Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad

UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA U PREDUZEĆU ''TERMOVENT''

MANAGING PROCESSES OF WORK IN ENTERPRISE ''TERMOVENT''

Zorica Knežević, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I MENADŽMENT

Kratak sadržaj – Upravljanje proizvodnim sistemima predstavlja jednu od osnovnih funkcija u radu sistema, postavljenu na način da obezbeđuje držanje ulaznih, procesnih i izlaznih veličina u granicama dozvoljenih odstupanja projektovane funkcije cilja. U radu je prikazana realizacija procesa proizvodnje u proizvodnom sistemu ''Termovent''.

Abstract – The managment of production system is one of the basic operating system function set to provide maintaining input, process and output variables within the area of permissible deviations of the projected function criteria. In this paper is represent realization of the production process in production system ''Termovent''.

Ključne reči: Upravljanje procesima rada, planiranje procesa rada, operativni plan, tehnološki postupak

1. UVOD

Procesi rada proizvodnih sistema predstavljaju niz uzastopnih, progresivnih promena stanja sistema u vremenu, izazvanih izvođenjem projektovanih operacija rada koje obezbeđuju pretvaranje ulaznih u izlazne veličine, a u skladu sa postavljenom funkcijom kriterijuma. Izvođenje procesa rada je praćeno poremećajima različite vrste, koji u najvećoj meri utiču na stabilnost parametara procesa rada. [2]  Procesi rada proizvodnih sistema na jednoj strani i uslovi okoline sa druge strane postavljaju zahtev za razvoj dinamički orjentisanog, fleksibilnog u najvećoj meri i jednostavnog za primenu sistema za upravljanje proizvodnjom. [1]  Proces upravljanja u datom smislu predstavlja niz postupaka usmerenih na kontrolu procesa pretvaranja ulaznih u izlazne veličine sa ciljem ostvarenja potrebnih i dovoljnih efekata. Strukturu postupaka upravljanja je moguće dati modularno u okviru osam modula koji obuhvataju predviđanje uslova razvoja i potreba okoline, programiranje, planiranje procesa rada, upravljanje zalihama, pripremu procesa rada, izvođenje postupaka rada i kontrolu tokova, analizu utrošaka u procesima rada i kontrolu tokova i razvoj podloga za podešavanje, odnosno regulisanje procesa rada. [1] Proizvodni sistem ''Termovent'' je preduzeće iz oblasti metaloprerađivačke industrije.______________________________________________NAPOMENA:Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada čiji mentor je bio doc. dr Zdravko Tešić, red.prof.

Osnovano je 1963. godine u Temerinu. Proizvodni program preduzeća obuhvata proizvodnju ovalnih zasuna i zasuna za naftnu industriju, odbojnih ventila, pokazivača nivoa tečnosti, hvatača nečistoća, zapornih ventila, itd. Od 2003. godine u sastavu preduzeća je i Livnica Bačka Topola. ''Termovent'' svoje proizvode proizvodi isključivo za velike sisteme. Proizvodni program je u skladu sa standardima evropske asocijacije. Za realizaciju izvoza u različite zemlje preduzeće poseduje sertifikate TÜV, ISO, C-kvalitet, DIN, GOST, ASA i druge. [5] 

2. UTVRĐIVANJE MEĐUZAVISNOSTI SISTEM-OKOLINA

Za potrebe analize u ovom radu iz proizvodnog programa preduzeća izabrana su tri proizvoda prikazana u tabeli 1.

Tabela 1. Izabrani proizvodi iz proizvodnog programa

Proizvodi Oznaka NazivP1 DN15 PN40 Ravni zaporni ventilP2 DN80 PN25 Ravni hvatač nečistoćeP3 DN15 PN40 Ravni odbojni ventil

2.1. Tehnološki postupak izrade

Posmatrani proizvodi sastoje se iz delova koji se montiraju u gotov proizvod. Proces proizvodnje posmatranih proizvoda podrazumeva mašinsku obradu kućišta i poklopca u smislu struganja na zadatu meru i bušenja, mašinsku obradu mrežice u smislu sečenja i tačkastog zavarivanja i njihovu montažu zajedno sa ostalim delovima koji se nabavljaju u potrebnom obliku i gabaritima od dobavljača (mašinski se ne obrađuju) u gotov proizvod. Kada se kućište, poklopac i mrežica mašinski obrade, ispunjeni su svi preduslovi za montažu gotovih proizvoda. Nakon montaže sledi završna obrada gotovog proizvoda (nabijanje plastičnih čepova, farbanje, pakovanje, paletisanje i skladištenje). Proces proizvodnje je završen kada se dobije proizvod potrebnih karakteristika i mera naznačenih u tehničkim crtežima za ceo proizvod, kao i za pojedine delove proizvoda.Proces proizvodnje izvodi se 5 dana nedeljno, u jednoj smeni, 7.5 radnih sati po smeni. [5] Kućište i poklopac trebuju se na osnovu ugovorene prodaje i plana proizvodnje, s obzirom da preduzeće proizvodi po narudžbini. Na skladištu se drži 30%

sirovina mesečne proizvodnje. Ostali delovi drže se na skladištu sirovina u utvrđenim količinama.Tabela 2. Sastavnica proizvoda P1, P2 i P3

Rb.

Delovi i materijal Jed.Potrebe

za 1 kom P1

Potrebe za 1

kom P2

Potrebe za 1

kom P3

1 Kućište PN25 Kom 1 1 12 Poklopac PN25 Kom 1 1 13 Vreteno RZV15.40 Kom 1 - -4 Vreteno ROV15.40 Kom - - 15 Zatvarač PN25 Kom 1 - 16 Zaptivač zatvarača Kom 1 - 17 Zaptivač kućišta Kom 1 1 18 Zaptivač vretena Kom 1 - -9 Naočnjak RZV15.40 Kom 1 - -10 Ručni točak Kom 1 - -11 Svorni vijci Kom 6 4 412 Navrtke Kom 11 8 813 Podloške A10 Kom 11 8 814 Elastična čivija Kom 1 - 115 Plastični čepovi Kom 2 2 216 Kuglice Ø1mm Kom 10 - 1017 Unutrašnja mrežica m2 - 0.20 -18 Spoljašnja mrežica m2 - 0.20 -19 Opruga SAE6150 Kom - - 120 Farba kg 0.6 0.5 0.521 Grafitna mast Kom 1 1 122 Kartonska kutija Kom 1 1 1

Alati potrebni za proces proizvodnje posmatranih proizvoda su: alat za struganje (A1), burgija (A2), ureznik (A3), mašinska testera (A4), šrafciger (A5), mašinska testera (A6), mašinske makaze (A7) i alat za varenje (A8).

2.2. Utvrđivanje operativnog plana

Na osnovu ugovorenih porudžbina, komercijalni sektor dostavlja proizvodnji nalog za proizvodnju određenih proizvoda u određenom periodu. Tehnička priprema proizvodnje, na osnovu naloga funkcije prodaje obavlja planiranje, pripremu i lansiranje proizvodnje. Glavni planer sastavlja plan proizvodnje kao osnovni planski dokument za realizaciju proizvodnje. Plan proizvodnje izrađuje se u zavisnosti od vrste proizvoda za period od nedelju ili mesec dana. Analizom osnovnih podloga, tekućih porudžbina i raspoloživih resursa posmatranog preduzeća utvrđuje se operativni plan.

Tabela 3. Operativni plan za mesec januar 2009. godine

ProizvodRok isporuke

Proizvodni troškovi

Vrednost

Oznaka Naziv Kol. din/jed din/jed

DN15PN40Ravni zaporni ventil

132 01.02.2009 10.155 10.515

DN80PN25Ravni hvatač nečistoće

90 01.02.2009. 3.586 3.850

DN15PN40Ravni odbojni ventil

13 01.02.2009. 9.493 9.845

2.3. Utvrđivanje potreba za materijalom i alatom

Pre realizacije plana proizvodnje, odnosno pre otpočinjanja procesa proizvodnje, proverava se da li preduzeće raspolaže sa dovoljnom količinom resursa za proizvodnju, odnosno dovoljnom količinom materijala i da li eventualno postoje nedostaci alata i pribora. U slučaju nedostataka raspoloživih resursa tehnička priprema daje nalog funkciji nabavke da ih nabavi.

Prikaz količina delova i materijala na skladištu i neto potreba

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

Kući

šte

Pokl

opac

Vret

eno

RZV

Vret

eno

RO

V

Zatv

arač

Zapt

ivač

zat

vara

ča

Zapt

ivač

kuć

išta

Zapt

ivač

vre

tena

Nao

čnja

k

Ruč

ni to

čak

Svor

ni v

ijci z

a

Nav

rtke

Podl

oške

Elas

tična

čiv

ija

Plas

tični

čep

ovi

Kugl

ice

Un.

mre

žica

Spol

j. m

reži

ca

Opr

uga

Farb

a

Gra

fitna

mas

t

Kartn

oska

kut

ija

Materijali

Kol

ičin

e količina naskladištuneto potreba

Slika 1. Utvrđivanje potreba za materijalom

Na slici 1 prikazane su količine sastavnih delova i materijala koji se nalaze na skladištu i neto potrebe u cilju određivanja količine sirovina koju je potrebno nabaviti za proizvodnju količina iz operativnog plana. Količine alata potrebne za realizaciju operativnog plana i količine alata u alatnici prikazane su na slici 2.

Prikaz potrebne kolicine alata i kolicine u alatnici

0123456789

A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8

Vrste alata

Ko

licin

e

Potrebna kolicna

Kolicina u alatnici

Slika 2. Utvrđivanje potreba za alatom

Na osnovu izvršene analize može se zaključiti da preduzeće raspolaže dovoljnom količinom sirovina i alata za realizaciju operativnog plana, odnosno nema potreba za nabavkom dodatnih količina materijala, sastavnih delova, kao ni dodatnih količina alata.

2.4. Analiza učesnika u procesima rada

Učesnici u procesima rada predstavljaju osnovu razvoja i ostvarenja projektovanih efekata u datom vremenu i datim uslovima okoline. Iz ovih razloga je utvrđivanje zahteva operativnog plana u pogledu potreba učesnika po broju, strukturi i stepenu stručnosti od posebnog značaja.

Tabela 4. Potreban broj učesnika u procesima rada

Ozn.Radnomesto

∑ br. potr. učes.

Naziv zanim.

32211 Univerzalni strug 2 strugar

32221Horizontalni obradni centar

1 bušilac

32250 Varionica 1 varilac32260 Montažni sto 1 montažer32270 Manometar 1 radnik na ispitivanju32280 Kompresor 2 farbar

32281 Radni sto 1radnik na završnoj

obradi32290 Mašina za pakovanje 1 radnik na pakovanju

2.4. Analiza energetskih resursa

Energetski resursi proizvodnih sistema služe za obezbeđenje procesa pretvaranja ulaznih veličina u izlazne veličine (proizvode) i uslova rada u pogledu osvetljenja, zagrejanosti, klimatizacije, provetravanja. U posmatranom preduzeću se prvenstveno koriste električna energija. Snabdevanje električnom energijom vrši se iz sopstvenih trafo stanica.

Tabela 5. Potrošnja električne energije i emulzija

Naziv mašine

h rada mašine

Snaga mašine

kW

Ukupna potrošnja

po mašini

kW

Potrošnja emulzije

(l/h)

Ukupnapotrošnjaemulzije po mašini

u lUniverzalni strug

202.083 7 1414.58 0.1 20.20833

Horiz. obradni centar

60.7083 42 2549.75 0.9 54.6375

Manometar 30.4667 0.8 24.3733 0 0Kompresor 141.625 0.45 63.7313 0.01 1.41625Mašina za pakovanje

1.95833 0.36 0.705 0.01 0.019583

3. PLANIRANJE PROCESA RADA

Planiranje procesa rada obuhvata planiranje kapaciteta, materijala, alata i proveru operativne gotovosti učesnika, energetskih resursa i proveru obrtnih sredstava.

3.1. Razrada operativnog plana

Razrada operativnog plana obuhvata prevođenje količina proizvoda iz plana u serije. U preduzeću se pušta jedna serija u proces na mesečnom nivou. Operativni planovi realizuju se putem radnih naloga. Osnovni zadatak postupka utvrđivanja redosleda je utvrđivanje minimalnog vremena trajanja ciklusa proizvodnje.

Tabela 6. Izbor optimalnog redosleda radnih naloga

VarijantaRedosled ulaza

proizvoda

Tcpu

minutimau

satimau

danima1 P1-P2-P3 16732.08 278.87 34.862 P1-P3-P2 17099.06 284.98 35.623 P2-P1-P3 15428.08 257.13 32.144 P2-P3-P1 15328.14 255.47 31.935 P3-P1-P2 16640.56 277.34 34.676 P3-P2-P1 15328.14 255.47 31.93

Optimalan redosled radnih naloga za dati operativni plan jeste varijanta P2-P3-P1 jer je u odnosu na drugu varijantu (P3-P2-P1) prisutno je manje čekanje tehnološkog sistema na predmet rada pri prelasku predmeta rada sa operacije na operaciju.

3.2. Planiranje materijala i alata

Potrebe materijala po vrsti i količini se utvrđuju na osnovu normativa materijala za datu strukturu proizvoda. Na osnovu potreba, planer materijala daje nalog skladištu,

da rezerviše materijal za planirani period. Snabdevanje radnih mesta materijalom vrši se u skladu sa prethodno navedenim redosledom ulaza radnih naloga u proces proizvodnje.Priprema alata za izvođenje operacija se izvodi u skladu sa zahtevima radnog naloga, postupaka obrade i na osnovu redosleda ulaza radnih naloga u proces rada. Postupak pripreme alata obuhvata izuzimanje alata iz skladišta, pripreme i izdvajanja alata snabdevaču radnih mesta. Po izvršenju operacija rada snabdevač predaje alat u odeljenje kontrole alata u cilju ocene kvaliteta i utvrđivanja potrebe održavanja i opravke alata.

4. IZVOĐENJE POSTUPAKA RADA

Izvođenje postupaka rada podrazumeva izdavanje naloga, snabdevanje radnih mesta materijalom, alatom i nosiocima informacija, kao i kontrolu toka procesa.

4.1. Izdavanje radnih naloga

Nakon obezbeđenih potrebnih resursa tehnička priprema lansira proizvodnju izdavanjem trebovanja, tehničkih crteža, karti materijala, radnih naloga i radnih listi i drugih nosioca informacija. Na osnovu trebovanja i utvrđenog redosleda ulazaka radnih naloga u proces proizvodnje, funkcija proizvodnje vrši uzimanje potrebnih sirovina iz magacina sirovina. Na osnovu karte prijema/predaje vrši se zaduživanje i razduživanje pojedinih radnih mesta materijalom, dok zaduživanje i razduživanje alatom i priborom vrši izdavač alata. Svako radno mesto dobija odgovarajuću količinu sirovina, tehnički crtež, kartu materijala, tehnološki postupak, radni nalog, radnu listu i kartu prijema/predaje u skladu sa utvrđenim redosledom ulaza radnih naloga u proces rada. Gotovi proizvodi predaju se u skladište putem karte prijema/predaje i time se zaključuju radni nalozi.

4.2. Kontrola tokova

Kontrola tokova procesa rada koristi informacije u radnoj listi iz dela ''rokovi''. Izdavaoc naloga overava ulaz dokumentacije putem karte prijema/predaje. Početak rada na datom nalogu i datoj operaciji rada može biti ostvaren po prijemu naloga na radnom mestu. Učesnik izveštava kontrolora da je operacija rada na nalogu počela i kontrolor unosi ovaj podatak u deo radne liste ''ulaz – ostvareno''. Nakon završene obrade po datom nalogu učesnik izveštava kontolora da je operacija na nalogu završena i on unosi ovaj podatak u deo radne liste ''izlaz-ostvareno'' i vrši overu kvaliteta rada na radnoj listi. Kvalitet rada podrazumeva kontrolu mera obrade i odstupanja. Rezultate postupka merenja kontrolor unosi u radnu listu u deo ''kvalitet'', i to delove koji se nalaze u granicama dozvoljenih odstupanja u polje (+) a delove koji su van granica dozvoljenih odstupanja u polje (-). Ukoliko je odstupanje izvan gornje granice kontrolor u isto polje upisuje broj delova za doradu koje vraća učesniku na radnom mestu. Kontrolor posebno unosi ocenu kvara u poljma ''uzrok'' i ''uzročnik'' i overava radnu listu. Nakon toga, radna lista se zaključuje i vraća u odeljenje za upravljanje proizvodnjom pri čemu izdavaoc

naloga uzima vremena iz dela ''rokovi'', upisuje ih u kartu rokova i podešava redosled ulaza za sledeću operaciju.5. OBLIKOVANJE PODLOGA ZA PROJEKTOVANJE POSTUPAKA PODEŠAVANJA

Uvid u postupke promene stanja radnih sistema u području ulaznih, procesnih i izlaznih veličina i analiza veličina omogućavaju ocenu ponašanja parametara u odnosu na područje dozvoljenih odstupanja i omogućuje projektovanje postupaka podešavanja i regulisanja procesa rada.

5.1. Podešavanje strukture sistema

U cilju postizanja veće efektivnosti i efikasnosti proizvodnog sistema ''Termovent'' trebalo bi uložiti napore kako bi se prozvodni sistem iz područja prekidnih i delimično neprekidnih preveo u područja potpuno neprekidnih tokova, dok bi prostorna struktura procesnog tipa trebala biti transformisana u prostornu strukturu predmetnog karaktera gde su tehnološki sistemi razmešteni prema redosledu operacija iz tehnološkog postupka za izradu proizvoda. Uvođenjem prostorne strukture predmetnog karaktera značajno se skraćuje vreme transpotrta i redova čekanja, prisutni su uređeniji tokovi materijala a samim tim je znatno lakše upravljati, organizovati i kontrolisati proizvodnju. [3] [4] Da bi se to postiglo potrebno je primeniti grupni prilaz u projektovanju proizvodnog sistema umesto postojećeg projedinačnog pristupa, odnosno grupisanje sličnih delova (proizvoda) u grupe tzv. operacijske grupe. U preduzeću trenutno ne postoji informacioni sistem koji podržava procese u preduzeću, već se svi nosioci informacija dostavljaju u pismenoj formi. Stoga, preduzeće bi trebalo da uloži napore za uvođenje automatizovanog postupka upravljanja dokumentima i terminiranja proizvodnje, kako bi se olakšala i pojednostavila administrativna procedura.

5.2. Podešavanje elemenata režima rada

Podešavanje elemenata režima i vremena trajanja postupaka rada podrazumeva objektivizaciju pasivnih vremena, tj. pripremno-završnih vremena, koje se u opštem slučaju troši na upoznavanje sa informacijama, pripremu tehnoloških sistema za rad i dovođenje tehnoloških sistema po završetku rada na početno stanje. Zatim, maksimalno moguću racionalizaciju tokova materijala u proizvodnom sistemu, maksimalno skraćenje zastoja između operacija rada i međuoperacionih vremena uvođenjem automatizovanog postupka transporta predmeta rada sa operacije na operaciju.

5.3. Podešavanje profila opterećenja

U pogledu iskoršćenosti tehnoloških kapaciteta može se govoriti o nedovoljnoj iskorišćenosti efektivnog kapaciteta ako se posmatraju samo izabrana tri proizvoda. Međutim, ovaj nedostatak je praktično otklonjen time što se na istim tehnološkim sistemima proizvode i mnogi drugi proizvodi iz proizvodnog asortimana datog preduzeća. Međutim, postoji značajno preopterećenje horizontalnog obradnog centra i kompresora, što se može

reštiti uvođenjem novih predmetnih tehnoloških sistema, uvođenjem režima rada u 2 smene usmesto u 1 smeni, uvođenjem radne subote, ili jednostavno neprihvatanjem određenih zahteva okoline, odnosno kupaca što je naravno poslednja alternativa svakog preduzeća.

6. ZAKLJUČAK

Upravljanje proizvodnim sistemima obuhvata širok spektar problema vezanih za postupke donošenja odluka, obezbeđenja kontinuiteta tokova, predviđanja, programiranja, planiranja, upravljanja zalihama, pripreme procesa rada, izvođenja postupaka promene stanja, kontrole tokova, analize efekata i pripreme podloga za poboljšanje. U toku svih poslovnih procesa mogu se javiti različiti poremećaji koji narušavaju uspešnost poslovanja, a u cilju njihovih blagovremenih i efikasnih korekcija neophodno je optimalno i racionalno upravljanje proizvodnim sistemom, prikupljanje i analizaranje podataka u toku celokupnog procesa poslovanja.Posmatrani moduli omogućavaju bolje razmevanje proizvodnog sistema. Rezultati svakog modula pojedinačno se mogu iskoristiti za poboljšanje ukupnog poslovanja preduzeća. Kvalitet izlaznih veličina – produktivnost, maksimalan stepen efektivnosti i maksimalna dobit uz minimalne troškove je osnovni cilj svake organizacije, što se primenom postupaka upravljanja može održati stabilnim u vremenu i datim uslovima okoline. Modularna struktura upravljanja u velikoj meri doprinosi ostvarivanju potrebnog i dovoljnog nivoa efektivnosti i kvaliteta poslovnog sistema i može se uspešno primeniti u proizvodnom sistemu ''Termovent''.

7. LITERATURA

[1] Zelenović Dragutin: ''Upravljanje proizvodnim sistemima'', FTN Izdavalaštvo, Novi Sad, 2004.

[2] Zelenović Dragutin: ''Projektovanje proizvodnih sistema-tokovi materijala'', FTN Izdavalaštvo, Novi Sad, 2003.

[3] Zelenović Dragutin, Ćosić Ilija, Maksimović Rado, Maksimović Aleksandar: ''Priručnik za projektovanje proizvodnih sistema-pojedinačni prilaz'', FTN Izdavalaštvo, Novi Sad, 2003.

[4] Zelenović Dragutin, Ćosić Ilija, Maksimović Rado: ''Projektovanje proizvodnih sistema-priručnik za vežbe'', FTN Izdavalaštvo, Novi Sad, 2003.

[5] Interna dokumentacija preduzeća Termovent, 2009. godina

Kratka biografija:

Zorica Knežević rođena je u Novom Sadu 1987. godine. Diplomski-master rad na Fakultetu tehničkih nauka iz oblasti Industrijsko inženjerstvo i menadžment odbranila je 2011. godine.