Zidanja Obložnih Zidova Od Fasadne Silikatne

7/17/2019 Zidanja Obložnih Zidova Od Fasadne Silikatne

http://slidepdf.com/reader/full/zidanja-obloznih-zidova-od-fasadne-silikatne 1/8

http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/3960/820/tehni%C4%8Dki-principi-idanja-o!"o%C#%$nih-idova-od-&asadne-si"ikatne-opeke-'-'potre!'-savre(enih-na%C4%8Dina-os"anjanja-i-&iksiranja

Tehnički principi zidanja obložnih zidova od fasadne silikatneopeke uz upotrebu savremenih načina oslanjanja i

fiksiranja

04.09.20)3. + ,vonko a!"anovi d.i.g. + radjevinarstvo.rs

U tekstu su izloženi tehnički principi zidanja obložnih zidova od fasadne opeke sa analizom

raznih slučajeva oštecenja usled primene neispravnih tehničkih rešenja, a posebnonepravilnog izbora elemenata za oslanjanje i fiksiranje. Poseban akcenat je dat na zahtevu za

pravilnim izvoenjem dilatacija obložnog zida od fasadne opeke, gde se posebna prednostdaje upotrebi silikatne opeke koja je najmanje osetljiva na promenu zapremine pod uticajem

spoljnih faktora. Pri tom je naglašen značaj koriš!enja savremenih elemenata za fiksiranje

fasadnih zidova, sidara i konzola od neraju!eg čelika, koji pored toga što su propisimauslovljeni, ispitani i atestirani, takode pružaju i niz drugih prednosti u smislu sigurnije i brže

gradnje kao i slobode arhitektonskog oblikovanja i izražavanja.

,ahtevi a kva"itetno( ter(oio"acijo( o!jekata ira1eni i na(etn'ti propisi(a i potre!o(

tednje energije dove"i s' do (asovne pri(ene s"ojevite ter(oio"acije spo"jnih idova. ie ine(a o!jekta projektovanog pos"ednjih godina koji ne(a vies"ojne idove i osta"e spo"jnevies"ojne konstr'ktivne e"e(ente. pored toga to adnjih godina a ter(i5k' io"acij' i o!"og'

http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/3960/820/tehni%C4%8Dki-principi-zidanja-oblo%C5%BEnih-zidova-od-fasadne-silikatne-opeke-uz-upotrebu-savremenih-na%C4%8Dina-oslanjanja-i-fiksiranja



http://www.gradjevinarstvo.rs/








spo"jnih idova gotovo da je poptp'no prev"adao siste( kontaktne ter(oio"acione o!"oge ' nai(krajevi(a odo(aen ter(in 7de(it siste( koji je po ceni ' prednosti ipak se pos"ednjih godinavraa potre!a i svest da tre!a &asadni id (nogo so"idnije ivesti pa se o!"oga od &asadne opekevraa na ve"ika vrata na naa gradi"ita.

"a ovim u vezi aktuelizuje se potreba mnogih projektanata konstrukcija i detalja, da se reše iotklone mnoge nepoznanice pa i greške u realizaciji. Poseban problem je i nedovoljno

poznavanje razvoja i proizvodnje elemenata za fiksiranje sendvič fasadnih zidova sa oblogomod fasadne opeke, pa je ovaj tekst nastao kao pokušaj da se unese malo više svetla u ovu,

naizgled jednostavnu, a u suštini veoma kompleksnu problematiku.

ve ' sve(' projektant je veo(a 5esto s'ocen sa di"e(o( koji deta"j da pri(eni ' vies"ojno( id'od &asadne opeke kako da rei e"i(inacija ter(ickog (osta kako da se i!egn' p'canja 's"edekstre(nih irenja i sk'p"janja idane &asadne o!"oge kakav tre!a da !'de venti"isani vad'ni s"ojitd. ;ose!no je isk'enje ta pri(eniti a os"anjanje o!"oge od &asadne opeke !etonski isp'st i"ineki savre(eniji na5in - tipa kono"e od ner<aj'eg 5e"ika i"i !etonsk' kono"' 7prod'1itidodatko( prohronskog e"e(enta. =ako<e i di"e(a kako o!e!editi horionta"n' sta!i"nost idovaod dejstva vetra i sei(ike koja sidra ankere pri(eniti kako '5vrstiti io"acij' od (inera"ne v'nei"i neke ekspandirane pene.

U nedostatku odgovaraju!e doma!e regulative, literature i prevedenih stranih propisa #i

edukacija, čak i na našim visokim školama iz struke je u ovoj oblasti oskudna$, projektant je%primoran& da kreira originalna rešenja umesto da projekat usmerava u pravcu proverenih

standardizovanih rešenja. 'ezultat ovakvog stanja bile su mnoge velike štete na izvedenim

objektima, koje su nažalost i deo svakodnevne gradevinske prakse. (ajcešce štete u vezi saovim problemima su oštecenja zidne obloge usled nepravulno dilatiranih površina,

kondenzacija u termčikom sloju, degradacija veze zidnih obloga zbog korozije veznih

elemenata itd.

Primer ošte!enja zbog nepravilnog dilatiranja

edan od naj5ecih 'roka otecenja &asadne o!"oge je nepravi"no reeno di"atiranje &asadnogidnog p"atna ve"ike d'1ine koje je ter(oio"acijo( odvojeno od noseeg ida. >no to s'tinskira"ik'je ovakv' idn' str'kt'r' od k"asi5ne je ' to(e to se kod sendvi5 ida radi o dve &ii5kiodvojene ce"ine koje s' ' ra"i5iti( 's"ovi(a te(perat're v"a1nosti i opterecenja. dr'ge stranenosei 'n'tranji i spo"jni &asadni id (e<'so!no s' spojeni vea(a a horionta"ni i vertika"ni

pravac pa se prav'"no reeno di"atiranje postav"ja kao 's"ov sta!i"nosti.



sl.1 - oštećenja betonske konzole objekta

?aj!o"je shvatanje o!i"jnosti ove pro!"e(atike je na "oi( pri(eri(a i prakse. ?a pri(er' jedneos(ospratne sta(!ene grade i nia istovetnih o!jekata !ie prikaana ana"ia (ehani(aoteenja i 'roka koji s' do toga dove"i.

>!jekat je spratnosti ;@8@;k. ?osei idovi s' od !etona "ivenog ' prenosnoj op"ati a tavanice s'od ar(irano!etonskih p"o5a de!"jine )#c(. po"jne nosee idove 5ine !etonski idovi de!"jine

)#c( io"acija je s"oj stak"ene v'ne #c( i spo"jna o!"oga je &asadna opeka )2c( os"onjena nasvakoj eta1i na !etonske isp'ste. >vi isp'sti s' naknadno o(a"terisani sa spo"jne strane i o!ojeni.

sl. 2 - detalj oštećenja - opeka pritiska konzolu, obložni malter i prvi redovi opeke popuštaju

>tecenja na ovoj &asadi a'tor 5"anka je evidentirao ve"iki !roj o!jekata 5ak i iro( !ive AB saovakvi( otecenji(a desi"a s' se na &asadnoj o!"oi na nivo' !etonskih noseih kono"a. o5avase da je i"o("jen povrinski deo o!"oge idova od &asadne opeke na de"' os"ona5kih !etonskih

isp'sta a do "o(a je do"o i po s"oj' naknadno o(a"terisanog ce(entnog (a"tera koji je ahvatio i povrinski s"oj opeke neposredno ispod i inad isp'sta-venca. ?a de"ovi(a gde je opadanjece(etnog (a"tera sa !etonskog venca vie ira1eno 'o5ava se oteenje 5ak i sa(og !etonskog te"akono"e. tete s' po pravi"' 'o5"jivije na svakoj dr'goj odnosno treoj eta1i i neto s' vee naapadnoj i j'1noj &asadi s"ike ) 2.

)naliza uzroka ošte!enja

>va ana"ia se radi na osnov' teoretskih ra(atranja !e ispitivanja karakteristika svih (aterija"aspecija"no &asadne opeke. svako( s"'5aj' radi se o ra"i5ito( di"atiranj' spo"jne &asadne o!"oge i'n'tranjeg !etonskog ida koji je a t' o!"og' 'jedno i nosei id pa se (o1e ak"j'5iti na osnov'

prora5'na napona ' idnoj o!"oi da s' ra"oi tih ra"i5itih di"atacija s"edei:

a ter(i5ko irenje o!"oge od &asadne opeke ! e"astop"asticne de&or(acije !etonskog ida i p'anje !etonac (og'nost !'!renja - irenja opeke 's"ed 'pijanja v"age i oko"ine i"i povrinsko(



kondenacijo( di&'ne pare i"i 's"ed nekog &ii5ko-he(ijskog procesa.

Proračunom maksimalnih dilatacija, kada se superponiraju svi od ovih uticaja širenja iskupljanja sendvič zida, dobija se frapantan podatak, da se bez izvedenih dilatacija u

obložnom zidu od fasadne opeke može dobiti sila koja %pritiska& betonsku konzolu silom od

*+-( po metru dužnom.

,a i"'stracij' sa(o 's"ed te(perat'rnih 'ticaja ' ovako s)o1enoj vies"ojnoj o!"oi (o1e doi doekstre(nog ko"e!anja te(perat're ' &asadnoj o!"oi od -)0EC do 5ak @F0EC to daje 'k'pn'GtH80EC. >va ekstre(na ter(i5ka ko"e!anja a sa(i( ti( i irenja i sk'p"janja odnose se sa(o naspo"jni &asadni id jer se 'n'tranji 7titi ter(oio"acioni( s"oje(. =' je i s'tina ra'(evanja

potre!' a di"atacija(a odnosno odvajanja spo"jne od 'n'tranje &asadne str'kt're. ?ikako se ovaekstre(na di"atiranja &asadne o!"oge ne s(ej' preneti na nosee e"e(ente ida ' ovo( s"'caj' nanosee kono"e.

oštećenje površine sendvič zida zbog nedostatka horizontalnih dilatacija na nivou betonskih

nosećih ispusta

rati(o se ana"ii naeg pri(era o!jekta gde nis' ivedene di"atacije ida od &asadne opeke i gde s''o5ena otecenja !etonskih isp'sta. Iada !i kono"ni e"e(enti pose!no krajnji - gore i do"e !i"idovo"jno otporni onda !i se pitanje sta!i"nosti &asadne o!"oge (og"o postaviti sa(o ' pog"ed'otpora &asadne opeke na napone pritiska. >vaj napon je ' ana"ii napona prora5'nat na oko #J;a ato je napon koji &asadna opeka idana prod'1ni( (a"tero( (o1e da idr1i. Je<'ti( (a"o jekontradiktorno a"i !o"je !i !i"o da to nije tako odnosno da je spo"jna o!"oga 7(a"o (eka.

Iod dr'gih o!jekata sa potp'no isti( siste(o( &asadne o!"oge a"i sa dr'go( vrsto( &asadneopeke ovakve tete se nis' doga<a"e. Ba"og "e1i ' to(e to se kod poveanih di"atacija id od



opeke - koji se ' 's"ovi(a porasta napona pritiska ponaa vie kao p"asti5no te"o - de&or(ie !evidnih oteenja i ne prenosi optereenja na os"ona5ke e"e(ente. =re!a napo(en'ti da se na&asadni( o!"oga(a od si"ikatne &asadne opeke nis' 'o5i"a ovakva oteena pa se (o1e ak"j'5iti da

je njeno di"atiranje vie ' o!"asti p"asti5nih de&or(acija koje s' po1e"jnije ' ovi( &asadni(o!"oga(a. sto !i se desi"o ' s"'5aj' da se 'potre!i s"a!iji (a"ter.

U našem primeru, kada je fasadni zid, odvojen termoizolacijom od nose!eg, velike mehaničke

čvrsto!e, naponi od raznovrsnih dilatacija su se preneli na nose!e konzolne elemente, pa suoni i pretrpeli drastična ošte!enja #sl. i /$. "ve u svemu ovde nije bila greška u kvalitetu

fasadne opeke, ve! se na drastičan i poučan način dokazalo da su pravilno rasporeene i

dosledno izvedene dilatacije uslov primene ovakvog sistema uopšte.

ticaj te(perat're na povrin' &asadne o!"oge o5it'je se i kro ra"ike ' te(perat'ri spo"jne o!"ogeGt. toga je potp'no rii5no "ep"jenje( &iksirati &asadne o!"oge - p"o5ice cepan' opek' i i s"i5no.=' se pojav"j'je raaranje adheije "epi"a !og 'ticaja Gt pa je (og'e otpadanje &asadne o!"oge.

anacija ovih oteenja ive"a !i se post'pko( prosecanja s"oja &asadne opeke ispod noseegkono"nog e"e(enta i naknadnog idanja novog reda opeke !e ap'njavanja gornje spojnice(a"tero(. >va spojnica atvori"a !i se e"asti5no( s'n<erasto( g'(o( i agitova"a e"asti5ni( i"ie"astop"asti5ni( gito(. ?a ovaj na5in !io !i o!e!e<en neo(etan rad svakog idnog p"atna ' visinisvake eta1e. ;ri to( je potre!no dodati i sidra a sta!i"nost ' horionta"no( pravc' ako takva nis''gra<ena.

sl. - raspored dilatacije predvi!en "#$-om 1%&

;ravi"a ivo<enja di"atacija i pri(ena sidara a horionta"no poveivanje ida od &asadne opeke

?ai( standardi(a jo nije reg'"isan na5in di"atiranja o!"o1nih &asadnih idova. ?e(a5ki(standardo( D? )0#3 predvi<eno je prekidanje &asadnog ida na s"edee d'1ine:

- apadna strana (anje od 8(- j'1na strana (anje od 9(- isto5na strana (anje od )0(- severna strana (anje od )2(.

K Di"atacije se o!aveno ivode i na (esti(a pre"o(a ida s".3.

?jihova di(enija - irina &'ge se o!aveno prora5'nava i tre!a da !'de # do 6 p'ta vea od prora5'nate (aksi(a"ne di"atacije. Aasadni id tre!a da se projekt'je sa horionta"no( di"atacijo(neposredno ispod kono"e (in 2c( kao i vertika"ni( na rastojanj' od )0-)2(. ?a 'g"ovi(a tako<eo!aveno di"atatiranje od (ini('( )#c( irine &'ge.

>vi 's"ovi odnose se na neprekin'ta &asadna p"atna tako da s' a na s"'5aj gde se id os"anja nanivo' svake (e<'spratne p"o5e "ogi5ne di"atacije ispod svakog !etonskog os"onca odnosno na oko3( ' vertika"no( pravc' s"ika 4. >vo je svakako dosta sk'po pa tre!a ra(i"jati o os"anjanj' nasvakoj dr'goj eta1i pa tako i o di"atiranj'.

sl. ' - "ilatacija izvedena ispod reda konzola od ner!ajućeg čelika

Iada se o!"o1ni id od &asadne opeke po ovi( pravi"i(a di"atira odnosno potp'no 7os"o!odio!aveno je da se a nosei id pove1e anker'je 1i5ani( sidri(a od ner<aj'eg 5e"ika # ko( na



(2 ' sk"ad' sa D? )0#3 od kojih svako idr1ava si"' 5'panja od )k?. idra tako o!e!e<'j' idod prevrtanja.

>vde tre!a napo(en'ti da se kod nas ' ovo( s"'5aj' naj5ee 5ine greke tako to se koriste sidraod pocinkovane 1ice 3 do 4((. ;ocinkovana 1ica (o1e ' 's"ovi(a v"a1ne sredine korodirati '(e<'s"oj' i(e<' io"acije i &asadnog ida i to ' rea"tivno kratko( vre(en' od oko )0 godina asanacija je gotovo ne(og'a.

sl.& - (atastro)alno oštećenje usled nedostatka kvalitne veze )asadnog zida za noseći zid

,a i"'stracij' greaka koje s' pris'tne ' naoj praksi (o1e pos"'1iti drasti5an pri(er r'enjako(p"etnog po"ja &asadne o!"oge od opeke sa treeg sprata jedne re"ativno nove i so"idno gra<enegrade s".#. vo<a5 je ra5'nao da je dovo"jno da 'potre!i par 1ica od pocinkovane 1ice a ve'dva ida a da id 'k"jeti p'njenje( najvie spojnice (a"tero( ispod !etonske kono"e. =oo5ig"edno nije !i"o kva"itetno reenjeL nakon ja5eg vetra sa s'protne strane i de"ovanje si"e

podpritiska ce"o idno p"atno se sr'i"o na sv' sre' ' noi kada nikog nije !i"o ' oni r'enja.>vakvi s"'5ajevi s' dovo"jna opo(ena da se o!"o1ni id od &asadne opeke (ora:

). Iva"itetno di"atirati i o(og'iti njegovo prirodno sk'p"janje i irenje. nedostatk' do(aeg propisa (o1e se pri(eniti ne(a5ki D? )0#3.2. ;ri5vrstiti ' horionta"no( s(is"' a osnovni - nosei id kva"itetni( ankeri(a sidri(a koji s'takorei neograni5ene trajnosti kakav je ner<aj'i 5e"ik i da pri to( se a t' ve' posed'jeodgovaraj'ci serti&ikat. ?a ;ravi"nik a idanje i )99). godine a i D? )0#3 iri5ito na"a1e'potre!' sidara od ner<aj'e 5e"i5ne 1ice 3 do 4(( i to # ko(ada na ) kvadratni (etar s".6.

sl.* - sidra od ner!ajućeg čelika se ankeruju po &cm u noseći, odnosno )asadni zid, a kuke su min

2,&cm

;ri(ena savre(enih na5ina os"anjanja idova od &asadne opeke kono"a(a od ner<aj'eg 5e"ika

;ostoji (notvo (ana tradiciona"nog to jest 'sta"jenog na5ina idanja &asadnog ida i njihovogos"anjanja na !etonske kono"e. Iada se &asadni id prihvata !etonski( isp'sti(a !etonski('!o( jav"ja se pro!"e( top"otnog (osta i veih g'!itaka energije a kao propratna pojava (o1eda se javi kondenacija i !'<anje na 'n'tranjoj strani ida. =ako<e postojanje vidnih venaca na

&asadi s(eta ok' arhitekata i ograni5ava ira1ajne s"o!ode projektanata.



+lika - levo +lika - desno

(esto !etonskog isp'sta M kono"e postoje save(ena reenja da se opeka prihvata kono"a(a odner<aj'eg 5e"ika da !i se e"i(inisa"i svi top"otni g'!ici a da !i se sa dr'ge strane do!io avidanarhitektonski e&ekat da se na &asadi pojav"j'je ce"ovito 7idno p"atno. ;ostoji vie tipova kono"aod ner<aj'eg 5e"ika:

) kono"e koje se 'gra<'j' s'vi( post'pko(: ce". trn N)0-20(( se anker'je ' prethodnoi!'en' r'p' 2(( ir' ' ar(-!et. gredi M serk"a1' M nadproornik' ' po(o dvoko(ponentneinjekcione (ase s".F.2 kono"e koje se 'gra<'j' (okri( post'pko(: te(ovanje r'pe ' id' od !"okova sa'!etoniravanje( kono"e. Ooa strana je (anja precinost kasnije kod idanja &asadnog ida3 najsavre(eniji i naj"aki na5in je (onta1ni post'pak. >stav"jaj' se kana"ice C pro&i"a 'sidrene 'nosei id tj. gred'. Iasnije se na te pro&i"e ra&e kono"e s".8.

?a s"ika(a !r. 9 i )0 dati s' tipi5ni deta"ji na5ina reavanja os"anjanja o!"o1nih idova od &asadnesi"ikatne a i dr'ge opeke kada se pri(enj'je sendvi5 siste( sa io"acijo( i vad'ni( venti"isani(s"oje(. ;ravi"o je da !i de!"jina tog vad'nog s"oja tre!a"a !iti (in. 4c( da !i se e&ekat is'ivanja

kva"itetno ostvario. dr'ge strane ovakav siste( se ra5'na a opti(a"an jer se i!egava konden 's"oj' ter(oio"acije rastvaranje so"i i opeke i 7cvetanje &asade.

+lika / - levo +lika 1% - desno

>pisi &otogra&ija inad: ". 9 - Deta"j noenja &asadnog ida: ). !etonski idL 2. ter(oio"acijaL 3.venti"irani vad'ni s"ojL 4. &asadna opekaL #. sidro od ner<aj'eg 5e"ikaL 6. kono"a od ner<aj'eg5e"ikaL F. di"atacija M aptiveno e"ast. gito(L s". )0 - Deta"j natproornika M &asadna opeka na 7ravansvod: ).nosei idL 2. ter(oio"acijaL 3. venti"irani vad'ni s"ojL 4. &asadna opekaL #. sidro odner<aj'eg 5e"ikaL 6. kono"a od ner<aj'eg 5e"ikaL F. 'engija od ner<aj'eg 5e"ikaL 8. ar(at'ra

0a primenu konzola od neraju!eg čelika potrebno je dobro poznavanje specijaliste za ovuoblast1 svaka vrsta konzole mora biti ispitana i atestirana, a nosivost se ograničava na faktor

sigurnosti minimalno 21 mora da postoji sertrifikat za materijal, primenjen način zavarivanjai spojne elemente. 0a svaku primenu ovog sistema odnosno za konkretan objekat se radi

projekat ankernog sistema.



0rimer ugradnje konzola

novije vre(e se ravijaj' i ko(!inovana reenja os"anjanja &asadne opeke. ;rincip je da se aos"anjanje o!"o1nog ida od &asadne opeke pri(eni pri(arno !etonski isp'st - kono"a a"i skraenatako da ne dose1e avrn' &asadn' ravan ve se !etonska kono"a 7prod'1i dodatni( nosa5e( odner<aj'eg 5e"ika. ?a ovaj na5in se posti1e (og'cnost da na de"' !etonske kono"e prekine top"otni

(ost '(etanje( tanjeg io"acionog s"oja i(e<' !etona i opeke i 'gradi opeka ' oni !etonskogisp'sta i na taj na5in posti1e estetski e&ekat neprekin'te &asadne ravni. ;ri to( se princip iradehorionta"ne &'ge ispod ko(!inovane kono"e (ora dos"edno potovati. ?aravno a horionta"n'kr'tost se i ovde pri(enj'j' 1icana sidra od ner<aj'eg 5e"ika.

;rednost ovog reenja je pre svega ' jednostavnijoj 'gradnji (anje je oset"jivo na 'gradnj' tip"ovai kono"a jer g"avnin' optereenja pri(a !etonski isp'st. nad svega ovo je reenje i je&tinije i do#0% ' odnos' na os"anjanje isk"j'5ivo kono"a(a od ner<aj'eg 5e"ika. ako se ne (o1e rei aovaj siste( osanjanja da je je&tin on spada ' najsavre(enija reenja &asadnih o!"oga ' savre(enojarhitekt'ri.

34T5')TU')6

i"hard . 'vre(eno gra<enje Dr'tvo gradevinskih in1enjera ,agre! ,agre! )988. Badosav"jevic. P. Qr(irani !eton ra<evinska knjiga $eograd )9FF. D? )0#3 Q!schn #.2.2 Q!schn #.2.).

Documents

Zidanja Obložnih Zidova Od Fasadne Silikatne