Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com>

СРБски ФБРепортер - дневни журнал

СРБски ФБРепортер <redakcija@facebookreporter.org> 11. фебруар 2013. 15.04Коме: mirarad@gmail.com

СРБски ФБРепортер - дневни журнал

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ: НЕЖНА ДУША У ПЕСМИ ЗАПИСАНА – 20 ГОДИНА СА АНЂЕЛИМАПредседници општина Трстеник,Врњачка Бања и Топола против експлоатације никлаПреседан: Папа се повлачи са функције!СРС: ВЈ Тужилаштво покренуло поступак против ШаровићаЗАРАЖЕНА РИБА: Паразит се страховито размножио у целом току ДунавуЛазански: Сарајево хоће унитаризацију БиХ уласком у НАТОВладимир ДИМИТРИЈЕВИЋ: КОСОВО, СРБИЈА И ЗАПАДНИ ЗЛОСТАВИТЕЉИПредлог закона о Јужном току данас на усвајању у СкупштиниЛавров: Француска се бори против оних које је наоружавалаЧетрнаест година пакла и самоће: Исповест једине Српкиње у селу Брезеник код Пећи међу 100албанских кућаВЕСТИ са ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије 11.02.2013.ДА ЛИ ЋЕ ПРОСЛАВА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА ДОВЕСТИ ДО «ЗАЈЕДНИЧКОГ ПУТИРА» ИЗМЕЂУПРАВОСЛАВНИХ И ПАПИСТА?Највећа српска историјска грешка?Ања Филимонова: На Јужном Кавказу Србија у игри против Русије?ПРОШЛО ЈЕ 90 ДАНА – НЕМА ДОКАЗА – ПУСТИТЕ ПАГИЈА ДА СЕ БРАНИ СА СЛОБОДЕ!

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ: НЕЖНА ДУША У ПЕСМИ ЗАПИСАНА – 20 ГОДИНАСА АНЂЕЛИМАPosted: 11 Feb 2013 05:33 AM PST

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ: НЕЖНА ДУША У ПЕСМИ ЗАПИСАНА – 20 ГОДИНА СААНЂЕЛИМА

Десанка Максимовић рођена је 16. маја 1898. године у Рабровици код Ваљева, а умрла11. фебруара 1993. у Београду. Била је србска песникиња, професор књижевности ичлан Српске академије наука и уметности.

11.02.2013. извор: ФБ Зоран Вељковић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Десанка Максимовић у време изласка прве збирке песама 1924.

Била је најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах послије њеног рођења,Михаило Максимовић је добио премјештај те се породица одселила у Бранковину. У Бранковиније провела детињство, а Гимназију је завршила у Ваљеву. Почетком августа 1933. године удаласе за Сергеја Сластикова. Није имала деце.

Студирала је Филизофски факултет у Београду на одељењу за светску књижевност, општуисторију и историју уметности. Након дипломирања на Филозофском факултету, Десанка јенајпре радила у обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији уБеограду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе.Након што је од 3. септембра 1925. радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику,прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. Једна од њених ученицабила је и Мира Алечковић, која је такође постала пјесникиња и блиска пријатељица ДесанкеМаксимовић. Почетком Другог светског рата отишла је у пензију, али се у службу вратила 1944.иу истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.

Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима ипесницима; у њих су спадали и Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић,Бранко Ћопић и многи други.

Дана 17. децембра 1959. године изабрана је за дописног члана Српске академије наука иуметности, а 16. децембра 1965 . за редовног члана.

У четвртак, 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, преминула је у Београду.Сахрањена је у Бранковини код Ваљева.

Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено себавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.

Објавила је око 50 књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповједачке,романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису“Мисао”.

Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Некеод њених најпопуларнијих песама су: “Предосећање”, “Стрепња”, “Пролећна песма”, “Опомена”,“На бури”, “Тражим помиловање” и “Покошена ливада”.

Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, песникиња је написала једнуод својих најпознатијих песама “Крвава бајка” – песму која сведочи о терору окупатора наднедужним народом у Другом светском рату. Пјесма је објављена тек после рата.

Најзначајнија дела Десанке Максимовић су:

Песме (1924)Врт детињства, песме (1927)Зелени витез, песме (1930)Лудило срца, приповетке (1931)Срце лутке спаваљке и друге приче за децу (1931, 1943)Гозба на ливади, песме (1932)Како они живе, приче (1935)Нове песме (1936)Распеване приче (1938)Загонетке лаке за прваке ђаке (са Јованком Хрваћанин, 1942)Шарена торбица, дечије песме (1943)Ослобођење Цвете Андрић, поема (1945)Песник и завичај, песме (1945)Отаџбина у првомајској поворци, поема (1949)Самогласници А, Е, И, О, У (1949)Отаџбино, ту сам (1951)Страшна игра, приче (1950)Ветрова успаванка (1953)Отворен прозор, роман (1954)Пролећни састанак (1954)Мирис земље, изабране песме (1955)Бајка о Кратковечној (1957)

Ако је веровати мојој баки, приче (1959)Заробљеник снова (1960)Говори тихо, песме (1961)Пролећни састанак (1961)Патуљкова тајна, приче (1963)Птице на чесми, песме (1963)Тражим помиловање, лирска дискусија с Душановим закоником (1964)Хоћу да се радујем, приче (1965)Ђачко срце (1966)Изволите на изложбу деце сликара (1966)Прадевојчица, роман (1970)На шеснаести рођендан, песме (1970)Празници путовања, путописи (1972)Немам више времена, песме (1973)Летопис Перунових потомака, песме (1976)Песме из Норвешке (1976)Бајке за децу (1977)Ничија земља (1979)Ветрова успаванка, песме за децу (1983)Међаши сећања, песме (1983)Слово о љубави, песме (1983)Памтићу све (1989)Небески разбој (1991)Озон завичаја (1991)Зовина свирала (1992)

Десанка Максимовић

*Ко хоће да доживи чудо*

Ко хоће да доживи чудомора имати срце невино

као млеко,не сме бити уображенко,

јер такву створудоживети чудо је тешко.

Ко хоће детињу радост да нађе

мора умети да опростионом ко му подмеће клопке и замке,

и оне ће се претворитиу кочије, лађе

и у санке.

Ко хоће да доживи чудомора се радовати као ласте,

мора му бити датода може и заплакати обилатои кад до дечака већ одрасте.

Ко хоће да доживи чудамора веровати да она постоје

у свету свуда,да покрај звезда што их видимо

и невидљиве звезде се роје.

Мора веровати међ’ гласовимакоји допиру до нашег уха

у тихо вечеда их још исто толико има,

да и песма за коју немамо слухасваки час украј нас протече.

Ко хоће да доживи чудоне сме згазити на стази мрава,не сме каменом птице да туче,јер од двораца где чудо спавата нежна бића чувају кључе.

***

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ ГОВОРИ СВОЈУ ПЕСМУ “ГРАЧАНИЦЕ”

Десанка Максимовић

ГРАЧАНИЦЕ

Грачанице, кад бар не би била од камена,кад би се могла на небеса вазнети,

ко Богородице Милешеве и Сопоћана,да туђа рука крај тебе траву не плеви,

да ти вране не ходају по паперти.

Или твоја звона да бар не туку као срца предака, Грачанице,

или бар да светитељи с твог иконостаса немају наших неимара руку,ни анђели Симонидино лице.

Да бар ниси толико дубокоукопана у ту земљу и нас саме

да се нисмо привикли у тебе клети,Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла у висине вазнети

Грачанице, да си нам бар јабука,да те можемо ставити у недра

и загрејати тако студену од старости,

да нам бар пољима око тебе нисупредака дивних расејане кости.

Да те бар можемо подићи на Тару,у Каленићку порту те пренети,

заборавити ликове по твом олтару.Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла на небеса вазнети.

Председници општина Трстеник,Врњачка Бања и Топола против експлоатацијениклаPosted: 11 Feb 2013 05:03 AM PST

Председници општина Трстеник,Врњачка Бања и Топола противексплоатације никла

Председници општина Трстеник, Врњачка Бања и Топола изјаснили су се данас противексплоатације никла у својим општинама, као и против тога да се о том питањуодлучује на државном, а не нивоу локалних самоуправа.

11. 02. 2013. Бета, Вести, РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Председник општине Трстеник Мирослав Арсић изјавио је за агенцију Бета да нећедозволити експлоатацију руде никла у тој општини, нити дозволити да Нацрт новог закона огеолошким истраживањима уђе у скупштинску процесдуру.

Вечерње новости пренеле су данас да се у Нацрту тог закона наводи да ће се убудуће оистраживању и експлоатацији никла одлучивати на нивоу државе, а не на нивоу општина.Додаје се да су у надлежном министарству рекли да је таква новина уведена зато што су тотразиле саме општине. “Кључна замерка на нацрт је што држава даје овлашћење приватној компанији која улажемилионе у то истраживање, па је нормално да ће касније кренути са експлатацијом”, рекао јеагенцији Арсић за агенцију Бета.

Председник општине Трстеник негирао је да су општине тражила измене закона. “Потпуна јенеистина да су неке општине саме тржиле нови закон, као и да нисмо сами способни за таквепослове. Општинама нико није предложио тај нацрт пре него што га је министарство објавило”,

навео је Арсић.

Он је додао да се тим законом одузима овлашћење локалним самоуправама и да то није у духудецентрализације. Арсић је подсетио да је Србија педесетих година радила геолошкаистраживања на подручју Трстеника и зна да постоји велико налазиште никла. “По мојим сазнањима компанији ‘Србија никл’ су истекла овлашћења 31. децембра2012. године, осим ако им није накнадно продужено овлашћење, они немају право нату врсту истраживања”, закључио је Арсић.

“Србија никл има дозволу за истраживање“

Представник компаније “Србија никл” Драгослав Божовић раније је изјавио да та компанија имадозволе за истраживања на подручјима општина Врњачка бања и Топола и поднела је захтевеза још две локације на Мокрој гори. Божовић је тада навео да се предложеним решењима новогзакона одузима моћ одлучивања локалним самоуправама и да ће закон онемогућити да се безстручне аргументације и знања обустављају послови.

Председник општине Врњачка Бања Слободан Ђуровић изјавио је за агенцију Бета да ћесе упркос свему општина и даље противитигеолошко-рударским истраживањима и евентуалној експлоатацији руда штетних по животнусредину.

“Ми смо и даље против истражних радњи на територији Врњачке Бање, с обзиром да је садашњавласт ставила ван снаге одлуку претходне власти која је дозволила истражне радње на подручјуопштине”, казао је Ђуровић.

Према његовим речима, тај став је усклађен са чињеницом да је Врњачка Бања еколошкасредина прве категорије и природно лечилиште и одмаралиште, препознатљиво по свомприродно лековитом фактору који чине седам извора на једном квадратном километру.

“Не смемо занемарити такав природни потенцијал Врњачке Бање и локална самоуправа ћепотпуним скупштинским консензусом стати уњегову одбрану”, рекао је Ђуровић.

Председник општине Топола Драган Јовановић рекао је за агенцију Бета да је нацрт новогзакона “дивљачки начин да се почне експлоатација никла без обзира што ће последице поздавље становинштва бити катастрофалне, а да за то нико неће питати општине и грађане којиту живе”.

“Општине неће моћи да дају ни мишљење о утицају на животну средину чиме се потпуноугрожава производња хране и водотоци од Опленца до Рудника, а да не говоримо колику ћештету претрпети туризам овог дела Србије”, рекао је Јовановић.

Он сматра да је неприхватљиво што је такав предлог прошао одређене комисије, али је изразиоочекивање да ће Влада Србије имати више разумевања и да неће дозволити да се угрози животи здравље становништва где се буде вршила експлоатација никла. “Ево на примеру Тополе, експлоатација ће моћи да се врши око 20 година. Па, зар је вредно дасе за толики временски период упропасти будућност једне регије и најбогатијег дела Србије, ату су извори у Аранђеловцу и виногради воћњаци и њиве Шумадије”, рекао јеЈовановић.

Преседан: Папа се повлачи са функције!Posted: 11 Feb 2013 04:05 AM PST

Преседан: Папа се повлачи са функције!

Поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI одлази са те функције 28.фебруара, јављају агенције. Медији оцењују да је та одлука практично без преседанау историји Католичке цркве.

11. 02. 2013. Бета, фото: Ројтерс, Вести

Ово се не памти: Папа решио да оде са трона Римокатоличке цркве

“Папа је најавио да ће напустити своје место 28. фебруара у 20 часова. Тада почињепериод ‘празне столице’ (sede vacante)”, рекао је портпарол Свете Столице ФедерикоЛомбарди.

Период “празне столице” наступа у случају смрти папе или његове одлуке да сеодрекне тог места.

Папа Бенедикт XVI дошао је на чело Римокатоличке цркве у априлу 2005. годинепосле смрти папе Јована Павла Другог.

СРС: ВЈ Тужилаштво покренуло поступак против ШаровићаPosted: 11 Feb 2013 03:44 AM PST

ВЈ Тужилаштво покренуло поступак против Шаровића

У саопштењу од 11.02.2013. на сајту Српске радикалне странке пише: “Припадници полицијејутрос су у централи СРС Шаровићу и Дражићу уручили позиве да 20. фебруара у просторијамаМУП-а у Бул. Деспота Стефана буду саслушани у својству осумњичених због сумње да суизвршили кривично дело „Повреде угледа стране државе или међународне организације“ изчлана 175. Кривичног законика Републике Србије.”

11.02.2013. сајт СРС, за ФБР приредила Биљана Диковић

САОПШТЕЊЕ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ

Заменик председника српске радикалне странке Немања Шаровић саопштио је данас да је Вишејавно тужилаштво у Београду покренуло поступак против њега и члана председничкогколегијума СРС Александра Дражића због паљења застава САД, ЕУ и НАТО пакта напротесту одржаном 30. новембра прошле године поводом срамне ослобађајућепресуде Рамушу Харадинају. Челници Српске радикалне оценили су тада да суослобађајуће пресуде Харадинају, Готовини и Маркачу донете по диктату САД иводећих земаља ЕУ које амнестирањем свих оних који су чинили злочине над српскимнародом покушавају да амнестирају себе за злочине које су починили токомбомбардовања Србије и злочин који чине промовисањем Косова и Метохије унезависну шиптарску државу.

Шаровић је оценио да антисрпски режим у Београду на челу са Вучићем и Дачићемзлочинце који су нас бомбардовали и који нам отимају део државне териториједочекује са црвеним тепихом и састаје се са њима у Бриселу и Вашингтону уз највишедржавне почасти док неистомишљенике у Србији прогања због политичког протестаисказаног паљењем застава непријатеља Србије.

Припадници полиције јутрос су у централи СРС Шаровићу и Дражићу уручили позиве да 20.фебруара у просторијама МУП-а у Бул. Деспота Стефана буду саслушани у својствуосумњичених због сумње да су извршили кривично дело „Повреде угледа стране државе илимеђународне организације“ из члана 175. Кривичног законика Републике Србије.

***

Српски Радикали Нови Београд:Придружите нам се!Слобода Србији! Слобода Шешељу!Живела Велика Србија!

ЗАРАЖЕНА РИБА: Паразит се страховито размножио у целом току ДунавуPosted: 11 Feb 2013 02:40 AM PST

Паразитом заражен цео ток Дунава?

Риболовци тврде да се у Дунаву не могу наћи сом, смуђ, штука и шаран без црва.Прошле године повучено из продаје око 6.000 килограма рибљег меса…

11.02.2013. Новости.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

Паразит се страховито размножио у целом току Дунаву

ИАКО су у Србији непознатог паразита који напада речне рибе грабљивице пренеколико месеци открили научници с Департмана за ветеринарску медицину

Пољопривредног факултета у Новом Саду у Дунаву и Нишави, риболовци тврде да се„овај црв у рибама“ појавио бар три године раније, а да се тек сад размножио.Риболовац из Београда, Ђорђе Илијевић, каже за „Новости“ да у протеклих осам месеци нијеуловио ниједну рибу која није црвљива.

- Паразит се страховито размножио у целом току Дунаву, чак и код Ђердапске клисуре, која јеважила за најчистији део Дунава. Сада нема здравих грабљивица – тврди Илијевић. – Ми,пецароши, болесне рибе препознајемо по физичком изгледу: издуженије су, испијене,мршаве. Кад се распоре, а најбоље се види када се филетирају, све су црвљиве!

Због обољења које код људи може да изазове ова ларва, алармирани су клинички центри уСрбији и ветеринарске инспекције, али засад није забележен ниједан случај заразе.

- Ларва, односно црв је веома танак, дугачак од четири до седам центиметара и можесе видети голим оком у зараженој риби - објашњава за „Новости“ проф. др МирославЋирковић са новосадског Пољопривредног факултета.

Овај паразит није опасан уколико се добро термички обради, а убија га и ниска температура,тако да ни од меса ових риба које је смрзнуто на минус 18 степени, не постоји бојазан.

Сољење и маринирање не убија овог паразита.

ОПЕРАЦИЈА ЈЕДИНИ ЛЕК

ЗА обољење које изазива овај паразит не постоји лек, већ се он, уколико дође до заразе, изчовека се може уклонити једино хируршким путем. Проф. др Јован Вукадинов, са Инфективнеклинике Клиничког центра Војводине, рекао је да су најупечатљивији симптоми заразезапаљење желудачне слозокоже, дијареја и повраћање.

- Ветеринарска инспекција засад није имала пријава због промета небезбедне рибе на тржишту,нити пријава које се односе на здравствене проблеме грађана настале услед конзумирања рибеу угоститељским објектима – речено је нашем листу у Министарству пољопривреде. –Инспектори у свим објектима у малопромету (самоуслуге, продавнице деликатеса, угоститељскиобјекти, рибарнице, пијаце) прегледају документе којима се доказује порекло и следљивост засву количину затечене хране животињског порекла, па тако и рибе.

Уколико, наводи се у одговору Министарства, продавци не могу доказати следљивост и пореклорибе, ветеринарски инспектор налаже „нешкодљиво уништавање хране као небезбедне законзумирање односно исхрану људи“. Прошле године је због промењенихорганолептичких особина, непотпуне документације или декларације, па и истеклогрока трајања, повучено из промета и уништено 5.959 килограма рибе и 1.879килограма производа од риба.

ОПАСНА ДИМЉЕНА И РИБА С РОШТИЉА

ОБОЉЕЊА изазвана овом ларвом код људи су досад констатована у Јапану, Индији, Ирану,Бангладешу и Канади, где се највише конзумира сирова риба. Како се у Србији не једе сировариба, критичне су оне које се спремају на роштиљу, као и димљена риба. Рибњаци су, засад,тврде стручњаци – безбедни.

А ШТА СТРУЧЊАК У ОВОЈ ОБЛАСТИ КАЖЕ:

Овом темом се бавила и Доцент др Сања Видачек, са Прехрамбено-биотехнолошкогфакултета Универзитета у Загребу, њен рад можете погледати у ПДФ – ОВДЕ…

Лазански: Сарајево хоће унитаризацију БиХ уласком у НАТОPosted: 11 Feb 2013 02:23 AM PST

Лазански: Сарајево хоће унитаризацију БиХ уласком у НАТО

Војно-политички аналитичар Мирослав Лазански сматра да Сарајево настоји да“форсирањем” пута БиХ у НАТО оствари оно што није остварено у рату војнимсредствима, а то је унитаризација БиХ, по принципу “један човек један глас”.

11.02.2013. Независне новине, РТРС, за ФБР приредила Биљана Диковић

Мирослав Лазански

- Та прича о уласку БиХ у НАТО је за политичаре у Сарајеву секундарна ствар. За њих јепримарно да се Република Српска размонтира и да под мотом “морамо у евроатлантскеинтеграције” на неки начин нестане.

БиХ, с овако компликованом структуром какву има, једноставно не може да уђе ни у ЕУ ни уНАТО, и ту је та игра, само што неће рећи “дајте да укинемо Дејтон и Српску”, него идемо уНАТО – сматра Лазански.

Коментаришући недавну посјету БиХ генералног секретара НАТО Андерса фог Расмусена,Лазански је оцијенио да је то више политичка посјета која се може довести у везу са кризомкада је ријеч о ширењу савеза, коју потврђује тренутно расположење у Грузији, Украјини иСрбији.

- Генерални секретар НАТО је, изгледа, дошао у БиХ да би видио како иду кораци каевентуалном приступању БиХ Алијанси, јер очито од тога, за сада, нема ништа, поштоРепублика Српска, односно народ у Српској, није расположен за то чланство – рекао јеЛазански.

Он је додао и да Македонија још не може у НАТО, док се не договори са Грчком око назива.“Дакле, остала је Црна Гора, којој предстоје предсједнички избори, и евентуално БиХ”, навео јеЛазански. Оцијенио је да је питање расподјеле војне имовине само формални разлог доласкагенералног секретара НАТО у БиХ.

- То је формални повод зашто је посјетио БиХ, јер видимо да никако око тога да се договореСарајево и Бањалука. И да Сарајевео заправо жели да под своју контролу стави све војненекретнине, и покретну и непокретну имовину – навео је Лазански.

Он је оцијенио да је то што представници из ФБиХ подржавају улазак БиХ у НАТО и све штодолази из НАТО логична посљедица, јер им је НАТО помогао у завршним војним операцијама1995. године. Лазански је подсјетио да је НАТО бомбардовао Српску и директно помагаомуслиманско-хрватским војним снагама током рата, не само авијацијом, него и копненимаснагама, прије свега на Игману.

- НАТО и политичари из ФБиХ покушавају да кроз поступак приступања БиХ овом савезуунитаризују БиХ. Оваква каква је сада, БиХ неће моћи приступити НАТО док год постоји овакавсамосталан и независан став Српске, која то једноставно не жели – истакао је Лазански.

Лазански је подсјетио да је предсједник Српске јасно рекао да је одлука о уласку у НАТОодлука грађана Републике Српске на референдуму. “Зна се да на референдуму то не може дапрође”, закључио је Лазански.

Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ: КОСОВО, СРБИЈА И ЗАПАДНИЗЛОСТАВИТЕЉИPosted: 11 Feb 2013 02:10 AM PST

КОСОВО, СРБИЈА И ЗАПАДНИ ЗЛОСТАВИТЕЉИ

Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ | 11.02.2013 |Фонд стратешке културе за ФБР приредила Биљана ДиковићНИЈЕ ВАМ ДОЗВОЉЕНО ДА ПОСТОЈИТЕ

Однос Империја САД – ЕУ – НАТО према Србима се, наравно, геополитички може разумети: Срби су, као ивековима до сада, „реметилачки фактор“ на Балкану који омета продор Запада ка Блиском Истоку, или је,потенцијално, руски савезник. Запад, по академику Милораду Екмечићу, народ Светог Саве доживљава каокоњоводце руских козака ка топлим морима(1). Зато су Срби протерани из данашње Хрватске, која јепримљена у челични загрљај Империје; зато је Република Српска стално угрожена политиком унитаризацијеБосне и Херцеговине; зато је Црна Гора „монтенегризована“ стварањем црногорске нације која претумачујенајвећег србског песника, Његоша, и пише латиницом. Зато се Косово и Метохија отимају Србији и нудеВеликој Албанији, савезници НАТО Турске. Зато се спремају удари на Војводину и Рашку област.

Све је то, дакле, геополитика. Али, хладни и прорачунати Запад је према Србима у последње две и подеценије окрутан више него што геополитички интереси захтевају. И са мање силе и неправде могли би сепостићи слични, по Србе, неповољни резулати, јер су домаће политичке елите, осим часних изузетака, вишенего услужне осовини Вашингтон – Брисел. Па ипак, западни злоставитељи, маскирани у доброжелатеље имиротворце, просто уживају у понижавању Србије и спречавању сваког, макар и симболичког, добитка србскеспољне политике (изузетак је једино 1995, и стварање Републике Српске, којој, опет и опет, прети покушајукидања). Чак и „подела Косова“ (у бити, штетна по србске националне интересе), о којој је маштао ИвицаДачић, од стране Империје није допуштена ни као наговештај. Као што су римски пагани, гонећи хришћане(иначе, крајње мирољубиве, ненасилне и одане држави као отаџбини, али неспремне да правекомпромис са идолопоклоноством), са страсном мржњом говорили „Nonlicetvosesse“ („Није вамдозвољено да постојите“), тако и савремени, репаганизовани Запад Србима говори оно што је ВоренКристофер рекао Слободану Милошевићу кад га је овај питао шта треба да учини да би САД премаСрбији имале пријатељски однос: “Нема посебних услова. Морате увек и на сваком месту да урадитеоно што се од вас очекује“ (2).

Тако престаје политика; тако почиње злостављање.

ИДЕОЛОГИЈА ЗЛОСТАВИТЕЉА

Угледни србски философ, др Милан Брдар, указивао је, још 2ОО8. године, на то да у србомрзачком лудилуИмперије, шекспировски говорећи, има система. Он доказује да Маркиз де Сад, радикални идеолог западногпросветитељства, није писао о еротици, него о политици, која је данас руководна идеолошка матрица Западаи кад су Срби у питању. Реч је о политици запоседања и злостављања која од жртве тражи сагласностса мучитељем: “Данас није довољно „сарађивати“, показујући спремност на добровољно ропство.Морамо, преко тога, да се ентузијастички залажемо да „добијемо оно што заслужујемо“. На пример,да нам отму Косово/…/А ако се то деси, да се не бунимо, него да аплаудирамо ономе ко ће то да намуради, да кажемо да је то права ствар, да смо то заслужили, и да показујемо ентузијазам тако штоћемо скочити одмах да нацртамо границу, пре него што они кажу где је.“ Није довољно покорити се каопосле пада Деспотовине Србије под власт Турака 1459. Професор Брдар објашњава ставове нових,„меких“окупатора: “У реду, мораш да будеш роб, али понашај се као то ниси, понашај се као да си сарадник,стратешки партнер, јер сви смо у радосној заједници. Споља мора да влада радост. Смешкамо се ми, моратесе смешкати и ви, без обзира колико је врућа ватра коју смо вам подложили“(3). То је један од кључних (аобичном политичком погледу скривених) разлога због кога Ивица Дачић, некад близак сарадник СлободанаМилошевића, који је ратовао за Косово против НАТОа, мора да се састаје са Хашимом Тачијем, једним одвођа ОВК тероризма осумњиченим, између осталог, за вађење органа живим Србима. Империја у лицуКетрин Ештон Дачића приморава да се смеши Хашиму Тачију не зато што не зна шта је Тачи радио Србима(скупа са Чекуом, Харадинајем и сличним луменима „независног Косова“): она то чини баш зато што ЗНАшта је Тачи радио Србима. Они који господаре светом желе да од Србије створе, како рече др МилоЛомпар, „колонију кривице“(4). Разлози су јасни: Срби су, како је још 1994. говорио Дејвид Гомперт изRANDкорпорације, члан Трилатералне комисије, носиоци вируса који треба уништити. Вирусаслободе.

МЕТОДОЛОГИЈА ЗЛОСТАВЉАЊА

По др Слободану Антонићу, методологија злостављања Србије изгледа овако:

1. Нема коначне листе захтева које треба испунити да би злостављач био задовољан;

2. Захтеви који се постављају су неодређени, да би жртва стално осећала кривицу због неиспуњавања истих;

3. Од жртве се тражи да погађа скривене жеље и намере злостављача („Шта је још услов ЕУ? Шта је то штосе не тражи отворено од Србије (јер се није тражило ни од других земаља) али се очекује да Србија испуни?Геј парада? Још новца из буџета људскоправашким НВО-оима? Конфедерални статус за Војводину? Јошједна награда Србљановићки и Басари?“(5));

4. Жртва не сме ни да мисли, ни да говори, о злостављању које јој Запад приређује јер „кроз ћутање исарадњу жртве перверзни 3лостављач постаје легитимни ВАСПИТАЧ несрећне жртве“(6);

5. Жртвино самопоуздање мора бити уништено кроз распамећивање – она мора себе почети да окривљујеза своју „неспособност“ да уђе у ЕУтопију;

6. Жртва мора да изгуби идентитет тако што ће њена историја бити претумачена као историја кривице; тојест, по Антонићу: “Србији се проналази антисемитизам у раном 19. веку, фашизам у раном 2О. веку, акорени геноцидности и етничког чишћења датирају се чак у 14. век“(7);

7. Кад жртва „схвати“ да је крива, она мора себи да одреди казну и позове злоставитеља да „испуни правду“извршењем казне;

8. Жртва не сме имати никакву вредност – ни пред собом, ни пред светом, да се не би видео прави изгледмонструма који је малтретира…Зато је, по Антонићу, први корак у отпору Великом Инквизитору јачањесамовести и самопоуздања (у култури, пре свега), затим активан отпор агресији злоставитеља и њиховихдомаћих помагача, и, на крају, јасно откривање и друштвена осуда како србофоба са стране, тако и њиховихлокалних саучесника у злостављању.

СВЕТЛОСТ НА КРАЈУ ТУНЕЛА? ДА СКОЧИМО ПОД ВОЗ?

То је нови, глобалистички тоталитаризам, чију симптоматику Брдар описује као тврдњу да више неманепријатеља: “Напротив, онај ко вас кињи, каже да вам је пријатељ, као у подрумима јунака Маркиза деСада. Па као што каже Кондолиза Рајс, пре две недеље, после отимачине Косова: “Сједињене Државе супријатељ Србије“. А Европа то папагајски понавља“, при чему је наша несрећа у томе што имамо „критичнумасу припадника политичке елите која је спремна да пристане на ту игру, рачунајући да ће из тога извућинеку корист“ (8). Зато је сасвим могуће да, после свега што нам је САД-ЕУ-НАТО Империја учинила,Александар Вучић каже у интервјуу „Ројтерсу“: “Преговори са ЕУ су важни не само са политичке тачкегледишта, већ и због развоја српске економије, бољих животних услова, веће одговорности, другачијегсистема вредности/…/Датум за почетак преговора са ЕУ је оно на шта сви ми морамо да се усредсредимо,да завршимо тај важан посао, а онда ћемо видети светло на крају тунела“(9).

Да та светлост на крају тунела није воз, питао би се просечан Србин, коме није до самоубиства на„бриселским шинама“? Јер, евроинтергативци у Србији су жестоко забринути: подршка просечних Србауласку њихове државе у ЕУ пала је на 41%, а омладина презире ЕУтопијску лаж: ученици и студенти сенајвише противе том уласку (1О).

EXORIENTELUX

Његош је свом секретару Медаковићу једном јасно рекао: “Зар не видиш, да сам сирак без нигђе и никога.Још да немамо уздања у ту Русију, морали би пасти у очајање, – а ками би се могли држат сами; а већ когаимаш? на кога би се мога поуздат?“(11). Медаковић додаје „да није било Москова, нигда Србија не би биласвоја – она би могла бити туђа и свачија кано што то бјеше до појава Руса и њихове помоћи, али своја сатуђином нигда.“(12) Милан Брдар је, век и по после ових тврдњи, изјавио, као Његош некад, а данас „имамоРусију, чији представници кажу „Споразумите се сами са собом, и реците нам како хоћете да вам помогнемо“;то јест, „једини нам је спас промишљена политика у савезу са Русијом“(13).

Није ту реч више ни о каквом романтичном словенофилству и било чему сличном, одавно превазиђеном.Русија је, у овом тренутку, једина која не само може и хоће да нам помогне у борби за земљу нашегидентитета, Косово и Метохију, него и једина која може да нас спасе од Великог Злоставитеља са Запада.Питање је само да ли домаћа политичка елита то жели, или више не може без мазохистичког уживања којеосети кад види бич у рукама Империје. ———————————

1.Слободан Кљајић: Коњоводац руских козака на топле воде Медитерана, часопис „Историја“, 37/2О13, стр.17

2. Слободан Антонић: Геополитика злостављања, Геополитика бр.59/2О13, стр. 15

3.Милан Брдар: Хроника разорене Троје 1, Крагујевац – Бачка Паланка – Београд, Центар за слободарскестудије и други, 2О12, стр. 1О5-1О6

4. Мило Ломпар:Србија као колонија кривице, Вечерње новости, 13.јануар 2О13, стр.3

5. Слободан Антонић, исто, стр. 15

6. Исто

7. Исто

8. Милан Брдар, исто, стр. 2О2

9. Најважније је убрзање европских интеграција и датум у јуну,Јединство,28.јануар 2О12, стр. 2

1О. Млади не верују Европи, “Вечерње новости“, 3. фебруар 2О13, стр.6

11. В.М.Г.Медаковић: П.П.Његош посљедњи владајући владика црногорски,Графос, Панчево, 2ОО8, стр. 112

12. Исто, стр.113

13. Милан Брдар, Исто, стр. 2О2

Предлог закона о Јужном току данас на усвајању у СкупштиниPosted: 11 Feb 2013 01:51 AM PST

Предлог закона о Јужном току данас на усвајању у Скупштини

Предлог закона о Јужном току, на дневном реду нове седнице Скупштине Србиједанас, треба да убрза експропријацију земљишта и припрему терена за изградњу тоггасовода кроз Србију, која треба да почне у првом кварталу 2013.

11.02.2013. Пресс, за ФБР приредила Биљана Диковић

Очекује се да ће посланици средином седмице расправљати о Предлогу закона о утврђивањујавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације радиреализације изградње система за транспорт природног гаса Јужни ток. Доношењем посебног закона за Јужни ток стварају се услову за прибављање потребних дозволаи изградњу деонице тог магистралног гасовода кроз Србију, у коју ће бити уложено око 1,7милијарди евра. Тај пројекат је значајан не само за привредни развој Србију, него и региона, наводи се уобразложењу предлога тог закона, који Јужни ток дефинише као пројекат од јавног интереса. Доношење посебног закона о Јужном току било је неопходно, јер се ради о првом ијединственом пројекту такве врсте и обима у Србији, а постојећи законски оквир у Србији уодређеним сегментима стварао је препреке за реализацију тог пројекта у предвиђенимроковима. Предлогом тог закона се утврђују посебна правила за потпуну експропријацију земљишта натраси гасовода, која обухвата око 10.000 парцела. Корисник експропријације је Привредно друштво Јужни ток Нови Сад, које стиче право на тоекспроприсано земљиште седам дана од доношења решења о експропријацији. Јужни ток Нови Сад је заједничко предузеће Србијагаса, који у тој фирми поседује 49 одстовласништва и руског Гаспрома који има 51 одсто акција. Предвиђена је исплата накнада и такси власницима парцела, које се налазе на траси гасовода,по цени које не могу бити ниже од тржишних, уз давање рока у којем је привредно друштвоЈужни ток Нови Сад дужно да плати прописане таксе и накнаде. Влада Србије ће, како се наводи у предлогу тог закона, ради праћења изградње Јужног тока ,после ступања на снагу закона, образовати привремено радно тело које ће чинити представнициминистарстава надлежних за послове енергетике, финансија, грађевинарства и просторног

планирања. За изградњу објеката гасовода Јужни ток може се донети решење о грађевинској дозволи запојединачне фазе или деонице трасе, а употребна дозвола ће се издати за гасовод, каојединствени објекат. За реализацију овог пројекта нису потребна средства из буџета Србије.Закон о Јужном току ступиће на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеномгласнику”. Говорећи о Јужном току, помоћник министра грађевине Александра Дамњановић-Петровићизјавила је Танјугу да ће експропријацију земљишта на траси гасовода кроз Србију спроводитиградови и општине, кроз чије ће територије пролазити гасовод.Она је навела да ће се Министарство грађевине и урбанизма бавити издавањем локацијских,грађевинских и употребних дозвола за тај пројекат, а да ће о евентуалним жалбама одлучиватиМинистарство финансија. Изградња Јужног тока кроз Србију, са два крака према Републици Српској и Хрватској, треба дапочне у првом кварталу ове године, а за изградњу гасовода у овој години већ је обезбеђено 105милиона евра.

Лавров: Француска се бори против оних које је наоружавалаPosted: 11 Feb 2013 01:39 AM PST

Лавров: Француска се бори против оних које је наоружавала

Француска се на северу Малија бори против оних истих које је наоружавала у Либији,изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

11.02.2013. Новости.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

МОСКВА – Француска се на северу Малија бори против оних истих које је наоружавала у Либији,изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

“Француска се у Малију бори против оних које је наоружавала у Либији противрежима Моамера Гадафија, кршећи ембарго Савета безбедности УН”, казао је Лавров уисечцима телевизијског интервјуа које су објавиле руске агенције.

Шеф руске дипломатије је раније критиковао званични Париз због оружја које једотурао побуњеницима који су се борили против Гадафијевог режима и францускогтумачење резолуције УН која дозвољава употребу силе ради заштите цивилног

становништва, подсећа АФП.

Лавров је тврдио да се ветерани грађанског рата у Либији сада боре у Сирији противрежима председника Башара ал-Асада.

“Збуњен сам неспособношћу наших партнера” да сагледају ширу слику, казао је Лавров.

Русија, стална чланица Савета безбедности УН, била је уздржана марта 2011. када се гласало одозволи да међународне снаге бомбардујуГадафијеве снаге, сто је довело до пада његовогрежима, подсећа француска агенција, наводећи да је веома често истицала да је НАТО одговору Либију превазилазио оквире резолуције.

Данас су исламистички побуњеници у Малију покренули неочекивани напад на град Гао у комесе налазе француски и локални војници.

Француски хеликоптери су надлетали Гао и испаљивали ракете на побуњенике ал-Каиде,наоружане “калашњиковима” и ракетама, који су се инфилтрирали у централни део града ипокрали једну полицијску станицу, испричали су малијски И француски официри.

“Инфилтрирали су се у град преко реке. Мислимо да их има десетак. Идентификовало их јелокално становништво и ушли су у полицијску станицу”, каже генерал Бернар Барера,командант копнених операција у Малију.

Барера је рекао новинарима у Гау да су француски хеликоптери интервенисали да би помоглималијским војницима који су се нашли у клопци, јер су их побуњеници гађали ракетама сакровова кућа, преноси Ројтерс.

За сада се не зна да ли је било жртава.

Пуцњава у Гау је започела неколико сати након што су француски и малијски војници ојачаликонтролни пункт у северном предграђу, који су бомбаши-самоубице напали два пута у року оддва дана.

Француска има око 4.000 војника у Малију и тренутно води операције неколико стотинакилометара северно од града Гао у потери за исламистичким побуњеницима.

Четрнаест година пакла и самоће: Исповест једине Српкиње у селу Брезениккод Пећи међу 100 албанских кућаPosted: 11 Feb 2013 01:13 AM PST

Исповест једине Српкиње у селу Брезеник код Пећи међу 100 албанских кућа

После смрти сестре Слободанке у мају прошле године суморну улогу “последње мохиканке” уселу Брезеник код Пећи, у очају, је преузела 63-годишња Наташа Марковић, којој јединодруштво сада праве двадесетак коза и неколико паса. Окружена је само албанским живљем. Одукупно стотинак кућа у селу и окружењу, једина која није албанска је она у којој живи НаташаМарковић.

11. 02. 2013. - Извор: Пресс, аутор: Зоран Влашковић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Четрнаест година пакла и самоће

- Нема никог да ме назове, ни здраво, ни добро јутро, а плашим се и да не заборавим српски уовој осами – вели најсамотније српско уво у Метохији.

Самоћа, очај и страх су од маја месеца прошле године постали део свакодневног живота заНаташу Марковић. Од губитка своје сестре она самује и болује на периферији села Брезеник,данас великог чисто албанског села са стотину домаћинстава.

У Брезенику, који је од Пећи удаљен само четири километра, било је више од 25српских кућа, које су све до једне, осим Наташине, запаљене, а сви Срби протеранијуна 1999. године. Тог, за Србе, трагичног јуна, сестре Наташа и Слободанка су се из селасклониле са козама у оближњу шуму и после петнаестак дана вратиле у село, у јединупреосталу незапаљену српску кућу.

Наташа и Слободанка су преживеле 13 година пакла и самоће, од када су Срби протерани изсела, а оне одлучиле да, ипак, остану на својој имовини, која је вековима уназад припадалањиховој фамилији. Сестра Слободанка умрла је у 66. години као дугогодишњи шећераш,покошена константним стресом и страхом. Наташа је од тог тренутка преузела улогу последњесрпске житељке Брезеника, овог некада Србима врло насељеног села.

- Живеле смо ја и сестра, не тешко, већ претешко. Али, терет, мука, очај и јад су се надвилинадамном кад ми се сестра упокојила у мају прошле године. Самоћа, страх и жалост ме убијајуиз дана у дан. Не знам шта би било са мном да немам ове козе и кучиће. Са њима се јединоразговарам. Плашим се да не заборавим и српски, јер нема никог ниоткуда, да ми назове, низдраво, ни добар дан. А како су ми тек ноћи дуге!? Немам ни радио, ни телевизор, а од уређајасамо имам сијалице и ништа више. Недељама ни са ким не проговорим ни реч – уз сузе причаНаташа која у кући у којој живи нема ни воду ни купатило.

Око велике недовршене куће, у којој живи Наташа, све “пуца” од самоће и тишине. Ни неколикокучића које држи Наташа немају на кога да лају, јер туда се не очекује ни путник намерник, аони задужени да помогну Наташи ретко се сете да завире код једине преостале српске душе уБрезенику. На дотрајалој кући без фасаде ни на једном од прозора нема свих стакала. Ветар их,каже Наташа, поразбијао. Око куће на све стране прислоњена дрва за огрев, која она самаручном тестером реже.

- Мени није потребно много. За сада имам брашна, шећера и свега што ми треба. Недостаје мимлека јер сада козе не музем. Примам социјалну помоћ из Београда, па онда одем пешке доПећи понекад да купим по нешто. У Пећ свратим и код Румене Љубић, која се вратила у својстан па са њом попијем кафу и чај. Она пише књигу о страдању Срба. Била је професоркњижевности. Ето, и људи добре воље су ми доста помогли и новчано и материјално послеобјављивања у новинама како живим – каже Наташа.

Село Брезеник је на пола пута између Пећи и Гораждевца, великог српског села са 900 Срба. Непостоји никакав путоказ или знак који би казао где се налази Брезеник. Поред неколикоалбанских кућа само блатњави макдам води до најсамотнијег српског увета данас у Метохији.

- Српска општина Пећ, чије је седиште у Гораждевцу, прошле године је платила раднике из овогсела да покосе моје ливаде и сакупе сено за козе. Ја немам куда одавде. Научила сам овде, падокле издржим! Само када би имала неког од наших у комшилуку све би ми лакше било. Жељнасам да чујем српски језик више него што ме ова самоћа одвојила од света и што немам многотога. А није ме толико страх, колико сам у опасном окружењу. Више ме боли то што ми Албанцисеку и односе насу шуму и што користе имовину без надокнаде. Жалила сам се и полицији, алиништа – жали се Наташа.

Наташа сада сваке недеље оде пешице до гробља у Гораждевцу, три километра од Брезеника, изапали свећу сестри Слободанки. Каже да јој је монашко дечанско братство помогло прошлегодине око сахране сестре.

После два сата проведених са најсамотнијом Српкињом у Метохији одлазимо из Брезеника.Наташа нас позива да је опет некада посетимо уз захвалност што смо је обишли.

ВЕСТИ са ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије 11.02.2013.Posted: 11 Feb 2013 12:52 AM PST

ВЕСТИ са ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије 11.02.2013.

***

***

Никад Граница са Косовом и Метохијом:

15.фебруара на СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ сви СРБИ који су ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ ИВЕЛЕИЗДАЈЕ да дођу испред ХРАМА СВЕТОГ САВЕ, код ЦРНОГ ЂОРЂА у 12.00 сати!Заборавимо сада на странке, покрете и удружења, и све међусобне поделе на ове илионе! Пустимо сада да ли ће доћи овај или онај и зашто пише овако а не пише онако! УПИТАЊУ ЈЕ ОПСТАНАК СРБИЈЕ! У питању су наше границе и наша ОТАЏБИНА!

***

Глас Косова и Метохије:Усплахирене, фино и богато исфениране водитељке РТС-а, данима нам с ужасомговоре о мртвима у снежној олуји у САД.Само једно имам да им кажем:Да сте тако кукале над нашом децом, где би нам био крај! а8

***

Warszawscy Patrioci:

***

СРБИ НА ОКУП

ОД ХИТЛЕРА ДО МЕРКЕЛЕ

НЕМАЧКЕ ВОЈНЕ СНАГЕ НА КОСОВУ ИМЕТОХИЈИ, 1999.

Прво немачко излажење са оружјем из земље у Европи, после Другог светског рата, било јекобно за двојицу Срба на Кoсову и Метохији.

У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију,немачки војници су са 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.

ТВ камером је забележен стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град,да би се спасили смрти.

Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине,трећег рајха и фашизма, немачки војник излази ван Немачке, издаје наредбу о употребиоружја, пуца и убија двојицу Срба цивила на Косову и Метохији. Догодило се то 13. јуна 1999.године, само два дана од уласка Немачког КФОР-а на Косово и Метохију преко граничногпрелаза Врбница, десет километара од Призрена, из правца Кукса у Албанији.

Радио Телевизија Србије је поводом десетогодишњице од почетка бомбардовања Југославије,марта 2009. године, објавила први пут стравичан снимак убиства двојице Срба у центруПризрена који су жутом „ладом“ кренули да напусте град због несигурности од албанскихекстремиста. Трагом тог уживо сниманог стравичног убиства двојице Срба истражилли смо цеослучај.

Немачко демонстрирање силе другог дана присуства на Косову и Метохији, јасно је показало начијој су страни и да малобројни преостали Срби у Призрену неће бити заштићени као ни оникоји покушавају да оду из града под притиском албанских терориста. Тих дана, јуна 1999.године, Срби у Призрену су буквално били под двоструком окупацијом – пристиглих терористаУЧК и немачког КФОР-а који се отворено ставио на њихову страну.

Сниматељ једне стране телевизије Игор Шаљењевић забележио је камером, тог 13. јуна 1999.

године, у јутарњим сатима сигурно најпотресније нечувено безразложно убиство, ликвидацијуЖарка Андријевића из Призрена, портира у „Косово – вину“ и Славка Веселиновића Босанца,избеглицу из Босне, радника Електродистрибуције у Призрену. Они су тог јутра жутом „ладом“хитали да напусте град због апсолутне несигурности од стране Албанаца у Призрену који суСрбе прогонили а српске куће палили.

„Не снимај ме, водите ме у болницу!“

У одласку из својих кућа улицом код поште у центру Призрена, двојица Срба су сеприближавали аутом групи војника немачког КФОР-а који су били на пункту на оклопнимтранспортерима и поред њих. Ту су били у групама и Албанци из редова УЧК који су и други данславили долазак КФОР-а у Призрен. Пристигли немачки КФОР је проценио да су им ЖаркоАндријевић и Славко Веселиновић опасност у жутој „лади“ која им се приближавала па суиспалили хитац упозорења у ваздух да стану. Избезумљени Срби су се зауставили, што се јасновиди на снимку, а онда аутом кренули у рикверц.

У том моменту немачки потпоручник Кфора на пункту Давид Ферк, први пут после Другогсветског рата у Европи ван Немачке издаје наредбу својим војницима да се на Србе цивилеотвори ватра – „Отвори ватру на непријатеља“. Након тога немачки војници испаљују равно 220метака из више аутоматског оружја у Андријевића и Веселиновића, како је то званично на судуу Кобленцу у Немачкој записано. У „лади“ Андријевића и Веселиновића, од десетине рафала и220 метака, не би преживела ни мува. За воланом ,,ладе” Славко Веселиновић, Босанац усмрћенје истог тренутка док се Жарко Андријевић борио још неколико минута за живот поред аута улокви крви која се сливала низ улицу према немачким војницима Кфора.

Радник међународне организације „Wоrld Vizion“, који је помагао смртно рањеном Андријевићу,казао је касније на препричавању догађаја да су задње Жаркове речи биле: „Ја сам Србин, јаморам да умрем“. Али још док је био смртно рањен у ауту Жарко последњим атомима снаге, саисколаченим очима, изговара, што се јасно чује на снимку Шаљењевића: „Не снимај ме, водитеме у болницу“. Језиво!

Немачки публициста и стручњак за Балкан Јирген Елзесер тих дана је био на Косову и Метохијии добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену. Он је у књизи „Ратни злочини –бестидне лажи и жртве НАТО-а у Косовском сукобу“ описао атмосферу терора над Србима али ито да двојица убијених Срба у Призрену нису били никаква опасност за никога и да су код себеимали оружје само за самоодбрану јер су знали шта их чека, ако их албански терористи иАлбанци ухвате живе.

Награда за убиство Срба

Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у Немачком градуКоб-ленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк, први Немац који је после Другогсветског рата, ван своје земље и први пут од тада да немачка војска у Европи излазиса оружјем из земље, наредио да се отвори ватра на људе цивиле. Међутим,оптужница за убиство је пала у воду јер су судије дошле до закључка да су немачкивојници наводно пуцали у самоодбрани.

Одмах после тог судског процеса немачки министар одбране Рудолф Шарпингодликовао је Давида Ферка златним орденом крста части Бундесфера за „беспрекорноиспуњење војничке дужности“. На суђењу у Кобленцу Давид Ферк је казао: „Нисамубио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио сам право у мету“.

И на Косову и Метохији ово убиство двојице недужних Срба цивила је остало вандомашаја закона и правде јер је КФОР званично изузет од кривичне одговорности забило какве своје поступке па и убиства цивила. Питање је да ли су Андријевић иВеселиновић могли да избегну смрт у Призрену кад су се у то време нашли удвоструком непријатељском окружењу?!

ВРИСАК АРХАНГЕЛСКЕ БРОЈАНИЦЕ

Шампањски су отвор затварале штаке,Теревенку пене, пахуљицу наде,Кроз мехуре вриска зацвилеше кваке.

Мемљиво поподне са осмехом жреца,Од ударне игле до чашице рума.Бодљикаву жицу надвисише деца,Сјаје се митре од црног титанијума.

Секундара крика предходница века,Беспомоћно рида, сунце на точковима.Око осе туђе шестар кружи изнад мртвог зида,По авлији отвореној ширила се флека.

Димио се тамјан из влажних аркада,Пингвинова крилца, прозирне мантије,Трпеза канонска, милка чоколада,На апсиди царској кошуљица змије.

Замотуљак бележница плута.Регистратор хада наплаћује гробарину,Јаук поред пута, наслоњен на ранац-домовину.

Око чије лебдиш главе Архангелска бројанице,Хоће ли ноћ ова бити дужа од оне?На столњаку плавом жуте се звездице,Рука која је вадила бубреге, сад дели бомбоне.

ГРАЧАНИЦИ СВЕТОЈ УСАМЉЕНИЦИ

Усамљенице света, сјаје ли твоја крвна зрнца,Низ згасле аркаде синусних бусола,Олтар ти чувају пингвини блиндирани,И два везана црнца,У хаљинама тамјанских патрола.

Милоје ДОНЧИЋ(ЗВЕЗДОСЛЕП, ЛЕСТВЕ, Косовска Митровица, 2012.)

Зоран Влашковић

***

Новица Милановић:

***

Вјерица Радета:Благо теби Николићу кад си без образа. Смешка се и прича о разговору са Јахјагом.Каже, Ештонова не инсистира на признању лажне државе Косова. Ето, он даје и оношто му не траже. Шта је него признање то што он као председник једне државезванично разговара са неким ко се представља као председник неке лажне државе.Издаје и смешка се…Како наш народ каже: Најгори је онај ко се Бога не боји, а народане стиди.

***

КИМ радио: Срби страхују за безбедност

Инциденти који су се последњих дана догодили на северу Косова али и јужно од Ибра унели сунови страх и зебњу међу српским становништвом.

Србе јужно од Ибра узнемирили су последњи инциденти на северу Косова, рушење искрнављење споменика и напади на православне светиње. Ипак, верују да се насиље, сличнооном из марта 2004. године више никада неће поновити.

“Преко десет година нисам био у свом граду, Приштини, јер се бојим за своју безбедност”, кажемештанин Грачанице.

Срби на Косову и Метохији су потпуно незаштићени, они су грађани другог реда, каже шефбироа канцеларије за Косово и Метохију у Грачаници Бранимир Стојановић.

“То је главни проблем и питање на које одговор мора да да међународна заједница. Ми ту у њихгледамо. Не можемо да набијамо главу у песак и сваки пут када видимо да се ради нешто што јелоше за Србе ми ћемо то да кажемо јасно и гласно. Ми не можемо да ћутимо кад се сруши 150споменика и сигурно ћемо о томе причати увек, свуда и на сваком месту”, каже Стојановић.

Аналитичари из Приштине сматрају да тзв.”Влада Косова” сасвим добро држи под контроломбезбедносну ситуацију јужно од Ибра али да није толико моћна да заустави инциденте који су упоследње време све чешћа чак и свакодневна појава на целом Косову.

***

СИРИНИЋКА ЖУПА – ЖИВОТ 12000 СРБАНА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

САВРЕМЕНИ ЛОГОР ЗА СРБЕ ПО АМЕРИЧКО – ШИПТАРСКОМ РЕЦЕПТУ.БРАНКО СТАНКОВИЋ И “КВАДРАТУРА КРУГА” О ЖИВОТУ 12.000 СРБА НА ЈУЖНОЈ МЕЂИ СРБИЈЕПОД ШАР ПЛАНИНОМ.

***

Глас Косова и Метохије:

Телевизија је створила нову врсту човека – homo medium – човека са истрошеним нервнимсистемом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевнограспада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја,такорећи, у сировом стању – некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу.Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе. Телевизија хипнотише. Бујицеприлика, јаких и насићених страстима, истовремено и видних и слушних, поробљују душу, свестсе окамењује, човек се претвара у медиума телевизије који прима њене побуде… а1

***

Танјуг: Неће бити ‘никаква канцелариjа’ Приштине у Београду

БEOГРAД – Oфицир за везу Приштине биће смештен у згради Делегациjе EУ у Србиjи, и то нећебити “никаква канцелариjа”, рекао jе шеф српске дипломатиjе Иван Mркић.

Mркић jе за ”Блиц” рекао да “привремене власти у Приштини официра за везу могу да називаjусходно своjим жељама. Mогу га звати амбасадором или представником из космоса. Истина jе даће у просториjама EУ у Београду радити само jедан човек коjи ће бити контакт особа затехничке споразуме”.

Српски министар jе нагласио да та контак особа ”не може имати другачиjе звање него официрза везу”.

***

Глас Косова и Метохије:

Србија, реално, ове године издаје и предаје своје КиМ.а1

***

Александар Павић: Сретење код Вождовог споменика, или буна против границе

Постављање “тврде” границе на административној линији представља и својеврсну увреду засве грађане Србије. У име наводне интеграције у “Европу без граница” од Србије се захтева да

успостави границу – са самом собом. Такво пристајање је заправо отворено пристајање наропски положај, нека врста званичног мирења са чињеницом да за Србију треба да важе једни,крајње понижавајући закони и правила – а за остале други. Активна спремност за уклањање, зарушење такве границе представља врховни чин слободе – једини који је у ово време достојантековина Првог српског устанка и осталих славних тренутака наше заједничке историје.

***

СРБИ НА ОКУП

Косово је илегално одузето Србији

БЕОГРАД, ВАШИНГТОН – Нема коначног решења прихватљивог и за Београд и за Приштину, алито не значи да не могу да унапређују, па чак и институционализују односе, свесни да је главнипроблем нерешив, сматра Дејвид Кенин, професор Универзитета “Џон Хопкинс”.

”Косово јесте проблем за Србију, јер јој је илегално одузето, Београду нијеприхватљива његова једнострана декларација о независности. Оно што сада обестране раде, то је настојање да реше неке проблеме, замрзавајући ово основнопитање”, каже овај доскорашњи аналитичар ЦИА у интервјуу за данашњу “Политику”.

Према његовим речима, нема коначног решења прихватљивог за обе стране. Косово је, подсећаон, признато, од готово сто земаља света, али не и од пет чланица ЕУ.”Косово инсистира на независности и суверенитету, и тачка, и није спремно на компромис отоме. Србија, такође, није засад спремна да на то пристане”, каже Кенин. Он сматра да, то штообе стране замрзавају основно питање, није лош приступ, све док обе стране и они споља –разумеју да главно питање неће бити решено, већ само контролисано.

Универзално је правило у политици, подсећа Кенин, да се разликују проблеми који су решивиод оних који само могу да буду држани под контролом и да се одлучи који су који. То значи даСрбија и Косово могу да институционализују односе и сарадњу, да би се они унапредицали напредвидљивом нивоум дакле да свака страна зна шта може да очекује од друге, док обеистовремено разумеју да главно питање у догледно време неће бити решено.

Кенин сматра да би било сврсисходније кад би ЕУ једнсотавно рекла да ”ни Србија, ни Косовонеће постати чланице све док међусобно трајно не реше питање статуса. Према његовоммишљењу, боље је што ”мање лекција из Брисела”. Он сматра да је ЕУ недоследна и да нијејасно који су то услови пред Србијом и да ли је међу њима граница са Косовом.

Професор Кенин је навео и да су две заједнице на Балкану под патронатом САД више него друге– Албанци и бошњаци /муслимани/ – из историјских и политичких разлога. Кад је реч оАлбанцима, то се, каже он, односи како на оне на Косову, тако и на оне у Македонији и уAлбанији, који се сви увелико ослањају на САД. Према његовом мишљењу, треба имати у видуда су Албанци најмногобројнија заједница на југу Балкана и демографски највиталнија.”Албанско питање” постоји, каже Кенин, јер се још не зна како ће се Албанци организовати –као једна држава, или више њих… какви ће бити њихови односи са суседима, како ће се суседиприлагодити на ту албанску демографску експанизију.

ТАНЈУГ

————-

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

10.02.2013. Вести са ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије: Бомба на школском игралишту уОраховцу, Руси не могу сачувати Косово јер тзв. србска власт то неће

ДА ЛИ ЋЕ ПРОСЛАВА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА ДОВЕСТИ ДО «ЗАЈЕДНИЧКОГПУТИРА» ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНИХ И ПАПИСТА?Posted: 10 Feb 2013 11:30 PM PST

ДА ЛИ ЋЕ ПРОСЛАВА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА ДОВЕСТИ ДО «ЗАЈЕДНИЧКОГ ПУТИРА»ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНИХ И ПАПИСТА?

11.02.2013. eparhija-prizren.org, за ФБР уредник Биљана Диковић

Уплитање Папе у прославу има за циљ промоцију његовог примата и свејереси екуменизма

Ове 2013. године навршава се хиљаду седамсто година (1700) од издавања познатог „Миланског едикта“(313), којег су заједно потписали тадашња два аутократора, Константин Велики и Ликиније. Тим поводомСрпска Црква организује празничне манифестације, пошто се иначе један од српских градова сматраместом рођења Константина Великог.

1. „Милански едикт“ био је благонаклон према Хришћанству и отворио је пут за прву у историјихришћанску државу

Према већ преовлађујућем мишљењу у историјским истраживањима Константин Велики се родио у Наису уГорњој Мизији, у данашњем Нишу, не пре 280, вероватно 288, као син римског достојанственикаКонстантина Хлора, каснијег цара и августа, и Гркиње Јелене, из Дрепана у Витинији, које је каснијепреименовано од стране аутократора њеног сина, и у њену част, у Еленуполи1.

У постепеном окретању Константина Великог ка Хришћанству – све док није постао заштитник и добротворЦркве и Хришћанство учинио званичном религијом великог ромејског царства, док дакле није утемељиопрву хришћанску државу у историји – значајна станица на том путу био је тзв. „Милански едикт“. Као царскидокумент на Истоку га је обзнанио савладар Константина Великог, Ликиније, а садржао је одлуке које сузаједнички донели у Медиолану (данашњи Милано) оба савладара, Константин Велики и Ликиније (фебруар313), и које више изражавају вољу и одлуку Константина Великог, а мање Ликинија – да престану ужасни инеправедни прогони Хришћана од стране римског царства, и да им се дозволи да слободно живе и верујусвоју веру и врше обреде, као што се то подразумевало за остале поданике царства, чак и за Јевреје. Да неби пак идолопоклоницима изгледало да држава напушта отачку религију већинског броја становника иокреће се ка, до тада са мржњом прогоњеним, Хришћанима, који су представљали мањину, одлуке изМилана представљене су као да уводе верску толеранцију за све поданике царства, како би сепредупредило схватање о благонаклоности ка Хришћанима, и тако се повећала мржња према њима. Јасно

је међутим из историјских чињеница да синкретизам – мешање управо разних религија које су слободнопрактиковане у римском царству, из чега је произашао Гностицизам – представља основну карактеристикуверске политике Римских царева пре Константина Великог. Тако да је и пре „Миланског едикта“ постојалаверска толеранција, која сасвим неправедно није важила једино за Хришћане. Из тог разлога не требасматрати да „Милански едикт“ уводи за све важећи принцип верске толеранције, него пре свега исправљанеравноправни однос ка Хришћанима, у односу на припаднике осталих религија. То се види и из самогтекста „Едикта“ који је објавио Ликиније 15. јуна 313, након тријумфалног уласка у Никомидију, и упутио гаЕпарху у Витинији. Ради се дакле о едикту који је донео Ликиније у Никомидији, на основу договора уМилану. У наставку доносимо цео текст Миланског едикта, онако како га наводи црквени историчар Евсевијепо преводу са латинског оригинала:

„Kaда смо – ја, Константин Август и ја, Ликиније Август – имали срећу да се сретнемо у Медиолану иразговарамо о свему што је везано за општу бригу и корист, сматрали смо да између осталих тема које бикористиле свима најпре требало уредити оно што се односи на поштовање Божанства; тј. да пружимоХришћанима, као и свим осталима, слободу да следују било којем веровању, сагласно својој жељи, како бибило које божанство и небеска сила било благонаклоно према нама, и према свима онима који се налазепод нашом влашћу. Стога смо и сматрали за праведно и мудро да се усвоји ова политика, како нико не бибио лишен могућности да се посвети било веровању Хришћана, било некој другој вери коју налази погодномза себе, да би нам Преузвишено Божанство, коме службу приносимо са толиким слободоумљем, у свакомпредмету даровало жељену милост и доброту. Сходно томе, треба да зна твоја посвећеност да смоодлучили да се укину сва ограничења која се односе на хришћане, а која су навођена у нашим претходнимписмима ка теби, и да од сада па надаље ко год жели да следује веровању хришћана слободан је – безикаквих ограничења, без препрека и сметњи – да му следује. Сматрали смо да ово треба у потпуности даобјаснимо твојој посвећености, како би знао да смо поменутим Хришћанима дали апсолутну слободу даверују своју веру. Твоја посвећеност, свакако, схвата да, пошто смо им дали ово право, и остали имају истоапсолутну слободу да бирају и да верују коју год желе веру или религију, ради мира нашега царства. И овоје одлучено да не би некоме изгледало како ми умањујемо било коју религију или веровање. По питањуХришћана одлучили смо да донесемо и следећа додатна правила“2.

У продужетку Едикта следе наредбе за непосредно враћање хришћанским заједницама богослужбенихместа, као и имања која су им била заплењена, било да су се налазила у државном поседу, било да су билапредана појединцима. Тако да су одлуке из Милана равноправно сврстале и до тада прогоњеноХришћанство, у оквире законски обезбеђене верске толеранције и верских слобода3, и отвориле су путтоком наредних десет година, да се утемељи прва и јединствена по цивилизацијским плодовима ивременском трајању хришћанска држава, такође и пут за потпуну христијанизацију Европе, која је данас нажалост скоро у потпуности дехристијанизована4.

Без сумње Милански едикт је званичним законским увођењем два начела – сврставањем и Хришћанствапод принцип верске слободе, као и слободе савести Римљана за избор било ког религијског веровања анарочито хришћанског – био благонаклон пре свега Хришћанству5. На основу ове необориве констатације,која проистиче из извора али и историјског истраживања – да је „Милански едикт“ био благонаклон пресвега Хришћанству, и да је отворио врата за величанствену хришћанску државу Константина Великог, захришћанску Васељену и хришћанску Европу – можемо да изнесемо неколико мисли и да учинимо некепроцене планираних празничних манифестација Српске Цркве поводом хиљаду седамстотина година (1700)од доношења „Миланског едикта“.

2. Папа је центар празничних манифестација. Препрека је епископ Артемије; због тога је и рашчињен.

Приметно је најпре да је овом догађају дат веома велики публицитет; сусрети за сусретима, саветовања засаветовањима, и посебно давање великог значаја питању да ли ће у манифестацијама учествовати иримски Папа. Чини се да се у билатералним сусретима између Ватикана и Српске Цркве постављају некиуслови од којих ће зависити да ли ће папа прихватити позив, који је Српска Црква спремна да упути. И овиуслови сигурно имају везе са чињеницом како ће, у целом свету, бити истакнут посебан положај римскогПонтифекса, његов примат међу свим хришћанским лидерима, како ће заправо примат папе, који већвековима представља болно и тешко решиво питање – јер разбија саборни систем ПравославнеКатоличанске Цркве – бити промовисан овом приликом; постоји чак опасност да се доведе у питање и даљеодржавање тридесетогодишњег (од 1980) тобожњег и анти-отачког дијалога између Православних и

Римопаписта.

Српска Црква, која је све до скора била изразито антипапска, чији је негативан став према јереси Папизмабио освећен крвљу мученика, и која је у наше дане имала да покаже велике личности антипапскихСветитеља и Богослова – светог Николаја (Велимировића) и светог Јустина (Поповића) – поклекнула је,преклонила је колено пред моћним планерима Антихристовског Новог Доба, међурелигијског Синкретизма иЕкуменизма, изгубила је лепоту и привлачност Православног Исповедања Светих Отаца, и приклонила серугоби и бестидности свејереси Екуменизма. Док је све до пре неколико деценија, следећи мишљење и ставСветога Јустина у вези заједничких молитава, с правом одбијала да прихвати позив Римокатолика изБеограда за учешће у Недељи заједничких молитви, сада насупрот томе грозничаво чини све, како бипостигла да Папа прихвати позив за долазак на прославу „Миланског едикта“, и да буде наравноначалствујући, први међу свим Патријарсима и Предстојатељима, као што је заиста и био признаван каопрви по части, али не и по власти, у времену пре Схизме, а сада се, након тога, као јеретик налази ванЦркве и потпада под анатеме које важе за јеретике.

Српска Црква је у потпуности променила курс у односу на јереси Папизма и Екуменизма од избора новогпатријарха Иринеја, који непрестано изазива православну савест својим речима и делима, потпомаган одстране познате тројке некада добрих и Православних јерараха и професора. Неканонски прогнан ирашчињен епископ рашко-призренски Артемије, са својим изабраним сарадницима и многим монасима саКосова и Метохије, требало је да и из тог разлога буде уклоњен из јерархије, како не би унутар ње постојалиантипапски, антиекуменистички, заправо православни гласови. Требало је очистити простор од„фанатичних“ зилота, како би папа могао да дође у Србију. Истина, међутим, има свој простор; не може јенико уклонити; уклоњени бивају сами од себе сви који не ходе путем Истине.

3. Боље би било да се током прославе стигне до „заједничког путира“, како би се рашчистиласитуација

Толики је публицитет и значај дат овим празничним манифестацијама да многи верују како није искључено,током сусрета папе са православним патријарсима и предстојатељима, да се стигне и до заједничкогпутира, тј. да дође до саслуживања и да се причесте сви заједно из истог путира. Ово наравно желе већвековима сви Светитељи и то желимо сви ми, под неопходним и неизбежним условом – да папа одбаци свејереси и заблуде и да се у покајању врати Једној, Светој, Католичанској и Апостолској Цркви. У супротномнећемо имати истинско сједињење него лажно, као што је и у прошлости било на лажним саборима у Лиону(1274) и Ферара-Флорентији (1438-1439). А пошто луциферски Папизам неће никад признати своје грешке ипокајати се, јер на те заблуде и јереси наводи га и учи га сам Луцифер, сматрамо да би било пожељно да сеоствари ово лажно јединство – јединство уз задржавање заблуда и јереси – како би се ситуацијарашчистила и како би сви схватили на који начин се производи и припрема целокупна ова пацифистичка иагапистичка Теологија Дијалога самих Екумениста, у циљу обмане неупућених и наивних. Екуменистима обестране више одговара да се уједињење спроводи у тајности, подземно, са постепеним кварењемправославне свести на Богословским факултетима и у редовима клира, како не би постојала противљењакада се лажна унија и објави. Ово би пак требало да разбуди све оне добронамерне клирике и богословекоји нису много узнемирени свим оним што се већ лукаво спроводи – на пропаст и противно отачком ставу –заједничким молитвама, учешћем у богослужењима, манифестацијама пост-отачког карактера, крштењскомеклисиологијом, укидањем граница Цркве, даривањем Корана и патријарашких митри, такође и светихпутира, признавањем Светих Тајни јеретика, које сматрамо Црквама учествујући заједно са њима уСветском Савету Цркава, и много тога другог. Слабо и скоро неприметно противљење и супротстављањесвему томе, што се не може оправдати ни Светим Писмом ни Отачким Предањем – уз навођење каооправдања „црвене линије заједничког путира“ – иде у прилог свејереси Екуменизма, јер у суштини сенамеће јединство и пре заједничког путира. Када се међутим буде озваничило општење и кроз заједничкипутир, већ ће толико узнапредовати унутрашња исквареност, као и пацифизам и агапизам Пост-отачкогКрштењског Богословља, да више неће постојати лица која ће видети црвене линије. Наметнуће се„јединство у различитости“, за које – небогословски и изврнуто – тврде како га тобож учи свети ФотијеВелики, први и најефикаснији противник и разоритељ Папизма.

Пошто, међутим, исквареност и унутрашња капитулација још нису заузели све, ценимо да им не иде уприлог да сада озваниче заједнички путир. Ми бисмо желели да дође до тога, како би и они који стављајузаједнички путир као црвену линију стали уз нас, да би се уз помоћ Божију и Светих Исповедника разишли

тмурни облаци јереси Екуменизма и засијало поново сунце Православља.

4. Дух прославе стран је „Миланском едикту“ и делу светог равноапостолног Константина Великог

Након свега овога неко се може оправдано упитати – какве везе има све ово, екуменизам и синкретизам, са„Миланским едиктом“ и са Српском Црквом? Какве везе уопште има Српска Црква са „Миланским Едиктом“?Ако је Српска Црква већ хтела да организује прославу у част светог и равноапостолног Константина Великог,који се родио у Нишу (данашња Србија), требало је да то учини у поводу целокупног његовог дела – или наоснову година за које се сматра да је рођен (280-288), тј. у деценији 1980-1990, или пак да сачекагодишњицу његовог упокојења (337), тј. 2037. „Милански едикт“ пак има смисла да буде празнован било одстране Ватикана, у чијој се јурисдикцији налази Милано, или од стране Цариградске Цркве, којој припадаНикомидија где је Едикт објављен. Да је међутим прослава организована на тим местима, уз синкретистичкии екуменистички карактер који јој се придаје, Екуменисти не би имали никакве користи, јер би главне улогеимали већ познати глумци. Требало је зато да једну од главних улога добије до недавно антипапистичкаСрпска Црква, како би се показало да се све Аутокефалне Православне Цркве, чак и оне до скораантипапске, поклањају звери из Апокалипсе и хвале се тиме.

5. „Галилеја незнабожачка“ је ова прослава

Сматрамо да се црквене вође поводе за политичким разлозима, имајући као мамац пред собом улазакСрбије у ЕУ, те тако теже за склапањем људских савеза, губећи тако савез и помоћ Божију. То се десило иса Грчком, која од како је ушла у ужи круг ЕУ, у оквиру валутне уније, и прихватила посету папе 2001,напредује од зла на горе. Као што се дехристијанизовала Европа, тако се сада дехристијанизује Грчка, адехристијанизоваће се и све Православне земље које су ушле или настоје да уђу у ЕУ. Кроз Папизам ињегово аутентично чедо Протестантизам, који патворе Еванђеље и подлежу истим оним искушењимаЂавола које је Христос6 одбацио, Хришћанство се уподобљава свету, посветовњачује се, постајенепоуздано, губи своју духовну силу, бљутави. „Ако со обљутави, чиме ће се осолити?“. Није више ни зашта, него ће бити погажено од људи7. Тако се већ вековима гази Хришћанство у некад хришћанској Европи,коју је утемељио заиста Велики Константин, започињући са „Миланским едиктом“ – који, међутим, неманикакве везе са оним што се данас лукаво спроводи кроз међурелигијски и међухришћански Екуменизам,који не поштује јединственост Еванђеља и не иде у прилог Хришћанству, као што је био случај са„Миланским едиктом“ и каснијим равноапостолским деловањем Константина Великог. Напротив, враћа нас удоба пре Христа, у мрак истоветности и једноцености религија, верске толеранције, у „Галилејунезнабожачку“, као што се описује у Еванђељу од Матеја: „Земља завулонова и земља Нефталимова, напуту к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; народ који седи у тами виде светлост велику, ионима који седе у области и сени смрти, светлост засија“8.

6. Псевдоконстантинова прослава „Миланског едикта“

Уплитање папе у прославу 1700 година од „Миланског едикта“ представља фалсификовање његовог духа,има за циљ промоцију примата папе и свејеретичког Екуменизма, неће бити константинова негопсевдоконстантинова прослава, што подсећа на велику историјску обману „Псевдо-Константинових дарова“и „Псевдо-Исидорових прописа“. По мишљењу стручњака „ниједан други фалсификат у светској историјиније учињен са толико мајсторства и ниједан други није имао тако велике успехе“9. Сагласнопсевдоконстантиновим даровима – Константин Велики је одлазећи са Запада, у циљу преноса престоницецарства на Исток, тобоже поверио папи управу, политичку и црквену, Западног римског царства. На основуове велике историјске лажи Запад је вековима био потресан папоцезаризмом, тј. борбом папе да сенаметне као политички ауторитет западним владарима, а много пута уз помоћ политичких и црквенихмешања и самом Истоку.

Јубиларна прослава „Миланског едикта“ имала би међутим смисла уколико би се њоме нагласилапостепена христијанизација Европе започета Константином Великим, као и њена постепенадехристијанизација за коју је најодговорнији Папизам, који је фалсификовао еванђелску проповед и умешаосе у световне и политичке ствари. Православна Католичанска Црква је нажалост од прошлог века кроз

Екуменизам амнестирала јеретичко изопачавање Папизма, којега кроз своје екуменистичке вође признаје заканонску, сестринску Цркву, исто као што је учешћем у тзв. Светском Савету Цркава, који је у суштиниСветски Савет Јереси и Заблуда, амнестирала и иконоборачки и деструктивни Протестантизам.

Да ли ће се у Србији наћи православне снаге које ће се супротставити овим папоцентричнимпсевдоконстантиним прославама? Да ли ће антипапска Православна Србија, Србија светог Саве исавремених светитеља Николаја (Велимировића) и Јустина (Поповића), прихватити да буде погажена,жудећи и прослављајући папин долазак? Да ли ће се наћи неки Православни Патријарх или Архиепископ даодбије своје учешће у прослави којом ће началствовати папа, најодговорнији за дехристијанизацију Европеи уништитељ дела равноапостолног Константина Великог? Сумњамо, али се и надамо.

Епилог

Овај текст је написан када смо са радошћу чули да се српска Јерархија противи филопапистичким потезимапатријарха и његових сарадника. Наше наде расту и молимо се да Папизам не буде оправдан од странеСрба, као што је оправдан од стране других Православних народа и од нас Грка.„Стојте чврсто и држите“ се браћо Срби.

Недељник „Православна штампа“ бр. 1960Превод са јелинскогАрхим. Симеон

1. О светој Јелени и њеном раду в. у делу Протопрезвитера Теодора Зисиса, „Равноапостолна светаЈелена и њено дело“, Βυζαντινά 18 (1995-1996), 135-146. [назад]2. Оригинални текст у A. Jones, Константин и христијанизација Европе, Атина 1962, изд. Γαλαξίας, стр.97-98. Евсевије Кесаријски, Црквена историја 10, 5, 4-6, ΕΠΕ 3, 286-288. [назад]3. В. Власије Фидас, Црквена Историја, т. 1, Атина 1992, стр. 334. [назад]4. О дехристијанизацији Европе, која се преко својих лидера – кроз „Повељу о људским правима“ усвојенудецембра 2000. године у Ници, Француска – одрекла било каквог навода о својој хришћанској прошлости,својим хришћанским коренима, в. Протопрезвитер Теодор Зисис, Од Никеје у Витинији до Никеје уФранцуској. Константин Велики и минијатуре нашег доба, Солун 2001. [назад]5. Власије Фидас, као горе, стр. 330. [назад]6. Мт. 4, 1-11. [назад]7. Мт 5, 13. [назад]8. Мт. 4, 15-16. [назад]9. Архим. Василије Стефанидис, Црквена Историја, Атина 1959, стр. 299-300. [назад]

Највећа српска историјска грешка?Posted: 10 Feb 2013 11:15 PM PST

Највећа српска историјска грешка?

Срби као нација су као и све друге нације током своје историје правили грешке, тј. вуклипогрешне политичке потезе који су им се касније, све до данас, лупали о главу. Међутим,мишљења смо да су Срби у односу на многе друге европске нације правили много вишеисторијских грешака које су их и довеле до садањшег стања борбе за очување минимумадржавне територијалности па чак и за биолошки опстанак на Балканском полуострву.

11.02.2013. Новинар.де, Владислав Б. Сотировић, за ФБР приредила уредник Биљана Диковић

***

Срби су нација која је у последњих сто година изгубила све ратове са свим својим националним

непријатељима почевши од Првог светског рата, преко Другог светског рата па до ратоваДеведесетих и коначно до последњег рата са Шиптарима који се управо ових месеци завршаватријумфалном победом кавкаских горштака на привременом раду на Балканском полуострву.

Од свих тих историјских грешака које су Срби правили, или пак они који су били на српскомпрестолу и власти у Србији, били они Срби или не, сматрамо да је убедљиво најкатастрофалнијагрешка, која Србе све до данас и најскупље кошта, она из средине 1915. г. када је Србија каонезависна држава српског народа могла да у најглавнијим цртама реши тзв. “Српско питање” уЈугоисточној Европи. Ради се, наиме, о најозбиљнијој понуди сила Антанте влади КраљевинеСрбије из априла и касније 1915. г. да се Србија одрекне Вардарске Македоније у користБугарске, а за узврат након победе Антанте у Великом рату добије све Србима насељенетериторије западно од Дрине као и део северне Шипније коју би поделила са Црном Гором.Конкретна понуда Антанте (тзв. тајни “Лондонски споразум”) Србији на мапи изгледа овако:

Међутим, и на жалост, Србијанска влада којом је фактички управљао Црногорац АлександарКарађорђевић – нелегитимни владар-регент Краљевине Србије, је ову историјску понуду одбилазарад задовољавања регентових мегаломанских амбиција да влада великом ЈугословенскомКраљевином која је, као што се то касније показало, створена и бивствовала искључиво насрпску и пре свега србијанску штету.

У суштини, Србија је требала да се одрекне само Вардарске Македоније, за коју ни сама српсканаука није тада била сигурна да је баш српска, а у стварности је било далеко вишеетнографских и историјских доказа и аргумената да је ова територија више бугарска негосрпска. Правно гледано, Србија је прекршила Уговор са Бугарском из 1912. г. о поделиМакедоније и безправно окупирала и анектирала Вардарску Македонију без обзира што се ниБугарска није придржавала слова Уговора који се односио на савезничке војне операцијепротив Отоманског Царства. У сваком случају, Србија је према понуди Антанте те 1915. г.требала да преда Бугарској земљу за коју ни сама није била сигурна да је њена, а за узвратдобије српске етничке територије које јој ни једна велика сила није оспоравала да укључи ууједињену националну државу Срба, са или без Црне Горе. Оваква варијанта проширења Србијеби се у основи поклапала са начелима српске националне идентификације Вука СтефановићаКараџића из 1836./1849. г. (чланак “Срби сви и свуда”) као и са тајним националним програмомсрбијанске спољне политике зацртаног од стране Илије Гарашанина 1844. г. у његовом

“Начертанију” (види: Владислав Б. Сотировић, Српски комонвелт, Виљнус, 2011). И један идруги су се још средином 19.-ог столећа одрекли Македоније као земље насељенеетнолингвистичким Србима изузев њеног најсевернијег дела са Скопљем и Кумановом – делакоји је и Бугарска признала Србији 1912. г. и који би вероватно Србија и добила на основупонуде Антанте из средине 1915. г. Овде је такође битно истаћи да је на овакво решењетериторијалних питања на Балкану свој пристанак дала и Царска Русија – једина заштитница иСрба и Србије. Треба се потсетити и на чињеницу да је на основу уговора између Србије иБугарске из 1912. г. пред Први балкански рат управо цар Русије био именован за коначногарбитра у српско-бугарском спору око Македоније што понуди сила Антанте Србији из 1915. г.даје нарочити легитимитет и тежину.

Познато је да су последице одбијања ове разумне понуде за Србију и њене становнике билевише него катастрофалне јер је те исте године у јесен земља била окупирана, војска побегла изОтаџбине заједно са Владом, Краљем, Регентом и Скупштином, а до краја рата изгубила читавуједну четвртину свог становништва и половину индустрије. За узврат, на крају рата ни Србијани њени Србијанци нису добили ништа јер им је држава укинута, а они били натерани да живезаједно са својим дојучерашњим убицама и крвницима у истој држави у којој су игралиподређену финансијску и економску улогу. Од ове грешке се ни Србија ни њени грађани додана данашњег нису опоравили, а како ствари стоје коначно уништење и Србије и Срба текпредстоји и то управо од оних који су Србији средином 1915. г. нудили оно што би многи другивеликодушно прихватили.

Владислав Б. Сотировић

Независни истраживачки центар – “Распето Косово”

http://www.crucified-kosovo.eu

vladislav-b-sotirovic@crucified-kosovo.eu

Ања Филимонова: На Јужном Кавказу Србија у игри против Русије?Posted: 10 Feb 2013 11:10 PM PST

На Јужном Кавказу Србија у игри против Русије?

Ана ФИЛИМОНОВА, Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић 10.02.2013 |

Председник Србије Томислав Николић боравио је 8. фебруара у својој првој посетиАзербејџану. Као резултат посете, потписан је низ споразума. Главни је –Декларација о стратешком партнерству, коју две стране сматрају основом заинтензивирање заједничких акција Србије и Азејрбејџана у кључнимобластима, где се у економској сфери издвајају енергетика и инвестиције. Николићје приметио да је “Србија у Азербејџану пронашла правог партнера у исламском

свету и додао да је време да се пријатељство које постоји, преточи у конкретну сарадњу и пројекте.[1]Да напоменемо да је потписивање Споразума о стратешком партнерству са Русијом требало да седогоди још током лета 2011. године, међутим, то се до дан данас није десило. Без обзира на то што јетоком посета Председника РФ Д. Медведева и Премијера В. Путина током 2009 и 2011. године, као итоком посете Д. Рогозина 2012. године, јасно изражен курс Русије ка свеобухватној и свестранојсарадњи са Србијом. Осим тога, Русија представља непремостиви бедем у међународним организацијама,преко кога Запад не може да “прогура” чланство “Републике Косово” у те организације.

Такође су потписана још два споразума Србије са Азербејџаном у области информативних технологија иветерине. До тог тренутка сарадња Србије и Азербејџана се ограничавала са 19 потписаних билатералнихспоразума и веома скромном трговинском разменом (отприлике не више од 10 милиона еура годишње).Ситуација се током 2012. године променила: Азербејџан је доделио Србији кредит у вредности од 300милиона еура за изградњу магистрале Љиг – Прељине (на траси такозваног “Коридора 11”). Српскастрана је више пута истакла “пријатељство” двеју земаља, предложивши свом јужно-кавкаскомпартнеру три конкретна пројекта за инвестиције – туристички центар Врњачка Бања, важнугеополитичку зону такозвану “слободну зону” између Краљева и Чачка на југу Србије, укључујући ивојно-стратешки објект – аеродром Лађевци, као и сировински и енергетски објект – рудник итермоелектрану “Штаваљ”.[2]

Српски медији су у огромној већини, као по команди поздравили спољнополитичку акцију Николића најужнокавкаском правцу. Да би поткрепили значај партнерства Србије са Азербејџаном, они су у јавно мњењеубацили и такве тезе да је “Азербејџан једна од најнапреднијих земаља на пост-совјетском пространству”; “даје још 1991. године Азербејџан добио статус независно признате државе, да је стекао статус једног оденергетских лидера средњеазијског региона, да његов БНД прелази границу од 100 милијарди долара, што јевише од 10,5 хиљада долара по становнику”. Међутим, да би се схватила суштина уласка Србије каоиграча на Кавкаској арени у својству стратешког партнерства са Азербејџаном, не треба обраћатипажњу на апстрактне цифре доходка по глави становника, већ на геополитичке аспекте.

Кавказ представља својеврстан мост између Европе, Азије и Африке, кроз који пролазе токови енергетскихресурса, важне магистрале. У овом тренутку оштро је појачан интерес за регион Јужног Кавказа (Азербејџан,Јерменија, Грузија) од стране САД и њених савезника. Силно се учвршћује сарадња Азербејџана са САДи посебно са Израелом, по линији политике, обавештајних служби, безбедности. Конкретно, војно-технички споразум без преседана између Тел-Авива и Бакуа у износу од 1,6 милијарди долара, сам посеби скреће пажњу.[3]

У овом тренутку НАТО води преговоре са Азербејџаном о коришћењу територије земље приликомизласка војника из Авганистана. Стручњаци имају основа да тврде да се Азербејџан неће противити.Очигледно се ради о припреми терена за удар на Иран и могуће, не само ради тога. Дислоцирајућивојску у Азербејџан, НАТО добија директан приступ Каспијском региону, што значи и рускомСеверном Кавказу.[4]Стручњак Центра за изучавање Централне Азије и Кавказа, Иститута за проучавањеИстока при Руској Академији Наука, Андреј Арешев, сматра да то “веома специфично извлачење војскеличи на пузеће ширење утицаја НАТО – са успутним стварањем инфраструктуре у кавкаско-средњеазијском региону. Свака врста војне припреме и предислокације само провоцира трку унаоружању, што је на пољу нерегулисаних сукоба, само по себи опасно. Политика западних земаља –да ствари назовемо правим именом – доводи до милитаризације региона и јачања напетости”.[5]

Директор Института политичких и социјалних истраживања Црноморско-Каспијског региона ВладимирЗахаров, приметио је да је још од времена Гајдара Алијева, Азербејџан нашао себи новог покровитеља увиду САД. Његов син Иљман доследно јача спољно-политички курс земље ка САД, омогућивши јој право накоришћење геостратешких и комуникацијских предности. У Азербејџану се одавно налазе војни службенициНАТО пакта, обучени у униформе армије Азербејџана. После августовских догађаја 2008. године, бројностодговарајућих контигената и у Грузији и у Азербејџану је порасла, а са почетком планирања рата САД саИсламском Републиком Иран, њих је тамо много више.

Штавише, у случају рата САД или западних снага против те државе, Азербејџан је истакао захтев заприсвајањем дела територије која сада припада Ирану, приликом касније регионалне прерасподеле. Умарту 2012. године, посланици Мили Меџлиса Азербејџана предложили су да преименују својурепублику у Северни Азербејџан, која се налази у Ирану, објашњавајући то неопходношћу да сечитавом свету стави до знања да постоји и Јужни Азербејџан који се сада налази у Ирану и дауједињење та два Азербејџана више није иза много гора. Значи да Баку суштински има територијалнепретензије према Ирану. Али у случају рата против Ирана, Азербејџан мора да пружи Западуколосалну подршку и услуге.[6] Поставља се логично питање: зар неће овакво учешће уколективном “шлепању” (са необичном екипом коју чине Уједињени Арапски Емирати, Турска и садаАзербејџан) гурнути у пропаст српску привреду? У складу са истинским задатком реализовањастратегије Вашингтона на исламизацији Балкана.

Као друго, на јужно-кавкаском правцу се активирала Турска, код које се појавила могућност да оствариекспанзију истовремено у неколико праваца. Турска тежи достизању како политичких циљева повезаних сајачањем сопственог утицаја у државама у региону, тако и приступању енергетским ресурсима и налазиштимасировина. Карактеристично је да економске структуре Турске иду тамо где се може достићи лагана добит, безпосебног ризика. После они успешно задржавају заузету сферу утицаја, не дозвољавајући повратакнационалним произвођачима. За Турску – Азербејџан представља приступ комуникацијскимкоридорима на Кавказу.[7] Због тога је у конфликту око Нагорно-Карабаха (више о томе ћемо рећи удаљем тексту) Турска у потпуности стала на страну Азербејџана.Са геополитичког аспекта, Турска јепромотер интереса САД (иако влада одређеном самосталношћу), изузетно високо оцењује своје економске ивојно-политичке везе са Вашингтоном и никада неће дозволити да њени односи са трећим државама будумакар и најмања претња њеном стратешком партнерству са САД.[8] По речима министра енергетикеАзербејџана Натига Алијева, у енергетској сфери ће у ближој будућности Баку и Анкара потписатимеђудржавни споразум за пролазак Транснационалног гасовода, што ће бити скраћена верзија нафтоводаНабуко од Турско-Бугарске границе, до аустријског Баумгартена.

Владајућа елита Азербејџана врши посебну функцију са далековидним плановима. Са једне стране, њениманеври су ограничени асиметријом у економском развоју. Како подвлачи стручњак Игор Мурадјан, самоједна функција се признаје Азербејџану – производња и транспорт нафте. Азербејџан је заједно санафтним компанијама и администрацијама Б. Клинтона и Џ. Буша активно учествовао у стварањуКаспијско-Кавкаског енергетског комплекса САД. Са друге стране, добијајући веће приходе од нафте,Азербејџан је, подстицан од стране одређених спољних и унутрашњих фактора, предложио алтернативнуверзију свог “профила” у регионалној политици.[9] И у том профилу, неочекивано за све, а у првом редуза главне учеснике, укључује се Србија. Очигледно, не својом вољом, пошто су исувише удаљене игеографски и поларно по суштинским сферама интереса тих земаља. Појава Србије у редовимаспољнополитичког партнера Азербејџана, довела је до природне тежње да се неофит упозна саправилима понашања и да му се укаже усмерење у спољно-политичкој акцији по важним заАзербејџан питањима. Тако је поводом проблема у Нагорно-Карабаху, председник ПарламентаАзербејџана О. Асадов изразио наду да ће “Србија подржати нашу територијалну целовитост”. Уцелини, Асадов је изразио уверење да ће односи двеју земаља бити подигнути на ниво стратешкогпартнерства.[10]

Нагорно-Карабахски конфликт

Нагорно-Карабах је област у Јужном Кавказу која се у совјетско време називала Закавказјем. То јеисторијска територија Јерменије која се у совјетско време, силом политичких околности нашла натериторији Азербејџанске ССР. Територијално-етнички спор Јермена и Азербејџанаца има већвишевековни историјат. На простору данашњег Азербејџана постојала су разноврсна етнички ирелигиозно неконсолидована ханства, која су до 1813. године улазила у састав Персије. Јерменскадржавност била је одавно исчезла, но управо је на Карабаху, услед посебних разлога, успело да се одржиполунезависно Јерменско књажевство, чак и у оним периодима када је покрајина номинално улазила усастав Персије. Персијске власти су свесно преселиле у дубину Персије јерменско занатлијскостановништво. Почетком XXвека Јермени и Азербејџанци су живели измешано на скоро целокупнојтериторији Закавказја. Тада није било израженог етнонима “Азербејџанаца” већ се пре свега говорило о“муслиманима” или “Кавкаским Татарима”, “Кавкаским Турцима”. Услед формирања националних пројекатаједног и другог народа, у центру пажње се нашао Нагорни-Карабах. Енглези су током 1918-1919. године,због јаког интересовања за нафту у том региону, убеђивали карабаске Јермене који су чинили огромнувећину становништва (око 94%) Нагорно-Карабаха, да се подчине Азербејџану, уђу у његов састав, што је

за ове било неприхватљиво. За то време лидери муслиманског дела Закавказја са центром у Бакуу,прихватили су орјентацију ка Турској, а Јерменија се колебала између Русије и Антанте. Међутим, Русијаје успела да преодоли страшан грађански рат и дошло је до стварања Совјетског Савеза. У раномсовјетском периоду започело се са прикупљањем кавкаских земаља. Бољшевици, руководећи сеоптималним варијантама државног устројства држава Закавказја, изабрали су за Нагорно-Карабахаутономију у оквиру Азербејџана, тиме задовољавајући интересе две стране.[11]Почетак вруће фазеКарабахског конфликта односи се на 1988. годину, после израженог захтева, од стране јерменскогстановништва у Нагорно-Карабаху, за изласком из састава Азербејџана (10. децеембра 1991. године уНагорно-Карабаху је одржан референдум, на коме се 99,89% гласача изјаснило за потпуну независност одАзербејџана). После распада СССР и Јерменија и Азербејџан су стекли независност. Баку је блокираообласт, покушавајући да војним путем успостави контролу над Нагорно-Карабахом. Као одговор надејства Азербејџана, Јерменија се војно умешала. Сукоб је трајао 3 године, одневши 80 000 људскихживота. У резултату сукоба, Јерменија је ослободила Карабах, очистивши његову територију од војскеАзербејџана. Од тада је на снази споразум о примирју. У овом тренутку Нагорно-Карабах јенепризната република која живи у условима крхког мира и сталне спремности да пружи отпор услучају покушаја Азербејџана да пође на војну агресију и окупацију области…

Азербејџан је изузетно нетолерантан и према најмањем неслагању са његовом генералномлинијом по питању Нагорно-Карабаха. Веома индикативна је чињеница да је 7. фебруара 2013. године,председник Азербејџана Иљман Алијев потписао указ о одузимању почасне титуле “Народног књижевникаАзербејџана” писцу Акраму Ајлислију и лишио га је личне пензије председника. Разлог је било дело АкрамаАјлислија “Камени снови” у коме писац говори о догађајима који су се одигравали у Азербејџану приликомраспада бившег СССР-а, наводећи између осталог и сведочења очевидаца о зверствима која су починилиТурци азербејџански према Јерменима у Агулису током 1919. године, као и у периоду 1998-1990. године уСумгаити и Бакуу, такође наговештавајући да је “организатор познатих догађаја у Сумгаити могаобити и бивши лидер Азербејџана”. Писац примећује да су медији под контролом власти током две недељепокренуле морално-терористичку кампању против њега и његових ближњих: “Испред моје куће сеодржавају недозвољени митинзи, спаљивање књига, врше се притисци на моју породицу”[12]…

Јерменија је традиционални партнер и савезник Русије у војно-политичкој и војно-технолошкојобласти на Јужном Кавказу- истиче А. Арешев. Фактор савезничких односа Русије и Јерменије (Јерменијаје члан ОДКБ и са Русијом је потписала војни споразум) има принципијелно важан значај и за Јереван иза Москву, пошто Русија тежи да сачува своје политичко, економско и војно присуство – за њу је Јерменијаједан од најважнијих елемената безбедности и драгоцен регионални савезник.[13]

Посета Николића Азербејџану одиграла се тачно у тренутку оштрог заоштравања ситуације окоНагорно-Карабаха. Крајем јануара текуће године, званични Баку је наступио са изјавом безпреседана, да су противваздушне снаге Азербејџана добиле наређење да обарају цивилне авионекоји улазе у његов ваздушни простор[14]. Азербејџан и небо над Нагорно-Карабахом сматра тимпростором. По мишљењу руских стручњака, оваква позиција Бакуа може довести до рата.

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу посетио је 28-29. јануара Јерменију и том приликом посебну пажњупосветио је разматрању пројекта између Русије и Јерменије о војно-техничкој сарадњи. Споразум ћебити потписан у најскорије време. Одговарајући редослед развоја војно-техничке сарадње измеђуРусије и Јерменије, дао је В. В. Путин. Војни стручњак Давид Арутјунов тврди да редослед рускогпредседника може да има и геополитички подтекст у два смера. Као прво, на тај начин Русијаучвршћује своје најефикасније полуге утицаја на сферу безбедности у Јерменији, а такође и у регионуу целини. Са друге стране, на фону развоја војно-техничке сарадње Израела и Азербејџана, Москвадемонстрира спремност да избалансира активно наоружавање Бакуа у региону.[15] Не смемозаборавити – додаје Хасан Бехештипур, ирански стручњак за питања Кавказа – да радикалне групације уДагестану, Чеченији и Северном Кавказу пројављују антируску делатност и у низу случајева онидобијају подршку од Азербејџана.[16]

Један од последњих корака Азербејџана јесте и затварање (до кога је дошло у децембру 2012. године)руске радарске станице у Габалину (РЛС) која се налазила на његовој територији, што нема сумње,представља погоршање односа две земље. Ипак, затварање руског РЛС треба посматрати у ширемгеополитичком контексту. У првом реду то је одговор на иницијативу В. В. Путина на стварањеЕвроазијског Савеза са јединственим царинско-правним пространством. Управо тада су се надГабалинским РЛЦ почели надвијати облаци (Азербејџан је оштро повећао цену аренде, трудећи се да ствар

представи као чисто економско неслагање). Ипак, по мишљењу познатог политиколога Арифа Јунусова,ради се о кардиналној промени спољнополитичког вектора Азербејџана. Што је и натерало Русију дапредузме одговарајуће контра-мере - стварање нове политичке организације у виду утицајнихделатника азербејџанске дијаспоре у Русији (тачније речено “клуб милијардера”), која је покренулакампању на активирању делатности низа организација националне мањине Азербејџанаца, чијиактивисти живе у Русији.[17]

Осим тога, по питању односа са Русијом, 31. јануара 2013. године, власти Азербејџана су изразиле својунезаинтересованост за стварање царинског савеза Русије, Беелорусије, Казахстана, указавши при том да је“наша позиција по том питању неприкосновена. Ми смо далеко од приступања Царинској Унији и не видимони у будућности перспективу за тако нешто”.[18] Штавише, идеју Евроазијске и Царинске Уније Азербејџаноцењује као претњу националној независности Азербејџана.[19] Као противтежу Русији, Азербејџан јеподржао Турску по питању стварања савета руководилаца царинских служби турко-језичких земаља.

Дакле, поред присаједињења Србије санкцијама ЕУ према Сирији (јун 2012. године)[20], подршкедвема Резолуцијама ГС ОУН против Сирије (фебруар, август 2012. године)[21], подршке санкцијама ЕУпрема Ирану (новембар 2012. године)[22], подршке осуди ОЕБСА према Русији због “Пуси Риот”[23],сада у тренутку оштре ескалације напрегнутости на Јужном Кавказу, која представља директнупретњу Русији и другим државама, Србија стратешким партнером проглашава озбиљног рускогопонента – Азербејџан.

У резултату такозваног “прагматичног партнерства”, у пракси има најмање практичног. Оно претвара земљуу функционални додатак туђе “Велике игре”. Када земља нема своју позицију, када она делује у складу садирективама и интересима других држава, то је лишава међународног поверења, а земљу доводи доекономске пропасти и регионалних и геополитичких промашаја.

[1] http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/nikolic-sa-alijevim_369341.html

[2] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:419002-Nikolic-u-Azerbejdzanu-Prijateljstvo-garant-biznisu

[3] http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1332314760

[4] http://bs-kavkaz.org/2013/02/usa-vvedut-vojska-v-azerbajdzhan/

[5] http://www.bigcaucasus.com/events/world/06-02-2013/82337-NATO_Azerbaijan-0/

[6] http://bs-kavkaz.org/2012/12/uhod-iz-gabaly-kak-azerbajdzhan-delit-shkuru-neubitogo-medvedya/

[7] http://www.armtoday.info/default.asp?Lang=_Ru&NewsID=6442

[8] http://www.kavkazoved.info/news/2012/12/23/rossia-i-turcia-ne-stat-zalozhnikom-chuzhoj-igry.html

[9] http://www.geopolitica.ru/Articles/1120/

[10] http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/nikolic-sa-alijevim_369341.html

[11] См.: Андрей Арешев о Нагорно-Карабахском конфликте http://www.youtube.com/watch?v=f878-GLBthM.

[12] http://www.panarmenian.net/rus/news/144772/

[13] http://www.panarmenian.net/rus/politics/news/54389/

[14] Влада Азербејџана је 18. јануара донела Правилник о коришћењу ваздушног пространства РепубликеАзербејџан. Донети документ омогућава Азербејџанској ПВО отварање ватре у правцу летећих објеката надтериторијом Нагорно-Карабаха и обарање јерменских цивилних авиона.

[15] http://www.regnum.ru/news/fd-abroad/armenia/1613735.html#ixzz2KPRlXQAJ

[16] http://www.armtoday.info/default.asp?Lang=_Ru&NewsID=81060

[17] http://bs-kavkaz.org/2012/12/gabala-putin-aliev-interview-unusov/

[18] http://www.zerkalo.az/2013/azerbaydzhan-ne-vidit-sebya-v-tamozhennom-soyuze/

[19] http://newsazerbaijan.ru/expert/20121227/298302067.html

[20] http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija-glasala-za-sankcije-siriji/24626490.html

[21] http://www.bbc.co.uk/russian/russia/2012/08/120806_rus_press.shtml

[22]http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/srbija-uvela-sankcije-iranu/3366

[23] EU statement on freedom of expression in the Russian Federation // EUROPEAN UNION. OSCE PermanentCouncil Nr 923 Vienna, 6 September 2012. PC.DEL/817/12 http://www.osce.org/pc/93856

ПРОШЛО ЈЕ 90 ДАНА – НЕМА ДОКАЗА – ПУСТИТЕ ПАГИЈА ДА СЕ БРАНИ САСЛОБОДЕ!Posted: 10 Feb 2013 07:53 AM PST

ПРОШЛО ЈЕ 90 ДАНА – НЕМА ДОКАЗА – ПУСТИТЕ ПАГИЈА ДА СЕ БРАНИ САСЛОБОДЕ!

И после истека 90 дана Славољуб Јовић Паги, родољуб са србског Косова и Метохије,без доказа и изгледа за “пример другим родољубима” од ове однарођене такозванесрбске власти, још увек је у затвору.

10.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Славољуб Јовић Паги, здравствени радник у КМ, буквално је отет, ухапшен испредболнице, ухапсили су га припадници српске жандармерије 31.10.2012., а Виши суд уКраљеву му је одредио задржавање од 30 дана, да би се тај боравак у притворупродужио до данас.“Хапшење је извршило двадесетак припадника Жандармерије који су са пет црнихџипова наоружани шкорпионима упали у болнички круг и акцију завршили занеколико минута”, навео је један од очевидаца који је желео да остане анониман. Отоме смо извештавали кад се догодило у, ВАНРЕДНА ВЕСТ.

Брат Славољуба Јовића, Небојша Јовић представник СНВ за Косовску Митровицу,заједно са родољубима србским са Косова и Метохије већ је десетакпута ПРОТЕСТОВАО да се Пагију ПУСТИ одобри му се одбрана са слободе.

Србски народни покрет “Избор је наш” подржао је Славољуба Јовића, осумњиченог запокушај убиства војника Кфора, и придружује се многима на Косову и Метохији којитраже да му буде омогућена одбрана са слободе, ОВДЕ.

У тексту који смо објавили 01.12.2012. Чеси шокирани: Косметски Србин украљевачком затвору, лажно оптужен да је пуцао у КФОР!:“У селу Рударе на Косову 01.06.2012, КФОР је кренуо да уништи и уклони барикаде. ТоСрби нису могли да допусте и бранили су свој народ и своју свету земљу. О томе да јеСлавољун тог дана пуцао на КФОР не постоји ни један доказ, фотографија илидокумент!Срби су тада ненаоружани и голим рукама бранили барикаде док је КФОР користиотенкове и тешку опрему. уди су реаговали брзо, окупили су се на барикадама ибранили их својим телима када је КФОР без узбуне почео да пуца на ненаоружанеСрбе.Десетак их је завршило у болници у Косовској Митровици са повредама. КФОР је тогдана такође пуцао и оскрнавио и српске куће у близини барикада, у којима су се у томтренутку налазила деца, па и читаве породице.Насупрот томе, Славољуба Јовића који у Косовској Митровици има жену и троје деце,без доказа већ неколико дана држе у притвору. Управо су људи попут њега хероји,који се боре за опстанак Срба на Косову. Јер, КФОР је немо посматрао како Албанциубијају Србе 2004. године, како уништавају цркве и манастире под заштитом УНЕСКО…Стоп терору над Србима на Косову!” – објашњено је зашто је Паги у затвору…

“И по истеку 90 дана, Славољубу Јовићу Пагију је продужен притвор А ДА У ТИХ 90

ДАНА ТУЖИЛАЦ Н И Ј Е Д А Н ДОКАЗ НИЈЕ ИМАО ПА СТОГА НИ ПРЕЗЕНТОВАО СУДУ!ДА НАПОМЕНЕМ, ДА ОД 7 СВЕДОКА ТУЖИЛАШТВА НИЈЕДАН НИЈЕ НИ ПО КОМ ОСНОВУТЕРЕТИО ПАГИЈА!!!Па се питам, НИЈЕ ЛИ ТУЖИЛАЦ НОВЧАНО ИЛИ КАКО ВЕЋ “ИНСПИРИСАН” ОДАЛБАНСКОГ ЛОБИЈА У БГ ИЛИ ПРИШТИНИ ДА, КАЖЊАВАЊЕМ ПАГИЈА БЕЗ ИЈЕДНОГЈЕДИНОГ ДОКАЗА, ПОШАЉЕ ПОРУКУ ПРЕОСТАЛИМ СРБИМА НА КОСМЕТУ “ШТА ИХЧЕКА УКОЛИКО САМО ПОМИСЛЕ ДА СЕ НА КОСМЕТУ БОРЕ ЗА СРБИЈУ”?Томислав Николић,тај “пусти домаћин”, онако дрчно тражи да Хаг пусти србскеродољубе на слободу (ДОБРО ЗНАЈУЋИ ДА СЕ ТО НЕЦЕ ДЕСИТИ), А САМ ТАМНИЧИРОДОЉУБЕ У СВОЈОЈ ДРЖАВИ. Пусти “домаћине” најпре ТИ њих на слободу, па онда тоисто од других тражи!!!!! Тим пре што ми тражимо само да се Пагију омогући одбранаса слободе!” - рекао је за ФБР Небојша Јовић.

You are subscribed to email updates from СРБски ФБРепортер

To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.

Email delivery powered by Google

Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610