ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/Detinjstvo-4-20… · Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 821–93(05) DETIWSTVO : ... cu, poezija za mlade, antologija

âsopis o kwièvnosti za decu

Godina XLII, broj 4,zima 2016.

Redakcija:Dr Jovan Qu{tanovi},

glavni i odgovorni urednik

Dr Vasilije Radiki}

Mr Bojana Vujin

Ra{a Popov

Sekretar redakcije:Ivana Miji} Nemet

Lektor i korektor:Mr Mirjana Karanovi}

Izdava~:Me|unarodni centar kwièvnosti za decu

ZMAJEVE DE^JE IGRENovi Sad, Zmaj Jovina 26/II

Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648

E-mail: [email protected]

Za izdava~a:Du{an \ur|ev, direktor

Slog:Laser studio, Novi Sad

[tampa:Offset print, Novi Sad

âsopis izlazi tromese~no

Cena ovog broja: 300,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara

340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa su finansirali:

Uprava za kulturu Grada Novog Sada

Ministarstvo kulture i informisawa

SADR@AJ:

NOVA ISTRA@IVAWA

Bojana V. Kova~evi} Petrovi}, O~uvawe tradicije

u {panskoj poeziji za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Sawa J. Paripovi} Kr~mar, Versifikacioni postupci

u de~joj poeziji Milovana Danojli}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Ana M. Markovi}, Metafikcija u delu

Koga se ti~e kako ̀ ive pri~e Dejana Aleksi}a . . . . . . . . . . . . . . . 22

Jelena Z. Stefanovi}, Tipovi maskuliniteta

u Molnarovom romanu De~aci Pavlove ulice . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Dragica A. Dragun, Sleng u hrvatskoj dnevni~koj prozi za mlade . . . . . . . 39

Nata{a P. Kqaji}, Kriza ~itawa, nastavno i rekreativno ~itawe . . . . . 50

Mersiha N. Ismajloska, Dizni vo Zemjata na ûdata . . . . . . . . . . . . . . . 62

Isidora D. Stani}, Majka kao primarni roditeq i

reprezentacija maj~instva na dru{tvenoj mreì Instagram . . . . . . . . 71

OGLEDALO KRITIKE

Sneàna [aran~i} ûtura, Portret stare periodike za decu . . . . . . . . .77

Tijana Tropin, Slamnata koliba: kako smozavirili u jednu kwièvnost za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Jelena Kalajxija, Zbrdazdolisani vodi~ kroz

literarnu erudiciju za svakodnevnu upotrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Jelena Pani} Mara{, Da li je smrt bajka? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Nata{a Drakuli}, Kad crni pas depresije hara Dablinom . . . . . . . . . . . 89

Milutin @. Pavlov, Ma~ji ìvot u notesu de~jeg romana . . . . . . . . . . . 91

IN MEMOERIAM

Gordana Glavini}, Laku no}, Donka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

821–93(05)

DETIWSTVO : ~asopis o kwièvnosti za decu / glavni i odgovorni urednik

Jovan Qu{tanovi}. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi Sad : Zmajeve de~je igre,

1975-. – 23 cm

Tromese~no

ISSN 0350–5286

COBISS.SR–ID 9948418

Recenzenti:

Prof. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi},

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

Prof. dr Sneàna [aran~i} ûtura,

Univerzitet u Novom Sadu, Pedago{ki fakultet – Sombor

Doc. dr Valentina Hamovi},

Univerzitet u Beogradu, U~iteqski fakultet

Doc. dr Zorica Haxi},


Doc. dr Nevena Varnica,


NOVA ISTRA@IVAWA

UDC 821.134.2–93–14.09

� Bojana V. KOVAÊVI] PETROVI]Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Republika Srbija

OÛVAWE TRADICIJE

U [PANSKOJ

POEZIJI ZA DECUSA@ETAK: Nakon kratkog pregleda toka {panske po-

ezije kroz vekove, sagleda}emo prisustvo poezije za decu

kod {panskih pesnika, izdava~kih ku}a i ~italaca i zna-

~aj koji oni posve}uju tradicionalnim formama. Osim

{to }emo predo~iti zastupqenost pojedinih pesnika u naj-

zna~ajnijim antologijama objavqenim u [paniji tokom

proteklih decenija, posebnu pa`wu usmeri}emo na delo

~uvenog {panskog pedagoga Ane Pelegrin, koja je nekoli-

ko decenija izu~avala de~ju kwiènost svoje zemqe. Drugi

deo rada posveti}emo prisustvu tradicije u de~joj poezi-

ji u XXI veku i odnosu {panske kwièvne stvarnosti pre-

ma woj. Zakqu~ci koje }emo izneti govore da je, po mi-

{qewu nau~nika, era interneta plodotvorna za de~ju poe-

ziju i da pomaè o~uvawu wene tradicije, te da u [pani-

ji danas postoji veliki broj izdava~kih ku}a koje neguju

poeziju za decu i mlade, i istraìva~a/pedagoga koji pod-

sti~u aktivan odnos mladog ~itaoca prema kwizi.

KQU^NE REÎ: {panska kwièvnost, poezija za de-

cu, poezija za mlade, antologija {panske poezije za decu,

kwièvnost i internet, nove tehnologije u funkciji kwi-

èvnosti

Uvodne napomene

Pogled na istorijske tokove {panske kwièvno-sti, Nobelove nagrade dodeqene autorima sa Ibe-

3

rijskog poluostrva, nacionalna priznawa i zastu-pqenost {panskih pesnika u nebrojenim antologi-jama tog govornog podru~ja i onima objavqenim uprevodnim kwièvnostima, kao i veliki broj pe-sni~kih kwiga koje se danas publikuju na godi{wemnivou, nesumwivo svedo~e o tome da je re~ o jednojod najve}ih evropskih literarnih tradicija. Daka-ko, treba imati u vidu da „veli~ina {panske kwi-èvnosti, posebno pesni{tva, poti~e iz naslagakultura koje su po Iberiji taloìli Feni~ani, Gr-ci i Rimqani, Goti i Arapi” (Ko{uti} 1975: 7) ida {pansko kwièvno nasle|e samim tim ima veo-ma sloènu strukturu.

Prvo u celosti sa~uvano delo {panske kwiè-vne tradicije je juna~ki spev Pesma o Sidu (Cantarde mío Cid, oko 1140), a tokom vekova brojni auto-ri stvarali su stihove po uzoru na kratke narativ-ne pesme poznate kao {panska romansa, nastale uXIV veku i prikupqane na presavijenim tabacimaprve hartije u XV stole}u1. Kwièvna renesansa u[paniji doìvqava snaàn italijanski uticaj, adefinitivnu afirmaciju poezije u italijanskomstilu predstavqa delo Garsilasa de la Vege (Gar-cilaso de la Vega), koji „spada me|u pesnike kojisu svojim delom bitno uticali na razvoj poezije na{panskom jeziku do dana{wih dana” (Pavlovi}-Sa-murovi} 1985: 219). Zlatno doba {panske kwièv-nosti (XVI i XVII vek) plodotvorno je u brojnimkwièvnim rodovima i vrstama: Migel de Servan-tes (Miguel de Cervantes), Lope de Vega (Lope deVega), Fransisko de Kevedo (Francisco de Queve-do), Pedro Kalderon de la Barka (Pedro Calderónde la Barca) i Luis de Gongora (Luis de Góngora)

donose vrhunski poetski izraz jezi~kog nasle|a ko-ji se neretko ogleda i u poeziji za decu. Vaqa napo-menuti i da „od zavr{etka prvog zlatnog razdobqa(1650) do po~etka drugog (1898) razdvaja nas stopedeset godina osredwe kwièvnosti” (Ko{uti}1975: 36), ali }e zato novi pesnici – Migel deUnamuno (Miguel de Unamuno), Asorin (Azorín),Pio Baroha (Pío Baroja) i Huan Ramon Himenes (JuanRamón Jiménez) – „jednaki starima po duhu i stre-pwi” (isto) – nastaviti odnosno obnoviti zlatnivek {panske kwièvnosti.

Usmena tradicija i igra

Sredinom XVIII veka pojavile su se prve zna~aj-ne zbirke {panske poezije namewene mladim ~itao-cima, koje su pored pesama sadràle i igre, brzali-ce, razbrajalice, zagonetke, a posebno mesto zauzi-mao je de~ji romansero, ~ija istinska popularnostpo~iwe u XIX veku. Godine 1798. {tampan je i prvipoznati {panski ~asopis za decu, La Gaceta de losniños, ~iji su urednici bili bra}a Hose i BernabeKanga Argueqes (José y Bernabé Canga Argüelles). Uprvoj polovini XIX stole}a izlazi vi{e ~asopisaposve}enih deci, a u izdava~koj delatnosti od naro-~itog je zna~aja izdava~ka ku}a Editorial SaturninoCalleja, koja izme|u 1853. i 1915. godine intenzivnodoprinosi razvoju de~je kwièvnosti, objavquju}ipojedina~na izdawa, ilustrovana dela i serije kwi-ga posve}enih najmla|im ~itaocima.

Me|u istraìva~ima koji su svoja prou~avawausmerili iskqu~ivo na de~ju kwièvnost, u novi-joj istoriji {panske poezije za decu i mlade naro-~ito se isti~e doprinos {panske esejistkiwe i pe-dagoga argentinskog porekla Ana Pelegrin Sando-val (Ana Pelegrín Sandoval, 1938–2008), autorke dvekultne antologije: [panska poezija za decu (Poe-

4

1 Me|u najpoznatijim {panskim romansama su Romansa o Abe-namaru, O qubavniku i smrti, O grofu Olinosu i belom cve-tu, koje Vladeta Ko{uti} dovodi u vezu sa srpskim narodnimpesmama Hasanaginica, Smrt majke Jugovi}a ili Predrag i Ne-nad (1975: 11).

sía española para niños, 1997)2 i [panska poezijaza mlade (Poesía española para jóvenes, 1997)3. AnaPelegrin4, vi{estruko nagra|ivana za svoj rad to-kom celokupne karijere, u trotomnoj doktorskoj tezina preko hiqadu strana, Juegos y poesía popular enla literatura infantil-juvenil, 1750–1987 (Igre i na-rodna poezija u kwièvnosti za decu i mlade 1750––1987)5, koju je odbranila akademske 1991/1992. go-dine na Univerzitetu Komplutense u Madridu, bavise verbalnim aspektom {panske poezije, imaju}i uvidu sve wene tradicionalne izraàjne elemente(igru, jezik, gestove, zvuk u prostoru i vremenu) isagledava ih iz perspektive dramskog izraza6. Pro-

u~avaju}i razbrajalice, tradicionalne de~je igre,narodne pesme, pitalice, romansera, narativne pe-sme i usmenu de~ju poeziju, a naro~ito igru kao na-~in izraàvawa7, Ana Pelegrin dolazi do zakqu~-ka da je neosporan i wihov uticaj na {panske i hi-spanoameri~ke kwièvnike XX veka koji su se po-igravali formama i strukturom: „varios de esos ju-egos provienen de épocas anteriores y otros tantosde recogen en la transmisión actual y en el eco de laliteratura creativa de los poetas y escritores contem-poráneos Juan Ramón Jiménez, Rafael Alberti, JulioCortázar”8 (1992: 9).

Tradicionalna odnosno anonimna poezija nasta-la je upravo iz kolektivne igre i razonode; ona imasvoju dinamiku, nezavisnu od stvarnog vremena, iprenosi se s kolena na koleno. U brojnim zbirka-ma i pesmaricama prikupqanim u [paniji tokomprotekla dva stole}a tekstovi i stihovi grupisanisu prema temama, funkciji, starosti deteta, godi-{wim ciklusima, pesni~kim vrstama i ̀ anrovima:uspavanke, prve {kolske pesme, molitve, Boì}nepesme, Uskrs, prole}e, po{alice, humoristi~ki isatiri~ni stihovi i tekstovi, qubavne pesme, voj-ne, muzi~ke, o ̀ ivotiwama, rimovane pri~e, nara-tivne pesme, istorijski stihovi o podvizima i sve-cima, romanse, brzalice, zagonetke... Istraìva~ii prire|iva~i koji su temeqno prou~avali de~jukwièvnost – pionir u univerzitetskom prou~ava-wu de~je poezije Karmen Bravo Viqasante9 (Car-

5

2 U uvodnom tekstu ove kwige Ana Pelegrin navodi da je re~o obnovqenom izdawu [panske poezije za decu objavqene 1964.godine, u kome ona stavqa akcenat na druge autore i pesni~ketendencije i izdvaja poeziju namewenu iskqu~ivo deci (Pelegrín2009: 8).

3 U nadahnutom uvodu Ana Pelegrin podsti~e ma{tu svojih~italaca, isti~u}i da pesme koje je odabrala o~ekuju da ih ot-krije ̀ iv glas ma{tovitog i ose}ajnog ~itawa, glas koji }e pod-sta}i pesni~ku kreaciju mladog ~oveka i pribliìti ga veli-kim pesnicima iz {panske kulture: Huanu Ramonu Himenesu,Lorki, Albertiju, Sernudi... (1997: 8).

4 Pored pomenutih kwiga, Ana Pelegrin je priredila jo{nekoliko zna~ajnih dela: antologiju Raiz de amor: Antologíapoética (Alfaguara, 1999), kojom je obuhvatila qubavnu poezijuza mlade {panskih i latinoameri~kih autora XX veka; anto-logiju Letras para armar poemas (Alfaguara, 2002), koja sadrìtekstove i scensku poeziju ~etrdeset i troje savremenih auto-ra sa {panskog govornog podru~ja; svoja istraìvawa o de~jimigrama u usmenoj tradiciji Cada cual atienda su juego (Anaya,2008), ~ija okosnica je veza izme|u igre, re~i i kwièvnostiu obrazovawu (kwiga sadrì i antologiju od 205 tradicional-nih igara-tekstova, kao i kratak pregled igara prisutnih u sa-vremenoj kwièvnosti).

5 Ana Pelegrin jedan je od najtemeqnijih istraìva~a kadaje re~ o kwièvnosti za decu i mlade, te nam je wena doktor-ska teza posluìla kao putokaz za istraìvawe, budu}i da jesveobuhvatno sagledala elemente starije (XVI–XVIII vek) i no-vije (XIX–XX vek) {panske poezije.

6 De~je igre u Zlatno doba {panske kwièvnosti (XVI iXVII vek) i dana{wa usmena de~ja poezija imaju isto poreklo,vode koren iz istog izraza: teatralnosti, pozori{nog ~ina. [ta-vi{e, oni su mali pozori{ni komadi (Pelegrin 1992: 7).

7 Pelegrinova smatra da igra ima izuzetno zna~ajnu funkci-ju za emocionalni razvoj deteta i wegovo u~ewe, jer dete krozspontanu i {ifrovanu igru i telesne pokrete koji ~esto za-mewuju re~i istraùje najrazli~itije aspekte svoje li~nostikoju igra|uje (Pelegrin 1992: 3).

8 „Mnoge od tih igara poti~u iz prethodnih perioda, mnogesu prenete u dana{we vreme, i imale su odjeka u kwièvnom stva-rala{tvu savremenih pesnika i pisaca kao {to su Huan RamonHimenes, Rafael Alberti i Hulio Kortasar” (Prev. aut.).

9 Separat ~asopisa Detiwstvo posve}en {panskoj kwièv-nosti za decu iz 1988. godine (izbor Neus Saes Martin, prevod

men Bravo-Villasante), folklorista i leksikologFransisko Rodriges Marin (Francisco RodríguezMarín), katedratik i dugogodi{wi direktor Centraza promociju ~itawa i de~je kwièvnosti CEPLIPedro Seriqo Toremo}a (Pedro Cerrillo Torremo-cha) i pedagog Ana Pelegrin, izme|u ostalih – sa-glasni su da raznovrsni oblici de~je poezije sna-`no uti~u na nesvesno ve`bawe jezika, na~ina iz-raàvawa, verbalne ve{tine, pa`we, pam}ewa iharmoni~no-ritmi~ne (obredne) melodije10. S drugestrane, Pedro Sesar Seriqo Toremo}a (Pedro Cé-sar Cerrillo Toremocha) nagla{ava da „leer no es unjuego, sino una actividad cognitiva y comprensivaenormemente compleja en la que entervienen el pen-samiento y la memoria, así como los conocimientosprevios del lector”11 (2005).

Za o~uvawe tradicionalne de~je kwièvnosti uXVIII i XIX veku bile su naro~ito dragocene javnezabave kao mesto za igru, dok je okupqawe po ku}a-ma predstavqalo izvor najrazli~itijih vidova razo-node koje su u [paniji nazivane juegos de tertulia(igre za posela) ili escuelas de tradición12 ({kole

tradicije), budu}i da je na wima preno{ena auten-ti~na usmena tradicija, {panska romansa, kolektiv-ni glas naroda, usmeno predawe, horska interpre-tacija, uz obavezno u~ewe stihova napamet (Pele-grín, 1992: 174). [panska usmena tradicija, kao imnoga druga pesni~ka nasle|a, zapravo po~iva „najednostavnim verbalnim ritmovima i poigravawimarimom, ~esto {aqivim i uvek bogatim zvucima islikama” (Kova~evi} Petrovi} 2016: 9).

[panska pesni~ka tradicija u XX veku

U XX veku sa~iweno je na desetine antologijakoje, svaka na svoj na~in, predstavqaju odnos svogvremena prema de~joj poeziji. Me|u brojnim studi-jama koje smo imali u vidu prilikom na{eg istra-ìvawa izdvaja se zbirka Posledwe pesme za prve~itaoce (Últimos poemas para primeros lectores,2007) Hosea Morena Ferandesa (José Moreno Fer-nández), koji je nekoliko godina pre toga doktori-rao na de~joj kwièvnosti i wenom kanonu13 naUniverzitetu u Almeriji. Komparativnom anali-zom, Hose Moreno Fernandes izdvojio je one kojesu imale najve}i uticaj na mladu ~itala~ku publi-ku i {kolsko obrazovawe: De~ja poezija za recito-vawe (Poesía infantil recitable, 1934), antologija

6

i prepev Du{ka Radivojevi}) sadrì odli~an uvodni tekst Kar-men Bravo Viqasante, koja nudi saèt pregled najstarije {pan-ske pisane kwièvnosti, didakti~kih kwiga, uticaja Ezopovihbasni na {panske autore, sve do pesnika koji su obeleìli de-~ju poeziju u XX veku.

10 O zna~aju usmene tradicije u vi{e navrata kod nas pi{eQiqana Pe{ikan Qu{tanovi}. Ona napomiwe da „iako se sastanovi{ta modernog ~itaoca usmene obredne pesme mogu doì-vqavati i kao pesme za decu i kao pesme o deci, one su, bez ob-zira na to, apsolutno neizbe`ne za svako razmatrawe predsta-va o detetu i detiwstvu unutar tradicionalne kulture” (2014:195).

11 „îtawe nije igra, ve} izuzetno sloèna kognitivna i sve-obuhvatna aktivnost koja obuhvata mi{qewe i pam}ewe, kao iprethodna znawa ~italaca” (Prev. aut.).

12 O tome u vi{e navrata pi{e {panski filolog, istori~ar,folklorista, tvorac {panske filolo{ke {kole i direktor[panske kraqevske akademije (1925) Ramon Mendenes Pidal(Ramón Menéndez Pidal). U kwizi Hispanski romansero (Ro-mancero hispánico, Madrid: Espasa Calpe, 1953) on ukazuje na

~iwenicu da je usmena tradicija jo{ od XVIII veka bila naro-~ito izraèna u Andaluziji (Almanaque de Sevilla), a roman-sero je bio veoma rasprostrawen tokom ~itavog XVIII i XIXveka, da bi po~etkom XX stole}a veliki {panski i andaluzij-ski pesnik Federiko Garsija Lorka pod uticajem tradicionalne{panske romanse stvorio svoj Ciganski romansero (Romancerogitano, 1928).

13 Disertacija pod nazivom La poesía infantil en sus textos:hacia un canon convergente sadrì studiju o pesni~kim ciklu-sima namewenim najmla|em uzrastu i osnovcima, od perioda po-sle [panskog gra|anskog rata do kraja XX veka. Moreno Fer-nandes u svojoj tezi kriti~ki sagledava desetak antologija sa-~iwenih tokom proteklih decenija, a posebnu pa`wu posve}ujepemama za decu koje su zastupqene u uxbenicima.

Hosea Luisa San}esa Trinkada (José Luis SánchezTrincado) i Rafaela Olivaresa Figeroe (Rafael Oli-vares Figueroa); Srda~nosti (Cordialidades, 1941)Antonija Fernandesa (Antonio Fernández), De~japoezija (Poesía infantil, 1951) Federika Toresa (Fe-derico Torres), Stihovi za decu (Versos para niños,1954) Antonija Fernandesa (Antonio Fernández),Izbor pesama za decu (Selección de poesía para ni-ños, 1961) Huana Migela Rome (Juan-Miguel Romá),Antologija de~je kwièvnosti na {panskom jezi-ku (Antología de la literatura infantil en lengua espa-ñola, 1966) Karmen Bravo Viqasante, Fijukawe vaz-duha (El silbo del aire, 1965) Artura Medine (Ar-turo Medina), [panska poezija za decu (Poesía espa-ñola para niños, 1969) Ane Marije Pelegrin (AnaMaría Pelegrín), [panska poezija za decu (Poesíaespañola para niños, 1997) Ane Pelegrin i Pesma ipri~a (Canto y cuento, 1997) Karlosa Revjeha (Car-los Reviejo) i Eduarda Solera (Eduardo Soler). Po-ku{avaju}i da odgovori na pitawe koji su danas ka-nonski pesnici za decu i za koga bi se moglo re}ida je nosilac vrhunske kwièvne tradicije u XXIveku, Moreno Fernandes iznosi stav da poezija udana{we vreme pre svega mora da privu~e pa`wumladog ~itaoca svojom sveìnom i odraàvawemuniverzalne stvarnosti (Moreno Fernández 2007: 7).Nakon analize nekoliko desetina antologija, onizvodi slede}e zakqu~ke: u svim antologijama {pan-ske poezije za decu i mlade koje su bile predmetwegovog istraìvawa prisutni su stihovi samodvojice pesnika: Huana Ramona Himenesa (Juan Ra-món Jiménez) i Antonija Ma}ada (Antonio Macha-do); prvi „oslu{kuje narodni melos i prirodu; ro-mantizam, impresionizam i ’obojen sluh’ u okviri-ma romansi, viqansika, balada i elegija” (Ko{uti}1975: 46) i wegova andaluzijska simfonija „otkri-}e koliko spoj narodskog i li~nog opravdava jednogumetnika u punoj meri” (isto), dok je drugi „gustó

de la poesía tradicional, folklórica o popular; era unainclinación que pudo aprender en los trabajos famili-ares o en el espíritu de la Institución”14 (Alvar,1980). U bezmalo svim antologijama nalaze se pe-sme Federika Garsije Lorke (Federico García Lor-ca), Herarda Dijega (Gerardo Diego) i Migela deUnamuna (Miguel de Unamuno), a osim wih u veli-koj ve}ini zastupqeni su stihovi Rafaela Alber-tija (Rafael Alberti), Lopea de Vege (Lope de Vega)i Glorije Fuertes (Gloria Fuertes)15. Re~ je, dakle,o najprisutnijim autorima stihova za decu u anto-logijama i uxbenicima od [panskog gra|anskog ra-ta do XXI veka.

Krajem devedesetih godina dvadesetog veka u[paniji je nestalo ili se polako ugasilo nekolikoizdava~kih ku}a koje su negovale poeziju za decu(Escuela española, Didascalia, Labor, Espasa Calpe),a jedina edicija iskqu~ivo namewena de~joj poezijibila je Alba y Mayo izdava~ke ku}e Ediciones de laTorre (Garralón 2002: 67), koja je objavila zbirke iantologije najzna~ajnijih {panskih pesnika XX ve-ka, poput Albertija, Ma}ada i Giqena, kao i veli-kih latinoameri~kih autora. Polovinom devedese-tih godina nekoliko izdava~kih ku}a po~elo je re-dovno da objavquje nove pesni~ke zbirke, a 1995. po-javila se edicija Ajowolí (Ediciones Hiperión), po-sve}ena iskqu~ivo savremenim de~jim pesnicima.

Tradicionalna de~ja kwièvnost o~uvana je uvelikoj meri zahvaquju}i brojnim antologijama ko-je su sa~iwene ili pre{tampane krajem veka i ~ijisu najzna~ajniji prire|iva~i Karmen Bravo Viqa-sante, Ana Pelegrin i Pedro Seriqo (Pedro Cer-

7

14 „Nagiwao tradicionalnoj, folklornoj ili narodnoj poezi-ji; tu sklonost je mogao ste}i u porodi~nom okruèwu ili u du-hovnim okvirima Institucije” (Prev. aut.).

15 Kada je re~ o pesnikiwama, osim miqenice najmla|e {pan-ske ~itala~ke publike najzastupqenije su jo{ Pura Vaskes (Pu-ra Vázquez), Anhela Figeroa (Angela Figueroa), Selija Viwas(Celia Viñas) i Kon}a Lagos (Concha Lagos).

rillo). Dela Glorije Fuertes u potpunosti su pre-{tampana 1996. (Susaeta), dve godine pre nego {to jepreminula, a veliku pa`wu {panske ~itala~ke javno-sti izazvala je Moja prva kwiga pesama (Mi primerlibro de poemas) Huana Ramona Himenesa, FederikaGarsije Lorke i Rafaela Albertija (Anaya, 1997).Tako|e, u drugoj polovini XX veka uo~qiva je domi-nacija pesnikiwa „koje su se sa jednakom posve}eno-{}u ogledale u obrazovawu, medijima i kwièvnimaktivnostima” (Kova~evi} Petrovi} 2016: 10).

Poezija u eri interneta

Kada je re~ o promenama koje je donelo novo do-ba, brojni istraìva~i tvrde da je model dru{tvau kojem ìvimo doveo do razbijawa lanca koji jeusmeno prenosio tradicionalne kwièvne kompo-zicije i da su od pesni~kog folklora opstale samousmene varijante. Premda {panska statistika kazu-je da danas ~ak 80% èna (majke i bake) pamte iprenose deci usmeno kwièvno nasle|e, osetno jesve slabije prisustvo {panske usmene tradicije(Cerrillo – Sánchez Órtiz 2012: 23). S druge strane,Hose Rovira Koqado (José Rovira Collado) sa Uni-verziteta u Alikanteu smatra da je kwièvnost zadecu i mlade tradicija kojoj svi ̀ elimo da se vra-timo, „como una isla de Nunca Jamás, aunque solosea para recordar con añoranza los días de la escuelau compartir cuentos, canciones y poemas de la me-moria común y de la tradición oral”16 (2010: 2)17.

Primetan je u novije vreme procvat izdava~kih ku-}a koje objavquju kwige za decu i mlade, specijali-zovanih kwiàra koje svake godine nude na stotinenovih dela za razli~ite starosne dobi ~itala~kepublike i elektronskih kwiga koje danas ~ine tre-}inu izdava~ke produkcije u [paniji. Primetilismo tako|e da je po~etkom ovog veka nekoliko{panskih izdava~a po~elo da se usmerava – u celi-ni ili u vidu posebne biblioteke – na kwièvnostza mlade ~itaoce, a me|u wima se naro~ito izdvaja-ju Anagrama18 i Anaya19.

Savremeni spoj tradicionalne i moderne kwi-èvnosti na neki na~in predstavqa i internet, kaoneprikosnoveni izvor literarnih dela i drugih ma-terijala. Posledwih decenija raste broj digital-nih biblioteka, portala kulturnih institucija ko-je neguju kwièvnost, projekata koji podsti~u ~ita-we, veb-sajtova autora i izdava~kih ku}a20.

8

16 „Kao na ostrvo u Nedo|iji, makar samo da se setimo sa ~e-`wom onih {kolskih dana i da razmewujemo pri~e, pesme i po-eme u op{tem se}awu i usmene tradicije” (Prev. aut.).

17 Rovira Koqada skre}e pa`wu i na zna~aj akademskih stu-dija i ~lanaka koji su proizvod istraìvawa iz najrazli~iti-jih perspektiva – od tradicionalnih modela i usmene tradici-je do ere interneta, pri ~emu naro~ito isti~e sajt InstitutaServantes (2010: 3). Povla~e}i paralelu izme|u tradicional-nog obrazovawa i novog pristupa, on osnovne razlike tuma~i

na slede}i na~in: u tradicionalnom obrazovawu saznawe imadisciplinarni karakter, daje se prednost zna~aju informacije(autori, biografije, naslovi, dela), gledi{te je mahom iz isto-rijske perspektive, vizija kwièvnosti je ograni~ena (pisana,elitisti~ka, za odrasle), odabir tekstova se vr{i prema isto-rijskom i nacionalnom zna~aju, kvalitetu i interesovawu pro-fesora, a kwièvni tekst je jezi~ki model na koji se trebaugledati. Za razliku od toga, novi pristup podsti~e razvoj na-vike ~itawa i jezi~kih ve{tina, isti~e zna~aj razumevawa i tu-ma~ewa teksta, sinhronijski ugao gledawa podrazumeva ~itawetekstova bliìh |acima, vizija kwièvnosti je globalnija: usme-na tradicija za decu i mlade, popularna literatura; odabir{tiva se vr{i prema interesovawu u~enika (od najblièg donajdaqeg), prednost se daje kwièvnosti za decu i mlade, adap-tacijama i prevodima i naposletku: odnos jezik–kwièvnost jefleksibilniji i prihvata razne modele (2010: 7).

18 Izvor: https://www.anagrama-ed.es/coleccion/literatura-in-fantil.

19 Ovaj izdava~ je profilisan za uxbenike i edukativni ma-terijal, a posledwih godina veliku pa`wu posve}uje digitalnomobrazovawu i elektronskoj kwizi. Posebno je, u kontekstu na-{eg rada, vredan pomena veb sajt Anaya infantil y juvenil <https://wwwanayainfantilyjuvenil.com.> sa preglednom ponudom kwigaiskqu~ivo za decu i mlade, raspore|enom po uzrastu.

20 Seriqo Toremo}a u svom ~lanku o podsticawu ~itawa uranoj dobi isti~e da je prodor novih tehnologija doveo do iz-

Institut Servantes, kao institucija koja se ba-vi o~uvawem {panskog jezika i hispanskih kultura{irom sveta, osnovao je po~etkom ovog veka u okvi-ru svog sajta http://www.cervantesvirtual.com portalza decu i mlade: http://www.cervantesvirtual.com/portales/biblioteca_literatura_infantil_juvenil/ kako bipribliìo dana{wem ~itaocu istorijski fond iuspostavio neposredan kontakt sa mladim ~itaoci-ma, ali i u nameri da modele u~ewa na~ini dostup-nijima, kako deci tako i wihovim u~iteqima i na-stavnicima. Kao sastavni deo najve}eg kwièvnog iteorijskog korpusa na {panskom jeziku, portal nu-di virtuelni katalog dela i imena {panskih i hi-spanoameri~kih pisaca, ~asopise, pri~e, bibliotekepojedina~nih autora, fonoteke klasi~nih dela, ra-dionice, linkove ka institucijama i druge korisneinformacije, u svojstvu edukacije, formacije iliistraìvawa, i uz neprestano dopuwavawe izvora.Pored pomenutog sajta, pojavquje se sve vi{e pouzda-nih i temeqno osmi{qenih internet stranica, blo-gova, onlajn ~asopisa, poput Revista Premura, Espa-cios de Literatura Infantil y Juvenil, No solo libros,Animación a la lectura i drugih, koji sara|uju sa na-cionalnim bibliotekama, [panskom kraqevskomakademijom i ostalim institucijama od zna~aja zanacionalnu i hispansku kwièvnu ba{tinu.

Premda je [panija peta zemqa na svetu po izda-va~koj produkciji na godi{wem nivou, Seriqo To-remo}a pokazuje da je, sude}i po anketama sprovede-nim 2002. godine, u XXI veku ~itawe na pretpo-sledwem mestu aktivnosti u slobodno vreme. Onukazuje na jo{ jedan problem, prisutan i u mnogimdrugim zemqama:

Aunque nunca se ha leído tanto como ahora ni nuncahan existido tantos lectores, leer no está de moda; al contra-rio, es una actividad muy poco valorada por muchos secto-res de la sociedad, entre ellos los medios de comunicacióny, particularmente, los jóvenes: incluso a muchos adolescen-tes, de los que leen habitualmente, les da vergüenza reco-nocer ante sus amigos que son lectores.21 (Cerrillo Torre-mocha 2005).

Skre}u}i pa`wu na to da se danas ~ita vi{e za-rad prikupqawa informacija nego zarad sticawaznawa, i da se u na{em veku ne raspravqa o potre-bi da se {to vi{e pro{iri krug ~italaca, SeriqoToremo}a prime}uje i da se ~esto neprecizno kori-ste termini promocija ~itawa i animacija publi-ke: „Cuando hablamos de promoción de la lectura,solemos recurrir a diversas técnicas y estrategias dela que llamamos animación a la lectura, que no per-mitan hacer nuevos lectores”22.

Zakqu~na razmi{qawa

U ovom kratkom osvrtu na zna~aj i prisustvotradicije u {panskoj poeziji za decu prime}ujemokontinuitet u stvarawu i objavqivawu de~je kwi-èvnosti od XVIII veka do danas, zna~aj porodiceza o~uvawe tradicionalnih pesni~kih vrednosti, te-`wu ka podsticawu ~itawa i aktivnog odnosa u re-cepciji poezije, kao i pozitivan odnos prema novimtehnologijama odnosno, nastojawe da wihova upotre-

9

vesne promene kulturnog modela i do modifikacija u upotrebijezika. On smatra da progresivni uticaj audiovizuelnih medi-ja, naro~ito televizije, nije razlog {to mnoge osobe na prela-sku iz detiwstva u mladost sve mawe ~itaju, budu}i da je prava~itala~ka potreba dobrovoqna, ona nema nikakav drugi ciq osimsamog ~itawa (2005).

21 „Mada se nikada nije ~italo toliko kao sada, niti je bilotoliko ~italaca, ~itawe ipak nije u modi; naprotiv, ta aktiv-nost je veoma slabo vrednovana u mnogim sektorima dru{tva,ukqu~uju}i i medije, a naro~ito omladinu odnosno adolescentekoji redovno ~itaju a stide se da to priznaju pred svojim drugo-vima” (Prev. aut.).

22 „Kada govorimo o promociji ~itawa obi~no pribegava-mo tehnikama i strategijama razli~itim od onih koje podrazu-meva podsticawe ~itawa, a one nam ne omogu}avaju da formi-ramo nove ~itaoce” (Prev. aut.).

ba bude funkcionalna, te da u ovom kontekstu po-sluì kao dragocen doprinos o~uvawu tradicije ipribliàvawu novih formi mladim ~itaocima.

Me|u pesnicima koji su deo stvarala{tva posve-tili prvim ~itaocima nalaze se dobitnici najve-}ih kwièvnih priznawa – od Nobelove nagrade(Juan Ramon Himenes i Visente Aleiksandre), pre-ko Nagrade Servantes (Herardo Dijego, Hose Gar-sija Nijeto, Horhe Giqen, Luis Rosales), do Naci-onalne nagrade za kwièvnost (Rafael Alberti,Gabrijel Selaja, Adrijano del Vaqe, Karlos Mur-sijano, Karmen Konde, Elvira Lindo i drugi) i go-tovo svi su negovali tradicionalne pesni~ke for-me, pristupe, teme i motive.

Uprkos krizi i tehnolo{koj transformaciji,posledwih godina u [paniji se dnevno objavi oko250 novih naslova, od kojih je bezmalo jedna tre-}ina u elektronskom formatu, a godi{we se prodaoko 420.000 kwiga. Dràvna satistika izdava~kedelatnosti za period 2012–2014. pokazuje da od sva-kih stotinu kwiga objavqenih u [paniji 12 spadau de~ju kwièvnost, 91% se publikuje u privatnimizdava~kim ku}ama, a 22 su prevedene sa nekog stra-nog jezika. Prema zvani~nim podacima InstitutaServantes za 2016. godinu, {panski jezik je drugimaterwi jezik na svetu po broju qudi koji ga govo-re, a za {irewe hispanske kulture i kwièvnostina {panskom jeziku najve}u ulogu ima upravo ta in-stitucija. Sve to ukazuje na nesumwivo zna~ajno me-sto koje }e literatura, a samim tim i pesni~ka tra-dicija, nastaviti da ima u {panskoj kulturi.

Po mi{qewu mnogih istraìva~a ~ije ~lanke idela smo prou~avali, pristup kwièvnosti u XXIveku, osim {to treba da bude interdisciplinaran,zahteva od ~itaoca da napusti pasivnu ulogu i dau~estvuje u svemu {to mu nudi kwiga koju ~ita, kaosvedok i sau~esnik u stvarawu literarnog ~ina.Prednosti novog doba i savremene tehnologije ne

samo da nisu uticale na umawewe broja ~italacave} su pribliìle tradicionalnu kwièvnost naj-{iroj ~itala~koj publici i omogu}ile onima kojije podu~avaju da pristupe nebrojenim elektronskimizvorima i verzijama, kojih je svakodnevno sve vi-{e. S obzirom na pa`wu koju {panska kultura po-sve}uje svojim tradicionalnim kwièvnim vredno-stima, moèmo o~ekivati i da im se savremeni {pan-ski pesnici u budu}nosti sa jednakim, ili ~ak pove-}anim interesovawem, nadahnuto vra}aju.

LITERATURA

Kova~evi} Petrovi}, Bojana. „[al od papira ilive~na magija poezije” u: [al od papira. Novi Sad:Me|unarodni centar kwièvnosti za decu – Zma-jeve de~je igre i Madrid: AECID, 2016.

Ko{uti}, Vladeta R. „Predgovor”. [panska lirika(dva zlatna veka), izbor, prepev i prevod Vla-deta R. Ko{uti}. Beograd: Prosveta 1975.

Pavlovi}-Samurovi}, Qiqana i Dalibor Soldati}.[panska kwièvnost (sredwi vek i renesansa).Sarajevo: Svjetlost i Beograd: Nolit, 1985.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. „Usmena lirika igeneza srpskog pesni{tva za decu”. Nau~no-stru~-na konferencija „Metodi~ki dani” 2013, Kom-petencije vaspita~a za dru{tvo znawa (temat-ski zbornik). Kikinda: Visoka {kola strukov-nih studija za obrazovawe vaspita~a u Kikindi,2014, 193–203.

Alvar, Manuel. „Antonio Machado y la lírica de tipotradicional”. Homenaje a Machado: reunión de Má-laga de 1975, Málaga, Diputación de Málaga, Ser-vicio de Publicaciones, 1980, pp. 149–170. Edi-ción digital de la Biblioteca Virtual Miguel de Cer-vantes: http://www.cervantesvirtual.com/obra-visor

10

/antonio-machado-y-la-lirica-de-tipo-tradicional-0/html/00e32dec-82b2-11df-acc7-002185ce6064_7.html

Cerrillo Torremocha, Pedro César. La animación ala lectura desde edades tempranas IdeaMancha,núm. I, 1 (mayo de 2005), pp. 99 a 106. (Biblio-teca Virtual Miguel de Cervantes, 2007)

Cerrillo Torremocha, Pedro César i César SánchezOrtiz. “De la oralidad a la escritura un camino deida y vuelta en el Cancionero Popular Infantil.Memoria Académica, La Plata. Olivar vol. 13,No. 13, 2012, p. 317–342.

Garralón, Ana. “Poesía infantil en castellano desde1990. Breve panorámica”. Educación y bibliote-ca No. 130, 2002, p. 67–68.

Moreno Fernández. Últimos poemas para primeroslectores (Antologías y libros escolares). Institutode estudios Almericences, 2007.

Pelegrín Sandoval, Ana. Juegos i poesía popular enla literatura infantil-juvenil 1750–1987. Univer-sidad Complutense de Madrid, 1992.

Pelegrín, Ana. Prólogo. Poesía española para jóve-nes. Madrid: Alfaguara, 1997.

Pelegrín, Ana. Prólogo. Poesía española para niños.Madrid: Alfaguara, 2009.

Rovira Collado, José. “Literatura infantil y juvenil: dela escuela a internet y de la red a ELE”. Leccióninaugural, VII EPELE, 2010. http://www.mecd.gob.es/dctm/redele/Material-RedEle/Numeros%20Especiales/2010_ESP_06_VII%20Encuentro%20ELE/2010_ESP_06_01ROVIRA.pdf?documentId=0901e72b80e74394

Bojana V. KOVAÊVI] PETROVI]

PRESENCE OF TRADITION INTHE SPANISH POETRY FOR CHILDREN

Summary

After a brief review of Spanish poetry tendencies thro-ugh centuries, we shall glimpse at the presence and showthe importance of poetry for children regarding the Spanishpoets, publishing houses and readers, as well as the impor-tance of traditional poetry in general. We shall present themost important poets whose anthological verses were publi-shed in Spain within the last decades, and focus our specialattention to the work of the great Spanish educator, Ana Pe-legrin, who has studied the children literature for severaldecades. The second part of our article will be dedicated tothe presence of tradition in children’s poetry in XXI centu-ry and the attitude of the Spanish literary reality towards it.The conclusions which we will express in our work are say-ing that, in the opinion of many scientists, the internet erais fruitful for children’s poetry, the new technologies helpus to preserve the poetic tradition. Besides, in Spain todaythere is a large number of publishing houses that foster chil-dren’s poetry and various researchers who encourage an ac-tive attitude of the young readers towards the book they ha-ve been reading.

Key words: Spanish literature, poetry for children, youthpoetry, anthology of Spanish poetry for children, literatureand the Internet, new technologies, the function of literature

11

UDC 821.163.41–93–14.09 Danojli} M.

� Sawa J. PARIPOVI] KR^MARUniverzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Republika Srbija

VERSIFIKACIONI

POSTUPCI U

DE^JOJ POEZIJI

MILOVANA

DANOJLI]A*SA@ETAK: Polaze}i od kwièvnoteorijske i eseji-

sti~ke misli o vrsti literature koja postaje Danojli}evo

pribeì{te od aktuelne poeti~ke prakse, u radu se predo-

~ava stanovi{te autora samog o zasebnosti de~je pesme i

na planu stihovnih oblika. Sagledava se iskustvo dva ra-

zli~ita poetska prostora, modernog i de~jeg, koji se o~i-

tuje i u poeti~koj promisli i na poqu poetskog teksta, te

u svetlu dualnog odre|ewa poezije za decu, primerene de-

~jem iskustvu i poetskom doìvqavawu odraslih, odnosno

neposredno, ~ulno i konkretno u proìmawu sa angaò-

vanim, apstraktnim, univerzalno i metafizi~ki semanti-

zovanim, ukazuje se na pitawa poetike i stilistike versi-

fikacionih postupaka sa ciqem dobijawa jasne predstave

o metri~koj sferi i rasponu.

KQU^NE REÎ: de~ja poezija, naivna pesma, moderna

pesma, metrika, stih, ritam

U trenucima dvojbe oko pitawa na~ina pristu-pa razradi teme zadate u naslovu, te prvotnog opre-deqewa za najboqi mogu}i metodolo{ki okvir ko-jim }e se ona iole razlo`no predo~iti, polazi{tekoje bi se moglo specifikovati kao autor wim sa-mim smatramo u ovom slu~aju delatnim. [tavi{e,u nedostatku literature koja se makar i doti~e me-tri~kog segmenta u de~joj poeziji, a kamoli woj(metrici) pridaje zna~aja u celini svojih istraì-va~kih rezultata, {to bi, ako ne upotpunilo, si-gurno promenilo sliku takvih (de~jih ili za decu)pesama, pomenuti pristup trenutno je, ~ini se, ijedini validan smer, i kao preduslov i kao slutwa,dostizawa potencijalnih tvrdwi i saglasja sa vla-stitim pesni~kim ostvarewima. I ovo jeste mo`dadobra prilika, u uvodnom osvrtu na stihovnu pro-blematiku Danojli}eve naivne pesme, da se makar iovla{ dotaknemo ovog propusta i kriti~ki ga pri-zovemo, nude}i ne samo na individualnom nivou iz-vesni putokaz ve} upu}uju}i na dalekose`nu korist.

Dakle, tek uvidom u kwièvnoteorijsku misao ovrsti literature koja postaje wegovo pribeì{teod aktuelne poeti~ke prakse1, kao i uvidom u eseji-sti~ko osmatrawe dostignu}a autora istovetnih povokaciji2, moèmo posvedo~iti o vidokrugu i sta-novi{tu autora samog o zasebnosti de~je pesme ina planu stihovnih oblika. Premda nigde nije pre-cizno artikulisano koje su to vrste stiha prisutne,primenqive, za kojima se poseè iz razli~itih po-buda, koja je funkcija odabrane metri~ke mere, poe-tika i stilistika versifikacionih postupaka (dapomenemo samo neka od neizostavnih pitawa za do-bijawe jasne predstave o metri~koj sferi i raspo-nu), ipak se kroz Danojli}eva promi{qawa u tek-

12

1 Ogledi „Jedan vek de~je kwièvnosti” i „Rasprava o na-ivnoj pesmi” (Naivna pesma, 1976).

2 Eseji o J. J. Zmaju, A. Vu~u, B. ]opi}u, D. Luki}u i D. Ra-dovi}u (Naivna pesma, 1976).

* Rad je nastao u okviru projekta Aspekti identiteta i wi-hovo oblikovawe u srpskoj kwièvnosti (broj 178005), koji seuz finansijsku podr{ku Ministarstva prosvete i nauke RS spro-vodi na Odseku za srpsku kwièvnost Filozofskog fakultetau Novom Sadu.

stovima o de~joj kwièvnosti usmerava svetlosniizvor na pojedine odlike same de~je pesme, ~ime seposredno podrazumevaju i svojstva samog formalnoguzusa.

Danojli}eva pozicija svedoka modernih stremqe-wa i wegovo iskustvo iz delokruga moderne kwi-èvnosti vi{e se, bar {to se na{e teme ti~e i izdana{we perspektive, mogu doìveti kao prednostnego kao prekretni~ka neminovnost za odabir i na-klowenost de~joj poeziji. Pa ~ak i kad sam autorpotvrdi da je sa prvom zbirkom Kako spavaju tram-vaji (1959) odahnuo „od pritiska vladaju}e ’moder-nisti~ke’ poetike, u kojoj je te{ko}a pronicawa unapisano bila pokazateq dubine i gde se do estet-skog uìvawa stizalo uz mu~an, ~esto bezizgledannapor de{ifrovawa”, te i da se istovremeno „stao~upati iz duhovnog bespu}a i mladala~kog o~ajni-{tva [...]” (2013: 522), ~ini se ipak da mu je tajiskorak, kojim se obra}a detetu u svakom ~oveku,omogu}io takav doìvqaj i takvu spoznaju novogoblika iskazivawa, a samim tim ga i osposobio daraspravqa o toj problematici sa potrebne distance,name}u}i neophodnu paralelu izme|u dotada{wepesni~ke orijentacije (moderna pesma) i okrepqu-ju}e promene3 (de~ja pesma). Dakle, Danojli} ne pe-va „bez pritiska kulture, bez svesti koja bi po{to--poto da transformi{e, na vi{i plan uzdigne prvepodsticaje” (1976b: 61), iako u wegovom vi|ewu je-dino de~ja pesma moè tako pevati, niti joj pristu-pa kao embrionalnom obliku. Da preciziramo, su-~eqavawem iskustava dva razli~ita poetska pro-stora jedni su se kvalifikativi odbacivali zaraduzdizawa drugih, traìlo se sve ono {to jeste po-èqno po autora u de~joj pesmi, a {to je u moder-

noj u datom trenutku shva}eno kao optere}ewe.4 Timsvojevrsnim dijalogom modernog/de~jeg lirskog stva-rala{tva, koji se o~ituje i u poeti~koj promislii na poqu poetskog teksta, na{ poeta, kako je ta~-no zapaèno, kreira sopstveni tron u vidu pesni~-kog me|uprostora poku{avaju}i da ga „konstitui-{e, s jedne strane, redukcijom nekih od struktural-nih elemenata koji neposredno teè komunikacijis decom ili, barem, simuliraju tu te`wu, na dru-goj strani, uno{ewem pojedinih elemenata koji ni-su tradicionalno elementi poezije za decu” (Qu-{tanovi} 2003: 81).

Moderna pesma je hermeti~na, i u toj hermeti~nosti

otvorena prema beskrajnom poqu tuma~ewa; de~ja pesma je

otvorena, i istovremeno vrlo strogo osmi{qena, ograni-

~ena. Prva beì od naracije, izbegava fabulu; druga je

brbqiva, i veruje u vrednost neposredne interpretacije.

Onamo je opis redukovan; ovamo se ni od wega ne zazire.

De~ja pesma ne poklawa preveliku pa`wu samoj sebi; slo-

èna, odve} traèna forma bila bi u kontradikciji sa

wenom su{tinom (Te{ko ju je zamisliti u obliku sone-

ta, na primer.) Ona neguje isprobane oblike stiha. (Da-

nojli} 1976b: 61–62; kurziv S. P. K.)

Iz navedenog poimamo da pesma-dete ne prihva-ta tiraniju usiqenosti, disciplinovawe izraza ko-je sputava primarni lirski impuls; strukturna isemanti~ka kompleksnost zadatog rama oponirajuwenoj „vrhovnoj jednostavnosti”, „izvornosti i sve-ìni emocije”, te se primenom bilo kog stalnogoblika pesme uru{ava wena su{tinska priroda. Ovim

13

3 Odnosno „potrebe za radikalnim pojednostavqivawem izra-za i prièqkivawe predaha”, odmarawe „od pretenciozne ozbiq-nosti svog osnovnog smera, od u~enosti i zgr~enosti u koje je pe-vawe, u drugoj deceniji XX veka, zabasalo” (Danojli} 2013: 523).

4 „Obra}aju}i se, uistinu ili toboè, deci, otkrio sam le-potu neposrednog iskazivawa, ~ari igre, okrepquju}u ispomo}humora, prednost pojednostavqenog odnosa sa bi}ima i stvari-ma, jednom re~ju, slobodu pri~awa i lako}u ispovedawa, blago-dat ogoqenih ~ulnih utisaka, i mnoge druge prijatnosti kojihse moderna pesma odrekla, ili ih je ukqu~ila ’na vi{em’ ni-vou, sa~uvala ih u te{ko prepoznatqivom obliku” (Danojli} 2013:523).

argumentom Danojli} asocijativno priziva poeti~-ka na~ela romanti~arskog stvarawa pod okriqemorgani~nosti, me|utim, odmah potom paradoksalnotvrdi da inovacije na poqu metra nema jer se upo-trebqavaju postoje}i oblici (isprobani – u smi-slu delotvorni ili tradicionalni?), ~ime se zau-stavqa nalet prirodnosti wenih osnovnih ~inila-ca – emocije, ma{te i igre.

Pesnik }e potom konkretnije artikulisati raz-voj prozodijskog obrasca od rodona~elnika de~jekwièvnosti do nadrealisti~ke faze, od Zmaja doAleksandra Vu~a, prate}i to naporedo sa kqu~nimizmenama u dru{tvenom sistemu, u prevratu ele-mentarnih dru{tvenih vrednosti.

Zmaj je pesnik preko koga nam dolaze prvi ritmovi,

prva sazvu~ja na{eg jezika. Na{a elementarna prozodij-

ska mera, osmera~ki trohej, u wegovim de~jim pesmama po-

tvrdila se svom svojom prete`no{}u i nadmo}ju. Ima po-

ne{to i jamba, koliko da se vidi: da je mogu}. Zmaj je pu-

stio jeziku i ritmu na voqu, da budu ono {to im najlak{e

polazi za rukom: pokazalo se da je to trohej, neprekora~i-

va sudbina na{a. Zmaj je, dakle, jednolik i banalan ta~no

u onoj meri u kojoj je prirodan, neartificijelan. (1976v:

73; kurziv S. P. K.)

Zna~i li to da se trohejska osmera~ka mera uZmajevim de~jim pesmama smatra neadekvatnom zasenzibilitet pesnika druge polovine 20. veka; danasle|e jednoli~nog, monotonog ritma nije vi{epoèqno niti u duhu revalorizacije kulturnihvrednosti, pa i kwièvnih stremqewa? Ili je mo-`da to vi{e u ciqu markirawa otklona od mogu}-nosti recepcije samo najmla|ih, nagove{taj Danoj-li}eve intencije da unutar lirskih zapisa ne buderazgrani~ewa izme|u deteta i odraslog ~oveka? To,dakle, zna~i da ritam kojim se nekada ulagivalo de-~jem uhu nije vi{e dovoqan da ukqu~i i „osetqive”,{to uvi|amo kao jedno od Danojli}evih kqu~nih

na~ela utemeqewa naivne pesme, jer je svet oslikanu wima daleko od samo de~jih spoznaja.5

Sli~no gledi{te na planu su{tinske razlikepogleda na de~ju pesmu nazire se i u slede}oj kon-stataciji:

[...]: duh narodne pesme, pre no {to je zgasnuo, nadahnuo

je, svojim milozvu~jem, prvog de~jeg pesnika. De~ji i na-

rodni pesnik razmenili su iskustva. Otuda tolika ne-

`nost, zasnovana na goloj magiji zvuka, na za~aravaju}em

smewivawu sedmeraca i {esteraca, koje je usagla{eno sa

wihawem kolevke. (1976v: 77)

Folklorna riznica bliska deci, podmlatku ple-mena posebno prijem~ivom „za wegova najranija inajdubqa duhovna iskustva” (Danojli} 1976a: 15),wemu nije dovoqna za stav o imanentnosti dualnogodre|ewa poezije za decu – neposredno, ~ulno ikonkretno u proìmawu sa angaòvanim, apstrakt-nim, univerzalno i metafizi~ki semantizovanim.

Ve} afirmativnije, bliè meri sopstvene poe-tike oblikovane na tragu nadrealisti~kog nasle|a,opservira o evolutivnom pomaku de~je pesme, oemancipaciji od tradicionalnog metri~kog poret-ka, u Vu~ovom preusmerewu de~je poezije:

Novo usmerewe odrazilo se i na formi stiha. Kida se

sa monotonijom, sa milozvu~no{}u i umiveno{}u fraze,

sa ustaqenim ritmovima i pravilno raspore|enim rima-

ma. U Pet petli}a provaquje istrzani ritam ulice. Pe-

sma je reka koja zahvata sve na {ta nai|e, ona nosi i osta-

vqa, gubi i pokre}e. Iz svog skrovitog kutka de~ja pesma

naglo zakora~uje u svet, kre}u}i se kroza w slobodno i

sigurno [...] (1976g: 86).

14

5 Rasvetqavaju}i mesto igre u poetici de~je pesme i u poezi-ji za decu Milovana Danojli}a, Jovan Qu{tanovi} je mi{qewada bi se mo`da „mogla sva Danojli}eva poezija sagledati u osci-lovawu izme|u ovih krajnosti, u neprestanom kretawu po ’ni~i-joj zemqi’ izme|u jednostavnosti i naivnosti de~jih spoznaja iuniverzalnosti i neprozirnosti modernog pevawa” (2013: 294).

Pet petli}a i, jo{ vi{e, San i java hrabrog Ko~e,

uznemirili su i obogatili ritmi~ku strukturu uobi~aje-

nih, uglavnom kratkih stihova de~je poezije. Vu~o je pe-

snik {irokog daha, razigranog, granatog stiha (1976g: 90).

Evo konkretnog suda koji rasvetqava za{to bizadata forma bila kontradiktorna samoj biti de~jepesme. U woj se neminovno mora prepustiti i na-dahnu}u i igri, nastojati gotovo neobavezno potcr-tati ̀ aoka socijalnog miqea, tegobne svakodnevi-ce, dakle, imati u vidu wenu primerenost „kolikode~jem intelektualnom iskustvu, toliko, ako ne ivi{e, i mogu}nosti poetskog doìvqavawa mnogihodraslih” (Danojli} 1976b: 63), a za takav verbal-ni naboj i poriv saobraàvawa uzrasnih potrebapublike podesan je dug, narativni stih i ritmi~kobogatstvo.

Uostalom, ako su nas ove Danojli}eve formula-cije koje se doti~u preispitivawa na{e versifi-katorske situacije u de~joj poeziji dovele u nedo-umicu oko wegove orijentacije, nije li uputnooslu{nuti pronicqiv presek dileme savremene po-ezije oko oblika stiha, ~ija se su{tost lako trans-ponuje na tvorevine kojima je zave{tao ono u we-mu „odve} detiwasto i nezrelo” (Danojli} 1992:189): „[...] nagonski se klonimo guslarskog deseter-ca i aleksandrinca, kao i trohejskog osmerca, aostalo jo{ uvek nekako dejstvuje. Slutimo da se mo-ramo odupreti lako}i i svemu {to je uhodano i po-tro{eno, i da slobodan stih vaqa da je ~vrsto slo-èn podvrgnut odre|enoj retori~koj strogosti. [...]”(1992: 207)

*

Kako sistematizovati iz aspekta ritma i seman-ti~kih efekata u stihu plodnu Danojli}evu posve-}enost specifi~nom stvarala~kom procesu koji ra-|a de~ju pesmu? Po kom principu razvrstati pesme

i na~initi registar metri~kih formi u wegovomsadràjnom „iskoraku” ili „izletu” u de~ju pesmukad i sam pori~e strogost i isti~e proizvoqnostprozodijskog obrasca?

Moè se, naime, i druga~ije postaviti inici-jalni zadatak – za ~im tragamo kada ̀ elimo da pre-zentujemo osobitost wegovog stiha u ovoj vrsti li-terature? Za onim tradicionalnim okvirom (akojeste i kako jeste upotrebqen u relaciji sa rani-jom upotrebom u pesni~koj tradiciji, dakle meta-metri~kom ozna~eno{}u) ili pak imperativom ras-tere}ewa od zgr~enosti jezi~ke fraze, leksi~kogodabira, nu`nosti opkora~ewa kojim se ostvarujesemanti~ki efekat stiha na stilisti~koj ravni,„slikovawa bez griè savesti”? Dakle, za onim{to jeste ili nije svojstveno de~joj pesmi, a {toje konstatovano u prethodnim razmatrawima.

U skladu sa ovom raznosmernom putawom, nijelako napraviti adekvatan izbor pesama kojim }e seovaj zametan posao, usudimo se re}i i pionirski uoblasti iz naslovne sintagme, izvajati u poeti~kustrategiju i mapu metri~kog identiteta. I{~ita-vaju}i korpus wegovih pesni~kih kwiga „za decu”,uvi|amo da je hronolo{ki sled jedan od kqu~evatuma~ewa, jer se iscrtava linija smene kvantitetametra samerqivog sa zna~ewem i intonacijom, a {tose pak gubi ~itawem autorovog kona~nog izbora ukwizi Kako spavaju tramvaji i druge pesme (1999).

S druge strane, mi{qewa smo da od velike kori-sti, ali ne i supstancijalnog karaktera, moè bitii skica podele „poqa naivne pesme”, kako tvrdiValentina Hamovi}:

Otuda se u Danojli}evoj naivnoj poeziji moè raspo-

znati i ~itav niz razli~itih oblika naivnosti: od infan-

tilnosti i jezi~kog poigravawa, te usmerenosti na soci-

jalno-psiholo{ki kontekst de~jeg odrastawa prisutnih u

prvim zbirkama (Kako spavaju tramvaji, Furunica joguni-

15

ca), preko o{tre satiri~ne slike balkanskog mentaliteta

i prelomnih istorijskih doga|aja (Pesme za vrlo pametnu

decu), do aktivirawa sveprisutnog arhetipa detiwstva u

zbirkama Rodna godina, Kako ̀ ivi poqski mi{, [...] (2013:

315–316)

Kontekst, istina je, moè da doprinese razno-vrsnom stihovnom rasponu, odnosno tome da odre-|enoj tematici prili~i odre|ena vrsta stiha, ~imebi se adekvatno potvrdilo odsustvo diskrepancijena liniji oblik/smisao. Pitawe je koliko Danoj-li} zaista ima to u svesti i o tome vodi ra~una.

Ve} prvom zbirkom pesama Kako spavaju tram-vaji (1959) pesnik potvr|uje nepristajawe na jednood negativnih svojstava moderne pesme, na ono we-no, ponegde, kako kaè, i vizuelno kopwewe, smawi-vawe broja re~i, a pro{irivawe prostora oko wihna {tampanoj stranici.6 Suo~en sa takvim asket-skim mazohizmom, na koji nije hteo da pristane, ka-ko sam svedo~i, svet de~je pesme pruìo mu je ne-prikosnoveni prostor liberalnosti. Gotovo ~ita-va kwiga je brbqiva, raspri~ana, zami{qena da ni-è lirske pri~e po „izvesnom logi~nom redu i to-ku, ograni~avaju}i na taj na~in oblik” (Danojli}1976b: 52), da sve zadobije svoju celinu.

Ono {to prvim susretom sa pesmama percipira-mo, na makroplanu, svakako je narativnost, raspli-nutost izraza, neizometri~nost, nekorespondent-nost izme|u redaka na vertikalnoj osi, strofna va-rijabilnost. Pesnik pri~aju}i gradi konstrukciju,sama forma pesme prati kako nijansirawe emotiv-nog stawa lirskog subjekta, promenu dinamike doga-|awa, tako i reakciju slu{alaca pri~e ili mono-lo{ko-dijalo{ke segmente. On ne nagove{tava, ne

ostaje nedore~en, ne saìma, {to bi upravo biliimperativi lirske pesme, ve} poetski naboj podre-|uje naraciji. Ponekad, ~ini se, pri~a odnese pri-mat nad poetskom melodijom u toj meri da, zanema-ruju}i sveprisutnu rimu kao vezivo, utiska smo da~itamo prozni zapis. Me|utim, naivna pesma i mo-è to da bude, i me{ovito i vanànrovsko skloni-{te, tvrdi pesnik, „hibrid na razme|i naracije, sa-tire i humora” (Danojli} 2013: 525).

Jasno je, dakle, da ovakav na~in organizovawaritma ima poeti~ku funkciju, u ciqu podvla~ewanapu{tawa koncepcije pevawa na modernom fonu,s jedne strane, ali i neprijem~ivosti nekada{wegpoetskog izraàvawa na popri{tu tradicionalnograzmera ukorewenog u folkloru, s druge strane.

U nastojawu da uravnoteì prisustvo de~jeg iodraslog poimawa, pesnik }e vispreno utkati sfe-ru pou~nosti i ozbiqnosti kroz infantilnu nara-tivnu potku i time izbe}i jednoli~nost. Gotovo ni-gde ne}e prevagnuti socijalna i egzistencijalnanit, niti natkriliti elementarni aspekt ove poe-zije. Tome je svakako doprinelo frekventno sme-wivawe dugog i kratkog stiha7, pri~qivog i reak-cionog, ako bismo ih tako mogli deklarisati. Umomentu kad naracija preti da optereti i izgubipa`wu dece-publike, Danojli} ritmizuje pesmuudvajawem glasova i dijalogizmom:

Sat meri vreme izme|u ve~eri i zoreU me|uvremenu, Dunav oti~e pravo u Crno more.

De~aci i devoj~ice, da mi je samo znati,A i vas to kopka, ko ̀ ito {to {a{oqi godine rodne:– Kad se kazaqke poklope ta~no na dvanaest sati,Kako sat zna da li je pono}, ili podne?

Brz odgovor svaku nedoumicu preseca:I sat odre|uje vreme pomo}u sunca i meseca.

16

6 „Pesma koja umire u pretporo|ajnim mukama, zevaju}i kaoriba na pesku, ~ija re~ ne odjekuje u na{em uhu, jedna od perver-zija moderne epohe, ako ne i wen su{tinski izraz. Boqe bi bi-lo i }utati, nego re~ima ilustrovati nemogu}nost saop{tava-wa” (Danojli} 2013: 524). 7 îji raspon ide od 2 do 7/8 slogova.

Zar i onKo ~ika Anton?

I onI jo{ satova milion!

(„Kako spavaju jedan sat i jedan internat”)

Ili, jo{ boqi primer:

Dragi prijateqi, dozvolite da vam kaèm ne{tosasvim novo

Iz ̀ ivota na{ih vrlih predaka, plemenitihpotkarpatskih gra|ana:

– Stari Sloveni bavili su se lovom, ribolovomP~elarstvom i – sitnim kra|ama...

Uh, uh...[ta to ~uh!Pa zar su i to znali...– A {ta su krali?

E, to je ve} tajnaKoju ~uva mesec kad posle pono}i sja.Ali wihove su kra|e bile javna tajna,O tome se i do danas pone{to zna.

(„[ta su izme|u ostalog radili Stari Sloveni”)

Takav blok kratkih redaka u nepravilnom poret-ku zadobi}e ponegde i ulogu konstatacije (poputuvodne formule, sa svrhom da zainteresuje za osta-tak de{avawa; npr. „U Prwavoru / Pro{log juna /Kupala se / Dva sapuna” ili „Na Dor}olu, / Na Du-navskom molu, / Ima jedan sat / I jedan internat”);ili sumirawa prethodno ispri~anog („U Africi /Pleme Rogogu / Od silnog veseqa / Spalo s nogu.”);ili najave preokreta situacije („U pola dana / Svese smra~ilo / I izopa~ilo, / Fino, bez plana...”).

Posebno je oprezan Danojli} pri sen~ewu de-tiwstva koje ima i drugo lice, koje upozorava da jeuminula dotada{wa idili~na atmosfera, da je dete„prognano iz raja, iz sredine pune qubavi i razu-

mevawa, [...]” (Danojli} 1976g: 85–86). Me|u pesma-ma tog miqea vrhune one o Pepi Krsti. Uz postu-pak parodirawa, ~ime se olak{ava prihvatawe te-gobnog i tmurnog porodi~nog ìvota i junakovotraumati~no proìvqavawe o~eve pojave, i prome-na gledi{ta naratora i reqefnost ritma kazivawatako|e zadobija eufemisti~ku funkciju. Nakon upo-znavawa sa de~akom kroz po~etni izve{tajni modus(Detiwstvo Pepe Krste) sledi strukturno iska-kawe jednog bloka stihova u ~ijoj pojavi o~itujemojednu varijantu ritmi~kog kurziva8. Razli~ite ton-ske modulacije u ovoj pesmi podvla~i Petar Pija-novi} ekspliciraju}i da

[...] ravan ritamski tok na kraju druge strofe prekida-

ju dva kratka stiha, donose}i malu lirsku provokaciju

(„Pa lepo / I {ta onda?”) i traè}i dijalo{ki odziv.

Po~etak tre}e strofe tako|e je izvan tradicionalnog

kli{ea: uvodi u ovu pesmu slu{aoca – ~itaoca („Zar ne

vidite...”), sa wim zapodeva razgovor, traì sabesedni-

{tvo i razumevawe ili ga, ~ak, neposredno ukqu~uje u tok

pesme. Posle toga kaziva~ lirske pri~e postaje wen ko-

mentator i rezoner („ – E, tu leì cela stvar, / To jest,

tu je ono {to nije lepo”), a onda se opet vra}a bezli~noj

naraciji. (2013: 271)

A onda, u ovako skladnoj i dosledno sprovede-noj koncepciji prve de~je poetske kwige, pojavqujese pesma „Palom grani~aru”. Pa ni sam naslov nepripada domenu naivne svesti, i to ve} treba da upo-zori. Otkuda, pitamo se, potpuno opozitan principmetri~ke organizacije – najednom onaj Vojislavqevheksametralni stih, sa dominacijom {est iktusa i

17

8 Ritmi~ki kurziv, kao postupak na stilisti~koj ravni ko-jim se ostvaruju semanti~ki efekti stiha, moè imati razno-vrsne moduse. Naj~e{}e je u pitawu jedan stih koji u doslednomizometri~nom kontekstu odstupa druga~ijom metri~kom struktu-rom, mewaju}i ritam pesme i intenziviraju}i zna~ewe re~i uwemu. Istu funkciju imaju i razloèni stihovi, bilo na polu-stihove, bilo na mawe segmente u vi{e redaka.

kombinacijom troslo`nih i dvoslo`nih akcenat-skih celina („Ispod Bukuqe tvoje i daqe izlazisunce / ...”) i stroga raspodela na ~etiri tradici-onalna katrena. Te otkuda i takva tematsko-motiv-ska struktura, rodoqubivo-nostalgi~an ton i pe-sni~ka leksika u de~joj pesmi? Recimo „Krvava ko-sturna neman suludo rafal osu...” ili „Grobqan-skim dahom di{u tmurni ku}evni kuti”! Da li jeto uskla|eno sa iskustvom dece, pa ~ak i kad imamona umu da svet detiwstva rekreira odrasla osoba?

Ova se pesma ~ini zalutala, dok, recimo, to nemoèmo re}i za jednu pesmu iz naredne zbirke (Fu-runica jogunica, 1969) u ne{to sli~nom dugom sti-hu u rasponu od 14 do 16 slogova i oscilacijama ubroju iktusa od 4 do 6, s obzirom na ~etvoroslo`nei petoslo`ne akcenatske celine i odsustvo sime-tri~nosti me|u wima, koja priziva obrazac Ili}e-vog nacionalizovanog klasi~nog razmera, sa izra-zitim jampskim po~etkom stihova, odnosno metri~-kom konstantom nagla{enosti drugog sloga. U od-nosu na pesmu „Palom grani~aru”, sa kojom je me-tri~ki ujedna~ena, „Vetrova muzika” ne}e produ-kovati neprincipijelnost Danojli}evog poimawasame prirode de~je poezije, po{to se u woj oslika-va svet dostupan de~jim ~ulima, personificirajuprirodne pojave i impulsi, dakle, s jedne stranerazumqiva je deci, a s druge, svojom elegi~nom in-tonirano{}u i tematizovawem nemilosrdnih pro-mena i neminovnosti proticawa vremena ({to jeuskla|eno sa odabranim metrom i intenziviranotemporalnim i prostornim odrednicama za duìnui udaqenost), zadovoqava misaoni nivo pametne de-ce i odraslih. Woj bi se lako na{lo mesto u nare-~enom Danojli}evom „me|uprostoru” u kojem obita-va ozbiqno de~je i snièna ozbiqnost modernog.âk se i kompoziciono jedno u drugo preliva, pase tako prva dva distiha otvaraju deci, a narednadva svetu odraslih.

U prole}e kroz {umu, u jesen ̀ utom dolinom,U poderanom kaputu, prolazi, sa violinom.

Daleko se pro~uo slavni Vetrov OrkestarU kome svira pru}e i goli zimski ~estar.

On uvek gudi pesmu staru dvesta stole}a,I te se pesme ~ovek sasvim nejasno se}a.

Tu tu`nu pesmu Vetar nipo{to, nikad ne mewa,Tu svirku ve~nog se}awa i ve~nog prolaèwa.

Gledaju}i u celini i kompariraju}i sa prvom zbir-kom pesama, druga kwiga donosi osetnu promenu naplanu stihovnog ustrojstva: kra}i stih, dinami~niji,koncizniji, u dosluhu sa evidentiranim oblikom na-ivnosti na instanci detiwe opservacije i poigrava-wa sa re~ima. Uzmimo za primer pesme „U {krip-cu”, ispevanu stihom od 6 ili 7 slogova i po~etnim~etvoroslo`nim („Jedan dripac / Upao u {kripac //(Drugom jamu kopao / Pa sam u wu propao). // Premdaje zasluìo, / Mnogo se rastuìo. // Al je {kripacgadan, / Al je dripac jadan. // ...”), ili pesmu „Sed-mica”, kra}eg obima i jo{ kra}ih redaka („Sedmi-ca / – Sednica, / Na kojoj je nedeqa / Predsednica;/ Ponedeqak tajnik, / Utorak blagajnik. / Ostalidan(ov)i / Prosti su ~lanovi.”). Istu funkciju zado-bija i grafi~ko razlamawe na polustihove. Recimo,pesma „Prvi prole}ni dan” u svom metri~kom i or-ganizacionom mno{tvu: od ~etiri katrenske strofesamo je prva zaista katren u sedmercima sa mu{komklauzulom na kraju neparnih stihova, ukr{tene rime;ostale strofe ~ine stihovi razli~itih duìna (je-danaesterac, dvanaesterac, deveterac) prelomqeni na~lanke, {to je o~ito po rimovawu samo parnih sti-hova, pa se ~ak i me|u izosilabi~nim stihovima pra-vi razlika po mestu cezure (recimo jedanaesteracprelomqen posle 5. i posle 6. sloga); pretposledwistih je ponovo integralan, a za wim sledi opet kra-}i, uskla|en sa preno{ewem ~lanka u naredni red:

18

Planuo nedeqni dan.Ulice – pune sveta.Sunce zakqu~alo stanI izi{lo da {eta.

I{etalo sunceNa KalemegdanSa posledwim snegomDa podeli megdan.

U MaksimiruDrvo pupi,Tamo se sunceOdmara na klupi.

U parku TivoliBlag vetar duva.Umesto milicionaraSunce red ~uva.

Ili pak alternirawe dva oblika devetera~kogstiha: trohejski intoniran sa strukturom 4+5 i jamp-ski oblik sa cezurom posle 5. sloga, prelomqeni na~lanke, kakve su prve dve strofe pesme „Zuj muhe”,koju navodimo prema prvobitnoj verziji, a ~iji }ese ritam posledwom strofom remetiti. Ovakav iz-gled pesme, ubrzanost stvorena smenom kratkih reda-ka, postiè uskla|enost sa predmetom pevawa.

Iz potaje,I iznebuhaTu, sasvim blizuMoga uha

Ba{ kao gromIz vedra nebaPucaw me trè,Pokoleba.

[ta se to desi?[ta to bi?To muva o{tro

Zujnu u sobi,Ko da se iz ovogU drugo vreme probi.

Me|utim, ono {to na drugom planu ~ini ovu pe-smu interesantnom je wen prvobitni sonetni ob-lik, ta~nije strofna struktura koja primarno sig-nalizira da je pesma sonet! Ona jeste, istina, pro-menom grafi~kog aran`mana u stvari pesma od dvakriptodistiha i jednog kriptoterceta, dakle kodwe nije sakriven sonet kao utvr|eni oblik, nego jeon posluìo da se pesma stilizuje. Otuda se, u sve-tlu ovakve neva`nosti stroge forme, jer se obi~noona skrivala u skladu sa kwièvnoistorijskimkontekstom i woj se pridavao zna~aj, potvr|uje odr-ìvost programskog stava i Danojli}evo nepoklek-nu}e pred sopstvenom premisom o kontradiktorno-sti ustaqenog oblika i su{tine de~je pesme.9

Pa i potowi regulativ o isprobanim oblicimastiha u ovoj zbirci nalazi svoju potvrdu. Recimo,pesma „April”, stroè ritmi~ki organizovana, ulirskom desetercu kao osnovnoj metri~koj meri,~ija se monotonost razbija devetera~kim stihom narazli~ite na~ine. Prve dve strofe su izosilabi~ne(10 (5+5)), potom sledi neizometri~na strofa, ta~-nije kombinovani razmer, smewuju se simetri~ni de-seterac i jampski deveterac u odre|enom poretku10;~etvrti katren je ponovo u jednom metru, jednom jamp-skom i tri trohejska deveterca (koji je ina~e izra-zito zastupqen u Danojli}evim pesmama11); zatim

19

9 U kona~noj autorovoj redakciji promewen je naslov („Kakomi se kraj uva oglasila muva”), oblik (dva strofoida) i tekstpesme.

10 Kombinovani razmer je kod Danojli}a retko kompozicioniprincip ~itave pesme. Tako je, recimo, ispevao pesmu „Vetro-vito jutro” (Kako ̀ ivi poqski mi{, 1980) – dva katrena u pra-vilnom smewivawu simetri~nog osmerca i {esterca.

11 Mo`da nije, u ovom kontekstu, nevaàn podatak da je deve-terac ina~e redak stih u srpskoj versifikaciji i da ga u narod-nom pesni{tvu gotovo i nema, kako navodi Mareti} u radu ometrici na{ih narodnih pesama.

ponovo alternacija ova dva stiha ali u druga~ijemporetku, sa jednim jedanaestercem segmentiranimna tri troslo`ne i dvoslo`nu akcenatsku celinu.

Me|utim, ovo nije pesnikov ~est na~in kompozi-cionog ustrojavawa de~jih pesama. Kada se ~ini dase uquqkavamo ritmom jednoga metra, Danojli}, snamerom da igri dâ primat, remeti jednoli~nost, bi-lo slogovno kra}im bilo duìm stihom. Tako je isa simetri~nim osmercem, onim Zmajevim, kojem setoliko opirao. On mu je prihvatqiv samo ukolikonije tradicionalno upotrebqen, te zato u pesmi „Uoperi” grafi~ki razlama prvi stih na polustihove,multiplikuju}i tako eufonijski efekat, dok u zavr-{na dva distiha {estercima naru{ava metri~kukonstantnost („U operu, / u operu / doveli su sudo-peru. // Gleda ona: / sa plafona / visi luster od {esttona. // ...”). Ipak, koliko god da infantilno i razi-grano zvu~i ova pesma, i u woj se sustopice nijansi-ra socijalni i dru{tveni elemenat (vidi Qu{tano-vi} 2013: 304). Ima takvih pesama i u narednimzbirkama, koje su grafi~ko-ritmi~nom dinamikomnagla{eno deskriptivne, a ipak teè refleksivno-sti (na primer, „Miris zove” iz Rodne godine, 1972;„Tre{wa u cvetu” iz Kako ̀ ivi poqski mi{, 1980).Ili, primera radi, pesma „Prikrivawe” (Pesme zavrlo pametnu decu, 1994), koja zapo~iwe simetri~-nim osmercem, pa od zasebnog stiha, bilo da u pr-voj strofi pomera cezuru („]opi} u Bosansku Kru-pu”), bilo da u drugoj strofi slogovno odstupa(„Obezbedi krti~ja prava”), polako stièmo i doneizometri~ne strofe, unutar koje ima i katalek-ti~kih stihova. Samo da nije jednoli~no!

Dakle, nijedna pesma ni u jednoj zbirci nije ispe-vana po principu izosilabi~nosti; nema homogeneizosilabi~ne celine; samo u nekoliko wih moèmodeterminisati osnovnu metri~ku formu sa procen-tualno malim odstupawima (poput pesme „Spor” usedmercu i pesme „Balada o p~eli lewivici” u ne-

tradicionalno segmentiranom jedanaestercu sa ce-zurom posle 4. sloga, Pesme za vrlo pametnu decu).Ova se pojava u Danojli}evom delu moè sagledatiu kontekstu poeti~kih razloga, neprihvatawa zada-tih oblika i dotada{wih metri~kih obrazaca, uka-lupqavawa u stihovnu jednoobraznost. Udaqavaweod usmene tradicije, uop{te poetske inspiracije uvezi sa folklorom, moglo je da rezultira pojavompesama u heterosilabi~kom stihu, odnosno slobod-nom kombinovawu, tj. neregularnom, stihova razli-~itih duìna koji u ve}ini slu~ajeva odràvajupravilnu strukturu (navedimo kao primer pesme„Jesen na pijaci” (Rodna godina) i „Poslovi godi-ne” (Kako ̀ ivi poqski mi{)).

Danojli}ev iskorak u de~ju poeziju, zapo~et gra-natim, epskim stihom za potrebe razotkrivawa ino-vativnog doìvqaja de~jeg sveta i u funkciji pot-krepqewa proètosti socijalnog, psiholo{kog isatiri~nog sadràja, nalazi svoj korelat u zavr-{noj fazi, u kojoj se ponovo signalizuje neophod-nost dijaloga sa problemima dana{wice, utemequ-je slojevitost zna~ewa i namene de~je pesme, te seusled takve smisaone kumulacije opravdava vra}awedugom stihu, jer, ~ini nam se, iako pomalo zaziru}iod odre{itih zakqu~aka, da je taj vid naivnosti –ispovedni, narativni, kaziva~ki – ponajboqi we-gov poetski glas.

IZVORI

Danojli}, Milovan. Kako spavaju tramvaji. Zagreb:Lykos, 1959.

Danojli}, Milovan. Furunica jogunica. Novi Sad:Kulturni centar, 1969.

Danojli}, Milovan. Rodna godina. Beograd: BIGZ, 1972.Danojli}, Milovan. Kako ̀ ivi poqski mi{. Beo-

grad: Narodna kwiga, 1980.

20

Danojli}, Milovan. Pesme za vrlo pametnu decu.Beograd: Prosveta, 1994.

Danojli}, Milovan. Kako spavaju tramvaji i drugepesme. Kragujevac: Jefimija, 1999.

LITERATURA

Danojli}, Milovan. Jedan vek de~je kwièvnosti.Naivna pesma (ogledi o de~joj kwièvnosti).Beograd: Nolit, 1976a, 7–41.

Danojli}, Milovan. Rasprava o naivnoj pesmi. Na-ivna pesma (ogledi o de~joj kwièvnosti). Beo-grad: Nolit, 1976b, 42–69.

Danojli}, Milovan. Zmaj. Naivna pesma (ogledi o de-~joj kwièvnosti). Beograd: Nolit, 1976v, 70–84.

Danojli}, Milovan. Pobuna petli}a. Naivna pesma(ogledi o de~joj kwièvnosti). Beograd: Nolit,1976g, 85–101.

Danojli}, Milovan. Rime su dokaz da je sve na sve-tu povezano. Slobodan Zubanovi}, Mihajlo Pan-ti}. Deset pesama deset razgovora. Novi Sad:Matica srpska, 1992, 183–211.

Danojli}, Milovan. Moje pesni~ko iskustvo. JovanDeli}, Dragan Hamovi} (ur.). Pesni~ko delo imisao o poeziji Milovana Danojli}a. Zbornikradova. Beograd – Trebiwe: Institut za kwièv-nost i umetnost – Filolo{ki fakultet Univer-ziteta u Beogradu – Du~i}eve ve~eri poezije,2013, 505–542.

Qu{tanovi}, Jovan. O poetici de~je pesme Milo-vana Danojli}a. Slobodan @. Markovi} (prir.).Poezija Milovana Danojli}a. Zbornik radova.Desankini majski razgovori, Beograd, Vaqevo,Brankovina, 14, 15. i 16. maja 2000. Beograd: Za-du`bina Desanke Maksimovi}, 2003, 74–92.

Qu{tanovi}, Jovan. Igra u poeziji za decu Milo-vana Danojli}a. Jovan Deli}, Dragan Hamovi}

(ur.). Pesni~ko delo i misao o poeziji Milova-na Danojli}a. Zbornik radova. Beograd – Trebi-we: Institut za kwièvnost i umetnost – Filo-lo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu – Du-~i}eve ve~eri poezije, 2013, 289–307.

Pijanovi}, Petar. Danojli}eve pesme sa granice. Jo-van Deli}, Dragan Hamovi} (ur.). Pesni~ko deloi misao o poeziji Milovana Danojli}a. Zbornikradova. Beograd – Trebiwe: Institut za kwièv-nost i umetnost – Filolo{ki fakultet Univer-ziteta u Beogradu – Du~i}eve ve~eri poezije,2013, 263–287.

Hamovi}, Valentina. Naivna pesma Milovana Da-nojli}a ili poetika ~istog daha. Jovan Deli},Dragan Hamovi} (ur.). Pesni~ko delo i misao opoeziji Milovana Danojli}a. Zbornik radova.Beograd – Trebiwe: Institut za kwièvnost iumetnost – Filolo{ki fakultet Univerziteta uBeogradu – Du~i}eve ve~eri poezije, 2013, 309–329.

Sanja J. PARIPOVI] KR^MAR

VERSIFICATION PROCESSESIN CHILDREN’S POETRY OF MILOVAN DANOJLI]

Summary

Starting from the literary-theoretical and essayistic ideaon the type of literature that becomes Danojli}’s refuge fromthe current poetic practices, the paper presents the views ofthe author on distinctiveness of children’s poems consider-ing metric scheme. The experience of two different poeticspaces, modern and children’s, is examined, which is re-flected in both poetic thought and poetic text, and in thelight of dual definition of poetry for children, either appro-priate for children’s experience or poetic experience ofadults, i.e. the immediate, the sensual and the concrete isintertwined with the engaged, the abstract, the universallyand metaphysically semanticized, which emphasizes the is-

21

sues of poetics and stylistics of versification processes inorder to obtain a clear idea of the metric sphere and range.

Key words: children’s poetry, naïve poem, modern po-em, metrics, verse, rhythm

UDC 821.163.41–93–32.09 Aleksi} D.

� Ana M. MARKOVI]Visoka {kola strukovnih studija

za vaspita~e u Kru{evcu

Republika Srbija

METAFIKCIJAU DELUKOGA SE TIÊKAKO @IVE PRIÊDEJANA ALEKSI]A

SA@ETAK: U radu se pokazuje da je eksplicitna i im-plicitna poetika zbirke pri~a Dejana Aleksi}a Koga se ti-~e kako ̀ ive pri~e proèta metanarativnim elementima go-tovo na svim nivoima wegove kwièvne organizacije. Pri-poveda~ izlazi iz narativnog okvira pri~e i prelazi na ek-stradijegeti~ki nivo, sa kojeg svi strukturalni elementi de-la, ~in recepcije, sociolo{ko-kulturolo{ki status kwièv-nog dela postaju predmet razmatrawa. Tako|e, autor dokazu-je da upravo ova metatekstualna ravan postaje prostor u komese odvija interakcija dela i ~itaoca. Budu}i da pod ~itao-cem Dejan Aleksi} podrazumeva dete, ova interakcija dobi-ja karakter igre, i to igre nadmetawa, raznih takmi~arskihborbi i izazova koje je pisac postavio malom ~itaocu. A taigra je zapravo osnov postojawa same kwige, kako tvrdi DejanAleksi}. Na taj na~in metafikcija kao pripoveda~ka strate-gija postaje i okvir i sredstvo interaktivnosti kwige i~itaoca, dakle osnovni preduslov wihove igre.

KQU^NE REÎ: Dejan Aleksi}, pri~a, postmoderni-zam, metafikcija, interaktivnost, ekstranarativnost, de-te, igra, samosvest

Dana{wa epoha ~esto se ozna~ava terminom post-modernizam ili postmodernisti~ko doba, koje mno-

22

gi izjedna~avaju sa izrazom savremeno doba ili gaograni~avaju samo na izvesne kulturolo{ke feno-mene.

Iako je K. Batler u pravu kada fenomen postmo-dernizma preimenuje u postmoderno stawe, ne sa-gledavaju}i ga samo kao kulturolo{ku tendenciju,ipak se ovaj termin najadekvatnije upotrebqava uonom zna~ewu koje mu je pripisala Linda Ha~ion,kao „kulturna inicijativa”, kao „kulturna aktiv-nost koja se moè zapaziti u ve}ini umetni~kihformi i u mnogim strujama savremenog mi{qewa”(Ha~ion 1996: 17).

Uvukav{i se i u savremenu srpsku kwièvnostza decu, postmodernisti~ka teorija i praksa posta-la je svojina mnogih autora, pre svega onih mla|ei sredwe generacije, kao {to su Vojislav Despotov,Pop D. \ur|ev, Dejan Aleksi}, Uro{ Petrovi},Igor Kolarov, Lidija Nikoli}, Olivera Nedeqko-vi} i drugi, koji su, delimi~no ili u celini, u svo-ja dela inkorporirali jedan ili vi{e postmo-dernisti~kih postupaka. Tako kod Popa D. \ur|evanailazimo na intertekstualnost i poigravawe ̀ an-rovskim obrascima, na fragmentarno i defabuli-rano pripovedawe kod Vojislava Despotova, kodIgora Kolarova na otu|enost u neizvesnosti savre-menog sveta i fragmentarnost postupka koji proiz-lazi iz takve sadrìnske premise, kod Uro{a Pe-trovi}a na preispitivawe i poigravawe tradicio-nalnim kwièvnim oblicima i vrstama kao {to suzagonetke i detektivski romani, kao i na minima-listi~ku organizaciju narativnog prosedea.

Kada je re~ o naraciji Dejana Aleksi}a, u deluKoga se ti~e kako ìve pri~e najuo~qiviji ele-menti postmodernisti~ke poetike1 ogledaju se u

metanaraciji – „pripovedawu koje samo sebe mi-sli”, koje se okre}e svojoj fikcionalnosti, tekstu-alnosti, kao jedinoj stvarnosti koju moè proizve-sti (Le{i} 2008: 421), odnosno ekstranaraciji, iz-laèwu pripoveda~a iz ravni pripovedawa i potpu-nom ukidawu referencijalne iluzije. Sve ove teh-nike mogu se svrstati pod tipolo{ku kategorijumetafikcije, koju je mo`da najboqe odredio Vla-dimir Biti u Pojmovniku suvremene kwièvne teo-rije kao ogranak postmoderne proze koji nagla{e-nom autoreferencijalno{}u problematizuje vla-stitu fikcionalnost (Biti 1997: 220).

Nefikcionalni status pripoveda~a i pri~e;

fikcionalni status ~itaoca

Odmah na po~etku zbirke pripovedaka Koga seti~e kako ìve pri~e ~italac moè uo~iti dapripoveda~ izlazi iz narativne ravni teksta, a ~e-sto svoj pripoveda~ki glas „pozajmquje” samim pri-~ama. Dakle, pripoveda~ izlazi iz ravni pripove-dawa i nalazi se u istoj ravni s ~itaocem. Ova po-java – kad pripoveda~ izlazi iz okvira fiktivnogsveta kojem pripada, kada nije deo nikakve dijagezeve} se nalazi u istoj ravni sa ekstradijegeti~kompublikom – u teoriji kwièvnosti je poznata kaoekstranaracija, ekstradijegeza (Mar~eti} 2003: 88).

U zbirci pri~a Koga se ti~e kako ̀ ive pri~ebrojni su ekstranarativni momenti koji ukazuju nanefikcionalni status pripoveda~a. Tako ve} u „Uvod-noj pri~i” on ~itaocu obja{wava kako je tekao samproces pisawa, daje uputstva kako koju pri~u tre-ba ~itati, obja{wava karakter pri~a kojima dajestatus likova, deli savete ~itaocu kako treba po-stupati sa samom kwigom kao predmetom („dràtije ispod saksije ili tegle sa krastavcima”), ~imei pri~ama oduzima fikcionalni karakter i daje

23

1 Oni se, dodu{e, u kwièvnosti javqaju znatno ranije; naj-boqi primeri su Sternov Tristram [endi ili Tom Xons Hen-rija Fildinga, ali ih postmodernizam ustanovqava kao jednu odbitnih odlika svoje poetike.

signal ~itaocu da se, ontolo{ki posmatrano, on itekst dela nalaze u istoj ravni. Na taj na~in se~itaocu otvara mogu}nost za aktivno u~e{}e u sve-tu dela.

U pri~i „Iste pri~e” pripoveda~ jo{ vi{eproblematizuje svoj poloàj. Osim toga {to se gu-bi, ta~nije – ostaje izvan narativne ravni dela, onpriznaje da je nepouzdan, da ni sam ne zna kako sepri~a zavr{ava: „Ja sam pisac samo ove pri~e, apo{to ova i ona druga vi{e ne li~e, ne znam da lije i pri~a o dva zmaja napokon ispri~ana do kraja”(Aleksi} 2013a: 17). Osim nepouzdanosti, pisac se-bi pripisuje i neznawe u pogledu sudbine pri~a,~ime dopu{ta tekstu da sam sebe pripoveda, i takopoja~ava dejstvo nefikcionalnog statusa autora izuvodne pri~e, pribliàvaju}i se Bartovoj tezi osmrti autora. Ovde se sada name}e pitawe inten-cije autora: za{to Aleksi} ve} u prvoj pri~i pri-poveda~a transformi{e u pisca koji ne zna o ~emupi{e? Ako sledimo ovu logiku destabilizovawaautora, ta~nije re~eno isticawa wegovog neu~e{}au pripovedawu, razlog ovom postupku moè biti~iwenica da postojawe autora u tekstu „zna~i na-metnuti tom tekstu granicu, zna~i snabdjeti ga ko-na~nim ozna~enim, zna~i zatvoriti to pisawe”(Barthes 1986: 179). U slu~aju zatvorenog dela nebi ostalo nimalo prostora za aktivno ~itawe, onobi bilo programirano tekstom i ne bi bilo slobo-de koju tekst kao multidimenzionalni prostor nakojem se raznovrsnost pisawa me{a i sukobqavaostavqa ~itaocu kao odredi{tu dela (Barthes 1986:178).

U jednom obimnom intervjuu, koji ima status izna~aj pi{~eve eksplicitne poetike, obja{wava-ju}i prirodu, zna~ewe i svrhu svog pripoveda~kogprosedea Dejan Aleksi} isti~e da wegova kwigasvoj ontolo{ki status, svoju egzistenciju, dugujeupravo ~itaocu. On kaè:

Kada je re~ o kwizi Koga se ti~e kako ìve pri~e,

trudio sam se da napi{em izrazito zanimqivu kwigu ko-

ja se treba razlikovati od ostalih i po svojoj formi i po

sadràju. Glavni junaci ove kwige su, zapravo, pri~e. Ja

sam pri~e doìveo, i tako ih predstavio u kwizi kao oso-

be, kao bi}a, kao pojave koje imaju svoj ̀ ivot. Od koga za-

visi taj ̀ ivot? Taj ̀ ivot zavisi prvenstveno od ~i-

talaca. Zato ova kwiga, po mom mi{qewu, ne treba da

bude samo zabavna, samo duhovita ili samo edukativna, ve}

najpre treba da bude izazov. (...) Zato ja pozivam decu da

se sa ovom kwigom izbore jer im se ona ne}e tako lako

predati. To je jedna vrsta ~itala~kog izazova. Mislim da

}e deci taj izazov biti interesantan. Ja znam da deca po

svojoj prirodi jesu spremna na nadmetawe. U ovom }e se

slu~aju nadmetati sa jednom kwigom. Kwiga }e im posta-

vqati razne zadatke i oni na te zadatke treba da odgovo-

re i da ih savladaju s uspehom. (...) Zadaci su raznoliki

i na neki na~in daju ̀ ivot samoj kwizi. (Aleksi} 2013b)

* * *

Ako sumiramo one delove teksta koji se odnosena ~itaoca, zakqu~i}emo da wemu pripada central-no mesto u Aleksi}evoj poetici, jer delo postojizahvaquju}i ~itaocu, ono je ~ak neka vrsta provo-katora koji ~itaoca izaziva, nadme}e se s wim, za-daje mu zadatke koje treba da savlada, dakle zauzi-ma jedan krajwe interaktivan odnos sa ~itaocemkoji, prolaze}i kroz sve te zadatke tj. gledi{ta ko-ja mu nudi tekst, „prakti~no pokre}e delo, a jedna-ko i sebe samog” (Kompawon 2001: 189). Ali kadakaè da ti zadaci koje kwiga nudi ~itocu kao iza-zov zapravo daju ̀ ivot samoj kwizi, onda to zna~ida Aleksi} na ~itaoca ra~una ne samo kao na reci-pijenta dela ve} i kao na strukturalni elementteksta, {to s jedne strane odgovara onome {to Volf-gang Izer naziva implicitnim ~itaocem, a s drugestrane delo dobija virtuelni karakter jer se ne mo-

24

è svesti ni na stvarnost teksta ni na subjektiv-nost ~itawa, i upravo iz te virtuelnosti ono izvo-di svoju dinami~nost (Kompawon 2001: 189).

Ra{~lawavawem sva tri aspekta stvarala~kogprocesa autor–delo–~italac moèmo zakqu~iti daje isticawem nefikcionalnog statusa pripoveda~ai pripovedawa s jedne strane, i konstituisawem ~i-taoca i kao recipijenta (stvarnog ~itaoca) i kaostrukturalnog elementa teksta, re~ju kao odredi-{ta dela, s druge strane, Aleksi} stvorio delo ~i-ja metatekstualna ravan postaje prostor u kome seodvija interakcija dela i ~itaoca. Budu}i da podimplicitnim ~itaocem Dejan Aleksi} podrazume-va dete, ova interakcija dobija karakter igre, i toigre nadmetawa, raznih takmi~arskih borbi i iza-zova koje je pisac postavio malom ~itaocu. A taigra je zapravo osnov postojawa same kwige, kakotvrdi Dejan Aleksi}. Na taj na~in metafikcija kaopripoveda~ka strategija postaje i okvir i sredstvointeraktivnosti kwige i ~itaoca, dakle osnovnipreduslov wihove igre.

Metafikcija kao prostor i sredstvo igre

îtava umetnost je igra u svojoj kreaciji novihsimboli~kih svetova; fikcija je prevashodno kom-pleksan na~in pretvarawa, a pretvarawe je funda-mentalni element igre. ̂ ak i ako ne uzmemo u ob-zir Frojdovu tvrdwu da su umetnost i fikcija kom-penzatorske forme zadovoqewa odraslih koje za-mewuju svet izgubqenog detiwstva igre i eskapi-zma (bega od stvarnosti), ne moè se dovesti u pi-tawe da je literarna fikcija oblik igre.

Jasno je da pisci koji svoja dela proìmaju me-tanaracijom shvataju igru u ovom svetlu. Oni, me|uostalima, izri~u tvrdwu: „Ono {to nam je potreb-no nisu vredna, ve} igriva dela. Pri~a je igra ko-

ju neko igra i koju moè{ igrati i ti” (Waugh1984: 34). Za pisce koji se bave metafikcijom igraje relativno autonomna aktivnost, ali aktivnostkoja ima nedvosmislenu vrednost u realnom svetu.Igra je olak{ana i vo|ena pravilima i ulogama, ametafikcija se bavi istraìvawem pravila fikci-je kako bi otkrila ulogu fikcije u stvarnom ̀ ivo-tu. Metakomentari koje sadrì samosvesna fikci-ja nose mawe-vi{e eksplicitnu poruku: „ovo je pri-vid”, „ovo je igra” (Waugh 1984: 34–35). I sam De-jan Aleksi} u svojoj eksplicitnoj poetici potenci-ra igrala~ki karakter umetnosti, koji povezan sahumorno-parodijskim obrascem nu`no stvara delou kojem se ne samo komentari{u konvencije na koji-ma po~iva ve} se, kako smo videli na primeru„Alergi~ne pri~e”, i kako }emo videti na primerumnogih drugih pri~a, fikcionalni svet ~ini pred-metom blagog podsmeha ili otvorenog ismevawa.Prema re~ima Patri{e Vo, metafikcionalnost~esto navla~i na sebe masku parodije (Waugh 1984:58), {to je pisac i potvrdio u svom intervjuu, aona se ogleda gotovo u svim aspektima strukturedela – u komentarisawu konvencija zapo~iwawa izavr{avawa dela, prekidawu toka radwe interven-cijom koja ~itaoca izvodi izvan fikcionalnogokvira u kojem se radwa de{ava, prepu{tawu junakuradwe da sam bira mogu}nosti svog daqeg u~e{}a uradwi, direktnom obra}awu pripoveda~a ~itaocu(Le{i} 2008: 422) – ali i onim aspektima dela ukojima se parodiraju i neke savremene pojave u umet-nosti poput bespredmetnosti, hermeti~nosti, pa imogu}eg kraja kwièvnosti.

U navedenom intervjuu Dejan Aleksi} isti~e daìvimo u vremenu u kojem je piscu te{ko da pi{ena na~in koji }e se deci svideti, a da istovremenoodràva i visok umetni~ki nivo svoje kwièvnosti:

25

Ja ipak ra~unam na jednu drevnu istinu koja se ti~e

igre – potreba za igrom neodeqiva je od qudskog duha, a

kwièvnost, pored svega {to jeste, moè da bude i igra.

Imamo sre}u da je ~itava jedna linija na{e kwièvnosti

za decu utemeqena ba{ na igrivom odnosu prema svetu, na

jednom humorno-parodijskom obrascu. Ja za sebe ~esto ka-

èm da sam pripadnik te linije ~iji su predstavnici Vu-

~o, Radovi}, R{umovi}, Vlada Andri}... (Aleksi} 2013v).

Sti~e se utisak da je kwiga Dejana Aleksi}a Ko-ga se ti~e kako ̀ ive pri~e umetni~ki oblikovana,samosvesna igra. Bez obzira na ~iwenicu da je onatako|e delo fikcije, jasno je da wegov postupakoìvqavawa pri~a nije samo „igra u postupku” ve}se transformi{e u samorefleksivnost tih pri~akoje su potpuno „svesne” konvencija na kojima suizgra|ene. Tako Dejan Aleksi} zapravo ru{i fik-cionalni okvir, unosi konfuziju me|u ontolo{kenivoe stvarnosti i fikcije. Mi znamo da ono {to~itamo nije stvarno, ali to znawe potiskujemo ka-ko bismo omogu}ili uìvawe i zabavu u ~itawu.

Metafikcionalno preispitivawe ~ina recepcije

i prirode postojawa umetni~kog dela

Dok tradicionalni pripoveda~i ~esto otpo~iwusvoje pripovedawe in medias res, kao da ̀ ivot te~ekontinuirano, pisci ~ija dela sadrè metafikci-ju u svoju naraciju ve} od samog po~etka unose ele-mente eksplicitnog preispitivawa same prirodeumetni~kog dela, procesa pripovedawa, pitawa od-nosa prema tradiciji, mogu}nosti opstanka tradi-cionalnih konstitutivnih elemenata teksta usavremenoj literaturi: wegovog po~etka, junaka,granica pri~e, wenog zavr{etka. U svom delu Kogase ti~e kako ̀ ive pri~e Dejan Aleksi}, prelaze}iiz jednog narativnog nivoa u drugi, iz nivoa dije-geze u nivo ekstradijegeze, potvr|uje nefikcional-

ni status gotovo svih strukturalnih i kompozicio-nih elemenata dela. Tako delo svoju autoreferenci-jalnu prirodu otkriva odmah na po~etku romana i topreispitivawem prirode samog ~ina recepcije.

U uvodnoj pri~i pripoveda~ se osvr}e na uobi-~ajenu recepciju kwièvnih dela i smatra da je stakvom tradicijom ~itawa zavr{eno. Obra}aju}i se~itaocu, on uzima u obzir wegovo dosada{we ~ita-la~ko iskustvo, koje }e upravo ovom zbirkom poku-{ati da preoblikuje, pretvaraju}i ~itawe u pravuavanturu, punu prepreka i zadataka koje }e otkri-ti ako zaviri u „tajni, }udqivi ̀ ivot pri~a”. Onkaè: „Siguran sam da ti (~itao~e, prim. aut.) ve}poznaje{ mnoge pri~e i da misli{ kako tu nemanikakvih iznena|ewa. I ja sam nekada tako mislio.înilo mi se da su pri~e divna stvorewa sa~iwe-na od re~i i da je ~oveku najlak{e da upozna nekupri~u tako {to }e je pro~itati” (Aleksi} 2013a:5). Na taj na~in Dejan Aleksi} potvr|uje mi{qewemnogih autora koji su se bavili recepcijom kwi-èvnog dela, pre svega Prusta, Ri~ardsa, Ingarde-na, a koje se u najkra}em moè svesti na ~iwenicuda ~italac delu prilazi sa svojim normama i vred-nostima ste~enim iz ~itala~kog ili ̀ ivotnog isku-stva i da sve te naslage unosi u delo prilikom ~i-tawa, nu`no ga modifikuju}i. Roman Ingarden udelu O saznavawu kwièvnog umetni~kog dela sma-tra da kada ~itamo na{e o~ekivawe zavisi od ono-ga {to smo ve} pro~itali, a nepredvi|eni doga|ajiu tekstu primoravaju nas da svoja o~ekivawa preo-bli~imo i ponovo interpretiramo ono {to smo ve}pro~itali, u tom tekstu i drugde (Ingarden 1971:58–78).

Me|utim, nastavqa Aleksi}, „pri~e ponekad vo-de svoj tajni, }udqivi ìvot. Nikada ne zna{ nakakvu pri~u moè{ da naleti{...”, ~ime ovde, alii u intervjuu u kojem poziva ~itaoca da re{ava za-datke koje mu kwiga zadaje, ukazuje na tekst kao na

26

potencijalnu strukturu koju konkretizuje ~italac.Uvode}i termine tajnovitosti, }udqivosti, ~ita-la~kog izazova, on kao da sledi Bartovu koncepci-ju ~itawa u delu S/Z, u kojem on ~itaoca izjedna-~ava sa lovcem ili detektivom ~iji je zadatak dasvojim radom na znakovima razre{i enigmu (Kom-pawon 2001: 184). Me|utim, re{avawe zadataka iprelaèwe prepreka, kao i nepredvidqivost sadr-àja ~itawa, ukazuje na shvatawe ~itawa kao pra-ve literarne avanture, ~ime se ipak Izerova me-tafora o ~itaocu kao putniku ~ini najadekvatni-jom za razumevawe Aleksi}evog shvatawa ~itala~-kog procesa jer on, kao i Aleksi}, smatra da pri-likom ~itawa mora do}i do izmena o~ekivawa zbognepredvi|enih usputnih susreta, {to Izera podse}ana „putovawe tekstom” (Kompawon 2001:195).

Me|utim, budu}i da fikcija nije samo igra ve}i bitan sociolo{ki fenomen, Aleksi} ukazuje ina sociokulturolo{ki okvir u kojem se odvija pro-ces recepcije kwièvnog dela. U jednom intervjuuobja{wava svoj pogled na savremenu kulturu i we-govu presudnu ulogu u formirawu umetni~kog kre-da autora: „Internet, socijalne mreè, igrice…sve je to daleko privla~nije dana{wem detetu odkwige” (Aleksi} 2013 v). U „Alergi~noj pri~i”pisac, svestan uru{avawa kulture ~itawa, svestan~iwenice da deca sve mawe ~itaju i da ~itaju ilipovr{no ili, jo{ ~e{}e, prepri~ane ili skra}eneverzije dela, osmi{qava pri~u koja je alergi~na natakvog ~itaoca, ta~nije na „razgleda~a pri~a”, ka-ko ga naziva autor. Onim malobrojnim ~itaocima,koji su ili neshva}eni ili u najmawu ruku „nepopu-larni” zbog svojih ~itala~kih navika me|u decomkoja su u vlasti ~ulnih senzacija, a koje Alergi~naPri~a ne moè da prepozna me|u „varalicama“, sa-vetuje da se „preru{e”: „Ne znam na koga je misli-la Alergi~na Pri~a. Mo`da na tebe, dragi îta-o~e. Moè{, na primer, da glumi{ drvo ili levi

jastuk. Ali ako glumi{ levi jastuk, desni jastukmora da ti bude s desne strane ina~e }e Alergi~napri~a da te prepozna” (Aleksi} 2013a: 58).

Dakle, zbirka otpo~iwe direktnim obra}awem~itaocu, da bi se on u delu percipirao na razli-~ite na~ine, od pi{~evog pomo}nika pa sve do paro-dirawa wegove uloge u savremenoj literaturi, gdeje sve mawe prisutan, pa je jedna pri~a ~ak posta-la i alergi~na na wega. Kwiga po~iwe obra}awem„Dragi ̂ itao~e”, a zavr{ava se pi{~evom molbomda mu ~italac pruì pomo} u procesu zavr{avawakwige: „Pisac je tu da pomogne Pri~i. A ̂ italacje uvek tu da pomogne Piscu. Tako }e{ ti, dragiîtao~e, meni sada pomo}i” (Aleksi}, 2013: 78).

Time prihvata gledi{ta onih autora (Barta, Ja-usa, Ingardena, Izera) koji tvrde da je tekst struk-tura ~ija se konstrukcija dovr{ava u procesu ~i-tawa. Tekst daje uputstva, a ~italac stvara. Dakle,ovim Aleksi} na sebi svojstven na~in ukazuje naotvorenost dela, na otvorenu deskripciju ~itawa,pri ~emu ~italac popuwava sve one pukotine, rupei neodre|enosti teksta i dopuwuju}i tekst postajeaktivni u~esnik u stvarawu dela. Upravo u ovakvojinteraktivnosti, u de~jem aktivnom u~e{}u u stva-rawu dela, Dejan Aleksi} ̀ eli kwigu da pribliìlogici, prirodi i karakteru novih medija. Naime,kada govori o tome kako su novi mediji – inter-net, dru{tvene mreè i igrice – privla~niji odkwièvnih dela, on wihovu komparativnu prednosti vidi u tome {to one konzumentu pruàju ose}ajda i sami u~estvuju u stvarawu ne~ega, da o ne~emuodlu~uju ili ne{to mewaju. Interaktivnost kojunude novi mediji ne{to je dosad nevi|eno, a namakoji smo ,,donedavno” bili deca ostaje samo da sepitamo kuda nestado{e klikeri, lasti{, ̀ murke idruge divne kolektivne igre zbog kojih smo sate idane provodili u parkovima, malim slepim ulica-ma ili pasivnim predgra|ima (Aleksi} 2013v).

27

* * *

Osim {to preispituje ustaqenu recepciju kwi-èvnog dela, Dejan Aleksi} ovde, ali i na jo{ ne-koliko mesta u kwizi, naravno u ravni igre, nonsen-sa i humora, isti~e ~iwenicu da je kwiga konstruk-cija, ne{to sa~iweno, artefakt napravqen od re~i.

Aleksi}eva metanarativnost se i ogleda presvega u stalnom podse}awu na to da je kwiga arte-fakt, i to putem preispitivawa koja je on trans-formisao u „zamerke” pri~a da ne znaju kako daotpo~nu, kako da se zavr{e, da li~e jedna na drugu,da su dosadne, prazne i tako daqe. Sve su ovo teh-nike i strategije prozne „samosvesti”, preispiti-vawa narativnih i strukturalnih konvencija, u ci-qu oìvqavawa ili bar ukazivawa na wihov pro-ces nastajawa, kao i na prirodu wihovog medijumaizraàvawa – jezika.

Dakle, kada je re~ o prirodi samog medijumakwièvnosti, Aleksi} sledi onu liniju modernekwièvnokriti~ke misli po kojoj je kwièvnostumetnost re~i, „ni{ta drugo nego jezik”, i koja jeteì{te svojih istraìvawa sa funkcije kwièv-nosti i wenog odnosa prema stvarnosti prenela napitawe jezika, na wegovu organizaciju i strukturu,kao i liniju one kwièvnosti koja je postala sve-sna svoga medijuma i koja to u samim delima isti~ekao metapoeti~ki komentar, ili implicitno, krozorganizaciju ili strukturu dela.

Me|utim, Dejan Aleksi}, dosledan pripoveda~-koj logici humorno-parodijskog obrasca, preispi-tivawem medijuma svog dela dolazi do, moè se re-}i, dekonstruktivisti~kog pristupa tekstu, kojiizraàva sumwu u postojana i ~vrsta zna~ewa i si-steme i isti~e tezu da je delo zapravo „slobodnaigra ili element nestalnosti u svakom sistemu ko-munikacije” koja se suprotstavqa „varqivom ose-}aju nadmo}i pojma nad jezikom” (Noris 1990: 48). Ova

slobodna igra unutartekstovnih zna~ewa i konstru-kata dovodi ne samo do jezika ve} i do najsitnijih~estica od kojih je jezik sa~iwen, do najmawih jedi-nica teksta – slova. Upravo na fenomenu slova unajve}oj meri se nastavqa Aleksi}eva dekonstruk-cija teksta. Naime, on sama slova koristi kao fonna kojem se zbiva dekonstrukcija wegovog narativa– relativizacija, slabqewe ontolo{kih veza unu-tar konstruisanog sistema. I upravo na razini slo-va on vr{i metatektualno preispitivawe odnosastvarnosti i fikcije. Ali on ne samo da preispi-tuje medij jezika ve} izraàva i deridijansku sum-wu u mo} jezika, on je parodira i u tom poigrava-wu postavqa pitawa ontolo{kog statusa jezika kaomedija, ta~nije pitawe odnosa stvarnosti i fikci-je. Naime, jezik je medij kwièvnosti, ali i „medijsamog ìvota”, jer u mnogim oblicima omogu}avaduhovni i dru{tveni ìvot ~oveka (Le{i} 2008:57). Aleksi} nam trima pri~ama pokazuje {ta bise desilo ako bismo jezik kwièvnosti izjedna~ilisa jezikom ̀ ivota, ako bismo potpuno ukinuli re-ferencijalnu iluziju. On wima ilustruje onaj bar-tovski „nered koji bi izazvala i najodmerenija na-racija, kada bismo wene deskripcije shvatili do-slovno, pretvorili ih u operativne programe, i jed-nostavno ih izvr{ili” (Kompawon, 2001: 133).

Tako u pri~i „Iste pri~e” dve pri~e razgova-raju, ̀ ale}i se na svoje junake koji svojim pona{a-wem prete da uni{te ìvot pri~ama:

„A je li i tvoj vitez mnogo hr~e?”, upita iznervira-

no prva pri~a.

„Da li hr~e? O, jo{ kako hr~e – sva mi se slova po

meni rastr~e”, poàli se druga pri~a, sakupqaju}i slova

koja su ispadala na sve strane, jer je i wen vitez, tako|e,

upravo zaspao i zahrkao. (Aleksi}, 2013a: 14)

Ili kada u pripoveda~ u „Kraju pri~e” obja-{wava nezadovoqnom kraju da se pri~a zavr{ava

28

wegovim slovima, dodu{e ne{to ispreme{tanim.Naime, pri~a bi ̀ elela da wen kraj glasi: „I ̀ i-veli su skupa dugo u sre}i”, a pripoveda~ je napi-sao: „I desi se – puòs u ku}i gluvari” (Aleksi}2013a: 81). Pripoveda~ joj obja{wava da je to isto:„Morao sam jo{ dugo da mu obja{wavam da se pri~azavr{ava upravo wime. Ta~nije wegovim slovima.Samo {to sam ih malo ispreme{tao” (Aleksi}2013a: 81).

U „Pri~i o rupi” izme|u stvarnosti i fikcijenema nikakve ontolo{ke razlike, pa se fikcional-ni konstrukt „Pri~a o rupi” izjedna~ava stvarnimpredmetom koji zbog svoje {upqine preti da uni-{ti postojawe fikcije, {to bi uni{tilo i samopostojawe pri~e: „[ta ako slova po~nu da ispada-ju kroz rupu u pri~i?”, pita se pripoveda~ (Alek-si} 2013a: 48).

Sve se ovo ti~e jedne od glavnih odlika meta-fikcionalnih proznih ostvarewa – ona samom svo-jom formom i su{tinom postavqaju pitawe svog po-stojawa i opstanka. Referenca nema stvarnost, onanije data pre jezika, wu jezik stvara. Aleksi} po-kazuje {ta bi se desilo kada bi znak napustio ozna-~eno. U okviru svoje metafikcije Aleksi} posta-vqa pitawe {ta bi se desilo kada bi fiktivni go-vorni ~inovi2 postali stvarni i funkcionisali nana~in na koji funkcioni{u izvan kwièvnosti.

Sve u svemu, metafikcija je termin dodeqenfikcionalnom pisawu koje samosvesno i sistemat-ski skre}e pa`wu na svoj status artefakta kako bipokrenulo pitawe o odnosu fikcije i stvarnosti.Obezbe|uju}i kritiku sopstvenih konstruktivnihmetoda, ovakvo pisawe ne samo da ispituje temeqnestrukture narativne fikcije ve} tako|e istraùjemogu}u fikcionalnost sveta izvan kwièvnog fik-cionalnog teksta (Waugh 1984: 2), kao i mogu}eopredme}ivawe i funkcionisawe vanfikcionalnihelemenata u okviru kwièvnog dela.

Metafikcija na nivou strukture dela

Dakle, pri~a i pisawe postaju glavni objektiposmatrawa, pri~a je u centru pa`we. Osim {to jekao glavnu narativnu strategiju upotrebio jedankrajwe interesantan i inventivan postupak, DejanAleksi} je implicitno postavio i brojna pitawau vezi sa principima konstrukcije, strukturalnimelementima pri~e, tradicionalnim narativnim po-stupcima. U uvodnoj pri~i pod naslovom „Kakoiskoristiti bibliotetku” komentari{u se konven-cije zapo~iwawa pri~a, to jest Aleksi} postavqapitawe adekvatnog po~etka kroz parodi~ni dijalogpisca i pri~e koja se àli na svoj uvod, za kojismatra da nije dovoqno atraktivan u pore|ewu s,recimo, pri~om o Uspavanoj lepotici. Kad pisacobjasni uvodnoj pri~i da je pri~a o Uspavanoj lepo-tici ve} napisana, ona negoduje i postavqa pitawesvog ontolo{kog statusa: „Kako to da me je nekonapisao pre nego {to sam postojala?”

Pri~e se ~esto zavr{avaju konstatovawem nemo-gu}nosti da se zavr{e. Kwiga sadrì pri~u koja neume da zavr{i samu sebe, pri~u koja sama bira svojpredmet pripovedawa, pri ~emu pisac aludira napostmodernisti~ki postupak konstruisawa dela u

29

2 Termin Xona Serla speech acts – radwe izvr{ene kroziskaze zovu se govorni ~inovi. Vaàn pojam u teoriji govornih~inova je performativ. Ostin u delu Kako delovati re~imakaè da je performativ iskaz koji direktno uti~e na vanjezi~kurealnost. Govorni ~in nije ~in govorewa nego komunikativnaaktivnost (lokucioni ~in) koja se defini{e na osnovu govor-nikovih namera prilikom govora (ilokucione mo}i wegovih is-kaza) i dejstva koje on ima na slu{aoca (perlokucionog efek-ta wegovih iskaza). Teorijom govornih ~inova u lingvistiku ifilozofiju jezika uveden je novi pojam koji pokazuje da iskazne mora da bude samo konstatacija, opis ili tvrdwa koja podra-àva realnost ve} da moè i da uti~e na wu, da je mewa, obli-kuje, kreira kroz jezik.

kojem junaci mogu odlu~ivati o pitawu svoje sudbi-ne, pri~u u kojoj ~italac moè u~estvovati u obli-kovawu junaka, u kojoj ima vi{e ponu|enih zavr{e-taka i sli~no. U pri~i koja zatvara zbirku – „Krajpri~e” – pri~a nema svoj kraj, traga za wim ali nemoè da ga prona|e. Kraj koji joj se nudi –„I ̀ i-veli su skupa dugo u sre}i” – za wu je neprihvatqivjer je staromodan, a ona eksplicitno tvrdi da ̀ elioriginalan kraj, jer bi prihvatawem ovog uobi~a-jenog i toliko puta kori{}enog kraja bila „najglu-pqa pri~a ikada napisana”.

Osim toga, u delu su ~este retardacije toka rad-we pripoveda~evom intervencijom koja ~itaoca vo-di izvan fikcionalnog okvira u kojem se radwa od-vija. Tako u pri~i „O jednoj razmaènoj pri~i” pri-poveda~ kaè: „Nedavno sam upoznao jednu pri~u ko-ja je bila veoma razmaèna” (Aleksi} 2013a: 23).Iako ~italac o~ekuje daqi tok zbivawa u vezi sarazmaènom pri~om, pripoveda~ zastaje da bi rekao:„Zamalo da je vi nikada ne upoznate, bar ne u ovojkwizi, po{to sam najpre bio odlu~io da joj ovde ni-je mesto,” ~ime ~itaoca izbacuje izvan sièjnog to-ka pri~e i sme{ta ga u ravan nefikcionalnog sve-ta, podse}aju}i ga da on u stvari ~ita kwigu.

U „Alergi~noj pri~i” i „Gospodinu Zidu” nara-ciju prekida direktno obra}awe ~itaocu, kome sedaju razna uputstva vezana za de{avawa u pri~ama.

[to se junaka ti~e, oni su potpuno svesni svogu~e{}a u radwi, wima se prepu{ta inicijativa omogu}nostima i na~inima svojih sudelovawa u tokuzbivawa. Po{to su oni glavni junaci pri~e, wiho-vom karakterizacijom, opisivawem postupaka, na-mera i misli postupak metanaracije postaje neiz-beàn. Budu}i da je jedna od osnovnih pretpostav-ki metafikcionalnosti ta da ne postoji dihotomi-ja izme|u ìvota i fikcije, da su i jedna i drugarealnost zapravo konstruisane, konstituisane, iz-gra|ene, uspostavqene, pri~e su predstavqene kao

karakterna bi}a koja imaju sve one mane i kvali-tete koje susre}emo u svakodnevnom ̀ ivotu. Alek-si} je pri~ama udahnuo ~itav dijapazon razli~itihkaraktera, ~ime je nastojao da otelotvori i opred-meti tekstualnu konfiguraciju svojih pri~a. Usrpskoj kwièvnoj tradiciji sli~ne vrste personi-fikacije pri~a nije bilo jo{ od Vuka Karaxi}a,koji je pri~ama tako|e dodelio atribute ̀ ivih bi-}a, podeliv{i ih na mu{ke i ̀ enske. Dejan Alek-si} pri~ama pripisuje razli~ite psiholo{ke ka-rakteristike: qubomoru, razmaènost, nespretnost,pri~qivost. U kwizi se nalaze i prazna, dosadna ialergi~na pri~a, pri~a nenapisana, pri~a bez kra-ja i po~etka, pri~a koje se moè ~itati kroz rupu,ili se ne moè ~itati jer neprestano beì. Ovuposledwu – „Pri~u koja beì” – Aleksi} je isko-ristio kao povod za veoma eksplicitnu interakci-ju ~itaoca i kwige, interakciju koja se realizujeputem interneta, pri ~emu ~italac mejlom zahtevai dobija pri~u koja je pobegla, sa uputstvom kakoda je sa~uva u kwizi.

O poloàju pripoveda~a dosta je re~eno, o pri-rodi naracije tako|e, a ustanovqen je i wihov ne-fikcionalni i metanarativni karakter.

Metafikcija kao okvir za sociokulturolo{ka

preispitivawa kwièvnog dela

Ve} je napomenuto da metafikcija ~esto na sebenavla~i masku parodije, a nu`nost kori{}ewa hu-morno-parodijskih obrazaca potvrdio je i DejanAleksi}, obrazaca koji se od strukturalnih eleme-nata dela pro{iruju i na neke savremene pojave uumetnosti, poput bespredmetnosti, hermeti~nosti,pa i mogu}eg kraja kwièvnosti.

Aleksi} bri{e granicu izme|u realnosti ifikcije u „Razmaènoj pri~i”, koja i pored opa-

30

snosti od nejasno}e ̀ eli da se „o~isti” od zarezai ta~aka, jer je podse}aju na buve vuka koji je glav-ni predmet pripovedawa. Ona iz sebe izbacuje vu-ka, to jest i predmet pripovedawa i tako dovodi dosvog samoukidawa.

Pri~a: Sad se kajem. Ali bez vuka ja kao da ne posto-

jim, jer... ja sam ipak pri~a o tom vuku, zar ne?

Ja: Ta~no, ti vi{e ne postoji{.

Tu se pri~a stra{no rasplakala. Nije mogla da podne-

se to da ne postoji. (Aleksi} 2013a: 30)

Na nivou dubinske analize teksta, zanemaruju}iovaj humoristi~ko-parodijski aspekt, ~ini se daDejan Aleksi} polemi{e sa mogu}no{}u postojawabespredmetne kwièvnosti, Floberove „kwige nio ~emu, koja bi se dràla sama od sebe snagom svo-ga stila”.

Ovo pitawe on produbquje daqe u kwizi, u„Praznoj pri~i”, koja je i zami{qena bez ikakvogpredmeta, i koja se zbog svoje praznine obra}a le-karu. Pri~a po~iwe re~ima:

Nije jednom bio jedan neko. I ne samo {to nije bio taj

neko nego nije bilo ni zamka u kojem (zbog toga) nije ̀ i-

veo, ni a`daje koju (zbog toga) nije ubio ni princeze koju

(opet zbog svega toga) nije spasao. Kad se sve sabere nije bi-

lo ni~eg da bi se napisala ova pri~a. (Aleksi} 2013a: 43)

Jasno je da pisac u ovoj pri~i produbquje pita-we o bespredmetnosti uma, sli~no Beketu koji u jed-nom od svojih retkih intervjua umetniku zadaje go-tovo nemogu} zadatak: da odsustvo predmeta pretvo-ri u novi povod za stvarawe, da predstavi nepred-stavqivo, da stvori delo ~iji }e glavni predmetbiti nepostojawe predmeta (Beket – Ditui 1982: 18)

Ako sledimo do kraja ovu poetiku bespredmetno-sti, ~ini se da Dejan Aleksi}, budu}i da je „pri~aizle~ena” i to krajwe neo~ekivano, nekim usput-nim i krajwe trivijalnim re{ewem, koje je predlo-

ìo lekar, ipak kwièvnosti pripisuje afirmativ-nu funkciju u pogledu wene predmetnosti. Naime,ona moè da i od najmawe sitnice, od najobi~nijesituacije i krajwe nezanimqive ìvotne epizode,na~ini uzbudqivo pripovedawe, drugim re~ima –sve moè postati predmet kwièvnosti, pa i samopostojawe.

Autor je, dakle, svestan ~iwenice da bespred-metnost, kojom je zahva}en jedan deo moderne umet-nosti, moè dovesti do smrti kwièvnosti, {to seimplicitno moè i{~itati iz „Pri~e koju ne}u danapi{em”. U ovoj pri~i re~ je o trojici dru{kana,od kojih dvojica pevaju a jedan zeva. Pisac im pri-lazi èlev{i da ne{to napi{e o wima, ali shva-ta da nema {ta, a zeva~ ga pritom i podsti~e daodustane od pisawa. Pripoveda~ nastavqa:

I zaista, ~vrsto sam re{io da pri~u ne napi{em. Oti-

{ao sam na jedno mesto na koje odlazim uvek kad ne{to

ne}u da napi{em (...) Sedim dugo, sve dok ne postanem si-

guran da sam dovoqno nenapisao ono {to ̀ elim da ne na-

pi{em.” (Aleksi}, 2013a: 40)

U jednoj slobodnoj, moè se re}i i impresioni-sti~koj interpretaciji, kada bi se kwièvnostprenela na podru~je likovne umetnosti, ekvivalentove pri~e mogli bi biti suprematisti~ki Maqe-vi~evi kvadrati, jer pripoveda~ev postupak poma-lo podse}a na postulate Maqevi~evog supremati-zma, ~iji je krajwi ciq apsolutna bespredmetnost.Tri dru{kana, koja Aleksi} uglavnom oslovqavabrojnom imenicom trojica, podse}aju na tri Maqe-vi~eva kvadrata: dvojica {to pevaju na crni i crve-ni kvadrat na beloj pozadini, a ovaj tre}i {to ze-va, i {to pisca podsti~e na nestvarawe, na belikvadrat na beloj pozadini. Sva tri kvadrata ukazu-ju na „ga{ewe boje, pri ~emu ona {to nestaje u be-lom, postaje simbol Ni~ega u kome se vezuju po~e-tak i kraj, uzrok i posledica” (Trifunovi} 2000:

31

68). Da li je ovo jedna od potencijalnih ilustra-cija kraja kwièvnosti? Pri~u zamewuje pri~a iteorijska misao o woj.

Da li je ovo posledica pi{~evog pesimizmauslovqenog wegovom nepoverqivo{}u prema real-nom svetu u kojem vi{e nema ni~ega vrednog pred-stavqawa, ili, ba{ naprotiv, izraz wegovog opti-mizma i vere da arhetipski fundament i inspira-cija mogu ostvariti svoj stvarala~ki potencijal ionda kada umetnik ne èli da stvara svesnim de-lom svog bi}a? Ili je to ipak apologija kwièvnojumetnosti, koja nalazi svoj „put, istinu i ìvot”nezavisno od svih spoqa{wih prepreka i unutra-{wih ose}awa beznade`nosti pisaca vezanih za sud-binu pisane re~i u savremenom informati~ko-teh-nolo{kom svetu.

* * *

Dejan Aleksi}, kao uostalom i svi pisci ~ijadela su proèta metafikcionalno{}u, krajwe sve-stan problema legitimiteta kwièvnosti u savre-menom svetu, jednostavno ose}a potrebu kwige dakaè ne{to sama o sebi. Jer jedino na taj na~in }eu~vrstiti svoj identitet i svoju vrednost u kultu-ri, o~igledno neprijateqski raspoloènoj premawenom {tampanom, linearnom narativu i konvenci-onalnim (pomalo zastarelim) pretpostavkama u po-gledu pri~e, karaktera, autora i fikcije uop{te.

Pisci ova preispitivawa ne vr{e zato {to ni-je ostalo vi{e ni{ta o ~emu bi se moglo pri~ati,ve} zato {to u savremenom dru{tvu, u kojem vlada-ju kriza ~itawa, otu|ewe i represija, kontinuitettradicionalnih literarnih formi vi{e nije mogu}.Ovi pisci veruju da na taj na~in ne dozvoqavaju ~i-taocu ulogu pasivnog posmatra~a, ve} ga pozivajuda aktivno promi{qa i u~estvuje u ovoj metafik-cionalnoj, konstruktivnoj igri zajedno sa piscem.Zato Dejan Aleksi} i kaè da su ove pri~e za ~i-

taoca pre svega izazov, pune zadataka koji se ne da-ju tako lako re{iti.

Pri~a i pisawe postaju glavni objekti posma-trawa, pri~a je u centru pa`we. Osim {to je kaoglavnu narativnu strategiju upotrebio jedan kraj-we interesantan i inventivan postupak, DejanAleksi} je implicitno postavio i brojna pitawau vezi sa principima konstrukcije, strukturalnimelementima pri~e, tradicionalnim narativnim po-stupcima. Kroz brojne primedbe, zamerke, àlbe,pri~e o nemogu}nosti ili preprekama i neprijat-nostima u pogledu vlastitog bitisawa, moè se na-zreti i jedna negativna poetika koja se odnosi natradicionalne literarne obrasce. Ali, iako nega-tivna, ona nije ru{ila~ka, ve} na metanarativnomnivou pruà jedan krajwe konstruktivan i origina-lan na~in prevazilaèwa krize ~itawa, vra}aju}ikwizi legitimitet dostojnog konkurenta savreme-nim informati~kim i masmedijskim sredstvima ko-ja su privukla svu pa`wu i interesovawa potenci-jalnog mladog ~itaoca.

Kako ìve pri~e ti~e se svakog ko je svestansnage pripovedawa kroz vekove, blagotvornog dej-stva kwièvne re~i u pukotinama i krhotinama na-{eg bi}a, kojoj ne treba ni motiv, ni tema, ni ju-nak, ni pouka, pa ~ak ni pisac. Jer ona ìvi jo{od pradavnih vremena, kada je qudima okupqenimoko ogwi{ta bojila duge bele zimske ve~eri, i ko-ja je kao glas, kao zvuk, kao eho, preko hiqadu go-ra i hiqadu mora doprla do nas.

LITERATURA

Aleksi} (2013a). Dejan Aleksi}. Koga se ti~e ka-ko ̀ ive pri~e. Beograd: Kretaivni centar.

Aleksi} (2013b). http://www.youtube.com/watch?v-JvHtSkoeRD8.

32

Aleksi} (2013v). http://www.detinjarije.com/intervju-sa-dejanom-aleksicem-pisanje-za-decu-nosi-vecu-odgovornost/ 15.5.2013.

Barthes (1986). R. Barthes. Smrt autora. U: Suvre-mene knjièvne teorije. Priredio Miroslav Beker.Zagreb: Liber.

Batler (2012). K. Batler. Postmodernizam: sasvimkratak uvod. Beograd: Slu`beni glasnik.

Beket – Ditui (1982). C. Beket – @. Ditui. Tri dija-loga U: Tre}i program. Beograd: Radio televizi-ja Srbije

Biti (1997). V. Biti, Pojmovnik suvremene knjièvneteorije. Zagreb: Matica hrvatska.

Ingarden (1971). R. Ingarden. O saznavawu kwi-èvnog umetni~kog dela. Beograd: SKZ.

Kompawon (2001). A. Kompawon. Demon teorije.Novi Sad: Svetovi.

Le{i} (2008). Z. Le{i}. Teorija knjièvnosti. Beograd:Slu`beni glasnik.

Martin (2016). V. Martin. Novije teorije pripoveda-nja. Beograd: Slu`beni glasnik.

Mar~eti} (2003). A. Mar~eti}. Figure pripovedanja.Beograd: Narodna knjiga.

Noris (1990). K. Noris. Dekonstrukcija. Beograd:Nolit.

Trifunovi} (2000). L. Trifunovi}. Slikarskipravci 20.veka. Beograd: Prosveta.

Ha~ion (1996). L. Ha~ion. Poetika postmodernizma:istorija, teorija, fikcija. Novi Sad: Svetovi.

Waugh (1984). P. Waugh, Metafiction: The Theoryand Practice of Self-conscious Fiction. London;New York: Routledge.

Ana M. MARKOVI]

METAFICTION IN DEJAN ALEKSI]’S BOOKWHO CARES HOW THE STORIES LIVE

Summary

This paper shows that the explicit and implicit poeticsof Dejan Aleksi}’s book Koga se ti~e kako ̀ ive pri~e (Whocares how the stories live) is permeated by metanarrativeelements at almost all levels of its literary organization. Thenarrator leaves the narrative framework of the story, andmoves to extradiegetic level, from which all the structuralelements of the work, the act of reception, socio-culturalstatus of literary work become the subject of discussion. Theauthor also shows that this metatextual plain becomes aspace where comes to interaction between the book and thereader. Since under the reader Dejan Aleksi} implies a child,this interaction gets the character of the game, more pre-cisely the game competition, a variety of competitive fightsand challenges that the writer has set to little reader. Andthe game is actually a basis for the existence of the bookitself, according to Dejan Aleksi}. In this way metafictionas narrative strategy becomes the framework and means ofinteractivity of the book and reader, therefore the basic pre-condition of their game.

Key words: Dejan Aleksi}, story, postmodernism, meta-fiction, text, extra-narrative, interactivity child, game, self-consciousness

33

UDC 821.511.141–93–31.09 Molnár F.

� Jelena Z. STEFANOVI]O[ i Gimnazija „Kreativno pero“,

Beogra

Republika Srbija

TIPOVIMASKULINITETAU MOLNAROVOMROMANU DEÂCIPAVLOVE ULICE

SA@ETAK: U ovom radu razmatraju se tipovi masku-

liniteta u romanu De~aci Pavlove ulice Ferenca Mol-

nara. Ciq rada je da, oslawaju}i se na teoriju R. Konel o

odnosima izme|u razli~itih maskuliniteta (hegemonija,

podre|enost, savezni{tvo), pokaè kako se u romanu gra-

di, razotkriva i obesmi{qava koncept hegemonog masku-

liniteta.

KQU^NE REÎ: hegemoni maskulinitet, savezni~ki ma-

skulinitet, podre|eni maskulinitet, kwièvnost za decu

Roman De~aci Pavlove ulice (1907), kojim jeMolnar postavio temeqe moderne ma|arske kwièv-nosti za decu (Uta{i 2001), u okviru pri~e o igrirata izme|u dve de~a~ke druìne razvija dramu sla-ba{nog i ne`nog pojedinca izloènog pritisku he-gemonog maskuliniteta. Izborom teme prevazilazise vremensko i prostorno ograni~avawe pri~e na1889. godinu i budimpe{tansku ~etvrt Joèfva-ro{. Mada ima mnogo lokalne boje, roman razot-kriva univerzalni mehanizam prinudnog proizvo-|ewa mu{kosti.

Pod hegemonim maskulinitetom podrazumeva se„prototip ili idealtipska mu{kost koja je u veli-koj meri prihva}ena od strane ̀ ena i od strane mu-{karaca u dru{tvu, ~ak i onih koji ne mogu da do-segnu taj ideal” (An|elkovi} 2015: 51). Ovaj pojamu nau~ni diskurs uvela je australijska sociolo{ki-wa i teoreti~arka rodnosti R. Konel1 osamdesetihgodina pro{log veka. Ona je Gram{ijev koncept he-gemonije primenila na rodne odnose kako bi obja-snila dominaciju mu{karaca nad ènama. Hegemo-nija je dru{tvena dominacija odre|ene grupe kojase ne ostvaruje kroz upotrebu brutalne sile, ve}kroz kulturnu dinamiku koja zalazi u privatni ̀ i-vot (Gidens 2003: 130). Hegemoni model mu{kosti„strukturi{e na~ine na koji se mu{kost prakti~noodre|uje u jednom dru{tvu, budu}i da ga (...) vlada-ju}i sloj ili klasa persuazivno {iri preko dru-{tveno relevantnih komunikacionih kanala. Drugemu{kosti u dru{tvu nipo{to nisu nemogu}e, alisu izloène opasnosti od stigmatizacije ili se mo-raju upotrebiti kao svesna opozicija vladaju}emkonceptu mu{kosti” ([male 2011: 162).

Neke od komponenti hegemonog maskuliniteta,koje navodi [male ([male 2011: 159), prepoznaje-mo u Molnarovom romanu De~aci Pavlove ulice.To su: militarizam, herojstvo, `rtvovawe ìvotai homosocijalni oblici organizacije, kao {to sumu{ka udruèwa i vojska. Hegemoni maskulinitetgradi se kroz sukob dve grupe de~aka, onih iz Pa-vlove ulice i Crvenih ko{uqa, oko prostora zaigru, a taj sukob, po ozbiqnosti sa kojom ga de~acishvataju, predstavqen je kao pravi rat za otaxbinu.De~aci iz Pavlove ulice veruju da za odbranu gra-dili{ta, koje je oli~ewe slobode i beskona~nosti(Uta{i 2001), vredi poloìti ìvot.

34

1 Robert Vilijam Konel (Robert William Connell) danas je Re-vin Konel (Raewyn Connell). Svoje radove potpisuje kao RevinKonel od 2006. godine

Obe druìne organizovane su poput vojski, pose-duju oru`je i zastave, prave ratne planove i stra-tegije i u wima postoji jasna hijerarhija, a kada po~-ne rat i bespogovorna poslu{nost vo|i. De~acikroz igru imitiraju odrasle mu{karce, pa tako Cr-venoko{uqa{i objavquju rat ovima iz Pavloveulice, koji odmah od svog vo|e dobijaju poziv za mo-bilizaciju. Posle „objave rata” koju su de~acimaiz Pavlove ulice uputile Crvene ko{uqe, oni „in-stinktivno ose}aju da je sada re~ o ne~em drugom,ve}em i vi{em nego {to je to da ne}e imati svojeigrali{te ako izgube bitku, naslu}uju da je re~ owihovom samopouzdawu, ose}awu ~asti i da je budu-}a bitka ujedno i proba wihove muèvnosti” (Bori1979: 193). Prema re~ima naratora, vo|a jedne dru-ìne ima u sebi ne~eg garibaldijevskog, a drugi sena bojnom poqu pred bitku ose}a kao veliki voj-skovo|a i pomi{qa na Napoleona. Ovo evocirawemu{kih figura koje predstavqaju hegemoni masku-linitet nije slu~ajno. Re{i} navodi kako se rat-nik kroz istoriju prikazuje kao idealna slika mu-{kosti, tvrde}i da je „ratni~ki mentalitet dubokoukorewen u mu{kosti. Na svetu nema boqeg ispitamu{kosti od bitke” (Re{i} 2001: 78). U romanu sekaè da su ostali de~aci u {koli strahovito za-videli onima iz Pavlove ulice kada su ovi na znaksvog vo|e „pozdravili po vojni~ki” (Molnar 1979:60), {to ukazuje na fascinaciju de~aka ratni~kimigrama i vojskom – interesovawima dostojnim pra-vog mu{karca.

Pored hegemonog, Konel izdvaja jo{ tri tipamaskuliniteta: podre|eni, savezni~ki i marginali-zovani. Pripadnici savezni~kog maskuliniteta neuklapaju se u sve karakteristike hegemonog masku-liniteta, ali ne ~ine mnogo da ga dovedu u pitawe.Sve dok ne osporavaju rodni sistem, imaju odre|eneprivilegije zbog toga {to su mu{karci (Connell2005: 832). Marginalizovani maskulinitet je onaj

u kome mu{karac nema pristup hegemonom masku-linitetu zbog odre|enih li~nih krakteristika, ka-kva je, recimo, rasa ili invaliditet (Connell 2005:78). Podre|enom maskulinitetu pripadaju oni mu-{karci koji imaju osobine suprotne od onih kojese vrednuju u okviru hegemonog maskuliniteta, kao{to su npr. fizi~ka slabost i ispoqavawe tuge.Feminizirani i gej mu{karci predstavnici su ovogtipa maskuliniteta (Connell 2005: 78). Od navede-nih tipova maskuliniteta, u Molnarovom romanune prepoznajemo samo marginalizovani maskulini-tet.

Druìnska odnosno vojna hijerarhija odslikavarodne odnose me|u likovima de~aka iz Pavloveulice, pa je tako Jano{ Boka kao predsednik/gene-ral/vo|a nosilac hegemonog maskuliniteta, ostalide~aci (oficiri) savezni~kog, a samo Erne Neme-~ek, kao jedini redov, podre|enog maskuliniteta.Odnosi dominacije, savezni{tva i podre|enostiuspostavqaju se kroz ukqu~ivawe i iskqu~ivawe,zastra{ivawe, eksploataciju i sl. (Connell 2005:37), {to se najboqe vidi u odnosu druìne premaNeme~eku, koga iskori{}avaju i prete mu iskqu-~ewem kad po~ne da pla~e.

Predstavqawu vo|a obe druìne, Jano{a Bokei Ferija A~a, posve}ena je posebna pa`wa, oboji-ca su, pre svega, dominantni, hrabri, nezavisni, pa-metni, po{teni, odlu~ni, ozbiqni, sna`ni i lepi.Npr. za Ferija A~a se kaè: „Bio je to lep, ple}at,sme| de~ak, i sjajno mu je pristajala {iroka crve-na ko{uqa. To je davalo nekakvu ratobornost we-govoj pojavi. Bilo je ne~eg ’garibaldijevskog’ uonoj crvenoj ko{uqi” (Molnar 1979: 24). „Feri A~je bio tako stra{an, govorilo se ~ak da su ga izba-cili iz realne gimnazije. Bio je jak de~ak i neve-rovatno hrabar. Ali je u o~ima imao ne{to miloi simpati~no, ne{to ~ega nije bilo u o~ima Pasto-ra” (Molnar 1979: 35). Neosetqivost i surovost

35

nisu deo hegemone mu{kosti (u romanima za decu),ali kompetitivnost i pobe|ivawe svakako jesu, ta-ko da Feri A~ biva smewen kada Crvene ko{uqeizgube u ratu, a wegovo mesto zauzima jedan od bra-}e Pastora.

Prema R. Konel, mali broj mu{karaca doseèideal mu{kosti, ali veliki broj wih profitira izdominantne pozicije hegemone mu{kosti u patri-jarhalnom poretku, {to ona naziva patrijarhalnomdividendom (Connell 2005: 79). Moglo bi se re}ida de~aci iz Pavlove ulice: ̂ ele, Gereb, Neme~ek,ônako{, Baraba{, Vajs, Kende, Kolnai, Rihter ijo{ nekolicina neimenovanih predstavqaju sau~e-sni~ki maskulinitet. Oni se dive Boki, koji jepredstavnik hegemonog maskuliniteta, slepo mu sepokoravaju i svaku wegovu re~ smatraju Svetim pi-smom. Tako|e, oni prihvataju i po{tuju ono {toRe{i} naziva ratni~kim vrednostima (osim seksu-alne mo}i): „Ra{~lambom razli~itih kategorijaratni~kih vrednota, na}i }emo zna~ajnu povjesnu,kulturnu i zemqopisnu univerzalnost pohvale ~a-sti, vjernosti, du`nosti, poslu{nosti, izdr`qivo-sti, snazi, seksualnoj mo}i, hrabrosti i kamerad-{afta, pri ~emu se ova posledwa kategorija moèsmatrati jezgrom tipi~ne mu{ke udruge. Iznimnoje va`no uvidjeti da su ove ratni~ke vrednote tra-dicionalno istozna~ne s mu{ko{}u”. Kamerad-{aft nije prisutan samo u druìni iz Pavlove uli-ce ve} i u Udruèwu skupqa~a gita, koje ~ini sko-ro identi~na grupa de~aka. Po Peteru Na|u, git--udruèwe je prava mu{ka igra kojoj je ciq samoudruìvawe, dok je git samo izgovor (Uta{i 2001).

Wihova dividenda je wihov oficirski poloàju druìni koji im omogu}ava da nare|uju Neme~eku,da ga ismevaju, nipoda{tavaju, iskqu~uju, eksploa-ti{u. U kulturi gde se vrednuje maskulinitet, a jed-na od wegovih o~iglednih manifestacija je fizi-~ka snaga, Neme~ek je predodre|en da bude `rtva.

„Neme~ek ni za koga nije zna~io ni{ta. Nije nidelio ni mnoìo, kao jedan u matematici. Niko senije brinuo za wega. Bio je bezna~ajan mr{av de~ak,slaba{an de~ak. I vaqda ga je ba{ to ~inilo po-godnim za `rtvu” (Molnar 1979: 15). Neme~ek tr-pi dvostruko nasiqe, me|utim dok je pona{awebra}e Pastora prema wemu, iz pozicije naratora,jasno kvalifikovano kao nasiqe – obja{wavaju}i{ta je ajn{tad, ~ija je `rtva Neme~ek, naratorkaè: „Kratak ali jezgrovit izraz za opsadno sta-we, za nasiqe, za pravo pesnice i za razbojni~kuvladu ujedno” (Molnar 1979: 13) – odnos de~aka izwegove druìne, kroz komentar naratora blizakperspektivi druìne, opravdava se konceptom hege-monog maskuliniteta: „A Neme~ek se blaèno po-koravao svakome. Ima de~aka kojima ~ini radost –lepo se pokoravati. Ali je ipak najvi{e onih ko-ji vole da zapovedaju. Takvi su qudi. I zato je bi-lo sasvim prirodno {to su na gradili{tu svi bilioficiri, a samo ba{ Neme~ek redov” (Molnar1979: 21–22).

Koncept hegemonog maskuliniteta oja~ava se di-vqewem koje neprijateq iskazuje prema Neme~ekuzbog wegove hrabrosti, Feri A~ ga ~ak poziva dapre|e u Crvene ko{uqe i kada ~uje da se razboleo{aqe mu poslanstvo da ga obi|e. Ovi postupci nedoprinose samo Neme~ekovom ugledu ve} uzdiù iFerija A~a, jer se po{tovawe dostojnog protivni-ka uklapa u kodeks mu{ke ~asti.

Ni kada se Neme~ek razboli, ne dovodi se u pi-tawe legitimnost pritiska hegemonog maskulini-teta, de~aci smatraju da je „Neme~ek ozebao zbogjedne lepe stvari. Jednom re~ju: za otaxbinu je oze-bao siroti Neme~ek” (Molnar 1979: 116). Ovim seisti~e da postoje vrednosti va`nije od zdravqa iìvota.

Neme~ek je nosilac podre|enog maskuliniteta,budu}i da ga karakteri{u osobine koje se ne vred-

36

nuju u hegemonom maskulinitetu, kao {to su fizi~-ka slabost, pla~qivost i pla{qivost. Posebno jenagla{ena wegova telesna fragilnost, sve u vezisa wim je malo, tanko, slaba{no – trag wegovogstopala, wegov detiwi glasi}, ~ak i wegovo kija-we: „ônako{ je kijao strahovito, mumlaju}i kaokakav top. A plavi de~ko sitno, kao morski zec ka-da ga zadirkuju” (Molnar 1979: 18). Femininost uNeme~ekovom fizi~kom izgledu dodatno se poja~a-va ukazivawem na wegovu sli~nost sa majkom (mala,mr{ava, plava, siroma{no obu~ena) i stalnom upo-trebom epiteta mali, plavi, a ponekad i odredni-ca siroti, siromah i siroma{ak u zna~ewu jadan.S druge strane, Neme~ekova nemo} i pokornost po-ja~avaju se povezivawem sa slabim maskulinitetomwegovog oca kroja~a, koji posebno dolazi do izra-àja u sceni razgovora sa mu{terijom, ~inovnikomêtnekijem, nezadovoqnim sa{ivenim odelom, utrenutku dok u drugoj sobi, neposredno pred smrt,bunca bolesni Neme~ek. Odnos dominacije i podre-|enosti ovde se gradi na socijalnoj razlici, pri~emu se kritikuje bezdu{nost i sebi~nost pripad-nika vi{e klase. Neme~ekov podre|eni maskulini-tet nije obja{wen samo wegovom fizi~kom slabo-{}u ve} i poreklom i siroma{tvom.

Dok je svet de~aka Pavlove ulice dat kroz per-spektivu povla{}enih, hegemoni maskulinitet nedovodi se u pitawe. Videli smo da je Neme~ekovapodre|enost iz wihovog ugla predstavqena kao pri-rodna i da on nalazi radost u pokoravawu. Me|u-tim, promena perspektive omogu}ava da se priti-sak hegemonog maskuliniteta sagleda iz ugla nosi-oca podre|enog maskuliniteta. Kada dobije re~,Neme~ek se èstoko àli na svoj neravnopravnipoloàj i maltretirawe koje trpi u druìni. Samna~in na koji on kroz suze izraàva svoj jad ne-dovoqno je mu{ki, tako da postaje meta jo{ ve}egpodsmeha. Re{i}, pozivaju}i se na R. Konel, navo-

di da je mu{kost, bez obzira na sve, definisana kaone-ènskost (Re{i} 2001: 88). Ucena kapetana Bokeupu}ena Neme~eku – „Ako se dobro vlada{ i akose istakne{, u maju jo{ moè{ postati oficir.Zasad }e{ jo{ ostati redov” (Molnar 1979: 29–30)– postaje glavni dinami~ki motiv u romanu. Sve{to Neme~ek preduzima kako bi postao oficir(samoinicijativno uho|ewe Crvenih ko{uqa, prko-sno i hrabro suo~avawe sa wima u wihovom logoru,otimawe zastave, uho|ewe izdajnika Gereba, obave-{tavawe Boke, napad na Ferija A~a u odsudnimtrenucima bitke za gradili{te) deo je wegovihbolnih napora da se pribliì hegemonom maskuli-nitetu. [male ukazuje na stalni, javni i individu-alni konfliktni potencijal hegemonog konceptamu{kosti: „Individualna mu{kost meri se i bivamerena spram hegemonog koncepta, prema svojoj bli-skosti ili udaqenosti od wega. To stvara indivi-dualne sukobe, na primer kod regruta koji ne moguili ne ̀ ele da se prona|u u militarnom idealu...”([male 2011: 162).

Autor ve{to gradi simpatiju prema svom junaku,emotivno angaùju}i ~itaoce i ~itateqke. Ve} nasamom po~etku nagove{tava se Neme~ekovo po{te-we i pouzdanost: „Ali je Neme~ek bio karakteran~ovek i nije hteo da ~ita tu|e pismo” (Molnar1979: 7). Daqe saznajemo o wegovoj vernosti druì-ni, po`rtvovawu, uslu`nosti i spremnosti da opro-sti. Posebno je zanimqiva scena u kojoj Gerebovotac traì od bolesnog Neme~eka da mu kaè da lije wegov sin zaista izdajnik, a Neme~ek, koji je ras-krinkao Gereba, slaè da nije kako bi ga za{titiood o~evog razo~arawa i gneva. âk i u grozniciNeme~ek misli i brine o drugima. Na{e saàqe-we prema wemu dok je u poziciji ̀ rtve pretvara seu saose}awe kada on izlije svoj jad pred druìnom,a prerasta u divqewe i po{tovawe kada preduzimaakcije koje zahtevaju hrabrost. Simpatija prema

37

Neme~eku odràva se i u tome {to je on pozitivanlik, a nejak i usamqen, izloèn izazovima koji ganadilaze. [to je fizi~ki slabiji zbog napredovawabolesti, Neme~ek postaje sve odva`niji.

Slavqewe hegemone mu{kosti, odnosno ratni~-kih vrednosti, obesmi{qava se na kraju romanasmr}u Neme~eka koji nije do~ekao sve~anu diplo-mu i molbu za opro{taj od ostalih ~lanova druì-ne. Kroz Neme~ekovo predsmrtno bunilo, jer jedi-no tada junak govori otvoreno i nezaustavqivo,otkriva se sva strahota pritiska hegemonog masku-liniteta, koja ga je dovela do fizi~kog i mental-nog sloma, a taj pritisak ne dolazi samo spoqa ve}je internalizovan, junak prihvata ratni~ke vredno-sti svojih drugova, mada drugove osu|uje zbog ne-pravde koju su mu naneli.

Kada Neme~ek umre, pripoveda~ kaè da prisut-ni de~aci „nisu ni{ta razumeli” (Molnar 1979:181), me|utim Baraba{ i Kolnai, koji su se stal-no sva|ali, posle toga se pomire na mestu gde je,po wihovim re~ima, „siroti Neme~ek spasao drà-vu” (Molnar 1979: 181). Utisak o tome da su likovishvatili kako su sukobi nepotrebni i besmisleniizazvan je ne samo izborom mesta ve} i opisom sce-ne pomirewa u kojoj su se Baraba{ i Kolnai razne-ìli, rukovali, a onda dugo stajali sa rukom u ru-ci, pa se }ute}i zagrlili (Molnar 1979: 185). Sveto predstavqeno je iz perspektive Jano{a Boke,koji je ostao bez prijateqa i bez prostora za igrui po~eo da sluti „{ta je zapravo ìvot” (Molnar1979: 187).

Kraj romana je potresan i ne donosi lako re{e-we po kome onaj ko se razlikuje uspeva da promenisebe i uklopi se u grupu/dru{tvo, ne dovode}i u pi-tawe smisao rodnih obrazaca. Da bi bio prihva}enu druìni, Neme~ek mora da ugu{i svoje femininekarakteristike koje ga su{tinski odre|uju, odno-sno da se odrekne sebe, {to se moè smatrati sim-

boli~kom smr}u. Me|utim, po{to bi to moglo bitiprotuma~eno kao prevazilaèwe sopstvenih slabo-sti i kona~no uklapawe u vr{wa~ku grupu, autorse odlu~uje za uvo|ewe motiva smrti deteta, u kwi-èvnosti za decu ina~e tabuiziranog, ~ime se ja-sno pokazuje da postoje i oni koji ne mogu da seuklope u zadate dru{tvene okvire bez tragi~nihposledica po sebe. Tugom de~aka i wihovim ose}a-jem krivice, kao i patwom Neme~ekovih roditeqa,sna`no se dovodi u pitawe smisao Neme~ekovog`rtvovawa, a oduzimawem gradili{ta na kome po-~iwe da se gradi zgrada ceo borbeni zanos de~akarazotkriva se kao jedna velika zabluda. Ovakav za-vr{etak u svesti ~italaca i ~itateqki moè pri-zvati sliku naivnih regruta koji uzalud ginu na ra-ti{tima {irom sveta, zavedeni slikom hegemonogmaskuliniteta.

LITERATURA

An|elkovi}, Biljana (2015). Hegemoni maskulinitetu mu{kim zatvorima u Srbiji, Antropologija, 15,1, 49–70.

Bori, Imre (1979) Pogovor, u Molnar, Ferenc: De-~aci Pavlove ulice, Beograd: Nolit, Prosvetai Zavod za uxbenike, 191–195.

Gidens, Entoni (2003). Sociologija, prevele Nade-`da Sila{ki i Tatjana \urovi}, Beograd: Eko-nomski fakultet

Connell, R. W. (2005). Masculinities. Cambridge:Polity Press

Connell, R. W. and Messerschmidt, James (2005).Hegemonic Masculinity: Rethinking the Concept.Gender and Society, 19, 6, 829–859.

Molnar, Ferenc (1979). De~aci Pavlove ulice, pre-veo Mladen Leskovac, Beograd: Nolit, Prosvetai Zavod za uxbenike

38

Re{i}, Sanimir (2001). Od Gilgame{a do Terminato-ra: ratnik kao mu{ki ideal, povjesne i suvremeneperspektive, Polemos, 4, 77–89.

Uta{i, Aniko: Ferenc Molnar: „De~aci Pavlove uli-ce” – impulsi u ma|arskom i srpskom romanu zadecu, www.zmajevedecjeigre.org.rs/detinjstvo/det12-01.html [14. 2. 2015.]

[male, Volfgang (2011). Istorija mu{kosti uEvropi (1450–2000), preveo Vladimir Babi}, Be-ograd: Klio

Jelena Z. STEFANOVI]

TYPES OF MASCULINITY INMOLNÁR’S NOVEL THE PAUL STREET BOYS

Summary

This article considers the types of masculinity in thenovel The Paul Street Boys by Ferenc Molnár. The aim ofthe article is to show how author constructs, discloses andstultifies the concept of hegemonic masculinity in the no-vel, based on R. Connell’s theory of the relations betweendifferent masculinities (hegemony, complicity, subordina-tion).

Key words: hegemonic masculinity, complicit masculi-nity, subordinated masculinity, children’s literature

UDC 821.163.42–93.09

� Dragica A. DRAGUNSveu~ili{te u Osijeku

Filozofski fakultet

Republika Hrvatska

SLENG U HRVATSKOJDNEVNI^KOJPROZI ZA MLADE

SA@ETAK: îtanjem dnevni~ke proze uvi|a se da setekstovi mogu, s obzirom na jezik, a posebice s obzirom naodnos i stav prema slengu, podijeliti u dvije osnovne sku-pine – u one u kojima dominira uporaba standardnoga jezi-ka i one u kojima dominira sleng. Predlo{ke u kojima jednevni~ki subjekt, pripovjeda~, zakora~io u svijet mladena-{tva, i koji se obilato sluì slengom, ~ine dnevni~ki zapisi:Sedmi be Joè Horvata, Dnevnik gimnazijalke Ive Ladike,Dnevnik Mile Horvat Ivane Josi}, 22. rujna Predraga Raosate Balada o Buginim ga}icama (Dnevnik Gustava S.) Tomi-slava Zagode. U radu se pokazuje da je jezik upotrijebljenu promatranim dnevnicima karakteristi~an upravo za mlade,kojima su djela i namijenjena. Da bi se moglo govoriti oslengu kao specifi~nome jezi~nom kodu, donose se njegoveosnovne teorijske odrednice.

KLJU^NE RIJEÎ: sleng, dnevni~ka proza, funkcija slen-ga, hrvatska knjièvnost, mladi

Op}e odrednice slenga

Pojam sleng i ̀ argon ~esto se poistovje}uju. Osnov-na je razlika me|u nazivima u semanti~koj {irini, tj.naziv àrgon odnosi se na mnogo ve}i i raznolikijibroj lingvisti~kih ostvaraja, dok je pojam sleng se-manti~ki ograni~eniji. Na razliku izme|u tih dvajupojmova neizravno upu}uju i rje~nici hrvatskoga je-

39

zika. Naime, iako ih spominju kao sinonime, iz nji-hovih odrednica o~ituje se da je pojam ̀ argon nadre-|en pojmu sleng i pokriva mnogo ve}i broj lingvi-sti~kih ostvaraja. „Neki ga poistovje}uju sa àrgo-nom. Kako se god govor skupine ljudi odvaja od di-jalekta, on se isto tako udaljuje i od jezi~ne maseàrgona, dakle ne samo od knjièvnog jezika, nego iod neknjièvnog jezi~nog sastava” (Sabljak 2001: V).

Sleng je ponajprije takav jezi~ni ostvaraj koji jeinherentno obojen dru{tvenim, kulturolo{kim, ge-ografskim i vremenskim kontekstom uporabe – pot-puna definicija slenga moè proiza}i samo iz socio-lingvisti~kih promi{ljanja. U rje{avanju problemaodre|enja pojma sleng mora se imati na umu ~etiriosnovna aspekta koja ga odre|uju (De Klerk: 2006):1. Sleng je neformalan govor2. Sleng je dru{tveno, vremenski i prostorno ograni-

~en3. Rije~i slenga imaju maglovito zna~enje4. Rije~ima slenga te{ko je odrediti podrijetlo.

Prvo obilje`je, sleng je ponajprije tipi~an ostvarajgovornoga,1 kolokvijalnoga i neformalnoga vidaljudske komunikacije, a njegova prisutnost uvelikesniàva vrijednost formalnoga i ozbiljnoga govorno-ga, ili pisanoga, komunikacijskoga ~ina budu}i da

sleng nije op}eprihva}en kao dio standardnoga jezi-ka. Drugo, rije~i koje pripadaju slengu obi~no suograni~ene dru{tvenim poloàjem i distribucijom, a~esto su i mnogo metafori~nije i kratkovje~nije nego-li rije~i standardnoga jezika, tj. veoma brzo postajumoderne ili izlaze iz mode unutar odre|ene skupineljudi (supkulture) koja ih poznaje i upotrebljava. Tre-}e obilje`je rije~i koje pripadaju slengu op}a je neo-dre|enost njihova zna~enja i nemogu}nost njihovajednozna~noga odre|ivanja (posljedica je to ~injeniceda je sleng primarno govorni ostvaraj, visoko prila-godljiv kontekstu i uvelike ovisan o nelingvisti~komeokru`ju). ̂ etvrto obilje`je rije~i koje pripadaju slen-gu te{ko je odre|ivanje njihova podrijetla. Tako|er,etimolo{ka neprozirnost ponajprije proizlazi iz go-vorne orijentiranosti slenga. Naime, rije~i koje pripa-daju slengu u samome su trenutku govornoga diskur-sa. Govornik ih je negdje ~uo i rabi ih, a da nije sigu-ran u njihovo zna~enje, {to dovodi do pomaka i pri-lagodbe tijekom vremena. Tako|er, ve}ina rije~i ko-je pripadaju slengu odnose se na tabue, pa je i odre-|ena razina tajnovitosti bitna. Ukratko: „Ve}ina serazli~ito usmjerenih lingvista i leksikografa op}eni-to slaù da je sleng kratkovje~an, o skupini ovisan,uvijek mijenjaju}i kolokvijalni jezi~ni varijetet kojije ispod razine stilisti~ki neutralnoga jezika. Opisanje kao kreativan i inovativan, ~esto zaigran i meta-fori~an” (Stenström 2000: 91).2

Sleng je, ponajprije, oblik jezika koji nastaje uzatvorenim skupinama govornika koje izrazito pozi-tivno vrednuju pripadnost skupini i solidarnost, a od-nos je me|u govornicima ponajprije prijateljski. Ta

40

1 Opravdano je govoriti o slengu kao o govoru, a ne kao o je-ziku, ponajprije zbog njegove primarne upotrebe u usmenoj ko-munikaciji (u pisanome obliku nalazi se samo u knjièvnim djeli-ma te u pisanim ostvarajima koji su namijenjeni isklju~ivo privat-noj upotrebi) te zbog toga {to sleng minimalno zadire u sam gra-mati~ki sustav. Na tu ~injenicu upu}uje i Rje~nik hrvatskog ̀ argo-na: „Rijetko se {to zapisivalo, te se moè re}i da je {atrova~kioduvijek bio usmeni govor. Na taj na~in najbolje se mogla sa~u-vati tajna me|u pripadnicima grupe, jer pripadnici iz neke drugeskupine te{ko da su mogli otkriti sistem znakova ili jezi~ni kod.Nastranu ~injenica da je najve}i dio stvaralaca takvog posebnogtipa govora bio nepismen. Druga stvar koja ide u prilog nazivugovor je ta {to su gramati~ke oznake bilo kojeg govora neke grupeminimalne, te se, dakle, s gramati~ke, jezikoslovne strane takavgovor ne moè ugurati u jezik.” Tomislav Sabljak, Rje~nik hrvat-skog ̀ argona, str. VI.

2 “What is generally agreed upon among linguists and lexico-graphers alike is that slang is a short-lived, group-related, everchanging colloquial language variety that is below the level ofstylistically neutral language. It is described as creative and inno-vative, often playful and metaphorical.” Anna-Brita Stenström, FromSlang to slanguage: a description based on teenage talk, ur. Ta-mas Kis, Mi a szleng, Kossuth Egyetemi Kiadó, Debrecen, 2000.

bliskost i sloboda o~ituje se u negaciji formalnosti idru{tveno uvjetovane pristojnosti koju name}e stan-dardni jezik kao sredstvo koje mora omogu}iti ko-munikaciju me|u razli~itim pripadnicima govornezajednice, koji ~esto nemaju ni{ta zajedni~ko osimpripadnosti govornoj zajednici koja se sluì tim stan-dardom. „Sleng je karakteristi~an za sve tijesno po-vezane jezi~ne zajednice u kojima opu{tena atmo-sfera me|u pojedincima jednakoga statusa stvaraokru`je u kojemu je jezik oslobo|en konvencija i za-htijeva pristojnosti i formalnosti koji upravljaju idea-liziranim standardima dru{tvene jezi~ne upotrebe”(De Klerk 2006: 9).3

Na teorijskoj razini uvjetovanost oblika slengapripadnosti pojedinoj skupini govornika dovela je dogrupiranja slenga prema tim skupinama. Tako moè-mo govoriti o govoru srednjo{kolaca, delinkvenata,narkomana, studenata, kriminalaca, vojnika kao i ogovoru unutar obitelji. No, sleng je naj~e{}e obilje`jemla|ih nara{taja, a posebice adolescenata. Adole-scenti upotrebom slenga isti~u kako su dio ekipe,sleng je za njih dio zajedni~koga lingvisti~kog kodakojim se nagla{ava i potvr|uje pripadnost skupini,dio lingvisti~koga koda kojim se upu}uje na zajed-ni~ka znanja i interese i potvr|uje prevaàn osje}ajpripadnosti. Upotreba slenga postaje tako sredstvoraspoznavanja, rije~i postaju nositelji identiteta i po-put bedèva isti~u pripadnost pojedinoj skupini. Slengpostaje distinktivno svojstvo (kao {to je to odje}a ilifrizura). „Napokon, upotrebom {atrova~kog* mi iska-

zujemo svoje porijeklo, status i pripadnost, ali isto isvoje simpatije i antipatije. Balansiranim izraàva-njem, govorom podskupine kojoj pripadamo kao i{atrova~kim, mi nagla{avamo mnoge svoje osobine,od duhovnih, socijalnih, ekonomskih i geografskih ipatriotskih” (Sabljak 2001: XIII).

Zbog uvjetovanosti i ovisnosti o kontekstu, neu-hvatljivosti u zna~enju i primarno govorne orijentira-nosti, govornici koji upotrebljavaju odre|eni slengmoraju prije svega biti u tijeku sa svijetom koji ihokruùje. Njegovi su govornici prije svega pratiteljisvojevrsne jezi~ne mode. Kao i sve druge pomodno-sti, i rije~i slenga kratkoga su vijeka. „Kada govori-mo o pojedina~nim osobitostima {atrova~kog, ondaponajprije isti~emo njegovo brzo nastajanje, takore}ibujanje, ali moè se slobodno re}i i jo{ mnogo brènjegovo propadanje, nestajanje. Iz uporabe se gube~itavi govorni korpusi, koji ili potpuno nestaju ili sezamjenjuju novim rje~ni~kim sastavom” (Sabljak2001: VII).

Bitno je napomenuti da sleng ne nastaje zbog po-manjkanja leksi~koga znanja pojedinoga standardnogjezika (kao {to to tvrde preskriptivisti pozivaju}i sena mentalnu lijenost i odbijanje u~enja standardnogajezika), ve} iz potrebe stvaranja identiteta specifi~no-

41

3 “Slang is typical of any tight-knit linguistic community whe-re a relaxed atmosphere among peers or people of equal statusprovides a space where language is liberated from the conven-tions and pretensions of politeness and formality that govern theideal standards for language use in society.” Vivian de Klerk,Slang, Sociology.

* Fusnotna intervencija u navodu autorice rada.U Gramatici hrvatskog jezika Stjepka Teàka i Stjepana Ba-

bi}a (2002.) obja{njava se kako uz izraz sleng rabi i izraz {atro-va~ki. Stoga donosimo i {ire obja{njenje izraza.

Pridjev {atrova~ki ozna~ava ~erga{ke jezike, tj. jezike koje go-vore Romi. Etimolo{ki je povezan s rije~ju {ator, a motivacija ko-ja je ponukala takvo nazivanje jezika jasna je ako se u obzir uzme~injenica da su Romi stolje}ima bili nomadski narod koji je puto-vao u ~ergama i spavao pod {atorima ({atrima). Kako je govorRoma bio nerazumljiv ve}ini govornika hrvatskoga jezika, nje-gov naziv odli~no je analogijom posluìo i kao naziv za govorekoji su karakteristi~ni za odre|ene skupine u dru{tvu koje poseb-nim jezikom ̀ ele sa~uvati tajnost svoje komunikacije. „[atrova~-ki je u nas nastao {to spontanim iskrivljavanjem doma}ih rije~ipod utjecajem drugih jezika, {to namjernim izvrtanjem rije~i ioblika, premetanjem glasova i slogova, te uno{enjem isto takoizobli~enih tu|ih rije~i da nepozvani ne bi razumjeli {to se govo-ri. [atrova~ki jezik sadràva mnogo rije~i iz indoiranskih jezika,armenskog, balkanoromanskog (cincarskog), albanskog, rumunj-skog, njema~kog, ma|arskog i dr.” Jasna Melvinger, Leksikolo-gija, Pedago{ki fakultet, Osijek, 1984., str. 64.

ga za odre|enu dru{tvenu skupinu. ̂ esto sleng upu-}uje na pobunu i nepo{tivanje autoriteta te je tipi~anza skupine govornika koje su na bilo koji na~in u su-kobu sa standardnom kulturom, a tu se misli na kul-turu koja je propisana (~esto i zakonskim aktima)kao prihvatljiv obrazac pona{anja u odre|enome dru-{tvu.

Sleng se, kao specifi~an govorni ostvaraj, vlada-vini ve}inskoga dru{tvenog ustroja, tj. standardnojkulturi, opire lingvisti~kim sredstvima kojima nagla-{ava vrijednosti, stavove i interese supkulture kojojpripada. Sleng je jezik protesta. „On je zato ~estoputa govor protesta prema mnogim negativnim poja-vama u odre|enim sredinama, pa ~ak i u dru{tvu, tekroz svoju izravnu eksplikaciju punu o{trih àoka,utje~e na ru{enje standarda i konvencija, skidaju}i sprijestolja mo}nosti la`ne vrijednosti i obmane” (Sa-bljak 2001: XIII).

Naravno, u jeziku mladih postoji neograni~eni re-pertoar rije~i kojima se obiljeàvaju (naj~e{}e nega-tivno) bilo koji autoriteti, a posebice roditelji i nastav-nici. Tako|er, iako pomalo okrutno, sleng adolesce-nata sadrì jednako tako raznolik i ma{tovit reperto-ar rije~i koje ozna~avaju one adolescente koji se neuklapaju u dominantnu adolescentsku supkulturu, tj.one koji èle i trude se biti njezin dio, ali ih ve}inaodbacuje. „Ali ljudi ~esto prihva}aju da budu ismija-ni, jer je to manje bolno od izoliranosti. Bolje je, ka-ù oni, biti predmetom poruge, nego biti odba~enikskupine” (Sabljak 2001: XIII).

Taj o{tar i beskrupulozan, nadasve izravan i neko-rektan, amoralan, cini~an i tvrdoglav repertoar rije~i~esto je u pojedinaca koji su njime imenovani izvormnogih frustracija i moè rezultirati pojavljivanjemraznih psiholo{kih problema. „Obi~aj imenovanjapogrdnim nazivima otkriva dru{tvene stavove grupegovornika, razlikuju}i ostale od pripadnika grupe,implicitno ili eksplicitno izjavljuju}i tko ne{to je, a

tko nije. Upravo ta kombinacija isklju~ivanja i po-vezivanja ~ini sleng i psovke posebice privla~nimatinejdèrima” (De Klerk 2006: 409).4

Pozitivna je funkcija slenga pak njegov humori-sti~an efekt, ~esto potpomognut kreativno{}u, a po-taknut stalnom ̀ eljom za inovacijom i stvaranjem re-tori~koga efekta koji se o~ituje u neslaganju, nedo-sljednosti, nepo{tivanju i pretjerivanju. „U toj ulozisleng se koristi kako bi podmazao ko~nice socijali-zacije, reducirao ozbiljnost, poticao zabavu te bio do-sjetljiv i pametan, a mnoge su od tih rije~i neozbilj-ne, ne iskazuju po{tovanje i nepromi{ljeno neumje-sne” (De Klerk 2006: 408).5

Lingvisti~ke odlike slenga

S lingvisti~koga stajali{ta rije~i slenga obi~no suleksi~ki punozna~ne rije~i jezika, a sleng rijetko za-dire u gramati~ku strukturu. Semanti~ki, rije~i slen-ga gotovo nikada ne pokrivaju onaj dio znanja o svi-jetu koji je nezanimljiv ili neuzbudljiv, poput nazi-va drve}a ili dijelova satnoga mehanizma. „Ta su se-manti~ka podru~ja obi~no imuna na utjecaj slengajer se odnose na uobi~ajene stvari, neuzbudljiva po-dru~ja ̀ ivota koja nemaju apsolutno nikakve emoci-onalne konotacije” (De Klerk 2006: 409).6

42

4 “Abusive naming practices reveal the social attitudes of thecommunity of users, distinguishing the outgroup from insiders,and implicitly or explicitly declaring who one is and who one isnot. It is this combination of exclusion and bonding that makesslang and swearwords especially attractive to teenagers.” Viviande Klerk, Slang, Sociology.

5 “In this role, slang is used to oil the cogs of socialization,to reduce seriousness, poke fun and to be witty and clever, andmany of these words are flippant, irreverent and lightheartedlyindecorous.” Vivian de Klerk, Slang, Sociology.

6 “These semantic areas are typically immune from the influ-ence of slang because they refer to commonplace, unexciting ar-eas of life that have no emotive connotation whatsoever.” Viviande Klerk, Slang, Sociology.

Skupina govornika razvija svoj sleng oko onih se-manti~kih polja koja su u ̀ ari{tu njezina zanimanja,pa se tako moè o~ekivati da kod adolescenata rije~islenga pokrivaju semanti~ka podru~ja koja su za njihposebno zanimljiva, a ponajvi{e je to o~ito u po-dru~ju rije~i koje se odnose na tabue. „Mnoge su ri-je~i izraz pretjeranog cinizma, a mnogi mitovi i za-branjeni tabui izvrgnuti su ruglu i groteski, pa se ~e-sto {atrova~ki smatra nepristojnim govorom, posebi-ce zato {to na podru~ju ljudske intimnosti èli bitisvagda ru{ila~ki, antitradicionalan, bez skrupula pre-ma moralnim normama pona{anja. (…) Tako pojedi-ne rije~i govore o religioznoj, nacionalnoj, stale{koj,rasnoj i klasnoj netrpeljivosti. Mo`da to uvijek i ni-je izraz netolerancije, ve} èlja da se bude razli~it ida se ne pripada nikome izuzev svojoj skupini” (Sa-bljak 2001: XII–XIII)

Tvorci rje~nika slenga sluè se razli~itim lingvi-sti~kim mehanizmima kako bi iskazali svoju kreativ-nost. Ponajprije je tu aliteracija, metafora, akronimi,antonimija. Velik je udio posu|ivanja i prilago|ava-nja iz stranih jezika. Eufemizam je ~est mehanizamkojim se reflektira neugodna i neprimjerena stvar-nost. Hiperbola i onomatopeja pojavljuju se tako|erpoprili~no ~esto, a metonimija, referiraju}i na cjelinuimenuju}i samo njezin dio, savr{eno je sredstvo topi-kalizacije specifi~nosti odre|ene pojave. ̂ esto slengobiluje i ~istom inventivno{}u pa ne iznena|uje ve-lik broj neologizama. Kao {to je ve} napomenuto,sleng ne zadire ~esto u podru~je gramatike, nego jeve}ina njegovih ostvaraja na polju leksika i frazeolo-gije. „Odre|ene grupe i staleì stvarali su svoj osobi-ti rje~ni~ki sastav i tvorbu kao i idiomatsku frazeolo-giju (…) kao poseban na~in sporazumijevanja me|usobom (…) mi{ljenja sam da upravo idiomatska fra-zeologija zasluùje poseban pristup i po svemu su-de}i predstavlja jednu od najzna~ajnijih karakteristi-ka {atrova~kog govora” (Sabljak 2001: VI).

Uzroci nezadiranja slenga u sam gramati~ki su-stav ponajprije leè u tome {to bi se na taj na~in pre-vi{e opteretio kognitivni proces obrade govora, a igramati~ki sustav mnogo je ograni~eniji mogu}nosti-ma modifikacije. Naime, broj gramati~kih morfemau svakom jeziku zatvoren je sustav, a kada bi on biopodloàn modificiranju u slengu, to bi uzrokovalouru{avanje jezika kao sustava te nemogu}nost komu-nikacije. Nezamisliva je komunikacija u kojoj bi gra-mati~ki morfemi bili sustavno podlo`ni promjeni,prije svega modi, jer je sleng upravo to. No, slengse moè katkad poigravati i u podru~ju gramati~kihmorfema, ali ne na taj na~in da supstituira postoje}emorfeme novim morfemima, ve} da od vi{e morfe-ma koji su mogu}i u konkretnoj situaciji odabire onajkoji je neuobi~ajeniji, zastarjeliji i op}enito slabijeupotrebljavan. Sleng se koristi gramatikom samo kaostilskim odabirom, va`nija je obavijest koja se pre-nosi od gramati~ke strukture te obavijesti. U nekimslu~ajevima nepravilan karakteristi~an oblik koji se~e{}e ponavlja u govoru moè postati op}eprihva}eni jedini pravilan u slengu pojedine skupine.

Na razini sintagme moè se primijetiti kako je hr-vatski pod sna`nim utjecajem engleskoga jezika, tvo-renice s imeni~kim atributom (npr. film festival) nisurijetkost te su sve ~e{}i dio slenga, ali i jezika javnekomunikacije.

Budu}i da su podru~ja fonologije, gramatike (usmislu oblikotvornih nastavaka) i sintakse u osnovizatvoreni sustavi s manjim brojem pravila (ali zato~vrstih), sleng je svoju ekspresivnost ostvario ponaj-prije na podru~ju leksika. Leksi~ke jedinice opsegomsvoga zna~enja izrazito su prilagodljive te leksik usvojoj ukupnosti mora biti sposoban pokriti sveukup-nost ljudskoga znanja. Kako pojedine skupine kojese koriste slengom dijele ista znanja o svijetu i istaiskustva, one opseg zna~enja pojedine leksi~ke jedi-nice prilago|avaju sebi, ~ine}i tako leksi~ku jedinicu

43

ispravno razumljivu samo unutar skupine koja po-znaje kontekst u kojemu je opseg zna~enja jedinicemodificiran. Promjenjivost leksi~kih jedinica o~itu-je se i na razini izraza. Naime, sleng moè pojedinurije~ upotrijebiti u istom onom obliku koji se nalaziu standardnome jeziku, ali joj dodati novo ili potpu-no suprotno zna~enje. Ali sleng moè i razli~itimtvorbenim modelima modificirati stranu izraza lek-si~ke jedinice tako da ona i dalje nosi u osnovi istosemanti~ko zna~enje, ali da zbog oblika nosi odre-|ene konotacije i implikacije koje su poznate, tj. svoj-stvene samo skupini koja je takav oblik skovala. Uprocesu pridodavanja zna~enja postoje}im lingvisti~-kim jedinicama iz standardnoga jezika, nastajanjunovotvorenica te modifikaciji stranih rije~i sleng sekoristi poznatim kognitivnim procesima kognitivnemetafore, kognitivne metonimije, shematizacijom,konvencionalnim mentalnim slikama i konceptual-nom integracijom.

Novotvorenice su najekspresivniji, najkreativnijii najinovativniji dio slenga. Motivaciju njihova na-stanka treba prije svega traìti u stalnim promjena-ma svijeta koji okruùje mlade ljude, ali i u stalnimpromjenama pogleda na svijet koji ih okruùje. Slengje jezik koji se iznimno brzo prilago|ava. „Svaka ge-neracija na svoj na~in gleda na dru{tvene, politi~ke,tehnolo{ke i civilizacijske promjene i svakom novomdoga|aju, ali i onom starom, èli dati novi izraz inovo zna~enje” (Sabljak 2001: IX).

Rije~i stranoga podrijetla sleng prihva}a objeru~-ke. Prvi je razlog {to ~esto standardni jezik nije spre-man funkcionalno i ekonomi~no imenovati sve no-votarije ili su rije~i iz stranoga jezika jednostavnokra}e i ekspresivnije od postoje}ih u standardnomejeziku. Drugi je razlog {to se strani jezik moè sma-trati presti`nijim, a njegove rije~i ljep{im i nositelji-cama druga~ijega dru{tvenog poretka. Rije~i strano-ga podrijetla u sleng se unose tako da se fonetski pri-

lagode. Tako su, primjerice, nastale rije~i spika, kul,fensi i dr. Katkad se iz stranoga jezika preuzimajurije~i kojima se zatim u slengu pridodaje zna~enjekoje nije postojalo u izvorniku. Tako|er, rije~i preu-zete iz stranoga jezika podlo`ne su svim procesimamodifikacija kojima su podlo`ne i doma}e rije~i.Sleng ~esto modificira i zna~enja rije~i standardno-ga jezika, pridodaju}i im, ~esto, ironijom suprotnozna~enje.

Jezi~na obilje`ja dnevni~ke proze za mlade

Dnevni~ki zapisi, u kojima je pripovjeda~ ve} na-pustio sigurnost djetinjstva i zakora~io u svijet mla-dena{tva, su: Sedmi be Joè Horvata, Dnevnik gim-nazijalke Ive Ladike, Dnevnik Mile Horvat Ivane Jo-si}, 22. rujna Predraga Raosa te Balada o Buginimga}icama (Dnevnik Gustava S.) Tomislava Zagode.U nastavku rada teorijski obra|ena obilje`ja slengakao specifi~noga lingvisti~koga koda oprimjerit }ese na analiziranim predlo{cima.

Prenijeti sleng u knjièvno djelo zbog prvotno go-vorne njegove orijentiranosti moè se pokazati kaozahtjevna situacija, posebice zbog toga {to se u tekstte{ko prenose, tek usputnim komentarima i napome-nama, informacije koje se izraàvaju bojom glasa iliintonacijom.

]ao, an|eli! – pozdravio nas je s velikom dozom gorkoghumora. (Zagoda 2004: 123)

Udio se slenga u jeziku analiziranih predloàkapoprili~no razlikuje. Primjerice, u Baladi o Buginimga}icama (Dnevnik Gustava S.) sleng nije zna~ajni-je prisutan. Slengom su najzasi}eniji Dnevnik MileHorvat i Dnevnik gimnazijalke. Zanimljivo je primi-jetiti kako je u oba djela dnevni~ki subjekt djevoj-ka. Ta ~injenica pobija predrasude kako je sleng ve-

44

}inom odlika mu{koga jezika i nije primjeren èna-ma.7 U analiziranim predlo{cima o~ituje se uporabaslenga na svim jezi~nim razinama. U Dnevniku MileHorvat intenzivnije se poku{avaju u tekst prenijetigovorna obilje`ja:

Aaa – ovaj – aaa – opros – aaa – ovoga – oprosti… (Jo-si} 2004: 16)

A idem tu ne{’ pitat’ u Vip centru za mob. (Josi} 2004: 17)No, dobro, odo’ ja, ili „odojak”, kako bi to Vanja rekla

(prijateljica od Sare, luda k’o {lapa, al’ ju oboàvam. Valjda}u se dignuti u 7 jo{ 5 puta, majku mu… al’ izdràt }u ne-kako, jer me ne}e budilica vidjet’ do jeseni onda, pa ma{ala!(Josi} 2004: 72)

Sleng nema sposobnost utjecaja na pisanu jezi~nunormu (iako, i ovo treba uzeti sa zadr{kom jer je uposljednje vrijeme sve ja~i utjecaj pravila pisanja in-ternetskoga jezika na uobi~ajeni pisani tekst).

Sleng je, kao {to se moè o~ekivati, najizraèni-ji na podru~ju leksika i na podru~ju frazeologije. Unastavku su navedeni i obja{njeni primjeri slenga uanaliziranim dnevni~kim zapisima.8

Sedmi be

dràti referat – prepri~aticercle – dru{tvokr{tenje – upoznavanjedegenerik – osoba koja nije pametnadvorana – ironi~an naziv za dio WC-a

sjednica – druènjefarizeji – profesorislobodna katedra – naziv za WCsekretarijat – naziv za WCkolac – jedinicalicejka – sre|ena, ulickana ènska osobakao nakon plinskog napada – zadimljenotalambas – provod, veseljedezertirati – pobje}ifarizeji – profesoricarinici – profesorihojla – pozdravsto mu gromova – po{tapalicamater mu gadnu – po{tapalicakapu ti nebesku – po{tapalica

22. rujna

stara – mamaspu{tati folove – lagatisuper{ansa – velika mogu}nostnije me {ljivila – nije marila za menegnjavatorikus – gnjavatornije mi bilo bistro – nije mi bilo jasnokit – popularan de~kofrajer – popularan de~koraska – razrednicaDèk – popularan de~kozatelebati se – zaljubiti sezgiljati – pobje}isvinjarenje – pravljenje glupostibezvezarija – gluposttuposlav – glupantelac – budalakinta – novac`dera~ina – hranakomad – djevojkarista – prijatelj, poznanik

45

7 U svojoj knjizi Sociolinguistics (2000.) Peter Trudgill obja-{njava spolne razlike u jeziku, tj. u upotrebi jezika, time {to jezikjednostavno reflektira dru{tvene ~injenice, a ljudsko dru{tvo na-laè razli~ite dru{tvene uloge mu{karcima i ènama. Upotrebomjezika izraàvaju se uvrijeèni stavovi o ulogama mu{karaca i ̀ e-na u dru{tvu. No kako se dru{tvo mijenja, tj. kako se sve vi{eukidaju stereotipne podjele spolova, tako i jezik mu{karaca i ̀ enapostaje sve sli~niji, pa se u dana{nje vrijeme slengom ravnomjer-no sluè, te ga ravnomjerno i stvaraju, i mu{karci i ène.

8 Izdvojeno je, primjerno, dvadeset izraza iz svakoga naslova.

Dnevnik gimnazijalke

novi papci – nove cipeleneseriozan tip – neozbiljna osoba{upljoglavac – nepametna osoba~ovo – ~ovjekne kuìrati stvar – ne shva}atikolje – negativne ocjenestarkelja – stara osobapadobranac – osoba koja ne pripada skupini ili

mjestu na kojemu se nalazidrpati – hvatatikvaka – nosnabija~ – seksualni partnerpuca – prijateljicagerla – djevojkadàfer – de~koaligator – de~koarap – de~kogulanfer – de~kodegen – de~kosestra – cura

Dnevnik Mile Horvat

kobila – djevojka o kojoj se nema dobro mi{ljenjeLOL (laughing out loud) – glasno se smijatiljigavac – de~ko o kojemu se nema dobro mi{ljenje{minker~i} – negativan naziv za osobu koja puno

polaè na vanjski izgledtulac – zabavasve }e biti okej~i} – sve }e biti uredukoko{ – djevojka o kojoj se nema dobro mi{ljenjefrajerica – djevojka koja uìva divljenje okolineImpa~ – Importanne Galleriamuljati – lagati, pre{u}ivatiThe Munja – ljubavMunja svih Munja – ljubav

Nad-munja – ljubavbiti zakon – biti predmet divljenjafaks – fakultetnadrljati – brzopleto, u ùrbi napisatirospija – stroga profesoricafurati – biti u romanti~noj vezibiti ruàn ko {lapa – ne biti lijepoga izgledadrping – seks

Navedeni primjeri izabrani su kako bi se pokaza-lo da jezik upotrijebljen u tim dnevni~kim zapisimaima sve odlike slenga koje su obja{njene u prethod-nome, teorijskome poglavlju.

Prvo obilje`je slenga – da je on ponajprije nefor-malan na~in izraàvanja o~ituje se i u analiziranimtekstovima. U svim situacijama u kojima se dnevni~-ki subjekt nalazi u nekom formalnom okruènju (npr.razgovor s profesorima) sluì se standardnim jezi-kom, jezikom bez izrazite stilske i konotacijske vri-jednosti. U trenutcima u kojima se najvi{e upotre-bljava sleng, a to je naj~e{}e u dijalogu s prijatelji-ma, o~igledno je kako je odnos me|u govornicimaprijateljski, jednostavan, otvoren, opu{ten i lagan.Ovdje se vrlo lako uo~ava svojstvo slenga koje muomogu}ava povezivanje istomi{ljenika, a odvajanjeonih koji u odre|enu skupinu ne pripadaju. Tako|er,iz ~injenice da se s autoritetima i ostalim nepripadni-cima skupine razgovara standardnim jezikom o~itu-je se ̀ elja i potreba skupine da sa~uva svoj sleng, tj.njegovo {ifrirano, metafori~ko, ideogramsko i simbo-li~ko zna~enje od spoznaje ostalih, onih koji bi sku-pini, tj. njezinu jedinstvu i opstanku, mogli na bilokoji na~in nauditi ili se pona{ati na bilo koji drugina~in koji nije povoljan za skupinu.

Da je sleng vremenski ograni~en sloj jezika, tre-nutna jezi~na moda, o~igledno je iz toga {to neke ri-je~i koje relativno ~esto nalazimo u dnevni~kim zapi-sima koji su nastali prije (npr. kinta, dasovan, dà-

46

fer…) vrlo rijetko ili uop}e ne nalazimo u novijimdnevnicima. S druge pak strane postoji niz rije~i(npr. frajer, faca, starci…) koje su pokazale izrazi-tu izdr`ljivost i prilagodljivost te su i dan-danas vr-lo ìve i neizostavan su dio leksika slenga.

Ako se promotri semanti~ka razina navedenih pri-mjera, uo~ljivo je kako svi navedeni primjeri pripa-daju u zna~enjske domene koje su bliske ̀ ivotu mla-dih ljudi. Re~eno je da sleng zna~enjski pokriva onajdio pojavnosti, i fizi~ke i psihi~ke, koji govornicimapredstavlja bitan dio njihova identiteta. Na izdvoje-nim primjerima (i onima koji nisu ovdje navedeni)uo~ava se da se glavnina odnosi na semanti~ko po-dru~je koje pokriva me|uljudske odnose na svim ra-zinama, podru~je tjelesnosti, spolnosti, dru{tvenih ta-bua, vrijednosnih stavova, podru~ja uìtaka i straho-va. Primjerice, velik je niz razli~itih rije~i koje uosnovi ozna~avaju mla|u mu{ku osobu, de~ka, ali usebi nose razli~ite konotacije koje proizlaze od togau kakvome je me|uljudskom odnosu govornik pre-ma toj osobi i kakav stav ima prema njezinu pona-{anju: dasovan, faca, masijanac, {upljoglavac, ma-zgovan, ovan, frajer, dàfer, aligator, arap, gulan-fer, degen, degenerik…

Bitan je na~in izraàvanja stavova prema odre|e-noj osobi i njezino imenovanje, tj. pridodavanje nadi-maka. Iz pojedinoga nadimka moè se saznati odnosskupine prema pojedincu koji je njezin dio ili koji jeizvan nje. Tako naj~e{}e nepripadnici skupine ima-ju pogrdne nazive (za koje naj~e{}e i ne znaju, tj.koji skupini sluè kako bi se pojedinac ismijao, aliipak na takav na~in da on to ne zna), a nazive koji~esto po~ivaju na preuveli~avanju i neugodnome isti-canju specifi~nosti mana (naj~e{}e tjelesnih) koje no-sitelj nadimka ima. Takvi se nadimci i ne shva}ajukao ne{to pogrdno, ve} je ~ak i ~udno ako netko neposjeduje nadimak. Tako|er, svi svakodnevni auto-riteti imaju svoje zasebne leksi~ke ostvaraje u slen-

gu (profa, starci, stara…). Slijedi nekoliko primjeranadimaka izdvojenih iz analiziranih tekstova:

Morana Mi~ zvana The Bitch – negativan, koji izraàvada nositeljica ima dosta negativnih dru{tvenih osobina (poshva}anju govornika), posebnu vrijednost mu dodaje rima

Lajava Ines – nadimak koji izraàva da nositeljica imasklonost pri~anju

Mudri – nagla{ava da nositelj nadimka voli pametovatiLjigavac Max – nositelj nadimka ima upitne moralne ka-

rakteristike[kembo – nositelj ima pove}i trbuhDebeli – nadimak utemeljen na fizi~koj konstituciji no-

siteljaEpica – nadimak kojim je okarakterizirana nositeljica

zbog svoje ~este po{tapalice kojom po~inje re~enice (e, pa…)Burek – nositelj voli jesti burek….

Posebno zanimljiv na~in imenovanja prisutan je uSedmom be. Naime, Joà Horvat uvelike se posluìoprocesom konceptualne integracije. Naime, taj men-talni proces pretpostavlja postojanje dviju domena (uovome slu~aju {kolski prostori i odnosi s jedne strane,a s druge strane slu`beni dràvni nazivi, odnosi i prosto-rije u vrijeme komunizma u Hrvatskoj), i obje domenemoraju imati neke zajedni~ke odlike (u ovome slu~ajuhijerarhijski odnosi i sl.). Mentalnim procesom kon-ceptualne integracije autor je prostore i odnose u {koliimenovao nazivljem tipi~nim za onda{nju dràvnuupravu. Uza sve to, u tako tvorenome slengu osje}ase, sna`no, ironija i sarkazam koji su osnova motivaci-je koja je i potaknula takvu konceptualnu integraciju.Tako se pojavljuju sljede}i primjeri:

WC = sekretarijatdruènje = sjednicaWC = separeradna skupina = akcioni odbor

47

Autor se vrlo zanimljivo posluìo konceptualnomintegracijom i poistovjetio odnose izme|u u~itelja iu~enika s onima neprijatelja u ratu.

Na svim frontama imali smo primirje uz malo ~arkanjepod njema~kim. (Horvat 1981: 17)

U analiziranim dnevni~kim zapisima o~ituju sesvi spomenuti mehanizmi tvorbe slenga. Tako, pri-mjerice, nalazimo postupke tvorbe skra}ivanjem(npr. moba~ – mobitel, raska – razrednica, faks – fa-kultet, Impa~ – Importanne Galleria…), sufiksacijom(npr. drping – seks, kori{ten sufiks -ing posu|en izengleskoga jezika, tulac – tulum, krelac – kreten, ko-ri{ten poprili~no ~esti sufiks -ac…), prefiksacijom(npr. ultrava`no, superhik, super{ansa – tvorba pouzoru na engleski jezik prefiksima ultra- i super-…).Pojavljuje se i metateza (npr. rista – stari…). Tako-|er, pojavljuju se novotvorenice koje su izraz jezi~neinventivnosti (npr. parkolovac – mladi} koji slobod-no vrijeme provodi u parku, drapadàza – mladi},de~ko…).

Nadalje, vidljivo u tekstovima, u slengu se mla-di koriste i oksimoronom (npr. genijalni kretenizam– velika glupost), metonimijom (npr. [kemba – diotijela postao je oznaka za cjelokupnu osobu), meta-forom (npr. kvaka – nos, misira~a – glava, koko{ –djevojka…).

êsto se umanjenicama koristi kao antonimima(npr. trbuh~i} – veliki stomak, {minker~i} – osobakoja puno polaè na izgled, ̀ valuckati se – intenziv-no se ljubiti…), a uve}anice ~esto prenagla{avaju va-`nost ozna~enoga ili ozna~avaju da govornik o ne-~emu ima izrazito visoko mi{ljenje (npr. frajer~ina– veliki frajer…).

Akronimi nisu ~esti, pojavljuju se samo kao standard-ni naziv za odre|ene pojave (npr. SMS – poruka namobilnom telefonu, LOL – laughing out loud (glasnose smijati), internetski jezik preuzet iz engleskoga…).

Posebice se u~estalo o~ituje utjecaj engleskoga je-zika na jezik mladih, {to je posljedica utjecaja kojina mlade imaju mediji kojima su svakodnevno izlo-èni. Utjecaj je vidljiv na razini sintagme i na razi-ni leksema. Preuzeti leksemi djelomi~no su prilago-|eni (npr. faca – od engleske rije~i face {to zna~i li-ce, sori – od engleske rije~i sorry koja zna~i oprosti,pliz – od engleske rije~i please koja zna~i molim,gerla – od engleske rije~i girl koja zna~i djevojka…)ili u potpunosti neprilago|eni (top secret – vrhunskatajna, story – pri~a, news – vijesti…) hrvatskome je-ziku. Na razini sintagme utjecaj engleskoga jezikao~ituje se u tvorbi frazema ~ija je tvorba u potpunostipreuzeta iz engleskoga jezika (ne-znam-ja-ni{ta fo-ra, otkriven-sam situacija, svi-su-oni-isti mantra…)

Zaklju~no

Sleng je ponajprije jezi~ni ostvaraj koji je inherent-no obojen dru{tvenim, kulturolo{kim, geografskim ivremenskim kontekstom uporabe. Nastaje u zatvore-nim skupinama govornika, o~ituje se u negaciji for-malnosti, naj~e{}e je obilje`je mla|ih nara{taja ljudi,a posebice adolescenata (za koje je on dio zajedni~-koga lingvisti~kog koda kojim se nagla{ava i potvr-|uje pripadnost skupini), dio je lingvisti~koga kodakojim se upu}uje na zajedni~ka znanja i interese, nje-gova uporaba postaje oznaka identiteta. Spomenuto sezrcali i u navedenoj dnevni~koj prozi. Sleng je, poka-zalo se u tekstovima, najizraèniji na polju leksika tena polju frazeologije. Iz analiziranoga moèmo zaklju-~iti kako autori koji su se odlu~ili koristiti se slengomu dnevni~koj prozi u potpunosti poznaju pravila koja tajna~in jezi~noga izraàvanja postavlja, tako|er pozna-ju i sva pravila proizvodnje i upotrebe takvoga jezika,odnosno s pomo}u slenga uspostavljaju znak jednakostina relaciji autor – dnevni~ki subjekt – recipijent.

48

LITERATURA

De Klerk, Vivian. Slang, Sociology. Brown, Keith,ur. Encyclopedia of Language and Linguistics (2.izdanje, 14 svezaka), Oxford: Elsevier, 2006.

Horvat, Joà. Sedmi be. Zagreb: Mladost, 1981.Josi}, Ivana. Dnevnik Mile Horvat. Zagreb: Znanje,

2004.Ladika, Ivo. Dnevnik gimnazijalke. Zagreb: vlastita

naklada, 1963.Raos, Predrag. 22. rujna. Zagreb: Rast, 2003.Sabljak, Tomislav. Rje~nik hrvatskog àrgona. Za-

greb: V. B. Z., 2001.Stenström, Anna-Brita. From Slang to slanguage: a

description based on teenage talk. ur. Tamas, Kis,Mi a szleng. Debrecen: Kossuth Egyetemi Kiadó,2000.

Teàk, Stjepko; Babi}, Stjepan. Gramatika hrvatskogjezika. Zagreb: [kolska knjiga, 2002.

Trudgill, Peter. Sociolinguistics: an introduction tolenguage and society, London: Books, 2000.

Zagoda, Tomislav. Balada o Buginim ga}icama (Dne-vnik Gustava S.). Zagreb: Mozaik knjiga, 2004.

Dragica A. DRAGUN

SLANG IN CROATIAN DIARY PROSE FOR YOUTH

Summary

By reading diary prose, one may observe that such texts,regarding the language and especially its relation and atti-tude towards slang, may be divided into two basic groups– those dominated by the use of standard language and thosedominated by the use of slang. Examples, in which the sub-ject of the diary, the narrator, is stepping into the world ofthe youth and therefore uses slang abundantly, are as fol-lows: Sedmi be by Joà Horvat, Dnevnik gimnazijalke byIvo Ladika, Dnevnik Mile Horvat by Ivana Josi}, 22. rujna

by Predrag Raos and Balada o Buginim ga}icama (DnevnikGustava S.) by Tomislav Zagoda. The paper shows that thelanguage used in the analysed diaries is characteristic foryoung people, who are the target audience of these literaryworks. In order to be able to discuss slang as a specific lan-guage code, the paper presents its basic theoretic determi-nants.

Key words: diary prose, Croatian literature, function ofslang, youth, slang

49

UDC 316.74:028.1–053.5/.6159.947:28

� Nata{a P. KQAJI]O[ „Branko Radi~evi}“

Boqevci – Progar, Beograd

Republika Srbija

KRIZA ̂ ITAWA,NASTAVNO IREKREATIVNOÎTAWE

SA@ETAK: U ovom radu bavi}emo se fenomenologijom

krize ~itawa kwièvnosti za decu i mlade u starijim ra-

zredima osnovne {kole, teorijski definisanom u teoriji

recepcije i metodici nastave kwièvnosti. Na primerima

iz nastavne prakse pokaza}emo pomalo skrivene i neade-

kvatnim programskim osmi{qavawem potisnute de~je po-

trebe za kwigom u ovom veoma va`nom uzrastu za razvoj ~i-

tala~kih navika. ̂ itala~ke strategije koje se neguju u na-

stavi kwièvnosti zna~ajne su za popularizaciju kako kla-

si~nih tako i savremenih ostvarewa kwièvnosti za decu

i mlade i bivaju jedno od re{ewa za umawewe krize ~itawa.

KQU^NE REÎ: kriza ~itawa, kwièvnost za decu i

mlade, nastavno ~itawe, rekreativno ~itawe, strategije

~itawa, ~itala~ke kompetencije, predmetna nastava kwi-

èvnosti, recepcija

Pojam krize ~itawa – uzro~nici i indikatori

Va`nost i zna~aj nastavnog i nenastavnog ~ita-wa poti~e od niza mentalnih procesa koji se u ovojumnoj delatnosti sinteti{u kao spoj nekoliko ra-zli~itih operacija, koje Novica Mili} u studijiKako ~itati: o strategijama ~itawa tragova

kulture odre|uje kao me|ujedinstvo „percepcije,razumevawa, rekognicije, kognicije, memorisawa,refleksije, spekulacije, imaginacije i fantazije”(Mili} 2000: 5). Otuda kultura i strategije ~itawanisu ve{tine usmerene samo na ovladavawe sadrà-jima nastave kwièvnosti ve} svih dru{tvenih iprirodnih nauka, kao i praki~nih ve{tina, od za-natskih i stru~nih do akademskih i nau~nih, kojepo~ivaju na pomenutim mentalnim procesima. Sdruge strane, suo~eni smo sa pojmom krize ~itawakao rapidnog opadawa broja ~ita~a svih generaci-ja u korist pra}ewa drugih medija saznawa i(li) za-bave (televizija, film, {tampano novinarstvo, in-ternet), a uz to i krize kulture ~itawa kvalitetneumetni~ke kwièvnosti, nasuprot komercijalnomizdava{tvu.

Demokratizacija {kolstva kao privilegije bo-gatih i retkih nadarenih od epohe prosve}enostido danas doprinela je i demokratizaciji kwige i~itawa kao privilegije obrazovane elite. Masovnokomercijalno {tamparstvo, veliki tiraì i jefti-na xepna izdawa, kao i postojawe javnih i {kol-skih biblioteka, uticali su na to da kwiga budedostupna svim slojevima dru{tva, a da se putem na-stavnih planova i programa deca i mladi u proce-su obrazovawa obaveù na ~itawe odre|enog brojakanonskih naslova preko kojih }e se izve{titi u~itawu ozbiqne literature u zrelom dobu. Ali, pore~ima @eqka Vu~kovi}a i Nade Todorov u studijiKultura ~itawa u vremenu interneta, do{lo jedo izneveravawa plemenite utopisti~ke te`we ozainteresovanosti i potrebi svih qudi za kwigom:

Me|utim, pogotovu pod uticajem novih medija, sam po-

jam kwige izgubio je svoju nekada{wu uzvi{enost, svoju

vrednost i vaspitnu mo}. Univerzalna dostupnost i nepre-

gledni kvantitet kwi`ne produkcije, naàlost, nisu ni-

kakav garant kvaliteta i ostvarivawa istinske misije ~i-

tawa. (Vu~kovi} i Todorov 2010: 10)

50

Radio, film i televizija su ve{tinu pra}ewapri~e putem ~itawa i ~itala~ke imaginacije zame-nili radiofonijom kao postupkom do~aravawa na-racije putem zvukova i {umova (popularnost radio--drama od dvadesetih do {ezdesetih godina pro{logveka) i pokretnim slikama koje vizuelizuju nara-tiv, fenomenom na kome je, polaze}i od naratolo-gije u kwièvnoj teoriji, Dejvid Bordvel zasnovaosvoju studiju Naracija u igranom filmu. Kada jere~ o ekranizaciji kwièvnih dela, prozni (i ne-{to re|e dramski) narativ prera|ivao se jo{ odMelijesovog Putovawa na Mesec u saètiju, pitki-ju formu, sa zadatim i zacrtanim formama i kli-{eima trivijalne kwièvnosti, kao i kroz rediteq-sko-producentske adaptacije, kojima su podlegleekranizacije najve}ih klasika, sa ciqem da u naj~e-{}e devedeset do sto dvadeset minuta sloèni pro-zni narativ bude prezentovan recipijentima koji sutako po{te|eni ~itawa stotina i stotina strana,ali i uskra}eni za autenti~no literarno {tivo.

Pojava interneta je krajem devedesetih godina20. veka do dana{wih dana u potpunosti promeni-la na~in percipirawa teksta, te se Gutenbergovagalaksija kwiga, nastala u 15. veku, po~ela pretva-rati u digitalnu galaksiju Stiva Xobsa ili MarkaZakerberga. Nasuprot linearnom tekstu, stranu postranu, red po red, pojavilo se ~itawe kao niz lin-kova, hipertekst, koje je jo{ 80-ih godina literar-no anticipirao Milorad Pavi} sa Hazarskim re~-nikom. Klasi~na enciklopedija podrazumevala jestrpqewe u tragawu, listawe obimnih tomova u po-trazi za odrednicom, ali je internet, kao nepre-gledna enciklopedija korisnog i vrednog, ali ibeskorisnog, trivijalnog, neproverenog i neretkoopasnog saznawa, izrodila nestrpqewe u pretrazi,koje je dovelo do postepenog prelaèwa od posedo-vawa informacija u bibliote~kim fondovima kadostupu informacijama. Dostup informacijama

podrazumeva da se besplatno ili uz malu naknadu,na bilo kom mestu na svetu pokrivenom interne-tom, preuzmu ~itavi tomovi elektronskih dokume-nata i kwiga koji korisniku zauzimaju zanemarqivmemorijski prostor, a ne zahtevaju odlazak u kwi-àru, biblioteku ili arhiv, jer su za to zaslu`nee-biblioteke, ~ita~i kwiga od kojih je najpoznatijikindle, kao i sajtovi za ~ita~e i istraìva~e www.goodreads.com, www.scribd.com ili www.academia.edu. Uz sve pozitivne efekte digitalne humanisti-ke, neve{tost ili nestrpqewe u pretrazi dovodedo prvog datog izvora informacija, elektronskeenciklopedije www.wikipedia.com, na kojoj svako,bez obzira na stru~nost, moè da dodaje, mewa i do-puwava odrednice, {to dovodi do nepouzdanosti in-formacija, vi{e nego vidqive u u~eni~kim refe-ratima koji se oslawaju na doslovno preuzimawesadràja, iako se mo`da koji link niè nalaziodrednica iz Larusove enciklopedije ili Enciklo-pedije Britanike, ili zvani~na prezentacija nekogsadràja za kojim tragamo. Sve ovo dovodi do po-vr{nosti i materijalnih gre{aka u saznawu, u ma-terijalizovanom svetu gde se brza, gotova, dajxestsaznawa preferiraju u odnosu na izvorno, dubinskosaznawe.

Posledice krize ~itawa na

nastavno ~itawe proze za decu i mlade

U studiji Kriza ~itawa – kompleksan pedago-{ki, kulturolo{ki i op{tedru{tveni problemautori Pavle Ili}, Olivera Gaji} i Milanka Maq-kovi} bavili su se oblicima krize ~itawa i posle-dicama koje oni ostavqaju na nastavu srpskog jezi-ka i kwièvnosti, nakon istraìvawa ~itawa {kol-ske lektire u nekoliko osnovnih i sredwih {kolau Novom Sadu, Futogu i Kikindi. Prema rezultati-

51

ma pomenutog istraìvawa, 63.95% u~enika ne vo-li da ~ita {kolsku lektiru, sva dela iz {kolskelektire ~ita svega 15,86% ispitanih, dok 85,09%u~enika radije ~ita dela van nastavnog programanego {kolsku lektiru (Ili} i dr. 2008: 10). Po-znaju}i stawe u nastavnoj praksi, kako u osnovnojtako i u sredwoj {koli, smatramo ove rezultate sa-svim realnim i o~ekivanim.

Pored predominacije interneta u kulturi digi-talnih uro|enika, Ili}, Gaji}eva i Maqkovi}evanavode obim op{teg kurikuluma, od pove}anog bro-ja obaveznih izbornih i fakultativnih predmetapa do optere}ewa novim nastavnim sadràjima uokviru predmeta srpski jezik i kwièvnost, ~estoprenet iz sredwo{kolske nastave, bez realne oprav-danosti potrebama zavr{nog ispita, a sasvim neu-skla|en sa mogu}nostima i interesovawima u~eni-ka. Navedeni autori smatraju da }e nastavni pro-grami, bez obzira na stvarne ili prividne redukci-je, uvek biti zahtevni:

To moraju da budu, jer se sve nauke iz kojih se predme-

ti konstitui{u ubrzano razvijaju i nalaze svoju primenu

u praksi, a to nastavnim predmetima name}e obavezu da se

novim nau~nim dostignu}ima inoviraju. Uz to, ima u sva-

kom predmetu kqu~nih sadràja bez kojih taj predmet ne

moè da funkcioni{e. (Ili} i dr. 2008: 19)

Kao kolateralna {teta obimnih nastavnih pla-nova, ukqu~uju}i i veoma zahtevan nastavni pro-gram srpskog jezika i kwièvnosti, „strada” obi-man kwièvni sadràj koji se ~ita kod ku}e, kojise do 2008. godine ozna~avao pojmom doma}a lek-tira. Brisawem kategorija {kolske i doma}e lek-tire i uvo|ewem obavezne i izborne lektire pro-blem se produbio – ~im je ne{to izborno, tretirase kao neobavezno i nebitno, i to ne samo kod u~e-nika nego i kod nastavnika, koji te sadràje radepovr{no ili ih preska~u.

Kwièvna produkcija i kwièvni ̀ ivot tako|esu po Ili}u, Gaji}evoj i Maqkovi}evoj uzrok krize~itawa. Paradoksalno je da kwièvna produkcijaraste, a ~itala{tvo opada. Razume se, komercijal-ni izdava~i i kwiàri imaju profit od trivijal-nih sadràja kojima, kao {to smo ve} govorili, pod-leù i mladi, {to je jedna od stranputica rekrea-tivnog ~itawa. I najzad, tempo ̀ ivota u tranzici-onoj kapitalisti~koj eri, nesigurna egzistencija,predominacija radnog nad vi{e nego retkim slo-bodnim vremenom – model su ìvota roditeqa sa-vremene generacije u~enika koji, nemaju}i vreme-na za ~itawe, nemaju vremena ni da se posvete de-ci i ukaù im na potrebu za ~itawem kao na sva-kodnevnu ̀ ivotnu potrebu za u~ewem, zabavom ilidokolicom za koju jednostavno nemaju strpqewa nivremena, a kwièvnost kao vremenska umetnost nemoè se recipirati bez kategorije vremena.

Kako prevazi}i krizu?

Sloì}emo se sa Pavlom Ili}em da je put zaprevladavawe krize ~itawa nastavno i vannastavno~itawe kwièvnosti za decu, koja gotovo da ne po-stoji u mla|im razredima osnovne {kole, a u~eni-ci petog i donekle {estog razreda i daqe sa zado-voqstvom reaguju na nastavne sadràje iz kwièv-nosti. Ili} navodi slede}e razloge zahvaquju}ikojima je izbegnuta kriza ~itawa kwièvnosti zadecu: obra|ivawe i ~itawe dela na nastavnom ~asu,grupni rad u~enika, kratki tekstovi i organizacijanastavnog rada po principu de~je igre, „sa kojomupoznavawe i ~itawe i obimnijih kwièvnih delapredstavqa za u~enika izvor zadovoqstva i novihsaznawa” (Ili} i dr. 2008: 133). Drugi zna~ajanmomenat je usagla{enost odlika kwièvnosti zadecu, wenog stvarawa i wenih poetskih odlika sa

52

psihologijom dece, kao i kategorijom igrovnostikoju teorijski zastupa Milan Praì} u kwizi Igrakao sloboda. Praì} isti~e da je igra detiwi na-~in ̀ ivota, a jedan od vidova igre upravo je jezi~kaigra: „Kad dete kaè: hajde da se igramo, to zna~i:hajde da ̀ ivimo na svoj, de~iji na~in” (Praì} 1971:270) Igrovni pristup kwièvnosti za decu za malerecipijente predstavqa zabavu, „a samim tim podsti-~e strast za istraìvawem i avanturisti~kim puto-vawima u koje ih vodi ma{ta” (Ili} i dr 2008: 132).

Pomenuti nastavni metodi su, kad je re~ o pro-znoj kwièvnosti, po Ili}u primenqivi na basnei pri~e o ̀ ivotiwama, narodne i umetni~ke bajke,fantasti~ne pri~e, pri~e o stvarima i realisti~-ke pri~e, a od romanesknih ̀ anrova na roman o de-tiwstvu i deci, avanturisti~ki, istorijski i ratniroman. Sloì}emo se s wim da decu mla|eg {kol-skog uzrasta, nedovoqno zrelu za analizu psiholo-gije likova, „vi{e privla~i zanimqiva fabula pu-na doga|aja, kojima se zadovoqava de~ija potreba zaakcijom” (Ili} i dr. 2008: 136). Ta potreba se na-stavqa i u starijim razredima, sa brojnim naslo-vima proètim avanturom i dinami~nom akcijom,ali se postepeno produbquju sposobnosti u~enikada opi{u psiholo{ki profil likova, wihov razvoj,karakterizaciju i motivaciju, a otkriva se i ve{-tina ~itawa lirski intonirane proze.

Svet kwièvnog proznog teksta za decu i mladepodsti~e svestran duhovni razvoj li~nosti u~eni-ka, wegovih saznajnih, doìvqajnih i iskustvenihpotencijala:

Kwièvnost za decu uvodi dete u nove svetove, u nove

prostore i vremena, pruà im nova saznawa o qudima i

wihovom ̀ ivotu, o prirodi, wenoj raznovrsnosti i lepota-

ma. Time se bogate de~ja saznawa o svetu u kojem ̀ ive, {i-

ri se wihov duhovni horizont, razvijaju se wihove mental-

ne, posebno kognitivne sposobnosti. (Ili} dr. 2008: 149)

îtawem kwièvnog diskursa za decu i mladeobeleènog eti~ko-esteti~kom komponentom deteu~i razliku izme|u pozitivnih i negativnih vred-nosti, {to obavezuje autora na moralnu i estetskuodgovornost kako prema ìvotnim vrednostima,tako i prema mladom ~itaocu. Uz to, kwièvnostza decu recepcijski je zahvalna i zbog svojih stva-rala~kih komponenti, odnosno zbog primene stva-rala~kih aktivnosti koje u~enika postavqaju u po-ziciju tvorca ~udesnog sveta zasnovanog na imagi-naciji i estetskom doìvqaju. I zaista, u petom i{estom razredu ~itawe proznih dela u {kolskim iku}nim uslovima nije drasti~no ugroèno krizom~itawa, ali rapidni pad proznih naslova za decu iminoran broj naslova omladinske kwièvnosti do-vodi do ve} pomenutog jaza i naglog odustajawa mno-gih mladih ~ita~a od ~itawa lektire ili – ~itawauop{te. Sedmi i osmi razred trebalo bi da budupostepeni prelaz sa ~itawa kwièvnosti za decuka ~itawu kwièvnosti za odrasle, a ukoliko bi-smo recepcijski uvaìli zakone razvojne psiholo-gije i horizont o~ekivawa na{ih u~enika, kompro-mis bi se na{ao u ne{to ve}em broju naslova omla-dinske kwièvnosti u tom periodu, pa ~ak i u sred-wo{kolskoj nastavi.

Nastavno i rekreativno ~itawe

proze za decu i mlade

Nastava kwièvnosti za decu i mlade ne bi tre-balo da negira tokove i potrebe rekreativnog ~i-tawa kwièvnosti, odnosno slobodnog izbora u~e-nika koji pro{iruje opseg ~itawa sa {kolskog ka-nona ka klasi~nim delima neobuhva}enih kanonom,kao i savremenom produkcijom koja se ~ita u slobod-no vreme. Pavle Ili} isti~e da bi, uz obaveznideo, izborni program lektire trebalo ra{~initi

53

na nastavni~ki izbor i u~eni~ki izbor, uz uvaà-vawe potreba u~enika, navode}i grupu novosadskihprofesora koji su 2007. godine anketirali kolegei decu i na osnovu dobijenih rezultata napravilipredlog dela godi{weg globalnog plana:

Godi{wi globalni plan nastavnog rada na lektiri

Izborni deo

Danas bi, svakako, ovaj izbor bio ne{to druga-~iji. Sigurni smo da bi se istovetni naslovi po-klopili kad je re~ o Kristijani F, Endeu i SjuTaunzend – re~ je o delima koja su u zapadnoj Evro-pi neretko deo obaveznog kanona, a primetili smoda su i na izbornom spisku u programima biv{ihjugoslovenskih republika. Jasminka Petrovi} bibila zastupqena romanom Leto kada sam nau~ilada letim, a Gradimir Stojkovi}, uz Hajduka u Beo-gradu, svakako trenutno izrazito popularnim roma-nom @elim. [to se ti~e u~eni~kog izbora, on bi

donekle bio zadràn, ali novija produkcija sli~-nih naslova i sli~nih sadràja uti~e na listu ~i-tanosti, pa bez Nila Gejmena, Roberta Martina, Pi-ta Xonsona, Federika Mo}e ili Uro{a Petrovi}alista rekreativnog ~itawa ne bi bila potpuna.

Pavle Ili} zastupa stav da bi ovakvom podelomdo{lo do smawivawa broja pisaca u obaveznom pro-gramu:

U tom smawenom delu na{la bi se samo ona kwièvna

dela koja su, prema iskustvima nastavnika (koje treba na-

{iroko konsultovati), i do sada nailazila na dobru re-

cepciju kod u~enika. Takva dela bi se unosila u programe

pojedinih razreda. Ako je, prema na{oj anketi, preko 45%

anketiranih u~enika uspevalo da pro~ita vi{e od polo-

vine programom predvi|enih dela, realno bi bilo o~eki-

vati da bi ovako smawen, probran i izazovan program pod-

stakao u~enike da pro~itaju gotovo sva dela koja on pred-

vi|a. îtalo bi se opu{tenije, sa uìvawem i zadovoq-

stvom, kako se ina~e ~itaju vredna kwièvna dela. (Ili}

i dr. 2008: 89)

Programska zastrawewa i kako ih prevazi}i

No, upravo spomenuta lepa ideja novosadskog me-todi~ara u praksi nije zaìvela. Nastavni plan iprogram iz 2008. godine uneo je, posebno u 7. i 8.razred, niz tekstova za koje }e se brojni prakti~arisloìti da im je mesto prevashodno u sredwo{kol-skoj nastavi: Kanconijer Fran~eska Petrarke, La-ment nad Beogradom Milo{a Crwanskog, ManasijaVaska Pope, Romeo i Julija Vilijama [ekspira, Li-vada, u jesen i No} i magla Danila Ki{a, Biserneo~i Sime Pandurovi}a, Starac i more ErnestaHemingveja. Ve}ina tih naslova nalazi se na oba-veznom spisku. Zapravo, do{lo je do optere}ewa sa-dràjima koji se ili ponovo rade u sredwoj {koli– a nastavna realnost ukazuje da ih ve}ina u~eni-

54

Nastavnikov izbor

1. Kristijana F:

Mi deca sa stanice Zoo

2. Gradimir Stojkovi}:

Sve moje gluposti

3. Mihael Ende:

Beskrajna pri~a

4. Xudi Blum:

Boè, da li si tu?

5. Jasminka Petrovi}:

Ovo je najstra{niji danu mom ̀ ivotu

U~eni~ki izbor

1. Meg Kebot:

Princezin dnevnik 1–4

2. Aleks Bredi:

24 devojke za 7 dana

3. Ana \oki} Pongra{i}:

[elipi ti smopi dalimovo te

4. Sju Taunzend:

Tajni dnevnik AdrijanaMola

5. Bonton: Kwiga o lepompona{awu(priredio G. Bixak)

6. Ruìca Obradovi}:

SOS za tinejxere

7. Lemoni Sniket:

Soba ko{mara

ka u osnovno{kolskom uzrastu oteàno recipira –ili bi, ako ih tada i nema u trenutno vaè}em na-stavnom planu i programu, bili pogodniji za dija-hronijsko a ne sinhronijsko ~itawe. Uz to, spome-nuli smo ve} nastavnu realnost ~itawa izborne lek-tire u Republici Srbiji. Tempo obaveznog celovi-tog ~itawa svega dva do tri obimnija prozna delagodi{we potcenio je ~itala~ke mogu}nosti u~eni-ka; naviknuti da je lektira retka i neobavezna po-java, u~enici su umesto 7–8 naslova godi{we u osnov-noj {koli imali prilike da obrade ~etiri putamawe dela nego, recimo, generacije u~enika osnov-nih {kola pre 15–20 godina. Nastavnici su se pri-klonili tom reìmu, a mnogi su se na{li i u si-tuaciji da roditeqi interveni{u ukoliko se u~e-nicima zada ne{to obimnije {tivo izvan te 2–3obavezne kwige. U me|uvremenu, stari primercilektira koje nisu u obaveznom izboru (ali mnogiod wih jesu u izbornom) rashodovani su tamo gde suse {kolske biblioteke isuvi{e vodile uputstvomjavnih biblioteka o reviziji fonda, ili su sklo-weni. Noviji naslovi, osim u retkim slu~ajevima,nisu nabavqani, a kadrovsko smawewe broja {kol-skih bibliotekara od {kolske 2015/2016. dodatnoje zao{trilo situaciju. Nastavnicima je bilo najjed-nostavnije da se posluè odlomcima dostupnim u~itankama, ali je i to postalo demotivi{u}e jerti odlomci nisu pruàli dovoqno jasnu sliku o ce-lini dela, a u~enicima su ~ak delovali i nezani-mqivo, poput delova iz romana Kroz pustiwu ipra{umu Henrika Sjenkjevi~a i Lovca u ̀ itu X.D. Selinxera. Kriza ~itawa, odnosno tolerisawene~itawa, odrazila se negativno na pisano izraà-vawe u~enika, dodatno ugroèno nepo{tovawempravopisa u SMS porukama i komunikaciji na dru-{tvenim mreàma, kao i na govornu kulturu.

Pasivizacija ritma ~itawa dovela je do ne~ita-wa i onog malog broja obaveznih proznih kwiga, a

u~enici su se kasnije u sredwoj {koli s te{kommukom navikavali na desetak vrlo ozbiqnih naslo-va po godini i suo~avali se sa op{tim mestima ustavovima sredwo{kolskih kolega „da ih nastavni-ci u osnovnoj {koli nisu ni~emu nau~ili”.1

To nije realno stawe mogu}nosti i potreba u~e-nika, ali se potreba i ve{tina ~itawa ipak mora-ju planski poja~ati i na wima se mora insistirati.U Osnovnoj {koli „Branko Radi~evi}” u Progaruuveli smo ~itawe jedne kwige mese~no (prete`noproznih dela) kao obavezu, {to su i na{e kolegi-nice Beba Cvetkovi} i Ana Milenkovi} u mati-~noj {koli u Boqevcima prihvatile kao model ra-da. U po~etku su „uspavani” ~ita~i pokazivali iz-vestan otpor prema ~itawu, ali su ve} posle dru-gog obra|enog dela po~eli da postavqaju pitawekoja je slede}a lektira. Model ~itawa poklopio sesasvim intuitivno sa navedenim predlogom PavlaIli}a i veoma uspe{no zaìveo u praksi, uklopiv-{i se u okvire vaè}eg nastavnog plana i progra-ma i ne naru{iv{i ni na koji na~in ni{ta od ono-ga {to se smatra obaveznim.

55

1 Nastava kwièvnosti, ne samo u stru~nim {kolama, kakoPavle Ili} napomiwe, ve} i u gimnaziji postala je optere}eweza nastavnika, dijalo{ka metoda se po~ela povla~iti pred mo-nolo{kom metodom jer nastavnik vodi dijalog samo sa retkima,nastavnici su po~eli da diktiraju analize dela kao lekcije ko-je su docnije u~enici mehani~ki u~ili, a pred pismeni zadatakiz gradiva teme se u pojedinim slu~ajevima daju unapred da ihu~enici spreme kod ku}e (uz pomo} interpretacija, internetai privatnih profesora), da bi ih napamet nau~ili ili prepi-sali na ~asu. Nastavnici u pojedinim gimnazijama ~ak izbega-vaju da daju teme iz gradiva, posebno one vezane za obimnijaprozna dela, {to dovodi do toga da budu}i studenti u 4. godi-ni gimnazije ne znaju da napi{u esej, da su pi{u}i slobodne te-me zaradili pozitivnu ocenu iz srpskog jezika i kwièvnostipa zato ne moraju da ~itaju lektiru. U svojoj nastavnoj praksiu Gimnaziji u Mladenovcu uveli smo intenzivno pisawe temaiz gradiva na pismenim i doma}im zadacima, kao i obaveznuproveru pro~itanosti lektire putem dijaloga, usmenog odgovo-ra ili testa. Ispostavilo se da imamo oko sebe sjajne ~ita~ekoji su se veoma brzo izve{tili u obradi eseja, ali i priviklina tempo zadat Nastavnim planom i programom za gimnazije.

Kako odabrati naslov za nastavno ~itawe?

Da bi se neki od naslova iz sfere rekreativnog~itawa nastavno realizovao na redovnom ~asu, po-treban je konsenzus oko odabira za frontalni iligrupni rad. Konsenzus zahteva i prilago|avawe onimnaslovima koje ve}ina u~enika moè da nabavi iz{kolske biblioteke ili ku}nih fondova ili raz-menom maweg broja primeraka u celom odeqewu to-kom {kolske godine da bi se delo realizovalo ka-da ga svi u~enici pro~itaju.

Frontalni rad mogu} je odabirom zajedni~kognaslova na nivou konsenzusa u odeqewu – u~enicimogu od ponu|enih naslova da izglasaju onaj koji }e~itati. Tokom {kolske 2015/2016. anketirali smou~enike odeqewa VI-3 u O[ „Branko Radi~evi}”u Progaru i traìli od wih da odaberu koju bi odkwiga za rekreativno ~itawe uveli kao zajedni~kulektiru na zavr{etku {kolske godine. Ponu|enisu naslovi: @elim Gradimira Stojkovi}a, Letokada sam nau~ila da letim Jasminke Petrovi} iPeti leptir Uro{a Petrovi}a. Ove tri kwige suu~enici sami izglasali kao svoja omiqena dela izsavremene produkcije, dakle re~ je o odabiru naslo-va iz u~eni~kog izbora. U~enici su izglasali na-stavno ~itawe romana Peti leptir Uro{a Petro-vi}a, koji je bio i gost-pisac u {koli, obrazlaù-}i izbor potrebom da se u nastavu uvede de~ji ho-ror sa elementima socijalnog razvojnog romana, ~e-ga zbiqa u programu nema. Drugi momenat za odabirbio je i prvi srpski 3D film, snimqen upravo poovom romanu, pa je u~enicima bilo privla~no mul-timedijalno ~itawe lektire.

U~eni~ki odabir mogu}e je realizovati i putemgrupnog rada, pri ~emu se za dva {kolska ~asa mogupredstaviti 4 naslova. Isto odeqewe VI-3 dobiloje zadatak da odabere avanturisti~ku kwigu za de-cu i mlade i da se organizuje po grupama. Prva gru-

pa odabrala je Londonov roman Beli o~wak, drugagrupa Guliverova putovawa, tre}a grupa Kroz pu-stiwu i pra{umu, a ~etvrta grupa Pustolova Vla-dimira Andri}a. Interesantno je da je prete`nore~ o klasi~nim naslovima koji su u~enicima po-stali dostupni kupovinom Blicovih kiosk-izdawaklasi~ne kwièvnosti za decu. U~enici su tokomgodine skupqali svoju biblioteku kwiga za decu,popuwavaju}i je jedino dostupnim ali estetski vred-nim kwigama koje se u ovom selu mogu kupiti, a po-tom se organizovali u grupe. Odabir Andri}evogPustolova bio je logi~an zbog televizijske seri-je snimqene po literarnom predlo{ku, kao i zbogdostupnosti kwige u {kolskoj biblioteci.

Tre}i na~in realizacije vezan je za individual-ni izbor i pisawe prikaza pro~itane kwige na ~a-su ili u vidu doma}eg zadatka. U~enici otvaraju na-stavniku {irok dijapazon pro~itanih kwiga, odno-sno daju vi{e nego interesantne preporuke za ~ita-we. Pro{logodi{we odeqewe V-3 (sada{we VI-3),sa svega 10 u~enika, kome sam i razredni stare{ina,odabralo je vi{e nego raznovrsne naslove, odnosnonijedan u~enik nije ponovio preporuku za ~itawe:1. Uro{ Petrovi}: Aven i jazopas u Zemqi Vauka

(Stefan Raki})2. Pit Xonson: TV putnici kroz vreme (Marko Ra-

dovi})3. Mark Tven: Kraqevi} i prosjak (Aleksandar Ba-

bi})4. Karen Makombi: Indi Kid – kako da budem mal-

~ice dobra (Milica Dacevi})5. Petar Brakus: Devojka za Malog Princa (Ivana

Aqijaj)6. Dnevnik Ane Frank (Magdalena Mili})7. Xeronimo Stilton – Osmeh Mona Mi{ice (Ta-

mara Gruji~i})8. Mark Tven: Doìvqaji Haklberi Fina (Slobo-

danka Milanovi})

56

9. Du{ko Radovi}: Kapetan Xon Piplfoks – ce-lovito ~itawe (Sergej Crwanski)

10.Du{ko Radovi}: Pesme (Milan Jovanovi} – po-ha|a nastavu po IOP-u 2)O~ekivana je bila predominacija proze (roma-

na) nad dramskom kwièvnosti. Broj u~enika kojije anketiran putem pisawa sastava na ~asu mo`dajeste mali, ali pokazuje neke tendencije koje bi se,sa ponavqawem naslova i ne{to {irim odabirom,pojavile i na ve}em uzorku. Primetna je i podjedna-ka zastupqenost kako klasi~nog (Mark Tven, AnaFrank, Du{ko Radovi}), tako i savremenog kwièv-nog izraza (Uro{ Petrovi}, Pit Xonson, KarenMakombi, Petar Brakus, serijal ilustrovanih kwi-ga o Xeronimu Stiltonu). U svom radu u~enici suobja{wavali za{to su odabrali ba{ tu kwigu, kakosu do we do{li i zbog ~ega bi je uveli u nastavu,pa }emo izdvojiti komentare za osam proznih delakoja su naveli:

1. Uro{ Petrovi}: Aven i jazopas u Zemqi VaukaPrvi put sam se upoznao sa ovim piscem kada je

do{eo kod nas u {kolu i govorio nam o Zagonet-nim pri~ama. Takmi~io sam se sa svojom drugari-com Milicom (Dacevi}) ko }e dobiti ~arobnu lop-ticu ako re{i zagonetku i ona je bila boqa. Pi-sac je rekao da je napisao prvi roman epske fanta-stike kod nas. Video sam crteè biqaka i ̀ ivoti-wa i mapu ~arobne zemqe Gondvane. Morao sam daimam tu kwigu! Kupio sam je na Sajmu kwiga i br-zo pro~itao. U {koli bi je trebalo ~itati jer jeuzbudqiva i mnogo toga se moè nau~iti iz biolo-gije i geografije.

Stefan Raki}

2. Pit Xonson: TV putnici kroz vremeKwigu sam kupio kada smo sa razrednom obi{li

Izdava~ku ku}u „Portalibris”. Razredna je sa ured-

nicama iz izdava~ke ku}e pri~ala kako je ova kwi-ga dobra. Volim istoriju i istorijske filmove, amama mi ne da da gledam rijalitije, pa mi je bilozanimqivo da pro~itam kwigu o deci koju su sme-stili u rijaliti o Drugom svetskom ratu. U nasta-vu bih uvrstio ovu kwigu jer nas u~i da je prijateq-stvo va`nije od pobede u rijalitiju, a moète mno-go i da nau~ite o tome kako su deca ̀ ivela u pro-{losti.

Marko Radovi}

3. Mark Tven: Kraqevi} i prosjakOvu kwigu sam imao u ku}noj biblioteci. ̂ ita-

la ju je moja baka pa mi ju je preporu~ila. Bilo mije zanimqivo to {to su dva de~aka zamenila mesta– kraqevi} je postao prosjak, a prosjak kraqevi}.Ova kwiga nas u~i kako da se sna|emo u ̀ ivotu, za-to je treba ~itati u {koli.

Aleksandar Babi}

4. Karen Makombi: Indi Kid – kako da budemmal~ice dobra

Ja sam htela da kupim neku kwigu o devoj~ica-ma tinejxerkama na Sajmu kwiga, pa mi je razrednarekla da volim kwige sa roze koricama. Ova kwigastvarno ima roze korice i puno ilustracija, a veo-ma je sme{na. Indi Kid je buntovna devoj~ica ko-ja ne zna koji je wen talenat, pa ga traì ba{ kaoi ja. Na kraju, shvata da je wen talenat da ~ini do-bra dela. Mislim da je to najve}i talenat i da nasova kwiga tome u~i i zato bi svi u {koli trebaloda je pro~itaju.

Milica Dacevi}

5. Petar Brakus: Devojka za Malog PrincaKwigu sam kupila kada smo i{li sa {kolom u

Izdava~ku ku}u „Portalibris”. îtali smo pro-{le godine kod u~iteqice Malog Princa pa sam

57

èlela da saznam {ta je bilo daqe. Dopalo mi se{to se Mali Princ zaqubio, mislim da je u prvojkwizi bio usamqen. Kwiga bi trebalo da se ~ita u{koli jer govori o qubavi.

Ivana Aqijaj

6. Dnevnik Ane FrankOvu kwigu sad ~ita moj brat Slavimir za lekti-

ru u sedmom razredu. Nisam znala o kojoj kwizi dapi{em, ali mi ju je brat preporu~io. Pri~a je jakotu`na jer je Ana Frank morala da ìvi u skloni-{tu da je Nemci ne bi ubili. Nisam jo{ pro~ita-la celu kwigu jer je velika, ali }u se potruditi.Brat kaè da je to sedmacima omiqena lektira.

Magdalena Mili}

7. Xeronimo Stilton – Osmeh Mona Mi{iceOvu kwigu sam dobila od sestre za ro|endan.

Ona puno ~ita i bila je odli~an |ak, a ja ne. Do-palo mi se {to kwiga ima lepe ilustracije i {toXeronimo Stilton uspeva da prona|e ukradenu sli-ku. Mislim da kwige u {koli treba da budu kra}e,a da imaju vi{e ilustracija, kao ova kwiga.

Tamara Gruji~i}

8. Mark Tven: Doìvqaji Haklberija FinaMama mi stalno kupuje kwige uz Blic ̀ enu, jer

kaè da su to kwige za lektiru. Razredna nas istopodràva da skupimo sve koje iza|u i napravimosvoju biblioteku. Po{to smo u {koli ~itali Do-ìvqaje Toma Sojera, zanimalo me je {ta se daqede{avalo, a Hak Fin mi je omiqeni lik iz kwige.Bilo bi dobro da je ~itamo u {koli da bi deca sa-znala {ta je bilo daqe.

Slobodanka Milanovi}

Kao {to vidimo, sprega nastavnog i vannastav-nog, rekreativnog ~itawa kwièvnosti za decu le-

ì u saradwi {kole, izdava~a, kulturnih institu-cija i pisaca s jedne strane, preporuka koje nastav-nik moè dati u~enicima na ~asu ili dodatnoj na-stavi, ali i u sprezi sa porodicom i uticajem ko-ji porodica moè preneti na u~enika kad je re~ okulturi ~itawa. Obi~no se smatra da vi{i obrazov-ni status i socioekonomski poloàj porodice uti-~u na postojawe kulture kwige, {to bi za odeqeweV-3 bilo krajwe nepovoqno, jer fakultetski obra-zovanih roditeqa nema (uglavnom je re~ o sredwemobrazovawu, poqoprivrednim i uslu`nim zanima-wima, mada su dva roditeqa ostala i na nivou osnov-nog obrazovawa), dva u~enika se nalaze u hraniteq-stvu, jedan pripada romskoj populaciji, a samo triod deset u~enika ima kompletnu porodicu. Me|u-tim, u ovoj sredini, kojoj je najblià kwiàra saliteraturom za decu udaqena 28 kilometara, vrloje ìva aktivnost {kole koja organizuje posetekulturnim institucijama, u ovom slu~aju odlazak naBeogradski sajam kwiga i u Izdava~ku ku}u „Por-talibris”, te gostovawe pisca Uro{a Petrovi}a u{koli, kao i preporuka predmetnog nastavnika.Ono {to posebno ohrabruje jeste preporuka ~lano-va porodice (baka, majka, sestra, brat), koji kupo-vinom u selu dostupnih kiosk-izdawa klasika uti~una u~enike da steknu naviku kupovine kwiga, aliih upu}uju i na kwige iz ku}ne biblioteke.

Kao {to vidimo, u~enici su se prete`no opre-delili za avanturisti~ka dela, vode}i se katego-rijom zanimqivosti i uzbudqivosti radwe, ali iporukom o ìvotnim vrednostima i vrlinama kojeovi naslovi propagiraju. Vidimo, tako|e, da u~enicivole nastavke poznatih dela, bilo da su od istogautora ili da je drugi autor posegnuo za ~inom do-pisivawa. ̂ itawe dela „unapred”, odnosno ~itawelektire za starije razrede, nije iznena|uju}e –ipak su to naslovi najprisutniji u ku}nim bibli-otekama. Napredniji ~ita~i tome rado pristupaju,

58

ali ova {tiva neretko bivaju prezahtevna. To sepokazalo ta~nim u slu~aju u~enice Magdalene Mi-li}, koja nije uspela da pro~ita kwigu „do kraja”,ali je pokazala zainteresovanost da joj pristupikada uzrasno „doraste”. Estetski izgled i obimkwige svakako nisu zanemarqivi. U odgovoru Mi-lice Dacevi} vidimo za~etke ~itawa tinejxerskog~iklita, ali je tragawe za „roze kwigom o devoj~i-cama” ovoga puta donelo dobar rezultat, lako ~i-tqivo i duhovito {tivo imalo je u sebi dobru po-ruku. U odgovoru Sla|ane Gruji~i} ilustrativnimomenat isti~e se u prvi plan, on je dobio i svo-je mesto u uxbenicima pa intermedijalni momenatne bi trebalo zanemariti ni u lektirskom ~itawu,posebno vode}i ra~una o tome da je peti razred vre-me prilago|avawa sa razredne na predmetnu nasta-vu. Treba uz to ista}i i ~iwenicu da ne samo u~e-nici nego generalno ve}ina ~ita~a 20. i 21. vekaposeè za saèto{}u narativa. Estetski vrednekratke pri~e, pripovetke i saèti romani (70–100strana) sa jakom porukom nikada nisu bili problemza ~itawe u nastavi, na {ta je u~enica ve} u petomrazredu ukazala, istina – na primeru izrazito po-pularnog komercijalnog {tiva, ali {tiva koje uformi ilustrovane basne ukazuje na elemente umet-nosti (Mi{ji Luvr, Mona Mi{ica – Mona Liza) ipobedu zakona nad kra|om kao kriminalnim ~inom.

Davawem prostora rekreativnom ~itawu u nasta-vi uvaàvamo literarna interesovawa u~enika i{irimo krug pro~itanih kwiga, kao i mogu}nostkwièvne preporuke. Nastavnik je na taj na~in upoziciji (ali i obavezi) da aktivno prati tokoveu kwièvnosti za decu i mlade, jer nije dovoqnopoznavati samo propisani kanon da bi se usposta-vila komunikacija na liniji nastavnik–u~enik.Pra}ewe novih tokova kwièvnosti jedan je od za-hteva celoìvotnog u~ewa profesora kwièvnosti.U vlastitoj nastavnoj praksi u situaciji smo da nam

u~enici neretko sami donesu neku kwigu za decu daje pro~itamo, nakon {to smo po~eli sa preporu~i-vawem kwiga. Do{li smo u lepu situaciju razmenekwiga sa svojim u~enicima, tako da oni uvek ima-ju nekoliko na{ih kwiga iz ku}ne biblioteke na~itawu, a mi nekoliko wihovih. Ponekad jedni dru-gima pi{emo ceduqice za{to bi neku kwigu treba-lo pro~itati. Razmena kod nekih od ovih u~enikaizgledala je ovako:

Za{to Aleksandra Milivojevi} VII-3 treba dapro~ita roman Stepski kowi Filipa Kera?

Aleksandra voli kowarstvo i trenira jahawe uKowi~kom klub „Boj~in”. Ona voli da ~ita kwigeo ìvotiwama, a pisala je i divan sastav o svojimkowima Princu i Gaetani. Ova kwiga govori o jed-noj hrabroj devoj~ici koja je za vreme Drugog svet-skog rata èlela da spase retku rasu kowa Prè-valskog koju su Nemci ̀ eleli da istrebe. Zato mi-slim da }e joj se ova kwiga dopasti.

Nastavnica Nata{a

Za{to razredna treba da pro~ita kwigu Samopravo Majkla Kolmana?

Razredna nam je pri~ala da je odrasla u novobe-ogradskim blokovima, a taj kraj znam iz filma Ap-solutnih sto i ba{ deluje opasno za odrastawe. Uovoj kwizi de~ak Luk beì od policije, popravnogdoma i uli~nih bandi u blokovima Londona. On sebavi atletikom i dokazuje da bavqewe sportom iz-vodi ~oveka na pravi put.

Marko Radovi} VI-3

Za{to Marko Radovi} treba da pro~ita kwiguDivqe koko{ke na ekskurziji Kornelije Funke?

Marku je bilo mnogo krivo kada nismo oti{lina ekskurziju zbog nedovoqnog broja prijavqenihjer nikada do sada nije i{ao na ekskurziju. U ovoj

59

kwizi grupa devoj~ica i grupa de~aka idu sa {ko-lom na ekskurziju i prolaze kroz uzbudqive dogo-dov{tine. Kwiga nam opisuje kako izgleda jedna |a~-ka ekskurzija, pa bi mogla de se dopadne Marku.

Razredna

Za{to razredna treba da pro~ita kwigu Ho}u dabudem slavan Pita Xonsona?

Zato {to nam je preporu~ila ovog pisca kad smobili u izdava~koj ku}i, ali ovu kwigu jo{ nije ~i-tala. Ja bih volela da budem slavna kad porastem,ali to nije nimalo lako postati i moè{ da upad-ne{ u mnogo problema. Kwiga je zabavna i pou~na.

Milica Dacevi} VI-3

Ukoliko na taj na~in postavimo odnos nastavnogi rekreativnog ~itawa, oni ne}e biti u odnosu opo-zicije ve} u odnosu sadejstva. U~enike moèmo mo-tivisati da }e, ako dobro pro~itaju i analizirajudelo iz obaveznog programa, dobiti prostora za na-stavno predstavqawe kwiga koje vole, da na pisme-nom zadatku iz gradiva mogu dobiti i temu u kojojbi obradili kwigu po svom izboru (prikaz kwige,intervju sa glavnim likom, dopisivawe radwe...),kao i da tokom usmenog ispitivawa mogu kao tre}epitawe da spreme kwigu po izboru.

Zamke rekreativnog ~itawa

Zamke rekreativnog ~itawa su zamke tretirawakwige kao robe, kao {tiva nekulture, povr{nosti,nasiqa bez granica, dela bez pozitivne poruke. Tou posledwe vreme prevazilazi klasi~nu distinkcijuvisoka kwièvnost – trivijalna kwièvnost, jerje za premladi um daleko opasnije ~itawe erotskogtrilera u odnosu na dela Agate Kristi i Mir-Jam.Sve se ~e{}e de{ava da komercijalna „poplava”

erotske romanse i erotskog trilera dospe u rukeu~enika sedmog i osmog razreda i sredwo{kolaca.U praksi, rade}i u nekoliko osnovnih i sredwih{kola u Beogradu i okolini, suo~avala sam se sau~enicima koji su na ~asu obrade Dostojevskog ~i-tali podjednako obiman erotski roman Pedeset ni-jansi sive E. L. Xejms, ili su smatrali da romanQubav u doba kokaina Simonide Milojkovi} boqetematizuje problem narkomanije kod mladih od zawih ve} zastarele Kristijane F. U sli~an opsegulazile su i autobiografije znamenitih li~nostisavremene pop kulture (@arko Lau{evi}, Sa{a]ur~i}, Novak \okovi}). Posebno je bilo izazov-no u~enicu osmog razreda koja je po{la na Sajamkwiga da kupi Qubav u doba kokaina ohrabriti daumesto te kwige kupi kwigu Glasam za qubav Gro-zdane Oluji}, koja jeste na spisku izborne lektire,ali je u nastavnoj praksi pomalo zaboravqeni kla-sik, zbog retkog reizdavawa i malog broja primera-ka u {kolskim bibliotekama, kao i zbog odsustvabilo kakvog medijskog pomena o zna~aju te kwige,za razliku od naslova Simonide Milojkovi}.

Kao nastavnica na{la sam se pred izazovom daopravdam ~itala~ki izbor u~enika pod uticajemmedija, kiosk-izdava{tva (pomenuto je da je u sre-dinama poput Mladenovca ili Progara to jedinina~in da se kupi kwiga), intrigantno-senzaciona-listi~kog narativa, ali i da im ukaèm na iste te-me koje ih mu~e u klasi~noj literaturi, koja izi-skuje daleko ve}i napor pri ~itawu i razumevawu,ali ima uz estetski i vaspitno-pedago{ki domet, idaqe neophodan ovom uzrastu, uprkos svim genera-cijskim opirawima. Trebalo je hrabrosti da se u~e-nicima omogu}i da na ~asovima izbornog ~itawapredstave i ovakve naslove, ali i da ih uporede sanaslovima ozbiqne kwièvnosti, te da potom dajusud o dubini i zna~aju poruke koju ostavqa trivi-jalna u odnosu na kanonizovanu kwièvnost. To je

60

bio dobar put da se u~eni~ka interesovawa iz do-mena rekreativnog ~itawa ne ignori{u, a da se oniupute da nau~e da razvrstavaju dela po estetskojvrednosti na efemerna i ve~na.

ûdesna re~ – sinergija

Nastavno ~itawe kanonskih dela ne bi trebalosasvim da se povu~e pred kwigama koja deca vole da~itaju u slobodno vreme, ali bi trebalo izna}ivremena da mu se da izvestan prostor na ~asovimaobrade kwièvnih dela, ali i usmene i pisane go-vorne kulture, te onih ~asova koji ispituju ve{ti-ne ~itawa i razumevawa kwièvnih dela. Strogaodvojenost kanona od rekreativnog ~itawa ~ini{tetu i nastavnom i vannastavnom ~itawu. Nastav-nom ~itawu jer se u~enici „iskqu~uju” od sadràjakoji su propisani, smatraju}i ih dosadnim, namet-nutim i mrtvim i beè u svet svog kwièvnog izbo-ra, a vannastavnom jer se ono obeshrabruje i odba-cuje ukoliko mu bar neki od ~asova u {koli ne po-svetimo. Distanca nastavnog i rekreativnog ~ita-wa produbquje krizu ~itawa, dok je wihova siner-gija ublaàva. Verujemo da to ublaàvawe kroz ~a-robnu re~ sinergija biva dobro polazi{te za po-stepeno prevladavawe krize ~itawa, sa ne tako uto-pijskom nadom da }e se ona ukinuti. Kriza kao po-jam predstavqa trenutno stawe koje se da premosti-ti, a isto vaì i za krizu ~itawa.

LITERATURA

Vu~kovi}, @eqko i Todorov, Nada (2010). Kultu-ra ~itawa u vremenu interneta. In|ija: Narod-na biblioteka „\or|e Nato{evi}”.

Ili}, Pavle i dr. (2008). Kriza ~itawa – komplek-san pedago{ki, kulturolo{ki i op{tedru{tve-ni problem. Novi Sad: Gradska biblioteka.

Mili}, Novica (2000). Predavanja o ~itanju. Beograd:Narodna knjiga – Alfa.

Praì}, Milan (1971). Igra kao sloboda. Novi Sad:Zmajeve de~je igre.

Teorija recepcije u nauci o knjièvnosti (1978). Pri-redila Du{anka Maricki. Beograd: Nolit.

Nata{a P. KLJAJI]

READING CRISIS, READING IN SCHOOLAND RECREATIONAL READING

Summary

In this paper, we will describe crisis of reading literatu-re for children and young people in senior classes of prima-ry school, by defining it in the theory of reception and me-thodology of teaching literature. Using the examples ofteaching practices, we will show some aspects of overcom-ing reading crisis. Reading strategies are important for thepopularization of reading in childhood.

Key words: reading crisis, literature for children, teach-ing, recreational reading, reading in school, reading strate-gies, reading competences, elementary school, reception

61

UDC 821–34.09:398

� Mersiha N. ISMAJLOSKAUniverzitet za informati~ki nauki i

tehnologii „Sv. Apostol Pavle“, Ohrid

Republika Makedonija

DIZNI VOZEMJATA NA ̂ UDATA(kon Alisa vo zemjata na

~udata, film na Klajd

Xeronimi (Clyde Geronimi),Vilfred Xekson (WilfredJackson) i Hamilton Lask

(Hamilton Luske): Volt Dizni(Walt Disney), 1951)

APSTRAKT: Alisa vo Zemjata na ûdata i Alisa vo

Svetot na Ogledaloto se edna golema Alisa vo Zemjata na

Sonot. Preku kodovite na sonuvaweto, Alisa gi doveduva

vo pra{awe nau~enite raboti, otkriva ne{ta i otvora

prostor kon novoto, premin na ~udesnoto od oblasta na

nesvesnoto vo svesnoto. Memorijata od prethodniot svet

se materijalizira vizuelno preku Zemjata na ûdata i

Svetot na Ogledaloto. Preku jazi~nite dosetki, igrata so

angliskiot jazik, ironi~nata distanca kon poezijata od

viktorijanskiot period, se pokaùva deka memorijata gi

deformira spomenite, tie go menuvaat svojot prvi~en

emotiven i intelektualen polne`, za da taka deformira-

ni bidat del od noviot identitet. Po budeweto, Alisa ja

nosi memorijata od ~udesnite zemji, doìvuvawata preku

koi taa raste, so prekodirani sistemi od kolektivnoto

nesvesno, taa dobiva svoj li~en na~in, materijal koj se vg-

raduva vo nejzinata svest.

KLU^NI ZBOROVI: Alisa, Zemjata na ̂ udata, Sve-

tot na Ogledaloto, Karol, Teniel, Dizni, son

„Od site na{i izumi za masovna

komunikacija, slikite se u{te go govorat

univerzalno najrazbirliviot jazik.“

Volt Dizni

1. Kolku e privle~na zaja~kata dupka?!

Volt Dizni, eden od najgenioznite umovi na mi-natiot vek, osobeno koga stanuva zbor za fanta-sti~noto i vizuelnoto, mu dade na svetot vizuali-zirani ~udesni svetovi koi zazedoa vaèn del odse~ie detstvo. Iako na momenti osporuvan od nekoiumetnici poradi svojata komercijalnost i masov-nost, sepak, estetikata koja ja nudi Dizni dozvolu-va da se razgleda poedine~no, no i komparativno,kako so knigite na Karol taka i so delata na oniekoi go koristat istiot motiv. Povtorno stavena vocentarot na slu~uvawata vo filmot od 1951. godi-na, Alisa dobiva lik na devoj~e so rusa kosa, sodobro poznatoto sino fustan~e so bela prestilka,zadolìtelen detaq na devoj~iwata od postvikto-rijanskata era.

Alisa vo zemjata na ~udata e trinaesettiot filmproduciran od Volt Dizni, premierno prikaàn voLondon, na 26 juli 1951 godina. Karolovite Alisavo zemjata na ~udata i Alisa vo svetot na ogle-daloto ~esto bile adaptirani za film. Animaci-jata, koja doaòa kako logi~ko prodolùvawe, gi ot-kriva principite na animacijata i povtorno nevraùa na knigata na Jo{ko Maru{iù, Alhemija naanimiraniot film.

Napraven pod mentorstvo na Volt Dizni, ovojfilm so negovite animacii go smetaat za eden odnegovite najprefineti dela. Filmot e nagraden iso Oskar za najdobra muzika. Sli~no na opisot od

62

po~etokot na knigata, filmot po~nuva vo letenden, Alisa ja slu{a sestra si dodeka – ~ita, se zdo-saduva bidejùi nema sliki vo knigata. Bukvalnoprenesen element od knigata, koj potvrduva dekaslikata e mnogu va`na, taa e nu`na za kreirawetona fantasti~niot kontekst. Slikata go nosi poten-cijalot da raskaè. Vizuelniot jazik koj go kori-sti Karol, ne samo preku ilustraciite na Tenieltuku i preku grafi~kite re{enija na tekstot, gonosi potrebniot potencijal za da prenaso~i vofantasti~noto, preku ~udesnite zemji, donesenipred nas i preku filmot.

Samata fascinacija na Volt Dizni so Karolo-vata Alisa po~nuva u{te vo negovoto detstvo. Ra-zvien kako logi~no prodolènie na eden drug ani-miran film Newman Laugh-O-Gram, Alisa vo zem-jata na ~udata ima svoj avtenti~en glas i lik. Do-aòajùi na ideja da raboti na Alisa, Dizni gi otku-pil pravata na ilustraciite na Xon Teniel, no se-pak, podocna odlu~uva da ne gi koristi niv. Brzopo Vtorata svetska vojna, Alisa e revidirana u{teedna{. Meri Bler (Mary Blair) gi podgotvuva cr-teìte koi vleguvaat vo kone~nata verzija. Blerkoristi nerealni boi koi ja provociraat dopolni-telno fantazijata, osobeno detskata, da propatuvavo nekoj nadrealen svet.

Postoele nekolku verzii na scenarioto, deloviod deloto na Karol bile otstraneti, se vmetnalomnogu humor blizok do decata.

Alisa leì pokraj rekata, posakuvajùi da imasvoj svet vo koj se ùe bide kako {to taa posakuva,pa duri i da e besmisleno. Dina odedna{ reagirapred Beliot Zajak, Alisa so celo svoe qubopitstvore{ava da go sledi, toa e o~uduvaweto koe – e po-trebno, koe ja vodi dolu vo zaja~kata dupka, prekukoja stignuva do noviot prostor. Vizuelnoto re{e-nie kreativno si poigruva so zdolni{teto na Ali-sa, pretvorajùi go vo otvoren padobran. Taka Alisa

bezbedno se spu{ta vo noviot prostor koj e tolkuneobi~en kolku {to i taa e neobi~na vo svojatapercepcija.

Se redat scenite kako preslikani od knigite,pred Alisa ima masi~e na koe stojat klu~ i {i{ena koe pi{uva „Ispij me“. Smalena, taa razgovaraso kvakata, u{te eden ~udesen element pretstavenvizuelno, koj na detski na~in ja otkriva tezata naJung za klu~ot i negovata uloga vo otklu~uvawe nali~nosta. Pretstaveni se i kola~iwata, raznobojni-te delikatesi za o~i od koi Alisa si izvi{uva tol-ku {to ni prostorot ne – dovolen. Alisa po~nuvada pla~e i od toj pla~ se sozdava barata od solzi,koja vizuelno-filmski e dolovena vo isto vreme dabide dopadliva za decata, no od druga strana, dovol-no provokativna da predizvika i ~itawe na knigata.

Filmot gi isprepletuva motivite i na dveteknigi, Alisa vo zemjata na ~udata i Alisa vo sve-tot na ogledaloto. Posetiteli vo svetot na fil-mot se i Tvidldam i Tvidldi. Upadot na Svetot naOgledaloto vo Zemjata na ûdata na filmskotoplatno, e dvojno ~udesno. Scenata vo koja Alisastignuva do kuùata na Beliot Zajak vizuelno e osmi-slena vo duhot na gospodinot Bel Zajak. Osven {tosamata kuùa potsetuva na zajak, i enterierot e solik na zajak, duri i sidovite imaat zaja~ki printo-vi, a se zabeleùva i ponekoja fotografija na se-mejstvoto na Beliot Zajak.

Vo Zemjata na ̂ udata, Alisa u{te so samiot po-~etok go sledi tokmu nego, Beliot Zajak. ̂ asovni-kot koj i tamu go nosi i na koj toj ~esto se poviku-va velejùi deka docni, ja pravi Alisa u{te poqu-bopitna. Slu~ajno e natrapnik vo negoviot dom, anejziniot kratok prestoj tamu ja otkriva kako likkoj, iako vmetnat vo nov kontekst, ve{to se snaoòai se poveùe sozreva preku pate{estvieto. Tukafilmot pravi mala diverzija vo odnos na knigata,Alisa se smaluva jadejùi morkov od gradinata na

63

Beliot Zajak, dodeka pak Karol toa vo knigata gore{ava so toa {to kam~iwata koi gi frlaat nakajAlisa se pretvoraat vo kola~i koi ja smaluvaat.So toa filmot izbira drug ~udesen element, poed-nostaven, no sepak originalen, bidejùi morkovitese ona {to zajacite najmnogu go sakaat, a tuka se daposreduvaat pomeòu razli~nite svetovi na Alisa.

Uspevajùi da pobegne od kuùata na Beliot Zajak,naletuva na u{te edna ikonografija donesena odSvetot na Ogledaloto, gradinata so cveùiwa koizboruvaat i koi ja brkaat Alisa ottamu, mislejùideka e plevel. Prosledeno so edna od onie veùeklasi~ni melodii od filmovite na Volt Dizni,scenata e edno vizuelno-muzi~ko doìvuvawe koeonomatopejski go zarobuva gleda~ot, potvrduvajùigo tvrdeweto na Bodler deka razli~nite umetno-sti, razmenuvajùi gi svoite sili meòu sebe, sozda-vaat sinestezija. Zaedni~ki sili i vrski koi gipravat umetnostite ~itlivi, onaka kako {to tvr-di i Gadamer.

Beliot Zajak ja pome{uva Alisa so svojata po-mo{ni~ka Meri En, nejziniot identitet u{te ed-na{ e doveden vo pra{awe, zatoa i ne iznenaduvakonfuzniot odgovor na pra{aweto na Gasenicata:„Koja si ti?“ I ovaa „filmska“ gasenica – go da-va na Alisa istiot sovet kako i „knièvnata“ ga-senica: „bidi trpeliva“, kako nu`no svojstvo nizZemjata na ûdata. Staveno seto toa vo kontekstna edna skoro orientalna atmosfera, Gasenicatabukvalno – ja pokaùva transformacijata vo pepe-rutka, re~isi alhemiski – go pokaùva na~inot napremin, i toa po~nuvajùi so pra{aweto: „Koja siti?“ Trpelivosta e, vsu{nost, prviot sovet na Ga-senicata, isto kako i vo tekstot na Karol, a vtori-ot se odnesuva na pe~urkata na koja Alisa stoi; ed-no par~e bi ja napravilo povisoka, drugo poniska.Vizualizirana e scenata so jajcata i pticata, {topretstavuva vizuelen {ok i za gleda~ot.

Osven Beliot Zajak, Alisa sretnuva u{te edenvoda~ niz Zemjata na ûdata, ê{irskata Ma~ka,~udoto koe is~eznuva pomeòu svetovite, za da se ra-zobli~i tuka pred Alisa i da ja naso~i prvo konludata zabava vo dvorot na Martovskiot Zajak, apotoa kon gradinata, posakuvana cel u{te pri pr-voto poglavje.

Vo dvorot na Martovskiot Zajak kako napev eprezemena ideja od Svetot na Ogledaloto, idejatana Hampti Dampti za ne-rodendenski podarok, od-nosno podarok koj moè da se dobie sekoj den, os-ven vo denot koj e rodenden. Toa nosi mnogu poda-roci, vo taa igra e vklu~ena i Crvenata Kralicapodocna, koga i taa dobiva ne-rodendenski podarokod [apkarot.

Ludata zabava vo dvorot na Martovskiot Zajakprerasnuva vo multimedijalna pretstava, vo koja akte-ri se i ~a{ite so ~aj, onaa poznata slika na verti-kalno prepolovena {oqa, bukvalna vizuelna prezen-tacija na dobro poznatata angliska fraza cup of tea.

Alisa vo tekot na zabavata ja verificira be-smislenosta kako del od Zemjata na ûdata, celo-to toa dru{tvo ja vnesuva vo apsurdot na neodga-tlivi gatanki, no tokmu vo igrivosta e re{enieto,igrata e patokaz kon smislata. Imajùi predvid de-ka samiot jazik na sonot e vizuelen, a Alisa svoe-to pate{estvie go minuva niz son, Karol, a so toai vizuelnite reprezentativi na negovoto delo, di-rektno mu se obraùaat na ~itatelot/gleda~ot. Pre-ku teoriite na sonot, analizirani, tie donesuvaatsoznanija za ~ovekovata du{a i re~isi alhemisko--{amanski principi spored koi taa funkcionira.Sli~no na {aman, Alisa go tkae svetot preku so-not, sozreva preku svojot son, podaren preku fil-mot i na najmladite gleda~i, onie koi se na istavozrast so nea, koi moèbi ne go razbiraat celo-sno ona {to go gledaat, no ~ie qubopitstvo e do-volno isprovocirano da veruva vo ~udesnoto.

64

Rozalinda Kartrajt (Rosalind D. Cartwright)1

tvrdi deka memorijata nikoga{ ne e duplikat naoriginalot, taa e prodolènie na aktot na kreaci-ja. Soni{tata spored nea, isto taka, se proizvodna taa kreacija. Koristejùi gi teoriite na Jung iFrojd za ulogata na sonovite vo na{ite ìvoti,taa nudi edna istorija na sonot, kolku od toa poleznaeme, a kolku ostanuva pod povr{ina e predizvikkoj ~ovekoviot razvoj u{te ùe go re{ava. Nabqu-duvajùi gi soni{tata, tie poseduvaat emotiven ka-pacitet, ona {to e celta na sonuvaweto ili {tose postignuva so sonuvaweto, e deka sonuvaweto gimodelira emociite. Preku sonot se stimulira mre-à od postari asocijacii, {to ne doveduva do tvr-deweto deka i vraùaweto na viktorijanskite mode-li vo sonot na Alisa, tokmu za{to tamu se ironi~-no prekr{eni, se seùavawa od ovoj svet ovde, pre-neseni vo svetot na sonot, Zemjata na ̂ udata vo na-{iot slu~aj.

Me{aweto na novite i stari spomenti fragmen-tarno ja modificiraat mreàta, ottamu motivi odZemjata na ûdata vo Svetot na Ogledaloto. Emo-tivnata mreà koja se konstruira e organizacionaslika na koja se zadrùvame pri odgovorot na pra-{aweto „Koj sum jas? [to e dobro za mene, a {tone?“ Na ovoj na~in sonot go prenaso~uva emotiv-niot naboj preku nekoj son i go podgotvuva sonuva-~ot da gi vidi ne{tata na popozitiven na~in, zada zapo~ne odnovo da gi percipira predizvicite nadenot.

Pri sonuvaweto, umot e postojano aktiven, tojgi prepovtoruva iskustvata, sortirajùi gi noviteinformacii {to se relevantni i va`ni pri spra-vuvaweto so emotivnoto zna~ewe. Soni{tata ne sebesmisleni, osven na najpovr{noto nivo, koe go do-bivame prvo vo Alisa vo zemjata na ~udata. So-

ni{tata se formiraat po matrici pomeòu tekovni-te emotivni vrednosti, so povrzuvawe na spomenitei memorijata. Vakvite mreì stanuvaat bliski dona{iot stil na razmisluvawe, koj dava kontinuitetna ona {to nie sme. Dimenziite na soni{tata seelementi od {emite i pretstavuvaat akumuliraniiskustva. Sonot e predizvik, pred se, za Alisa.Preku nego taa spoznava Zemja na ̂ udata i Svet naOgledaloto, dva aspekta {to se nezamenliv del odnejzinata li~nost. Filmskata Alisa e vo zemjatana filmot, metafori~en son na vizuelnoto.

Alisa vo Zemjata na ûdata i Alisa vo Svetotna Ogledaloto se edna golema Alisa vo Zemjata naSonot. Preku kodovite na sonuvaweto, Alisa gi do-veduva vo pra{awe nau~enite raboti, otkriva ne-{ta i otvora prostor kon novoto, premin na ~ude-snoto od oblasta na nesvesnoto vo svesnoto. Memo-rijata od prethodniot svet se materijalizira vizu-elno preku Zemjata na ~udata i Svetot na Ogleda-loto. Filmskata Alisa e soo~ena so u{te eden ~u-desen element. Dovedena do krajnata to~ka na ap-surdot na ludata zabava, Alisa re{ava da si odidoma i veùe ja zamisluva sredbata so Dina i sestrasi. Tokmu tuka se slu~uva preodot od apsurd vo smi-sla. Tancot na animiraniot {kolski i gradinar-ski pribor e ute{en za Alisa, taa e radosna bidej-ùi povtorno ùe si go vidi domot. Avtomatiziranoku~e – go bri{e patot, taa povtorno e sama vo Ze-mjata na ûdata, presvrtot nastanuva povtorno,preku pojavuvaweto na Ma~orot ̂ e{aj me, toj – gopokaùva patot svesno i volevo, za razlika od Be-liot Zajak, koj ne ja ni zabeleùva. I dvajcata nej-zini voda~i niz Zemjata na ûdata se kompleksniaspekti koi se poednostavuvaat niz ~udoto i fanta-sti~noto.

Kone~no, Alisa stignuva vo gradinata vo ednaod najlucidnite filmski sceni za poglavjeto, vokoe ja sreùava Crvenata Kralica, vizuelno re{ena

65

1 http://www.brainpickings.org/2012/08/13/the-twenty-four-hour-mind-rosalind-cartwright/

za da se potkopa nejziniot avtoritet u{te so sa-miot izgled.2

Suden spored zabavniot aspekt, a ne i sporedumetni~kiot, nitu spored „vernosta“ kon Karol,Dizni zajmil elementi i od dvete knigi. Pred se na-menet za vizuelna zabava, ne e bukvalen prevod naovie dve klasi~ni dela na literaturata za deca.

Ona {to Krauder se obiduva da go kaè e dekaDizni, ednostavno, e voshiten od delata na Karol,{armirajùi generacii deca, „kradejùi“ gi od nivnivnite omileni likovi, pretvorajùi gi vo razno-bojni crtani, pokaùvajùi i povrzuvajùi gi zaednoso mali aluzii na delovi od epizodi, {irejùi i ra-zvivajùi nov biznis, konvertirajùi gi vo tehnoko-lor, kako crtani filmovi na Dizni.

Alisa, na primer, ne e skromnoto anglisko Ka-rolovo devoj~e, nitu vizuelno e re{ena kako {totoa go napravil Teniel vo svoite ilustracii. Sta-vena vo rozov svet, Alisa e „devoj~e“ od Diznieva-ta tabla za crtawe, sestra na Sneàna, Pepela{kai site bajki koi ja doìveaja negovata vizualiza-cija.

Likot na Ludiot [apkar, lucidno re{en, vo du-hot na cirkuskite pretstavi, se odlikuva, pred se,so svojata apsolutna apsurdnost, nasproti onoj naKarol, koj tokmu preku apsurdnosta ja turka Alisavo smisla. Martovskiot Zajak, lud kako i [apka-rot, ja dokaùva onaa poznata zabele{ka na Ma~o-rot ê{aj me, deka „site se ludi tamu“. Detskotooko e zarobeno pomeòu ovie dvajca komedijanti, po-veùe otkolku vo konceptot na Karol.

Gordelivata Gasenica, sli~na na angliski snob,sedi na list i pu{i nargile, postavuvajùi – navi-dum nezadolìtelno pra{awe: „Koja si ti?“ Re{e-no isklu~itelno vizuelno, edno takvo pra{awe nafilmskoto platno e pretstaveno preku raznobojni

fonemi: ”Who (O) are (R) you (U)?” („Koja si ti?“)Bukvite vo vid na vinoìten ~ad, ve{to sozdavaathalucinogena glamurozna atmosfera, terajùi jaAlisa da se zaka{la. Inteligentna inovacija naDizni koja otsustvuva kaj Karol. Se pojavuvaat icela grupa novi su{testva nare~eni Mome Rathskoi ne izgledaat kako tipi~ni staorci i moàt ce-losno da se nosat so „ludiloto“ na drugite ̀ itelina Zemjata na ûdata.

Vo knigata na E. G. Luc (E. G. Lutz) Animiranicrtani (Animated Cartoons), za prv pat izdadenavo 1920 godina, Luc pravi interesna analogija naanimiraniot crtan film. Knigata na Luc bila ed-na od omilenite ~etiva na Dizni. Luc go istaknu-va Karol kako avtor ~ii dela se soodvetni za naplatno. Alisa vo zemjata na ~udata, spored Luc,e odli~en primer za imaginarna prikazna ~ii li-kovi se podatni za animacija, osobeno od onie ani-macii nameneti za deca. Spored nego, interpreta-ciite na Xon Teniel izgledaat kako specijalno na-praveni za konverzija na animatorskoto platno.Ludiot [apkar so svojata {apka gi akcentira ko-mi~nite elementi i e figura koja e oboàvana doden-denes.

Na sekoj umetnik koj bi se nafatil da razrabo-ti animirana prikazna izgradena vrz modelot naKarolovoto vrvno delo, potrebna mu e isklu~itel-no „vesela“ imaginacija i ~uvstvo za fantastika.Toj ùe mora da gi poznava ilustraciite na Teniel,na~inot na koj tie se nacrtani i na~inot na koj ko-municiraat so tekstot (Lutz 1998).

Treba da se vnimava na toa deka, koga e vo pra-{awe tekst, negovo prikaùvawe vo sliki, a voslu~ajov animacii, toa povlekuva preciznost vo cr-taweto i vo odnosot kon perspektivata. Prviteistraùva~i ~ij interes bile problemite povrzaniso analizata na fotografiite, vo animaciite gle-daat slikovna sinestezija koja proizveduva dviè-

66

2 http://www.nytimes.com/movie/review?res=9E04E6DF1731EF3BBC4850DFB166838A649EDE

we na idei i prenesuvawe na rezultatite vo prak-ti~ni celi. Formalniot odnos kon perspektivataod Alisa vo zemjata na ~udata pravi animacija vokoja sodrìnata e podvedena pod formata. Verzi-jata na Alisa od 1951 godina e podvedena pod so-drìnata, za da bide pozabavna. Vo duhot na poeti-kata na Volt Dizni, taa verzija im dava na decatavizuelno ~etivo vo koe Alisa, od lik od XIX vek,odedna{ im stanuva sovremenik.

Ako Alisa na Luis Karol ja podvedeme pod ime-nitelot na Piter Hant (Hunt 1994), koj tvrdi de-ka Alisa e detskiot pogled kon vozrasnite i ni-vniot svet, toga{ Diznievata Alisa istiot imeni-tel go pretstavuva tokmu taka, otkrivajùi ja det-skata perspektiva kon svetot na vozrasnite. Tie naAlisa – izgledaat ~udni, zborovite na Ma~orot„ê{aj me“: „Site sme ludi ovde“, se tolkuvawe nasvetot na vozrasnite. Metafori~no pretstaveniteìteli na Zemjata na ûdata, vozrasnite, se po-staveni pred o~ite na Alisa. Tie – ja pretstavu-vaat svojata vistina nejze, no pominuvajùi niz nej-zinata detska ramka, – izgledaat ~udni i na momen-ti nerazbirlivi. I pokraj toa, taa ~uvstvuva pri-vrzanost kon niv. Gi razbira na svoj detski na~in,tie – pomagaat da sozree, pritoa ne zaboravajùi daja obeleàt kako li~nost koja nikoga{ nema da za-boravi na deteto vo sebe. Pokraj nea, iqadnici de-ca niz svetot – se sopatnici niz Zemjata na ̂ uda-ta, prepoznavajùi se vo nea, i nivnoto detstvo ekreativno osmisleno. Vizuelnata pretstava koja jadobivaat niz ovaa verzija na Dizni e pretstava ko-ja gi sledi i dodeka ja ~itaat knigata. Onie koiimaat pristap do filmot, pred da nau~at da ~itaat,likovnite re{enija na Dizni gi stavaat pred oniena Teniel. Taka, slikata dobiva predimstvo predzborot. Ako go pogledneme procesot obratno, re-{enijata na Teniel i funkcijata {to ja imaat votekstot na Karol se u{te se nezamenlivi. Tie se

svrzani so tekstot, nivnata simbioza e te{ko pre-nosliva na filmsko platno, so {to tekstot dobi-va privilegija da ja koristi slikata vo svoi celi.Odnosot na slikata i zborot se otkriva preku ni-jansi, toj se razotkriva na razli~ni na~ini. Mesta-ta kade {to slikata i zborot se vkrstuvaat se me-sta kade {to slikata i zborot ne se sekoga{ ram-nopravni, ili obratno. Odnosot na vkrstuvawe, na-sproti onoj na razminuvawe, e odnos koj se ~ita ka-ko nuèn i poèlen, pred se vo literaturata za de-ca. Ottamu i ̀ elbata na Alisa za kniga so sliki,potreba na sekoe dete, osobeno koga u~i da ~ita.Toa ne nosi u{te edna{ kon primena na psihoana-liti~ki pristap kon odnosot na slikata i zborot.Znaejùi deka pri razvojot ~ovekot prvo u~i da zbo-ruva, pa potoa da ~ita, slikata e onaa koja e po-trebna da posreduva vo toj proces na u~ewe, da seizrazi sebesi i svetot okolu sebe.

2. Adaptacijata, sredstvo na vizuelniot jazik

Knigite na Luis Karol Alisa vo Zemjata na ~u-data i Alisa vo Svetot na ogledaloto ne samo{to bile adaptirani za film tuku bile adaptiranii za pesni, sliki, teatarski pretstavi, kompjuter-ski igri... Meòu niv postojat tri verzii na VoltDizni. Ednata e onaa od 1951, drugite dve godinipodocna – verziite na Tim Barton od 2010. i 2016.godina.

Verzijata na Dizni e osmata filmska adaptaci-ja na Karolovata novela, no prviot animiran filmtrael 75 minuti. Filmot gi kombinira likovite,kako i narativite na Karolovata Alisa vo Zemjatana ~udata i Alisa vo svetot na ogledaloto, kadenekoi likovi ili delovi na prikaznata se ispu{te-ni. Sporedeno so drugite filmski adaptacii, Di-znieviot film sodrì mo{ne orginalni idei. Vo

67

Diznievata Alisa vo Zemjata na ~udata, sedumgo-di{nata Alisa go sledi Beliot Zajak. Na toj pat,isto kako i kaj Karol, taa ~esto ja menuva svojataviso~ina, paòa vo barata od solzi, a vo trkata zasu{ewe ja prezema ulogata na voda~. Alisa e vove-dena vo Zemjata na ̂ udata, no site likovi koi Di-zni odlu~il da gi zadrì, gi koristat istite zbo-rovi na Luis Karol.

Odnosot na adaptacijata kon deloto e sosemsprotiven od onoj na replikite kon originalniottekst. Onolku kolku {to replikite soodvetstvuva-at so onie na tekstot, tolku vizuelnite re{enijapravat golemi otstapki od re{enijata na Teniel.Diznievata implementacija na animacijata dava av-tenti~en pristap kon deloto na Karol, u{te edna{pokaùvajùi deka Dizni go koristi svojot talentza da gi pridobie, pred se, najmladite. Koga stanu-va zbor za adaptacijata na Dizni od 1951 godina3,moè da se kaè deka Volt Dizni moè da se smetaza adaptator, bidejùi toj ja prezel odgovornosta zakrajnata verzija. Site drugi li~nosti vklu~eni voprocesot na produkcija pridonele za razvojot nafilmot. Revizor na produkcijata bil Ben [arp-stin (Ben Sharpsteen), reìserite Klajd Xeronimi(Clyde Geronimi), Hamilton Lask (Hamilton Lu-ske) i Vilfred Xekson (Wilfred Jackson), kako ideset direktori na animacija, scenaristi, animato-ri na likovi i kompozitorot Oliver Valas (OliverWallace). Volt Dizni gi napravil site va`ni re-{enija i gi koordiniral kreativnite aktivnostina svojot tim. Vilfred Xekson go opi{al Dizniso slednive zborovi: „Volt be{e li~nost koja znaekako da ubedi, li~nost koja inspirira{e i kojaznae{e da gi natera drugite da napravat toj {tosaka“ (Lutz, 1998). Denes, duri i od aspekt na isto-rijata na umetnosta i istorijata na animacijata,Volt Dizni se smeta za pioner vo oblasta na ani-

macijata. Toj ne e prviot {to animiral crtanisliki, no e prviot koj gi kombiniral animiranitei dviè~kite sliki. Taka, Dizni go napravil ani-maciskiot medium, komercijalno vidliv za po{i-rokata publika.

Vo 1946. godina Volt Dizni sorabotuval so Sal-vador Dali, na preoktot nare~en Destino (Sudbi-na), koj e zavr{en duri vo 2003. godina od kompa-nijata na Dizni. Toj koristi animirani likovikombinirani so realni. Prikaznata vklu~uva ednamlada devojka i bogot na vremeto Hronos. Smislenakako baletska igra, vo nea se pokaùva moùta natancot preku koj se dolovuva ve~nosta na qubovtanasproti minlivosta na vremeto.4

Fasciniranosta na Volt Dizni so Zemjata naûdata i Svetot na Ogledaloto u{te od detski de-novi, se vrzuva i so po~etocite na negovata karie-ra, koga go napravil svojot prv kompleten film vo1923. godina, vo koj u~estvuva realno devoj~e vo in-terakcija so animirani crtani ìvotni. Iako neplaniral da pravi animirani filmovi tuku sakalda stane filmski reìser, sepak, sakal so „Alisa“da vleze vo {irokata holvudska industrija. Marga-ret X. Vinkler (Margaret J. Winkler) mu ponudiladogovor za produkcija na serija kratki filmovi zaAlisa, nare~eni Alisa vo zemjata na crtanite.Od 1924. do 1926. godina Dizni produciral seriiod 57 kratki filmovi za Alisa, vo koi replikitene bile direktno povrzani so knigite na Karol.So Alisinata Zemja na ûdata i Alisa vo zemja-ta na crtanite se vrzuvaat i samite po~etoci nakompanijata na Volt Dizni. Re{avajùi da rabotina Alisa, Dizni bil svesen za mo`nosta od kriti-ka, osobeno koga raboti so edno tolku popularnodelo. Najprvo, Dizni planiral da napravi celosnaadaptacija na Alisa vo zemjata na ~udata, a spore-deno so verzijata na Paramaunt (Paramount) od 1933.

68

3 http://www.imdb.com/title/tt0043274/?ref_=nv_sr_2 4 http://www.youtube.com/watch?v=1GFkN4deuZU

godina, go dava odgovorot na pra{aweto kako adap-tacijata se smenila vo tekot na godinite. Vo 1946.godina, toj objavil deka ùe pravi dolgometraèncrtan film koj ùe gi sledi ilustraciite na XonTeniel. Odlukata da se izbere filmot kako medi-um, osobeno toga{ pretstavuval predizvik na kojDizni odgovoril so seta svoja kreativnost i av-tenti~nost. Zatoa, toj naj~esto izbira bajki i na-rodni prikazni za da se pravat crtani od niv. Di-znievata Alisa vo zemjata na ~udata e diznifi-kacija, adaptacija na knigata od Karol za {irokapublika. Publikata lesno moè da gi prepoznaelikovite, duri i onie koi ne gi prepoznavaat mo-àt da gi iskusat raznobojnite i ekspresivni crta-ni likovi, koi ja nosat smislata bez da se poznavatekstot. Za razlika od poveùeto ̀ enski likovi naDizni, Alisa ne e princeza, ili del od nekoja ba-jka. Taa e devoj~e, no silen ènski lik, osnova nadeloto i glaven pokrenuva~ na dejstvoto.

[umata na Tagli (Tulgey Wood) e ime zajmenood pesnata „Xabervok“, no namesto lokacijata naborbata pomeòu herojot na pesnata i Xabervok, Di-zni pravi ne{to kompletno poinakvo. Se vklu~u-vaat ~udni kreaturi koi ja opkruùvaat Alisa, koigi nema vo tekstot na Karol, a se prisutni kogaAlisa pla~ejùi go sreùava Ma~orot „ê{aj me“.Stilot na Dizni se ~uvstvuva vo animaciite i pe-snite, animaciite se inovativni, no sepak ja potvr-duvaat formulata na Dizni za zabaven detski film.Muzi~kite efekti se ~esto prisutni, del od for-mulata koja e uspe{na do denes. Taka, na primer,muzi~kite elementi odgovaraat na prirodata naTvidldam i Tvidldi, odgovaraat i na cela scena,vizuelno pretstavena da go sledi ritamot na dija-logot. Vo redot muzi~ki elementi koi sluàt zapotkrepuvawe na dejstvoto e i „Boejùi gi rozitecrveno“, koja denes e antologiska i lesno prepo-znatliva vo redot melodii inspirirani od Alisa.

Dizni – dava vizuelna dimenzija na muzikata, a zanego animiraniot film e na~in na „gledawe“ namuzikata.

Dizni, pionerot na animacijata, e u~itel direkt-no i indirektno na redica animatori koi ja obe-leùvaat scenata na animiraniot film. Na~inotna koj toj gi izbira motivite se po~ituva i denes.Pravejùi adaptacii na knièvni dela, toj – davavizuelna dimenzija na knigata, dimenzija kojafilmskoto platno ja predo~uva pred decata.

IZVORI

Kirili~ni izvori

Jung, Gustav Karl (1998). ̂ ovekot i negovite sim-boli. Skopje: ZUMPRES.

Psihologija i alhemija. (2003). Skopje: Taberna-kul.

Kapu{evska-Drakulevska, Lidija (1998). Vo lavi-rintite na fantastikata. Skopje: Magor.

Te{ka noù. (2009). Skopje: Magor.Karol, Luis (1987). Alisa vo zemjata na ~udata.

Skopje: Makedonska kniga, Detska radost, Kul-tura, Misla, Na{a kniga.

Karol, Luis (2009). Alisa vo svetot na ogledalo-to. Skopje: Magor.

Frojd, Sigmund (1996). Neugodnoto vo kulturata.Skopje: Zumpres.

[nicler, Artur (2002). Novela za sonot. Skopje:Templum.

Latini~ni izvori

Aylock, Wendell. Schoencke, Michael (ed.) (1998).Film and literature. Lubbock, Texas: Texas TechUniversity Press.

69

Bettelheim, Bruno (1968). Symbolic Wounds PubertyRites & the Envious Male. New York: CollierBooks.

Carroll, Lewis (2004). The Complete IllustratedWorks of Lewis Carrol. London: Bounty Books.

Davis, Richard Brian (ed.) (2010). Alice in Wonder-land and Philosophy. Curiouser and curiouser.Hoboken, New Jersey: John Wiley and Sons.

Hunt, Peter (1994). An Introduction to Children’s Li-terature. Oxford – New York: Oxford UniversityPress.

Lacan, Jacques (2007). Écrits. New York – London:W.W. Norton & Company.

Lachman, Renate (2002). Phantasia/Memoria/Rheto-rica. Zagreb: Matica Hrvatska.

Libri & Liberi: ~asopis za istraìvanje dje~je knjièv-nosti i culture (2014). 3(2) Zagreb: Hrvatskaudruga istraìva~a dje~je knjièvnosti (HIDK).

Lutz, Edwin George (1989). Animated Cartoons. Bo-ston: Applewood.

Maru{i}, Jo{ko (2004). Alkemija animiranog filma.Zagreb: Meandar Media.

Muniti}, Ranko (1986). Alisa na putu kroz podzem-lje i kroz svemir. Gornji Milanovac: De~je novine.

Richard, Schickel (1997). The Disney Version: TheLife, Times, Art and Commerce of Walt Disney.Ivan R. Dee 3 edition.

Korpus filmovi:

Alisa vo zemjata na ~udata, film na Klajd Xero-nimi (Clyde Geronimi), Vilfred Xekson (Wil-fred Jackson) i Hamilton Lask (Hamilton Lu-ske): Volt Dizni (Walt Disney), 1951.

Mersiha N. ISMAJLOSKA

DISNEY IN WONDERLAND(to ‘Alice in Wonderland’ (Clyde Geronimi, Wilfred

Jackson, Hamilton Luske): Walt Disney, 1951)

Summary

The mixing of the new and old element is changing thenet of the movie. That way movie takes motives from Won-derland and from Through the Looking-Glass. The emotio-nal net is organizational around picture and is on our mindwhen we are answering the question ”Who I am? What isgood for me, and what in not?” On this way dream trans-fer emotional potential though dreams and prepare the drea-mer to see things on positive way and start differently per-ceive challenges of the day. During dreaming, mind is al-ways active, it repeats experiences, selecting new informati-ons which are relevant and important for emotional maturi-ty. Dreams are not meaningless. They are formed using sche-me and they are interconnected with emotioanl meaning andmemories. Dream is a challenge, especially for Alice. Thro-ught dream she gains knowledge about Wonderland andThrough the Looking-Glass, two aspects which are indi-spensable part of her personality. Carrolss’s Alice is a me-taphorical dream of visual.

Alice in Wonderland and Alice Through the Looking-Glass is one big Alice in movie-land. Through codes ofdreaming, Alice’s re-questioning learned things reveals thingsand open space to new, crossing of miraculous from thefield of unconceus to conceus. The memory from previousworld is materialized visualy through Wonderland andThrough the Looking-Glass.

Key words: Alice, Wonderland, Through the LookingGlass, Carroll, Tenniel, Disney, dream

70

UDC 004.738.5–055.26

� Isidora D. STANI]Matica srpska, Novi Sad

Republika Srbija

MAJKA KAOPRIMARNIRODITEQ IREPREZENTACIJAMAJÎNSTVANA DRU[TVENOJMRE@I INSTAGRAM

SA@ETAK: Pozicija majke, duboko ukorewena jo{ u

tradicionalnom dru{tvu kao primarna, na{la je central-

no mesto i u modernom dobu. Koliko je slika odnosa maj-

ke i deteta doìvela promenu u digitalnom vremenu u od-

nosu na analognu eru najboqe oslikava najvizuelniji pred-

stavnik novih medija, odnosno dru{tvena mreà Insta-

gram. Kvalitativna analiza se zasniva na primerima ko-

ji najslikovitije prestavqaju pokrenutu problematiku.

KQU^NE REÎ: Instagram, fotografije, majka, de-

ca, roditeqstvo, dru{tvene mreè, parasocijalna inter-

akcija

U ciqu dekonstrukcije odnosa izme|u majke ideteta, bilo da je re~ o tom motivu u nauci, kwi-èvnosti, tradicionalnim ili modernim medijimaili pak na bilo kom drugom poqu, analizu tog fe-nomena potrebno je zapo~eti iz perspektive vreme-na u kome je nastao. Jo{ je po~etkom dvadesetog ve-

ka uspostavqen koncept Edipovog kompleksa u psi-hoanalizi. Edipov kompleks u nau~nom smislu pri-menio je psihoanaliti~ar Sigmund Frojd. Ovaj psi-hoanaliti~ki postupak zasnovan je na starogr~kommitu, koji nas vra}a jo{ vi{e kroz vreme, a kojigovori o kraqu Edipu koji ubija svoga oca Laja, apotom se èni svojom majkom Jokastom. Kao pojamkroz nauku primewuje se i u tuma~ewu kwièvnihtekstova, oslawaju}i se na analizu li~nosti u psi-hologiji. Ovaj pojam izvorno ozna~ava izrazituidentifikaciju deteta sa istopolnim roditeqem,a antagonizam prema roditequ razli~itog pola.Me|utim, naro~ito na na{im prostorima, ovaj setermin naj~e{}e upotrebqava za opisivawe odnosaizme|u mu{kog deteta i majke, a mnogo mawe u kon-tekstu odnosa izme|u oca i }erke.

Dijana Gaji} je u svojoj analizi diskursa u ~a-sopisu za roditeqe Moja beba navela da se „u maga-zinu ne tematizuje veza izme|u deteta i oca, a ka-da i postoje naznake te veze, ona se smatra eksce-som pre nego normalnom pojavom” (Gaji} 2013: 301).Majka se, drugim re~ima, jo{ od postanka svetasmatra primarnim roditeqem, a wena povezanost sadetetom je, ~ini se, jedna od retkih ideja koja jeuniverzalna i nalazi se u svim kulturama sveta.

Ta povezanost se ~esto isti~e toliko da se potom osnovu razvijaju mnogolike teorije, koje ~estoidu u krajnost, poput one, u narodu uvreène, pokojoj se smatra da majke poro|ene carskim rezomnikada ne}e imati jednak stepen povezanosti sasvojim detetom kao one koje su rodile vaginalnimputem.

Da tradicionalna slika ène sa detetom ìvii u 21. veku, bez obzira na civilizacijski razvoj,govori i banalan primer oznake u autobuskom pre-vozu – „Rezervisano za majke sa decom i trudnice”– koja izgleda da potpuno iskqu~uje oca. Daqe seu tom smislu veoma ~esto mogu ~uti sintagme po-

71

put „maj~inski instinkt” i „jedna je majka”. U tomkontekstu, Ksenija Peri{i} i Ana Bukvi} kaù da„koncept maj~inskog instinkta oprirodwuje ̀ eni-nu ̀ equ da ra|a i odgaja decu, ̀ rtvovawe za wih ipredvi|awe wihovih potreba” (Peri{i} – Bukvi}2008: 359).

Deca su dosledno uvek bila u rukama èna, ne-`nih majki, sestara ili baka. Taj mo}ni vizuelnistereotip – ̀ ena sa detetom – sre}emo ve} u najra-nijoj istoriji fotografije. Slika deteta u naru~jumajke deo je najdubqih slojeva istorije vizuelne ci-vilizacije, a dobro je znamo i kao ikoni~ku predsta-vu Bogorodice sa Hristom (Todi} 2015: 23).

Maj~inski instinkt, koji postoji kao pojam bezopozitnog o~inskog instinkta, podrazumeva da sekonekcija i qubav izme|u deteta i majke neminovnorazvijaju jo{ tokom detetovog razvitka u utrobi.Maj~inska qubav se, stoga, moè definisati kao„nau~eno ose}awe koje postepeno raste tokom zajed-ni~kog ̀ ivota s detetom i svakodnevne brige o we-mu, a rezultat je specifi~nih normi i vrednosti”(Hager 2011: 39). U narodu je tako|e uvreèna ire~enica „sve }e to poro|aj da sredi”, koja podra-zumeva da sve vrste èninih zdravstvenih tegoba,poput hormonskih poreme}aja, pa i ranica na grli-}u materice, re{ava upravo dono{ewe deteta nasvet. Takav stav, ~ini se, pre podrazumeva da }e ̀ e-na nakon poro|aja znatno mawe da brine i razmi-{qa o sebi, te }e svu energiju i misli usmeriti kadetetu, kako tradicija i nalaè. Tako „dolazimopostepeno i do koncepta maj~inske `rtve koja nesamo da se o~ekuje nego postaje usa|ena u identitetkao wegova afirmacija. Patrijarhat patwu stavqana pijedestal – patwa je svrha ̀ enine egzistenci-je, a vrednost ène zasniva se na vrednosti dono-{ewa novog ìvota na svet”, ~ime èna u privat-noj sferi ostvaruje poziciju heroine (Rich 1986:159). Nakon ro|ewa deteta majka se smatra junaki-

wom koja je na svet donela novi ̀ ivot, a u civili-zacijski nazadnijim zemqama mu{ko dete predsta-vqa blagoslov u odnosu na ̀ ensko, te se majka, akoga rodi, na poseban na~in ceni i daruje. @ena se,dakle, upravo zbog toga {to je wen poloàj u sko-ro svim dru{tvenim aspektima podre|en, smatrakrivom ili zaslu`nom za pol deteta. Ta ~iwenicagovori u prilog tome da je, u vremenima kada nau-ci nije bio poznat proces razvitka pola kod dete-ta, najjednostavnije bilo i tu vrstu odgovornostipripisati èni.

Odnos oca sa decom u pro{losti bio je razvi-jan sa ciqem {to boqe pripreme mu{kog deteta zaulogu naslednika, dok je majka bila zaduèna zarazvoj emocionalne inteligencije. @ensko dete je,me|utim, bilo pripremano da u budu}nosti i samo{to boqe odigra ulogu majke i doma}ice, te je u~e-no da je vrlina „koja ~ini ̀ enu dobrom majkom o~i-gledno povezana s wenom ukupnom aktivno{}u u do-ma}instvu, ali i gubqewem drugih identiteta, dis-kursom o maj~inskom instinktu i specijalnoj veziizme|u majke i deteta, profesionalizovawem ovihpozicija, kao i pojmovima `rtvovawa i patwe, a usavremenom kapitalisti~kom svetu model idealnogmaj~instva se u~vr{}uje, a zatim eksploati{e uokviru konzumerizma” (Gaji} 2013: 293).

Idealni tip majke, dakle, predstavqa „paradokskoji postaje o~igledan kada se esencijalisti~ki vi-|eno materinstvo posmatra kroz naturalizacijuaktivnosti koje ga prate, te zapravo uspostavqastandard za ̀ enskost, tako da je ̀ enska subjektiv-nost jednaka materinskoj subjektivnosti” (Vi{i}2013: 99).

U modernoj civilizacijskoj tekovini prvobitnosu zakonski propisi, a potom i razvoj svesti ~ove-~anstva, znatno napredovali u pogledu rodne pode-le uloga u porodici. Izboriv{i se za svoja gra|an-ska prava, ène su u velikoj meri, mada uz neizo-

72

stavne, ~esto i ekstremne izuzetke, izjedna~ene samu{karcima u savremenom svetu. @ensko dete se pozna~aju, u ve}ini slu~ajeva, po~iwe posmatrati jed-nako kao mu{ko, a èna, dobijawem prava glasa iradni~kih prava, prestaje da se smatra iskqu~ivoreprodukcijskom ma{inom i skru{enom doma}icom.

Ne tako davno, pre oko samo 60 godina, u magazi-nu Housekeeping monthly iz 1955. godine objavqenje ~lanak pod nazivom Good Wife’s Guide, koji ja-sno oslikava poziciju ène onog vremena.

Fotogorafija 1: Good Wife’s Guide

Iako su zakonska prava èna u velikoj, ako nei apsolutnoj meri jednaka sa pravima mu{karaca,praksa ipak pokazuje da odre|ene tradicionalnepodele, ponekad samo vrlo ve{to skrivene, ostaju daìve. „Povodom kwige Amerikanci Roberta Fran-ka, slavnog fotografa, objavqene 1958. godine,prime}eno je da nema nijedne fotografije na kojojmu{karac pozira sa detetom” (Todi}, 2015: 23).Sli~na se analogija moè napraviti i u posma-trawu dru{tvene mreè Instagram.

Reprezentacija maj~instva na

dru{tvenoj mreì Instagram

Korpus ovog istraìvawa obuhvataju fotogra-fije sa tematikom roditeqstva i detiwstva obja-vqivane na 16 personalnih Instagram naloga sle-de}ih korisnika: Kim Karda{ijan Vest (starleta),Kortni Karda{ijan (starleta), Skot Disik (suprugstarlete Kortni), Bijons @izel Novels Karter(peva~ica), Viktorija Bekam (modna kreatorka),Dejvid Bekam (fudbaler), Sara Xesika Parker(glumica), Jelena Karleu{a To{i} (peva~ica), Du-{an To{i} (fudbaler), Novak \okovi} (teniser),Jelena \okovi} (supruga tenisera Novaka), HanaMajklek (lajfstajl blogerka), Sabina Vu~eni} (blo-gerka), Mindi Hohfeld (blogerka), Gabrijel Smit(korisnica) i En [el (korisnica).

Jedinice analize predstavqaju fotografije, wi-hovi naslovi, kao i interesantni komentari poje-dinih pratilaca sa tematikom roditeqstva, a kojigovore u prilog razvoja parasocijalne interakcijeposmatrane i modifikovane tako da bude primen-qiva u analizi dru{tvenih mreà kao medija. Usvrhu istraìvawa na svakom od profila pregle-dane su sve fotografije od dana otvarawa nabroja-nih personalnih naloga pa zakqu~no sa 17. februa-rom 2016. godine.

Naime, prvobitna ideja, da se analiziraju objavefotografija sa reprezentacijom roditeqstva na In-stagram profilima oba ~lana bra~ne zajednice, ni-je bila mogu}a, jer je utvr|eno da mu{ki ~lanovi tezajednice u velikom broju slu~ajeva (Karda{ijan –Vest, Novels – Karter, Parker – Broderik, kao i usvim slu~ajevima analiziranih profila osoba kojene spadaju u javne li~nosti) nemaju Instagram na-log, stoga je uporedna analiza bila mogu}a samo unekoliko slu~ajeva (Karda{ijan – Disik, bra~ni parBekam, Karleu{a – To{i} i bra~ni par \okovi}).

73

Drugi zna~ajan podatak podrazumeva ~iwenicuda oni mu{ki predstavnici bra~ne zajednice kojipak imaju svoje naloge na Instagramu „ka~e” znat-no mawi broj fotografija koje reprezentuju rodi-teqstvo i detiwstvo wihove dece u odnosu na brojfotografija koje objavquju wihove supruge. Takose me|u brojnim fotografijama iz poslovnog ̀ ivo-ta, no}nih izlazaka i slika sa prijateqima na pro-filima o~eva fotografije dece pojavquju uglavnomsa nekim povodom, poput ro|endana. Iz takve prak-se se – bez obzira na zanemarqiv broj slu~ajeva ko-ji odstupaju od navedenog pravila, poput Instagramprofila fudbalera Du{ana To{i}a na kojem se ~e-sto mogu na}i fotografije sa motivom porodice –moè u~itati da tradicionalni poredak i daqe ̀ i-vi ~ak i u moderno doba navodne jednakosti.

@ena je, dakle, zadràla ulogu primarnog rodi-teqa sa ulogom doma}ice, te ènski Instagramprofili od momenta dolaska deteta na svet obilu-ju porodi~nim fotografijama, dok mu{ki nasta-vqaju i daqe najvi{e da prezentuju fotografije izdru{tvenog, a naro~ito poslovnog ̀ ivota, koji ihkao li~nost odre|uje, ~ini se jednako kao u 19. ve-ku, o ~emu je u svojoj kwizi pisala i Milanka To-di} (2015).

Ono {to demokratski poredak u du{tvu, reklobi se, najvi{e teì da iskoreni jeste jo{ jedan in-teresantan podatak iz analize Gaji}eve o ~asopisuMoja beba koji kaè da „majka ne moè da bude ti-nejxerka, starija èna, samohrana majka, hroni~nobolesna ili pak gej osoba” (Gaji}, 2013: 301). In-ternet pre svega, a potom i dru{tvene mreè, omo-gu}ili su upravo to da se kroz gra|ansko novinar-stvo omasovi pravo glasa odre|enih zapostavqenihdru{tvenih mawina i da se propaganda razli~itihideja, stavova i mi{qewa obi~nog ~oveka u~inividqivijom. Ponovo je interesantno to da su ovo-ga puta jedino majke te ~ije se objave sa ciqem

propagirawa, odbrane i zastupawa odre|enih pra-va, fenomena ili ideja zna~ajnih za roditeqstvo idecu mogu na}i na Instagramu. One se tom prili-kom zalaù za podizawe svesti o pitawima prven-stveno prirodnog, zatim i javnog dojewa, saradwerastavqenih i razvedenih roditeqa prilikom podi-zawa dece (co-parenting) i sli~no.

Fotografija 2: Instagram profil Kortni Karda{ijan

U tom poduhvatu „promene sveta” u smislu po-ku{aja promene qudske svesti na globalnom nivouo odre|enim pitawima, logi~no, vi{e uspeha moguimati poznate li~nosti, zbog mogu}nosti da znat-no brè dopru do ve}eg auditorijuma. Tako, na pri-mer, starleta Kortni Karda{ijan, za koju mnogismatraju da je svoj ̀ ivot podredila upravo ra|awudece, a {to je ona i potvrdila svojom izjavom kojusu preneli brojni ~asopisi („Ja sam u svom najbo-qem izdawu upravo kada sam trudna!”), zalaè seza prirodno dojewe dece, te na svoj profil vrlo~esto postavqa fotografije svoje pumpe za maj~inomleko. I dok ve}ina majki saose}a i slaè se sawom i podràva ovaj i sli~ne vidove zagovarawaodre|enih prava i ideja, postoje i izuzeci koji sma-traju da od maj~instva ne treba praviti nauku. Uprilog tome govori i komentar na Kortninu foto-

74

grafiju pumpe za dojewe koji ukazuje upravo na toda je isticawe ose}aja „fantasti~nosti” i „neve-rovatno prelepog stawa”, {to su ~esti epiteti ko-ri{}eni kada je u pitawu opisivawe trudno}e, ne-{to {to je postalo vi{e trend nego realna slikadrugog stawa.

Novi mediji su omogu}ili da se od jedne potpunoprirodne pojave kao {to je trudno}a i svega onoga{to ona sa sobom nosi napravi izuzetno velikapompa. Na taj interesantan fenomen da su roditeq-stvo, a prvenstveno maj~instvo, pretvoreni u pro-fesiju ukazuje i M. Todi}: „Teme vezane za novapravila podizawa, vaspitawa i brige o detetu, aonda i ~itav niz novih propisa vezanih za pravadeteta samo su deo vrlo intenzivnih istraìvawa,koja su tokom proteklih decenija tematizovala mo-derno dete i detiwstvo u mnogobrojnim i raznorod-nim studijama kulture, pedagogije, psihologije, an-tropologije, filozofije, sociologije i tako daqe.U virtuelnoj sferi dru{tvenih mreà ta diskusi-ja je dobila neo~ekivanu popularnost, jer se ~ini-lo da svi znaju metodologiju uspe{nog odrastawa”(Todi} 2015: 19–20).

Naposletku, ova tema je potkovana i primerimaizrazite parasocijalne interakcije – teorije o ko-municirawu, definisane jo{ 1956. godine, koju su,kao jednako psiholo{ki i medijski fenomen kojise odnosi na prisnu vezu koja se razvija u umu kori-snika tradicionalnih medija i koja podrazumevawihov odnos sa medijskim li~nostima, definisalisociolozi Donald Horton (Donald Horton) i Ri-~ard Vol (Richard R. Wohl) u ~lanku pod nazivom„Masovna komunikacija i parasocijalna interakci-ja: Posmatrawe bliskosti iz daqine”. U ovoj ana-lizi teorija o parasocijalnoj interakciji modifi-kovana je tako da bude primenqiva i na modernemedije, {to se pokazalo potpuno mogu}im. Naime,majke su tako|e bile te koje su u analizi pokazale

najvi{i stepen izraènosti parasocijalne inter-akcije, koji se o~ituje upravo u broju komentaraèna na ovakve fotografije, kao i u potpuno ne-formalnom na~inu me|usobnog obra}awa, kakvo jekarakteristi~no za pravi prijateqski odnos. @enesu tako|e bile te koje su u daleko ve}oj meri odla-zile u krajnost i u pogledu objavqivawa sopstvenihfotografija sa tematikom roditeqstva, a one suveoma ~esto naslovqavane detaqnim opisimazdravstvenog ili emotivnog stawa.

S pravom se moè zakqu~iti da je poloàj ̀ eneu dru{tvu, bez obzira na neosporiv dru{tveni na-predak, i daqe ostao ukorewen u svojim tradicio-nalnim oblicima. îni se da ène, bez obzira nato koliko emancipovane, obrazovane, poznate i sa-vremene bile, i daqe ̀ ive u okovima tradicional-ne rodne podele, te da se ni same ~esto ne mogu odu-preti tom fenomenu koji nastavqa da ìvi ~ak iu 21. veku. Savremena èna, mada mo`da u mnogimsituacijama deluje oslobo|eno, ipak i daqe robujepredrasudama koje su joj jo{ veoma davno nametnute.@ena 21. veka, ipak, i daqe zna gde joj je mesto.

LITERATURA I IZVORI

Vi{i}, Tanja (2013). Nacionalne populacione politi-ke i konstrukcija materinstva u post-socijalisti~kojSrbiji, Postajanje majkom u vreme neoliberalnogkapitalizma, A. Vilenica (prir. i ur.). str. 91–132,Beograd: Uzbuna

Veb sajt Instagrama <www.instagram.com>Gaji}, Dijana (2013). Reprezentacija maj~instva u pi-

sanim medijima za ̀ ene: Analiza diskursa. D. V.Nedeljkovi} i D. Pralica (prir. i ur.), Digitalnemedijske tehnologije i dru{tveno obrazovne pro-mene 3, str. 293–305, Novi Sad: Filozofski fakul-tet

75

Peri{i}, Ksenija i Bukvi}, Ana (2008). Feminizam ipsihologija, Neko je rekao feminizam?, A. Zaha-rijevi} (prir. i ur.), str. 348–363, Novi Sad: Art-print

Todi}, Milanka (2015). Moderno dete i detiw-stvo. Beograd: Slu`beni glasnik

Hager, Tamar (2011). Making Sence of an UntoldStory: A Personal Deconstruction of the Myth ofMotherhood. Qualitative Inquiry, 17/1: 35–44

Horton, Donald & Wohl, R. Richard (1956). MassCommunication and Para-Social Interaction: Ob-servations on Intimacy at a Distance. Psychiatry:Journal for the Study of Interpersonal Processes,Vol 19, 1956, 215–229. < http://www.participations.org/volume%203/issue%201/3_01_hortonwohl.htm> 20. 02. 2016.

Rich, Adrianne (1986). Of Woman Born: Mother-hood as Experience and Instution. New York:WW Norton & Company

Isidora D. STANI]

MOTHER AS A PRIMARY PARENT ANDTHE REPRESENTATION OF MOTHERHOODON THE SOCIAL NETWORK INSTAGRAM

Summary

The relationship between a mother and a child has sincetime immemorial been emphasized as the most importantrelation and as the strongest influence on the growing up ofthe child and on the well-being of the entire family. In themodern age the expansion of transparency, brought by theappearance of social networks, has made this issue evenmore implied. The appearance of social networks – the mosttabloid media of today is more often then not declared asone of the main reasons for the distancing between people.In times when various psychological and sociological analy-

sis are based on this very problem, it is the social networks,these notorious culprits for the problem, that are over-crowded with images of family bliss. These images of acontented family are most commonly put in front of the eyesof a hungry audience by the, as tradition declares, primaryparents – the mothers. Therefore it is extremely interestingto observe the representation of the centuries-old order inthe digital age and the most tabloid network – Instagram.

Key words: Instagram, photographs, mother, children,parenthood, social networks, parasocial interaction

76

OGLEDALO

KRITIKE

PORTRET STARE

PERIODIKE ZA DECU(Dragoqub D. Gaji}, Kwièvnost za decu iomladinu u listovima i ~asopisima za decui omladinu u Vojvodini do Prvog svetskograta, Sombor, 2016)

Malobrojna su izu~avawa kwièvnosti za decukoja u sredi{te postavqaju odavno i duboko arhivi-rane publikacije, po bibliote~kim magazama raza-sutu periodiku, listove i ~asopise za decu i mlade.Posao dugotrajan, samo za strpqive tragaoce, sprem-ne da budu u svom naumu za~as osuje}eni, i posaoneophodan: bez uvida u negda{we lice kwièvno-sti za decu, ni razumevawe wene dana{we fiziono-mije ne moè biti potpuno. Osoben portret wenogdevetnaestovekovnog lika ponudila je nova kwigaDragoquba D. Gaji}a. Monografija Kwièvnost zadecu i omladinu u listovima i ~asopisima za de-cu i omladinu u Vojvodini do Prvog svetskog ra-ta nastala je na osnovu vi{egodi{weg prikupqawagra|e po bibliotekama u Ma|arskoj, Hrvatskoj iSrbiji, potom i doktorske teze koju je odbranio uZagrebu, 1987. godine.

Imaju}i u vidu sloène dru{tvene, politi~ke,istorijske i kulturne prilike u Vojvodini drugepolovine XIX i po~etka XX veka, odabrane ~aso-pise i listove autor sagledava kao prvu veliku po-zornicu pisane re~i namewene deci. Istoriograf-ski aspekt, faktografsko nizawe podataka iz ì-vota pojedinih publikacija i wihovih tvoraca, sa-radnika i urednika, bilo da su osnovni podaci, bi-lo bibliografske i biografske pikanterije, neide nau{trb primarnog poqa ispitivawa. Ono jepak utemeqeno i na uvaàvawu konteksta koji jeuslovio nagla{enu pedago{ku, moralisti~ku, ten-denciozno vaspitnu boju, ali i na prepoznavawu

77

druga~ijih impulsa koji su od pojedinih literarnihostvarewa ~inili tada netipi~na dela.

Pri tome, vrednosni sud autora nikada nije ne-jasan ili nedore~en. Kao uspele, estetski vredne,on vidi prevashodno tekstove koji na razli~ite na-~ine dodiruju ili doseù poeti~ke principe mo-dernog dela za decu. Otuda wegovo ~itawe Prija-teqa srpske mladeì, Venca, Radovana, Goluba, Ne-vena, Spomenka, Laste i Novog Srbina, ~emu su po-sve}ena zasebna poglavqa monografije, a potom iniza drugih ~asopisa i listova poput Slavjanke,\a~kog venca, Putnika, Zabavnika, donosi udvoje-no tuma~ewe kwièvnih priloga koji su ih ispu-wavali: i kao ogledala konkretnog vremena, i kaoogledala potowe, savremene kwièvnosti za decu.Pojedine komparativne analiti~ke skice nesumwi-vo svedo~e o poeti~kim, tematskim, motivskim,versifikacijskim vezama sa zna~ajnim ostvarewimasrpske kwièvnosti za decu XX veka i pruàjupriliku za nova tuma~ewa, recimo, Vitezovih, Ra-dovi}evih, Cari}evih ili Luki}evih pesama i pri-~a. Osnovni razlog zbog kojeg se povezuju pesme(uglavnom) zaboravqenih poeta i savremenih auto-ra krije se u specifi~nom doìvqavawu detiwstva:gde god je igra zaposela ponajve}i poetski prostori nadvladala pedago{ku funkciju, autor ove mono-grafije prona{ao je postojano upori{te za uspo-stavqawe paralela sa modernim pesni~kim duhomi izrazom. Tako su se zajedno prona{le, recimo,pesma Vladimira K. Petrovi}a „Zbogom, zbogom”iz Spomenka i „Lutka bez glave” Dragana Luki}a;pesme Mihovila Crnka „Na{a sigra” i „Mali La-la” iz Nevena sa pesmama Grigora Viteza; stihoviJovana Manojlovi}a sa poezijom Voje Cari}a; De-spotovi}eva „[aqiva pri~a o zemqi Dembeliji”iz Goluba sa Radovi}evim i Vitezovim pesmama...Gaji}eva analiza originalnih i prevedenih dela (are~ je o prevodima sa ruskog, nema~kog, ma|arskog,

~e{kog, francuskog, italijanskog, engleskog i dru-gih jezika) posebno je okrenuta tuma~ewu motivsko--tematskog aspekta i prevladavaju}eg poetskog „mo-dela”. On je naj~e{}e vezan za pobo`nost, rodo-qubqe, moralno vaspitawe i pou~avawe kontrast-nim slikama (poslu{na, disciplinovana i vrednadeca naspram dece koja su radoznala, neposlu{na,svojeglava, pa otuda bivaju ka`wena i prokazana)kao najefektnijim vidom iskazivawa osnovne in-tencije kwièvnog dela za decu: da se obra}aju ra-zumu, a ne ma{ti deteta. No, niz pesni~kih odstu-pawa od takve matrice (za koju bi neka vrsta elip-ti~ne definicije mogli biti stihovi MihovilaCrnka iz Nevena: „Zato slu{aj / Kwigu voli / [...]Crkvu voli / Bogu s’ moli / Narod qubi”) autor }eizdvojiti kao dokaz o proboju novog senzibilite-ta, najpre u poimawu detiwstva, potom i u domenukwièvnog stvarala{tva za detiwstvo. Takve pesmeispevane su neposredno „iz detiwstva”, de~jim gla-som i ritmom, poput onih Nike Gruji}a, Svetozara]orovi}a ili Petra Despotovi}a u Golubu, u koji-ma su opisane de~je igre i igra~ke bez prekora,opomiwawa ili demistifikacije imaginarnog sve-ta; neke Zmajeve pesme (i pesme Zmajevih epigona)u Nevenu; nekoliko pesama Jovana Manojlovi}a, ta-ko|e iz Nevena; ili ona potpisana inicijalima D.K. i naslovqena „Lepa predstava”:

Skupilo se puno deceOko malog LukePa gledaju kako praviSapunske klobuke.

Predstava se zapo~elaU jedanajst sati;Svako mora jedno dugmeZa ulaz da plati.

Kom dugmeta be{e ̀ ao,Nego htede xabe,

78

Taj je mogo,Ak je hteoGledat sa tarabe.

Ukazivawem na niz poetskih paralela i nedvo-smislenim izdvajawem estetski uspelih dela autordaje posebnu dinamiku ovoj kwizi i potvr|uje po-stojawe ~vrste veze izme|u pesni~kih predaka i po-tomaka. Ta iznova oìvqena eliotovska nit u po-imawu tradicije posebno je vaàn doprinos Gaji-}eve monografije. Zahvaquju}i tome ~italac nemautisak da dobija pogled u pesni~ki „mrtvu” gra|u,ve}, naprotiv, u istinski provokativna kwièvnaostvarewa, ~ak i onda kada su anahrona modernojviziji stvarala{tva za decu.

No, da ve}ina ~asopisa i listova nije uticalana zna~ajnije pomerawe ustaqenih shvatawa o de-tiwstvu i o kwièvnosti koja mu je namewena, daje tek po izuzetku i sporadi~no nudila umetni~kivredna dela koja su mogla nadìveti trenutak i po-trebu trenutka, a mahom se zadovoqavala osredwimpa i posve slabim prilozima – moè se uzeti kaoop{ti autorov zakqu~ak. Posebno je pitawe ko-liko takav stav odstupa od dosada{wih sameravawavrednosti i zna~aja ovih ~asopisa i listova, koli-ko uspeva da relativizuje uverewe da u wima podjed-nak ili pribli`no podjednak prostor dobijaju iradovi tipi~no „u~iteqski”, i oni umnogome oslo-bo|eni utilitarnosti i na putu sve o~iglednije li-terarne nadmo}i. Gaji}eva kwiga nije polemi~ka,bar ne u tom smislu, ali i daqe ostaje utisak daponu|ena argumentacija katkad zadire upravo u pre-ispitivawa kwièvnoistorijskog zna~aja i mestaovog dela srpske periodike u nauci. Kako god, gle-di{te autora kojim se na neki na~in relativizujepa i osporava kwièvnoistorijski povla{}en sta-tus periodike za decu izre~en je nedvosmisleno.Tako on vidi \a~ki venac, list u~enika iz Srem-skih Karlovaca, pokrenut prevashodno zarad „bu|e-

wa i razmaha stvarala~kih snaga u~enika, upozna-vawa sa ostvarewima iz drugih kwièvnosti, ali iradi pou~avawa i bu|ewa nacionalne svesti”. Ta-kav je i Venac, koji pokre}u u~enici somborske U~i-teqske {kole i stvaraju ga zajedno sa u~iteqima iprofesorima, a pod sna`nim uticajem politi~kogprograma Ujediwene omladine srpske. Ni Prija-teq srpske mladeì, koji svakako predstavqa „ko-rak napred u shvatawu ~asopisa za decu i omladi-nu”, po autorovom mi{qewu ne uspeva da se oslobo-di prevlasti prosvetiteqske vizije. I iz sombor-skog Goluba jedva da se izdvajaju malobrojna ostva-rewa izvan kli{ea poznoromanti~arske, raciona-listi~ke, pobo`ne, sentimentalne, rodoqubive,prigodne, moralisti~ke poezije, pripovedne prozeili dramske igre, po pravilu jednoobrazne, neve-{te motivacije, bez ìvih i upe~atqivih likova.Premda Nevenu priznaje da je „najvi{i domet” uovom kontekstu, autor u zakqu~nim razmatrawimakaè da „’Nevenovi’ pesnici, pa i oni koji su sa-ra|ivali duè vremena, nisu bitno izmenili shva-tawa deteta i detiwstva i kwièvnosti namewenedetetu. Pesma u ‘Nevenu’ prvenstveno pou~ava i nu-di pozitivne uzore na koje se treba ugledati i ne-gativne na koje se ne treba ugledati. Retke su pesmeu kojima pesnici uspevaju da proniknu u sr` detiw-stva i detetove potrebe za igrom. Takvi ostaju usa-mqeni u ‘Nevenu’ i bez stvarnog uticaja na ‘Neve-nove’ pesnike”. Kao kwièvno bezvredne autor vi-di dva {kolska lista koja su izlazila po~etkomXX veka (Lasta i Novi Srbin, borbeni politi~kilist sredwo{kolaca). Iako ovakav vid zbirawa Ga-ji}evog istraìvawa u prvi mah stvara sliku o sta-roj periodici za decu kao kwièvno mawe-vi{e ja-lovoj arhivskoj gra|i, utisak je ipak, ~ini se, po-gre{an. Svi listovi i ~asopisi o kojima je ovdere~ predstavqaju nesporno svedo~anstvo o postoja-wu svesti da deca jesu ~itaoci i da im je „potreb-

79

na posebna kwièvnost”. Taj kulturolo{ki aspektnije sporedan. Naprotiv, upravo zahvaquju}i wemurazvoj kwièvnosti za decu i wena potraga za me-stom pod suncem mogla je otpo~eti. Kona~no, od pe-riodike se ne moè o~ekivati da bude antologija.Ba{ suprotno, samosvojnost ~asopisa i listova je-ste u dinamici tri~avog, efemernog, kratkotrajnozabavnog, ~isto informativnog ili pou~nog, svega{to ne potpada pod kwièvnu umetnost i, s drugestrane, onoga {to ona jeste; u prepletu uvreènihgledi{ta epohe i pulsirawa ne~eg poetski druga-~ijeg, sveèg, neuklopivog u èqeni kli{e i op-{te tokove.

To kwiga Dragoquba Gaji}a pokazuje, katkad di-rektno, katkad posredno, u vi{e ravni. Na primer,na nivou sagledavawa ànrovskog lica kwièvno-sti za decu objavqivane na stranicama analizira-nih ~asopisa i listova. [tavi{e, taj aspekt pred-stavqa posebno izazovno analiti~ko podru~je jerdoti~e pitawe tipologije, imenovawa, zastupqeno-sti, dominacije i marginalizacije pojedinih àn-rova, poku{aje wihovog ustoli~avawa (a tako iidentifikovawa) uz pomo} „rubrika” procewenihkao va`nih za decu kao specifi~nu novinsku pu-bliku (neke od wih su: „Pesme”, „Pripovetke”;„Svete re~i”, „Nauke”; „Srpska mesta”, „Nepra-vilnosti u srpskom govoru i pisawu”; „Pouke”,„Dramske igre”, „Pozori{ni komadi”...). Mnogo jepojedinosti na kojima se, i ovim povodom, ~italacmoè zadràti. Takvo je, recimo, zapaàwe da je uprvoj godini izlaèwa u Prijatequ srpske mlade-ì objavqeno osamdeset zagonetaka a da nijedna ni-je bila iz zbirke Vuka Karaxi}a; ili, da je basnabila posve iskqu~ena iz Goluba (jer je, po mi{qe-wu urednika Jovana Blagojevi}a, ~itaoci ili ne ra-zumeju ili razumeju „natra{ke”); takvi su osvrtio preno{ewu usmenih proznih oblika (poput „Me-|edovi}a” pod naslovom „Ko je najja~i” i „potpi-

som” „deda Ilije” u Radovanu); o mestu i funkci-ji putopisa, prevoda, prepeva, a posebno jo{ nekro-loga, „zanimqivosti” iz istorije, umetnosti, naukeili „prepiske” sa urednikom i uredni{tvom i nizadrugih nekwièvnih novinskih formi... Odavnootvorene nedoumice o uticaju prirode (i politike)~asopisa na kwièvne oblike, i obrnuto, ovde seiznova name}u. Osim toga, unutarwi ritam koji sje-diwuje „ugodno” i „korisno”, kwièvno i nekwi-èvno, umetni~ko i neumetni~ko, u periodici zadecu u velikoj meri zavisio je od literarnih, amnogo vi{e od pedago{kih nazora urednika. Moglobi se re}i da identitet kwièvnosti za decu nawenim po~ecima zapravo oblikuju pre svega uvere-wa urednika o potrebama detiwstva, a tek potomsvi oni koji su na te zahteve odgovarali. Otuda jeovde skrenuta pa`wa na svaku, makar i nehoti~nuotvorenost za druga~ije, posebno pri tuma~ewuistinski posve}enog anga`mana \or|a Nato{evi-}a, Jovana Blagojevi}a, Stevana V. Popovi}a i J.J. Zmaja.

Kwiga Dragoquba Gaji}a ne nudi oma` ni veli-kim ni marginalnim pesnicima i stihotvorcima,profesorima, u~iteqima i u~enicima, sve{tenimlicima i anonimusima koji su stvarali negda{welice kwièvnosti za decu, ali ni ne pori~e wihovzna~aj. To obiqe ranih poetskih oku{avawa (i nesamo poetskih) ima nesporan udeo u oblikovawusrpske kwièvnosti za decu. Zato prise}awe naNiku Gruji}a Ogwana, Kostu Stoja~i}a, NikoluKa{ikovi}a, Kostu Abra{evi}a, Svetozara ]oro-vi}a i mnoge, mnoge druge autore, pa i one koji su,za razliku od prethodnih, ostali zanavek „izgubqe-ni” u inicijalima, nema samo formalnu vrednost.îtawe wihove zaostav{tine srpskoj kwièvnostiza decu baca novo svetlo i na wenu istoriju u naj-op{tijem smislu, ali i na razvitak pojedina~nihpesni~kih glasova. Zanimqivo je pratiti, na pri-

80

mer, kako se pevawe Petra Despotovi}a od pobo-`nih pesama „Na uranku” ili „P~elica” iz Prija-teqa srpske mladeì mewa do „[aqive pri~e ozemqi Dembeliji” u Golubu. Izazovno je i odmera-vawe kakav je i koliki je bio uticaj Zmajevih pesa-ma iz Nevena na savremenike. Posebno je intrigant-no promatrawe prvih pesni~kih koraka mnogih po-towih velikana srpske kwièvnosti, poput Du~i}a,[anti}a, Crwanskog ili Nu{i}a. Ni{ta mawe ni-je provokativno pitawe kako se ovde prepli}u, re-cimo, impulsi usmene tradicije, gra|anske lirikei modernog pesni~kog senzibiliteta. Ili jo{ i pi-tawe koliko je zaista negda{wa prevladavaja}a po-etska matrica ostala vitalna i danas, koliko je za-pravo postojana, a koliko krhka. Pa jo{ i velikopitawe o ~ijim i kakvim prevodima je re~, odno-sno na koji na~in je evropska i svetska kwièvnostosvajala prostor u srpskoj literaturi za decu...Niz je, nesumwivo, poduì i za sve koji se baveistorijom srpske kulture, kwièvnosti, {kolstva– iznimno inspirativan. Otuda ova kwiga Drago-quba Gaji}a nije zna~ajna samo kao vredan prilograzumevawu jednog dela srpske kwièvne istorije,poeti~kih polazi{ta i ishodi{ta, uspona i pado-va entuzijasti~kih napora... Najve}u vrednost ovemonografije predstavqa, moè biti, podsticawebudu}ih istraìvawa i novih promi{qawa o pute-vima kojima se kwièvnost za decu oblikovala usrpskoj kulturi i svesti.

Sneàna [ARANÎ] ÛTURA

SLAMNATA KOLIBA: KAKO

SMO ZAVIRILI U JEDNU

KWI@EVNOST ZA DECU(Cao Vensjuen, Slamnata koliba. Prevela Una

Mi{kovi}. Kreativni centar, Beograd, 2016)

Sve do danas, kineska kwièvnost za decu kod nasje gotovo nepoznata, a weno prisustvo svodi se nasimboli~nu zastupqenost u antologijama svetske po-ezije i proze za decu. Utoliko je dragocenije {to seu novom talasu prevo|ewa s kineskog, koji traje ve}~etiri godine (otkako je Mo Jan dobio Nobelovu na-gradu za kwièvnost), u nizu prevoda za odrasle po-javila i ova de~ja kwiga. Izdava~ Kreativni centaropredelio se za Slamnatu kolibu kao reprezenta-tivno delo jednog od vode}ih kineskih pisaca zadecu, Cao Vensjuena; uz niz razli~itih kineskih ime|unarodnih kwièvnih nagrada, ove godine on jedobio i Andersenovu nagradu za ìvotno delo.

Slamnata koliba je po formi srazmerno tradi-cionalna verzija {kolske pripovesti, poput kla-si~nog Srca De Ami~isa. Sastoji se od niza epizo-da u kojima se prikazuje ìvot |aka i nastavnikaJoumadinske osnovne {kole. Zahvaquju}i ovakvoj,labavo koncipiranoj strukturi, pojedina poglavqamogu se ~itati kao zaokruène pripovetke, dok sedruga povezuju u celine koje zahvataju duì period.Tako saznajemo dosta o predistoriji i sudbini vi-{e razli~itih likova, a Cao Vensjuen uspeva daostavi utisak kako je obuhva}en znatno ve}i vre-menski raspon nego {to je to jedna {kolska godina.

Centralni lik romana svakako je de~ak SangSang, radoznali i nesta{ni sin direktora {kolekoji zbog brzopletosti ~esto iz najboqih nameraupada u nevoqe ili uvla~i druge u wih. Me|utim,u velikim deonicama romana Sang Sang se zajedno

81

sa svojim nesta{lucima i de~jim problemima po-vla~i u drugi plan, dok se fokus pripoveda~ke pa-`we zadràva na drugim likovima: Lu Heu, }ela-vom de~aku, devoj~ici Xijue, koja u {kolu dolaziiz susednog sela, u~itequ \ijang Ilunu i wegovimqubavnim jadima… Autor postepeno gradi ne samosliku |a~kih dogodov{tina ve} i mnogo {iri pri-kaz ìvota u siroma{noj kineskoj provinciji po-~etkom {ezdesetih godina. Tako se epizode punegrubog, telesnog humora smewuju sa lirskim trenu-cima, a de~ji mangupluci sa ozbiqnim problemima.Pada u o~i, pomalo neo~ekivano, da roman sadrìdve qubavne pri~e sa nesre}nim ili ~ak tragi~nimishodima: detaqno se prikazuje razvoj i kraj ne-sre}ne qubavi izme|u \ijang Iluna i seoske lepo-tice Bai ]iao, dok je u nagove{tajima data tragi~-na pri~a o majci Xijue, koja se ubila po ro|ewuvanbra~nog deteta.

U epizode posve}ene odraslima spada i ona omo`da najkompleksnijoj li~nosti romana, babi]in, preko ~ijeg lika Cao Vensjuen prikazuje su-kob starog i novog: starica je ~itavog ̀ ivota rop-ski radila kako bi otkupila komad zemqe, ali jenakon toga wena parcela konfiskovana da bi ba{na tom mestu seoska zajednica sagradila {kolu. Ba-ba ]in, me|utim, odbija da se preseli na drugo me-sto koje joj je dodeqeno i uporno se bori protivsela, {kole i direktora, uni{tavaju}i mladice no-vog drve}a koje je zasa|eno umesto wenog pelina,pu{taju}i patke u {kolu i istrajavaju}i na svojojwivi ~ak i kad joj sru{e kolibu. Iako autor (uskladu sa svojim poloàjem priznatog pisca „na li-niji”) insistira na tome da su wena shvatawa zasta-rela i da je zajednica va`nija od pojedinca, iakona kraju dolazi do „prevaspitavawa” babe ]in iwenog mirewa sa {kolom u duhu naj~istijeg socrea-lizma – tvrdoglava starica prikazana je sa topli-nom i neo~ekivanim razumevawem.

„Ovo je moja zemqa!“, baba ]in rukom pomilova zemqu,

istim pokretom kao kada je onda Sang Sanga pomilovala

po glavi.

Sang Sang, za koga je otac ~esto govorio da ne ume da

razlikuje dobro od lo{eg, iznenada oseti da baba ]in ima

pravo.

Na sli~an na~in, ali ne{to mawe izrazito, CaoVensjuen opisuje i razvojni put Sang Sangovog naj-boqeg prijateqa, Du Sijaokanga, ~ija bogata poro-dica osiroma{i: i ovde se isti~e da istrajnost ivredno}a nisu dovoqne vrline ako ih ne prate ne-sebi~nost i briga za zajednicu. Za razliku od svoggramzivog oca, Du Sijaokang, osetqiv i istan~an,rado pomaè drugima, a wegova snala`qivost i od-bijawe da se preda usmerene su ka ciqu vi{em odpukog boga}ewa. Stranice posve}ene wegovom du-gom, samotnom boravku u mo~vari verovatno su umet-ni~ki najuspeliji deo romana, u kojem lirizam go-tovo sasvim istiskuje pou~nost.

Uop{te uzev, setni, elegi~ni ton sve vi{e ja~auporedo sa odmicawem radwe, dok se komi~ni iavanturisti~ki elementi povla~e. Tako i zavr{e-tak kwige, uprkos sre}nom razre{ewu najzna~ajni-jih linija zapleta, odi{e nostalgijom. Kao da je CaoVensjuen u Slamnatu kolibu uneo previ{e autobi-ografskog, previ{e li~nih i vrlo gorkih uspomenana krajwe siroma{no detiwstvo a da bi mogao zadr-àti mangupsko-veseli ton kojim je pripovedao oSang Sangovim poduhvatima kao {to je ribolovmreòm za komarce.

Tu se krije i jedna od mana doma}eg izdawa. Tre-ba pohvaliti rad Une Mi{kovi}, kojoj je ovo prvi(objavqeni) duì prevod s kineskog, a koja se i po-red povremenih nespretnosti odli~no izborila sazahtevnim tekstom koji ~esto mewa registar i ra-spoloèwe, i jasno odredila fine razlike izme|uautorskog govora i ̀ ivog dijaloga likova. Oprema

82

kwige je kvalitetna, sa stilizovanim i funkcio-nalnim viwetama Dragane Nikoli}. Me|utim, dabi doma}a ~itala~ka publika mogla da oceni punuvrednost romana, neophodan je bio neki obimnijipropratni tekst od onog koji je dostupan na kori-cama ovog izdawa: ni svi odrasli ~itaoci, a pogo-tovu ne deca kojoj je Slamnata koliba namewena,nemaju nu`na predznawa o kineskoj savremenojistoriji i kulturi koja bi im omogu}ila da bez te-{ko}a prate tok radwe ili da razumeju pojedinedetaqe. Ne radi se samo o razumevawu pojedinihpojmova (uostalom, ~esto obja{wenih u fusnotama)ili eventualnim kulturnoistorijskim aluzijamakojih bi se ~itaoci mogli li{iti bez velikog gu-bitka, ve} o na~inu ̀ ivota i sistemu vrednosti ko-ji se temeqno razlikuju od ìvota savremene deceu Srbiji. Bez svog kulturnog konteksta, Slamnatakoliba mo`da ne}e mo}i da dopre do na{ih ~ita-laca u meri u kojoj to zaista zavre|uje.

Tijana TROPIN

ZBRDAZDOLISANIVODI^ KROZLITERARNU ERUDICIJU ZASVAKODNEVNU UPOTREBU(Pe|a Trajkovi}, Svakog petka, utorkom usredu. Me|unarodni centar kwièvnostiza decu Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2015)

Ve} nakon ~itawa prve dve pesme iz zbirke Sva-kog petka, utorkom u sredu Pe|e Trajkovi}a, na-gra|ene priznawima „Gordana Brajovi}” i „ûdnizec” za najboqu de~ju kwigu godine koja je za nama,ulazimo u jedan neobi~an paradoks. Taj paradokspoga|a kao strela Robina Huda u savr{eno okarak-terisanu sr` jedne opake bolesti koja besomu~nonapada ne samo kwièvnost ve} i kulturu uop{te,a to je ~uvena gospo|a Kriza. Kriza vrednosti, ko-ja vu~e za sobom krizu ~itawa, koja se hvata za iz-govor novih tehnologija, koje poku{avaju da {~epa-ju rukohvat izbavqewa instant proizvodwe ko zna~ega i zbog ~ega... I{~upati ne mogu! Zato je pe-sma kojom otpo~iwe zbirka prava karikatura anti-utopijske apologije kwièvnosti. Ne kaèmo, spravom, kwièvnosti za decu, jer ovi stihovi jesubritki, satiri~ni, ali bolno istiniti i primen-qivi na celokupna umetni~ka pregnu}a savremenogdoba.

U tom antiutopijskom svetu kwige su ponovo umodi, a fenomen trenda koji se formira oko kwi-ge, u tom smislu, okupqa fanove i literarne ma-nekene, devoj~ice ~itaju Servantesa i [ekspira, au dilemi {ta ~itati za izlazak, telefoni i mejkappostaju potpuno out. Kod momaka, za~udo, isto sta-we, kladioni~arski tiketi i blentave reklame zapivo ustupaju mesto stranicama Andri}a i klasi-ka... (U problemu nisu samo qudi, ve} i junaci! U

83

pesmi „Svaka a`daja na|e svoga zmaja” kriza nagri-za i ma{toviti svet bajki. „Sve je mawe zmajeva /do krajeva, / pa je vi{e krajeva / bez zmajeva”, otkadroditeqi ne pri~aju bajke, a princeze tro{e vremena tviteru traè}i svoje hrabre ritere...) No, vr-hunac nastaje kada se ministar od stida {to nije~itao R{uma i Du{ka odri~e foteqe.

„Neka slova bez naslova” su kontrapesma uvod-noj, idejno-programskoj, „Kad kwige budu u modi”.Ona spada u red prepoznatqivih Trajkovi}evihnebuloza i zbrdazdolisanih karikatura, ali ovogaputa potpuna ,,poetska katastrofa / nema likova,nema ni strofa, / i ako ho}ete ba{ da znate, / ni-je trebalo ni da je ~itate”. Ako u prvoj pesmi na-ilazimo na opomenu zbog ne~itawa i zbog frivol-nosti dru{tva u koje deca treba svojim vedrim ko-racima ma{tarija da stupe, paradoks leì u pita-wu – za{to autor obesmi{qava stvarala~ki ~in iwegov proizvod odmah na narednim stranicama? Raz-log leì upravo u poetici igre, u dokazivawu daje stvarawe sloboda i svemogu}nost za sve mogu}-nosti. Upravo onaj deo stvarnosti koji je besomu~-no prigu{ivan gospo|om Krizom i wenim lojali-stima: nekulturom, trendom instant klikiziranesavremenosti hiperproduktivnih frivolnosti. Apo Gadameru – ~ovek je ~ovek samo ako se igra, paonda i govor biva diskvalifikovan na ra~un igrekao differentia specifica homo sapiens-a. Tu, dakako,~itamo sponu izme|u de~je kwièvnosti i avan-gardnih te neoavangardnih eksperimenata, u koji-ma se po~esto rabi motiv ni{tavila u potvr|ivawusvojega nepostojawa i nepotrebnosti, da bi se upra-vo tim insistirawem potvrdilo suprotno. Mi{qe-wa smo da upravo u ovim prepora|awima i leìBartovo vi|ewe nultog stepena u kome obitava pi-smo.

Nakon ovog poeti~ko-idejnog udara na samom po-~etku, usledi}e novo poglavqe kwige. Wegov opis

bi u najkra}em bio vodi~ kroz literarnu erudici-ju, gde }e Trajkovi} vickastim igrarijama, domi-{qato, uzeti ulogu predusretqivog bibliotekarada bi na sve mogu}e dovitqive i {aqive na~inepreporu~io dobru kwigu. Kroz pesme }e se sretatiMali Princ i wegova ovca („Bele{ka o piscu”),Ba{ êlik („Je l’ ba{-ba{, taj Ba{”), Kraqevi}Marko („Kad Kraqevi} Marko zasu~e brk”), no la-tentno, nenametqivo, sasvim dovoqno da se ~itao-ci zapitaju kakva je to slatka ku}a u koju ~ezne dabude otet de~ak-autor, aludiraju}i na bajku o Ivi-ci i Marici u pesmi „Dolce vita”; gde se vratilaLesi u pesmi „Untouchables”, ~iji je glavni akterzapravo ~udovi{te iz Loh Nesa; ili magi~ni spojRadovi}evog stra{nog lava i bajke o Crvenkapi ivuku („Crvenkapa... i vuk i vuk”) izveden kroz di-jalog pripoveda~a i slu{aoca koji je prepadnutovom verzijom bajke.

Oìvqavaju}i ~udesne qubavi mitskih junaka,ve} pomenutih a`daje i zmaja, Babaroge i Rogadede(„Qubav prava prolep{ava”), ali i deci nezamen-qivih realnih heroja detiwstva Sne{ke Beli} iJetija („Kome se sme{ka Beli} Sne{ka”) i stidqi-vo-sme{ne buvqe qubavi u ga}ama od {ifona koji-ma se razre{ava misterija „Za{to su tu`ne sapun-ske opere”, ali i ~udesni susret bacila i strepto-koke u katrenu „@urka temepraturka”, te magarcai nosoroginice („Nosoroginica”), autor temu qu-bavi dovodi na razinu karnevalskog smeha. Ovaj po-stupak resemantizacije uloga ve} postoje}ih kwi-èvnih junaka i intertekstualnih povezivawa nijestran de~joj kwièvnosti, naprotiv, vrlo je popu-laran i kori{}en, me|utim, u ovoj kwizi taj zahvatima posve druga~iju ulogu od puste ̀ eqe da se budezanimqiv ili da se probudi znatièqa za novimjunacima. Vode}i se vizijom karnevalskog u Rable-ovom stvarala{tvu, da se primetiti kako Bahtinne preza od arhajskih korena, primarnih qudskih

84

ritualno-obrednih formi me|usobne uslovqenostiìvota i prirode, a lako je uo~iti da spontane rad-we koje deca izvr{avaju u svom razvoju mogu bitivrlo bliske upravo mnogima od tih radwi, makarkada je re~ o razumevawu sveta. Neustrojenost i ne-ome|enost predrasudama i shvatawe ìvota kaoslobodne kombinatori~ke igre elemenata stvarno-sti i ma{te ~ine taj pogled u toj meri slobodnimda nije za~udno {to veliki vazda zavide {to nisuvi{e mali. Otuda detronizacije i neobi~na pre-svla~ewa lirskih junaka u poeziji Pe|e Trajkovi}apotpuno odgovaraju karnevalskom smehu, ali do onegranice koja ne dolazi na prag grotesknog crnilai jeze. Kada je re~ o presvla~ewu, mislimo pre sve-ga na invertovawa ili resemantizacije nekih ale-gorijskih stereotipa, gotovo uvreènih simbolapesama-basni, poput „Vu~je”, u kojoj vuk nema vi{eìvce da igra negativce, ili sudbine tigra u pe-smi „Ve~ito drugi” (drugi posle lava!), te jo{ tu-`nijeg „Grokenrola”, u kojem nam se sviwa jada {tonije ro|ena u liku {par-kase...

Za{to uop{te i}i ovom linijom ~itawa kwigede~je poezije? Mo`da zato {to ova kwiga i nijepisana samo za decu, ve} ima jednu aluzivnu, latent-nu nit koja do{aptava deci je ovo sve sasvim jasno,mo`da zanimqivije i sme{nije nego {to su na-vikli, ali vama mo`da... To su oni momenti ovezbirke koji deci ba{ ne}e biti o~igledni, a mo`dani potpuno jasni, no opet dovoqno zanimqivi daistraè, upitaju i upoznaju. Primera radi, naziv„Untouchables” i stih te pesme koji glasi „green,green trava kao of home” mogu biti primamqivina nivou zvu~awa, ali je pitawe koliko je deci tosemanti~ki blisko. Kao i sama karikatura Salva-dora Dalija na koricama kwige.

I da ne pokvarimo gu{t ~itawa otkrivawemsvih smicalica i {andrmacija, pozabavi}emo sejo{ nekim jezi~kim postupcima koji idu ukorak sa

ilustracijama Ranka Trajkovi}a koje prate ovu po-eziju. Primetna je jezi~ka igrarija koja, na polaputa izme|u onomatopeje i metafore, ~esto bivajedno od efektnijih sredstava kojima Trajkovi} vo-di svoje ~itaoce kroz datu situaciju. Da, upravo si-tuaciju, jer takvi postupci ~ine da ritam bude ubr-zan, a imaginacija u nedostatku vremena kristali-{e odre|ene pesni~ke scene (ne slike!) u tesnacutog naboja, sli~no onim nadrealnim ilustracijamakojima kwiga obiluje. Tako Marko Kraqevi} ot-pija vinski srk, na o~i mu pada smrk, ralo stavqana krk, nema ptice da u~ini cvrk i tako daqe. Za-to takav dinami~ki u~inak moè rezultirati samotime da ovakav Kraqevi} Marko ima tirkiznopla-vo lice i ja{e gumenog kowa-igra~ku. Aluzivnostsa korica, da se stupa u neku vrstu Dalijevog nad-realnog izumovawa ili izvanumi{ta u saradwi sanemogu}im naslovom „Svakog petka, utorkom u sre-du”, ina~e stihom iz pesme „Frtaq lepote”, jesteono {to je deci prihvatqivo i zanimqivo, ali inepoznato s aspekta kulturolo{ko-eruditivnih ta-~aka koje iskaju da wihova znatièqa istraùje,savladava i saznaje, a s druge strane odraslima ja-sno i opomiwu}e: da ima, ipak, jo{ malo (vi{e)slobode u svakome od nas, one bezuslovne, istinske.Same ilustracije su na me|i deci uvek dragih @iv-kovi} Boba prema karikaturalnim izobli~ewima iDu{ana Petri~i}a prema koloritu.

î~a-mi~a i... nije kraj. Vratimo se „Bele{ci opiscu” i tu neka nam bude jasno otkud ova zbirka unaj~arobnijoj biblioteci za decu „Sanglbangl-tingltanglrod”. Ovaj je pisac sam sebe nacrtao krajcrtane ovce da bi je ~uvao i otkrivao deci tajnesnova, ~arolije za ve~itog klinca. Sasvim dovoq-no za iznovna i iznovna ~itawa, zar ne?

î~a-mi~a i... za sad je kraj.

Jelena KALAJXIJA

85

DA LI JE SMRT BAJKA?(Vladimir Vukomanovi}, Bajka o Smrti,

ilustrovala Jana Rastegorac, Mali vrt, 2016)

Ime Vladimira Vukomanovi}a je novo u kwi-èvnosti za decu. Iako ovaj autor iza sebe ima tripesni~ke zbirke (Upornost se}awa, Kana, (Takk)),do sada nije stvarao dela koja se mogu dovesti u ve-zu sa kwièvno{}u za decu. Otuda wegova poemaBajka o Smrti ne samo da ga uvodi u svet autorakoji stvaraju za decu ve} pre svega isku{ava samopoqe kwièvnosti za decu, bar kada govorimo o do-ma}im prilikama. Upravo zato {to je tematski po-sve}ena jednoj, u najmawu ruku, skrajnutoj, pa ~ak imarginalnoj temi kao {to je tema smrti u na{ojkwièvnosti za decu. To, naravno, ne zna~i da srp-ska kwièvnost za decu ne sadrì motiv smrti, jerse on moè pratiti bezmalo od samih po~etaka, pado savremenog trenutka.

Motiv smrti prisutan je i u Radi~evi}evoj pe-smi Dete i tica, ima ga i kod Zmaja, Vu~a, Rado-vi}a, Anti}a itd., u savremenim romanima, poput,recimo, najnovijeg dela Jasminke Petrovi} Letokada sam nau~ila da letim. Ono {to je paradigma-ti~no za wegovo kwièvno oblikovawe jeste da,iako prisutan, on nije dominantan, tj. teì{tekwièvnoumetni~ke tvorevine za decu nije na ovommotivu, ve} je on tek inkorporiran u svet dela ukome ima svoje mesto i ulogu. Stoga se ~ini da jei pitawe koje se name}e povodom Vukomanovi}evepoeme, ono o strategijama uvo|ewa teme smrti ukwièvnost za decu, krajwe opravdano s obziromna to da je wegova poema zasnovana na uobi~ajenimpesni~kim postupcima, bar kada je re~ o kwièv-nosti za decu, obra}a se „naivnoj svesti”, koristiantropomorfizaciju, ~ak postoji i izvesna doza hu-mora, tu su i alogi~ni spojevi, paradoksi, obrti, a

igra u tekstu i na nivou teksta postignuta je i in-termedijalno{}u, budu}i da ilustracije Jane Ra-stegorac jesu sastavni deo dela, {to je o~ito kakopri recepciji, tako i u procesu razumevawa, tuma-~ewa teksta.

Novum, bar kada je o doma}im prilikama re~, je-ste da se kao glavni lik zapravo javqa Smrt, kaoi da ta Smrt nije data tako da izazove strah ilida ga podupre ili podstakne, ve}, naprotiv, da seoìvotvori tako da ~ak u nekim svojim aspektimabude i simpati~na, ili u krajwem da izazove empa-tiju, tj. da se razume za{to je osobena. Ova inten-cija se dosledno sprovodi od samog po~etka, pa jetako Smrt „malkice mo`da ravnodu{na / i sama,sama, sasvim sama”. Dodatno, poja~ava se stihovi-ma o wenom tu`nom detiwstvu, ona je „siro~e”, ni-ko joj nije tepao „slatko detence”, mali{an je bi-la vrlo kratko, igrala se uvek sama, „rasla u klupineprimetno, / u parku se quqala kad svi odu”. Ovetu`ne pesni~ke slike nisu ba{ sasvim tu`ne, ve}se sen~e uz izvesnu dozu humornog efekta koji senaj~e{}e realizuje preko nekih „sme{nih re~i”,tipa „Smr~e malo” ili „smrculence”.

Postupak koji Vukomanovi} demonstrira u Baj-ci o Smrti oslawa se na formulativni po~etakbajke („@ivela jednom jedna Smrt”), na igre na ni-vou teksta, bilo da se igra slojem zvu~awa ili slo-jem zna~ewa, igre sa ilustracijama ili igre priupotrebi „de~jeg govora” bliskog onom papuanskomiz Vu~ove poeme San i java hrabrog Ko~e, te se naprepev tog govora likovno upu}uje, a ne prevodi seu samom tekstu kao {to je to ~inio Vu~o. Uticajovog avangardnog autora na Vukomanovi}ev pesni~-ki izraz time se ne okon~ava – primetan je i nanivou stiha, tj. rime. Autorova strategija uvo|ewateme smrti vrhuni na samom kraju, kada se u vidupost skriptuma razobli~ava perspektiva iz koje se~itava „bajka” oblikuje. Upravo iz svih ovih razlo-

86

ga verovatno }e ova kwiga boqe komunicirati saodraslima ili decom {kolskog uzrasta, kako zbogsaznajnog tako i zbog psiholo{kog momenta (u tomsmislu i stihovi: „A nisi ni ti vi{e za krevetac!/Sve je to ìvot. / Samo ~itaj, / pa`qivo” mogueventualno upu}ivati na neku starosnu odrednicu).

îni se da bi bilo dobro, bar kada je re~ o kwi-èvnosti za decu, da se pisawe o na~inu oblikova-wa Smrti ne okon~a samo na pesni~kim postupci-ma pri wenom oblikovawu koje Vukomanovi} demon-strira, i koji s razlogom nose epitete kao {to suoriginalno, inventivno, provokativno, neuobi~a-jeno i sl., ve} i da koliko-toliko otvori segmentkoje se ~ini neobi~no vaàn, onaj o svrhovitostitakvog pesni~kog postupka i wegovim uticajima namalog recipijenta. Pojednostavqeno bi se moglore}i – sme li se u na{oj kwièvnosti za decu peva-ti o smrti, tj. samo o smrti? A ako i sme, kako? Uprvi mah ovo pitawe izgleda kao da nije na mestu,tj. ono kao da implicira postojawe dva pola onih„skrivenih odraslih” koji ure|uju poqe kwièvno-sti za decu. Na jednom polu bili bi oni koji sma-traju da nema mesta „tu`nim temama” u kwièvno-sti za decu, a na drugom oni koju takvu temu oprav-davaju argumentom da deci ne treba stavqati „ru-ì~aste nao~are” da bi videli svet u kome su ro-|eni, u kome ̀ ive i u kome }e danas-sutra odrasti.Samim tim se name}e nedoumica da li je strategi-ja uvo|ewa teme smrti koju demonstrira Vukomano-vi} adekvatna, a ako jeste kom uzrastu je namewenaova kwiga, koja po svojim formalnim karakteri-stikama, kao i obimom, ilustracijama, odnosomverbalnog i ikoni~nog, izgleda kao slikovnica.Ako se slikovnica uglavnom dovodi u vezu sa de-com pred{kolskog uzrasta, te{ko}a je onda i u je-ziku i u stilu Vukomanovi}eve kwige koji su zasno-vani na paradoksalnim obrtima, jezi~kim igrama ikalamburima, i koji, kao takvi, nisu razumqivi de-

ci pred{kolskog uzrasta (tim pre {to o uzrasnojodrednici u samoj kwizi nema govora).

U vezi sa vi|ewem lika Smrti mo`da nije neva-`no primetiti kako i na koji na~in se gradi wenlik, koji je ujedno i centralni. Iako je u radnojverziji rukopisa, koju sam igrom slu~aja pro~ita-la, stajala napomena „Poema inspirisana animira-nim filmom Podo`di, poàluй Jelizavete Skvor-cove”, od upu}ivawa na ovaj ruski animirani filmse pri kona~nom uobli~avawu odustalo, ali trebare}i da se Vukomanovi} nije inspirisao likomSmrti u ovom animiranom filmu, ve} ga je, izgle-da, sazdao na druga~ijim osnovama. I dok je Smrt uanimiranom filmu „stereotipna”, Smrt u Bajci oSmrti sve je samo ne data onako kako se ona uobi-~ajeno predstavqa (tome u prilog idi i stihovi:„ni bedna ni stra{na Smrt / Uglavnom blaga, pri-li~no vredna, / kao da je neka mirna teta. / @iviti negde na kraj sveta, / bleda i tu`na, / malkicemo`da ravnodu{na, / i sama, sama, sasvim sama”).Dodatno, prati se weno odrastawe, dato gotovo ga-nutqivim tonom, potom {kolski period u istomtonu, sve sa ciqem da ~italac razvije empatiju pre-ma ovom nesvakida{wem kwièvnom liku: „Daskratim: / Smrt nije znala {ta je ti{ti, / a ti{tje za wu bio bolno vaàn, / hteo da bude bar nekomkazan, / pa je, stalno, pisala isti sastav”. Procesodrastawa i sazrevawa Smrti zaokruèn je pola-skom na posao koji je prikazan sa izvesnom dozom(crnog) humora, a na~in kako je dobila posao kaoda je realizovan sa izvesnim stepenom nedore~eno-sti. Upravo je preko bizarnog posla Smrti Vukoma-novi} pokazao verovatno uobi~ajenu reakciju qudina smrt (strah, paralisawe, odbijawe), {to je, opet,uticalo na oblikovawe Smrti, osnaìlo je i dalojoj „neki smisao”. Dva puta se variraju stihovi:„Jer ima ne~eg {to ispliva / iz prestra{enog li-ca ~oveka, / pa lica budu vi{e ìva / dok ih ona

87

strpqivo ~eka / s pozivom u ruci”, te se i Smrtmewa, „postaje bitna”, mewa „imix” i premda je po-sao s po~etka bio „siva depresiva”, posle nekogvremena po~e da „uìva”. Preko pesni~kih slikaSmrti na poslu ~ini se da se suspenduje empati~anton koji Vukomanovi} dosledno obezbe|uje za svo-ju glavnu junakiwu, da bi u zavr{nici poeme zapra-vo do{lo do obrta i jo{ jednog preobraàja Smrtiuz pomo} likova Bibike i bolesnog Dela, pri ~emutreba re}i i to da je lik Bibike izgra|eniji i pot-puniji od lika bolesnog Dela, koji se gotovo samonaslawa na wenu plemenitu „auru”. Na delu je, za-pravo, iznevereni horizont o~ekivawa ova dva li-ka na pojavu Smrti (s tim {to }e najpre biti daizneverenost ovde pripada i samoj Smrti i samom~itaocu). Taj promeweni odnos prema Smrti, kojiu prvom redu ima Bibika, ovu polako mewa. Tri pu-ta se vra}aju}i kod Bibike i Dela, a svaki put sagradacijski smawenom otu|eno{}u koju oni pokazu-ju prema woj ali i ona prema wima, Smrt se preo-braàva i sada ona pla~e pred onima koji su to naj-~e{}e radili pred wom. Do ovog preobraàja sti-glo se postepeno, uz Bibikinu „toplu” re~ i qu-baznost, kakvu, ispada, Smrt nikad u ìvotu nijedobila. U odre|enom smislu vi|eno, ~ini se kao daje autor na izvestan na~in opravdava ili bar traìneki prostor za jednu gotovo inverznu sliku o smr-ti u kulturi, kwièvnosti, pa samim tim i kwi-èvnosti za decu. Takav utisak je poja~an postskriptumom, gde se zapravo otkriva da je re~ o in-fantilnoj, de~joj perspektivi, koja se ispostavqakao ona koja oblikuje „veliku bajku u maloj ruci”.Otuda je i infantilni sloj poeme, potpomognut iilustracijama i izvesnim paktirawem sa produkti-ma masovne kulture koji se bezmalo dosledno po-draàvaju, na{ao svoje mesto u samoj strukturi Vu-komanovi}eve poeme, ~iji zna~aj u prvom redu tre-ba videti u autorovom pristupu pevawu o temi o

kojoj se u srpskoj poeziji za decu do sada nije peva-lo na ovaj na~in.

Napokon, nije nebitno {to je Vukomanovi} svo-ju poemu vezao za bajku do te mere da je ona svojemesto na{la i u naslovu. Da li onda to o smrti ka-è ne{to drugo od onoga {to se u samoj poemi oSmrti kazuje – pitawe je o kome bi se tek dalo pi-sati, kao i o, recimo, psiholo{kom stanovi{tu popitawu razumevawa smrti kod dece i procesu ap-straktnog mi{qewa, ali i o de~jim strahovima odsmrti i o mnogobrojnim pitawima koja se tim po-vodom postavqaju. Sve to ide u prilog Bajci o smr-ti, koja u krajwem podsti~e na dijalog kako me|uodraslima, kojima je ovo delo mo`da ~ak podjedna-ko upu}eno, tako i izme|u odraslih i dece, ali i,ko zna, mo`da i dece me|usobno.

Jelena PANI] MARA[

88

KAD CRNI PAS DEPRESIJE

HARA DABLINOM(Rodi Dojl, Sjajno!, Zrewanin: Agora, 2016)

Godina 2016. za izdava~ku ku}u Agora je, izme|uostalog, bila specifi~na i po tome {to je u{la unovo poqe rada, pokrenuv{i biblioteku „Slon ko-ji leti”, posve}enu mla|oj ~itala~koj publici.Ovim gestom se ukazuje na zna~aj neopravdano skraj-nutog podru~ja kojem bi trebalo pristupiti s po-sebnom pa`wom, budu}i da ono podrazumeva prvi~ovekov kontakt ne samo s kwièvno{}u ve} neret-ko i s pisanom re~ju i umetno{}u uop{te. Tu }eve} svako na}i ne{to za sebe, i mali{ani, i {ko-larci, i tinejxeri, a svakako i ve~ita deca, qu-biteqi de~je i omladinske proze. Romanom Sjajno!Rodija Dojla otvorena je nova edicija, u kojoj ovakwiga, opremqena originalnim ilustracijama Kri-sa Xaxa, a u prevodu Igora Cvijanovi}a, s razlo-gom zauzima inicijalno mesto.

Rodi Dojl, jedan od najzna~ajnijih irskih pisacai dobitnik Bukerove nagrade (1993, za roman PadiKlark, ha, ha, ha), kod nas je poznat po romanima:Giligili terapija (2003), Jejts je mrtav (2006, ukoautorstvu sa jo{ ~etrnaest pisaca), Padi Klark,ha, ha, ha (2007) i Putovawe kroz no} (2015), apotom i po kratkim pri~ama objavqenim u antolo-gijama i kwièvnim ~asopisima. Sada je na srpskomjeziku {tampana i wegova najnovija kwiga za decu.

Sjajno! za protagoniste ima brata i sestru, Rej-monda i Gloriju. Oni prime}uju da okruèwe po-staje druga~ije: strika Ben se seli kod wih, osme-si s lica i{~ezavaju, a odrasli {apu}u i domun|a-vaju se, zabrinuti te{kim ̀ ivotnim uslovima. Iakonaoko sve zadobija tamne obrise, strah od mraka ne-staje i dvoje dece se otiskuje u nezaboravnu pusto-lovinu potrage za Crnim Psom Depresije. U pita-

wu je negativni junak, sena koju naziru samo ̀ ivo-tiwe i mali{ani. Ispostavqa se da se Crni Pas ni-je samo „popeo na grba~u”1 strika Bena ve} i „è-li da ukrade Dablinu kost-smejuqicu”2. Tako jednaporodi~na situacija zadobija {iri smisao obuhva-tiv{i ~itav grad, a Rejmondova i Glorijina poteraprerasta u kolektivnu jurwavu dablinske dece, ko-ja uz malu pomo} ìvotiwa otkrivaju ~arobnu re~{to tera Depresiju iz wihovog grada. Slo`no uzvi-kuju}i „Sjajno!”, pobe|uju neprijateqa i vra}aju ve-drinu u svoje ku}e.

Negativna gradska atmosfera u doba kada se ~o-ve~anstvo nalazi u svojevrsnoj krizi (pa makar onabila i ekonomska) u o~ima dece zadobija psolikoobli~je {to vreba no}u. „To je ~arobno vreme, kaddnevna pravila popuste, a qudi mawe obra}aju pa-`wu. Neobi~ni doga|aji deluju normalno ili pro|uneprime}eno.”3 U ovom posebnom periodu, kada suodrasli u uspavanom stawu (i bukvalno, i simboli~-ki), mali{ani spa{avaju svet od propasti deluju-}i onda kada je qudska aktivnost svedena na mini-mum. Oni imaju sopstveno tuma~ewe – iz romane-skne perspektive i jedino ispravno – jer vide ono{to stariji ni ne naziru, pa isteruju zlu silu uoblake, gde se ona dezintegri{e.

Ekonomsku krizu Rodi Dojl do~arava vizuelizu-ju}i jezi~ke metafore kojima se ona ozna~ava, teop{ta depresija zadobija oblik stra{ne ìvoti-we. Wu je mogu}e savladati jedino istrajnom ma-{tom, stvarawem novog oru`ja za koje su samo de-ca sposobna. Naime, re~ je o borbi unutar samog je-zika, o imaginativnoj interpretaciji sveta oko nasi o prevazilaèwu nametnutuh granica realnosti.Zbiqa se rekreira upravo pomerawem wenih me|a,{to se u samom romanu konkretizuje u iznalaèwu

89

1 Dojl, Rodi (2016). Sjajno!. Zrewanin: Agora, 60.2 Isto, 54.3 Isto, 9–10.

idealne re~i, one koja nas s jedne strane asocirana ne{to {to u omladinskom vokabularu ima uni-verzalnu vrednost dobra, a s druge na svetlost ipraiskonski po~etak, sjaj iz kojeg izbija jezik i re~{to je kadra da uti~e na stvarnost, da je iznovaosmisli. Dok negativni junak svoje protivnike pla-{i pridevom „Beskorisni!”, ~ime poku{ava da ihotera u nedelatno stawe, druìna ga nadvikuje re~-ju „Sjajno!”, prizivaju}i po~etak dana i tako obna-vqaju}i kosmos koji se istro{io.

îni se da osnovna intencija autora ima socio-lo{ku dimenziju i kod dece budi ose}aj pripadni-{tva zajednici, najpre porodici a potom gradskompa i {irem kontekstu kojim mogu upravqati ukoli-ko se organizovano kre}u ka re{avawu problema ipostizawu jedinstvenog ciqa. îtawem romana utom kqu~u otkriva se wegova aktuelnost. U dobakada je ̀ ivot (posebno onaj omladinski) organizo-van oko kompjuterskog ekrana, kwige poput ove sudragocene. One svoje ~itaoce u ranom uzrastu u~eda se kroz samoinicijativno udruìvawe ~ovek po-kre}e i izgra|uje sopstvenu sredinu. Nasuprot op-{tem otu|ewu i kolektivnoj malodu{nosti stojiduh kolektivizma oli~enog u de~joj druìni kojase kroz igru, humor i avanturu suprotstavqa namet-nutom sistemu.

Rodi Dojl ispisuje duhovit i nadasve inspirati-van roman u kom smeh zadobija apsolutnu vrednost.Odsustvo osmeha je prvi pokazateq da ne{to nijeu redu, osnovni razlog zbog kojeg protagonisti tra-gaju za mra~nom silom. Povratak sme{ka kao uni-verzalnog sredstva odbrane oli~eno je u preuzima-wu Dablinove kosti-smejuqice od wenog kradqiv-ca, Crnog Psa. Ovde se, dakle, ne radi ni o kakvomutopijskom romanu za decu, s porukom da je savr{ensvet mogu}, ve} upravo o pripremi za poseban pri-stup ìvotu i svemu onom {to on sa sobom nosi.Pristup koji podrazumeva sagledavawe okruèwa,

kakvo god ono bilo, kroz humor, suprotstavqaweneda}ama re~ju „Sjajno!”, koja posebno nagla{enazadobija i ironijsku intonaciju.

Ukratko, radi se o vi{eslojnom romanu koji sepreporu~uje za rani {kolski uzrast, mada }e u we-mu uìvati i roditeqi.

Nata{a DRAKULI]

90

MA^JI @IVOT U NOTESUDE^JEG ROMANA(\or|e Pisarev, Pozna ve~era za gospo|uFibi, Agora, Zrewanin, 2016)

Zamislio se \or|e Pisarev nad ma~jim ìvo-tom. Na|en tako izme|u basne i bajkovite kaè,krenuo je s jedne strane u seosku i varo{ku zavr-zlamu istovetnih bi}a. [to naumqeno to i u~iwe-no, s finom lako}om pripovedawa.

Zamislite uru{enu {upu, zatravqenu avliju, za-lutalu gusku bez }urana, dud i orah. Mlekarice usvitawu pri~a ne mimoilazi. Ku}a sa naherenimkrovom. Odnekud se ~uje zveket limenog a davnozar|alog bureta ukraj ~a|ave pu{nice koja odavnoni~emu ne sluì. Cipele hladno zinule u sumagli-ci jutra, evo, to je ma~ji posed, oskudno carstvo go-spo|e Fibi. Iz seoske ku}e, ukraj Fru{ke uzbrdi-ce, oti{lo je gotovo sve. Zagubili se i lepi ma~jidani sa {apama u vla`noj travi kada se blaga drh-tavica le~i na pra{wavom i plesnivom tepihu. Ne-veseli dani jedne ma~ke. S naherene limene kapi-je traga gospo|a Fibi za svojom ma~jom tajnom.Onda, u tom tragawu, tigrastim skokom spretne ma~-ke odbaci se do ozidanog bedema. Podvijenih noguuspravqa se gipko. Mlati repom, ali na horizontunikoga nema, osim samo}e na raskrsnici punoj ke-rova koji grizu, reè i razigravaju ti{ine lave-ìma. Nema ni crvenog automobila wenog Gospo-dara. Ne znamo da li je taj Gospodar }osav ili br-kat, ali tu je u ma~jem se}awu automobilski hladan,brektav i limen. Gospo|a Fibi je jedna sna`nama~ka sa jakim srcem i zlatnim se}awima u napu-{tenom ìvotu iza {kriputavih avlinskih vrata.@ivotari sa koricom hleba od kom{ije dok koricunatapa jesewa ki{a. Tako se otkqu~avaju usamqenidani gospo|e Fibi u romanu \or|a Pisareva. Po-

zna ve~era za gospo|u Fibi jeste romaneskna malatrilogija, prisno i tanano ne`no pri~ana, pa`qi-vom rukom ispisana, o selu i ìvotiwama koje nasvoj na~in doìvqavaju jurwavu vetra, izan|alu ma-{nu na tom istom vetru ili komadi} crepa u vlati-ma oro{ene trave na limenom tawiri}u. Gospo|aFibi sa isfronclanim uhom izi{la je kao pobed-nik iz surove bitke sa opasnim pacovima. Ah, tajma~ji ̀ ivot, seti}e se jednog dana te pri~e \or|aPisareva de~je ~itala~ko lice kada se na|e sa gde-kojom priraslom boricom na ~elu ili ispod oka uogledalu nekog, opet, novog dana.

Onoliko koliko je ma~kasto snala`qiva gospo-|a Fibi u surovoj osami, toliko je ma~ji poletaracFibislav maèn i paèn. Wegov sobni ̀ ivot u ti-hoj xungli stambenog kvartira urbano je uredan.Fibi se po pra{wavom tavanu pregawa sa mi{evi-ma. Fibislav na jastu~etu u toplom sobi~ku mewaboju krzna. Najede se slanine da mu dlaka bude zaga-sito sme|a, a svetlozelena kada ru~ava {aransku{niclu. S jedne strane gospo|a Fibi se prise}a sasuznom ~e`wom u o~ima kako je sa Fibislavom ne-davno po velikom dvori{tu jurila p~ele, muve iine lete}e bube. Fibislav kada se seti avlija{kepro{losti samo kine i zagledano se upiqi u bojetelevizijskog ekrana. Gospo|a Fibi prepoznaje tu-gu, a Fibislav samo sre}u oslu{kuje i smrducka ka-da se prepije mleka i gove|e ~orbe ili prejede ko-ju vir{lu vi{e. Ah, taj Fibislav koji uìva da uprazno nevidqivu vunu prede. Ne juri Pisarev za-mr{ene senzacije filmskih crta}a. On slika bojei mirise ma~jeg sveta. Slika ma~ku iz Aladinove~arobne lampe koja ma{tari o starom tepihu, va-`nom mestu ukraj {ifowera gde je ulovila prvogmi{a kao pouzdana ku}epaziteqka. Ma~ji snovi supuni uzbu|ewa, a kada u san duhovi za|u sa pse}imwu{kama usporeni i opasno dosadni, zna se, Fibi-slav mora kod gradskog veterinara.

91

Gospo|a Fibi voli tu svoju zatravqenu i ~a|avunostalgiju. Ma kuda po{li weni bli`wi, ona }eostati na ku}nom pragu. Osta}e verna svojim tavan-skim buxacima. Maca Fibi nije htela i nije mogladruga~ije, kaè pisac, verni hroni~ar wene ma~jesudbine.

I Fibislav je odan konformizmu, svom ìvot-nom parketu. Pogled gubi u daqini kada se zagle-da kroz prozorsko okno, ali je ne miri{e, jer powoj jurca opasna motoristika. Mrzovoqne baba ma~-ke s deda ma~orima drè se svojih nepredvidqivotoplih buxaka. Fibislav se ne odu{evqava baba ma-cinim pri~ama. On je varo{ki kozer i namirisanisobni pozer, iako mu je po ma~joj materi dijalekatseoski. Fibislav ~im zaspi prona|e u snu svoj iz-gubqeni svet. îm se iza sna protegne na ~istomje dobitku. Ma~ja posla.

Gospo|a Fibi je u ̀ ivotu svakakva ~udesa pretu-rila preko svojih ma~jih brkova i repa. I u ma{tiwen suton bio je sjajan i gust kao weno krzno. Takoje ìvela li~ni i nostalgi~no lepi topli san.

Fibislav je s prozora spratno i zadivqeno, sasigurne visine, motrio na neonske reklame, a izàbqe perspektive kada ga ugleda{ u tim sprat-nim visinama vidi{ odlu~nost jednog urbanog ti-gra. Fibislav je imao sat za svoje vreme, vreme pokojem se ravnaju ma~ke.

Ma~ka problem re{ava u snu, zapisuje Pisarev.Uz ma~je portrete za grupnu menaèriju ucrtane surefleksno epizode pi{~evog rukopisa ma{tovitominventivom Nastasje Pisarev. Crteì su de~je raz-vezani, kadikad ~igrasti i bezbri`no ma~je pospa-ni. Crno na belo za vesela re~eni~na ishodi{taza gospo|u Fibi i tigrastog Fibislava u punom ma-~jem zenitu.

Milutin @. PAVLOV

92

IN MEMORIAM

Donka [pi~ek (1933–2016)

LAKU NO], DONKA...Na{a majka, hajdu~ica, Amazonka – Donka, Don-

~ica... Tako su je zvali. [irila je radost i grlilasvu decu sveta, hrabrila ih da ispune svoje snove,pomagala im da se ostvare kao umetnici, ponosilase wima.

Donka [pi~ek je u svom rodnom Beogradu poha-|ala osnovnu {kolu i gimnaziju. U wemu je i di-plomirala na Vi{oj pedago{koj {koli, na grupiza ruski jezik i jugoslovensku kwièvnost i na Fa-kultetu dramskih umetnosti na odseku Organizaci-ja pozori{nih delatnosti. Radila je kao nastavni-ca u Osnovnoj {koli „\or|e Krsti}” u Beogradu.Bila je glavna i odgovorna urednica redakcije Su-sreti ~etvrtkom – poznate tribine za male Beo-gra|ane pri nekada{wem Domu pionira, sada De-~jem kulturnom centru Beograd.

Danas kada kaèmo redakcija Susreti ~etvrtkom, ne

moèmo da sagledamo tu dimenziju i zna~aj i to {to je

Donka tu uradila. Ona je okupila najistaknutije kompo-

zitore, pesnike, mlade u naponu, u razvoju, glumce, pokre-

nula je sve nas da stvaramo za decu, za generacije koje su

rasle. I tada su stvorene sve one divne pesme, mnogi sti-

hovi koji su u ~itankama. Pesme koje deca pevaju u vrti-

}ima, u {kolama. To je bila Donkina redakcija Susreti

~etvrtkom. Pokrenula je u toj redakciji De~je beogradsko

prole}e. Ono je donelo desetine stotina pesama, ~itavu

de~ju muzi~ku literaturu… Imala je tu snagu da pokrene

sve festivale de~je muzike u tada{woj Jugoslaviji, koji

se i danas odràvaju. (Miwa Subota, kompozitor)

Osnovala je 1969. godine manifestaciju RadostEvrope, koja i danas traje, podràvaju}i je do svogposledweg ~asa.

93

Bila je vrednica, bila je p~ela radilica u ovom ̀ ivo-

tu, ponekad je bila matica, znala je da okupi saradnike

koji }e da rade a sa kojima }e ona samo da sara|uje i koji-

ma }e da daje slobodu da rade. Imao sam sre}u da budem je-

dan od wenih saradnika. Nije imala svoje dece pa je neka-

ko nesebi~no svu decu smatrala svojom, decu Evrope tako-

|e. Tako je zapravo i stvorila Radost Evrope – da bi se

na{a deca radovala, da bi se igrala, druìla sa decom

Evrope. (Qubivoje R{umovi}, pesnik)

Bila je nekoliko godina direktorka Sektora zakulturu Centra „Sava” i predsednica Saveta Festa.Uspe{no je organizovala ve}i broj me|unarodnihgostovawa i koncipirala rad ovog sektora. Kaoglavna i odgovorna urednica Redakcije programa zadecu i mlade Televizije Beograd potpisala je mnogeserije, a me|u wima su Sivi dom i Zaboravqeni, te~uvena serija Laku no}, deco. Bila je ~lanica rad-ne grupe Programa za decu i mlade Evrovizije, kaopredstavnica Jugoslovenske radio-televizije, od1982. do 1990. godine.

Televizija Beograd ~uva i izjave Donke [pi~ek.O nekada{wem programu za decu i mlade govorilaje u emisiji Vreme televizije, emitovanoj sredi-nom 2003. godine:

Ja sam u Redakciju programa za decu i mlade do{la

1980. godine. Do{la sam u redakciju koja je imala jedan

bogat sadràj i nije bilo jednostavno nastaviti taj posao

koji su pre mene obavqali sjajno, naravno Du{ko Radovi},

Lola Vlatkovi} i wihovi saradnici. U to vreme, a to je

osamdeseta godina, osamdeset prva, pa daqe, pojavili su se

veliki problemi sa mladima. U svetu su se organizovale

televizije, poput malih televizija za programe za decu i

mlade i smatrala sam da je potrebno da napravimo ne{to

novo za taj stariji uzrast dece, dakle, za uzrast, negde od

~etrnaeste, {esnaeste do osamnaeste godine. Naravno,

problem delinkvencije se javio kao jedan ozbiqan pro-

blem i ja sam zamolila gospodina Gordana Mihi}a da po-

razgovaramo i da vidimo {ta bismo mogli da napravimo

i na neki na~in pomognemo, shvatimo, saznamo, uputimo

odrasle u probleme mladih. Tako se rodila serija Sivi

dom. Gordan Mihi} je boravio dosta vremena u de~jim do-

movima, u specijalizovanim organizacijama koje su se bav-

ile mladim qudima i problemima mladih i napravio je

predloàk za seriju Sivi dom. Posle svake napisane epi-

zode veoma smo mnogo razgovarali, ja sam jako tugovala,

nisam ni znala {ta se sve de{ava sa mladim qudima. Po-

nudili smo taj tekst, zajedni~ki, mladom reditequ koji je

upravo bio na po~etku svoje karijere, Darku Baji}u. On je

shvatio ~itav problem. îni mi se da smo napravili do-

bru seriju. Naravno, tako dobru da je ona ocrtavala vreme

u na{oj zemqi. Gledana je svuda i naravno dobila je mesto

koje dotle nisu imali programi za decu. Dobila je nedeq-

ni ve~erwi termin i to je najelitniji termin kod nas bio

za premijerne serije namewene odraslima. Sada su to gle-

dali zajedno, mladi i odrasli. Mislim da je serija Sivi

dom skrenula pa`wu odraslima na sve probleme koje su

mlade zahvatali, a moram re}i i da su i mladi i deca veo-

ma rado gledali tu seriju. Naravno, vreme kasnije, iza to-

ga, pokazuje da smo dobro uradili i da smo predo~ili {ta

}e nam se posle sve, naàlost, desiti...

Ja bih htela da podsetim, jer je veoma va`no za nas –

De~ji program je televizija u malom. Za{to je televizija

u malom? Zato {to televizija ima sve vrste programa: in-

formativni, tu su na{i dokumentarni programi, i dram-

ski i muzi~ki i kontakt emisije i male forme. Mi smo

se trudili da sve to zadovoqimo, a namenili smo na{ pro-

gram uzrastu dece, veoma malima i deci, sve negde do ti-

nejxerskog uzrasta. Mislimo da je taj program bio veoma

zna~ajan i lep. Naravno, uvek se te{ko radilo na televi-

ziji. Za{to? Zato {to se moralo razmi{qati da ti pro-

grami dopru do dece, da ih mogu deca slu{ati. Ja mislim

da je isto tako va`no da deca kad odgledaju odre|en pro-

gram mogu u {koli ili s roditeqima, svojim drugovima,

da razgovaraju o onome {to su gledali. Veoma je tu`no

kad dete samo sedi kraj televizora i gleda program i po-

94

sle vi{e ne moè da ga komentari{e. Ja mislim da ne mo-

è da se zavr{i gledawe ni filma ni pozori{ne pred-

stave, ni televizijskog programa a da se na neki na~in ne

odgleda taj program. [ta smo mi radili? Radili smo veo-

ma veliki broj serija. Mi smo radili Sazve`|e belog du-

da Dragana Aleksi}a, radili smo razmenu dramskog pro-

grama. To je vreme, 1987. godina. Dobili smo i nagradu u

Plovdivu za jednu dramu, De~ak sa crvenim o~ima, za-

tim… se}am se da smo u to vreme po~eli da radimo pro-

gram Laku no}, deco, Vladimir Andri} je pisao tekst a

reìrao Vladimir Aleksi}, muziku je pisao Aleksandar

Kora} a lutke je pravila Goda Popovi}. Tada smo do 1991.

godine napravili 286 petominutnih emisija i mislim da

ih televizija jo{ dan-danas koristi. Od serijskog progra-

ma imamo Pilota u travi. Seriju je radio Dragan Vese-

linovi}, dobro je primqena kod dece, ~ak smo i u~estvova-

li sa wom na nekim festivalima. Mislim da je veoma zna-

~ajno da je u to vreme nastavqen rad na na{em dokumen-

tarnom programu, koji je bio isto tako bogat, a tada ga je

radio Vlada Manojlovi}, a u isto vreme smo obnovili Dvo-

gled... i sa elektronike prebacili na mogu}nost da se to

sa~uva. Mislim da smo 18 emisija Dragana Babi}a i Qu-

bivoja R{umovi}a sa~uvali, a ima ih jo{ u fundusu tele-

vizije. Mislim da je isto tako zna~ajno da kaèm i da pro-

sto sa~uvamo na{e se}awe, da je Redakcija programa za de-

cu i mlade koju sam ja tada vodila bila veoma kompaktna

i veoma smo lepo me|usobno sara|ivali. Isto tako pro-

gram za decu je dobro sara|ivao sa tehnikom televizije i

mislim da je to neki na{ zajedni~ki rad. Sa~uvali smo

taj odnos do kraja, dok god sam ja bila na televiziji. Raz-

mena programa je na neki na~in obogatila na{ fond – za

jednu na{u dramu sa kojom smo u~estvovali u razmeni

Evrovizije mi smo dobijali deset drama godi{we. Koliko

ja znam, u fundusu postoji negde 63 emisije iz celog sve-

ta. Mogla bih da kaèm da smo nastavili rad sa dr Vla-

detom Jankovi}em na seriji Mitovi i legende... u to vre-

me radili smo islamski ciklus i Svetog Savu, seriju od

devet epizoda. Interesantno je da smo Svetog Savu radili

pod veoma te{kim uslovima. Ekipa je kompletna, i teh-

ni~ka, otputovala na Svetu Goru bez nekih velikih mate-

rijalnih mogu}nosti, ali je ura|ena serija i ona je u fun-

dusu televizije i mislim da je veoma bogata.

Svaki zadatak za dobrobit dece i mladih zaDonku [pi~ek bio je ostvariv

Kao urednica imala je solidnu redakciju. Uvek je vo-

lela da kaè da ona ne mora o svemu umetni~kom da mi-

sli, da }e ona misliti o menaxerskom delu posla, organi-

zacionom, da sve bude obezbe|eno, a ona ima dobar tim ko-

ji }e ovaj drugi deo, oko sadràja programa, da pripomogne

i potegne. Ni{ta je nije moglo zaustaviti. Se}am se…

snimamo Sivi dom, pripreme su tu, nema trake… Donka

kaè: „Ne brinite vi ni{ta, nabavi}u ja traku”… Ne

znam da li je i{la ba{ do Pariza, ali je od Unicefa iz

Pariza dobila 10, 20 kilometara trake i mi smo mogli

da po~nemo da snimamo… Kad smo bili u blokadi 90-ih

godina, nemamo ni{ta, ne postoje ni ku}ni buxeti, ni re-

dakcijski buxeti… Donka kaè: „Pa, mi moramo ne{to da

snimamo!” Pitamo je: „[ta }emo da snimamo?” Ona odgo-

vara: „Pa da snimamo zanimqive qude kako pripovedaju o

svojoj prvoj omiqenoj kwizi, prvoj kwizi koju su voleli”.

Predlagala je da snimimo ]irilova, Ra{u Popova, Ste-

vu Rai~kovi}a. Na moje „Steva ne}e da se slika, nema {an-

se”, odgovorila je: „Ma nemoj… ugwavi ga, prista}e”.

Pristao je Steva Rai~kovi}… snimali smo i wega. Imali

smo i u to doba neke taze emisije. Kad sam ja pisao Lakuno}, deco, koju je ona besomu~no pu{tala pet godina, sva-

ke godine sam dopuwavao seriju novim epizodama… Donka

je bila hrabra… Iako smo se pla{ili da }e to da dosadi.

Prvo smo imali trideset, pa {ezdeset, pa devedeset, sto,

dvesta, pa trista epizoda i kako do|e, recimo, do tristo-

te epizode, ona opet pusti prvu epizodu i to se vrtelo i

u{lo u glavu. (Vladimir Andri}, pisac i nekada{wi

urednik De~jeg i {kolskog programa RTS)

Posve}ena deci i wihovom obrazovawu, Donka[pi~ek osmislila je i realizovala niz kvalitet-

95

nih, kulturno-obrazovnih programa za decu i u mno-gim drugim institucijama. Bila je operativna di-rektorka Pozori{ta „Bo{ko Buha” od 1998. do2008. godine.

Nije pro{ao nijedan prvi septembar a da deca Pozo-

ri{ta „Bo{ko Buha” ne dobiju kwige za polazak u {kolu

i to uvek neku divnu, aktuelnu zanimqivu a ne iz wene

pozicije, vec iz pozicije malog ~ita~a i zanimqivo je da

nije pisala posvete… to je uvek nekako diskretno odlaga-

la… Sada kada razmi{qam za{to, mo`da zato {to je sma-

trala da kwiga teba da ide daqe, iz ruke u ruku, da je {to

vi{e dece pro~ita. Boqe je razumela mlade od wih samih.

(Igor Bojovi}, v. d. direktora Pozori{ta „Bo{ko Buha”)

Donka [pi~ek bila je dugogodi{wa saradnicaDe~jeg kulturnog centra Beograd i predsednicaUpravnog odbora ove institucije. U wemu je obno-vila De~je beogradsko prole}e, muzi~ki festivalkoji je posle dve decenije odràn u aprilu ove go-dine.

Dobila je mnoga priznawa i nagrade, a me|u wi-ma su: plaketa Unicefa, Orden osmeha (koji dode-quju deca Poqske odraslim stvaraocima za decu),Zlatni beo~ug (nagrada Kulturno-prosvetne zajed-nice Beograda, koja se u to vreme, 1972, dodeqiva-la samo jednom kandidatu), nagrada Zmajevih de~jihigara za izuetan doprinos popularisawu kwièv-nosti za decu, me|unarodna nagrada „Grozdanin ki-kot” za vi{edecenijski rad na poqu umetnosti iedukacije dece i mladih 2009. godine. Tu je i me-|unarodno festivalsko priznawe „Mali princ” za2012. godinu, koje za izuzetan dugogodi{wi dopri-nos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu do-dequje Savet Me|unarodnog festivala pozori{taza decu u Subotici. Dobitnica je i priznawa Save-ta festivala Pozori{te Zvezdari{te „Zvezda me|uzvezdama” 2015. godine. Odlikovana je Srebrnommedaqom predsednika Republike Srbije Tomislava

Nikoli}a za zasluge u javnoj i kulturnoj delatno-sti, naro~ito u nesebi~noj promociji stvarala{tvadece i za decu.

U De~jem kulturnom centru Beograd odràn je14. jula jo{ jedan Susret ~etvrtkom, neplaniran idruga~iji. Od Donke [pi~ek oprostili su se wenibrojni saradnici, prijateqi, porodica. Ispratilisu je, onako kako bi ona volela… himnom wene Ra-dosti Evrope. Do mesta ve~nog po~inka u Aleji za-slu`nih gra|ana i uspavankom za Donku – Spavaj-mo, sawajmo…

Gordana GLAVINI]

96

Documents

ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/Detinjstvo-4-20… · Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 821–93(05) DETIWSTVO : ... cu, poezija za mlade, antologija