusamoupo-gleduotpornostinatemperaturu,naprimenjiva-neantibiotike,veiustepenupatogenostiikli-nikojslici.Trebaistaidaklijavost,infektivnost(slika)iposlediceinfekcije,razliitimkombinaci-jamanavedena4genotipa,upelinjimzajedni-camasurazliite(Forsgrenisar.2008).Kontrolnaispitivanjapelinjihzajednicanaprisu-stvouzronikaamerikekugeleglaobavljajuseuseptembruioktobru.Tamogdeseutvrdiposto-janjezaraze,specifinoleenjeobolelihlarvinepostoji,vesepreduzimajumerepropisanepra-vilnikomonainusuzbijanjaovebolesti,atosu:zatvaranjezaraenogpelinjaka;unitavanjesvihzaraenihkonicasasaemipelama;unitavanjesvihdotrajalihkonicazajednosapelamaisaem;unitavanjezaraenogsaa ipela izzaraenihkonicaspaljivanjemizakopavanjem,doksepri-borikonicedezinfikujuiuvodizabranadranjapelinjihzajednicabezmaticaispreavanjeroje-njauzaraenompelinjaku;dezinfekcijapelinja-kaipelarskogpriborakojisekoristipriizvrava-njumeranareenihupelinjakuodgovarajuimdezinfekcionimsredstvom(20%formaldehid30min.ili6%NaOH);preventivnosedijagnostikoispitivanjeobavljausvimpelinjacimaupolupre-nikuod3kmodzaraenogpelinjaka;nakon2mesecauzaraenompelinjakuseponovoradikontrolonodijagnostikoispitivanje,paakonemazarazesmatrasedajeonanestala.Najboljamerapreveniranjaovebolestijeuzgojjakihpelinjihzajednicaauhtohtonihekogenoti-povamedonosnepele,saizraenimhigijenskiminegovateljskimponaanjem,kaoipotovanjebiolokihpotrebamedonosnepele kao ivogbia(Stanimiroviisar.,2002,2003).Takoe,or-jentacijanabiolokemereborbe(zamenastarihmatica,zamenastarogsaa)ipotovanjehigijen-skosanitarnihuslovapelarenjadoprinoseproi-zvodnjipelinjihproizvodabezreziduaisasvimautohtonimbiolokimsvojstvima.

(Nastavakusledeembroju)

7

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Ovaj lanak koncentrie se na glavna pitanja o kvalitetu pelinjeg voska: proizvodnju

od strane pela i preradu od strane pelara i proizvoaa satnih osnova, njegov celoku

pni hemijski sastav, kao i senzorne i fizikohemijske karakteristike. Glavni problemi

koji se tiu kvaliteta voska danas jesu falsifikovanje i kontaminacija. Kontaminacija iz

okoline je relativno mala, glavni zagaivai su sintetiki i perzistentni akaricidi koji se

koriste u pelarenju. Raspravlja se o merama prevencije. Pruene su informacije o eko

nomskoj vanosti voska kao i o njegovoj upotrebi.

Dr Stefan Bogdanovvajcarski istraivaki centar za pelarstvo, Bern, vajcarska

KVALITETVOSKAStefanBogdanov,Beeswax:qualityissuestoday,BeeWorld,2004

8

Medonosna pela Apis mellifera lui vosak iz svojih specijalnih votanih lezda, koje se nalaze na ventralnoj strani abdomena. Jedna pela ima etiri para lezda. Tean vosak se isputa iz ovih lezda i hladei se odmah formira fine bele ljuspice

foto V. Umelji

www. um e l j i c . c om

Grki filozof Aristotel verovao je da vosak poti-e od cvea, i ova teorija je bila preovladavajua sve do re nesanse. Godine 1744. nemaki na unik Hornobstel saoptio je da pele same pro izvode vosak. Ovaj izvetaj bio je ignorisan od strane naune zajednice sve dok Hanter (1792) i Iber (1814) nisu objavili svoja dela. Drejling je 1903. godine detaljno opisao pro ces sinteze voska.

Proizvodnja voska u pelarstvu

Pelamajevosakneophodankaomaterijalza izgradnju saa. Proizvode ga pomousvojihvotanihlezdakojeseupotpunostirazvijajukodradilicastarostiizmeu12i18dana.Kodstarijihpelasesmanjujeaktivnostvotanihlezda,meutim,uvanrednimokolnostimasin-tezavoskamoebitiponovopokrenuta.Najveekoliinevoskaproizvedusetokomrazvojnefazejednepelinjezajednice.Uumerenimklimatskimuslovimatojeobinoperiododapriladojuna.Glavnasirovinazaobrazovanjevoskajesuugljenihidrati,odnosnoeerikojisenalazeumedu:fru-ktoza, glukoza i sukroza. Odnos eera premavoskumoevariratiod3do30:1,odnoskojisekreeoko20:1tipianjezacentralnuEvropu.Usnanijimzajednicamaodnosjemanji,aproizvod-njavoskajeekonominija.JedanLangstrotovram,kojisadrisamo100gvoska,moeprihvatitiiz-meu2i4kgmeda.Luenjevoskaiaktivnostizgradnjesaaujednojpelinjojzajedniciodreenisusledeimfaktori-ma:Unosom meda:tojeunosmedavei,viesaajepotrebnozaprihvat.Polaganjem jaja:toseviejajapoloi,viesat-nihelijajepotrebno.Prisustvom matice:samopelinjezajednicesamaticomizgraujusae.Temperaturom:temperatureiznad15Cpospe-ujuizgradnjusaa.inisedaizgradnjasaafunkcioniepoprincipuponudeipotranje;nemanepotrebneizgradnjesaa.MedonosnapelaApismelliferaluivosakizsvo-jihspecijalnihvotanihlezda,kojesenalazenaventralnoj straniabdomena.Jednapelaimae-tiri para lezda.Tean vosak se isputa iz ovihlezdaihladeise,odmahformirafinebeleljus-pice,kojepeleprihvatajunogicama iprenose

doustapomoukojihgradesat.Jednaljuspicajetekaoko1mg,takodajepotrebnookomilionljuspicaza1kgvoska.Bojasveeizluenogvoskajebela,kasnijeprelaziuutu.Ovautabojapo-tieodpropolisaipolena.Pelinjivosakimaka-rakteristian miris koji potie od pela, meda,propolisaipolena.Pelartrebasvakegodinedaodstranistarosae,kakobistimulisaopeledagradenovosae.Sjednestranetojehigijenskamera,doksdrugestranesluipelarudapoveaproizvodnjuvoska.Tamnabojastarogsaapoti-eodizmetalarvi,kouljicalutkiipropolisa.Starosaetrebaredovnomenjatiuintervaluoddvedotrigodine,ipretopitigadabisedobioistvosak.Malitopionicivoskasudostupni,aliveinape-lara daje svoje sae preraivaima voska, kojiproizvodeisatneosnove.Dobitistogvoskaza-visiodmetodaprizvodnjeiodudelastarogvoska.Obinosedobijeod30do50%pretopljenemase,alimoe sedobiti iblizu100%ako sepretapasveeizgraenosae.Kvalitet dobijenog istog voska u velikoj merizavisiodmetodaproizvodnjekojisekoristi.Po-stojedvemetodezadobijanjevoska:topljenjemnajeekorienmetodihemijskimputem.Vosaksemoetopitikljualomvodom,paromielektrinomilisolarnomenergijom.Hemijskime-todpomourastvaraaizvodljivjejedinoulaba-ratoriji,kadajepotrebnamanjakoliinaproizve-denogvoska.Nakonpretapanja i ienja, vosakobino imaprelepuutuboju.Akojetamanizbilokograzlo-ga (npr. zbog pregrevanja ili prisustvametala)moeseposvetlitiprostimizlaganjemsuncuilihemijskimsredstvima(v.odeljakVanifaktorizadobijanjevisokokvalitetnogvoska).Predlaganajeiupotrebasloenihsredstavakojavezujumetale,aliovehemikalijesuproblematinesatoksikolo-keiekoloketakegledita.Pretopljenivosaksesuiiuvanatamnimihlad-nimmestima.Dabisenanajboljinainouvalaboja iaroma,moeseuvatiuvijenupapir,napolicamailiukontejnerimanapravljenimodner-ajuegelika,staklailiplastike.

Sastav voskaPelinjivosakjekrajnjesloenmaterijalkojisadr-ipeko300razliitihsupstanci.Veinomsesasto-jiodesteramasnihkiselinaialkohola.Poredeste-ra,vosaksadrimalekoliineugljovodonika,kiselinaiostalihsupstanci(v.tabelu1).Dodatno,priblino50aromatskihkomponentijeidentifikovano.Vo-

9

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

sakproizvedenodrazliitihpodvrstaApismelliferaimaistisastav,alinekekomponentestojeurazliitimodnosima.SastavvoskapatuljastepeleApisflorearazlikujeseodvoskaApisceranaeiApismelliferae.

Kontrola kvaliteta

Kriterujum kvalitetaPelinjivosakjeprirodniproizvodinikakviaditi-vinisudozvoljeni.Ispitvanjesenzornihkarakteri-stika(npr.mirisaiboje)voskaomoguavajedno-stavnu i brzu proveru kvaliteta. Falsifikovanjevoskasemoeutvrditiputemrazliitihmetoda.Odreivanje senzornih i fizikohemijskijskih ka-rakteristikapremaFarmakopeji(Pharmacopoeiazvaninispisakuputstavazaapotekareospravlja-nju,ispitivanjuiodravanjulekovakojiobjavljujesanitetskavlastnekedrave,tabela2)negaran-tujedavosaknijebiofalsifikovan,madaunekimsluajevimamoedatinaznakemoguegfalsifiko-vanja.Danassefalsifikovanjenajeedetektujeputemgasnehromatografije ili tenehromato-grafijekakobiseodredileodreenekomponen-te voska.Uposebnom sluaju falsifikovanja sacarnubavoskom,moesetakoeupotrebitiijed-nostavanbiolokitest.Glavnizagaivaivoskasuhemikalijekojeseko-risteupelarenju,doksezagaenjekojedolaziizokolineinimanjebitnim.Tragoviorganskihzagaivaamogusenaiuvosku.Tragovineko-likopesticidadetektovanisuujednomnedavnomispitivanjuvoskauvajcarskoj,gdejeispitano69najeekorienihpesticida.Vosakjeuglavnomzagaenliposolubilnim(rastvorljivimumastima)akaricidimaurasponuod0,5do10mg/kg.Dugotrajnimkontrolnimistraivanjemvajcarskogpelinjegvoska,sprovedenimod1999do2002.godine,ispitanisusviglavniorganskizagaivaikojipotiuizpelarskeprakse.Krozovoistraiva-njeispitivanojeponaanjesintetikihsupstancikoje se koriste u pelarstvu. Period u kome seakaricidizadravajuuvoskuiznosiokopetgodi-na.Uzmimonaprimerbromopropilat;ovajaka-ricid nije u upotrebi u vajcarskoj jo od 1991.godine,kadasunoviimnogoefikasnijiakaricidikaotosuperizinitau-fluvalinatstavljeniupromet.Nivobromopropilatapolakoopadaiverovatnoe ispodtrenutnog limitakoji iznosi0,1mg/kgpastiteknakon2006.godine.Ukolikosevosakkoristiukozmeticiifarmacijiondatreba da sadriminimalne koliine zagaivaa.

VANI INIOCI ZA DOBIJANJEVISOKOKVALITETNOG VOSKAPredugoiprejakozagrevanjemoepotamnetiinaruitikvalitetvoska.

Vosaknetrebazagrevatiuposudamanapravlje-nimodelika,aluminijuma,cinkailibakrajerovimetalimogudovestidonjegovogtamnjenja.Nekoristitiolovnoposuezbogkontaminacije.Ner-ajuielikjenajprikladniji.

Proistitivosakpretapanjemuvodenomkupa-tilu na70-80 C, najmanje 8 sati. Koristiti samogornjislojvoska.

Saekojesadrifermentisanimednebitrebalokoristitijeronokvarimirisvoska.

Sporeamerikekuge(Paenibacilluslarvaelarvae)otpornenatoplotunemoguseunititikuvanjemvoskauvodi.Samopoluasovnozagrevanjepodpritiskom(1.400kPa)na120Cubijasvespore.

Emulzijavodeivoskamoesejavitiukolikosekoristitvrdavoda.Trebalobikoristitimekuvodusaniimmineralnimsadrajemukolikosetodo-godi.Meutim,unekimsluajevima,emulzijavodeivoskamoesejavitiisamekomvodom.Veomajevanodatemperaturarastopljenogsirovogvo-skakojijeukontaktusavodombudeispod90C.

Upotrebite2-3goksalnekiselinepokilogramuvoskau jedan litarvodekakobivezalikalcijum,spreiliemulzijuiposvetlelivosakuistovreme.

Vosakpostajesvetlijidodavanjemkiselina:2glimunskeilioksalnekiseline,ili1mlkoncentrovanesumpornekiselinepokilogramuvoskai1lvode.

Vosaksemoeizbeletidodavanjemhidrogena.Jednoodbitnihsvojstavasvihperoksidajestedasekoristezaizbeljivanje.Suvieperoksidamoeprouzrokovatiproblemeprilikompravljenjakremaimasti.

Nakonkljuanja,vosakjouveknijedovoljnoist.Zadodatnoienjekoristesesudoviodvisoko-kvalitetnogelika.Vosaktrebanekovreme(naj-boljeitavuno)daostaneuvodenomkupatilunatemperaturiod75do80C.impostanesve-tlijiodvode,oneisplivatinapovrinu.Prljavtinakojaseskupilaispodpovrinemoraseizgrebatinakonhlaenjavoska.Uindustrijskojpreraditeanvosak seistifiltracijom.Vosak se takoemoeproistitivrelomfiltracijom.

Ostavitivosakdasehladitojeduemogueiizbegavatipomeranjeposudetokomhlaenja.

Upotrebarastvaraazaproienjevoskaimaezaposledicudeliminigubitakmirisa.

10

www. um e l j i c . c om

Naalost,nepostojimaksimalnoogranienjepri-sustva rezidua za zagaivae. Za vosak koji sekoristiuorganskompelarenjuuzemljamakaotosuItalija,Nemakaivajcarska,maksimalnoogranienjeiznosi0,1-1mg/kgzasvakiakaricid.Ovaogranienjagarantujudaseznatnekoliineakaricidanemoguproiritisavoskanamed.Nekesupstancekojesekoristeprotivvoskovogmoljca,kaotojep-dihlorobenzen,takoemogukontaminiratipelinjivosak.Sledeipotencijalniproblemzakvalitetpelinjegvoskakojisekoristizapelarenjepredstavljapri-susutvosporaameriketruleiPenibacilluslarvaelarvae.Usutini,samosepoluasovnimzagreva-njemvoskana120Cmoguunititispore.Sdru-gestrane,eksperimentisupokazalidasamove-

omavisokoprisustvosporamoebitiuzrokpojaveameriketruleilegla.

Preventivne mere protiv kontaminacijeAkaricidisenemoguodstranitiizvoskazbognji-hoverazliitehemijskestrukture.Najboljastrate-gijazapoboljanjekvalitetavoskaukljuujeko-rienjenetoksinihprirodnihorganskihkiselinazasuzbijanjevaroe.Smatrasedasekoliinarezi-duasintetikihakaricidamoeznaajnoreduko-vatiodreivanjemgornjegranicekontaminacijevoskaprilikomzamenestarogsaazasatneosno-ve.Korienjehemijskihzagaivaazasuzbijanjevoskovogmoljca(p-dihlorobenzeninaftalin)moeseizbeialternativnimmeramasuzbijanja:-Skladitenjemsaanahladnimosvetljenimmesti-ma,sadobromventilacijom,natemperaturi5-15C.

Pelinjivosak je prirodni proizvod i nikakvi aditivi nisu dozvoljeni. Nakon pretapanja i ienja obino ima prelepu utu boju. Pretopljeni vosak se sui i uva na tamnim i hladnim mestima.

foto I. Umelji

11

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

-Povremenimodlaganjemuzamrziva,svakipututrajanjuodnajmanje10sati.- Upotrebomnetoksinih hemikalija kao to susumpor,siretnakiselinailimravljakiselinailipri-menomBacilusthuringiensis-azauspenosuzbi-janjevoskovogmoljca.

EkonomijaSkorocelokupanvosakukomercijalnojupotrebipotieodzapadnemedonosnepeleApismellifera,odtoganajvieod italijanskemedonosnepele Apis mellifera ligustica. Teko je pribavitipouzdanepodatkeoproizvodnjivoska,potosenajveekoliineupotrebljavajuupelarstvuzapravljenjesatnihosnova.Odsvihpelinjihproi-zvodavosakjenadrugommestupoekonomskojvanosti, odmahposlemeda.Procenjuje sedakoliinaproizvedenogvoskapredstavlja1,5-2,5%koliineproizvedenogmeda.Naosnovupodata-kaFAOComtrade,tokom1991.godineproizve-denoje1,19milionatonameda,dokjeuistomperioduproizvedenoizmeu17.850i29.750to-navoska.Istiizvornavodisledeepodatkeotr-govinipelinjimvoskom:Ustatisticisvetsketrgovinepelinjivosakjegrupisansaostalimvoskovimakojipotiuoddrugihinsekata. Pa ipak, pelinji vosak predstavlja glavni deovoskovainsekata,takodasetipodacimoguslobodnoprihvatitikaorelevantni.PremainformacijamaizvedenimizCOMTRADEbazepodataka,ukupnavrednostvoskovaodinsekataumeunarodnojtr

govinitokom1988,1989,1990i1991.godineiznosila je 23,63, 23,27, 26,08 i 23,35miliona dolara.Tokom1992.godineglavnezemljeizvoznicebilesu:Kina(14,9%),Tanzanija(11,4%),Nemaka(11,1%),Kanada(7%),Holandija(6,3%),Brazil(6,1%),Japan(5,7%), SAD (4,8%), i Etiopija (3,7%); to ukupnopredstavlja71%svetsketrgovinevoskovimaodinsekata.Australija,Francuska,ile,VelikaBritanija,DominikanskaRepublikaiNoviZelandjesunekiodmanjihizvorapelinjegvoska.

Pelinjivosakjekraj-njesloenmaterijalkojisadripeko300razliitih supstanci.Veinomsesastojiodesteramasnihkiseli-naialkohola.Poredestera, vosak sadrimalekoliineugljenihhidrata,kiselinaios-

talihsupstanci(v.tabeludesno).Uztojeiden-tifikovanopriblino50 aromatskih kompo-nenti.VosakproizvedenodrazliitihpodvrstaApismelliferaimaistisastav,alinekekompo-nentestojeurazliitimodnosima.SastavvoskapatuljastepeleApisfloreara-zlikujeseodvoskaApiscerana-eiApismellifera-e.

PARAMETRI ZAHTEVI

SENZORNEIFIZIKEKARAKTERISTIKE

Boja utadouta-braon

Nakonlomljenja finozrnast,tup,ne-kristalan

Miris slianmedu

Konzistentnost netrebadaselepitokomseenja

Takakljuanja 61-65C

Gustina 0.950-0.965

Refraktivniindeks(na75C) 1.440-1.445

FIZIKO-HEMIJSKASVOJSTVA

Brojkiselosti 18-23

Brojesterfikacije 70-80

Brojperoksida najmanje8

Autentinost nefalsifikovan

Kontaminacija uskladusapropisima

SVOJSTVA I KRITERIJUMI KVALITETA PELINJEG VOSKA

12

Ljuspicavoska

www. um e l j i c . c om

COMETRADE statistika pomeala je podatke oproizvodnjipreienog/izbeljenogvoskasapo-dacimaosirovomvosku.Usvakomsluaju,nepostoje drugi statistiki podaci koji uzimaju uobzirovupodelu.Glavniizvoznicisirovogvoskasusledeezemlje:Kina,Tanzanija,Kanada,Brazil,Etiopija,Australija,Francuska,ile,NoviZelandiCentralnoafrikarepublika.NajveideovoskakojiseizvoziizNemake,Holandije,VelikeBritanijeiSAD-a jepreien/izbeljen, iproizveden jeodsirovogvoskakojipotieizgorepomenutihze-malja.SADjeglavniuvozniksirovogvoska,kojinajveimdelomkoristizasopstvenuproizvodnju,atakoejeivelikiuvoznikpreraenogvoska.PremapodacimaCOMETRADE-acenajednetonevoska,1991.godine,kretalaseizmeu3.300i3.600dolara.Nemanovijihpodatakaotrgovinivoskom.Kakojetrenutnoveideovoskakojijeukomer-cijalnoj upotrebi kontaminiran akaricidima, natritujepoveanapotranjazavoskombezre-zidua.Upotreba voskaPoredtogatosekoristizaizradusatnihosnova,tojeinjegovaglavnaupotreba,vosaksetakoekoristiusledeesvrhe:kozmetiku(25-30%),far-maceutske proizvode (25-30%), svee (20%) iostalo(10-20%).Vosakseestopronalaziuarheolokimnaslagamatosvedoiotomedajeupotrebljavanudavnim

vremenima.Ljudisuoddavninakoristilisveeodpelinjegvoskaureligijskimceremonijama.Vo-tane figure koje datiraju iz perioda oko 3.400.godineprenoveerepronaenesuuegipatskimkraljevskimgrobnicama.Tokom istorijepelinjivosakjeupotrebljavanutrgoviniibiznisuzai-govenadokumentima.Jednaodnajvanijihupo-trebavoskajesteucireperdue,ililostwaxlivenju.OvatehnikajeveomastaraibilajepoznatanekimvisokimkulturamakaotosubileoneuSumeriji,Indiji,KiniiEgiptu.Mnogeodnajpoznatijihsvet-skihstatuaizraenesutehnikomlostwaxlivenja.Pelinjivosaksekoristiou tzv.batikumetnosti.Rebatikjeindoneanskogporekla,gdejebatikumetnostinastala.Vosakseumanjojmerikoristizasledeesvrhe:kaosastojakzarestauracijuslika,umaterijalimazapoliranje, vakaimgumama,zaodravanjemuzikihinstrumenataizabojenjehraneitableta.Ukozmeticivosakseupotrebljavakaosastojakukremama,mastimailosionima.Onimaantibak-terijskasvojstvaikadaseprimenjujenakoipo-boljavanjenuelastinostiinidaizgledasveeimekano.Topaovosakimaizuzetnoprijatnodej-stvokadaseprimenjujeprotivupalemiia,ne-ravaizglobova.Postojiopirnaliteraturaukojojjedetaljnoopisanaupotrebapelinjegvoskauapiterapiji.

Preveo Ivan Umelji

SASTOJCI KOLIINAg/100gBROJSASTOJAKA

glavnih sporednih

Monoesteri 35 10 10

Diesteri 14 6 24

Triesteri 3 5 20

OH-monoesteri 4 6 20

OH-poliesteri 8 5 20

Kiseliesteri 1 7 20

Kiselipoliesteri 2 5 20

Ukupnoestera 67 44 134

Ugljenihidrati 14 10 66

Slobodnekiseline 12 8 10

Alkoholi 1 5 ?

Ostalo 6 7 ?

Ukupno 100 74 najmanje 210

GLAVNE I SPOREDNE KOMPONENTE PELINJEG VOSKA

13

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Da li postoji realan problem?

Daligubiciu2007.potpadajupodnormal-neokvire,ilipredstavljajunovostzape-larskuindustriju?Dalisedeavanetonovo,ita?Dalijeindikativnapreoptereenostpoljo-privrednihekosistemaotrovima,iliseproblemtiesamopelara?Dalipelaritrebadasezabrinu?PoljoprivrednikomitetSADsedovoljnozabrinuoiuzeourazmatranjeglasine,uokvirimasvojihmo-gunosti.Medonosnepelesuglavniopraivai;u2000.godinivrednostusevakojesupeleopra-ivaleprocenjenajena14,6milijardidolara.PokuauovdedadoemdosutinenereenemisterijeCCD-akakojezvaninonazvan(opisan)sindromuginuapelinjihzajednicauzimuipro-lee2006/2007.

ta je CCD?Sindrom jemisteriozan po tome to je njegovglavnisimptommalibrojodraslihpelaukonici.(kaodaodeteuprethodnoprepunkokoarnikizateknetetekponekukokoku.)Nemauginulihpela, imadasuovdeestoprisutniorganizmikoji izazivajubolesti,nemanikakvihspoljanjihznakovanjihovogprisustva,tetoinailiparazita.estoseukonicamamogupronaihranainezre-loleglo.Izgledakaodajeuzrokovihgubitakaneo-ekivanoranasmrtvelikogbrojapelaupolju.udnojetakoedauginuladrutvanenapadajudvakleptoparazitakojiobinopreplavepelinjadrutvanakonuginua:votanimoljac(Gallariamellonella)imalakoniinabuba(Aethinatumida).Dalisvetomodaimavezesaprisustvomtoksi-

Mnogi Amerikanci su 22. februara 2007. godine sluali kako mediji izveta

vaju o tome da je neto krenulo naopako sa njihovim pelama. Veliki broj

amerikih pelara alilo se na neobino velike gubitke poto su pele, nakon

zime, na pustile svoje konice. Gubitak nekih drutava (recimo oko 10%) u

rano prolee je normalna pojava svake godine. Meutim, tokom 2007. godi

ne, gu bici su bili posebno teki i raireni pelari iz 22 savezne drave

(ukljuuju i i Havaje) izvestili su da imaju problem. Neki pelari su izgubili

skoro sva svoja drutva. Problem se nije pojavio samo u SAD. Mnogi evrop

ski pelari a lili su se na slian problem. Povrh svega, ni pelari ni strunjaci

nisu znali ta je uzrok ovim gubicima.

Prof. dr Bendamin OldrojdUniverzitet u Sidneju, Australija

OldroydBP(2007)WhatskillingAmericanhoneybees?PLoSBiol5(6):

14

Autorskilana

k

www. um e l j i c . c om

nihreziduauuginulimdrutvima?Moguedajetosluaj,alijeverovatnijedadobagodineobja-njavaodsustvokleptoparazitanjihovamasovnapojavajesezonska.

Da li su ovi gubicineto neobino?Izvesnigubici tokomzime sunormalna stvar, ipotobrojuginulihpelinjihdrutavauvelikojmerivariraodgodinedogodine,tekojereikadajenastupilakriza,akadasugubicideonormalnogtokastvari.Onotojepoznatojestedapelari,jednomudesetgodinapretrpeneobinovelikegubitke.Tojepoznatojooddavnina.UIrskojse950.godinedogodiovelikipomorpela, zatim992.,i1443.godine.Jedanodnajpoznatijihdo-gaajazbio seuprolee1906.godine,kada jeveinapelarasaostrvaVajt(VelikaBritanija)iz-gubilasvasvojapelinjadrutva.Amerikipela-risu,takoe,povremenotrpelitekegubitke.UdoliniKae(Cache)uJuti1903.godineuginuloje2.000drutavausledmisterioznebolestinesta-janjapraeneledenomzimomihladnimproleem.Znatnoskorije,1995.godinedogodilosedasuuPensilvaniji tamonjipelari izgubili53%svojihdrutava.Obinoseterminikaotosubolestnestajanjailiprolenonestajanjekoristedaopiusindrom

usledkojegdrutvaodumiruuproleezbogne-dostakaodraslihpela.Meutim,2007.godinenekipelarisusesuoilisa80-100%gubitaka.Ovojeusvakomsluajuekstremankrajnizanepovolj-nihdogaaja,kojiseposvojprilicitienekihno-vihfaktora.

ta su mogui uzroci CCD-a?Bolesti i paraziti.Medonosnepelesuizloenevelikombrojuparazitaipatogena.Mnogiodnjihimajudobrodefinisanesimptomekojinisupove-zanisaCCD-om.Naprimer,postojedvabakterij-skaoboljenjakojapogaajuleglopela:evropskatrulelegla(uzrokovanabakterijomMellisococcuspluton)iamerikatrulelegla(uzrokovanabak-terijomPaenibacilluslarvae).Postojiporedtogaigljivino oboljenje legla Ascosphaera apis. Oviorganizminemajuefektanaodraslepelealipo-kazujurazliitesimptomekodlarviilutki.ParazitskikrpeljVarroadestructornapadalegloiodraslepele.Alivelikazaraenostvaroomjejasnouoljivapojavazaprofesionalnepelare,posebnoustadijumuodumiranjapelinjegdrutva.Sob-ziromnato,malajeverovatnoadajevaroauzro-nikCCD-a.KrpeljAcarapiswoodimoezarazititrahejeodra-slihpela,itrenutnojeveomarairenuSevernojAmerici.NekimisledajekrpeljAcarapisuzronik

15

DrutvopogoenoCCDom. Primetno je veliko odsustvo odraslih pela radilica iz drutva u kojem su ramovi puni legla.

foto Keith Delaplane

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

uvene bolestiOstrvaVajt, koja je imala slinesimptomekaoCCD.Meutim,eminentnipatologzamedonosnepeleL.Bejli(Bailey)jevrlosum-njiavpremamiljenjudabolestOstrvaVajtimabilotasaovimuzronikom.Toneznaidajebo-lestOstrvaVajt isto to i CCD,niti se iskljuujemogunostdaAcarapisimaudelauCCD-u.

Sindrom je misteriozan po tome to je njegov glavni simptom mali broj odraslih pela u konici. Nema nijednog tela, i mada su ovde esto prisutni organizmi koji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljanjih znakova prisustva bolesti, tetoina ili parazita. esto se u konicama mogu pronai hrana i nezrelo leglo. Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neoekivana rana smrt velikog broja pela u polju.

raslepele(v.tabelu).Veinaodraslihpelanosiusebivirusneinfekcijekojenepokazujunikakvesimptome.Uuslovimastresailoeishrane,suro-vihvremenskihprilikailiparazitizmaVarroadestructoriNosemaapis,populacijavirusamoesepoveatiiprouzrokovatisimptomekododraslihpela.Virusparalizeuzrokujekodpeladrhtanje,usporenokretanjeinesposobnostzaletenje.Pa-ralizadramatinoskraujeivotnivekradilica, imoebitiuzrokprolenognestajanjapela.AliuvremepojaveCCDsindroma2007.godine,nisuprimeenepele koje pate oddrhtanja. Stoga,virusparalizenijesnaankandidatzauzronikaCCD-a.Hemijske supstance u konici.Kaoiostalipo-ljoprivrednici,mnogikomercijalnipelarisuzbogekonomskihrazlogaprinuenidatretirajusvojapelinjadrutva sa koktelom lekova i pesticidakakobiihouvalizdravim.KadajeupitanjuCCD,odposebnogznaajasupesticidikojiseupotre-bljavajuza suzbijanjegorepomenutogparazitaleglaVarroadestructor,kleptoparazitamaleko-niinebubeAethinatumidaiparazitasaa,vota-nogmoljcaGallariamellonella.Varroadestructorje introdukovanauSADkasnih1980-ih.Ona jedanaspraktinoprisutnausvakompelinjemdru-tvuuzemljiibilajeodgovornazaunitenjepe-linjihdrutavaudivljini(ovapelinjadrutvasesadavraaju,jersuafrikanizovanepelerezisten-tnenavarou).Meutim,uokolnostimakomerci-jalnogpelarenja,krpeljsenajeemorasuzbi-jatihemijskimsredstvima.

16

Virus Veliina(nm) Poznatiuzrocisimptoma

Hroninaparaliza 2030to60 Da

Oblaastakrila 17 Da

Akutnaparaliza 30 Da(Varroadestructor)

Crnematineelije 30 Da(Nosemaapis)

Deformisanakrila 30 Da(Varroadestructor)

Kamirskipelinjivirus 30 Da

Meinastoleglo 30 Ne

Sporivirus 30 Da(Varroadestructor)

PelinjivirusX 35 Da

PelinjivirusY 35 Da(Nosemaapis)

Filamentus 150450 VerovatnoNosemaapis

Virusi izolovani na odraslim pelama

ProtozoaNosemaapis, napada utrobu odraslihpela,ikadajeprisutnauvelikombroju,uzroku-jedizenteriju idezorijentisanostodraslihpela.TakoejemaloverovatnodajeonadirektanuzrokCCD-a,zatotojedizenterijauoljiva,kaoizbogtogatojeveinapelinjihdrutavahroninoza-raenasvakogproleaovimparazitom,akikadanemagubitakadrutava.Meutim,interesantansluajpredstavljanovavrstaNosemaceranakojajenedavnoidentifikovananaazijskojmedonosnojpeliApiscerana,askorojenaenaikodmedo-nosnepeleApismelliferauEvropi.Vea jeverovatnoada,kada jeupitanjuCCD,velikuuloguimajubrojnivirusikojinapadajuod-

www. um e l j i c . c om

Apistansadrisintetikipiretroidfluvalinat,kojivienijeefikasanusuzbijanjuvaroe,potojeonapostalarezistentnananjega.Onjezamenjenpla-stinim trakama koje sadre perizin. Meutim,varoajerazvilarezistentnostinanjega,pajepo-kuanoisaAmitraz-om.Pelarilakomogupre-dozirati ove smee i koktele. Neke hemikalije,naroitofluvalinat,mogusedugozadratiuvosku,imesepeleizloenevisokomnivourezidua,a

toutienaduinunjihovogivota.Nekipelarisupokualisaorganskimpristupompelarenju,koristeimravljuioksalnukiselinu,kaoieterinaulja.Madanatajnaininsekticidineostajuuko-nici,efekatovihsupstancinasuzbijanjeparazitamoebitimanji,aliidirektnotoksianzapele.

Poljoprivredni insekticidi.Amerikipoljoprivred-nisistempoivanakorienjupesticida.Meutim

17

Odsustvodivljihpelinjihzajednica kao to je ova moe smanjiti nivo genetske raznovrsnosti u zajednicama na ko-mercijalnim pelinjacima.

Oskudna genetska baza?Nekiistraivaisepitajudalikomercijalnapelinjadrutvaimajusuvieoskudnugenetskubazuidaliihtoiniranjivim.Pelinjezajedniceobuhvatajuvelikibrojpovezanihjedinkikojeivenagustonaseljenimmestimairazmenjujuhranuprekousta;ovoje idealnasituacijaza razvitakzaraza.Peleimajurazneodbrambenemehanizmeprotivbolesti,ukljuujuituuroeniimunisistemihigijenskoponaanjenekihradilicakojepronalazeobolelolegloiizbacujugaizkolonije.Preduslovefikasnogodbrambenogponaanjajestevisoknivogenetskeraznolikostiunutarpe-linjihzajednica.Toimomoguavadaodgovorenaraznepatogeneiostaleizazovesakojimasesuoavaju.Akosusveradiliceiste,mogureitijedanproblembriljantno,aliebitiveomaranjivezanekidrugiproblem.Maticesesparujuuletusa10-30trutova,iodatlesegeneriegenetskaraznovrsnostradilica.Nekinaunicisuposebnonaglaavalidasukomercijalnepele,zbogtogatojeVaroadesetkovalabrojdivljihpelinjihzajednica,mnogoviesklonijeparenjuubliskomsrodstvunegoranije,topotencijalnovodismanjenjugenetskeraznovrsnostiunutarpelinjihzajednica.tavie,vrlojeverovatnodapele,kojeseizdrugihdelovasvetauvozeuSAD,nemogudobrodaseprilagodenalokalnepatogeneiuslove.

Foto B. P. Oldroyd

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

18

akosemislisamonazatitubiljaka,gubicipelasuneminovni.Alipotosupeleneophodnezaopraivanje, zahteva se paljiviji pristup ovomproblemukakobigubicipelaminimalizovali.Dabisepoboljalanjihovaefikasnostinsekticida,radisenanjihovomusavravanju.Povremenoserazvijajupotpunonoveformulacije.Preupotrebe,oneprolazekrozrigorozanprocesregistracijekojiukljuujeiprocenurizikazaorganizmekojinisuciljnagrupakojutrebasuzbiti,ukljuujuiime-donosnepele.Insekticidimorajubitiprimenjeninanainkojijebezopasanzapeleiostalekorisneorganizme.Ipak,iporedsvihprocenarizika,tekojepredvidetisvemoguepo-slediceireupotrebeodreenogsredstvazazatitubilja.Modasunekinoviinsekticidipoveza-nisafenomenomkojisesadamanifestujekaoCCD.Mala je verovatnoa trovanjapelaranouproleeusevernimdelovimaSAD,gdejeCCDnaj-vieprisutan.tavie,simptomakutnogtrovanjainsekticidimavelikibrojmrtvihioamue-nihpelaispredulazaukonicu lako jeuoiti.Bezobziranato,pelariinekistrunjaciida-ljesumnjajudasunekasredstvabezopasnezapele.Naprimer,kaouzronikvelikihgubitakapelinjih drutavau Francuskoj zadnjihgodinaoznaen je nikotoidni insekticid Imidakloprid.Imidaklopridutienaodreene receptore mnogihbeskimenjaka.Zbognisketoksinostiposisare,velikeefikasnosti,kaoivisokepokretljivostiutki-vima biljaka i sisara, esto se upotrebljava kaosistemski insekticid za suzbijanje insekata kojisisajusokoveizbiljakaikrvizdomaihivotinja.Tuleimoguiproblemzamedonosnepele:kadaseprimeninabiljke,ovajinsekticidmoezavritiunektaruilipolenu.Razvilaseznaajnadebataotomeukojojmerionmoeugrozitipele.Nekaistraivanja(uglavnomizFrancuske)izvetavajuoreziduimaImidaklopridaunektaruipolenuustepenukojijepotencijalnoopasanpopele,dokdruga(pretenoizSeverneAmerike)nisudetek-tovalarezidue.tavie,kadasedrutvaprihraneeernimsirupompomeanimsaImidoklopridomukoliinikojasemoepronaiuusevima,razvojiopstanaktakvepelinjezajednicepodjednakojeuspeankaouonimdrutvimakojanisutreti-rana.Kontaktsapolenomtretiranihkulturanijeuticaonaduinuivotnogvekapela.

Dalimoemoodbacitimogunostdanikotoidniinsekticidi doprinose CCD-u? Ne u potpunosti.Kada jepela izloenaopasnimdozamaImida-kloprida, dolazi doporemeaja sposobnosti zaprimanjeinformacijaipamenje.Modajeizlo-enostizletnicanikotoidniminsekticidimauizve-snojmeridoprinelanjihovojdezorjentisanosti inestanku.Genetski modifikovane kulture.Farmerimasusadadostupnivarijetetikulturakaotosukukuruz,pamukisoja,gdejegenomtakomodifikovandanaglasibakterijskipodstaknutproteinsasnaniminsekticidnim svojstvima. Biljke su takoe bile

modifikovanedanaglasegeneodgovornenaherbicide.Genet-ski modifikovane kulture suveomakorisnepookolinu jeriziskujuznatnomanjuupotrebupesticida.Alidaliprisustvoin-sekticidausvakojelijigenetskimodifikovanebiljkeugroavapele.Dosadanijebilosnanihdokazakojibipotvrdilida sugenetski modifikovane biljkeuzrokakutnetoksikozemedono-snih pela. tavie, doprinosgenetskimodifikovanihbiljakaCCD-uinisemaloverovatnim

kadauzmemouobzirdaudravikaotojeIlinois,gdesuogromnepovrinezasaenegenetskimodi-fikovanimbiljkama,nemaproblemasaCCD-om.Promena pelarske prakse.Uposlednjevremecenamedajeupadu.Urbanizacijaisveintezivni-ji razvoj poljoprivrede uticali su na smanjenjeprinosamedairomzemlje.Kadsezajednouzmuuobzir,sviovifaktorisunavelimnogepelaredapotraealternativneizvoreprihoda,tojeuticalonasmanjenjeproizvodnjemeda.Onisenajeeodluujunaiznajmljivanjesvojihdrtavazaopra-ivanje,posebnobademakutureijeopraiva-njeupotpunostizavisiodpela.Mnogekultureuzrokuju nutritivni stres kod pela. Transport iistovarkonicatakoemoguizazvatistres.Kadasepeleodsele sapojedinihkulturamoraju sedodatnoprihranjivativisokokvalitetnimpolenomkakobipovratilenivoproteinautelu.Tosemoepostiiseobomkonicanadobrecvetnepaeiliprihranom.Posvojprilici,pelaritobaineradeuvek.PostojievidencijaotomedaseCCDeejavljaudrutvimakojasutransportovananauda-ljenelokacijeilirentiranazaopraivanje.Drutvimajeujesenpotrebanvisokokvalitetanpolenkakobiseodgojiledugovenepelekoje

Ono to je poznato jeste da pelari, jednom u deset godina pretrpe neobino velike gubitke. To je poznato jo od davnina. U Irskoj se 950. dogodio veliki pomor pela, zatim 992. i 1443. Jedan od najpoznatijih dogaaja zbio se u prolee 1906. kada je veina pelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja pelinja drutva. Ameriki pelari su, takoe, povremeno trpeli teke gubitke.

www. um e l j i c . c om 19

moguopstatiprekozime.Veomavanabiljkautomsmisli, a koja rasteuSAD, jesteZlatoipka(Solidago virgauera). Ona je jako slabo cvetalatokom2006. na severoistoku zemlje, pa je i tomodadoprinelopojaviCCD-auprolee2007.Hladno leglo. Veoma je znaajna injenica dapele u zoni legla odravaju temperaturu oko34,5C,bezobziranaspoljanjevremenskeprilike.Akoseleglorazvijavanovihtemperaturnihokvi-ra,buduaodraslapelamoebitifizikinormal-na,aliesvakakopokazatinedostakekodprima-njainformacijaipamenja.Radiliceodgojenenatemperaturamaispodoptimalne,pokazujuten-dencijudaseuzgubeupolju,anikomunikacioneplesovenisuustanjudaefikasnoizvedu.Sveusvemu,ukolikodrutvanisuustanjudaodrava-juoptimalnutemperaturuuzonilegla,pokazaesesimptomisliniCCD-u.

SumiranjeKonstatovalismodabrojnifaktorimoguproizve-stisimptomeslineCCD-u.TakoesmonaglasilidaCCDnijenetoupotpunostinovo;simptomisliniCCD-upoznatisupelarimavieodstogo-dina,alisepojavljujuveomaretko,takodakadasetoidesipelaripomisledajenetosasvimnovoojadilonjihovepele.Usvakomsluaju,CCDjeveomakompleksansin-drom.Nekinaunicisusugerisalidapelepateodpadaimuniteta.Izvesno,imunogenisuveomaizraenikodpela,iukolikojenetokodnjihiza-zvalostres,oneebitimanjesposobnedapokre-nu reakciju imuno sistema na patogene. Ovaidejajesadaveomaproverljiva,jerjegenomme-donosnepelenedavnomapiran,toistraivai-mapruanovosredstvozahvatanjeukotacsaproblemimakaotojeCCD.NaglaavamdajejedanodmoguihuzrokaCCD-aneodgovarajuiuslovizainkubacijulegla.Dakle,

bilokojiodovihfaktora:infekcije,hroninaizlo-enost insekticidima, neodgovarajua ishrana,seobakonicailineodgovarajuaregulacijatem-peraturelegla,moeproizvestisimptomeslineCCD-u.Mojahipotezaveomaselakomoetestirati,akosepremestilegloiznekolikodrutavaiostavidase razvija na optimalnim ili na temperaturamaneto niim od optimalnih. Leglo bi onda biloupotrebljenozaformiranjenovihdrutavaodko-jihbisejednasastojalaodradilicaodgajanihnaoptimalnimtemperaturama,adrugaodonihra-dilicakojesuodgajanenaniimtemperaturama.PredviamdaedrutvasastavljenaodradilicaodgojenihnaniimtemperaturamaodoptimalnepokazatiznakeCCD-a.tavie,nebihseiznenadioukolikosepokaevisokazaraenostvirusimapro-uzrokovana stresom. Ovi efekti mogu delovatisinergijskivievirusavodikraemivotu,manjeefikasnimradilicama,toopetvodineodgovara-juojregulacijitemperatureuzonilegla,ijokra-emivotupela.

Preveo Ivan Umelji

Veoma je znaajna injenica da pele u zoni legla odravaju temperaturu 34,5C, bez obzira na spoljanje vremenske prilike. Ako se leglo razvija van ovih temperaturnih okvira, budua odrasla pela e biti fiziki normalna, ali e pokazati nedostake kod primanja informacija i pamenja. Radilice odgojene na temperaturama ispod optimalne, pokazuju tendenciju da se izgube u polju, a ni komunikacione plesove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u svemu, ukoliko drutva nisu u stanju da odravaju optimalnu temperaturu u zoni legla, pokazae se simptomi slini CCDu.

Zlatoipka(Solidagovirgauera). Drutvima je u jesen po-treban visokokvalitetan polen kako bi se odgojile dugovene pele koje mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatoipka (Solidago vi-rgauera). Ona je jako slabo cvetala tokom 2006. na severoi-stoku zemlje, pa je i to moda doprinelo pojavi CCD-a u prolee 2007.

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

20

Prof. dr Riard FelUniverzitet Virdinija Teh, Bleksburg, SAD

RichardFell,EvaluatingYourQueens,BeeCulture,2004

OCENITESVOJEMATICESavremeno pelarenje zahteva stalnu procenu

kvaliteta matica kao i reenost da se loe bla

govremeno zamenjuju. U svakom sluaju, ko

rist od dobrih matica u konicama nagradie

vas za utroeno vreme i trud. Takva pelinja

drutva ne samo da su produktivnija, ve je i

pravo zadovoljstvo raditi sa njima.

Izgled matice nije vaan za procenu njenog

kvaliteta, osim ako niste usmereni na uzgoj

matica karateristine boje. Pelari esto istiu

kako ele da vide velike matice zlatne boje u

svojim konicama, meutim pitanje je u kojoj

meri boja i veliina utiu na produktivnost? Ve

liina jajnika matice povezana je sa veliinom

njenog tela, ali njena sposobnost da polae

oploena jaja predstavlja kljuni faktor. Poku

aj da se oceni neka matica samo na osnovu

veliine moe biti promaen. Probajte da pro

cenite ponaanje vaih matica, pre svega s ob

zirom na leglo, zdravlje i temperament pelinje

zajednice.

Autorskilana

k

www. um e l j i c . c om 21

foto V. U

melji

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

22

Ukolikobimogaodaseizdvojijedanosnov-niprincipdobrogpelarenja,onbimogaoglasiti:imatidobreimladematiceuvaimkonicama.Maticajenajvanijajedinkaudrutvuije normalno funkcionisanje zavisi od njenogprisustva.Bioloki,njenaulogajedvostruka;pro-izvoenje jaja iproizvoenjeferomona.Ona jeodgovornazapolaganjejajakojezarezultatimajaku populaciju radilica.Takoe, ona proizvodihemijskesignalekojireguliusocijalniporedakiomoguavajunormalneaktivnostizajednice.Zbograzlikeukvalitetunevresvematiceovefunkcijeonakokakobismomitoeleli.Razlikemogubitiprouzrokovanebrojnimfaktorima,odgenetskihdouslovapodkojimajematicauzgajana.Ukolikojematicauzgajanapodoptimalnimuslovima,udobromodgajivakomdrutvu,ioploenasado-voljnimbrojemtrutova,trebalobidasvojefunk-

cijeobavljadobro.Sdrugestrane,maticeizvedeneizstarijeradilinelarve(starijeod1do2dana),imaegeneralnomanjejajnikeibiemanjepro-duktivne.Prevelikibrojmatinjakauodgajivakimdrutvimamoedovestidoneadekvatneishraneinege,doegamoedoiizbogisuviemalogbrojradilicakojeihhrane.Nepovoljnispoljniuslo-vitokomoplodnjetakoemoguuticatinakvali-tetmatice.Loijeoploenamaticaeranijepre-stati da polae oploena jaja, i postati trutua.Naalost,veomaretkoznamonetovieouslovi-mapodkojimasumaticekojesmokupilibileuz-gajane,iliotomekakvisuvremenskiuslovibiliuperioduoplodnje.Putem interneta to semoesaznativeomalako.Aliidaljejeneophodnodapratimoponaanjesvojihmaticaupelinjimdru-tvimaibezobziratosumlade,zamenimoonekojenezadovoljavajukriterijume.

Prevelikimatinjaci u odgajivakim drutvima mogu dovesti do neadekvatne ishrane i nege, a mali, do loijih matica.

foto V. Umelji

www. um e l j i c . c om 23

Jedanpokazatelj temperamentapelinje zajed-nicemoeseutvrditiimseotvorikonica.Dalipeledobroreagujunadimidalisebrzosmiru-ju, ili su agresivne? Sa drutvima blage naravimnogojelakeizabavnijeraditi,iboljasuzaga-jenjeuurbanimsredinama.Iznavedenograzloga,javolimpelekojesumirnenasau,ineodleusaramovatokompregledanjakonice.Dvafaktoranakojaobraamposebnupanjuto-kom pregleda konica jesu oblik legla i stanjegnezda.Leglodobrihmaticajekompaktno.Sattreba da bude dobro popunjen sa eventualnonekolikoproputenihilipraznihelija.Poredtoga,leglotrebadabudeslinestarosti.elijesamedom,odnosnopolenomnetrebadabudupomeanesaelijamasaleglom.Tokomperiodakadajepo-laganjejajanavrhuncu,dobrematicemogupo-puniti ramove skoro do ivica, meutim izgledleglajebitnijiodtogadalijeramkompletnopopu-njen.Poredtoga,stepenpopunjenostiramaleglomzavisieodnjegovepozicijeugnezdukaoioddobagodine.Loematice,sdrugestrane,stvori-eoblikekojisadreprazneiliproputeneelijekoje legludajuarenizgled.elijemoguostatinezaleenejersadremedilipolen.Takoe,eli-

jemogubitinezaleene,iakonisuzauzetemedomipolenom,zbogsledeihrazloga:smrtnostileglauzrokovanombolestima, kao i zbog starosti iliozleenostimatice.Prisustvotrutovskogleglapomeanogsaradili-nimleglomsiguranjeznakproblematinemati-ce.Moesedesitidaloamaticanemadovoljnospermezaoplodnjujajakojapolaeuradilineelijetoezaposledicuimatileglokojesadrielijesaispupenimpoklopcimairazvitaktrutov-skihlarvi.Jednailidvetrutovskeelijeuradilinom

Leglodobrematice je kompaktno. Sat treba da bude dobro popunjen sa eventualno nekoliko proputenih ili praznih eli-ja. Pored toga, leglo treba da bude sline starosti. elije sa medom, odnosno polenom ne treba da budu pomeane sa eli-jama sa leglom.

1ili6

2ili7

3ili8

4ili9

5ili0

l l l l l l l l

l l l l l l l l

l l l l l l l l

l l l l l l l l

l l l l l l l l

bela

uta

crvena

zelena

plava

Meunarodni sistem bojaza obeleavanje matica

Godinakojasezavravabrojem

Odgovarajuaboja

foto V. Umelji

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

24

leglu mogu predstavljati sluajan dogaaj, aliuestalijeprisustvotrutovskogleglaukazujedaimamoproblemidajematicupotrebnozameni-ti. Polaganje trutovskih jajamoe imati brojneuzrokekaotosuloaoplodnja,degeneracijale-zda spermateke, bolesti, ili povrede. Ponekaduopteneznamozatosetodeava.Poslednjaodkarakteristikapovezanihsaleglomkojaebitiodpomoipriprocenikvalitetamati-cejesubolesti.Prisustvobolestileglakaotosuevropskatruleilikrenolegloukazujunaneop-hodnostzamenematice.Nekolikoelijazaraenihevropskomkugomleglailikrenimleglomupro-lee,kadajestresupelinjimdrutvimaveomavisok, nisununo indikatorproblema, ali visoknivoprisustvaovihbolestigovoridajepotrebnozamenitimaticu.Uekstremnimsluajevimaipolovinaleglamoebitizaraena.Sveiznad10-15%predstavljaznaajanstepenzaraenosti.Nekeme-donosne pele su mnogopodlonijebolestimakaotojeevropskatrulelegla,zatotoloijeodravajuhigijenuuzajednici.Zamenamaticeutakvomdrutvu,poredtogatopredstavljapromenu zatuzajednicu,dovodiidoodre-enogprekidaunegovanjulegla,tonepredstavljasamopromenu za drutvo, ve iostavljamogunostpelamada oiste elije sa obolelimlarvama. Nabavka pelinjihzajednicasadobrimhigijenskimosobinamaodproverenihuzgajivaarojevaimaticapruasjajnuprilikudasmanjiteproblemevezanezabolestiuvaempelinjaku.Ocenakvalitetamaticanezavravasepregledomdrutava,vetrebaidaljepratitinjegovoponaa-nje.Trebaobratitipanjuinaproduktivnost,us-penost prezimljavanja, sklonost rojenju, uskla-enostnegeleglaiunosanektarakaoiagresivnostpelinjegdrutva.Netoodovogajelakoproceni-ti,alinetoine.Naprimer,procenaprilagodjenostigajenjalegladrutva,sobziromnaunosnektara,iziskujepre-ciznoznanjeostupnjuodgoja leglau tekuimuslovima.Pelarskavaganammoepruitiinfor-macijuotomedalidrutvodonosinektarilitro-iuskladitenmed,aliovainformacijamorabitipovezanasapromenamaupolaganju jaja. Jed-

nostavan nain je da se prati odravanje leglanakon zavretka glavnog unosa. Da li drutvosmanjujeintezitetnegelegla,iliodravavisoknivonjegovogprodukovanja, to zahtevaupotrebuuskladitenogmeda?Uidealnomsluajudrutvoeograniitiprodukovanjeleglakadaunosnek-taraponedaopada,alineuvek, inekodsvihrasamatica.Nijespornodasunekadrutvaboljaoddrugih,daproizvodeviemeda, izlaze izzimeuboljojkondiciji, ilidanisusklona rojenjuak iakosuveomajaka.Oveosobinepovezanesusakvalite-tomivrstommaticeivoenjeevidencijemoevampomoidaodluitedalijeodreenamaticabaonakakvubiste elelida imate. Evidencijavammoepruitiinformacijeokvalitetuprogra-

manekoguzgajivaama-tica.Poznavanjefaktorakojisubitnizaponaanjejednogpelinjegdrutvapomoie vam da odluite da lielitedanastaviteda ku-pujete matice od istoguzgajivaa ili da modapokuatesadrugim.Naravno,dabisteocenilikvalitetmaticanekoguzga-jivaa,moraete da testi-ratevieod jedne ilidvematice. Pravilna procenabizahtevalatestiranjeba-remetiriilipetmatica,jobolje 10, a najbolje 100.Svakako, to nije uvekmo-gue.

Poslednjiznaajanfaktorpriprocenimaticajestenjenastarost.Uprincipu,drutvakojaimajumla-ematiceproduktivnijasuiimaemanjeizraennagonzarojenjemuodnosunadrutvasastari-jimmaticama.Uobiajenajepraksadasematicaobeleimalomtakomnatoraksupreuvoenjaunekukonicu,kakobiseoznailanjenastarost,idabisetojasnovideloprilikomsvakogpregle-danjakonice.Trebapratitimeunarodnisistemza obeleavanjematica; bela boja se koristi zagodinekojesezavravajubrojevima1ili6,utasa2ili7,crvenasa3ili8,zelenasa4ili9,iplavasa5 ili0.Oznaavanjevamtakoeomoguavadautvrditedalijenekamaticazamenjenausledrojenja, tihe smene ili prinudno. Opte praviloglasi,udrutvimatrebamenjatimaticesvakedru-gegodine,takodaniujednomdrutvumaticanebudestarijaoddvegodine,aestosepreporu-ujedasetoinisvakegodine.

Prisustvo trutovskog legla pomeanog sa radilinim leglom siguran je znak problematine matice. Moe se desiti da loa matica nema dovoljno sperme za oplodnju jaja koja polae u radiline elije to e za posledicu imati leglo koje sadri elije sa ispupenim poklopcima i razvitak trutovskih larvi. Jedna ili dve trutovske elije u radilinom le glu mogu predstavljati sluajan dogaaj, ali uestalije prisustvo trutovskog legla ukazuje da imamo problem i da je maticu potrebno zameniti. Polaganje trutovskih jaja moe imati brojne uzroke kao to su loa oplodnja, degeneracija le zda spermateke, bolesti, ili povrede. Ponekad uop te neznamo zato se to deava.

Preveo Ivan Umelji

www. um e l j i c . c om

R E P O R T A A

JANKOPISLAKAPAE,SLOVENIJA

Danas Janko Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih peli

njaka. U svakom pelinjaku nalaze se po 72 konice tako da

ukupan broj prelazi 2.400 konica. Poto u Dravskom polju

nema dovoljno odgovarajue pelinje pae pelinjaci su rasu

ti irom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa Hrvatskom,

do podnoja Pohorja.

25

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

26

GospodinJankoPislakroenje1934.godineumestuDokleceuPtujskojGori(Slovenija).Izuiojestolarskizanatidostigaozvanjestolarskogmajstora.Prvisusretsapelamaimaojeu svojojdesetojgodini.U leto1946.godinekupiojeprvipelinjirojodpelaraRinca.Rojjedobroprezimioisledeegodineodnjegajedobiojoetirirojakojejenaselioukonicekojejesamnapravio.Tokom1952.godinenapraviojeprvuAkonicudabi estgodinakasnije imaodvapelinjakasaukupno72Akonice.Upoetku,med je prodavao lokalnim poljoprivrednim za-drugama,a1960.godinezapoeojesaradnjusaMedex-om.UporedosapraktinimiskustvimaJankoPislakjeprikupljaoiteorijskoznanje,najpreodlokalnihpelarakojisumunesebinoprenosilisvojezna-nje,akasnijeiizbrojnihpelarskihknjigaiaso-pisa.UlanjenjemuPelarskodrutvoLovrencnaDravskompolju1952.godine,poeojedadobijaprvistrunislovenakipelarskiasopisSlovenskiebelar.Usledilesuposetebrojnimpredavanjima,gdejestekaodragocenaznanjaobiologijipela,prepoznavanjuileenjupelinjihbolestiisl.UtomperioduupoznajeDrJoeaRiharakojigajeuputioutehnologijudobijanjapelinjihproi-zvoda.Eminentnistrunjakgajeupoznaosateh-nikomdobijanjamatinogmleaicvetnogpraha.Tasaznanjakaoiiskustvakojasumuprenelipe-larikojisuseutovremekolovaliuFrancuskojnavelasugada1963.godineponesaprikuplja-njemcvetnogprahaanarednegodineimatinogmlea.Utovremenjegovpelinjakjebrojao250konica.

Sedamdesetihgodinaprologveka,nakonko-lovanjakodakademikaIveTomacanakatedrizabiologijuipatologijupelanaVeterinarskomfa-kultetuuZagrebu,itesnesaradnjesaDr.JoeomRiharom,poeodasauzgojemmaticakranjskesivkeApismelliferacarnica.Upoetkumu jepomagalasamosuprugagos-poaMilenaPislak,alikakoseobimposlabrzoirio morao je da potrai nekoliko pomonika.DanasuokviruPelarstvaPislakradetripelarskamajstora,aliijedandoktorveterniraskemedicine(Pelarski savezSlovenije je1998.godine,u sa-radnjisapelarskimkolskimcentromizGracauAustriji (Imkerschule Graz) pod rukovodstvomJozefaUlca(JosefUlz)organizovaoiobavioko-lovanje 23 pelarskamajstora. Uslov za upis ukolujestedakandidatimazavrenusrednjuko-lu,idauspenopelarinemanjeod10godinasa30 ili vie konica). Poslednjih godina u okviruPelarstvaPislakaktivnosudelujuJankovneakPeterizetRobert.Sobziromdajesvakodnevnoukontaktusapela-ma,uesnikbrojnihpredavanjaiteajeva,redov-niuesnikkongresaAPIMONDIA,JankoPislakjestekaoneprocenjivoteorijskoipraktinoznanjekojegodinamanesebinoprenosimlaimpela-rima.Njegovaktivnidoprinosslovenakompe-larstvuogledasekrozbrojneinovacijeipobolj-anjaizoblastitehnikepelarenja.ZbogvelikogdoprinosarazvojupelarstvaJankoPislakjedobiovelikibrojpriznanjainagrada:pri-znanjepelarskihorganizacijaFrancuskeiAustri-je,brojnapriznanjapelarskihsavezaizbiveSFRJ,priznanjalokalnihpelarskihudruenja,priznanje

Pislakov oplodnjak za matice Priprema kaveza sa maticama

www. um e l j i c . c om 27

Medex-a,ordenAntonajaneI,IIiIIIstepena,ju-goslovenskiordenradasasrebrnimvencem,ordenzazaslugeRepublikeSlovenije.DanasPelarstvoPislakima23prevoznai10sta-cionarnihpelinjaka.Usvakompelinjakunalazesepo72konicetakodaukupanbrojprelazi2.400konica.PotouDravskompoljunemadovoljnoodgovarajuepelinjepaepelinjaci su rasutiiromSlovenijeodoblastiHalozblizugranicesaHrvatskom,dopodnojaPohorja.Tokomzimekonicesustacioniranenaoko250-300mnadmorskevisine,zbogtoplijeklimekojapogodujeuspenomprezimljavanju.Nakontotuiskoristeranucvetnupau,konicese,tokommaja,seleuoblastHalozblizugranicesaHrvat-skomnabagremovupauanakontogadaljenakestenovupau.Koniceseseleinaumskupau,uoblastRoglokojasenalazinapreko1.000mnadmorskevisine.Koristeioko2.000malihoplodnjaka,uvietur-nusausezoni,uzgajagodinjeoko10.000matica.Pored zadovoljavanja sopstvenihpotreba i pla-smananadomaetrite,maticeizvoziuHrvatsku,Austriju,Nemaku,Francusku,Jemen,Japan,SADidrugedrave.Pislakovodomainstvobaviseipelarskimturiz-mom,iposeujegavelikibrojturistaizSlovenijei inostranstva. Pored pelarskog proizvodnogprograma,onimogudaseupoznajuisaosnova-matehnikepelarenja,darazgledajupelinjake,kaoiradneprostorijeikompletnuopremuneop-hodnuzaopsluivanjevelikogbrojakonica.Pe-larstvoPislakjeopremljenosavremenomlabora-torijomzakontrolukvalitetapelinjihproizvoda,kaoikontrolumorfolokihkarakteristikamatica.

I.U.

Janko Pislak (slikagore)

Prostor za ceenje meda u A paviljonu (slikausredini)

12.000 satnih osnova pripremljenih za poetak nove pelarske sezone (slikadole)

Jedan od pelinjaka Janka Pislaka

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Med

onosno

bilje

28

Viegodinja zeljasta biljka,visokado150 cm. Stablji-ka uspravna i razgranata,uglasta, izbrazdana i dlakava. Li-stovidubokoperastoizrezani,tro-uglasti, po obodu bodljasto na-zubljeni,salicazeleni,asanalijamaljaviibeliasti.Cvetovisusitni,sivkasti,sabraniuloptastecvasti,prenika do 5 cm, koje su sme-tenenavrhustablaigranica.Cvetaodjunadoavgusta.Cveto-vi lue dosta nektara, te ih pe-le rado imasovnoposeuju.Najednojglavicisemoenai ipo5-6 pela istovremeno. Spada u

odlinemedonosnebiljke.Prinosmedamoedostii i 500 kgpojednom hektaru. Pored nektara,glavodajeicvetniprah.Medjesvetloutivrlofinogukusa.Medodglavoa se ubraja u najfinijevrstemeda.Raste na mnogim zaputenimmestima, pored eleznikih pru-ga,uibljacima i umarcima,po-red reka i potoka. Ima snanorazvijenkorenovsistem,takodadobropodnosisuu,nesmanju-juipritomlueljenektara.Razmnoavasesemenom.

Glavo (Echinops sphaerocephalus L.)Fam.Asteraceae

www. um e l j i c . c om 29

Tekst i fotografije V. Umelji

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

30

Med

onosno

bilje

Dvogodinja zeljasta bilj-ka, visoka do 2 m. Sta-bljika uspravna, uglasta,duuglovapokrivenabodljama,u gornjem delu granata. Listo-vi na stabljici naspramni, sraslisvojom osnovom, po obliku suizdueno lancetasti i sa donjestranenasrednjemnervusabod-ljama. Pri osnovi listovi su izdu-eni,obrnutojajasti,grubonazu-bljeni, obrazuju rozetu. Cvetovisu ljubiaste boje, sakupljeni uglaviaste cvasti jajastog oblika,

duge5-9cm,aprenika3-4cminalazesepojedinanonavrhuglavnogstablaibonihgranica.Spoljanjaaicajesabodljama.Cveta u julu i avgustu. Intere-santno je neravnomerno iscve-tavanje cvetova na cvasti; to sedeava u paralelnim prstenovi-ma. Pele ih masovno i veomarado poseuju, sakupljajui 200kg meda sa 1 ha. esto se najednojcvastimoenai4-5paiviepela,kojesenanjojzadra-vaju ido5minuta.Zatovreme

one zapraebeliastim cvetnimprahom celu donju stranu tela,pa izgledaju kao da su upale ubrano.Rastesvudanavlanimmestima,pored reka,puteva i eleznikihnasipa,nalivadamaiiskopinama,islinimmestima.Razmnoavasesemenom.Lekovita je biljka. Upotrebljava se

za izazivanje znojenja, jaa mokre-

nje, protiv konih bolesti, proliva i u

druge svrhe.

eljuga (Dipsacus sylvester Huds.)Fam.Dipsacaceae

www. um e l j i c . c om 31

Tekst i fotografije V. Umelji

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Pelarstvo u Kini(16. vek p.n.e. 1840. godine)

K inaimapelarskutradicijuduguvieodtrihiljadegodina.Upoetku,ljudisunaprimi-tivan nain prikupljali pelinje proizvode,svedoknisunauilidaradesapelomApiscera-na (Apis cerana cerana) i tako na jednostavnijinaindoudopelinjihproizvoda.Netokasnijeutvreno je da bolni pelinji ubodi mogu bitiupotrebljenizaleenjeodreenihbolesti,pajetakonastaladrevnaapiterapija.Preradapelinjihproizvodaiapiterapijarazvijalisusebreodsamepelarsketehnologije.

Od kroenja divljih pelinjihzajednica do uzgoja pelaPostojepisanitragovidasu,uperiodudinastijeHan(25-225),seenastablaukojimasenalazilosaesapelama.Ujednomtekstuizpetogvekaspominjesedasumedivosakmazanipodrvenimkutijamakojesudranepodstrehamakakobise

privuklezajednicedivljihpela.TokomJindina-stije(215-282.),hroniarHuangPumingjeopisaopionirakineskogpelarstvaJiangakojijevieod300ljudipoduavaopelarskojvetinitojeima-lozaposledicudanekolikostotinaporodicaza-ponedapelari.Jiangovpelarskikursjevero-vatnoprvitevrsteuKini.IzovogperiodaostalasuzabeleenaizapaanjastarihKinezaoizgrad-njisaa,rojenjuipodeliradameupelama.Ujednomspisuizdrugogvekaprenaeerekaesedamed,legloivosakmogubitipretvoreniuvisokokavalitetnilek.Takoe,znaseidajemedkorienkaonekavrstaanti-septikakakobi sesauvalovoe.Upotrebavoskabilajeveomara-irena,naprvommestu zaoslikavanjedrvenihcipelaizaizradupeata.UvremedinastijeHannastalajetehnikavotanogtampanjanasvili.akjeidanasovavetinaveomapopularnaunekimdelovimaKine.Motivi na freskama iz grobnicedinastijeTangprikazujuljudekojipravesvee.Upoemamaiztogperiodaestosespominjusvee,aunekimajeakopisanprocespravljenjasveaodvoska.Ovomvrstomproizvodasnabdevanesusamocarskeporodice.Vosaksekoristiozaza-

Pelarstvo

usve

tu

Godine 1983. godine otkriveni su fosili medonosne pele u Belsozi u evongu u an

dong provinciji. Ovo otkrie je pokazalo da medonosne pele nastanjuju tempera

turnu zonu istone Kine vie od 20 miliona godina. Kineski ideogram za med pojav

ljuje se u spisima iz vremena dinastije ang (1611. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina

ima pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina. Era modernog pelarstva poinje, sredi

nom 19. veka, nakon uvoenja zapadne medonosne pele i konica sa pokretnim

ramom u Kinu. Posle osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, stanje u pe

larstvu drastino se promenilo. Ove promene su postavile dobru osnovu za razvoj i

modernizaciju pelarske industrije u budunosti.

32

www. um e l j i c . c om 33

tituknjiga,slikaimedicinskihproizvoda.Posto-jesvedoanstvaizestogvekadajeutovremespravljanovinoodmeda.SunSimiao(581-682),uvenikineskilekar,ostaviojeizasebespisopri-premanjumedovine.Plemstvojekoristilopolenuishraniikozmetici,kaoizauvanjevoa.Neko-likovekovakasnije,uvremedinastijeMing,me-dicinskistrunjacisudetaljnoopisalinutritivnuilekovituvrednostmeda,legla,voskaipolena.

Pojava pelinjakaTokomdinastijaSongiJuan(960-1368),gajenjeistonemedonosnepeleApisceranapodiglosenaviinivo.Poelosesaprimenomnovihpelar-skih tehnika: dimljenja, postavljanja medenihmamaca,kaoinekihdrugihmetodazahvatanjedivljihpelinjihdrutava;dabisezatitiliodubo-da,pelari suutrljavalinanupo rukama i licu ioblailislamnateogrtae.Poetkom19.vekasva-kipelarjeuprosekuimaopo10konica,auku-pan broj konica u Kini se kretao oko 200.000.Svakodrutvojeuprosekugodinjedavalooko5kgmedai300-500gvoska.PrirodnjakinaunikHaoJiksingje1819.godineopisaobiolokeka-rakteristikepela,pelarskutehniku,kaoiiskustvasakupljenaodpelaratogvremena.Ovaknjigase smatra prvompelarskom raspravomobjav-ljenomuKini. KsuGuanghi je prouavao vezuizmeukinihpadavina,biljakaiproizvodnjemedainaosnovutogasastaviopravilazapredvianjemedenjautokugodine.Netokasnije,opisanajeupotrebaprimitivnihnastavakauKini.

Moderno pelarstvo(18401949)UvoenjezapadnekultureinovihtehnologijauKinutokom19.vekadovelojedointrodukovanjazapadnemedonosnepeleApismelliferaikoni-cesapokretnimramom.

1. Introdukovanje Apis mellifera-e i konicasa pokretnim ramovimaTokomvekovakineskipelarigajilisupeleraseApiscerana.Meutim,1896.godine,ljudisaseve-roistokaKinepoelisudaprihvatajuruskucrnupeluikonicesapokretnimramom.Nakontojeputenausaobraajprvaprugauovomdeluzemlje,mnogiRusisudonelisvojepeleuoblastHarbin.Nakonruskeinvazije1900.godinesled-benicipravoslavnecrkvedonelisucrnepelena

severKine.Meutim,ovarasapelanijeuspeladaseproirivanseverazemlje.KineskizvaninicisuizSADdonelipetdrutavasaitalijanskomme-donosnom pelom.Meutim, zbog slabog po-znavanjapelarskevetineodtoganijebilonekeveekoristi.NajveezaslugezauvoenjezapadnemedonosnepeleApismelliferaikonicasapokretnimramomuKinu,imanekolicinapelaraentuzijasta;ZangPinanizprovincijeFujiang,HuaJizhiiFengHua-nvenizprovincijeJiangsu,HuanZiguizPekinga,iWangBoyaizprovincijeHebei.Onisupruilisuogromandoprinosrazvojupe-larstvauKiniiosnovaliprvekomercijalnepeli-njake.ZangPinanje1911.godineukooperacijisajonekimpelarimaosnovaoSanYingpelinjakeuprovincijiFujian.NarednegodineotiaojeuJapandabi seusavriou tehnici pelarenja sakonicamasapokretnimramom.Godine1913.,uvezaonekolikodrutavasaitalijanskimpelama,satneosnove,centrifugeipelarskuliteraturu.ZahvaljujuiovimpionirskimpoduhvatimauKinujekrajemtridesetihgodinaXXvekauvezenooko300.000drutavaitalijanskerasepela,poredtoga,useverneoblastiKineuvezenojedodatnih110.000pelinjihdrutava.Veinapelinjakautomperi-odusluilajezauzgojmaticaipoboljanjekarak-teristikapela.

Kineskiideogramzamed pojavljuje se u spisima iz vremena dinastije ang (16-11. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina ima pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

34

2. Moderna pelarska istraivanja i edukacija, i pojava pelarskih udruenjaIntrodukovanjezapadnepeleApismelliferaipri-menatehnologijepelarenjasapokretnimramom,pospeilisuporastistraivanja,edukacijuiformi-ranjepelarskihudruenja.Godine1926.osno-vanojeprvopreduzeezaproizvodnjupelarskeopremekojejeuspenoproizveloprvukineskusatnu osnovu za italijansku medonosnu pelu.Krajem1920-tihgodinabrojnevisokoobrazovneinstitucije su uvele predavanja iz pelarstva. Uprovincijiendongje,1931.godine,oformljenajekolapelarstvazaene.Mnogedravneilokalneorganiza-cije, kao i veliki pelinjaciorganizovali su pelarskuobuku.Ranih1930-ih,iromzemljesuosnivanapelarskaudruenja:PelarkaacocijacijaSeverneKineuPekingu(1929),PelarskaasocijacijaprovincijeJinan(1931),Pelarsko udruenje endong(1932), Napredno kineskopelarskodrutvo,itd.Veinaovihorganizacijapruilajeznaajan doprinosmoder-nizovanjukineskogpelar-stvapopularizacijomtehni-kepelarenjasapokretnimramom,krozraznevidovepodrke, povezivanje pe-lara i organa uprave, izda-vanjem periodinih publi-kacija i sl.Uovomperioduobjavljene su idveznaajneknjige.KuKsiupuje1917.godinenapi-saoknjiguCrticeizpelarstva,aNiuKsianzou1929.godinepriredioNaukuopelarstvu,prvoizdanjeo tehnicipelarenja sakonicomsapokretnimramomuzemlji.

Moderno pelarstvo(19491991)Razvoj savremenog pelarstva u Kini moe segrubopodelitinatristadijuma:Periodobnove(tokom1950-ih)Periodznaajnognapretkatokom1960-ihi1970-ih)

Periodubrzanograzvojaodpoetka1980-ihdodanas

I Pelarstvo (1950-1960)Uovomperiodu snanih socijalistikih reformivlasnitvonadpelinjacimabilojeorganizovanonatrinaina.UKinije,premapodacimaiz1956.godine,bilooko350.000pelinjihdrutava,odtoga, 150.000 (42,9%) u privatnom vlasnitvupelara,160.000(45,7%)pripadalojezadrunimpelinjacima,a40000uvlasnitvudrave.Svakidravnipelinjakbrojaojevieod1.000konica,anajveimeunjima9200konica.Veinako-nicasazadrunihidravnihpelinjakatranspor-

tovanajenaudaljenedesti-nacijeupotrazizapaom,pajeprosenigodinjiprinospokoniciprelazio50kg.Namalimpelinjacima(kojisubrojali do 30 konica) pro-senigodinjiprinospoko-nicibiojeznatnomanji,10-15kgpokonici.Utomperiodumedseuglav-nomkoristiokaolek,ibiloga jeveomatekopronaiuslobodnojprodaji.Godine1958.proizvodnjameda jeprvi put premaila 10.000tona;ukupanprinosjeizno-sio12.300tona.Kinaje1956.godinepoeladaizvozimed,itadajeizvezeno4.000tonameda.Uovomperiodu,dr-avainekelokalneupravepokrenulesubrojnepelar-skekoleikurseve.

II Pelarstvo (1960-1980)Tokom1960-ih1970-ihprirodnekatastrofekaoineki socijalni faktori doveli su do usporavanjarazvojakineskogpelarstva.Brojpelinjihdruta-vakaoiprinosipelinjihproizvodavariralisuodgodinedogodine.Ranihezdesetihistraivakiinstituti kao to je Pelarski istraivaki institut(CAAS)poelisudarazvijajutehnologijuvetakeoplodnjematica.Uperiodu1973-1974.godine,Kinajeuvezlavieod1.000maticarazliitogge-ografskogporekla italijanske (Apismellifera liguistica),kranjske(Apismelliferacarnica)ikiparske(Apismelliferacypria)raseradiuzgajanjafinihhibridnihsojeva.Kineskifarmerisusveviekori-stilipelezaopraivanjevoa.Najednufarmuje,tokom1976.godine,dopremljenovieod10.000konicaizraznihdelovazemljezbogopraivanjamilionstabala jabuka.Na istinain,umnogim

U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona konica, a prinos meda iznosio je 50200 tona. U odnosu na rane 1960e broj konica se uveao za 36% a prinosi meda za 500%. Tokom 1978. godine bilo je 3,9 miliona konica, a prinos meda 97.100 tona. Ve naredne godine broj konica dostigao je 5,3 miliona, a prinos meda 109.900 tona, za 36% (broj konica) odnosno 13,2% (prinos meda) vie nego prethodne godine. Izvoz meda je bio sve vei; 1965. godine izveeno je 900 t, dok je 1979. godine ta koliina bila 22,7 puta vea, kada je Kina po prvi put prestigla Meksiko i Argentinu po koliini izvezenog meda. U isto vreme dobijeno je 150 tona matinog mlea, od ega je u izvoz otilo preko 50 tona.

www. um e l j i c . c om 35

oblastimasupoveaniprinosijabuka,pomoran-di,pamukaisuncokretaurasponuod23%do70%.Postignutjenapredakuproizvodnjipelar-skeopremeimaina.Inteziviranajeproizvodnjaelektrinihskupljaapelinjegotrova,skupljaapolena,plastinihelija,specijalnihtransportnihkamionazaprevozkonica,itd.Sredinom1960-ih,unekimprovincijamajezapo-elamasovnaproizvodnjamatinogmlea.Kasnihsedamdesetihtehnologijaserairilaposkorosvimdelovimazemljeamlepostaopelinjiproizvodkojemjeposveivananajveapanja.Ubrzozatim,uKinisepoelosamasovnomproizvodnjompo-lena,propolisaipelinjegotrova.UKini je1972.godinebilo4milionakonica,aprinosmedaiznosioje50.200tona.Uodnosunarane1960-ebrojkonicaseuveaoza36%apri-nosimedaza500%.Tokom1978.g.bilo je3,9milionakonica,aprinosmeda97.100tona.Venarednegodinebrojkonicadostigaoje5,3mi-liona,aprinosmeda109.900tona,za36%(brojkonica)odnosno13,2%(prinosmeda)vienegoprethodnegodine.Izvozmedajebiosvevei;1965.godineizvezenoje900t,dokje1979.godinetakoliinabila22,7putavea,kadajeKinapoprviputprestiglaMeksikoiArgentinupokoliiniizve-

zenogmeda.Uistovremedobijenoje150tonamatinogmlea,odegajeuizvozotilopreko50tona.Ujunu1979.godineosnovanjeKineskipelarskisavezuPekingu.Odtadasumnogeprovincijeiregioniformiralisvojapelarskaudruenja,aso-cijacijeiklubove.

III Pelarstvo (1980-1990)Tokom1980-ihpelarstvouKinidoivljavanaglirazvoj.Ujanuaru1983.godine,GrupazanaukuitehnologijuuokviruCentralnogkomitetakomunistikepartijeKinesastavilajedokumentpodna-zivomPredlozi za razvoj pelarstva i podrkumodernizaciji.Uovomdokumentuukazano jenapotencijalneipostojeeproblemepelarstvauKiniipotrebuzamodernizacijom,krozintezivi-ranjeistraivanja,veaulaganjauobrazovanjeizatituprirodnihresursa.Stvaranje celovitog sistemaproizvodnje, isporuke i marketingaDabiseprodalipelinjiproizvodi,neophodnojepovezatiproizvodnju,snabdevanjeimarketingujedinstvensistem.Odsredine1980-ihulausevelikasredstvazaorganizovanje izvozameda i

DravaKoliina uveenog meda (t) Vrednost uveenog meda (1.000 $)

1980.god. 1990.god. 2000.god. 1980.god. 1990.god. 2000.god.

Azija 28.741 81.168 66.355 38.019 82.365 85.333

Evropa 142.312 172.283 208.980 181.905 206.149 249.811

Francuska 6.870 7.210 14.724 9.439 11.363 21.735

Nemaka 65.797 79.012 95.016 79.875 87.317 104.894

Italija 8.648 11.108 12.487 13.137 15.387 15.021

Japan 20.104 69.435 40.077 20.435 63.882 38.747

Sev.Amerika 22.539 35.537 92.714 21.549 34.573 99.212

panija 4.095 1.224 13.625 4.415 1.640 13.347

V.Britanija 17.222 26.464 22.748 19.948 25.773 23.790

SAD 22.263 34.993 89.890 21.095 33.455 96.018

Svet 196.472 293.958 372.451 244.693 331.538 440.955

Drave koje uvoze najvee koliine meda iz Kine (izvor FAO)

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

kontrolukvalitetapelinjihproizvoda.Ministarstvopoljoprivredejeorganizovalojebrojnasavetova-njasciljempromovisanjaintegracijeproizvodnjeimarketinga.Umnogimregijamaorganizovanisuvelikipe-larskidepartmani.Velikekompanijekao to suPekinkapelarskakompanijaiKompanijaJangceuprovincijiHubejimalesusopstvenefabrikezapreradupelinjihproizvoda.KompanijaJangceje1991.godineotkupila,preradilaiizvezlaoko80%matinogmleaizprovincijeHubej.

Podizanje pelarske nauke i tehnologije na vii stadijumDosredine1980-ih,naOdse-kuzapelarstvoPoljoprivred-nogfakultetauFujianudiplo-miralojevieod200studenata.Kakobiseunaprediloposlo-vanje, Ministarstvo poljopri-vredejeumnogimoblastimaKineorganizovalokurseveiztehnikepelarenja,preradeiplasmanapelinjihproizvoda.Danaspostojioko1000stru-njakakojisuosposobljenizadranjeniih,srednjihiliviihkursevaizpelarstva.

ApiterapijaSveveapotronjapelinjihproizvoda i razvojpelarsketehnologijeimalisuzaposle-dicuosnivanjevelikogbrojapreduzea.Krajem1980-ihuKinijebilooko1.000pelarskihkompanija koje su primenji-vale savremene tehnologijeupreradipelinjihproizvoda.Matinimle,polen,propolisipelinjiotrov korieni su za spravljanjemedicinskih ikozmetikihpreparata.Pakovanjaovihproizvodabilasusveprivlanijaizadovaljavalasusvetskestandarde.Utovremesuimnogebolniceiklini-kepoeledauvodeapiterapijuuleenje.Jedanistraivakicentarzaapiterapiju,razvioseutoli-kojmeridajepretvorenubolnicuzaapiterapiju,prvutevrsteusvetu,kadajeprimenaapiterapijeileenjapelinjimotrovomupitanju.

36

Standardizovanjekontrole kvalitetapelinjih proizvodaMinistarsvo trgovine propisalo je standarde zakvalitetmeda,voska,polena imatinogmlea.Ministarsvozaspoljanjutrgovinuiizvozposta-vilo jekriterijumezakontrolumedaimleana-menjenihizvozu.Poljoprivrednipelarskikombi-natiiromzemljezaposlilisuvelikibrojstrunjakakojisuradilinakontrolikvaliteta.

Razvoj novih pelarskih tehnologijaKineskinauniciVangJiniZouLianguanprovelisuvieod10godinanauzgajanjunoveraseitalijanskemedonosnepele.Jednodrutvoovenoverasedaloje1989.godineuprose-kuoko3kgmatinogmlea.Tada je nova vrsta, nazvanaPinnghumlenapela,introdu-kovanaiudrugedelovezemlje.Godinjiprihododsvakogpe-linjegdrutvaiznosioje1.200dolara.Od1984.godineMini-starstvo poljoprivrede je po-elodaulaevelikasredstvakakobi pomoglo razvoj teh-nikepelarenjasapokretnimramomsapelamaApiscerana.Odprosenogprinosapoko-nicikojije1970.godineizno-sio5-6kg,krajem1980-ihdo-losedokoliineod30kg.

Unapreenje sistemaza uzgoj matica i prevenciju bolesti

Tokom1980-ih, istaraivai iz InstitutaCAAS ra-zvilisudvevrstefinihhibridapela.Eksperimen-tivreniuHunanprovincijipokazalisudanovihibridimogumogudatiido50%viemeda.Ta-koe,u10kineskihprovincijaintrodukovanajecrnakarpatskapela.Usaradnjisalokalniminsti-tutima, CAAS je obrazovao sistem prevencijepelinjihbolesti.

Meunarodna saradnjaPoetkom1980-ihkineskipelarisupovealisa-radnjusakolegamaizprekomorskihzemalja.Vie

Milijardu i trista miliona Kineza predstavlja ogromno trite za pelinje proizvode. Uporedo sa rastom ivotnog standarda kinesko stanovnitvo e, prema nekim procenama, troiti 650.000 t meda ukoliko svaki stanovnik u proseku bude troio 0,5 kg godinje. Trenutno se troi 10 puta manje meda. Ako jedno drutvo proseno daje 26 kg meda godinje, to znai da je Kini neophodno 25 miliona konica da bi zadovoljila domae potrebe. Ako se uzme u obzir koliine meda potrebna za izvoz i medicinske preparate, bilo bi neophodno 27 miliona konica ili 3,3 puta vie nego 1991. godine. Kina ima dovoljno prirodnih resursa za gajenje 27 miliona pelinjih zajednica ime bi se obezbedilo i kontinuirano opraivanje poljoprivrednih kultura.

www. um e l j i c . c om 37

od200strunjakaizsvetaposetilojeKinu,asveviekineskihpelarapoelojedaposeujezna-ajnesvetskekonferencijeisimpozijume.Od1985.godineKineskipelarskisavezjelanAPIMONDIA-e.U Kini je 1991. godine bilo 7.541.000 pelinjihdrutava,42,3%vienego1979.godine,toini13%ukupnogbrojakonicausvetu.IstegodineKinajeizvezla208.000tonameda,90%vienego1979.godine.,topredstavlja20%ukupnesvetsketrgovine.Kinajeizvezlai1.000tmatinogmlea,800 tpolena i 3.000 t voska. SveovoiniKinusvetskimbrojem jedan kada je u pitanju izvozpelinjihproizvoda.UprovincijamaSeuaniZe-jiangpelarstvojenajviemnivou,paprosenigodinjiprinosimedapokoniciiznoseuprose-kupreko100kg,amatinogmlea2,5-4kg.SvakegodineKinaproizvedeoko25%ukupnekoliinemedausvetu.Medseizvoziupreko40zemalja.GlavniuvoznicikineskogmedasuJapan,SADiNemaka.Svakegodineseizvezei300-400tmlea,topredstavlja90%koliineovogpelinjegproizvodausvetskojtrgovini.

Budue perspektive pelarstva u KiniRazvojpelarstvauKinitrajehiljadamagodina,od,upoetku,primitivnognainapelarenja,pre-kointrodukovanjazapadnemedonosnepeleiuvoenja novih tehnika pelarenja, pa sve doperiodaubrzanograzvoja.Presvega,velikereformeuKiniiinteziviranjetr-govinesasvetom,stvorilesupreduslovezateh-nolokinapredakupelarstvu.Sdrugestrane,1,3milijardeKinezapredstavljaogromnotritezapelinjeproizvode.Uporedosarastomivotnogstandardakineskostanovnitvoe,premanekimprocenama,troiti650.000tmedaukolikosvakistanovnikuprosekubudetroio0,5kggodinje.Trenutnosetroi10putamanjemeda.Akojednodrutvoprosenodaje26kgmedagodinje,toznaidajeKinineophodno25milionakonicadabi zadovoljiladomaepotrebe.Akoseuzmeuobzirkoliinemedapotrebnazaizvozimedicin-skepreparate,bilobineophodno27milionako-nicaili3,3putavienego1991.godine.Kinaimadovoljnoprirodnihresursazagajenje27milionapelinjihzajednicaimebiseobezbediloikonti-nuiranoopraivanjepoljoprivrednihkultura.

Priredio Ivan Umelji

P E L A R S K I U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

38

Organizmisuizloeninei-zvesnimuticajimasvogokruenja. Vodozemcipateodsuvoe,ptice,recimo,odnedostatkahrane,leptiriodhlad-noe. Sloboda kretanja pruamnogimivotinjamamogunostdaizbegnunepovoljnesituacije,ipotraeboljeuslove.Vodozem-cisezakopavajuuzemlju;pticemenjajusvojlokalitet,auekstrem-nimsluajevimaikontinent,kaopticeselice;leptiribirajusuna-namesta.Okruenjepruamo-gunostiodkojihivotinjebira-junajboljereenje.Selekcijaobe-zbeujedavrstekojepronauprikladnoreenjeopstanu,dokonekojetoneuineupotpuno-stinestanu.Okruenjenijesamopaleta izkojeorganizmibirajudobro ili loe.Okruenje se ta-koemoeiizgraditi.Tokom30milionagodinasvojeevolucije,pelesupostigleonotoovektektrebadadostigneonemoguoblikovatisvojeokruenjesebiukorist.Temperaturagnezdauzonileglaje od velike vanosti za itavubiologijumedonosnihpela.Zonaleglaupelinjemgnezdujeizuzetnovaaniosetljivdeonjihovogstanitakojegonekon-troliusaudesnompreciznou,atepmeraturauoblastikojasa-drielijesazatvorenimleglomse odrava sa posebnom pa-njom.Pelarimajedugopoznatodasetoplotarazvijaugnezduuzonilegla,tosemoeosetiti(detek-tovati)golomrukom.Nekovre-

me severovaloda leglo samoodsebeprodukujevisokutem-peraturu,adasepeleokuplja-juokonjegakakobisezagreja-le.Ovomiljenjepokazalosekaoneispravno,izameniogajemno-go uzbudljiviji uvid u biolokiznaajklimeupelinjemgnezdu.Primenakamerasenzibilnihnatoplotu, strpljivo posmatranjeponaanjapelaipaljivamani-pulacija pelama i pelinjomzajednicom,pruilisupotpunonoverezultatekojinisubilirani-je