Zraci Nade - O Shizofreniji

7/13/2019 Zraci Nade - O Shizofreniji

1/99

ZRACI NADE

"Centar za psihoedukaciju" je odluio da "Vodi za porodice idavaoce nege" za nae itaoce preradi i preuzme od "Kanadskogdrutva za shizofreniju" - "Schizophrenia Society of Canada" !vodrutvo ima tridesetogodinju tradici ju u davanju podrkeporodicama i pojedincima koji su se susreli sa shizofrenijom a so#zirom da je shizofrenija ista svuda na svetu ovaj vodi $e #iti

jednako koristan i itaocima iz nae zemlje Sledi kratak

predgovor drugom izdanju ovog prirunika a potom od etvrtestrane - prirunik za vas

%&'()!V!&

"Kanadsko drutvo za shizofreniju" vam sa ponosom izadovoljstvom predstavljaju drugo izdanje Vodia za porodice idavaoce nege

!va pu#likacija sadr*i #itne informacije i uputstva za oso#e kojese #rinu o nekome ko je pogo+en shizofrenijom , proseku .stanovnitva pati od shizofrenije koja je te*ak i # lokiraju$iporeme$aj koji ljudima oduzima snove i am#icije i to esto u do#akada tek prave planove za karijeru i o#razovanje

Veliki napredak postignut kod terapije lekovima nastavlja dapospeuje uspeh u leenju shizofrenije /nterdisciplinarni pristup

koji podrazumeva leenje lekovima podrkom u porodici ipsihosocijalnom terapijom daje ljudima alat kojim se mogu iz#oritiza oporavak (o sada ipak za ovu #olest nije nadjen lek koji #io#ez#edio njeno trajno povlaenje 0okom godina istra*ivanjaotkriveni su #ioloki i genetski faktori koji utiu na iz#ijanje#olesti 1jihovo otkrivanje je doprinelo #oljem kvalitetu terapijakoje se danas koriste

!vaj vodi daje itaocima2 detaljniju predstavu o izazovima sakoj ima se oso#a koja se oporavlja od shizofrenije suoava3


2/99

o#janjava sam poreme$aj njegove simptome terapiju i uticaj naporodicu i savet o tome kako svakodnevno izlaziti na kraj sashizofrenijom 4nogi strunjaci i porodice su posvetile duge saterada ovom projektu

Verujemo da $e ovaj vodi pomo$i da se olakaju muke izazvaneshizofrenijom - za one koj i su njome pogo+eni i za njihoveporodice - zato to $e razumevanje #olesti kroz itanje ovogprirunika o#ez#editi efikasniju #or#u sa ovim poreme$ajem !vaknjiga $e koristiti porodicama kao i profesionalnim davaocimanege ali i iroj zajednici /nformacije sadr*ane ovde su skupljeneiz mnogo izvora i proverene su od strane vie strunjaka / poredtoga cilj ove knjige nikako nije da zameni savet profesionalca

"Kanadsko drutvo za shizofreniju" svakodnevno stupa u kontaktsa #rojnim porodicama koje su uhva$ene u kotac sashizofrenijom ali su i pored toga posvetile mnogo asovado#rovljnog rada po#oljanju kvaliteta *ivota drugih l judi%ozivamo i vas da svojim doprinosom pomognete da se u#la*epatnje izazvane shizofrenijom

0oni Kerencija%redsednik(r Silvija )eist5ivi predsedink

678V791/C'

%ravljenje ovog vodia drugog izdanja omogu$ila je donacija "%fizer Canada /nc"&azvoj i prire+ivanje ove knjige kao i pripremu novog materijala o#ez#edila je g+a(*eralin 8auvel pisac i urednik ije je usluge o#ez#edilo "Kanadsko drutvo zashizofreniju"Komitet volontera i zaposlenih "Kanadskog drutva za shizofreniju" je #io okupljen zadavanje sugestija u vezi sa ure+ivanjem i sadr*inom vodia ,redniki savet ovogvodia inili su2 )din (ejvid 5erger g+a (*oan 5ertrand gdin 4eri 5ojak izvrnidirektor gdin :rederik 8 5righam ;unior gdin 0oni Kerencija g+a


3/99

zahvalimo davaocima nege i lanovima porodica koji su doprineli izradi prvog izdanjavodia dele$i svoja *ivotna isukstva sa nama

6naajnu pomo$ smo do#ili od lekara naroito od (r 4eri V Simen =profesor ipredsedavaju$i 0apskota 0apskot studije o shizofreniji Klark institut> ije su sugestije ikomentari na sadr*inu ovog vodia #ili naroito va*ni3 (r (ejvid 'rikson =Kraljvska#olnica u !tavi> koji je doprineo odeljcima o terapiji3 (r 'n 5aset =Centar za zavisnost imentalno zdravlje

0oronto> i (r 7rturas %etronis =Klark institut za psihijatriju> koji je pomogao da seosvetle kompleksni uzroci shizofrenije3 (r &alf 9uis =Sani#ruk ? Centar *enskog koled*aza nauku o zdravlju ,niverziteta u 0orontu3 (r &ut (ikson =vanredni profesor odsekaza psihijatriju ,niverzitet u Kalgariju> koji je pomogao u poglavlju o seksualnosti3 (r 9Voruganti =,niverzitet 6apadnog !ntarija i ,niverziteta u 0orontu> koji je doprineo upoglavlju o razumevanju3 (r Sanjiv Kumra i &o# 1ikolson =Klark institut za psihijatiju>

koji je pomogao kod poglavlja o deijoj shizofreniji i (r )ari &emington =Centar za

zavisnost i mentalno zdravlje> koji je pomogao u poglavlju o rezidualnoj shizofreniji!stali doprinosi doli su od profesionalaca kao to su 7ndres 5erzins =pravnika u regionu!tava-Karlton> 0ako+e *elimo da zahvalimo &adnoj grupi Kanadske asocijacijepsihijatara i Kanadskog saveza za istra*ivanja shizofrenije na njihovom Vodiu zakliniku praksu tretmana shizofrenije /nformacija sadr*ana u ovom vodiu je #ilaprire+ena i ukljuena u ovu knjigu

Svima njima i preduze$u "%fizer Canada /nc" =naroito Karol (esrosiers ije je

strpljenje i podrka #ilo naroito znaajno> izra*avam iskreno potovanje zahvalnost uime "Kanadskog drutva za shizofreniju"

0oni Kerencija %redsednik"Kanadsko drutvo za shizofreniju" - "Schizophrenia Society of Canada"(ecem#ar @@@


4/99

! S8/6!:&'1/;/2 6&7C/ 17('

&eferentni prirunik iz shizofrenije za porodicu i negovatelje

%&!9!)

!vaj prirunik o#ez#e+uje dragocene informacije i usmeravaoso#e koje #rinu o o#olelima od shizofrenije Velika dostignu$a uterapiji lekovima pove$ala su uspeh u leenju ove #olesti/nterdisciplinarni prilaz koji podrazumeva primenu lekova podrkuporodice i psihosocijalni tretman pru*a o#olelima do#ru ansu zaoporavak (ugogodinja istra*ivanja dovela su do otkri$a #iolokih igenetskih inioca nastanka shizofrenije i doprinela #oljem kvalitetuleenja koji sada imamo !vaj prirunik pru*a itaocu #olji uvid uizazove sa kojima se suoava oso#a koja #oluje od shizofrenije#olje razumevanje samog poreme$aja njegovih simptoma leenjauticaja na porodicu i savete kako se suoiti i nositi sa shizofrenijom

4nogi eksperti i lanovi porodica posvetili su #rojne asoveovom projektu 1ae uverenje je da $e ovaj prirunik u#la*iti patnju

uzrokovanu shizofrenijom A patnju onih koji je imaju i njihovihporodica A jer #olje razumevanje samog poreme$aja omogu$uje#olje hvatanje u kotac sa #ole$u %r irunik mo*e kor isti tiporodicama profesionalnim negovateljima i iroj zajednici

!vde navedene informacije prikupljene su iz vie izvora alinjihova svrha nije da zamene konsultacije sa strunim l ic ima=psihijatrima klinikim psiholozima socijalnim radnicima>


5/99

/ %!)97V9;'

,V!(

%rirunik je prire+en sa namerom da pru*i podrku daju$i itaocu informacije koje $e mu pomo$i da #olje rei neke odosnovnih i naje$ih pro#lema vezanih za shizofreniju 1amenjen jeporodicama prijatelj ima i negovateljima oso#a koje su ispoljileznake poreme$aja iBili kod kojih je postavljena dijagnozashizofrenije :armaceutske kompanije nastavljaju da istra*uju ipronalaze nove lekove kako #i po#oljale leenje shizofrenije (okterapija lekovima ostaje kamen temeljac u oporavku psihosocijalnaterapija ima znaajan pozitivan uticaj na kvalitet *ivota oso#e sashizofrenojom (ostupni su razliiti programi sa ciljem da pacijentupomognu da razvije svoje socijalne vetine o#ui se za neki posao izaposli se naui kako da se suoi sa stresom u svome *ivotu darazume svoju #olest i njen uticaj na *ivot i da postigne funkcionalnioporavak koliko je to mogu$e u datim okolnostima Sve je ovomogu$e ostvariti u drutvenoj zajednici van #olnikih uslova jer

odavno su proli dani kada je #olnica #ila jedino mesto gde stemogli da se o#ratite za pomo$ 6ahvaljuju$i teku$im istra*ivanjimamnogo toga se saznalo o shizofreniji (okazi u prilog #iolokoguzroka su mnogo#rojni i sada upu$uju na genetiku i fetalni razvoj!davno su proli dani kada su lekari krivili roditelje i z#og kriviceroditelji krivili same se#e

,z#udljivo je znati da je svest o shizofreniji napredovala inastavlja da se razvija 0o je od znaaja ne samo za istra*ivanjave$ i za one koj i #oluju od ovog poreme$aja kao i za nj ihove

porodice 5olje razumevanje drutva poma*e o#olelima pru*aju$i imsaose$ajnost i podrku za lini razvoj!vaj prirunik sadr*i praktine savete zasnovane na iskustvu

koje su porodice *elele da podele sa itaocima jer su shvatile kolikije znaaj znanja u #or#i sa shizofrenijom %o njihovom savetu ovdesu iza#rane razliite ideje i teme za koje se smatra da $e vam #itiod koristi na samom poetku sticanja znanja o shizofreniji 1e$e sveod ovih ideja koristiti o#oleloj oso#i nit i $e odgovarati vaojetnikoj grupi i vaoj porodinoj tradiciji !#im ovog prirunika je

irok i ne o#ra+uje sve detaljno


6/99

1ajva*niji savet koji porodice koje su prole kroz sve to dajujeste A na+ite podrku 1a sastancima grupa za podrku mo*etedalje da istra*ujete pro#lematiku do#ijete savet i steknete vierazumevanja

%ovrh toga kao lan Centra za psihoedukaciju ili neke slineorganizaci je mo*ete sa ve$om efikasno$u da se iz#or ite sadrutvenom zajednicom i zdravstvenim sistemom ustanovite prava ido#ijete pomo$ za o#olelu oso#u Suoavanje sa shizofrenijom mo*e#iti neto lake ako znate da se ne #orite sami

1adamo se da $e vam ovaj prirunik pomo$i u reavanjupro#lema i izazova koje predstavlja shizofrenija 0eme su o#ra+enetako da se lake razumeju 6a dodatne informacije mo*ete seo#ratiti Centru za psihiedukaciju

// %!)97V9;'

07 ;' S8/6!:&'1/;7

(efinisanje shizofrenije

Shizofrenija je veoma slo*en mentalni poreme$aj , stvariverovatno je vie #olest i maskirano u jednu Smatra se da jeuzrokovana #iohemijskim dis#alansom u mozgu %oslednjaistra*ivanja otkrivaju da se radi o nepravilnom raspore+ivanjuneurona tokom em#rionalnog razvoja mozga

%un nalet #olesti razvija se u kasnoj adolescenciji ili ranom

zrelom do#u 5olest se karakterie sumanutim idejamahalucinacijama poreme$ajem miljenja poreme$ajem komunikacijei socijalnim povlaenjem Shizofrenija je oz#iljan ali leiv poreme$aj=mozga> koji utie na sposo#nost oso#e da razlikuje ta je stvarnosta ta ne

;ednostavno o#janjenje kako mozak funkcionie mo*e pomo$iu definisanju shizofrenije , mozgu postoje milijarde nervnih $elija=neurona> Svaka od tih $elija poseduje #rojne veze =sinapse> prekokojih razmenjuje i prima signale od drugih $elija D%orukeE izme+u

$elija se prenose preko hemijskih supstanci neurotransmitera !noto se zna je da je u mozgu o#olel ih od shizofrenije prisutan


7/99

poreme$aj u radu ovog DkomunikacionogD sistema 4noge porodiceoso#a koje #oluju od shizofrenije da #i lake razumele #olestporede mozak sa Dtelefonskom centralomE , mozgu ve$ine ljudi ova

DcentralaE radi do#ro (olaze$e informacije se prenose du*

odgovaraju$eg puta proces prenoenja se odvija #ez prepreka ijavljaju se odgovaraju$a ose$anja misli i akcije , mozgu ushizofrenij i opa*anja pristi*u ali se pogreno usmeravaju i li sezaglave ili zavre na pogrenoj destinaciji

%oreme$aj mo*e postepeno da se razvija i da ostane dugoneopa*en ili mo*e imati vrlo iznenadan poetak sa #rzim razvojem1aje$e se javlja izme+u esnaeste i tridesete godine *ivota i zato

je poznat kao najve$i "onesposo#ljiva" omladine&etko se poetakporeme$aja javl ja posle etrdesete godine Shizofrenija jerasprostranjena svuda u svetu kod l judi svih rasa kulturasocijalnih klasa nezavisno od inteligencije i naina *ivota 1emarazlike u pojavi shizofrenije kod mukog i *enskog pola i zahvata

jedan procenat glo#alne populacije

,zroci shizofrenije

%onekad se simptomi slini onima u shizofreniji mogu javiti i u

drugim #olestima kao to su2 8antingtonova #olest fenilketonurijaVilsonova #olesti epilepsija tumor encefalitis meningitis multiplaskleroza i kod mnogih drugih #olesti %rava shizofrenija sedijagnostikuje kada se druge #olesti iskljue kao uzrok psihotinihsimptoma !snovni uzrok shizofrenije i dalje ostaje nepoznat/zmene u glavnim funkcijama mozga kao to su mil jenje emocije iponaanje ukazuju da su #ioloke promene u mozgu u osnovishizofrenije 1eki istra*ivai smatraju da je re oneurotransmiterima =supstancama preko kojih komuniciraju nervne

$elije> da su zahva$eni dopamin serotonin ili neki drugineurotransmiteri 9im#iki sistem =deo mozga koji je odgovoran zaemocije> talamus =koji koordinira dolaze$e i odlaze$e poruke> inekoliko drugih delova mozga su verovatno ukljueni %reciznimehanizam promena koje nastaju u mozgu i vreme njihovih

javljanja su jo uvek nepoznati ali postoje dokazi da se promenekoje eventualno mogu voditi razvoju shizofrenije javljaju u ranomrazvoju mozga

)eni i genetski rizik


8/99

S o#zirom na injenicu da geni kontroliu aktivnostneurotransmitera postoje jaki dokazi koji ukazuju na to da su genideo uzroka shizofrenije !vi dokazi potiu od studija vezanih zaporodice #lizance i mnogih drugih prouavanja

!#oljenje se javlja kod procenta opte populacije ali serizik pove$ava ako je neko od ro+aka o#oleo 6a F-G procenata jeve$i rizik za razvoj #olesti ako #rat =sestra> ili jedan od roditeljave$ ima shizofreni ju a ako su o#a roditelja o#olela r iz ik sepove$ava na HF-GF procenata

Kod #li*ih ro+aka =#ratanci #rataniceI> i unuadi oso#a koje#oluju od shizofrenije postoji r izik od J procenta da $e seporeme$aj razviti 7ko jedan od #lizanaca ima shizofreniju potoji GFprocenata mogu$nosti da $e se poreme$aj razviti i kod drugog)enetsko savetovanje mo*e #iti od koristi za odre+ivanje rizika odnastanka #olesti pri planiranju porodice

4e+utim nisu prona+eni geni za shizofreniju premda suistra*ivai identifikovali nekoliko regiona na hromozomima gde #i segeni vezani za shizofreniju mogli nalazit i %ostoji nada da $e u#udu$nosti ovi geni #iti prona+eni to #i pomoglo u dijagnostici i upronala*enju specifine terapije za shizofreniju %ostoji verovatno$ada je ovo o#oljenje povezano sa delecijom hromozoma

=nedostaje mali deo> 0o #i mogao #iti podtip shizofrenije =sindromdelecije L> !vo se javlja u maloj grupi ljudi sa shizofrenijom kojinaje$e imaju poreme$aj uenja nazalni govor mogu imati iuro+ene srane defekte ili druge fizike poreme$aje !stali faktorikoji mogu da poremete normalno funkcionisanje raznihneurotransmitera su stres virusne i druge infekcije upotre#a drogai ishrana

Stres i infekcije

,loga stresa u shizofreniji nije potpuno jasna on ne uzrokuje#olest ali emocionalni ili fiziki stres =povreda infekcijeI> mogu#iti okida ili mogu da pogoraju simptome #olesti kada je ona ve$prisutna,p otre#a droga

(roga =ukljuuju$i alkohol i uline droge> sama po se#i nije

uzrok shizofrenije ali mo*e da pogora psihotine simptome kodo#olelih oso#a 1eke od droga =amfetamin fenilciklidin - an+eoski


9/99

prah> mogu da kod zdravih oso#a izazovu pojavu simptoma kao kodshizofrenije

/shrana

1aunici se sla*u da je pravilna ishrana od esencijalnogznaaja za do#ro#it o#olele oso#e ali smatraju da nedostatakodre+enih vitamina nije uzrok same #olesti 9eenje samultivitaminskom terapijom nije dokazano a i veoma je skupo%ostoje po#oljanja kod nekih oso#a tokom uzimanja vitamina al i jeto mo*da rezultat antipsihotika koje su uzimali u isto vreme i lido#ro strukturisanog re*ima ishrane i lekova ili su oni jedni od JFprocenata ljudi koji se oporave #ez o#zira na tretman koji koriste7dekvatna ishrana je va*na za do#ro#it o#olele oso#e ali ona samapo se#i ne mo*e da izlei #olest niti da vodi ka oporavku

/// %!)97V9;'

%&'%!617V71;' S8/6!:&'1/;'

Simptomi

Shizofrenija kao i druge #olesti ima znake i simptomeSimptomi mogu varirati od oso#e do oso#e 1ivo funkcionisanjao#olelog smanjuje se u o#lastima kao sto su2

rad na akademskim postignu$ima =na nivoukolovanja> na odr*avanju line higijene i #rige o se#i u interakciji sa drugima

/zmene linosti su osnova u prepoznavanju shizofrenije ,poetku promene mogu #iti #lage i diskretne pa prolaze neopa*enoKako se pogoravaju one postaju uoljive za porodicu prijatelje ikolege na poslu


10/99

(olazi do gu#itka ose$anja manjka interesovanja imotivacije &anije drutvena oso#a mo*e postati povuena tihapromenljivog raspolo*enja sumnjiava iBili paranoidna 4o*e da sesmeje kada se ispria tu*na pria da plae kada se ispria ala ili

mo*e postati nesposo#na da iska*e #ilo kakve emocije1ajjae izra*ene promene su u domenu miljenja o#oleleoso#e naruavaju$i njenu sposo#nost da misli jasno i logino 4islise mogu sporo formirati i l i da nadolaze veoma #rzo il i da se ne

javljaju uopte =#lok misli> !so#a mo*e skakati sa teme na temuda deluje konfuzno i li mo*e imati teko$a u donoenju lakihzakljuaka , miljenju mogu postojati sumanute ideje i pogrenaverovanja koja se opiru loginim o#janjenjima !so#e mogu imatiideje proganjanja uvereni da ih neko pijunira ili da kuje zaveruprotiv njih (rugi mogu imati ideje vel iine ose$aju se kaosupermeni veruju$i da su sposo#ni da urade sve i da su nepovrediviKod ostalih se mogu javiti jaka religiozna u#e+enja il i da imajumisiju da isprave sve nepravde na svetu

%romene u opa*anju okre$u svet o#olele oso#e naglavake1ervi koji prenose informacije do mozga polaze$i od ula postaju

Dz#unjeniE pa oso#a vidi uje ose$a mirise i ukuse koji nisustvarni =ne postoje u realnosti> 0o su halucinacije 1ije teko

razumeti zato oso#e koje do*ivljavaju ove du#oke i zastrauju$epromene *ele da ih zadr*e kao tajnu kao da se nita ne doga+a iiz#egavaju ljude i situacije u kojima se to mo*e otkriti %oto jenepoverenje odgovor koji do#iju kada govore o halucinacijama isvojim u#e+enjima oso#e o#olele od shizofrenije prestaju dapriaju o tome

!va intenzivna unutranja do*ivljavanja podstiu ose$anjastraha panike =normalne reakcije pod tim okolnostima> koja daljemogu da ekstremno pogoraju emocionalno stanje (uevni #ol

o#olelih od shizofrenije je pojaan i time to su svesni kakvu patnjuuzrokuju svojoj porodici prijateljima jer zahtevaju punorazumevanja strpljenja i uveravanja da ne$e #iti naputeni

&ani upozoravaju$i znaci poetka #olesti

;edna od teko$a u prepoznavanju ranih znakova poetka#olesti jeste ta to se oni lako mogu zameniti sa nekim tipinim

ponaanjem adolescenata 5olest se mo*e javiti tokom tinejd*erskihgodina u vreme kada se javljaju mnoge nagle psihike socijalne


11/99

fizike i promene u ponaanju 6#og toga ne postoji nikakav lakmetod da se uoi razlika u pitanju su stepeni ispoljavanja 1ekad jeteko razluiti da li se radi o prolaznoj fazi promene raspolo*enja ilineo#inog ponaanja 7ko ste za#rinuti naj#olje je da se o#ratite

lekaru specijalisti Slede$a lista ranih znakova mentalnihporeme$aja oformljena je od strane porodica o#olelih2

1aje$i znaci2

socijalno povlaenje izolacija i sumnjiavost premadrugima poputanje i naputanje odr*avanja line higijene #ezizra*ajnost pogleda nesposo#nost u ispoljavanju radosti nesposo#nost da se zaplae ili preterano plakanje neprikladno smejanje prekomeran zamor i pospanost ili nesanica

(rugi znaci2

iznenadne promene u karakteru linosti

tu*no raspolo*enje =intenzivno i dugotrajno> osiromaenje socijalnih odnosa nesposo#nost koncentracije =usredsre+ivanja pa*nje>i mogu$nosti da se reavaju manji pro#lemi ravnodunost ak i u veoma va*nim situacijama naputanje aktivnosti =i *ivota uopte> opadanje u akademskim ili atletskim postignu$ima neoekivana razdra*ljivost svadljivost agresivnost prekomerna aktivnost ili neaktivnost ili variranje

izme+u ova dva ekstrema ekstremna religioznost ili preokupiranost okultnim=paranormalnim> upotre#a droge ili alkohola za#oravnost ili gu#itak stvari od vrednosti neuo#iajena osetljivost na stimuluse =#uka svetlost> izmenjen ose$aj za miris i ukus primetan i #rz gu#itak u telesnoj te*ini este selid#e ili stopiranje na putu rani znaci migrene


12/99

onesve$ivanje =padanje u nesvest> udni stavovi od#ijanje da se dotakne oso#a ili o#jekat izolacijaruku papirom rukavicamaI #rijanje glave ili uklanjanje dlaka sa tela samopovre+ivanje zagledanost u jednu taku #ez treptanja ilineprestano treptanje kruta tvrdoglavost

1ijedan od ovih znakova sam po se#i ne ukazuje da postojimentalni poreme$aj Savetuje se da ako je prisutno vie ovihznakova istovremeno ili su evidentne promene u karakteru kojetraju vie od nekoliko nedelja potra*ite savet lekara

4noge porodice su uoile da nije #ilo loginog toka umiljenju tokom razgovora druge su uoile da su ro+aci poeli dapriaju glasno sami sa so#om i nisu uli ta su im drugi govorili;edan mladi$ je poeo da istra*uje religi je i parapsiholokefenomene drugi je iskljuivao sve radio aparate jer je verovao dado#ija poruke preko njih , nekim porodicama su o#oleli unitil i#ankovne knji*ice krtenice fotografije 6naci paranoje javljaju se

u mnogim sluajevima A o#oleli priaju o zaveri protiv njih i lidokazuju da su trovani ;edna *ena kada god je videla ljude kakopriaju mislila je da priaju o njoj

Kasnije porodice sti*u do take kada vie ne mogu da toleriupromene u ponaanju o#olelog 1eki su rekli da je #ilo mnogoz#unjenosti ozloje+enosti i #esa prema o#oleloj oso#i 5rat =sestra>su esto mislili da su njihovi #olesni #rat ili sestra samo lenji i da suzao#ilazili svoje o#aveze deca su #ila posramljena i z#unjena to senjihovi roditelji drugaije ponaaju roditelji se nisu slagali u

pogledu reavanja pro#lema dece ili je sta#ilnost #raka trpela Svikoji su proli kroz ovo savetuju da se ne eka da tenzija dostignetakav nivo ve$ da tre#a potra*iti pomo$ od lekara ranije Va*no jezapamtiti da rana dijagnoza vodi ranoj terapiji poreme$aja a to jedo#ar put ka oporavku


13/99

S8/6!:&'1/;7 , ('0/1;S0V, / 7(!9'SC'1C/;/

S8/6!:&'1/;7 , ('0/1;S0V,

Shizofrenija koja se javlja u detinjstvu =do godine> jeretka kl inik i teka forma shizofrenije koja je povezana saporeme$ajima u govoru i socijalnom razvoju koji se javljaju mnogopre pojave psihotinih simptoma , ovoj ranoj faz i teko jeprepoznati poreme$aj (eiji psihijatri tra*e postojanje nekoliko odslede$ih upozoravaju$ih znakova2

teko$e u razlikovanju ta je san a ta realnost vi+enje stvari koje ne postoje uju se glasovi koji nisu stvarni konfuzno miljenje *ivopisna i #izarna miljenja i ideje ekstremna $udljivost

udno ponaanje paranoja =misle da ljudi namerno ho$e da ih povrede> ponaaju se mla+e u odnosu na uzrast anksioznost i plaljivost nisu u stanju da razl ikuju ta je na televizij i a ta urealnosti znatni pro#lemi u uspostavljanju i odr*avanjuprijateljstava

1aje$e se shizofrenija u detinjstvu javlja postepeno tokomdu*eg vremena 4o*e se uoiti da je ranije dru*elju#ivo dete postalostidl jivo povueno %oinju da priaju o udnim strahovima iidejama ili da govore stvari koje nemaju smisla 4o*e se primetiti dase dete oslanja na roditelje mnogo vie nego ranije (va naje$apsihotina simptoma kod dece su slune halucinacije i sumanuteideje

(ijag noza


14/99

%rocena da li postoji psihoza kod deteta zahteva viestrukepreglede da #i se odredio mentalni =psihiki> status deteta %otre#nisu podaci iz dotadanjeg *ivota deteta ukljuuju$i i izvetaje izkole podatke neuropsiholokog testiranja procena govora i

upotre#e jezika neroloke i genetske konsultacije 7ko dete imahalucinacije iBili sumanute ideje ovi simptomo sami po se#i nisudovoljni da #i se postavila dijagnoza shizofrenije 8ronini simptomii promene u socijalnom ponaanju =hronini poreme$aji u razvoju iizmene u kolskom i drutvenom funkcionisanju> su kljune uprocenjivanju /stra*ivai smatraju da uvod u shizofreniju mo*e daukljuuje2

zaostajanje u razvoju poreme$aj ponaanja poreme$aj u ekspresiji i razumevanju govora znatno umanjenje motornih funkcija pro#lemi u uenju i kolovanju granine i ni*e vrednosti /M prolazni simptomi i ponaanje slino autizmu

(ete kome je postavljena dijagnoza shizofrenije tre#a pomno

pratiti nekoliko godina da #i se ako se do#iju nove informacije osimptomima u skladu sa njima dijagnoza promenila

0erapija

(eci kod kojih je dijagnostikovana shizofrenija u terapiji $e#iti od koristi lekovi =u#la*uju simptome> i psihosocijalna terapija%ri likom formiranja terapijskog plana tre#a o#ratit i pa*nju natrenutno kliniko stanje deta njegov kognitivni nivo stepen razvoja

i stepen te*ine #olesti , cilju postizanja do#rog terapijskog odnosaneophodno je da deca #udu u kontaktu sa istom grupom negovateljakako #i se uspostavilo poverenje

S o#zirom na to da deca u t im godinama teko mogu darazumeju prirodu ove #olesti neophodno je da roditeljiBstaratelji ilinegovatelji znaju kako da prepoznaju njihove promeneraspolo*enja promene u ponaanju il i promene u toku procesamiljenja koje mogu ukazivati na pogoranje kako #i se odmahpoelo sa terapijom /stra*ivai smatraju da je rano otkrivanje

#olesti veoma va*no jer psihotino pogoranje mo*e imati


15/99

kumulativni efekat koji ometa oporavak u funkcionisanju &oditelji#i t re#alo da potra*e savet kako da prepoznaju simptome iporeme$aje ponaanja kod svoje dece kako da o#ez#ede manjestresno okru*enje i oforme strategiju za reavanje pro#lema

vezanih za shizofreniju!d dva tipa lekova za leenje shizofrenije =tzv antipsihotika>o#a su =tj i tipini i atipini> prihvatljivi kao lekovi prvog iz#ora uterapiji shizofrenije kod dece %rilikom iz#ora antipsihotika tre#ao#ratit i pa*nju na ranije odgovore na lek porodinu istorijuodgovora na cenu leka i na toleranciju pacijenta na ne*eljenadejstva leka (eca su osetljiva na ista ne*eljena dejstva leka kao iodrasli a osetljivija su u odnosu na odrasle na neka ne*eljenadejstva kao to su porast telesne mase ekstrapiramidalni simptomii tardivne diskinezije

, cilju postizanja do#rog oporavka neophodno je minimiziratistres kod deteta 0okom oporavka dete se postepeno vra$a u ku$nookru*enje drutvenu zajednicu i kolu (eca sa shizofrenijom estozahtevaju individualne kolske programe i pose#ne aktivnosti 6#ognjihove velike osetljivosti i mogu$nosti pogoranja neophopdna jevelika podrka od strane roditelja i negovatelja %sihosocijalnaterapija za #olesno dete o#uhvata2 okupacionu terapiju fokusiranu

na aktivnosti svakodnevnog *ivota trening socijalnih vetinaterapiju govora i jezika terapiju umetno$u i rekreaciju 0okomsta#ilne faze neophodno je pra$enje neuropsiholokih sposo#nostideteta kao i njegove aktivnosti jer su ove informacije #itne uplaniranju terapije i mogu dete #olje pripremiti za ulazak u svetodraslih

%reporuuje se da pitate svoga lekara il i pedijatra da vampreporue psihijatra koji se naroito #avi shizofrenijom kod dece

Smatra se da rani poetak terapije antipsihotinim lekovima

mo*e da sprei tetne posledice koje se javljaju kao rezultatdugotrajnog neleenja psihoze Suoavanje sa mogu$no$u da dete#oluje od shizofrenije je za roditelja nesumljivo veoma teko1aj#olji nain da se pomogne detetu i da se uhvati u kotac sa ovimporeme$ajem jeste da se o njemu to #olje informie

7(!9'SC'10/ S7 S8/6!:&'1/;!4

1aje$i poetak shizofrenije je izme+u G i JF godine pa sestoga prvi znaci ovog poreme$aja naje$e javljaju tokom


16/99

adolescencije 7dolescencija je period izazova za sve porodice alikada se kod adolescenta dijagnostikuje shizofrenija izazovi postajuzastrauju$i

%repoznavanje simptoma

&ani poetak mo*e da upu$uje na te*u formu #olestiverovatno udru*enu sa genetskom predispozicijom =postojanjeshizofrenije u porodici> i li postojanjem drugih premor#idniha#normalnosti =promene koje su postojale dugo pre poetka#olesti> poreme$ajem uenja pervazivnim razvojnim poreme$ajem=poreme$aj sa karakteristikama slinim autizmu> umanjenimsocijalnim vetinama i slino

/ako su glavni simptomi shizofrenije isti kao i kod odraslihesto je teko kod mladih pacijenata razdvojit i shizofreniju odafektivne psihoze =depresije ili #ipolarnog poreme$aja sapsihotinim karakteristikama ili shizoafektivnog poreme$aja> jer susimptomi meoviti i nediferencirani u prvoj psihotinoj epizodi kodmladih 1a *alost ne postoji nikakav definitivni test kojim #i se oviporeme$aji mogli razdvojit i tako da se postavljanje dijagnoze

oslanja na uoene i prijavljene simptome 6#og toga je teko #itiFF posto siguran u postavljenu dijagnozu u ranoj fazi #olestinaroito u deijoj do#i i adolescenciji pa se dijagnoza esto revidirau prvih nekoliko godina

&ani poetak je e$e postepen i podmukao nego iznenadan!#ino je prisutan dug period postepenog opadanja u funkcionisanju=tzv prodromalni stadijum #olesti> tokom vie meseci ili godinakoji prethodi pojavi uoljivih simptoma #olesti =sumanute idejehalucinacije gru#o dezorganizovano miljenje i generalno otu+enje

od realnosti> %rodromalni stadijum se mo*e ispoljavati kao apatijapovlaenje negovorljivost smanjenje interesovanja i kolskihaktivnosti gu#ljenje kontakata sa prijateljima gu#itak inicijative#izarna interesovanja ili preterana interesovanja za parapsihologijui nadprirodno udno ponaanje ili rituali zanemarivanje higijene idezorganizovano miljenje =teko$e u koncentraciji nepovezangovor>

,potre#a droge ili alkohola mo*e delovati kao okidashizofrene epizode ili mo*e predstavljati nain na koji adolescent

pokuava da iza+e na kraj sa simptomima shizofrenije kada su se


17/99

ve$ pojavil i %sihoza uzrokovana upotre#om droge i li alkoholaprolazi za nekoliko dana ili nedelja

(rugi mogu$i znaci ukljuuju antisocijalno ponaanje slinodelikvenciji ili agresivno ponaanje

%rodromalni stadijum mo*e da lii na depresiju i nekada jeteko razlikovati shizofreniju u ranoj fazi #olesti od depresije1aroito predstavlja pro#lem ovo razluiti kada je adolescent kodkoga se postepeno razvija shizofrenija depresivan 4e+utim ushizofreniji je raspolo*enje e$e sni*eno =zaravnjeno> nego tu*no0ako+e postoji nesposo#nost da se do*ive iBili ispolje odgovaraju$aose$anja kao i teko$e u prepoznavanju emocija drugih ljudi

0erapija

7kutna psihotina epizoda naroito prva o#ino zahtevahospitalizaciju u trajanju od nekol iko nedelja radi procene ista#ilizacije (alji tretman se mo*e o#ez#editi u am#ulantnimuslovima pose#no ako je pacijent u sta#ilizovanoj fazi svoje #olestii kome je terapija ustanovljena 4e+utim mnogi pacijenti zahtevajuponovni prijem u #olnicu z#og akutne psihotine epizode naroitotokom prvih nekoliko godina

%ro#lematika u terapiji lekovima kod adolescenata je manje--vie ista kao i kod odraslih /pak odre+eni faktori su od dodatneva*nosti u adolescenciji 0o su2 potre#a da se po#olja intelektualnofunkcionisanje =#udnost sposo#nost koncentracije pam$enje>naj#olje to je mogu$ u cilju u#rzanja nastavka kolovanja 1ekane*eljena dejstva =pove$anje telesne mase i akne> naroito supro#lematina za adolescente i mogu voditi ka gu#itku saglasnostiza nastavak terapije %rihvatanje terapije je uopte uzevi velikipro#lem kod adolescenata i o#ino zahteva dodatne napore roditelja

kako #i o#olela oso#a redovno uzimala terapiju %ri tome se morapotovati prirodna i normalna potre#a adolescenta za kontrolom iodre+enim stepenom samostalnosti

Sta#i lan empatski i podr*avaju$i odnos lekara premapacijentu je naravno veoma va*an kako #i prihvatil i lekove so#zirom na to da su adolescenti sa shizofrenijom esto nepoverljiviparanoidni i #ez uvida u sopstvenu potre#u za leenjem Kada jestanje sta#ilizovano lekar terapeut medicinska sestra moguzapoeti savetovanje A razgovom o svakodnevnim doga+ajima i

stresovima ohra#ruju$i adolescenta da govori o svojim mislima iose$anjima i da razvije #olje sposo#nosti u testiranju realnosti i


18/99

reavanju pro#lema /ntenzivnija introspektivna analitikiorijentisana psihoterapija u sutini nije preporuljiva jer mo*e #itisuvie stresna za oso#u sa shizofrenijom

/zlazak na kraj sa #ole$u kod tinejd*era

%orodicama je potre#no puno emocionalne i praktine podrkekada se susretnu sa uslovima vezanim za #olest njihivog lananaroito tokom nekoliko prvih #urnih godina #olesti =u mnogimsluajevim prvih nekoliko godina su i najgore nakon ega dolazi dosta#ilizacije #olesti> 6a mnoge roditelje sama dijagnoza predstavljate*ak gu#itak ideala i oekovanja te je razumljivo da prolaze krozperiod *aljenja tokom #or#e da prihvate novu realnost Va*no jeznati da vi niste mogli uzrokovati ovaj mo*dani poreme$aj kodsvoga deteta nita vie nego to ste mogli da uzrokujete #olesti kaoto je npr 7lchajmerova #olest 4e+utim stresne interakcije uporodici =koje ukljuuju visok nivo neprijateljstva i kritike> mogudoprineti pogoranju s imptoma kod oso#a koje ve$ #oluju odshizofrenije %orodici mo*e #it i od pomo$i da do#ije to vie

informacija o #olesti njenom tretmanu ukljuuju$i i informacijekako minimizirati negativne o#rasce u komunikaciji i interakciji kojimogu predstavljati dodatni stres za sve ukljuene strane %orodicese mogu informisati kod socijalnog radnika o uticaju #olesti naporodicu i mogu$nostima do#ijanja pomo$i kako da iza+u na kraj saponaanjem o#olelog i kako da adekvatno komuniciraju sa njim6apamtite da ste vi kao porodica i negovatelji deo reenja a ne deopro#lema %orodice su znatno #olje organizovane poslednjih godina ipostale su veoma va*na grupa koja utie na politiku i finansiranje u

reavanju pro#lema vezanih za shizofreniju&oditelji uestvuju u terapiji svoje dece redovno odlaze narazgovore sa lekarima i o#ez#e+uju korisne informacije koje suvezane za simptome i funkcionisanje njihove dece =potuju$ipotre#u adolescenta za odre+enim stepenom privatnosti isamostalnosti i iz#egavaju$i tretiranja adolescenta kao malogdeteta> !dnos sa mentalno o#olelim adolescentom ponekad mo*e#iti veoma #uran jer su oni skloni da ispolje svoj #es i frustracije naoso#e sa kojima se ose$aju najsigurnije %otre#e #ra$e =sestara>

tako+e ne smeju #it i zanemarene i njima su potre#ni lju#av i


19/99

pa*nja uverenja i o#janjenja za ponaanje njihovog #olesnog#rata =sestre>

Svakodnevni *ivot

/ntenzivne i stresogene porodine interakcije se ponekadmogu po#oljati kada o#oleli i njegova porodica imaju vie prostorai vremena za individualne aktivnosti i kada se snizi nivo stresa usvakodnevnoj me+uso#noj komunikaciji

'dukativne potre#e =potre#e za kolovanjem>

Kada je o#olela oso#a u fazi remisije mo*e #iti u stanju danastavi akademsko kolovanje ili pripremu za posao 7dolescenti sashizofrenijom o#ino imaju pose#ne potre#e u edukaciji moguzahtevati dodatnu podrku i smanjenje akademskog gradiva il imogu da poha+aju alternativne kole =dnevne programe pose#nooformljene za adolescente koji #oluju od mentalnih #olesti> 0akvekole mogu #iti u vezi sa klinikama ili drutvenim organizacijama zamentalno zdravlje

Stariji adolescenti mogu imati potre#u za pomo$i u

osposo#ljavanju za posao il i za kolovanje nakon srednje kole4nogima $e #it i potre#na f inansijska pomo$ #ilo kao posao saskra$enim radnim vremenom ili pomo$ dr*ave =invalidnina>

(rutvene potre#e

Shizofrenija vodi ka smanjenju socijalnih vetina gu#itkuinicijative i vrlo esto paranoji pa se kao rezultat esto javljasocijalno iz#egavanje 7dolescentu sa shizofrenijom o#ino tre#a

pomo$ da po#olja svoje socijalne vetine i da se ponovo pove*e saranij im grupama 1eki adolescenti oporavljaju$i se od akutnepsihotine epizode ili hospitalizacije mogu uspeno da se pove*u sastarim prijateljima

(rugima je lake da uspostave kontakt sa oso#ama kojetako+e #oluju od mentalnih poreme$aja Socijalna reintegracijaostvaruje se uestvovanjem u grupama za treniranje socijalnihvetina psihijatrijskim dnevnim programima ili u strukturisanimsocijalnim aktivnostima u drutvenoj zajednici

%erspektiva


20/99

Shizofrenija je oz#iljna i hronina #olest a ne samo faza te jeneophodno ustanoviti realne ciljeve u individualnom funkcionisanju7li sada ima mnogo vie mesta za optimizam nego ranije Cilj

leenja nije samo da pomogne adolescentima da se vrate naprethodni nivo funkcionisanja ve$ i da im pomogne da napredujukoliko je to mogu$e &anim i stalnim tretmanom =antipsihoticima ipsihosocijalnom reha#ilitacijom> adolescent sa shizofrenijom mo*e#iti u stanju da dostigne znaajno #olje funkcionisanje nego to jeto ranije #ilo mogu$e

/V %!)97V9;'

(/;7)1!S0/K!V71;' S8/6!:&'1/;'

(ruge sline #olesti

6a sada ne postoji la#oratorijska analiza kojom se mo*epostaviti dijagnoza shizofrenije te se ona postavlja na osnovu

simptoma koje sama oso#a primeti i onih koje lekar opservira(a #i se postavila dijagnoza shizofrenije neophodno je da seprethodno iskljue drugi mogu$i uzroci koji daju simptome slineshizofreniji kao to su2 upotre#a droge epilepsija tumor na mozguporeme$aj rada tireoidne *lezde drugi poreme$aji meta#olizma=npr hipoglikemija> kao i druge telesne #olesti

0ako+e ovo stanje mora #it i diferencirano od #ipolarnog=manino-depresivnog> poreme$aja %ojedini pacijenti ispoljavajusimptome o#a poreme$aja =i shizofrenog i #ipolarnog> pa se takvo

stanje naziva shizoafektivni poreme$aj7ko je va lekar postavio dijagnozu shizofrenije nemojteoklevati da pitate da li su iskljuene i druge #olesti ili da pitate naosnovu ega je postavljena takva dijagnoza Kada je u pitanjuovako z#unjuju$a i promenljiva #olest kao to je to shizofrenijamogli #iste da se raspitate za miljenje drugog lekar #ez o#zira nato da li ste zadovoljni odgovorom svoga lekara !vakav zahtev jepotpuno prihvatljiv i nemojte #rinuti o tome da li $e lekar to shvatitikao linu kritiku

!prez je prihvatljiv jer slini simptomi u razliitimkom#inacijama ne moraju #iti dokaz shizofrenije 4ogu #it i


21/99

posledica preterane imaginacije =mate> ili ekstremnog stresnogdoga+aja npr smrt u porodici ili raskid #raka Krucijalni faktor jerelativna sposo#nost da se prekine matanje

(ananja pove$ana preciznost u dijagnostikovanju shizofrenije

titi od mogu$nosti pogrenog tumaenja simptoma i znakova#olesti(i jagnoza shizofrenije #i$e veoma #olna za vas i vau

porodicu ali zapamtite da postoji mnogo ljudi koji su iskusili istaose$anja koja i vas pritiskaju %otra*ite utehu i podrku u ovimtekim trenucima jer vam ona ne$e pomo$i samo da se iz#orite saovom #ole$u ve$ $ete nauiti dragocenu lekciju kako dapomognete oso#i sa shizofrenijom

0/%!V/ S8/6!:&'1/;'

Kako #i se olakalo postavljanje dijagnoze i kako #i terapija#ila efikasnija psihijatri su podelili shizofreniju na nekoliko tipova!va podela je #azirana na godinama iskustva i istra*ivanja a naosnovu opserviranog ponaanja simptoma i ose$anja opisanih odstrane pacijenata lanova njihovih porodica medicinskih sestara

psihijatara(ezorganizovani tip

!vaj tip shizofrenije koji se jo naziva i he#efreni tip imaslede$e dijagnostike kriterijume2 rani simptomi ukljuuju sla#ukoncentraciju promenljivo raspolo*enje konfuznost i udne ideje

)ovor oso#e je esto nekoherentan teko se razume

ili se udaljuje od teme Sumanute ideje i pogrena uverenja nisu do#roustanovljena !so#e ne pokazuju nikakva ose$anja ili su odgovorineodgovaraju$i =pra$eni neprikladnim smehom i dr>

%aranoidni tip

!vaj tip karakteriu ekstremna sumnjiavost sumanute ideje

iBil i halucinacije sa persekuci jom i li re+e sa grandioznimsumanutim idejama =idejama veliine> (rugi simptomi koji se mogu


22/99

javiti su anksioznost #es svadljivost lju#omora i povremenoagresivnost

Katatoni tip

(ijagnostiki kriterijumi za ovaj tip shizofrenije o#uhvataju2 katatoni stupor =znatno smanjenje u reagovanju naokolinu> ili mutizam nepokretnost otpor ka svim instrukcijama ilipokuajima da se oso#a fiziki pomeri odr*avanje rigidnog ili #izarnog stava =tela ili delatela> fizike aktivnosti koje koje nemaju neku svrhu i nisuuslovljene okolinom

1ediferentovani tip

%onekad glavni psihotini simptomi ne mogu #iti klasifikovanini u jednu od navedenih kategorija ili mogu odgovaratikriterijumima za vie tipova shizofrenije

&ezidualni tip!va kategorija predstavlja stanje kada postoji #ar jedna

prepoznatlj iva epizoda shizofrenije ali trenutno nema uoljivihpsihotinih simptoma a prisutni su manje jasni znaci #olesti kao tosu socijalno povlaenje ekscentrino ponaanje neprikladneemocije i neadekvatno miljenje , dananje vreme psihijatri viegovore o grupi s imptoma2 grupa pozitivnih s imptoma grupanegativnih simptoma grupa dezorganizovanog ponaanja grupa

simptoma vezanih za promene raspolo*enja i grupa kognitivnihsimptoma S o#zirom na to da danas imamo lekove koji naroitodo#ro deluju na simptome vezane za raspolo*enje i znatnopo#oljavaju kognitivnme simptome u #udu$nosti #i o#oleli odshizofrenije mogli #iti tretirani u zavisnosti od toga koju grupusimptoma imaju (rugim reima mogu do#iti nekoliko razliitihantipsihotinih lekova koji #i delovali na razliite domene psihoze

, %!0&76/ 67 4'(/C/1SK!4 %!4!N/ - o#ra$anje lekaru


23/99

1aje$e su lanovi porodice t i koj i prepoznaju kada jeneophodna medicinska pomo$ o#olelom lanu

%reuzmite inicijativu %itajte vaeg porodinog lekara za

pomo$ u proceni kada sumnjate da su prisutni simptomi mentalnogporeme$aja Va*no je da shvat ite da va ro+ak u osnovi nije svestana#normalnosti svojih simptoma A setite se da o#olela oso#a verujeda su halucinacije sumanute ideje ili drugi simptomi stvarni Stoga$e oni verovatno od#ijati svaki predlog da posete lekara z#og ovihtego#a Oak i tada kada je oso#a svesna da sa njom neto nije uredu njihova konfuzija i strah u vezi sa pro#lemom mogu je pota$ida negira da pro#lem uopte postoji

1apori da va ro+ak prihvati da poseti lekara mogu #itiuspeni ako ih ne iznosite u vidu primed#i o njihovom udnomponaanju A D%onaa se vrlo udno u poslednje vremeE ili vezanoza ose$anja drugih lanova porodice - D,znemirava porodicu svojimponaanjemE !hra#rujte o#olelu oso#u da poseti lekara vezano zadruge simptome kao to su2 nesanica manjak energije #ezvoljnostili tu*no raspolo*enje Kada zaka*ete odlazak kod lekara mo*etenapisati ta vas #rine i li ta se deavalo u poslednje vreme sa vaimro+akom

%ravite za#eleke

Kada zapone leenje korisno je da vodite dnevnik za#elekio #olesti notiraju$i naine ponaanja =o#rasce ponaanja> terapijukoju uzimaju i sve korake koje preduzimate kako #iste pomoglio#olelom /ako ovo mo*e zahtevati znatan napor porodice saiskustvom istiu veliku vrednost vo+enja za#eleki jer vam mo*epomo$i u davanju podataka o simptomima psihijatru ili negovatelju

a i korisne su referenca ako se javi pogoranje6a#eleke tre#a da #udu jasne i precizne po formiiz#egavajte nejasne rei i opise 5itno je da notirate opserviranoponaanje =1pr za#ele*ili ste odre+eno ponaanje - ;ovan od#ijada se okupa i nosi istu ode$u svaki dan !vo je mnogo dragocenijipodatak nego da ste rekli da on loe izgleda - Dizgleda groznoE /lire$i lekaru da Suzana plae najmanje po sat vremena svake no$ikorisnije je nego re$i da ona izgleda tu*no u poslednje vreme>6apiite detalje prime$enog ponaanja ukljuuju$i i dan vreme i

trajanje ako je to mogu$e Vodite #eleke o svojim posetamalekarui uvajte kopije svih lekarskih izvetaja


24/99

!d vel ike je va*nosti da vodite #eleke kao pover ljivadokumenta koja $e se koristiti sa velikom diskrecijom jer ako varo+ak ima paranoidne tendencije samo saznanje da vi #ele*itenjegovo ponaanje $e ga uveriti da ga vi pijunirate Sa druge

strane neke porodice su ustanovile da je korisno ukljuiti o#olelogu vo+enje za#eleki ohra#ruju$i ih da ukratko za#ele*e svoje misli iose$anja

Korist od vo+enja za#eleki nije samo praktina ve$ ima iterapijski efekat jer zapisuju$i va*ne informacije oslo#a+ate se#e odtereta da to sve zapamtite

%&V/ %&')9'(

%rvi pregled o#olele oso#e tre#alo #i da o#uhvati kakosomatski tako i psihijatr ijski pregled ,opteno govore$i oso#i koja

je do tada #ila do#rog zdravlja tre#a uraditi skrining napsihoaktivne supstance #iohemijsku analizu krvi pregled krvneslike i analizu urina 4etode vizualizacije mozga =glave> tre#auraditi ukoliko su prisutni neuroloki znaci i li s imptomi drugih#olesti mozga 7ko postoji podatak o teko$ama u uenju tre#auraditi neuropsiholoko testiranje %rocena inteligencije pam$enja

pa*nje komandnih funkcija govora vizuelnih i motornih vetinamogu da otkriju i sauvane i smanjene mentalne sposo#nostiukljuuju$i i socijalno funkcionisanje i mo*e #iti vodi u planiranjureha#ilitacije

%sihijatri #i tre#alo da se naroito o#aveste o2

pozitivnim i negativnim simptomima i znacima kao io promenama u funkcionisanju

kada su poeli psihotini simptomi i koji su mogu$iprecipitiraju$i faktori =kori$enje psihoaktivnih supstanci i dr> kori$enju ili zloupotre#i psihoaktivnih supstanci postojanju istorije o suicidalnim idejama ili ponaanju postojanju istorije agresije =fizike ili psihike> istoriji dosadanjeg opteg zdravstvenog stanjapacijenta postojanju istorije shizofrenije ili drugih psihotinihporeme$aja u porodici =ukljuuju$i i terapiju koju su do#ili >


25/99

druge psihotine poreme$aje =ukljuuju$i i #olesti zavisnosti isuicidalno ponaanje> i naslednih #olesti u porodici trenutnom nainu *ivota pacijenta ukljuuju$i iporodino okru*enje finansije soci jalne aktivnosti

ukljuuju$i i socijalno i akademsko funkcionisanje =tako+e i udetinjstvu i adolescenciji>

!va pitanja #i psihi jatru tre#alo da daju nagovetaj opotencijalnom ishodu terapije =to je #ilo du*e trajanje psihoze kojanije tretirana to $e rezultati sa ve$om verovatno$om #iti sla#iji>6atim da omogu$e procenu da li i kada pacijent tre#a da #udehospitalizovan i da l i druga #ioloka pretra*ivanja tre#a da sesprovedu 1aoru*avanje znanjem je naj#olji nain da zatitite se#e isvog ro+aka kada se suoavate sa zdravstvenim sistemom%ostavljanje pitanja psihijatru nije samo nain da uestvujete uproceni stanja vaeg ro+aka ve$ je i neophodno da #i ste se viinformisali 1emojte se plaiti da iska*ete svoju za#rinutost niti daispoljite svoju posve$enost A uloga koju imate daje vam pravo naznanje koje $e vam pomo$i da se suoite sa ovim poreme$ajem 'vonekih pitanja na koja #i tre#alo da do#ijete odgovor od vaegpsihijatra2

Koja je vaa dijagnozaP 7ko je vaa trenutna evaluacija preliminarna koliko$e vremena tre#ati da se postigne definitivnaP Koji je medicinski uzrok ove #olestiP (a li ste u potpunosti uvereni da su drugi uzroci#olesti iskljueniP (a li je izvreno neuroloko ispitivanjeP Koji sutestovi sprovedeni i kakvi su rezultatiP

(a li postoje neki dodatni testovi koji #i tre#alo da seizvre u ovom trenutkuP (a li se preporuuje pregled kod drugog psihijatra ililekara druge specijalnostiP Kakav program terapije se predla*eP Kako $e ondelovati i kakve rezultate da oekujemoP 8o$e li drugi zdravstveni radnici #iti ukljueni u ovajprogramP Kako $emo #iti sigurni da $e oni #iti koordinisaniP Kome se mo*emo o#ratiti za informacije ako lekar

nije dostupanP


26/99

(a li se planira ukljuivanje i psihoterapije uterapijski programP Koliko esto $e #olesnika vi+ati psihijatar i koliko $etrajati terapijaP Koliko #rzo $e se videti znaci po#oljanjaP ta #ipredstavljalo naj#olji dokaz da pacijent reaguje na terapijuP , emu se sastoji uloga porodice u terapijskomprogramuP Koji lekovi se predla*uP Koji je #ioloki efekat tihlekovaP Koji su rizici i ne*eljena dejstva lekaP Koliko #rzo$emo znati kakvi su mu efektiP Kako $emo znati da delujeP (a li postoje drugi prikladni lekoviP Kada je naj#olje vreme da se psihijatar kontaktiraP)deP Koliko je psihijatar upoznat sa postojanjem grupa zapodrkuP Kako pratiti lek =redovno testiranje krvi>P Kojisimptomi indikuju da je potre#na promena u dozi lekaP Kakoda #udemo sigurni da je lek uzet svakodnevnoP ta je to to mi mo*emo da uradimo da pomognemotokom terapijskog procesaP 7ko #ude potre#na hospitalizacijakoju #olnicu lekar preporuujeP

/ma li lekar neki savet kako da se iz#orimo sapsihotinom epizodomP Kome da se o#ratimo u hitnim ilikriznim situacijamaP

,koliko va ro+ak ima i depresivne il i manine simptomemo*ete pitati psihijatra da li je izvren pregled tireoidne *lezde aako nije da li #i ga tre#alo uraditi 7ko je pacijent starij i od HGgodina raspitajte se o somatskim uticajima leka Kakav je njegovuticaj na rad srca da li tre#a raditi redovne elektrokardiograme

='K)> i da l i su ura+eni testovi koj ima #i se ustanovil i drugimedicinski pro#lemiP / jo jednom #ele*ite sva vaa pitanja ido#ijene odgovore #i$e vam od znaaja kao referentni izvor

V %!)97V9;'2

S,!O7V71;' S7 K&/61!4 S/0,7C/;!4 A 07 &7(/0/ 7 07 1'


27/99

0okom krizne situacije pacijent $e ispoljiti neke il i sve odslede$ih s imptoma2 halucinacije sumanute ideje poreme$ajmiljenja i poreme$aje u ponaanju i emocijama 7ko je oso#a

ranije manifestovala nasilno ponaanje onda psihoza mo*e izazvatiili pojaati agresiju%orodice koje su imale iskustvo psihotinih dekompenzacija

kod #li*njih iznose stav da nikakav vid pripreme u potpunosti nespreava paniku ili strah i strepnju koje porodica do*ivljava prilikomulaska o#olelog u takvu fazu #olesti %otre#no je razumeti da i samo#oleli mo*e #iti preplaen onim to do*ivljava2 EglasoviD mogusadr*ati pretnje po *ivot ili pak mo*e imati do*ivljaj da je pra$enod nekih tajnih organizacija i slino , takvim situacijama mora sepotra*iti medicinska pomo$ to je pre mogu$e a to mo*e znaiti ihospitalizaciju

07 O/1/0/2

pokuajte da sauvate prise#nost uklonite izvore skretanja iBil i ometanja pa*nje2iskljuite televizor radio aparat itd

u sluaju da ima drugih =manje #liskih> oso#azamolite ih da napuste prostoriju pokuajte da ostvarite kontakt2 Dhajde da sednemo irazgovaramoE ili Dhajde da sedimo i $utimoE govorite jasno i polako uo#iajenim tonom dajte do znanja o ponaanju koje uoavate2 Euplaensi ljut si z#unjen si3 molim te reci mi ta te uznemiravaIE ponovite reeno kada je potre#no upotre#om istihrei omogu$ite o#olelom DsopstveniE prostor u so#i3nemojte stajati nad njim ili mu se suvie pri#li*avati shvatite da isuvie emocija samo mo*e dodatno dauznemiri o#olelog

07 1' O/1/0/2 ne viite ne kritikujte iz#egavajte autoritativne izjave poput2 Eponaa se

kao deteE ili Duini$e kako ja ka*emE


28/99

ne ponavljajte uporno pitanja ako ve$ niste do#iliodgovor ne govorite u glas ne provocirajte impulsivne radnje iz#egavajte upadljivo posmatranje o#olelog ne #lokirajte izlaz ne raspravljajte sa drugima ta initi

, ovakvoj situaciji naj#olji ishod je do#rovoljni odlazak u#olnicu ,koliko o#oleli od#ija korisno je da se komunikacija ostvaripreko neke oso#e koju pr ihvata =pr ijate lj mladi$ devojkakolegaI> , nekim si tuacijama kao pozitivnom se pokazalamogu$nost iz#ora2 Dda l i #i hteo da te ja odvedem u #olnicuPE!se$aj #espomo$nosti mo*e #it i umanjen pru*anjem iz#ora atako+e ostavlja mogu$nost =prividnog> iz#ora u tekoj situaci ji

0re#a imati na umu da tokom pogoranja mo*e da se ispolji inasilno i agresivno ponaanje 0ada vie nema vremena za #ilokakva u#e+ivanja Verovatno je da o#oleli do*ivljava izmenjenosagledavanje realnosti kao npr imperativne halucinacije koje munala*u da naudi se#i ili okolini , ovakvim situacijama neophodno jesve uiniti da se zatiti #olesnik =sam od se#e> a i okolina 1ekada

je do#ra odluka da se napusti prostorija a iz druge telefonira i tra*ihi tna medicinska pomo$ a ako je potre#no i pratnja slu*#eunutranjih poslova sa optine u kojoj se nalazite 7ko postojemogu$nosti porodica mo*e sama da pokua da odveze pacijenta do#olnice ali samo u adekvatnoj pratnji=dovoljan #roj lica u sluajupotre#e za fizikom intervencijom>

Krizna situacija nesumljivo utie na vau fiziku ipsihiku snagu to #olje #udete kontrolisali svoje reakcije to $ete

#olje iza$i na kraj sa situacijom i pomo$i o#oleloj oso#i u kritinommomentu 6apamtite i ovaj period $e pro$iQ

,kljuivanje slu*#e unutra nj ih poslova

Oesto su porodice neodlune kada je neophodnopozvati pol iciju !se$ali su se kao da o#olelog tretiraju kaokriminalca i da di*u ruke od njega 4e+utim sama izjava D da se

zove policijaE u nekim sluajevima mo*e da smiri situaciju 1ekada


29/99

je sama pojava uniformisanih policajaca dovoljna da se uznemirenai agitirana oso#a primiri ne opire i prihvati da po+e #ez upotre#efizike represije 7li tre#a voditi rauna u sluajevima kada suoso#e paranoidne jer tada sama pojava policije u ku$i mo*e da

pogora situaciju/pak verujte svom instinktu jer vi naj#olje poznajete o#olelu oso#ui mo*ete proceniti kako $e ona reagovati u takvim situacijama

, naim uslovima slu*#a unutranjih poslovaintervenie gotovo uvek u pratnji stanice za hitnu pomo$%otre#an je uput lekara na kome je naznaeno da je asistencijaneophodna !vakav uput mo*e izdati i lekar stanice za hitnu pomo$na licu mesta , sluajevima kada je situacija u porodicikontinuirano teka mo*e se na#aviti i uput ranije , sluaju da jeo#oleli naoru*an o#avezno je informisati policiju unapred

%onaanje samog policajca u vaoj ku$i mo*e #itirazliito 1eke stanice imaju pose#no o#uene policajce za hitnepsihijatrijske situacije (rugi nemaju nikakvog znanja niti iskustva uovakvim kriznim si tuaci jama 4ogu vas pitati da l i *elite dapodignete optu*#u protiv o#olelog tada #udite sigurni da razumetesve implikacije ovakvog postupka

Kada pol icija stigne mo*ete nazvat i psihijatra

o#olelog i raspitati se koju vam ustanovu on preporuuje%o dolasku u #olnicu preporuivo je da razgovarate sa lekarom kojije primio o#olelog i da se raspitate o terapiji koju je do#io =mogli#iste to i da za#ele*ite>%laniranje kriznih situacija

%orodice koje su imale iskustvo prolaska kroz krizne situacijepreporuuju formiranje plana za sluaj pojave ovakve epizode npr2

imajte uvek za#ele*en #roj telefona policije lekarapsihijatra i ustanove za hitan prijem psihijatrijskog #olesnika unapred se raspitajte kod psihijatra o#olelog koju#olnicu on preporuuje u kriznim situacijama ako do njih do+e ustanovite kojim lanovima porodice prijateljima inegovateljima o#olela oso#a najvie veruje u kriznimsituacijama raspitajte se kome mo*ete telefonirati radi do#ijanja

podrke u #ilo koje vreme dana ili no$i


30/99

ako je to izvodljivoodluite ko $e #r inuti o ostalojdeci ako postoji mogu$nost o#jasnite unapred situacijulokalnoj policijskoj stanici i pitajte ih za savet krizna situacija mo*e #iti manje zastrauju$a o#olelojoso#i ako joj se unapred o#jasni postupak u takvoj situaciji

&azumljivo je da u kriznoj situaciji oekujete da $eo#olela oso#a #it i primljena u #olnicu ali to nije uvek sluaj!#olela oso#a mo*e da od#ije da #ude primljena u #olnicu i lipr il ikom pregleda lekar mo*e proceniti da nema potre#e zaprijemom 7ko ne #ude primljena u #olnicu nekada je do#ro iprepustiti oso#u samoj se#i

1ije uvek lako donositi odluke tokom krizne situacije te akoste ve$ jednom iskusili psihotinu epizodu napravite plan kako #iste#ili spremni u sluaju da se to ponovi

V/ %!)97V9;'2 7K,01' '%/6!('

,koliko do+e do akutnog rasplamsavanja psihozeo#olelog neophodna je poetna kratkorona terapijska strategija5ez o#zira na to da l i postoji potre#a za hospitalizacijom vi iterapijski tim tre#a da razmotrite mere #ez#ednosti kompletnuprocenu stanja i kratkorone =privremene> terapijske mere Kadaakutna faza pro+e pacijent porodica i medicinsko oso#lje moguplanirati dugoronu terapiju

8ospitalizacija =#olniko leenje>

, sluajevima akutne psihotine epizodehospitalizacija mo*e #iti neophodna zavisno od prirode epizodeKada je epizoda #lagog ili umerenog stepena i ne predstavlja znatnuopasnost po zdravlje o#olelog tada je intenzivan am#ulantnitretman dovoljan za postizanje do#rih rezultata =kao i prijem u

#olnicu> 7ko je psihotina epizoda te*a prijem u #olnicu jesteopcija Sam prijem u #olnicu zavisi od mnogih faktora2da li postoje


31/99

slo#odni kreveti u #olnici od sposo#nosti pacijenta da funkcionie uku$nim uslovima postojanja podrke od strane porodice prijateljanegovatelja 4e+utim ponekad je stanje uma takvo da predstavljapretnju po druge ili samu o#olelu oso#u , ovakvim uslovima prijem

u #ilnicu je jedini nain da se o#ez#edi sigurnost1akon prijema pacijenta oekuje podro#nopsihijatrijsko ispitivanje kao i kompletan pregled njegovog fizikogstanja %sihijatrijsko ispitivanje podrazumeva proces razgovora iji

je cilj razumevanje na koji nain o#oleli razmilja i ta ose$a kao ida o#ez#edi jasniju sliku o situaciji u kojoj se nalazi

,koliko neko od lanova porodice po+e sa o#olelim u#olnicu sa svakim $e #iti o#avljen razgovor 7ko to nije sluajrazgovor se mo*e naknadno zakazati Svrha testiranja i razgovora

jeste da omogu$i postavljanje dijagnoze =ukoliko je nije ve$ustanovio lekar ili psihijatar o#olelog> da se odredi odgovaraju$aterapija i da se odlui o daljem toku leenja Stoga je neophodnodo#ijanje podataka o dosadanjoj terapij i i da l i su postojalealergijske reakcije na #ilo koje lekove

,koliko je pacijent agitiran i li agresivan do#i$elekovekoji #rzo i kratko deluju 0o mogu #iti antipsihotini lekovi ili

#enzodiazepini =lorazepam diazepam> 1aj#olje je da oso#a prihvatida oralno uzima lekove to joj daje ose$aj da uestvuje u reavanjukrize ako ne prihvati onda $e terapiju do#ijati u formi injekcija

%o prijemu u #olnicu stvari od vrednosti i novacpacijenta #i$e smeteni na sigurno mesto gde $e se nalaziti donjegovog otputanja1eke porodice preporuuju da se saini spisaktakvih stvari ode$e i drugih linih predmeta koje se kod o#olelogzateknu kad ga prime u #olnicu 0o mo*e #iti od koristi #olnikomoso#lju i time se o#ez#e+uje od mogu$ih naknadnih nesporazuma

Kada je stanje poelo da se sta#ilizuje i kada je dolodo smanjenja simptoma u zavisnosti od sposo#nosti pacijenta onmo*e2

da naui neto vie o svojoj #olesti ako je dolo do pogoranja mo*e pokuati uz vaupomo$ da shvati ta ga je izazvalo da uestvuje u formiranju dugorone terapije da komunicira sa prijateljima i porodicom


32/99

da planira postepen povratak na posao ili u kolunakon odsustvovanja i da razmilja o rekreativnim aktivnostima

4e+utim ne$e svaki pacijent #iti u s ituaciji dazapone terapiju odr*avanja nakon nekoliko nedelja provedenih u#olnici - mnogima $e #iti potre#an dug period sta#ilizacije

,spostavljanje odnosa sa #olnikim oso#ljem

%orodice spremne da pomognu iznose$i vlast itaiskustva naglaavaju da je tokom ovog per ioda glavni ci ljostvarivanje uspene komunikacije sa #olnikim oso#ljem

Ve$ina ro+aka o#olelih dolazi u #olnicu u stanjupanike i oka i svi oni *ele da saznaju ta se tano deava i ta $eusledit i !ni ne razumeju komplikovanu #olniku proceduru

D/skusneD porodice tvrde da je sada va*no imati na umu ono tovam je najva*nije -- pomo$ vaem #li*njem 'vo ta u tom sluaju mogu da preporuekako #i vam pomogli u vaim nastojanjima2

za#ele*ite sve to je va*no i ega mo*ete da sesetite3 napravite spisak pitanja koja vas zanimaju3 zapiiteodgovore koje ste do#ili imena i #rojeve telefona nadle*nogoso#lja3 vodite evidenciju o tretmanu kome je o#olelipodvrgnut ukljuuju$i datume i #udu$e termine prihvatite injenicu da je #olniko oso#lje tu radido#ro#iti vaeg ro+aka3 stavite jasno do znanja da sterazumeli tu njihovu osnovnu ulogu i odgovornost i da ste

spremni da uinite sve to je u vaoj mo$i da im u tome#udete od koristi3 pokuajte da uspostavite D partnerskiEodnos izme+u lanova strunog tima vaeg o#olelog ro+aka ivas saznajte imena nadle*nog psihijatra psihologasocijalnog radnika i psihijatrijske setre3 oni su zadu*eni za#rigu o vaem ro+aku3 tre#alo #i da omogu$ite telefonske idruge kontakte sa njima u sluaju da ste im potre#ni ili viimate neto da ih pitate3 zapamtite da koliina informacija


33/99

koje do#ijate mo*e #iti ograniena z#og vaeg rezervisanogponaanja ili nepoverenja po potre#i zatra*ite sastanak sa nadle*nim strunimtimom3 nastojte da ih upoznate ve$ prilikom prvog dolaska3

na kasnije sastanke do+ite pripremljeni i ponesite l istupitanja3 o#avestite ih da ste spremni da im date sve potre#nepodatke o pacijentu ne pravite nepotre#ne digresije ve$ odmah Dpre+itena stvarE3 #udite sasvim odre+eni i postavljajte direktnapitanja tipa2 koji vas specifini simptomi pose#no #rinuP nata oni upu$ujuP koji lek dajeteP koliko esto i kolike dozePpostoje li ne*eljenji efektiP ta se ini kada se oni pojaveP razmotrite mogu$nost da neki prijatelj ili rodjak kojin ije direktno ukljuen po+e s vama u #olnicu3 prisustvosmirene i raz#orite oso#e moglo #i vam #iti dragoceno ukolikovas preplave emocije i nemir ukoliko mislite da se prema vaem #li*njem loepostupa ili da ne do#ija adekvatnu negu mo*ete da postavitepro#lem na vii nivo i da ga razmotrite sa rukovodiocemodeljenja ili ustanove

0re#alo #i iz#egavati akcije koje ne$e pomo$i vaem o#olelomlanu 'vo nekih primera2

ne #udite gru#i i nepristojni3 ne dopustite da vaeuz#u+enje preraste u ljutnju3 setite se da va neprijatelj ni jemedicinski tim ve$ je to #olest ne dosa+ujte oso#lju nepotre#nim specijalnimmol#ama i preteranim zahtevima ne vodite sa oso#ljem duge detaljne telefonske

razgovore ne dopustite se#i da #udete zaplaeni3 nepokuavajte da zaplaite oso#lje nemojte kasniti na zakazane sastanke3 ukolikome+utim ovi #udu esto otkazivani otvoreno se po*alite

Slede$i koraci mogu #iti od pomo$i vaem o#olelom2

do#ro se upoznajte sa svakodnevnom rutinom na

odeljenju


34/99

razgovarajte sa o#olelim o svemu to mu se deava3recite mu ta sve preduzimate da #i do#io to #olju negu potujte njegove *elje3 ukoliko je npr uznemirendugim posetama lanova porodice skratite ih ili spojite s

posetama drugih njemu #liskih oso#a nemojte pred o#olelim potcenjivaki govoriti ooso#lju ili kritikovati pojedine lanove medicinskog tima ne kritikujte tretman niti programe aktivnosti *al#e svog o#olelog razmatrajte realistino reagujtena one pritu*#e koje vam se ine verovatnim a ne na onekoje su oito plod njegove uo#razilje uinite sve to mo*ete kako #iste ga u#edili da jeovaj period hospitalizacije va*an

%laniranje otpusta iz #olnice

5olniko oso#lje pozdravi$e svaku pomo$ uplaniranju otputanja o#olelog iz #olnice 5ilo #i korisno podsetitioso#lje da na vreme o#avesti porodicu o predstoje$em otputanjukao i da se razgovara sa lanovima strunog tima o opcijama koje

su pacijentu na raspolaganju , ovome od velike pomo$i mo*e #itinadle*ni socijalni radnik ustanove !n vas mo*e informisati ouslugama i programima koje su o#olelom dostupne nakon izlaska iz#olnice 0ako+e mo*e pomo$i u odluci da li je za o#olelog #olje dase vrati ku$i i l i je potre#no prona$i alternativni smetaj 5ilo #ido#ro da u ovome uestvuju svi lanovi porodice ukljuuju$i #ra$u isestre 5itno je konsultovati i psihijatra i socijalnog radnika po tompitanju i da njihovi saveti #udu usaglaeni

Olanovi porodice strepe u iekivanju ta $e se

z#ivati kada se njihov lan o#oleo od shizofrenije vrati ku$i nakonizlaska iz #olnice !ni moraju da znaju na koji nain da se premanjemu ophode ta da ka*u i ta mogu realno da oekuju %orodicekoje su doprinele izradi ovog prirunika preporuuju ta #i tre#aloda se preduzme kako #i se o#olelom pomoglo da se to vie oslonina se#e imaju$i u vidu stepen njegove #olesti odnosno o#jektivnoprocenjuju$i njegove mogu$nosti 1jegova sposo#nost da seosamostali u mnogome $e zavisiti od toga kakav je #io i kako seponaao pre nego to se raz#oleo kao i od toga u kom se uzrastu


35/99

#olest pojavila ,koliko je pre #olesti #io sposo#niji i na viemstupnju socijalnog razvoja #i$e mu lake da funkcionie

%roces osamostaljivanja shizofrenog #olesnikapoinje im napusti #olnicu %orodice koje su prole kroz ovo

iskustvo insistiraju na tome da se prema shizofrenoj oso#i postupakao i prema o#olelima od drugih oz#iljnih #olesti npr sranihporeme$aja raka dija#etesa kada i #olesnik i njegovi #li*njimoraju da se suoe sa novim zahtevnim okolnostima

6a pacijenta koji se upravo vratio ku$i re*imishrane ve*#e posao i drutevne o#aveze predstavljaju znaajanizazov &edovno uzimanje lekova i posete terapeutu mogle #i poprvi put da postanu sastavni deo neijeg *ivota !stali lanoviporodice tre#alo #i da naue koji je vid komunikacije sa o#olelimnajefikasniji i kakvo je ponaanje prema njemu najdelotvornije

%re nego to se o#oleli vrati ku$i tre#a razmisliti oizvesnim preventivnim merama /ako se porodica nada stalnom ilidugotrajnom po#oljanju njegovog stanja to se kod izvesnog #rojapacijenata ne mo*e oekivati ,koliko je va o#oleli lan konfuzandepresivan ili poinje da govori o samou#istvu #li*nji moraju #itisvesni da predmeti kao to su i#ice lekovi otrovne supstancerazna seiva i sl predstavljaju potencijalnu opasnost %o*eljno je

ostavljanje kljueva od automo#ila na sigurnom mestu Korisno jeo#jasniti o#olelom koliko je vo*nja opasna kad je ovek pospanumoran ili pod dejstvom lekova

%ri otpustu tre#a o#raditi slede$e o#lasti2

(ati informacije o lekovima koje oso#a koristi o dozivremenu i drugim pose#nim zahtevima kao to su da se lekuzima tokom o#roka ili uz mleko !ve informacije o#ino daje

psihijatar ili medicinska sestra ,napred tre#a o#aviti dogovore o mestu stanovanjapacijenta ukoliko se ne vra$a u svoju porodicu 1eki pansioniimaju o#ez#e+en nadzor u vezi sa uzimanjem lekova dok se udrugim zahteva od samih paci jenata da #r inu o tome!sigurajte se da $e oso#a #oraviti u uslovima u kojima $edo#iti potre#nu podrku kako #i se iz#egle estehospitalizacijeJ 1astavak zdravstvene #rige je tako+e #itan2 nekima $e

tre#ati uput za dnevne programe grupe za podrku programe


36/99

za odvikavanje od alkohola i droge posete onom lekaruzu#aru ginekologuIH Ve$ina ljudi sa shizofrenijom moraju o#noviti socijalne idruge osnovne *ivotne vetine kako #i postigli do#ar

oporavak te ih tre#a o#avesti ti o sv im mogu$nostimapsihosocijalne reha#ilitacijeG %re otpusta neophodno je da oso#a naui da prepoznasimptome shizofrenije 5ilo #i preporuivo da se pacijentiedukuju i o planiranju porodice kao i o #olestima koje seprenose seksualnim putemR !rganizovanje prevoza do zakazanih sastanaka salekarem i program aktivnosti pacijenta 7ko je neophodna f inansijska pomo$ tre#a o#avestit inegovatelja kako #i popunio neophodne zahteve za pomo$

V// %!)97V9;'2 0'&7%/;7

0erapija tokom faze sta#ilizacije

!tpust iz #olnice podrazumeva da je terapijaadekvatno zapoeta i da se mo*e #ez#edno nastaviti u van#olnikimuslovima kori$enjem terapije odr*avanja %acijent #i tre#ao danapusti #olnicu sa terapijskim planom koji omogu$ava u#la*avanjesimptoma i po#oljanje kvaliteta *ivota 0erapija gotovo uvekpodrazumeva kori$enje antipsihotiunih lekova za du*i period0erapijski program tre#alo #i da o#uhvati i *elje o#olele oso#e injihove potre#e , okviru #olnice ili ustanove za mentalno zdravljemogu postojati individulna i grupna terapija treniranje *ivotnih

vetina fizike aktivnosti i okupaciona terapija %rogrami porodineedukacije koji o#ino ne ukjljuuju pacijente mogu pru*iti veomava*ne informacije o ovom poreme$aju 0okom faze sta#ilizacijeo#olela oso#a je jo uvek veoma osetljiva i psihiki i neurohemijskiSimptomi razliitog stepena jo uvek mogu #iti prisutni a za vidljivuinak leka nekada je potre#no da pro+e vie nedelja ili meseci 5ilo#i #olje da aktivnosti #udu do#ro strukturisane a manje slo*ene Saslo*enijim psihosocijalnim tretmanom se mo*e poeti kada sesimptomi znatno smanje i kada se slo*ene kognitivne sposo#nosti

oporave 1ekada se van#i ln iki tretman mo*e organizovati ugrupama kao (nevni program gde postoji odre+en #lok aktivnosti


37/99

tokom nekol iko dana u nedelji (rugi programi omogu$avajupacijentu da sam iza#ere grupe ije aktivnosti odgovaraju njegovimpotre#ama /ndividualno savetovanje tako+e mo*e #it i deo(nevnog programa

Vi ste veoma va*ni za do#ro#it o#olele oso#e

Slede$i predlozi vam mogu pomo$i kako da seponaate tokom rane faze terapije 6apamtite da ono to mo*epomo$i jednoj ne mora da deluje kod druge oso#e &aspitajte se kodnadle*nog psihijatra ili socijalnog radnika da li i koliko sna*no tre#ada terate o#olelu oso#u da o#avljaju ku$ne poslove da se zaposlepoha+aju kolu ili uestvuju u drugim terapijskim aktivnostima

)ovorite lagano razgovetno sni*enim tonom3koristite kratke jednostavne reenice kako #iste iz#egliz#unjenost3 ukoliko je neophodno ponavljajte izjaveupotre#ljavaju$i istovetne rei ;asno o#jasnite ono to inite i zato to inite3 npr

Dsla*em tvoju istu ode$u u orman mo*e da iza#ere ta

danas *eli da o#ueE ,spostavite izgra+enu i regularnu dnevnu rutinu3#udite predvidljivi i postojani3 nemojte govoriti da $ete netouciniti a potom prekriti re Kontinuirano hvalite svoga #li*njeg3 ukoliko on nakonvie dana neeljanja sredi fr izuru pohvalite ga i recite mukako sada izgleda lepe i urednije /z#egavajte preteranu stimulaciju3 nastojte da #udemanje stresnih situacija i napetosti3 npr o#avezno zajedniko

o#edovanje u poetku mo*e #iti previe naporno 1agovarajte i u#e+ujte o#olelog ali nikad nepokuavajte da ga D gru#om silom D naterate da uzima lekove Vremenom o#oleli mo*e pokazati znake da je ustanju da prihvati dodatne odgovornosti

/ako uvek tre#a imati na umu gore navedenepreporuke za smanjenje tenzije postoje i druge sugestije za periodnakon poetnog prilagodjavanja2


38/99

&azgovarajte sa njim o tome kako se ose$a kad nase#e preuzima vie o#aveza %onite od zadataka koji se odnose na njegovu #riguo se#i - lina higijena o#laenje o#edovanje u odre+eno

vreme !dredite ku$ne o#aveze za koje procenite da je va#li*nji u stanju da o#avlja samostalno3 proveri te da li vie volida ih o#avlja nasamo ili u prisustvu drugih3 npr on mo*erado da pere sudove ali ne podnosi da ih istovremeno nekodrugi #rie !hra#rujte ga ali ga nikad ne terajte da prisustvujedrutvenim skupovima koje smatrate prigodnim3 nekoliko#liskih oso#a na ruku ili veeri ne$e mu smetati alicelodnevna okupljanja s mnotvom zvanica poput svad#i islinih proslava mogu ga isfrustrirati &azgovarajte o planovima da jednom nedeljno nekudaiza+e3 vo*nja ili etnja u prirodi mogla #i #iti za#avna dok jeputovanje u grad mo*da previe #uno i moglo #i da izazovenapetost 1e #udite previe radoznal i i ne DpresliavajteE ga3nemojte ga stalno DdavitiE pitanjima tipa D1a ta misliP 6ato

to iniPD3 jednostavnim jezikom govorite o svakodnevnimstvarima i doga+ajima Djesi li uo za novi film u kome glavneuloge tumaeIPE Shvatite da iako je vaem #li*njem mo*da teko dasa vama razgovara mo*da na neki drugi nain voli da #ude ukontaktu sa vama razmotrite mogu$nosti da zajedno gledate0V program sluate muziku ili igrate karte3 mo*da $e voleti ida ita /z#egavajte stalno sitniavo kritizerstvo3 usredsredite

se na najva*nije stvar i i nastojte da se o njima dogovorite napoten i direktan nain3 npr za mnoge porodiceneodr*avanje line higijene uzronik je velikog nerviranja3me+utim reenicama poput Dzar ne moze da se operePE ili

Diri u*asan smradE ne$ete mnogo posti$i3 #olji nain jesteda pro#lem postavite kao sopstveni kao npr Dpoinje da mismeta to to se ne tuira redovnoE ili Dkako da sedogovorimo da se svakodnevno kupaPE 5udite Dza#oravniE &ecite neto kao Dza#oravio sam

da uzmem mleko da li #i molim te ti mogao da ga doneseE


39/99

!hra#rujte ga i podstiite da preuzima o#aveze idu*nosti3 npr ostavite instrukcije u vezi sa veerom ukolikose desi da ne do+ete na vreme3 i zaista zakasnite %ouite ga kako da se u stresnim situacijama ponaa

na drutveno prihvatljiv nain3 npr ukoliko na javnom mestupoinje da ose$a paniku mogao #i da se osve*i u toaletu dokto ose$anje ne pro+e %okuajte da se stavite u poziciju svog o#olelog lanai potujte njegova ose$anja3 ne$e #iti do#ro ako stalnoponavljate Dne #udi aav nema ega da se plaiE3 dopustitemu da ose$a strah i recite Dnema nieg loeg u tome to seplai sedi pored meneE %otujte njegovu za#rinutost u vezi sa #ole$u3shizofreni esto od svojih #liznjih tra*e da o tome ne govoredrugima i da ne istupaju u javnosti na ovu temu3 nekeporodice povinuju se ovoj *elji ak i kada smatraju da #injihovo iskustvo i saveti #ili dragoceni onima koji imaju slinepro#leme3 druge porodiceme+utim iako pune razumevanja zasvog o#olelog lana odluuju da postupe protivno njegovojvolji

%rilikom planiranja terapije za o#olelu oso#uneophodno je da se o#uhvate i farmakoloki i psihosocijalni aspektitretmana , tom smislu tretman #i tre#alo da odra*ava uzrok same#olesti2 naj#olje je razmiljati da je shizofrenija stanje u komeekstreman nivo stresa deluje kao okida kod ve$ postoje$evulnera#ilnosti =osetljivosti> te $e po pacijenta #iti naj#olje ako jeterapija usmerena i na osetljivost i na stres Kako #i se to postigloterapija naje$e predstavlja kom#inaciju lekova i psihosocijalnogtretmana 9ekovi podi*u nivo otpornosti na stres tj na koliinu

stresa koju oso#a mo*e da podnese a da to ne ut ie na njenofunkcionisanje

Sa druge strane psihosocijalni tretman dozvoljavaoso#i da iza+e na kraj sa stresom pre nego to postane preteran%sihosocijalni tretman ukljuuje2 intervenciju porodice edukacijutrening *ivotnih vetina kontrolu stresa

9ekovi


40/99

9ekovi predstavljaju kamen temeljac u terapij ishizofrenije ;ednom kada je akutna faza psihotine epizode prolanajve$i #roj pacijenata $e uzimati lekove na neodre+eno vreme jer

osetlj ivost na psihozu ne prolazi iako su se neki i l i svi simptomipovukli 1a primer #ez redovnog uzimanja lekova verovatno$a da$e u naredne godine do$i do pogoranje je TF-@F procenata 1asuprot tome verovatno$a pojave pogoranja #olesti u naredne godine se smanjuje na pola ukoliko oso#a sa shizofrenijom samouzima antipsihotine lekove koj i su joj propisani ,estalostpogoranja se jo vie smanjuje ukoliko koristi i druge terapijskemere 9ekovi imaju preventivnu ulogu na du*e staze kao i ulogu u#rzom u#la*avanju simptoma

%rva generacija lekova predstavljena je izme+u @GGi @TF godine Sasvim sluajno je otkriveno da deluju nahalucinacije i sumanute ideje a tek nakon daljeg ispitivanja sesaznalo da #lokiraju dopaminske receptore 1akon toga kori$enisu u cilju terapije pozitivnih simptoma =halucinacije i sumanuteideje> shizofrenije (ruga generacija lekova dostupna je od @@Fgodine !ni deluju podjednako do#ro i na pozitivne i na negativnesimptome !staje da se vidi da li noviji lekovi imaju #olji efekat na

kognitivne simptome =pro#lemi sa koncentracijom i pam$enjem>Klozapin =antipsihotik druge generacije> proizveden je da deluje navie razliitih receptora &isperidon podjednako #lokira idopaminske i serotoninske receprore !lanzapin i kvetiapin delujuslino klozapinu ali poto imaju manji efekat na dopaminskereceptore imaju manje ne*eljenuh efekata koji su proizvod#lokiranja dopaminskih receptora - tremor ukoenost mi i$agitiranost 1a *alost oni imaju svoje ne*eljene efekte kao to jeporast telesne te*ine to ponekad mo*e #iti ve$i rizik po zdravlje

od tremora il i ukoenosti (anas su u upotre#i mnoge vrsteantipsihotinih lekova Svaki ima nekoliko imena - generiko il ihemijsko i zati$eno ime koje koriste farmaceutske ku$e koje ihproizvode (oza leka zavisi od mnogih faktora koji ukljuuju razlikekao to su pol telesna te*ina meta#olika aktivnost optezdravstveno stanje kao i te*ina simptoma 1euroleptici=antipsihotici> se mogu primeniti na dva naina2 oralno =preko usta>u formi ta#leta kapsula ili kapi kao i intramuskularno -injekcijama , sluaju akutnog napada esto se daje injekcija sa

kratkoronim dejstvom jer se njom posti*e znatno #r*i efekat nego


41/99

oralnom primenom leka sa cil jem da se to pre u#la*e najte*isimptomi

&etard forme antipsihotika karakterie produ*enodejstvo tako da se uglavom primenjuju jednom dnevno oralnim

putem re+e intramuskularno %ogodne su u terapiji odr*avanja%ose#an o#lik intramuskularne primene predstavljajudepo--preparati koje odlikuje dugotrajno dejstvo te je jedna injekcijadovoljna za -H nedelje tretmana %rimenjuje se kada je stanje#olesnika sta#ilizovano pose#no kod onih pacijenata kod kojih jesvakodnevno uzimanje lekova iz razliitih razloga komplikovano

Ve$ina antipsihotinih lekova dovodi do znatnogpo#oljanja kod oko dve tre$ine pacijenata koji su imali psihotinuepizodu Kod polovine od njih dolazi do potpunog povlaenjasimptoma Kod druge polovine zaostaju izvesni simptomi i poredredovnog uzimanja terapije 1a *alost jedna tre$ina pacijenatane$e reagovati na odre+eni lek u kom sluaju $e psihijatar pokuatiterapiju drugim antipsihotikom Ve$ina iz ove grupe pacijenata $edo#ro reagovati na novi lek

4nogi ali ne svi eksperti veruju da su noviji lekovinaj#olj i kao lekovi prvog iz#ora ali n ije uvek tako %onekad

pacijent ne$e reagovati inicijalno na lek ili $e tokom vremena do$ido smanjenja efekta leka ili $e ne*eljeni efekti #iti tekopodnoljivi , tom sluaju sasvim je razumljivo da se razmotriupotre#a starijih lekova ,koliko oso#a nije reagovala na najmanjedva leka nakon R- meseci redovne upotre#e lekar vam mo*epreporuit i k lozapin =9eponeU> !n je danas naj#olj i iz#or zapacijente koji n isu do#ro reagovali na druge lekove %onekadpsihijatar mo*e prepisati lekove za druge simptome kao to sudepresija ili anksioznost 4o*da $e #iti neophodno da pacijent uzima

druge lekove vezano za njegovo opte zdravstveno stanje ,vektre#a imati u vidu interakciju lekova kao i konzumiranje kafecigareta ulinih droga i drugih lekova

;o uvek se radi na pronalasku novih lekova koji #iimal i efekta ne samo na pozitivne simptome =halucinaci je isumanute ideje> ve$ i na negativne simptome #olesti kao i efekatna kognitivne funkcije!sim toga neophodno je da lekovi po#oljaju kvalitet * ivotapacijenata i da njihova cena #ude prihvatljiva


42/99

1e*eljena dejstva antipsihotinih lekova

!sim nedovoljnog razumevanja prirode #olesti

naje$i razlog z#og kojeg pacijenti od#ijaju da uzimaju lekovejeste pojava ne*eljenih efekata Sporedna dejstva lekova izazivajurazliit stepen nelagodnosti i tego#a u rasponu od vrlo #lagih prekotekih zdravstvenih smetnji koje variraju od sluaja do sluaja1e*eljena dejstva se mogu podeliti na kratkorone i perzistiraju$eKratkoroni ne*eljeni efekti su oni koji se ispoljavaju relativno #rzonakon poetka uzimanja lekova !ni su visoko zavisni od doze isame supstance leka i o#ino prolaze sami od se#e nakon nekolikodana ,koliko se ne povuku psihijatar $e o#ino promeniti lek1aje$i ne*eljeni efekti su2

pro#lemi sa mii$ima2 ukoenost zategnutost=prekomeran tonus> ili ak mii$ni spazmi pro#lemi pokretanja2 treperenje ili trzaji suva usta zamu$enje vida opstipacija i teko$e primokrenju pospanost

manjak energije ponekad letargija nemir- nemirne noge nemogu$nost da se zadr*i najednom mestu nesvestica2 naroito pri naglom ustajanju ili sedanju pove$anje apetita i pove$anje telesne te*ine hormonske promene naroito one vezane zaseksualnost i reprodukciju opadanje li#ida pro#lemi pri erekciji ejakulaciji i dostizanju orgazma

=ako ovaj pro#lem perzistira va lekar mo*e dati drugi lekkoji mo*e po#oljati ovo stanje> gu#itak menstrualnog ciklusa

%erzistiraju$i ne*eljeni efekti su oni koji ne prolazekada se prekine sa upotre#om leka 1aje$a je tardivna diskinezija4anifestuje se u vidu nekontrolisanih mii$nih pokreta o#inomii$a lica2 kao spazam jezika usta ili grimasiranje &izik od pojave

tardivne diskinezije pove$ava se sa godinama starosti i sa du*inom


43/99

uzimanja leka koji je doveo do njene pojave %onekad oso#i sashizofrenijom ne smetaju mnogo ne*eljeni efekti sami po se#i ve$im je neprijatno kada su u drutvu drugih ljudi 1a primer sramotaih je od nevoljnih pokreta ili ne *ele da o#janjavaju drugima kako

imaju manjak energije ili interesovanja u odnosu na ranije , tomsluaju podrka prijatelja i porodice je veoma #itna 7kutni vrloredak sindrom koji ugro*ava *ivot ne*eljeni efekat poznat kaoneuroleptiki maligni sindrom =14S> mo*e se pojaviti na poetkukori$enja antipsihotika i li ako se doza leka naglo pove$ava1aje$e se to doga+a kada se antipsihotik koristi u kom#inaciji sadrugim lekovima &igidnost hipertermija delirijum i nesta#ilnostautonomnog sistema su indikatori 14S 7ko se jave ovi simptomilekar $e dat i lekove u ci lju da se oni prekinu i verovatno $ehospitalizovati pacijenta kako #i do#io adekvatan suportativnitretman i kako #i se odredio dalji kurs terapije

8iperprolakt inemija - povien nivo serumskogprolaktina 1ajznaajniji pro#lem koji se javlja kao posledica ovoga

jeste manjak estrogena ili testosterona =hipogonadizam> Kaorezultat mogu se javiti poreme$aj menstrualnog ciklusa ianovulatorni ciklusi smanjenje ferti lnosti i mogu nastati i li sepogorati seksualne disfunkcije 0ako+e smanjenje estrogena ini

*enu osetljivijom na osteoporozu kardiovaskularne pro#leme idemenciju 7ko se ovi ne*eljeni efekti pojave nivo prolaktina tre#apratiti ali terapija shizofrenije ostaje na prvom mestu 9ekar mo*ereiti pro#lem tako to $e smanjiti dozu istog ant ipsihotika zamenititaj drugim ili prepisati dodatne lekove %acijentkinje #i tre#alo daznaju da hiperprolaktinemija mo*e pove$ati anse za zae$em 1a*alost naje$a *al#a pri uzimanju antipsihotika jeste naglopove$anje telesne te*ine koja varira u zavisnosti od tipaantipsihotika

Va*no je da se vi i o#olela oso#a to #oljeinformiete o ne*eljenim efektima leka jer $e to pomo$i da seiz#egnu mnogi nesporazumi -- npr ne$ete grekom zameniti letargiju za lenjost i li postatiuplaeni z#og tremora a i mo$i$ete da date va*ne podatke lekarupo pitanju simptoma #olesti 5ele*ite sve to mo*ete o tome kakoo#olela oso#a reaguje na lekove koje uzima

7ntipsihotini lekovi su uglavnom #ezopasni lekovi

me+utim mogu imati mnotvo ne*eljenih efekata koji


44/99

nepovoljno utiu na sposo#nost pacijenta i njegovu volju danastavi da uzima terapiju 1e*eljeni efekti se uvek mogu javiti tokom terapijeantipsihoticima i tre#a ih pratiti tokom tretmana

!ni nisu konstantni tokom celog toka tretmana3 neki=npr akutna distonija> se naje$e javljaju kratkorono a drugi=npr tardivna diskinezija> kao dugoroni efekti

%ercepcija pacijenta o te*ini i znaaju ne*eljenihefekata je va*na komponenta u njihovoj proceni &azgovarajte sa lekarom o ne*eljenim efektima lekakoji o#oleli koristi

%sihosocijalni tretmani

1akon akutne epizode i postavljanja dijagnozeshizofrenije o#oleloj oso#i $e verovatno #iti potre#na pomo$ da seprilagodi *ivljenju sa ovim poreme$ajem !ve oso#e teko mogu da

iza+u na kraj sa kolom poslom samostalnim *ivotom i #rigom ose#i #ez iije pomo$i 0a pomo$ ili psihosocijalni tretman-terapijamo*e podrazumevati savetovanje i li trening jedan na jedanmehanizme grupne podrke programe aktivnosti iBi li dnevnonadgledanje i komunikaciju sa negovateljima 1aj#olje terapijskestrategije su one koje kom#inuju lekove sa psihosocijalnom pomo$i

jer se time smanjuje potre#a za ponovnom hospitalizacijompacijenta smanjuje se te*ina simptoma i uznemirenost njihovimprisustvom (odavanjem psihosocijalnog tretmana pove$ava se

radno i kolsko funkcionisanje unapredjuje kvalitet * ivota io#ez#e+uje potre#na podrka pacijentima i njihovim porodicama&anije smo rekli da samo redovno uzimanje lekova smanjujeuestalost pogoranja #olest i u naredne godine za HF-GFprocenata (odavanjem pomo$i u porodici ili treniranje socijalnihvetina uz do#ro oda#rane lekove mo*e dalje da smanji uestalostna polovinu tj na G procenata Kod #olesti sa do*ivotnomvulnera#ilnosti najva*nija komponenta terapije jeste do#ar savezizme+u pacijenta terapijskog tima i porodice Kao veoma va*na

stavka za uspenost terapijskog plana jeste sluanje #riga pacijenta


45/99

i njegovih *ivotnih ciljeva uz razvijanje empatije i prisnosti premanjemu

!#olela oso#a #i stalno tre#alo da se#i odre+ujeciljeve i da realno procenjuje napredak /ntenzivnost tretmana #i

tre#alo da odra*ava kolika je pomo$ potre#na pacijentu kako #inapredovao u ostvar ivanju svojih cil jeva 1ajve$a pomo$ jepotre#na u prvih par godina nakon akutne epizode i mnogimpacijentima se intenzivnost tretmana smanjuje tokom vremena dok

je drugima ipak neophodno e$e nadgledanje0erapijski plan #i tre#ao da sadr*i i plan reagovanja

u trenutku krize !#olela oso#a $e kao i mnoge druge oso#epovremeno #iti pod stresom 4e+utim ako to stanje stresatraje dugo ili postane znatno intenzivnije mo*e pre$i u psihotinuepizodu 6#og toga je va*no da se naui kako prepoznati raneupozoravaju$e znake i #ez odlaganja umanjiti stres to se mo*eposti$i ako su rani znaci prethodnih epizoda otkriveni i p lanreagovanja pripremeljen unapred

0erapijski plan #i tre#ao da sadr*i rano ukljuenjeporodica pru*anje informacija porodicama i samim o#olelima o#olesti #rz dolazak do odgovaraju$eg lekara i o#ez#e+ivanjeadekvatne finansijske pomo$i

%sihoedukacija

Kao i ve$ina ljudi oso#e sa shizofrenijom $e ra+euestvovati u aktivnostima terapijskog plana ako su imali udela unjegovom kreiranju i ako razumeju zato je svaka komponentanjihovog tretmana va*na 0re#alo #i da razumeju #arem osnovnestvari o uzrocima #olesti da postoje razliite strategije u terapiji i

kako $e njihov individualni terapijski plan dovesti do u#la*avanjasimptoma i #iti im od pomo$i u postizanju njihovih ci ljeva1eophodno je da znaju kako $e #olest umanjiti njihove sposo#nostiu reavanju pro#lema ote*ati nain na koj i izlaze na kraj sastresorima i kakav $e uticaj #olest imati na njihove planove za#udu$nost 'dukacija se mo*e sprovoditi u grupama ili naindividualnoj osnovi

,e$e porodice


46/99

0erapijski vodii danas savetuju ukljuivanje lanovaporodice jer su oni esto primarni negovatelji oso#a sashizofrenijom 0o #i znailo konsultovanje porodice u proceniprocesa i uzimanje u o#zir miljenja porodice u pripremi terapijskog

plana 6a do#ro#it pacijenta kao i lanova njegove porodice odvelike je va*noti da se uspostavi do#ra saradnja izmedju lanovaterapijskog tima i porodice

,kljuivanje porodice tako+e podrazumevao#ez#e+ivanje informacija o uzrocima #olesti A gde tre#a naglasitida oni nisu krivi 0e osnovne informacije se mogu prezentovati #iloindividualno porodicama ili u grupama Kada god je to mogu$etre#a ukljuiti porodice u terapijski program to za rezulta imasmanjenje uestalosti pogoranja =uestalost je smanjena na polaukoliko pacijent redovno uzima lekove a jo za pola ukolikoporodice do#iju odgovaraju$e informacije vezane za o#oljenje >0retman iji je osnovni oslonac u porodiciukljuuje2

pomo$ lanovima porodice da razviju efikasne naineu reavanju pro#lema koje donosi #olest po#oljanje vetine komunikacije strategija prevencije pogoranja ukljuuju$i

otkrivanje ranih upozoravaju$ih znakova naine da o#ez#ede me+uso#nu podrku u periodimakrize

, zavisnosti od potre#a pacijent

Documents

Zraci Nade - O Shizofreniji