507
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИННОВАЦИЯЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ВАЗИРЛИГИ Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти ОТ ФДБТМ Г.В.Плеханов номли Россия иқтисодиёт университети Жанубий Федерал университети, Россия ОТ ФДБТМ Кубан Давлат университети, Россия Ш.Шотемур номли Тожикистон аграр университети Украина биоресурслар ва табиатдан фойдаланиш миллий университети ОТ ФДБТМ Г.В.Плеханов номли Россия иқтисодиёт университети Тошкент филиали Белоруссия миллий техника университети М.Ауэзов номли Жанубий Қозоғистон давлат университети Иқтисодий тараққиёт ва камбағалликни қисқартириш бош бошқармаси Ўзбекистон хотин-қизлар “Olima” уюшмаси Қашқадарё савдо-саноат палатаси Қашқадарё вилояти Инвестициялар ва ташқи савдо бошқармаси «ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» Халқаро илмий-амалий анжуман илмий мақолалар тўплами 20-21 май 2021 й. (2-қисм) Қарши ш.

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

  • Upload
    others

  • View
    53

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

1

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС

ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИННОВАЦИЯЛАРНИ

РИВОЖЛАНТИРИШ ВАЗИРЛИГИ

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт

институти

✓ ✓ ОТ ФДБТМ Г.В.Плеханов номли

Россия иқтисодиёт университети

Жанубий Федерал университети, Россия ✓ ✓ ОТ ФДБТМ Кубан Давлат

университети, Россия

Ш.Шотемур номли Тожикистон аграр

университети

✓ ✓ Украина биоресурслар ва табиатдан

фойдаланиш миллий университети

ОТ ФДБТМ Г.В.Плеханов номли Россия

иқтисодиёт университети Тошкент

филиали

✓ ✓ Белоруссия миллий техника

университети

М.Ауэзов номли Жанубий Қозоғистон

давлат университети

✓ ✓ Иқтисодий тараққиёт ва

камбағалликни қисқартириш бош

бошқармаси

Ўзбекистон хотин-қизлар “Olima”

уюшмаси

Қашқадарё савдо-саноат палатаси

✓ ✓ Қашқадарё вилояти Инвестициялар ва

ташқи савдо бошқармаси

✓ ✓

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ

ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

Халқаро илмий-амалий анжуман илмий

мақолалар тўплами

20-21 май 2021 й.

(2-қисм)

Қарши ш.

Page 2: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

2

МИНИСТЕРСТВО ВЫСШЕГО И СРЕДНЕГО СПЕЦИАЛЬНОГО

ОБРАЗОВАНИЯ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

МИНИСТЕРСТВО ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ

РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН ✓

✓ Каршинский инженерно-

экономический институт

✓ ✓

✓ ФГБОУ ВО Российский экономический

университет имени Г.В. Плеханова

✓ Южный федеральный университет,

Россия

✓ ✓ ФГБОУ ВО Кубанский государственный

университет, Россия

✓ Таджикский аграрный университет

им. Ш.Шотемура, Таджикистан

✓ ✓ Национальный университет

биоресурсов и природопользования

Украины

✓ Ташкентский филиал ФГБОУ ВО

РЭУ имени Г. В. Плеханова

✓ ✓ Белорусский национальный

технический университет, Белоруссия

✓ Южно-Казахстанский университет

им. М.Ауэзова

✓ ✓ Главное управление экономического

развития и сокращения бедности

Кашкадарьинской области ✓ Ассоциация женщин Узбекистана

«Олима»

✓ Управление инвестиций и внешней

торговли Кашкадарьинской области

✓ ✓ Торгово-промышленная палата

Кашкадарьинской области

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА:

ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ

РАЗВИТИЯ»

Сборник научных статей международной научно-

практической конференции

20-21 мая 2021 г.

(2-часть)

г. Карши

Page 3: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

3

Инновацион иқтисодиёт: муаммо, таҳлил ва ривожланиш

истиқболлари». Халқаро илмий-амалий анжумани илмий мақолалар

тўплами (2-қисм). – Қарши. «Intellekt» nashriyoti, 2021- 509 бет.

Масъул муҳаррир:

Хамраева С.Н. – иқтисодиёт фанлари доктори, доцент

Таҳрир ҳайъати: и.ф.н., доц. Ш.Ш.Файзиева, и.ф.н., доц. З.С.Шохўжаева,

и.ф.ф.д. О.А.Аманов, и.ф.ф.д., Г.Т.Самиева, и.ф.н. Ш.Ш.Якубова.

Тақризчилар: Ғуломов С.С. – и.ф.д., профессор, ЎР

ФА академиги

Абдураҳмонов Қ.Х. – и.ф.д., профессор,

ЎР ФА академиги

Эргашев Р.Х. – и.ф.д., профессор

Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2021 йил 2 мартдаги

78-ф-сонли фармойиши билан тасдиқланган “Ўзбекистон Республикасида 2021

йилда халқаро ва республика миқёсида ўтказиладиган илмий ва илмий-техник

тадбирлар режаси тўғрисида”ги ва Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта

махсус таълим вазирлигининг 2021 йил 6 мартдаги “Вазирлик тизимидаги олий

таълим ва илмий-тадқиқот муассасаларда 2021 йилда ўтказиладиган илмий ва

илмий-техник тадбирлар режасини тасдиқлаш тўғрисида” 122-сонли буйруғига

мувофиқ институтда жорий йилнинг 20-21 май кунлари «Инновацион

иқтисодиёт: муаммо, таҳлил ва ривожланиш истиқболлари» мавзусида

ўтказилган Халқаро илмий-амалий анжумани илмий мақолалар тўпламида

инновацион иқтисодиётнинг самарадорлигини ошириш механизмлари,

ривожлантириш тенденциялари ва истиқболллари, рақамли иқтисодиётга ўтиш

шароитида аҳолини иш билан таъминлашнинг стратегик йўналишлари, соҳа

тармоқларида бухгалтерия ҳисоби, иқтисодий таҳлил ва аудит ҳамда

молиялаштириш масалалари, замонавий маркетинг ва корпоратив бошқарув

концепцияларидан фойдаланиш самарадорлиги ва бошқа шу каби долзарб

масалалар қамраб олинган.

Ушбу тўпламнинг чоп этилиши Ўзбекистон Республикаси Президенти,

Вазирлар Маҳкамасининг илм-фан соҳасидаги фармонлари, қарорлари ижросини

амалга оширишга бағишланган.

Тақдим этилаётган илмий мақолалар маълумотларидан олий таълим

муассасаларининг профессор-ўқитувчилари, илмий изланувчилар, докторантлар,

магистрантлар ҳамда иқтисодиёт тармоқларида фаолият кўрсатаётган

мутахассислар илмий тадқиқот ишларида ва амалиётда қўллашда

фойдаланишлари мумкин.

Мазкур тўплам Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти

Кенгашининг 2021 йил 30 апрель № 9-сонли қарори билан нашрга тавсия

этилди.

Тўпламдаги мақолаларга киритилган статистик рақамлар, маълумотлар

ва мақолалар савияси учун муаллифлар масъулдир.

Page 4: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

4

«Инновационная экономика: проблемы, анализ и перспективы

развития». Сборник научных статей международной научно-практической

конференции (2-часть) – Карши. «Intellekt», 2021- 509 ст

Ответственный редактор:

Хамраева С.Н. – доктор экономических наук, доцент

Редколлегия: к.э.н., доц.Ш.Ш.Файзиева, к.э.н., доц.З.С.Шохужаева,

д.ф.э.н. О.А.Аманов, д.ф.э.н. Г.Т.Самиева, к.э.н. Ш.Ш.Якубова.

Рецензенты: Гулямов С.С. – д.э.н., профессор, академик

АН РУз

Абдурахмонов К.Х. – д.э.н., профессор,

академик АН РУз

Эргашев Р.Х. – д.э.н., профессор

В сборнике статей Международной научно-практической конференции

«Инновационная экономика: проблемы, анализ и перспективы», прошедшая 20-

21 мая 2021 года согласно утверждённому Распоряжению Кабинета Министров

Республики Узбекистан № 78-Р от 2 марта 2021 года «О плане научной и

научно-технической деятельности в Республике Узбекистан на 2021 год» и

Приказу Министерства высшего и среднего специального образования

Республики Узбекистан № 122 от 6 марта 2021 года «Об утверждении плана

научной и научно-технической деятельности в высших учебных заведениях и

научно-исследовательских учреждениях Министерства на 2021 год» обхвачены

вопросы повышения эффективности инновационной экономики, тенденции и

перспективы развития, стратегические направления занятости при переходе к

цифровой экономике, учёт, экономический анализ и аудит и финансирование в

отраслях экономики, эффективность использования современного

корпоратимвного управления и концепция маркетинга и другие аналогичные

актуальные проблемы развития инновационной экономики.

Издание сборника посвящено реализации указов и постановлений

Президента Республики Узбекистан, Кабинета Министров в области науки.

Информация представленных научных статей может быть использована

профессорами и преподавателями высших учебных заведений, исследователями,

докторантами, магистрами и специалистами, работающими в области

экономики, в научных исследованиях и практическом применении.

Сборник рекомендован к публикации решением Совета Каршинского

инженерно-экономического института от 30 апреля 2021 года № 9.

Ответственность за статистические данные и качество статей,

включенные в статьи сборника, несут авторы.

Page 5: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

5

IV-шўъба. Инновацион иқтисодиёт шароитида замонавий маркетинг

ва корпоратив бошқарув концепцияларидан фойдаланиш

самарадорлиги

РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТГА ЎТИШ ШАРОИТИДА ЭЛЕКТРОН

ТИЖОРАТНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ

АСОСИЙ ЙЎНАЛИШЛАРИ

Аманов Отабек Аманкулович-ҚМИИ,

“Инновацион иқтисодиёт” кафедраси доценти

Салимов Сафар Санжар ўғли-ҚМИИ магистранти

Annotatsiya. Ushbu maqolada mamlakat iqtisodiyotida raqamli

texnologiyalarni rolini oshirish va elektron tijoratni ommalashtirish masalasiga

ilmiy yondashib, batafsil yoritib berilgan. Elektron tijoratning kelajakda

foydalilik darajasi, о‘zini oqlashi keng tushuntirib berilgan.

Kalit sо‘zlar. Innovatsiya, raqamli iqtisodiyot, investitsiya, iqtisodiy

о‘sish, elektron tijorat.

Аннотация. В статье представлен научный подход к повышению

роли цифровых технологий в экономике страны и продвижению

электронной коммерции. объяснен уровень прибыльности электронной

коммерции в будущем.

Ключевые слова. Инновации, цифровая экономика, инвестиции,

экономический рост, электронная коммерция.

Annotation. The article presents a scientific approach to increasing the

role of digital technologies in the country's economy and promoting e-

commerce. explained the level of profitability of e-commerce in the future.

Keywords. Innovation, digital economy, investment, economic growth, e-

commerce.

Кириш. Электрон бизнес тарихи 1960-1970 йилларнинг ахборот

технологиялари соҳасида инқилобнинг бошланишига бориб тақалади.

Микроэлектроника, компьютер технологиялари ва телекоммуникация

тармоқларининг йиғма номи бўлган АКТнинг жадал ривожланиши-

корхоналар ўртасида ва улар ичида маълумотлар алмашиш жараёнини

соддалаштириш ва арзонлаштириш имконини берди. Йирик

корпорациялар ҳужжатли ишлар босими ва харажатларини камайтириш,

шунингдек ахборот алмашиш тезлигини ошириш мақсадида электрон

маълумот алмашиш учун қоғозсиз технологиялар жорий этилган. Интернет

орқали савдонинг иқтисодий фойдалари ҳақида кўп ёзилган бўлса-да, шу

билан бирга Интернетнинг айрим жиҳатлари, хусусан хариталар ва

жойлашувга асосланган хизматлар иқтисодий тенгсизлик ва рақамли

тафовутни кучайтиришга хизмат қилиши мумкинлиги ҳақида далиллар

мавжуд.

Page 6: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

6

Электрон бизнес атамаси 1996 йилда IBM компаниясининг

маркетинг ва Интернет бўлими томонидан уйлаб топилган. Электрон

бизнес - бу ахборот технологиянинг турли классификациялар учун

умумлашган тушунча бўлиб, корхоналарда тижорат ишларини

автоматлаштиради.

Давлат томонидан иқтисодиётнинг рақамли секторини

ривожлантириш бўйича кенг кўламли чоралар кўрилмоқда, электрон

ҳужжат айланмаси тизими жорий қилинмоқда, электрон тўловлар

ривожлантирилмоқда ва электрон тижорат соҳасидаги меъёрий-ҳуқуқий

база такомиллаштирилмоқда.

Мавзуга оид адабиётлар ва меъёрий ҳужжатлар шарҳи.

Иқтисодиётни эркинлаштириш ва ривожлантириш, ишбилармонлик

муҳитини яхшилаш, иқтисодиёт тармоқларининг рақобатбардошлигини

ошириш бўйича туб ислоҳотларни амалга оширишга қаратилган 2017—

2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта

устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясини амалга ошириш

мамлакат ижтимоий-иқтисодий ривожланишининг барқарор, ижобий

ўсишини таъминламоқда. Стратегик ривожланиш ҳужжатлари, янги

қонунчилик ва бошқа меъёрий ҳужжатлар режалаштирилган ўзгаришлар

учун асосий ғояси бўлиши лозим бўлиб, уларнинг бир қисми қабул

қилинган, меъёрий ҳужжатларнинг бошқа қисмини ислоҳ қилиш,

шунингдек, янги қонунлар қабул қилиш кўзда тутилган бўлиб Ўзбекистон

Республикаси Президентининг “Иқтисодиётни янада ривожлантириш

ва иқтисодий сиёсат самарадорлигини оширишнинг қўшимча чора-

тадбирлари тўғрисида”ги 2019 йил 8 январдаги, ПФ-5614-сонли

Фармони Республикамизда макроиқтисодий барқарорликни таъминлаш,

валюта бозорини эркинлаштириш, юқори ликвидли товарларни сотишнинг

бозор усулларини жорий этиш, тадбиркорликни қўллаб-қувватлаш ва

рағбатлантириш бўйича амалга оширилган чора-тадбирлар аҳолининг кенг

қатламларини тадбиркорлик фаолиятига фаол жалб қилиш учун қулай

шарт-шароитлар яратди ҳамда иқтисодий ислоҳотларни изчил давом

эттириш учун мустаҳкам замин яратди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Рақамли иқтисодиёт

ва электрон ҳукуматни кенг жорий этиш чора-тадбирлари

тўғрисида”ги 2020 йил 28 апрелдаги, ПҚ-4699-сонли Қарори асосида 2023

йилга келиб рақамли иқтисодиётнинг мамлакат ялпи ички маҳсулотидаги

улушини 2 бараварга кўпайтиришни назарда тутган ҳолда, шу жумладан,

ишлаб чиқаришни бошқаришда ахборот тизимлари комплексини жорий

қилиш, молиявий-хўжалик фаолиятда ҳисобот юритишда дастурий

маҳсулотлардан кенг фойдаланиш, шунингдек, технологик жараёнларни

автоматлаштириш орқали уни жадал шакллантириш назарда тутилган.

Охирги йилларда рақамли иқтисодиётни комплексли ва жадал (янги

қонунчилик жорий қилиш умумий мезонлари бўйича) тартибга солиш

ғояси устунлик қилди. Шу муносабат билан Ўзбекистон Республикаси

Президентининг “Ўзбекистон Республикаси давлат бошқарувига

Page 7: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

7

рақамли иқтисодиёт, электрон ҳукумат ҳамда ахборот тизимларини

жорий этиш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” ги 2018 йил

13 декабрдаги, ПФ-5598-сонли Фармони рақамлаштиришни таъминлашга

ва рақамли иқтисодиётга ўтишга тўсқинлик қилаётган қатор ҳал

қилинмаган муаммо ва камчиликлар ҳал қилиш мақсадида, давлат ахборот

тизимларини ривожлантиришнинг ягона принциплари ишлаб чиқиш,

«Электрон ҳукумат» тизими инфратузилмаси лозим даражада

ривожлантириш, бу давлат хизматларини кўрсатишда ва идоралараро

электрон ҳамкорлик қилишда замонавий ахборот-коммуникация

технологияларини кенг қўллашга ўз таъсирини кўрсатмоқда.

Ўзбекистонда рақамли иқтисодиётни меъёрий тартибга солишнинг

ҳолати илмий ҳамжамият томонидан танқидий баҳоланади. Ҳуқуқий

тартибга солишнинг амалиёт эҳтиёжларидан яққол отрда қолиши

кузатилмоқда, бунда вақт бўйича ортда қолиш тобора ортиб бормоқда. Шу

сабабли Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон

Республикасида рақамли иқтисодиётни ривожлантириш чора-

тадбирлари тўғрисида”ги 2018 йил 3 июлдаги ПҚ-3832-сонли Қарори

билан иқтисодиётнинг рақамли секторини ривожлантириш борасида

давлат томонидан кенг кўламли чора-тадбирлар кўрилмоқда.

Ўзбекистон Республикаси савдо ҳақида қонунчилик ва уларнинг

қонун-қоидалари рақамли иқтисодиётга нисбатан қўлланиши мумкин

бўлган (ёки қўлланаётган) бошқа ҳужжатлар намоён бўлади. Ўзбекистон

Республикаси Президентининг “Электрон тижоратни жадал

ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида” ги2018 йил 14 майдаги,

ПҚ-3724-сонли Қарори билан тижоратнинг тўлақонли бозорини яратишга,

товарлар (хизматлар) ишлаб чиқарувчи маҳаллий корхоналарнинг ташқи

бозорларга чиқишига имконият яратади.

Электрон тижоратга катта аҳамият касб этадиган сунъий интеллект

ҳақидаги тасаввур ва бу соҳадаги изланишлар — «ақлий машиналар»

ишлаб чиқаришга илмий ёндошиш биринчи бўлиб Станфорд

университетининг (АҚШ) профессори Джон Маккарти ташаббуси асосида

1956 йили ташкил топган илмий тугаракда пайдо бўлди. [ David Poole Alan

Mackworth, 2010]

И.В. Прыгун, О.А. Скуратовичлар томонидан электрон савдо ва

электрон тижоратнинг моҳиятига, ҳисоб-китоб ва ўзаро муносабатларига

кўра тўртта моделга ажратган ҳолда кўрсатиб берилган. [Прыгун И.В.,

Скуратович О.А., 2009].

Тадқиқот методлари. Мақоланинг методологияси, бу илмий ва

тобора кенг тарқалган оммабоп фанга айланаётган манбаларни таҳлил

қилишдан тортиб, электрон тижоратни ривожлантириш ва иқтисодиётнинг

хизмат кўрсатиш тармоқларида рақобатбардошлигини оширишни

жадаллаштиришдаги аҳамияти ва ўрни таҳлил қилинган.

Таҳлил ва натижалар. Электрон савдо хизматининг дунё

миқёсидаги ўрни ва роли йилдан-йилга ўсиб бораётган бўлиб, бугун ушбу

соҳа дунё аҳолисининг кўплаб қисмини ўз доирасига қамраб олмоқда.

Page 8: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

8

Электрон савдо хизматини ривожлантириш мамлакатлар учун

беқиёс даражадаги имкониятларни тақдим этади. Глобал алоқа тармоқлари

ва, биринчи навбатда, Интернетнинг пайдо бўлиши электрон тижорат

фаолиятини ташкил қилиш ва амалга ошириш соҳасида ҳақиқий инқилобга

олиб келди. Натижада нафақат бизнес юритишнинг янги йўналишлари

пайдо бўлди, балки мавжуд йўналишлар ҳам тубдан ўзгарди.

Технологияларнинг ривожланиши халқаро бизнесга жуда ҳам самарали

тарзда ёрдам бермоқда.

Ҳозирги кунда дунё бўйлаб миллионлаб одамлар электрон савдо

хизматларидан фойдаланишни ўзлари учун қулай деб ҳисобламоқдалар. Бу

танлов эса электрон савдо хизматидан фойдаланаётган корхоналар учун

юқори даромад оқимини таъминламоқда.

Интернет орқали электрон тижорат, аҳолининг катта қисмини сотиб

олиш қобилияти, шунингдек телекоммуникация каналларининг ҳолати

Интернетдан фойдаланувчиларнинг етарли аудиториясини

шакллантиришга имкон берган ривожланган мамлакатларда мумкин

бўлди. Чакана савдо соҳасида (B2C) пайдо бўлган электрон тижорат

улгуржи савдо (B2B) соҳасига кириб борди ва давлат эҳтиёжлари учун

харидлар соҳасини (B2G) янада ривожлантирди.Жаҳон амалиёти шуни

кўрсатадики, электрон тижоратнинг динамик ривожланиши ҳар доим

миллий даражадан "бошланади" ва B2C йўналиши бўйича, мамлакатда

Интернет тармоғидан фойдаланувчиларнинг умумий сони ишлайдиган

аҳолининг қарийб 20 фоизини, B2B йўналиши бўйича эса - миллий

корхоналарнинг камида 40 фоизини ташкил этади. Одатда B2G электрон

тижорат йўналиши B2B йўналиши содир бўлганда ривожлана бошлайди.

Ҳозирги вақтда ахборот технологиялари кенг ривожланаётган бошқа

сегментлар орасида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин:

➢ давлат-бизнес (government-to-business, G2Б);

➢ давлат-фуқаролар (government-to-citizens, G2C);

➢ давлат-давлат (government-to-government, G2G);

➢ бизнес-ҳамкорлар (business-to-pаrtners, B2P);

➢ бизнес-ходимлар (business-to-emploеe, B2E);

➢ бизнес-бизнес-истеъмолчи(business-to-business-to-consumer, B2B2C).

Сўнгги пайтларда интернет технологияларидан фойдаланган ҳолда

солиқларни йиғиш, анкеталарни тўлдириш, буюртмаларни

расмийлаштириш шакллари, божхона билан ишлаш бўйича кўплаб

операциялар амалга оширилмоқда. Бу, бир томондан, давлат

хизматчиларининг ишини сезиларли даражада енгиллаштиришга, бошқа

томондан эса тўловчиларга маълум миқдордаги қоғоз ишларидан халос

бўлишга имкон беради.

Электрон бизнеснинг муваффақиятли фаолият кўрсатиши ва

бошқарув жараёнларини амалга ошириш учун электрон бизнес ишончли

инфратузилмаси яратилган. Инфратузилма – ташкилотниг барча

қуйитизимлари фаолият кўрсатиши ва электрон бозор қатнашчиларининг

барча ўзаро алоқалари учун шароитлар таъминлайдиган технологик ва

Page 9: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

9

ташкилий жараёнлар комплекси (1-расм). Е-тижорат каналларининг

иштирок этиш даражаси электрон бизнес инфратузилмасига сезиларли

таъсир кўрсатади. Электрон тижорат инфратузилмаси қаторига электрон

почта, электрон каталоглар, тўлов тизимлари, тижорат ахборотини ҳимоя

қилиш технологиялари, сервисга йўналтирилган архитектура, веб-

серверлар, доменлар, e-CРМ, маълумотлар ахборот тўпламлари, катта

маълумотлар, справочник ва маслаҳат веб-ресурслари ва бошқа кўплаб

нарсаларникиритиш мумкин.

1-расм. Электрон бизнес инфратузилмаси

Бундай компаниялар турли сўровларга эга бўлган турли

истеъмолчилар сегментларига хизмат кўрсатади. Улар таркибига

FаceBook, АlibabaGroup, Google ва бошқаларни киритиш мумкин.

Масалан, АlibabaGroup ўзининг қидирув тизими, ижтимоий тармоғи, тўлов

тизими, аукциони ва бошқа сервисларига эга. АlibabaGroup ўсишига

нафақат тўғри ташкил қилинган кўп тарафлама платформанинг бизнес-

модели, балки Хитой бозоридаги монополия ҳам хизмат қилган.

Мижозлар билан ўзаро муносабатлар тури бўйича икки моделни

ажратиб кўрсатиш мумкин:

➢ ўзига-ўзи хизмат кўрсатиш. Компания электрон платформа, маҳсулот

яратади. Хизматлар истеъмолчиси эса харидни ўзи амалга оширади,

масалан, онлайн-банкинг, электрон таълим, интернет-банкинг ва б.

➢ краудсорсинг. Компания интернет платформа очади, маҳсулотни эса

истеъмолчиларнинг ўзи яратади (краудсорсинг маҳсулоти). Ҳозирги

e-бизнес

Сотув инфратузилмаси

Хизмат кўрсатиш инфратузилмаси

Технологик ва ташкилий жараёнлар

Тизим ишончлилиги Тўлов тизимлари

Ахборот маълумотлар

тўплами

Ахборот ҳимоя қилиш

технологиялари

Иш

лаб

чи

қар

иш

ин

фрат

узи

лм

аси

Тар

моклар

(in

tran

et,

inte

rnet

,

tele

com

)

Page 10: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

10

пайтда компаниялар томонидан шундай вариантни танлаш афзал

кўрилмоқда. Мисол: ижтимоий тармоқ, видеосервис, фотосервис ва б.

Электрон савдонинг тезкор ривожланиши икки омилга боғлиқ.

Сотувчи учун электрон тижорат чакана савдо соҳасида бизнесни

юритишнинг энг арзон усулларидан биридир. Харидор учун бу

товарларнинг янада жозибадор нархлари туфайли пулни тежаш,

шунингдек уйингизга қулай вақтда товарларни етказиб бериш орқали

вақтни тежаш имкониятидир. Онлайн дўконларнинг афзалликлари,

шунингдек, уларнинг кечаю кундуз ишлашини ва харидор учун қулай

бўлган ҳар қандай усулда сотиб олиш ёки хизмат ҳақини тўлаш

қобилиятини (турли хил электрон тўлов тизимларидан фойдаланиш,

етказиб бериш пайтида курерга нақд пул бериш, қабул қилиш пункти ёки

омборда ишлайдиган ходимлар) ўз ичига олиши керак. Виртуал тижорат

электроника, маиший техника, мебель, кийим-кечак ва пойабзал, уй-рўзғор

буюмлари сегментларида кенг намойиш этилган. Таъкидлаш жоизки,

ҳозирги вақтда озиқ-овқат маҳсулотларини онлайн савдоси бозори,

айниқса, йирик шаҳарларда, асосан уйга озиқ-овқат сотиш ва етказиб

бериш хизматларининг ривожланиши туфайли жадал ривожланмоқда.

Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, рақамли иқтисодиётнинг

ривожланиши биринчи навбатда, нафақат инқилобий технологик

ўзгаришлар билан, балки янги иқтисодиётнинг эволюция қонуниятлари

билан белгиланади, замонавий менежментни янгича бошқарув

тамойиллари ва бизнесни юритиш қоидаларини ҳисобга олишга

йўналтиради, маҳсулот сифати ва меҳнат унумдорлигининг ўсишига

хизмат қилади, иқтисодий циклдаги салбий бироқларни бартараф қилади,

инфляция ва ишсизликни пасайтиради, глобаллашув шароитларида

иқтисодиётнинг барқарор ўсишини таъминлайди.

Иқтисодий жараёнлар глобаллашуви жаҳон электрон тармоғининг

шаклланиши билан боғлиқ иқтисодиётнинг турли соҳалари интеграцияси

кучайиши туфайли замонавий иқтисодиётнинг ривожланиши асосий

тенденция ва тамойилларига айланади. Янги иқтисодиётнинг ушбу

қонунияти бир томондан, глобал бизнес учун кенг имкониятлар

таъминлайди, бошқа томондан эса – фирма ва компанияларнинг

истеъмолчилар олдидаги жавобгарлигини тубдан оширади. Истеъмолчилар

қониқмаганлиги зудлик билан ва кенг оммага маълум бўлиб қолади.

Иқтисодиётнинг глобаллашуви, рақамли иқтисодиётда замон ва

маконнинг «йўқ бўлиши» кўплаб ишлаб чиқариш омиллари ва, биринчи

навбатда, вақт омили қийматининг ўзгаришига олиб келади. Вақт,

ижтимоий ишлаб чиқариш тоифаси сифатида, доимо ишлаб чиқаришнинг

қиймат баҳосини белгилаб берган. Бироқ ҳозирги шароитларда вақт

«нархи» қиёслаб бўлмайдиган даражада ўсади. Ишлаб чиқарувчилар ва

истеъмолчилар ўртасида «бир лаҳзалик» алоқалар дунёсида вақт (уни

тежаш ва битимлар тезлиги) катта, айтиш мумкинки, стратегик устунлик

ва шу билан бир пайтда, ҳар қандай бозорларда муҳим жавобгарлик

ҳисобланади.

Page 11: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

11

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Прыгун И. В., Скуратович О. А. Диагностика Интернет-торговли как

инновационной технологии: Учебное пособие.- М.: Дело и Сервис,2009.-

112с.

2. David Poole Alan Mackworth Artificial Intelligence: Foundations of

Computational Agents, Cambridge University Press, 2010

3. http://www.bastion.ru/services/serv39.html

4. Лапидус Л.В. Цифровая экономика: управление электронным

бизнесом и электронной коммерцией. — М. : ИНФРА-М, 2019.

5. Хасаншин И.А.и другие. Цифровая экономика. Москва. 2019 год. 288 стр.

6. Amanov, O.A. (2018) "INNOVATIVE ACTIVITIES IN THE RURAL

LABOR MARKET," Economics and Innovative Technologies: Vol. 2018 : No.

5 , Article 17.Available at: https://uzjournals.edu.uz/iqtisodiyot/vol2018/iss5/17

7. Аманов О. А., Чуллиев Ж. К. ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ

ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЧЕЛОВЕЧЕСКОГО КАПИТАЛА //Экономика и

социум. –2020.–№. 12-1.–С. 373-377, DOI: 10.46566/2225-1545_2020_1_79_364,

https://www.elibrary.ru/item.asp?id=44830952

8. Аманов О. А., Жонузоков Н. Б. ВЛИЯНИЕ ЦИФРОВОЙ

ЭКОНОМИКИ НА РЫНОК ТРУДА//Экономика и социум.–2020 –№. 12-1.

–С. 365-372. DOI: 10.46566/2225-1545_2020_1_79_364

9. Абдурахманов К. Х. ТРУДОВАЯ МИГРАЦИЯ И ЕЁ ВЛИЯНИЕ НА

ЗАНЯТОСТЬ НАСЕЛЕНИЯ / К. Х. Абдурахманов, Э. М. Мухитдинов, З. Г.

Шакаров и др. // Международный научно-исследовательский журнал. —

2019. — № 4 (82) Часть 2. — С. 6—11. — URL: https://research-

journal.org/economical/labor-migration-and-its-impact-on-employment-of-

population/ (дата обращения: 04.04.2021. ). doi: 10.23670/IRJ.2019.82.4.028

10. Amanov O.A. The Importance Of Digital Technologies In Ensuring

Employment // Экономикаисоциум. – 2020. – №. 12-1. – С. 302-314.

DOI: 10.46566/2225-1545_2020_1_79_302,

https://www.elibrary.ru/item.asp?id=44830940

11. Аmanov O.A.Development of effective labor market trends

//International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and

Technology Vol. 7, Issue 12, December 2020,

http://www.ijarset.com/upload/2020/december/42-research-78.PDF

ХХ АСР БОШЛАРИДА ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ

ХЎЖАЛИГИДАГИ ИЖТИМОИЙ ВА ИҚТИСОДИЙ ЎЗГАРИШЛАР

Акмаматов Отабек Ёдгорович

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти

Ўзбекистон тарихи кафедраси ўқитувчиси

Аннотация. Ушбу мақолада Қашқадарё қишлоқларида советлар

томо-нидан амалга оширилган ижтимоий ва иқтисодий ўзгаришлар, қулоқ-

лаштириш, жамоалаштириш сиёсати ва унинг натижалари, аҳолининг

Page 12: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

12

ижтимоий қатламлари орасида ўзаро қарама-қаршиликлар, хусусан аҳоли

ижтимоий ҳаётига оид фикр-мулоҳазалар билдирилади.

Аннотация. В данной статье говорится о социально-экономической

политики и результаты в Кашкадарьинских деревнях, допрос,

общественные слои и социальные слои населения говорят на мнение

социальных слоев населения, особенно социальной жизни населения.

Annotation: In this article, the Socio and Economic Policy and its Outco-

mes in Kashkadarya villages, interrogation, public strata, and social strata of the

population speak the opinion of the social strata of the population, especially the

social life of the population.

Калит сўз: қишлоқ, совет ҳукумати, аҳоли, ижтимоий, якка деҳқон

хўжалиги, йирик ер эгалари, хусусий ер, хўжалик, экин, чорва.

Ключевое слова: сельское, советское правительство, население,

социальная, индивидуальная ферма, крупные землевладельцы, частные

земли, фермы, культуры, скот.

Keywords: rural, Soviet government, population, social, sayyhand, large

lands, private lands, farms, crops, livestock.

Кириш. Ўзбекистонда амалга оширилган коллективлаштириш

сиёсати аввало қишлоқ ижтимоий қиёфасининг тубдан ўзгаришига олиб

келган. Аввалги тузум даврида катта мавқега эга бўлган йирик ва ўрта ер

эгалари, амир амалдорлари, мусулмон руҳонийлари каби табақалар

фаолиятига чек қуйилган. Мазкур ижтимоий қатламлар совет

ҳокимиятининг дастлабки йилларида қисман бўлсада, ўз мавқеини сақлаб

қолишга ҳаракат қилсаларда, ХХ аср 20 - йилларининг иккинчи ярмидан

бошлаб, кескин таъқибга учраган. Улар ўзларининг асосий даромади

манбаи ҳисобланган хусусий ер, вақф мулклари ва давлат ёрдамидан

мосуво бўлган. Дастлаб эндигина барпо этилаётган совет ҳукумати эски

ижтимоий тузилманинг деҳқонлар, косиблар, ҳунармандлар, савдогарлар

қатламига тегинмай, улар майда ва ўрта мулкдорлар синфини ташкил

этган. Ўзбекистонда қишлоқ аҳолисининг деярли барчасини якка

тартибдаги деҳқонлар ташкил этган. Бу даврда кўплаб якка деҳқон

хўжаликларининг хонавайрон бўлиши натижасида 1918 йилга нисбатан

1920 йил охирида деҳқончилик 30 фоизга, 1922 йил бошларида 40 фоизга

пасайиб, натижада экин майдонлари ҳам қисқарган[1] ва аҳоли турмуш

шароити кескин ёмонлашган.

Кооперация ҳаракатида ҳам якка деҳқон хўжаликларининг ўрни

катта бўлиб бу хўжаликларнинг катта қисми кооперацияларга бирлашган

эди. Якка деҳқон хўжаликлари ўзларининг хусусий ерида қаттиқ меҳнат

қилиб, ҳамма нарсани тежамкорлик билан ишлатган. Имкон қадар

даромадни кўпайтиришга ҳаракат қилган. Бу жараён совет ҳукумати ва

партия раҳбарларини ташвишга солиб, гуё-ки, якка деҳқон хўжаликларини

мулкдор синфга айланиш хавфини келтириб чиқариб бунинг олдини олиш

мақсадида совет ҳукумати якка деҳқон хўжаликларини йириклаштириш

тадбирини олиб борган.

Page 13: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

13

Оғир сиёсий вазият, иқтисодий инқироз туфайли қишлоқ хўжалиги

ҳам таназзулга учраб, қурғоқчилик, қишлоқдаги сиёсий қарама-

қаршиликлар экин майдонларини қайта ишлашга тўсқинлик қилган.

Қолаверса, хонавайрон бўлган кўпчилик деҳқон хўжаликларида ерга қадаш

учун уруғ, боқиш учун чорва моллари мавжуд эмас эди. Бундай ҳолат

вазиятни янада оғирлаштириб, аҳоли турмуш шароитининг ёмонлашувида

муҳим омил бўлиб хизмат қилган.

Тадқиқот методлари. Ушбу мақолада архив материалларидан ва

даврий матбуотдан кенг фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Ўзбекистоннинг бошқа ҳудудларида бўлгани

сингари Қашқадарё воҳасида ҳам очарчилик аҳолига доимо хавф солиб

турган. Хирмондан 1-2 кг. дан олган деҳқонлар ҳам қамалган. Ҳолбуки,

деҳқонларнинг болалари хонадонларида оч ҳолатда яшашган. Жамоа

хўжаликлари аъзолари очарчилик туфайли чорва молларини суйган ёки

сотиб юборган. 1936 йил 3 октябрда округ милицияси бошлиғи Воробьёв

юқори органларга ғалла ҳосили бермаганлиги туфайли Беҳбудий район

жамоаси хўжаликлари аҳолиси колхоз иш ҳайвонларини сотиш оммавий

тус олганлигини хабар қилган. Масалан, Кўчкак қишлоқ советидаги

“Гулистон” колхозида 6 та от ва 4 та ҳўкиз сотилган. Охунбобоев, “Қизил

деҳқон” колхозларида ҳам шу ҳолатлар аниқланган, чунки давлат

томонидан аҳоли-нинг озиқ-овқат истеъмол даражаси диярли

қизиқтирмаган.

Умуман аҳолининг ижтимоий турмуш шароити оғирлашиб борган.

Совет давлати ваъда қилган агротехника секин оммалашиб, ғаллачиликда

ҳосилдорлик пасайган, озиқ-овқат истеъмол даражаси ёмонлашган.

Далада асосан хотин-қизлар меҳнатидан фойдаланилиб, ваъда

қилинган 8 соатлик иш кунига амал қилинмаган. Пахта яккахонлигининг

ўрнатилиши кучли озиқ-овқат танқислигини келтириб чиқарган. Полиз ва

боғдорчилик экин майдонлари ўрнига пахта экилиши туфайли картошка,

пиёз, сабзи, мева-сабзавотлари билан аҳолини таъминлашда қисман бўлса-

да, муаммолар келиб чиққан.

Аҳоли совет ҳукумати вакилларининг зулмидан безиб озиқ-овқат

топиш илинжида ўзлари яшаб турган жойларини ташлаб бошқа жойларга

кўчиб кетишган. Масалан, 1936 йили ноябрда округ партия қўмитаси

томонидан Деҳқонобод райони жамоаси хўжаликлари фаолиятини

ўрганиш учун юборилган Киньшаков “Деҳқонобод райони жамоа

хўжаликларидаги сиёсий-оммавий ва маданий ишлари ҳолати

тўғрисида”ги ҳисоботида хўжа-ликларнинг оғир аҳволи ҳақида

маълумотларни келтирган. Ҳисоботда таъкидланишича, райондаги

Ворошилов жамоа хўжалигидаги 72 та хонадондан фақат 29 таси қолган.

Иккита қишлоқ, ҳатто раис ҳам уй жойларини ташлаб, чиқиб кетган.

Колхоздаги 80 та ҳўкиздан 36 таси қолган. Районнинг “Қизил Шарқ”

колхозида 3-5 та хонадон қолган холос, Қазича, Чечак қишлоқларида ҳам

аҳоли ўз жойларини ташлаб чиқиб кетишган. Умуман, район

колхозларидан 1439 та хонадон кетиб қолган. Уларнинг кўпчилиги Бойсун

Page 14: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

14

ва Туркманистон ҳудудларига бориб жойлашишган[2]. Бу каби ҳолатларни

воҳанинг ҳар бир районида учратиш мумкин эди.

Кейинги йиллардан совет давлати ижтимоий соҳага ҳам муайян дара-

жада эътибор қаратиб, бу соҳага давлат бюджетидан ажратиладиган

маблағ-лар кўпайтирилган. Масалан, 1924-1928 йилларда Ўзбекистонда

турли соҳаларга жами 30,5 млн рубль капитал маблағ сарфланиб, шунинг

7,3 млн рубли транспорт ва алоқага, 4,8 млн рубли уй-жой қурилишига, 2,8

млн рубли ижтимоий-маданий тадбирлар учун ажратилган[3]. Бу маблағ

иқтисодий инқирозга учраган Ўзбекистон учун денгиздан томчидек бир

гап эди. Қолаверса уй-жой қурилиши учун ажратилган маблағ, асосан

шаҳар ишчилари учун бўлиб, қишлоқларда аҳоли ўз кучи ва имкониятидан

келиб чиқиб, пахса ва лойдан кичик-кичик уй-жойлар қуришга мажбур

эди. Қишлоқ уйларида ҳеч бир қулайлик бўлмай, улар ярим ертўла

кўринишида эди ва санитария талабларига умуман жавоб бермаган.

1935 йил Қашқадарё округ бюджетининг ҳаражат қисми 27312,8

минг рубль, 1938 йили бу 38884 минг рубль эди. Ҳаражатларнинг 80 фоизи

таълим, соғлиқни сақлаш, маданият ва ижтимоий таъминотга ажратилган.

Республиканинг областларида амалга оширилган ер-сув ислоҳоти

натижасида ер эгалиги муносабатларида ўзгаришлар қилиниб,

коллективлаштириш эълон қилинганга қадар қишлоқларда ўрта

мулкдорлар асосий кучга айланган.

Якка деҳқон хўжаликлари қишлоқ хўжалигида асосий ишчи кучи

бўлиб, етиштирилган маҳсулотлар, асосан уларнинг меҳнати туфайли

қўлга киритилган. Улар туфайли аҳоли энг зарур қишлоқ хўжалиги озиқ-

овқат маҳсулотлари билан қийин шароитда таъминлаб турилган.

Қолаверса, ҳукумат якка деҳқон хўжаликларига пахтачиликни

ривожлантирувчи куч сифатида ҳам қараган. 1928 йили улар қишлоқ

аҳолисининг 98,8 фоизини ташкил этиб, етиштирилган пахтанинг 98,7

фоизи якка деҳқон хўжаликлари ёрдамида яратилди.

Қашқадарё области районлари бўйича аҳоли ижтимоий таркибини

қуйидаги жадвалдаги рақамлар мисолида ҳам таҳлил этиш мумкин.

Қашқадарё области қишлоқлари ижтимоий таркиби ҳақида

маълумот (1930 йил) Жадвал[4]

Районлар Колхозлар Батраклар Камбағаллар ўрта ҳоллар

Шаҳрисабз 25 580 835 309

Китоб 15 435 793 384

Яккабоғ 15 353 702 216

Ғузор 2 152 542 127

Чироқчи 20 306 523 133

Бешкент 19 326 377 33

Демак, областда батраклар ва камбағаллар сони бўйича Шаҳрисабз

ва Китоб районлари етакчилик қилган. Шаҳрисабздаги 25 та колхозда 580

нафар батрак, 835 нафар камбағал, 309 нафар ўрта ҳол деҳқон фаолият

Page 15: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

15

кўрсатган. Умуман областда камбағал деҳқон хўжаликлари кўпчиликни

ташкил этган.

Областда ўрта ҳол деҳқонлар сони бўйича рақамлар таҳлил

этилганда, энг кўп ўрта ҳол деҳқонлар Китоб райони ҳисобига тўғри

келган бўлса, Бешкент районида энг кам бўлиб, 33 нафар ўрта ҳол деҳқон

рўйхатга олинган. Бу даврда қулоқ хўжаликлари қисман бўлсада сақланиб

қолган. Масалан, 1930 йил апрелда Бешкент районида 56 га., Яккабоғ

районида 49 га., Шаҳрисабз районида 72 га. пахта майдонлари қўлоқ

хўжаликларига қарашли бўлган[5].

1930 йил май-июль ойларида Қашқадарё области колхозлари

аъзолари орасида “тозалаш” ўтказилган “Тозалашдан” сўнг область

колхозларии аъзоларининг ижтимоий таркиби қуйидагича эди: 50 фоиз

батраклар, 41,1 фоиз камбағаллар, 6,6 фоиз ўрта ҳол деҳқонлар, 2,3 фоиз

хизматчи ва бошқалар. Шунингдек, колхоз бошқаруви таркибида аёллар

6,6 фоизни ташкил этган[6]

ВКП (б) МК 1930 йил 26 июлда “Дон таёрлаш жараёнига оммани

сафарбар этишни ташкил этишнинг чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори

эълон қилинган. Ҳужжатга мувофиқ совет органларининг барча тизими

дон тайёрлаш жараёнига жалб этиш асосида қулоқларга қарши кураш

кучайтирилган. Кимки, дон нархини оширса, уни йўқ қилишга бўлган

ҳаракати қаттиқ жазоланиши хусусида ҳам белгиланган. Совет ҳукумати

шу даврда ҳар қандай жиноятга нисбатан жазони қаттиқ тайинлаган.

Қашқадарёда 1930 йил дон ҳосилини йитиштириш жараёнида кураш

авжига чиққан. Шаҳрисабзда бу даврда ўзбеклар билан бирга тожиклар,

яхудийлар яшаб, улар ўртасида ҳам кичик тўқнашувлар содир бўлган.

Мулкдорлар етиштирган ҳосилни совет давлатининг тортиб олиши

туфайли аҳоли моддий турмуши ёмонлашган. Бу эса аҳоли орасида

норозиликларнинг кучайишига олиб келган. Масалан, Ғузор бозори далоли

Мажид – Диёр 100 пуд ғаллани совет давлатига беришдан кўра чуқурга

кўмиб ташлаган. Шунингдек, Ғузорда мулла Рўзи 2000 пуд, Абдужалил

бой 3000 пуд, Субҳонқул Примқулов 1000 пуд, Маъруф Оғаев 1000 пуд,

Мурод Маъсуд бой 1000 пуд, Ш.Хўжақулов 1000 пуд, Убай Махсум 1000

пуд, Нормурод Хасан бой 1000 пуд ғаллани совет давлатидан яшириб

қуйган[7]. Бундай мисолларни ҳар бир қишлоқда учратиш мумкин эди.

Айниқса Қашқадарё областининг лалми ерлари ҳудудларида, чорва-

чилик бўйича ихтисослашган хўжаликларида совет ҳукуматига қарши

жиддий қаршиликлар бўлган. Шу боис, областда жамоалаштириш жараёни

ҳудуд аҳолисининг хусусиятидан келиб чиқиб, нотекис ривожланган эди.

Агар сувли ерлардаги хўжаликларнинг колхозларга кириш тез суръатларда

кетган бўлса, лалми ерларда жуда суст борган.

Колхозлар фаолиятида камчиликлар жуда кўп эди. Кўпчилик колхоз-

чилар саводсиз ва раҳбар кадрлар хўжаликни бошқариш бўйича етарли

тажрибага эга эмасди. Колхозларда меҳнат шароити тўғри ташкил

этилмаган. Қашқадарё областида пахта экиладиган 5 та райондаги 536

жамоа хўжа-лигини бошқараётган раислари 247 таси мутлақо саводсиз эди.

Page 16: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

16

Шунингдек, қишлоқ советлари раислари 112 та бўлиб, улардан 14 таси

ўқиш-ёзишни билмаган. Раҳбарларнинг ҳисоб-китоб бўйича билимлари

етарли даражада бўлмаганлиги туфайли колхозларда даромадлар тўғри

тақсимланмаган. Шу боис колхозларнинг ўз мақсадларига яраша

тақдирланмаганлигига олиб келган. Йиғин-терим жараёнлари узоқ вақтга

чўзилган. Қолаверса, бу аньана маҳаллий ҳокимият органлари

қишлоқлардаги жиддий ўзгаришларга тайёр эмас эди.

Совет органлари фақат тезликда оммани ёппасига жамоа

хўжаликларга киритишдан нарига ўтмади. Совет давлати якка деҳқон

хўжаликларини турли йўллар билан тугатиш чора-тадбирларини олиб

борган. Йирик ер эгаларини ерларини тортиб олиш, ўзига тўқ

хўжаликларни “қулоқ” қилиш, кичик деҳқон хўжаликларига жамоа

хўжалигига кириш шарти билан ерларини тракторлар ёрдамида ҳайдаб

бериш, турли кредитлар бериш ва солиқ имтиёзларини тақдим этиш

усуллари билан тугатган.

Ўзбекистонда 1939 йилдаги аҳоли рўйхатига кўра, аҳолининг 62

%ини колхозчилар ташкил этган бўлса, 1,2 %ини якка деҳқон хўжаликлари

ташкил этган[8]. Ёппасига коллективлаштириш туфайли якка деҳқонлар

колхозчи-ларга айлантирилган. Ўзбекистонда ХХ асрнинг 20 - йиллари

ўрталарида бошланган коллективлаштириш 30 - йилларнинг охирига келиб

деярли тугатилган.

Демак, совет давлати камбағал батрак, ўрта ҳол, бой, руҳоний ва

савдогар каби табақалар ўрнига колхозчи ва ишчилар кўринишида янги

ижтимоий гуруҳ шакллантирилган. Турмуш шароити ва моддий

аҳволининг ёмонлашуви туфайли кўплаб дин пешволари ва бошқа соҳалар,

биринчи навбатда, деҳқончилик билан кун кўра бошлаган.

Совет ҳокимияти аёлларнинг жамиятдаги ўрнини ошириш ва

улардан тарғибот ишларида фойдаланиш борасида ҳам муайян ишларни

олиб борган. Советларнинг III Умумўзбекистон қурилтойида

Ю.Охунбобоев маърузасида аёллар фаолиятини ошириш ҳақида гапирган.

Қашқадарёда ҳам минг нафар-лаб аёллар “Ҳужум” ҳаракатида “фаол”

иштирок этиш бўйича тарғиботлар авж олдириган. Натижада аёллар якка

деҳқон хўжаликларини колхозларга жалб этишда асосий кучлардан бирига

айланган.

1926 йил 1 сентябрда Қашқадарё областида аёлларнинг маиший

ҳаёти-ни яхшилаш бўйича марказий комиссия (ХУБТ) тузилди. Бу

комиссия аёлларнинг ҳуқуқий, тиббий ва маориф, аёллар маслаҳатхонаси,

ясли ва бола-лар боғчаси каби масалалар билан шуғулланган. Комиссия

ёрдамида 1927 йил мартда 8 та артель ташкил этилди. Артеллар асосан

тикувчилик, туқувчилик билан шуғулланди. Артелларда областдан 3500

нафардан зиёд аёллар ишлаган. 1927 йил 22-26 сентябрда хотин-

қизларнинг область қурилтойга чақирилиб, унда “Халқ таълими ва

аёллар”, “Соғлиқни сақлаш ва аёллар” каби масалалар муҳокама

этилган[9]. Воҳа аёлларининг жамиятдаги ўрни ортиб, улар

паранжиларини ташлаб комсомол ва партия ташкилот-ларила фаолият

Page 17: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

17

кўрсата бошлаган. Масалан, 1928 йили Ғузор районидан Икрома Қаюмова

ва Авазовалар биринчилардан бўлиб паранжи ташлаган. Меҳринисо

Жамилова 1925 йилдаёқ комсомол сафига кириб, 1929-1931 йил-ларда

Қашқадарё области комсомол комитети секретари, 1936 йили “Ҳужум”

артели ва Шаҳрисабздаги “Ҳужум” фабрикаси директори вазифасини

бажарган.

1929 йили “Узбекпахтасоюз” ташкилоти йўналишида областда 413

нафар хотин-қизлар фаолият кўрсатган. Шу йили майда областда аёллар

билан ишлаш масаласига бағишланган йиғилиш бўлиб ўтиб, унда паранжи

ташлаб, давлат ташкилотларига ишга чиққан аёллар турли таъқибларга

учраётганлиги танқид қилинган. Масалан, Қарши районидан 18 ёшли

Роҳат-биби Турсунова паранжи ташлаганлиги учун ўлдирилганлиги қайд

этилган [10].

Қашқадарё вилояти аёллари турли йиғилишлар ва анжуманларда ҳам

фаол иштирок эта бошлаган. Масалан, 1935 йил октябрда Тошкент

шаҳрида Ўзбекистон аёлларнинг I-чи съезди ўтказилиб, унда Ғузор

районидан Ума-рова делегат сифатида иштирок этиб, у анжуманда маъруза

қилган. Яккабоғ райони Самоқ қишлоғидан Лола Бобоева ҳам қатор

анжуманларида делегат сифатида иштирок этган. Лола Бобоева колхоз

раислигидан район партия комитети секретаригача кўтарилган.

Шунингдек, Бешкент районидан Навру-зой Арабова, Садимова, Қарши

райони “III Интернациональ” колхози раиси Бодомой Воҳидовалар партия

органлари лавозимларига сайланди. Ўзбе-кистон бўйича бу даврда 200

минг нафар аёллар раҳбарлик лавозимларига жалб этилган [11].

Совет давлатининг қишлоқ хўжалигини йўлга қўйиш ва ривожлан-

тириш чора-тадбирлари натижасида ҳосилдорликни кўтарилишига

эришил-ган. Қишлоқларда 1931 йили колхозчилар қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларини тайёрлаш режасини 103,7 фоизга бажарган бўлса,

камбағаллар 76,6 фоиз, ўрта ҳоллар 74,2 фоиз, қулоқ хўжаликлари 55

фоизга бажарган[12]. Қишлоқ хўжалик давлат режасининг бажарилиши

туфайли аҳолининг ойлик ва йиллик даромади ошган. Қишлоқнинг бошқа

ижтимоий табақаларига нисбатан колхозчиларнинг даромади анча юқори

бўлган. Дон етиштиришга ихтисослашган лалми ер колхозчиларни 130-688

рубль миқдорида даромад олган.

Ўзбекистонда 1931 йили колхозчилар ҳар бир меҳнат кунига ўртача

1 рубль 26 копеекадан ва 2,5 кг дон олган бўлса, 1931 йили 2 рубль 43

копеек ва 2,6 кг дон, 1933 йили 3 рубль 5о копеек ва 4 кг дон олган.

1934 йили хўжаликларда қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари

етиштириш ҳажми ортиб борган. Масалан, Қамаши районининг “Намуна”

хўжалиги (раиси Рустам Мирзаев) бўйича пахта ҳосилдорлиги 26,5

центнерга кўтарилган. Шу йили колхозчиларга пахта ва ғалладан 12 минг

сўм ўрнига 14 минг сўм пул берилди. Ашур Одилов Хушмурод

Хўжамуродов, Йўлдош Боботов, Алимардон Норбўтаев 1 бош эчки, 2 пуд

буғдой, мева-чевалар билан мукофотланган [13]. 1933 йили Қарши райони

Й.Охунбобоев номидаги колхозининг ипак етиштириш бўйича етакчиси

Page 18: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

18

Хосият Қурбонова меҳнат ҳақи учун 800 пуд дон, 16 метр мато, чиройли

ипак рўмол, 5 метр атлас олган.

Шу йили Чироқчи райони Ўрта Чим қишлоғидаги “Коммуна”

хўжали-гининг даромади 710780 руб бўлиб, ҳар бир хўжаликка 2756

рублдан тўғри келган. Колхозчининг ҳар бир меҳнат куни учун 3 руб. 40

коп. тўланган. Даромадлар юқори бўлганлиги учун колхознинг капитал

қурилиши учун ажратилган маблағи ҳам катта бўлиб, 150 минг рублни

ташкил этган.

1934 йили Қарши районининг “Коммунизм” колхози раиси Мажид

Қурбонов, “Ленинизм” колхози раиси Чўли Бегимкулов, Китоб райони

“Қизил юлдуз” колхози раиси Жўра Элбоевлар пахта тайёрлаш режасини

ортиғи билан бажарилишига жонбозлик кўрсатган. 1935 йил Ўзбекистон

илғор колхозчиларнинг II съездида “Қизил юлдуз” колхози раиси Жўра

Элбоев маъруза қилиб, шундай деган: “Бизнинг колхоз уйсиз

камбағаллардан тузилган. Уларнинг илгари на оиласи, на уйи, на

буюмлари бор эди”. Ж.Элбоев маърузасида колхозни илғор хўжаликлардан

бири сифатида таърифлаб, колхозчилар ўз сигири, қўйига эгалигини,

колхозда клуб, чойхона қурилганлигини айтиб ўтган.

Анжуманда колхознинг эришган ютуқлари Ўзбекистон Ер ишлари

комиссари Р.Исмоиловнинг маърузасида колхозчи Юсуф Пиримқуловнинг

артели хусусида гаприб ўтган. Ю.Примқулов 1935 йили колхозда ишлаб

4000 рубль даромад олганлиги айтилган[14].

Хулоса. Ўзбекистонда амалга оширилган коллективлаштириш

сиёсати қишлоқларнинг иқтисодий ва ижтимоий ҳаётида жиддий

ўзгаришларга сабаб бўлди. Бу аввало аҳолини ижтимоий табақаларидаги

ўзгаришларда кўзга ташланади. Азалдан ўзбек қишлоқларида мавжуд

бўлиб келган хусусий ер эгалари-бойлар, ўрта ҳол деҳқонлар, дин

пешволари, савдогарлар, камбағал деҳқонлар, чоракор каби ижтимоий

гуруҳлар ўрнига колхозчи ва ишчи табақаси шакллантирилган. Бу даврда

хотин-қизлар ижтимоий табақасининг мавқеини кўтариш ва улардан совет

ҳукумати манфаатлари йўлида фойдаланиш тадбирлари кўрилиши

натижасида, мазкур табақа вакиллари совет ва партия ташкилотлари

фаолиятида фаоллик кўрсатишган. Аёлларнинг колхозчи, депутат,

ўқитувчи сифатида жамиятдаги ўрни ошиб борган.

Фойдаланилган манба ва адабиётлар.

1. Бухара в государственном хозяйственном плане 1923-1924

гг.Старая Бухара, 1923. – С. 15-16.

2. Равшанов П. Қизил салтанат исканжасида. Қатағон. – Тошкент.:

Шарқ, 2011. Б. – 108-109.

3. Советский Узбекистан за 40 лет.Ст.сб.– Т.: Узбекистан, 1964.– С.

251.

4. Ўз МА, Р-296-фонд, 1-рўйхат, 594-иш, 3-8-варақлар.

5. ҚВДА, 83-фонд, 1-рўйхат, 45-иш, 20-24-варақлар.

6. Ўз МА, Р-196-фонд, 1-рўйхат, 148-иш, 188-варақ.

7. “Ғаллачи” (Гузарского РПК органи) 1930 йил. 22 август

Page 19: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

19

8. Итоги Всесоюзной переписи населения 1959 г. Узбекиской ССР.–

Москва, 1962.– С. 43.

9. Ўз МА, Р-85-фонд, 1-рўйхат, 3626-иш, 33-41-варақлар.

10. ҚВДА, 83-фонд, 1-рўйхат, 991-иш, 26-варақ.

11. “Красная Бухара”, 26 ноября 1938 года.

12. Ўз МА, Р-296-фонд, 1-рўйхат, 141-иш, 32-варақ.

13. Қашқадарё вилояти Давлат архивининг Шаҳрисабз туман

филиали. А 4-фонд, 3-рўйхат, 9-ҳужжат, 1-10-варақлар.

14. “Правда Востока”, 17 ноября 1935 года.

MЕВА-САБЗАВОТ МАҲСУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВА

СОТИШДА КООПЕРАЦИЯ МУНОСАБАТЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ

ЖИҲАТЛАРИ

Алимова Муниса Юлчиевна

ҚарМИИ, “Инновацион иқтисодиёт” кафедраси ассистенти.

Равшанов Хуршид Холиқбердиевич

ҚарМИИ, “Инновацион иқтисодиёт” кафедраси магистранти.

Аннотация. Ушбу маколада мамлакатимиз мева-сабзавотчилик

соҳасини такомиллаштириш, шу жумладан, мева-сабзавот маҳсулотлари

экиладиган майдонларни, сақлаш ва қайта ишлаш қувватларини ошириш,

тармоқни ривожлантириш учун халқаро молиявий институтларнинг

маблағларини фаол жалб этишга йўналтирилган комплекс чора-тадбирлари

таҳлил этилган.

Калит сўзлар: агросаноат мажмуаси, бозор, глобаллашув,

кооперация, инновацион фаолият, иқтисодий самарадорлик, маркетинг,

рақобатбар-дошлик.

Аннотация. В статье были проанализированы комплексные меры,

направленные на улучшение плодоовощного сектора страны, включая

увеличение площадей выращивания фруктов и овощей, мощностей по

хранению и переработке, активное привлечение средств международных

финансовых институтов для развития отрасли.

Ключевые слова: агропромышленный комплекс, рынок,

глобализация, кооперация, инновации, экономическая эффективность,

маркетинг, конкурентоспособность.

Annotation. This article describes the complex measures aimed at impro-

ving the fruit and vegetable sector of the country, including the increase of fruit

and vegetable growing areas, storage and processing capacity, active attraction

of funds from international financial institutions for the development of the

industry.

Keywords: Agro-industrial complex, market, globalization, cooperation,

innovation, economic efficiency, marketing, competitiveness.

Кириш. Мамлакат аграр тармоғида мева-сабзавот маҳсулотлари

етиштириш ва уни экспортга чиқариш борасида жуда катта тўлиқ

Page 20: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

20

фойдаланилмай ётган имкониятлар мавжуд. Таҳлиллар кўрсатишича,

республикада етиштирилган мева-сабзавот маҳсулотлари ички талабдан

ортиқча бўлган йилларда маҳсулотнинг ички бозордаги ўртача баҳолари

жуда пасайиб кетиб маҳсулот етиштирувчи деҳқон зарар кўриши

кузатилади. Шунингдек, шаклланган паст бозор баҳоси маҳсулотларни

бозорга чиқаришга тўсиқ бўлиб, маҳсулотнинг аксарият кўп қисми

истеъмолчига етмасдан нобуд бўлишига олиб келади.

Кўплаб омиллар билан бир қаторда маҳсулотларнинг ўртача бозор

баҳолари пасайиши ёки нобудгарчиликлар миқдори ортишида маҳсулотни

сотиш тизимининг яхши йўлга қўйилмаганлиги катта тўсиқ бўлмоқда. Бу

эса ўз навбатида қишлоқ хўжалиги корхоналарини иқтисодий аҳволи

ёмонлашуви орқали мамлакат аҳолисини сифатли озиқ-овқат

маҳсулотлари билан таъминлашда муаммолар пайдо бўлади.

Шунингдек, мева-сабзавот маҳсулотлари аҳоли истеъмол

талабларини қондиришда асосий ўринни эгаллаган ҳолда қайта ишлаш

саноати учун ҳам асосий хомашё бўлиб, ушбу тармоқда банд

бўлганларнинг даромад манбаи ҳисобланади. Шу боис, мева-

сабзавотчилик тармоқларини ривожлантиришга сўнгги йилларда мамлакат

миқёсида катта эътибор берилмоқда.

Мева-сабзавот маҳсулотлари етиштиришдаги мавжуд технологиялар,

ишлаб чиқаришни ташкил этиш ва хўжалик юритиш шакллари фаолияти,

маҳсулот етиштирувчи хўжаликларнинг моддий-техник таъминоти

даражаси, маҳсулот етиштирувчиларга хизмат кўрсатувчи инфратузилма

объектларининг ривожланиш даражаси бозор талабларига қанчалик жавоб

бериши маҳсулот етиштиришнинг рақобатбардошлик хусусиятларини

аниқлаб берувчи муҳим омиллар қаторига киради.

Шу билан биргаликда етиштирилган маҳсулотларнинг сифати, миқ-

дори ва маҳсулот етиштиришга сарфланган моддий ҳамда меҳнат

ресурслари ҳажмини оптималлаштириш, савдога чиқариладиган товар

маҳсулотлари таннархини камайтириш борасида олиб бориладиган

тадбирлар ишлаб чиқариш-нинг иқтисодий барқарорлигини таъмин этади

ва маҳсулот етиштирувчи деҳқонни қўшимча фойда билан таъминлайди.

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили. Мева-сабзавот маҳсулотлари

етиштириш соҳасини ривожлантириш иқтисодий муаммолари ва қишлоқ

хўжалигида кооперация ва интеграция жараёнини ривожлантириш

масалаларида агроиқтисодчи олимлардан А.В.Чаянов кооперациянинг

иқтисодий моҳиятини мустақил равишда ўз фаолиятини бирлаштирувчи

турли хўжалик юритувчи субъектларнинг иқтисодий манфаатлари

муштараклигини таъмин этувчи муносабат сифатида таърифлайди.

Муаллиф бу ерда асосий эътиборни мол-мулк эмас, балки кооперация

муносабатларига киришган мустақил субъектлар манфаатларига хизмат

қилишга қаратиш лозимлигини алоҳида уқтиради.

Бу концепция эса И.Н.Буздалов томонидан «Кооперация турли хўжа-

лик юритувчи субъектларнинг биргаликдаги фаолияти бўлиб, у ўзида шах-

сий, жамоа ва ижтимоий манфаатларни бирлаштиради, алоҳида инсонлар-

Page 21: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

21

нинг ижодий меҳнатини рағбатлантиради. Айни пайтда инсоннинг

ижтимоий кафолати билан бирга, социал ҳимоясини таъмин этади» деб

фикр юритади.

Қолаверса, етук иқтисодчи олимлардан М.И.Туган-Барановский

асосий эътиборини кооперация шакллари ва кооперация жараёнининг

ижтимоий жиҳатларига қаратиб, уни ижтимоий ҳаракат сифатида талқин

қилган бўлса, бизнинг олимлардан Р.Ҳ.Ҳусанов ўз ишларида

кооперациянинг иқтисодий жиҳатларини тадқиқ этади. Бунда асосий

эътибор майда товар ишлаб чиқарувчиларга қаратилган бўлиб,

кооперациянинг иқтисодий ва ижтимоий табиати ўша давр нуқтаи-

назаридан талқин этилади. Майда якка деҳқон хўжаликларининг моддий-

техник базаси жуда заифлиги, товарлилик даражаси пастлиги

хўжаликларнинг иқтисодий эмас балки кўпроқ ижтимоий субъект

сифатида фаолият юритишига олиб келган ва кооперация жараёнига тўсиқ

бўлганлиги кўрсатиб ўтилади.

Аммо, шу билан бирга юқоридаги муаллифлар ишлари турли даврда,

умумий ҳолда бажарилган бўлиб маҳсулотни сотиш тизимини алоҳида

муаммо сифатида танлаган ҳолда чуқур ёндашилмаган. Айни пайтда мева-

сабзавотчилик соҳасида агрофирмалар фаолиятини ташкил этиш борасида

олиб борилаётган ишлар ҳам масалага жиддий ёндашган ҳолда илмий

тадқиқотлар олиб боришни тақозо этмоқда.

Тадқиқот методологияси. Республикамизда мева-сабзавот

маҳсулотлари асосан хусусий тармоқда етиштирилаётган бўлиб, унинг 75-

85 фоизи деҳқон ва фермер хўжаликлари зиммасига тўғри келган бўлса,

бугунги кунда боғдорчилик соҳасидаги йирик тадбиркорлик

субъектларининг сони ортиши мева-сабзавот етиштирувчи хусусий тармоқ

ўртасида рақобатнинг кучайишига олиб келмоқда. Бундай тизимда

мавсумий пишиб етиладиган ва транспортда ташишга кўп ҳолларда

ноқулай бўлган сабзавот маҳсулотлари жуда кўп сонли, жойлашуви

жиҳатидан тарқоқ ҳамда ҳажми кичик деҳқон ва фермер хўжаликларининг

рақобат курашида иштирок қилишлари учун уларнинг кооперацияга

бирлашишлари муҳим аҳамият касб қилади. Бу борада республикамизда

қатор ташкилий-иқтисодий ҳамда ҳуқуқий асослар яратилмоқда. Шу

сабабли мева-сабзавотчиликда савдо-логистика инфратузилмасини

ривожлантириш ҳамдасоҳада қўшилган қиймат занжирини яратишга доир

таклиф ва тавсиялар ишлабчиқиш бугунги куннинг долзарб масала-

ларидан саналади.

Таҳлил ва натижалар. Мева-сабзавот маҳсулотлари экспортёрлари-

нинг қишлоқ хўжалиги бирлашмалари аъзоларини мева-сабзавот маҳсулот-

ларини ишлаб чиқаришнинг янги технологияларига ўргатиш, қишлоқ

хўжалиги бирлашмалари аъзоларининг ерларида агротехник тадбирлар

мониторингини ўтказиш, қишлоқ хўжалиги бирлашмалари аъзолари

томонидан ишлаб чиқариладиган мева-сабзавот маҳсулотларининг ташқи

бозорларида маркетинг тадқиқотларини ўтказиш билан боғлиқ

Page 22: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

22

харажатларининг 50 фоизини қоплаш учун субсидиялар тақдим этилиши

ишлаб чиқилди.

1-Расм. Маҳсулот сотиш соҳасида кооперация муносабатларини ривожлантиришнинг

ташкилий моделлари

Мамлакатимизда мева –сабзавотчилик соҳасини такомиллаштириш,

шу жумладан мева-сабзавот маҳсулотлари экиладиган майдонларни,

сақлаш ва қайта ишлаш қувватларини сезиларли ошириш, мазкур

тармоқни ривожлантириш учун халқаро молиявий институтларнинг

маблағларини фаол жалб этишга йўналтирилган комплекс чора-тадбирлар

амалга оширилмоқда. Шу жумладан Ўзбекистон Республикаси

Президентининг “Мева-сабзавотчилик соҳасида қишлоқ хўжалиги

кооперациясини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги

Қарорнинг қабул қилиниши айни муддаодир. Мазкур қарорга кўра, мева-

сабзавот маҳсулотларининг ички ва ташқи бозорларини маркетинг таҳлил

қилиш, контракция ёки воситачилик шартномалари асосида ишлаб

чиқарилган маҳсулотларни тайёрлаш, ташиш, сақлаш, қайта ишлаш ва

сотишни ташкиллаштириш, жаҳон стандартларига мос мева-сабзавот

маҳсулотларининг кафолатланган бозорини таъминлаш мақсадида қишлоқ

Page 23: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

23

хўжалиги бирлашмалари билан ҳамкорлик қилиш учун экспортёрларни

жалб этиш, қишлоқ хўжалиги бирлашмаларининг асосий функциялари

этиб белгиланган.

Тадқиқотлар натижасида тайёрланган тавсиялар республикада бозор

муносабатлари ривожланиши шароитида мева-сабзавот маҳсулотларини

сотиш соҳасида кооперация муносабатларини ривожлантиришнинг

назарий асосларини бойитишга хизмат қилади ва мамлакат ҳамда

вазирликлар даражасида ишлаб чиқариш кооперативларини ташкил қилиш

фаолиятини йўлга қўйиш билан боғлиқ амалий муаммоларни ҳал этиш

борасидаги тадбирларни ишлаб чиқишда фойдаланиш мумкин.

Ҳозирги кунда Ўзбекистон экспорт салоҳиятида қишлоқ

хўжалигининг, айниқса, мева-сабзавот ва узум маҳсулотларининг

аҳамияти жуда юқори. Охирги пайтларда бу маҳсулотларни етиштириш,

қайта ишлаш ва экспорт қилиш бўйича бир қанча имтиёзлар мавжуд.

Мамлакатимизнинг экспорт салоҳиятидан янада тўлиқ ва

самаралифойдаланиш учун қуйидагиларни таҳлил қилиш лозим:

- мева-сабзавот ва узум маҳсулотларни етиштириш, қайта ишлаш ва

экспорт қилиш бўйича Ҳукумат томонидан чиқарилган бир қанча қарорлар

ўрганиш;

- Ўзбекистонда мева-сабзавот ва узумни қайта ишлаш бўйича янги

корхоналар қуриш ва мавжудларини реконструция қилиш ҳамда қайта

ишлаш имкониятига эга бўлган қувватлар таҳлил қилиш;

- янги ва қайта ишланган мева ва сабзавот маҳсулотларини экспорт

қилишнинг зарурлигини асослаш ва уларнинг молиявий ҳолатини

мустаҳкамлашда ташқи савдо компанияларини таҳлил қилиш лозим.

Хулоса ва таклифлар. Қайта ишланган қишлоқ хўжалиги маҳсулот-

ларининг экспорт ҳажми ҳамда географиясини кенгайтириш, маҳаллий

ишлаб чиқарувчиларга ўз маҳсулотлари экспортида янада қулай шарт-

шароитлар яратиш мақсадида жамғарма Ташқи иқтисодий фаолият миллий

банки ҳамда фермер хўжаликлари билан ҳамкорликда республиканинг

боғдорчилик ва мева-сабзавотчиликка ихтисослашган барча туманларида

янги агрофирмалар ташкил этмоқда. Мазкур агрофирмалар импортчилар

ва йирик хорижий савдо мажмуаларининг талабидан келиб чиқиб, мева-

сабзавот маҳсулотларини йил давомида узлуксиз ташқи бозорларга етказиб

бериш ҳисобига мақбул нархларда экспорт шартномалари тузиш ҳамда

экспорт салоҳиятини қўшимча даромад олиш ҳисобига ошириш

имкониятига эга бўлди. Ушбу агрофирмалар ишини самарали ташкил этиш

мақсадида бугунги кунда жамғарма ходимлари жойларда фермер, деҳқон

ҳамда томорқа хўжаликлари ўртасида тушунтириш ва тарғибот-ташвиқот

ишларини олиб бормоқда.

Хулоса қилиб айтганда аграр тармоқда умумий кооперациянинг бир

тармоғи экспорт фаолияти билан шуғулланувчи корхоналар ҳисобланади.

Бу жараён янгива қайта ишланган мева ва сабзавот маҳсулотларини

экспорт қилиш бўйича ихтисослаштирилган компанияларнинг таркибидаги

ташқи савдо компаниялари ҳамда мева-сабзавот маҳсулотларини

Page 24: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

24

етиштириш ва экспортини ривожлантириш жараёнидаги ташкилий-

иқтисодий муносабатларни ўз ичига олади. Шу сабабли мева ва

сабзавотчилик соҳасида кооперацияни ташкил қилишда экспорт

имкониятларини ҳисобга олиш зарур. АДАБИЁТЛАР

1. Тошматов Р.Х. Ўзбекистон ҳудудларида мева-сабзавотчиликни

ривожлантириш: методологияси, таҳлил ва прогноз. Монография

“LESSON PRESS” 2017 й 124 б

2. Эргашев Р.Х., Равшанов А.Д. Мева-сабзавот ва узум

етиштиришнинг устувор йўналишлари. Сервис илмий-амалий журнали. -

Самарқанд, 2020. №1-Б. 46-50

3. Ашурметова Н.А Республикада мева-сабзавотчилик тармоғининг

рақобатдошлик позициясини баҳолаш“Иқтисодиёт ва инновацион

технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2017 йил

4. Пардаев О.М. Маҳсулотларни сақлаш ва сотиш хизматлари

самарадорлигини оширишнинг ташкилий-иқтисодий механизмларини

такомиллаштириш. Докторлик диссертацияси автореферати. Самарқанд.

2017. 88 б.

5. Ўзбекистон Республикаси ПрезидентиШ.Мирзиёевнинг 2020 йил

29 декабрдаги Олий Мажлисга Мурожаатномаси

6. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 14 мартдаги

Мева-сабзавотчилик соҳасида қишлоқ хўжалиги кооперациясини

ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-4239-сонли Қарори

7. 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини

ривожлантиришнинг бешта устувор йўналишлари бўйича Ҳаракатлар

стратегиясини “Халқ билан мулоқот ва инсон манфаатлари йили”да амалга

оширишга оид Давлат дастурини ўрганиш бўйича Илмий услубий рисола

Т.2017

8. Салимов Б.Т., Юсупов М.С., Юсупов А.С.. Жаҳон аграр ва

озиқ-овқат бозорларига интеграциялашув шароитида мева-сабзавот

маҳсулотларининг рақобатбардошлигини ошириш. Монография. -Т.:

Иқтисодиёт, 2014. – 165 б. Бакиев А. Р. и др. Производство и экспорт

плодоовощной продукции в Республике Узбекистан //Экономика и

финансы (Узбекистан). – 2015. – №. 11

9. Юлдошев Ғ.Т. (2019). Ўзбекистон мева-сабзавотчилик

тармоғининг ривожланиш тенденцияла РИ. Архив научных

исследований, 1(1).

10. Рыжкова С.М., Кручинина В.М., Гасанова Х.Н., Гумеров В.Р.,

Газалиев М.М. Развитие рынка плодоовощной продукции в России //

Экономика сельскохозяйственных и перерабатывающих предприятий. –

2015. – №5. – С. 59-64.; Силко, Е. А. Тенденции развития рынка

плодоовощной продукции / Е. А. Силко // Материалы III Международного

научного конгресса "Предпринимательство и бизнес в условиях

экономической нестабильности", Москва, 24–25 июня 2015 года /

Финансовый университет при Правительстве РФ. – Москва: Общество с

Page 25: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

25

ограниченной ответственностью "Научный консультант", 2015. – С. 101-

102.

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ОИЛАВИЙ ПУДРАТ ИМКОНИЯТЛАРИ,

ЙЎНАЛИШЛАРИ, УСУЛЛАРИ ВА МЕХАНИЗМЛАРИ

Гаппаров БеҳзодНеъматиллаевич - Жиззах политехника институти

мустақил илмий изланувчиси, каттаўқитувчи

Аннотация. Мақолада оилавий пудратнинг иқтисодий тизимлардаги

алоҳида ўрни унинг микроиқтисод билан сўнгра макроиқтисод билан

уйғунлашув асослари, шунингдек, пандемия даврида оилавий шароитларда

уй меҳнатини ташкил этиш йўналишлари баён қилинган.

Калит сўзлар: карантин, инқироз, оилавий пудрат, микро ва

макроиқтисод, меҳнат ресурслари, инсон капитали, бозор конъюктураси.

Аннотация. В статье описывается особая роль семейного договора в

экономических системах, основы его интеграции с микроэкономикой, а

затем с макроэкономикой, а также направления организации домашнего

труда в семье в период пандемии.

Ключевые слова: карантин, кризис, семейный подряд, микро и

макроэкономика, трудовые ресурсы, человеческий капитал, рыночные

условия.

Abstract. The article describes the special role of the family contract in

economic systems, the basics of its integration with microeconomics, and then

with macroeconomics, as well as the direction of organizing domestic work in

the family during a pandemic.

Keywords: quarantine, crisis, family contract, micro and macroecono-

mics, labor resources, human capital, market conditions.

Кириш. Ўзбекистонда мустақилликнинг дастлабки йилларидан бош-

лаб ўз ҳаракатлар стратегиясига асосланиб амалга оширилаётган иқтисо-

дий ислоҳотлар, давлат мулкини хусусийлаштириш ва хусусий тадбиркор-

ликка кенг йўл очиш натижасида кўп укладли иқтисодиёт шаклланди ва

фаолият кўрсатмоқда. Унда турли тармоқ ва соҳаларга мансуб бўлган

акциядорлик жамиятлари шаклидаги йирик корхоналар билан бирга аҳоли

ташаббуси билан барпо этилган масъулияти чекланган жамиятлар, хусусий

корхоналар тоифасидаги кичик тадбиркорлик корхоналар хусусан, оилавий

пудрат асосидаги хўжалик субъектлари асосий ўрин тутади. Мамлакати-

мизда пандемия шароитида карантин қоидаларини сақлаган ҳолда уй

меҳнатини ривожлантиришга ва унинг институционал асосларини яратиш-

га муҳим ахамият берилмоқда. Бу борада иш берувчи корхоналар учун

ҳам, оилавий пудрат асосидаги иш юритувчи аҳоли учун ҳам рағбатланти-

ришнинг яхлит ва таъсирчан тизими яратилган. Бугунги босқичда оилавий

пудрат соҳаси бандлик ва оила бюджети даромадларини оширишнинг

қўшимча манбаига айланиб бораётганини ҳеч ким инкор этолмайди. Айни

вақтда оилавий пудрат фуқароларни, биринчи навбатда, хотин-қизлар,

Page 26: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

26

айниқса кўп болали аёлларни, ёрдамга муҳтож ногиронлар ва меҳнат

қобилияти чекланган бошқа шахсларни ишлаб чиқариш, хизмат кўрсатиш

фаолиятига жалб этиш учун муҳим ижтимоий аҳамият касб этмоқда.

Шуларни ҳисобга олган ҳолда, оилавий пудрат асосида хўжалик юрита-

диган фаолиятлар кўламини янада кенгайтириш, улар имкониятларини

тўлиқ изга солувчи йўналишлар ва усулларни қидириб топиш, ҳамда

амалга жорий этиш карантин пайтларида мамлакатимизда иқтисодий

инқирозга юз тутмасликнинг йўналишларидан бири ҳисобланади.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. 2008 йилда бошланган жаҳон

молиявий-иқтисодий инқирози ва унга юз тутмаслик ёки унинг олдини

олиш ва юмшатишга қаратилган оилавий пудрат масалалари, уларнинг

йирик хўжалик юритувчи субъектлар билан [Айнакулов М.А. Абдухами-

дов Э.М, 2016] интеграцион алоқаларига бағишланган мамлакатмизда

баъзи илмий тадқиқотлар олиб борилган. Шунингдек, баъзи манбаларда

оилавий пудратни ривожлантиришнинг усуллари, йўналишлари ва имко-

ниятлари маҳсулот турига қараб ёки тармоқ ёндашувига кўра ҳар хил

тавсифга [Aynakulov M.A, 2020] эгалиги асослаб берилган.

Иқтисодий жиҳатдан қараганда, оилавий пудрат бу оила жамоасида

юритилиб фаолиятини олиб боради, лекин буни рўзғордаги хўжалик иш-

лари деб тушуниш нотўғри, чунки бу тушунча иқтисодий фаолият юритув-

чи оилавий меҳнат субъектини англатади. Мазкур субъектнинг аксарият

қисмини оилавий пудрат асосида ишловчилар ташкил этади.

Оилавий пудратнинг иқтисодий мазмуни шундан иборатки, у пиро-

вард махсулот ишлаб чиқариш жараёнида оилавий пудрат аъзолари билан

йирик хўжалик субъекти ўртасидаги иқтисодий муносабатлар, яъни коопе-

рация шаклларидир [Айнакулов М.А. Абдухамидов Э.М, 2016]. Оилавий

пудрат микро (кичик доирадаги) иқтисоднинг бир кўриниши деб қаралади.

Ўз навбатида эса микроиқтисодга макроиқтисод, яъни мамлакатнинг мил-

лий иқтисоди боғлиқ бўлади. Шу сабабдан ҳам оилавий пудратнинг мил-

лий иқтисодиёт учун аҳамияти катта ва буни унинг меҳнат ресурсларини

етказиб бериш, яъни инсон капиталини шакллантириш, истеъмол этиш

ва уй хўжалигини юритиш, шунингдек ишлаб чиқариш, хизмат

кўрсатиш каби функцияларини бажаришида кўриш мумкин.

Мамлакатимизда оилавий пудратни йўлга қўйишнинг имкониятлари

жуда кенг, чунки истиқомат қилаётган аҳоли таркибида меҳнат ёшидаги-

лар 50 % дан кўпроқни ташкил қилади. Ҳар йили оилалардан 120 минг

нафар меҳнат ёшига етган кишилар меҳнат ресурслари сафига қўшилиб

боради [Aynakulov M.A, 2020].

Илмий тадқиқот натижаларидан шу нарса аниқланганки, оилавий

пудрат усулида улар кам салмоққа эга бўлганлиги учун, қолаверса бозор

талабларига, бозор конъюктурасига тез мослаша олиши билан энг яхши

натижаларга эришади. Шу боис, оилавий пудрат аъзолари сони 8-12 киши

атрофида бўлиши керак. Бу эса ўз навбатида, мустақиллик, масъулият ва

манфаатдорлик каби бошқарув тамойилларининг уйғунлашувини келтириб

чиқаради. Оилавий пудрат азалдан Ўрта Осиё республикаларида сабзавот-

Page 27: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

27

чиликда, ипак қурти боқишда, шунингдек картошка етиштиришда кенг

қўлланилиб келинган ва мавжуд меҳнат ресурсларидан оқилона фойда-

ланиш, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини кўпайтириш усулларидан бири

сифатида ўзини оқлаган.

Тадқиқот методлари. Жиззах вилоятида оилавий пудратни йўлга

қўйишнинг тадқиқот усуллари асосан қиёсий таҳлил ва кузатув асосида

олиб борилган бўлиб, унга кўра Ўзбекистонда бугунги кунда оилавий

пудратни йўлга қўйиш учун иқтисодиётнинг базавий тармоқларидан

қишлоқ хўжалигида (хусусан, деҳқончиликда, чорвачиликда), қурилишда,

саноатда, агросаноатда, шунингдек, хизматлар кўрсатишда кенг миқёсдаги

имкониятлар мавжуд. Чунки мазкур тармоқларга қарашли хўжалик юри-

тувчи субъектлар иқтисодиётнинг асосий негизини ташкил этади. Хусусан,

вилоятда 2020 йилда ялпи ҳудудий маҳсулотдаги саноат тармоғининг

улуши 11,3 %, қишлоқ, ўрмон ва балиқ хўжалигиники 56,1 %, қурилиш 7,2

%, хизматлар кўрсатиш соҳасида 16,0 % ни ташкил этди [Rasmiy web sayt:

www.jizzaxstat].

Жиззах вилоятида қишлоқ хўжалигининг пахтачилик, чорвачилик ва

картошка етиштириш, полиз экинларини етиштириш каби турлари кенг

ривожланган. Хусусан, вилоятнинг суғориладиган чўл ҳудудлари (Мирза-

чўл, Пахтакор, Дўстлик, Арнасой, Зафаробод, Зарбдор ва ҳ.) асосан пахта-

чилик ва полиз маҳсулотлари етиштиришга, вилоятнинг лалмикор ҳудуд-

лари эса асосан чорвачиликка ихтисослаштирилган. Чунки, суғориладиган

ҳудудларда ернинг захлиги сабабли чорвачиликнинг кўп касалликларга

чалиниши оқибатида ундан чорвачилик тармоғи бўйича самарали хўжалик

юритишда фойдаланиб бўлмайди. Аксинча, лалмикор худудларда чорва-

чилик тармоғини хўжалик юритишда ривожлантиришнинг имкониятлари

мавжуд бўлиб, бироқ деҳқончиликни йўлга қўйиб бўлмайди. Шуларни

ҳисобга олиб, суғориладиган ерларда ўз фаолиятини юритаётган деҳқон-

фермер хўжаликлари чорва молларини ривожлантириш учун лалмикор

дашт шароитида ўз фаолиятини юритаётган чорвачиликка ихтисослашти-

рилган фермер хўжалиги билан чорва молларини боқиб бериш шарти

билан пудратчи сифатида оилавий пудрат асосида, лалмикор дашт

шароитида ўз фаолиятини юритаётган чорвачиликка ихтисослаштирилган

фермер хўжалиги эса чўл суғориладиган ҳудудларда чорва моллари учун

озуқа етиштириб бериш шарти билан пудратчи сифатида оилавий пудрат

асосида кооперация шартномасининг икки томонлама имзолаши мумкин-

ки, бу эса ўз навбатида халқимизнинг бандлигини таъминлашда, шунинг-

дек, оилавий даромадларининг ўсиши оқибатида пандемия шароитида

иқтисодий инқирозга юз тутмасликнинг асосий омилларидан бири

саналади.

Таҳлил ва натижалар. Оилавий пудратнинг ижобий жиҳатларидан

яна бири шундаки, иш кучига бўлган мавсумий талабни қондиради, ишга

қўшимча ишчи кучлари – мактаб, академик лицей ва профессионал таълим

ўқувчиларини, шунингдек, олий таълим муассасаларининг талабаларини,

ижтимоий ишлаб чиқаришда мунтазам иштирок этмайдиган фуқароларни

Page 28: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

28

жалб этиш имкониятида намоён бўлади. Бу эса деҳқончилик маҳсулот-

ларини йиғиштириб олишда асосан қўл келади. Хизмат кўрсатиш соҳасида

ҳам оилавий пудратни кенг ёйиш мумкин, масалан умумий овқатланиш

шахобчаларида, техник хизмат кўрсатишда, савдо шахобчаларида ижара-

даги йўловчи транспортларида оилавий пудратнинг афзаллик томонлари

борки, бу жараён одатда, уларнинг қариндошлик ришталари, ўзаро бир-

бирини қўллашга таянганликлари билан изоҳланади.

Оилавий пудратнинг ялпи ички маҳсулот суръатини оширишдан

ташқари, унинг ҳам ижтимоий-иқтисодий ҳам маънавий-маърифий томон-

лари мавжуд.

Ижтимоий-иқтисодий жиҳатдан, оилавий пудрат асосидаги қилинган

ишлар натижасида олинган даромаддан улушбайчилик қоидаларига

биноан, оила мулки шаклланади, сўнгра умумий даромаднинг жамғари-

лиши асосида кўпайиб боради. Ўз навбатида, оилавий пудрат меҳнатлари-

нинг ҳосиласи сифатида шаклланган оила мулки - мамлакат миллий

бойлигининг таркибий қисми ҳисобланади.

Маънавий-марифий жиҳатдан, оилавий пудратда инсон капитали

шаклланади. Яъни, бу жараёнда оила тарбиясидан четда қолмаган ҳолда

келажак ёш авлоднинг ақлий ва жисмоний қобилиятлари камол топади, ўз

касбининг устаси сифатида меҳнат ресурслари сафига келиб қўшилади.Ўз

навбатида моддий неъматлар яратишда қатнашади ҳамда жамиятнинг

иқтисодий салоҳияти ва унинг тараққиёти учун ҳисса қўшади.

Оилавий пудратнинг аҳоли яшаш тарзини оширишда, карантин

шароитида иқтисодий инқирозга юз тутмасликда жуда кўплаб қулай

томонлари борки, бунинг учун уни ривожлантиришга кўмаклашишнинг

қуйидаги потенциал имкониятларига эътибор қаратилиши керак:

- минтақаларнинг потенциал имкониятларига қараб тармоқлар ичида

ёки тармоқлараро оилавий пудрат йўлга қўйилиши ва бу жараён давлат

бошқарув идоралари томонидан амалга оширилиши керак;

- хўжалик юритишнинг бозор механизмларини кенгайтириш;

- оилавий пудратчиларнинг инновацион фаолиятини кенгайтириш

учун молиявий механизмлар ва рағбатлардан фойдаланиш;

- касбга оид йўналишлар бўйича кўникмаларни шакллантириш мақ-

садида таълим хизматларини кўрсатувчи махсус курсларни ташкил этиш.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Айнакулов М.А. Абдухамидов Э.М. Нормативно-правовая база

интеграционных отношений хозяйствующих субъектов. // «Молодой

ученый». Международный научный журнал. Спецвыпуск Джизакского

политехнического Института . 2016. № 7.2 (111.2) S. 48-50.

2. Aynakulov M.A. Problems, prestiges of animation process аnd

technique // Uz ACADEMIYA. SCIENTIFIC - METHODICAL JOURNAL.

ISSN (E)-2181-1334.VOL 1, ISSUE 2, AUGUST 2020

3. Rasmiy web sayt: www.jizzaxstat.

Page 29: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

29

ИҚТИСОДИЙ МУНОСАБАТЛАР ТИЗИМИДА ИННОВАЦИЯНИНГ

ЎРНИ

Джалилова Нигора Мавлоновна

Қарши муҳандислик –иқтисодиёт институти

“Инновацион иқтисодиёт” кафедраси катта ўқитувчиси

Аннотация. Мазкур мақолада иқтисодий муносабатлар тизимида

инновацияларнинг ўрни таҳлил қилиниб, Глобал инновацион индекс

индекаторлари фаоллигини ошириб бориш бўйича илмий асосланган

таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

Аннотация. В статье анализируется роль инноваций в системе

экономических отношений и разрабатываются научно обоснованные

предложения и рекомендации по повышению активности показателей

Глобального инновационного индекса.

Аnnotation. The article analyzes the role of innovation in the system of

economic relations and develops scientifically based proposals and

recommendations for increasing the activity of the indicators of the Global

Innovation Index.

Калит сўзлар: инновация, рақобат, инновацион индекс, инсон

капитали

Ключевые слова: инновация, конкуренция, инновационный индекс,

человеческий капитал.

Keywords: innovation, contention, innovation index, human capital.

Кириш. Ҳозирги даврда долзарб бўлган инновациялар тушунчасини

ва бу билан боғлиқ бўлган ижтимоий-иқтисодий жараёнларни тадқиқ

қилиш ҳамда шу асосда мамлакатимизда инновацион ривожланиш

жараёнини илмий асосда шакллантириш информацион технологияларнинг

маълумотларни қайта ишлаш натижасида бутунлай янги билимлар ҳосил

қилиб, янги кўринишдаги фаолият турларини яратишини англашни талаб

қилади.Бу эса мамлакат иқтисодиёти, хусусан моддий ва номоддий ишлаб

чиқаришнинг ривожланиши, рақобатбардош тайёр маҳсулотлар ишлаб

чиқаришни кенгайтириш ва иқтисодий ўсишнинг асосий манбаи бўлиб

қолишини англатади.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Ҳозирги кунда иқтисодий

муносабатлар тизимида инновациянинг ўрнибўйича турлича ёндашувлар

мавжуд. П.В.Родионов [Родионов П.В., 2012] фикрича: “Инновацион

иқтисодиёт инсон капиталини ижодий салоҳиятига асосланган ҳолда бозор

иштирокчилари ўртасидаги муносабатларни ишлаб чиқиш мажмуи. Бундай

иқтисодиётда рақобат устунлиги харажатларни қисқартириш, замонавий

илм-фан ютуқларига асосланган миллий иқтисодиётнинг товарлар ва

хизматлар истеъмол хусусиятлари сифатини яхшилаш ҳисобига таъминла-

нади” .

Аюпов Р.Х. ва Болтабоэва Г.Р. [Аюпов Р.Х., Болтабоэва Г.Р., 2013]:

“Инновация – ҳаётга тадбиқ этилган ва тижоратда қимматга эга бўлган гўя

Page 30: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

30

бўлиб, у янги талабларни ярата олади, мавжуд талабларни самаралироқ

равишда қондиради ва сарф-харажатлар ҳамда амалиётга тадбиқи

натижаларининг оптимал нисбатида иқтисодий, информацион, экологик,

ижтимоий ёки бошқача турдаги самара келтиради”, - деб таъкидлайдилар.

Натижа ва таҳлиллар. Инновацион иқтисодиёт мамлакат

аҳолисининг турмуш даражасини оширишга хизмат қилувчи илм-фанни

ривожлантириш, илғор технологиялардан самарали фойдаланиш, илмий

тадқиқот натижаларини ишлаб чиқишга жорий қилиш, истеъмолчига янада

яхши маҳсулот ва хизматларни тақдим этиш, янги турдаги маҳсулот

(хизмат)лар ишлаб чиқишни талаб қилади. Шу билан бирга, инновацион

иқтисодиёт чекланган ресурслардан самарали фойдаланиш, ўринбосар

маҳсулот ва хизматлар ишлаб чиқиш, мавжуд имкониятлардан оқилона

фойдаланиш, доимо янги мақсад ва режалар ишлаб чиқиш орқали мамла-

кат аҳолисининг ҳаёт даражасини ошишига таъсир кўрсатади. Илм-фан ва

техника ютуқларини кенг қўллаган ҳолда иқтисодиёт тармоқларига,

ижтимоий ва бошқа соҳаларга замонавий инновацион технологияларни

тезкор жорий этиш мамлакатимиз жадал ривожланишининг муҳим шарти

ҳисобланади. Жамият ва давлат ҳаётининг барча соҳалари шиддат билан

ривожланаётгани ислоҳотларни мамлакатимизнинг жаҳон цивилизацияси

етакчилари қаторига кириш йўлида тез ва сифатли илгарилашни таъмин-

лайдиган замонавий инновацион ғоялар, ишланмалар ва технологияларга

асосланган ҳолда амалга оширишни тақозо этади. Шу билан бирга,

ўтказилган таҳлил ишлаб чиқаришни модернизация, диверсификация

қилиш, унинг ҳажмини ошириш ҳамда ички ва ташқи бозорларда рақобат-

бардош маҳсулотлар турларини кенгайтириш борасидаги ишлар лозим

даражада олиб борилмаётганини кўрсатди. Хусусан, бу борада кўплаб

кўрсаткичларнинг мавжуд эмаслиги ва ишлар самарали мувофиқлашти-

рилмагани сабабли мамлакатимиз сўнгги йилларда нуфузли ва обрўли

халқаро тузилмалар томонидан тузиладиган Глобал инновацион индекс

рейтингида иштирок этмаётган эди .

2020 йилнинг 2 сентябрь санасида Глобал инновацион индекс

рейтингининг навбатдаги 2020 йил «Инновацияни ким молиялаштиради?»

мавзусидаги 13-сони нашрдан чиқди. Ҳар йили 24 июль санасида чоп

этилиши анъанага айланган нашр пандемия таъсири остида кечиктирил-

гани маълум қилинган эди. Ўзбекистон бу йил 131 та мамлакатлар ичида

93-ўринни эгаллади. (2020 йили Швейцария – 1, Швеция – 2, АҚШ – 3,

Россия – 47, Қозоғистон – 77, Қирғизистон – 94, Тожикистон – 109-ўринни

эгаллади.)

Айтиб ўтилганидек, Ўзбекистон сўнгги марта 2015 йилда 122-ўринни

эгаллаган ва охирги йилларда умуман ГИИ рўйхатидан жой олмаган эди.

(2015 йили Россия – 48, Қозоғистон – 82, Қирғизистон – 109, Тожикистон –

114 ўринни эгаллаган.)

ГИИ 2020 йил нашри 80 та индикатор ташкил топган. Шундан, 58 та

индикатор миқдорий статистик маълумотларни талаб қилади. 18 та

индикатор турли индекслардан иборат ва ниҳоят 4 та индикатор Жаҳон

Page 31: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

31

иқтисодий форуми томонидан ўтказиладиган сўровномалардан ташкил

топади. ГИИда, шунингдек, «кириш» ва «чиқиш» индекслар тўпламлари

мавжуд. «Кириш» индексларида инновацияларни жорий этиш учун

мавжуд ресурслар ва шароитларнинг мавжудлиги баҳоланади. «Чиқиш»

индексида эса инновацияларнинг амалга оширишдаги амалий натижалар

инобатга олинади. «Кириш» индекслари тўпламида Ўзбекистон 81-ўрин,

«чиқиш» индикаторлар тўпламида эса 118-ўринни эгаллаган.

Солиштирадиган бўлсак, 2015 йили «кириш» индекслар тўпламида 112-

ўрин ва «чиқиш» индикаторлари кўрсаткичида эса 127-ўринни эгаллаган.

«Кириш» индекс бўйича 31 поғона ва «чиқиш» индекси бўйича – 9 поғона

юқорилаган. Бу дегани, ҳозирда юртимизда 5 йил аввалга нисбатан

инновацияларни жорий этиш учун ресурслар ҳам ортган, шароитлар ҳам

ижобий томонга ўзгарган.

2015 йилга нисбатан умумий рейтингда 29 поғонага юқорилаш ёмон

кўрсаткич эмас. Аммо буни, барибир, биз кутган кўрсаткич ҳам деб айта

олмаймиз. Ҳозир «кириш» индекси тўпламидаги индикаторлар бўйича

статистик маълумотларнинг барчаси сўнгги йилларга тегишли эмаслиги

(2015 йилдан 2018 йилгача бўлган статистик маълумотлар); 80 та

кўрсаткичлардан 15 таси бўйича статистик маълумотларнинг мавжуд

эмаслиги боис 2020 йилда рейтингда инобатга олинмагани; ва энг

асосийси, «кириш» индексидаги индикаторларининг натижалари «чиқиш»

индексидаги индикаторлар тўпламида биринчи йилнинг ўзида акс

этмаслиги аниқланди. Яъни «кириш» индекси индикаторларидаги

ўзгаришлар «чиқиш» индексидаги индикаторларда бир неча йиллардан

сўнг ўз натижасини бера бошлайди. Бу 2–3 йил вақтни талаб қилади.

Масалан, юқори технологияли ишлаб чиқариш учун сарф этилган

инвестицион маблағлар «кириш» индикаторлари тўпламида айнан шу

йилда умумий рейтингга таъсир қилса-да, унинг натижаси, яъни юқори

технологияли маҳсулотни ишлаб чиқариш ва экспорти йиллар давомида

амалга ошириладиган жараёндир. Умуман, инновацион фаолиятни

ривожлантириш ва унинг натижасини олиш қисқа муддатда амалга

ошириладиган жараён эмас. Бунинг учун инсон ресурслари, яъни инсон

капиталини ривожлантириш, молиявий харажатлар, ва албатта, вақт ўта

муҳим ҳисобланади. Сўнгги йиллардаги ислоҳотлар ва ҳозирда амалга

ошираётган амалий чора-тадбирларимиз келгуси йилларда ГИИда янада

аниқроқ акс эта боради.

2020 йилги ГИИ рейтингидаги яна бир муҳим жиҳат - инновациялар

бўйича ривожланган давлатлар (Швейцария, Швеция ва АҚШ) етакчилик

қилаётган ва инновацияларнинг ривожланганлик даражаси ялпи ички

маҳсулотга ва уни инновацион ривожланишга йўналтирилганлигига боғ-

лиқ эканлиги кўринса-да, аслида инновацион ривожланиш Осиё давлатла-

рига кўчгани яққол қайд этилди. Айниқса, Хитойнинг йиллар давомида

кетма-кет 14-ўринни эгаллаши, Сингапур (8-ўрин) ва Корея (10-ўрин)

давлатларининг юқори ўнталикка кириши бунинг очиқ исботидир.

Шуниси қизиқки, 2020 йилги ГИИ рейтинги маълумотларига кўра, 25

Page 32: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

32

давлат ўз иқтисодий ривожланишига нисбатан жуда яхши кўрсаткичларга

эришган, бу қаторда 8 та Африка мамлакатлари ҳам жой олган.

Ўзбекистон хусусан, 2015 йилга нисбатан, инфратузилмавий ривож-

ланишда 101-ўриндан 72-ўринга кўтарилган (29 ўринга). Бунда асосан

Ахборот-коммуникация технологиялари, шу жумладан Интернет тармоғи-

дан фойдаланиш кўрсаткичи бўйича аҳолининг ахборот-коммуникация

технологияларига уланиш имкониятлари ортганлигини билсак бўлади (36

ўринга юқорилаган). Шунингдек, электрон ҳукумат хизматлари

кўрсаткичида 24-ўринга юқорилаган. Бу, албатта, сўнгги йилларда

мамлакатда рақамли иқтисодиётни ривожлантиришга қаратилган

ислоҳотларнинг дастлабки натижаларидир. Ўзбекистоннинг Глобал

инновацион индексга қайта киритилиб баҳоланиши мамлакатнинг келгуси

ривожланиши учун ва мамлакатдаги корхоналар рақобатбардошлигини

ошириш, аҳолининг турмуш сифатини оширишда жуда катта аҳамиятга

эга.ГИИ кўрсаткичлари иқтисодиётнинг деярли барча жабҳаларини қамраб

олган. Бу жабҳалар бугунги кунда ҳамманинг эътиборида бўлиб турган

тиббиёт, таълим, институционал ривожланиш, қишлоқ хўжалиги, саноат,

энергетика, банк ва молия каби деярли барча соҳаларни ўз ичига олади.

Ушбу иқтисодиёт тармоқларининг холис статистик маълумотлар билан

баҳоланиши ва дунё мамлакатлари иқтисодиётларининг мунтазам тарзда

таққослаб борилиши, мамлакат иқтисодиётини ривожлантиришдаги асосий

йўналишларни белгилаб олишда, оддийроқ қилиб айтганда, «шпаргалка»

бўлиб хизмат қилиши мумкин. Бу индексни чуқур таҳлил этилса, бутун

дунё мамлакатларининг иқтисодий ривожланишдаги тажрибаларини

ўрганиш мумкин.

ГИИ алоҳида индикаторларидаги эгаллаган ўрнимиздан келиб чиқиб,

иқтисодий ва ижтимоий ислоҳотларнинг асосий йўналишларини белгилаб

олишимиз ва жаҳон тажрибасидан келиб чиқиб, зарурий чораларни кўри-

шимиз зарур. Шунингдек, ГИИ кўрсаткичлари ҳар бир иқтисодиётнинг

кучли ва заиф томонларини аниқлашга имкон беради.

Ўзбекистон Республикаси аҳолисининг кундалик ҳаёт тарзини

яхшилашга, иш билан бандлигини таъминлашга, истеъмол маҳсулотлари

турларини кўпайтиришга, умуман олганда яхши хаёт кечиришга

эришишда инновацион иқтисодиётнинг роли кучли аҳамиятга эга.

Инновацион иқтисодиёт ривожланган сари мамлакатда ўзгаришларга

бўлган қизиқиш ортади, хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятида

инновацион ишланмалар билан ишлаш кўникмалари шаклланади, хар бир

шахс инновацион ғоя ёрдамида тадбиркорлик билан шуғулланишга

интилади, хар бир тармоқ халқаро даражадаги корхоналар билан

рақобатлаша олиш даражасига эришади. Ҳозирги вақтда инновация бозор

эҳтиёжларини яхшироқ қондириш, ишлаб чиқариш харажатларини

рақобатчиларига нисбатан пасайтириш ҳисобига тадбиркорнинг оладиган

фойдасини кўпайтиришнинг асосий воситаси бўлиб бормоқда. Давлатнинг

инновацияга оид сиёсатини амалга ошириш пировардида энг аввало,

аҳолини ҳаёт кечириш даражаси ошиб бормоқда ва шу билан бирга

Page 33: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

33

инновацион фаолият рағбатлантирилмоқда. Мамлакатимизда иқтисодиёт-

нинг асосий тармоқларни модернизация қилиш ва техник янгилаш, жаҳон

бозорида рақобатбардошликни таъминлайдиган замонавий инновацион

технологияларини жорий қилиш ҳамда инновацион лойиҳаларни

рағбатлантириш борасида кўплаб амалий ишлар амалга оширилмоқда.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг ноёб илмий-техник ускуналар-

дан жамоавий фойдаланиш марказларини ташкил этиш, илмий-тадқиқот ва

тажриба-конструкторлик ишларига сарфланадиган давлат харажатларини

кўпайтириш ва 2021 йилда бу кўрсаткични ялпи ички маҳсулот ҳажми-

нинг 0,8 фоизига етказиш, инновацион фаолиятни молиялаштириш бўйича

махсус институтлар (инновация жамғармалари, инновация банклари,

венчур жамғармалари) ташкил этиш, стартап лойиҳалар учун технопарк

ташкил этиш орқали мамлакатимизда дастурий маҳсулотлар ишлаб чиқиш

тармоғини ривожлантириш каби стратегик йўналишларга эътибори бу

борадаги ишларга мисол бўла олади. Инновация жорий қилинган

ташкилотлар сони, жами жорий қилинган инновациялар маълумотлардан

кўринадики, 2020 йилда Ўзбекистон Республикасида инновациялар жорий

қилган ташкилотлар ва инновацияларнинг энг кўп сони Тошкент шаҳрида,

энг кам сони эса Қашқадарё ва Жиззах вилоятларида тўғри келмоқда.

Инновациялар сонини кўпайиши бевосита илмий тадқиқотлар ва

тадбиркорлик фаолияти комбинацияси билан ўзаро боғлиқ равишда содир

бўлади. Мамлакатда инновацион фаолиятни ривожланиши тармоқлараро

ва тармоқ ичидаги кучли рақобат муҳитини шакллантиради. Юртимизда

фаолият кўрсатаётган корхоналарнинг рақобатбардошлигини таъминлаш

мақсадида маҳсулот таннархига киритиладиган харажатларни қисқар-

тириш бўйича махаллийлаштириш дастури ишлаб чиқилди. Тармоқлар

бўйича таннарх ўртача 10 фоизга кисқартирилган бўлса-да, кимё ва енгил

саноат, автомобилсозлик, қурилиш материаллари ва бошқа бир қатор

тармоқларнинг айрим маҳсулотлари қимматлиги сабабли ташқи бозор-

ларда рақобатдош бўла олмаяпти. Юртимизда энг кўп сонли корхоналар

фаолият кўрсатаётган тармоқлардан бири бу енгил саноатдир. Енгил

саноат тармоғи рақобатбардошлигини ошириш, тармоқ корхоналарини

замонавий техника-технологиялар билан таъминлаш, импорт маҳсулотлар

билан сифат жиҳатдан рақобатлаша олиш салоҳиятига эришиш тармоқ-

нинг долзарб масалаларидан саналади. Шу билан бирга, Республика

тўқимачилик саноатининг жадал ривожланишини таъминлаш, юқори

сифатли ва рақобатбардош тайёр маҳсулотлар ишлаб чиқаришни

кенгайтириш, уни йирик хорижий бозорларга янада илгари суриш,

шунингдек, 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожланти-

ришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида

белгиланган вазифаларни изчил амалга ошириш мақсадида Ўзбекистон

Республикасининг Президенти Ш.Мирзиёев томонидан 2017 йил 14

декабрьдаги ПФ-5285-сонли “Тўқимачилик ва тикув-трикотаж саноатини

жадал ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги фармонида тўқима-

чилик саноатининг иқтисодиётдаги улушини ошириш, мамлакатда ишлаб

Page 34: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

34

чиқарилаётган тўқимачилик маҳсулотларининг, энг аввало, юқори

қўшилган қийматли рақобатбардош тўқимачилик маҳсулотларини юқори

технологик ишлаб чиқаришга қайта йўналтириш орқали ҳажми ва

сифатини ошириш, тўқимачилик саноатининг бошқарув тизимини илғор

менежмент технологиялари, тармоқ корхоналарига ҳар томонлама

кўмаклашиш ва кўллаб-қувватлашнинг, шу жумладан уларнинг ривожла-

нишига тўсқинлик қилувчи муаммоларни ҳал этишда самарали шаклла-

рини жорий этган ҳолда тубдан қайта кўриб чиқиш каби амалга ошири-

лиши зарур бўлган вазифалар белгиланган. Тўқимачилик ва тикув-

трикотаж саноати билан бирга пахта тозалаш, чарм-атторлик, поябзал,

кўнчилик, ипак ишлаб чиқариш саноат соҳалари ҳам енгил саноат

тармоғига киради. Тармоқда корхоналар сонини кўплиги, истеъмолчилар

талабининг ўзгарувчанлиги, давлатнинг олиб бораётган сиёсати енгил

саноат тармоғида кучли рақобатни вужудга келишига сабабчи бўлди.

Рақобат хўжалик юритувчи субъектларни ривожлантирувчи куч ва

бозор иқтисодиётининг асосий қонунидир. Рақобат - хўжалик юритувчи

субъектларнинг (рақобатчиларнинг) мусобақалашуви бўлиб, бунда улар-

нинг мустақил ҳаракатлари улардан ҳар бирининг товар ёки молия бозо-

ридаги товар муомаласининг умумий шарт-шароитларига бир томонлама

тартибда таъсир кўрсатиш имкониятини истисно этади ёки чеклайди.

Рақобат тушунчасини англаш бўйича миллий ва хорижий адабиётларни

ўрганиш натижасида асосий учта ёндашув борлиги аниқланди, биринчи

ёндашувда рақобат бозорда энг яхши натижага эришиш учун ўзаро қарама-

қаршилик, кураш, мусобақалашув маъноларида келади, иккинчи ёндашув

бўйича яъни классик ёндашув нуқтаи – назаридан рақобат талаб ва

таклифни мувозанатлаштирувчи бозор механизмининг элементи сифатида

таърифланади, учинчи ёндашув бўйича эса иқтисодчи олимлар рақобатни

бозор хусусиятларини баҳолаш мезони нуқтаи – назаридан кўриб

чиққанлар. Британиялик олим классик иктисодий мактаб асосчилардан

бири А.Смит рақобатга бозор воситалари ўртасида маҳсулотни сотишни

энг мақбул шароитлари учун олиб бориладиган соф қарама – қаршилик.

Рақобат бу бозордаги “кўринмас қўл” бўлиб, иштирокчилар фаолиятини

мувофиқлаштириб туради деб таъриф берган. Рақобат бозорнинг асосий

қонуни бўлиб, бозорни тартибга солишга ва ресурсларни ҳудуд бўйлаб

тарқатилишига хизмат қилади, шунингдек, инновацион фаолият билан

шуғулланишга мажбур этиш каби вазифаларни бажаради. Рақобат

(лотинча «sopsiggege» – қарама-қарши, мусобақалашмоқ маъноларида) –

иқтисодий фаолият иштирокчиларининг ўз манфаатларидан келиб чиқиб,

муайян мақсадларга эришиш учун битта бозорда фаолият кўрсатаётган бир

неча компанияларнинг (хўжалик субъектларининг) курашидир. Умуман

олганда, рақобат корхоналарни бозорда ўз ўрнини сақлаб қолиши ва

даромадларини ошириши учун инновацион маҳсулотлар яратиш имконини

беради. Шунингдек, соф рақобат бозори инновация ва инновацион

ишланмаларнинг асосий ташувчиси ҳисобланади. Рақобат айниқса,

Page 35: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

35

инновацион иқтисодиётни ташкил этишда кучли бўлиб, у корхоналар

ўртасида инновацияга бўлган талабни ошишига таъсир қилади.

Инновация корхоналарнинг ташкилий тузилмаларидаги турли бўғин-

лар фаолиятини ўзгаришига таъсир этади. Натижада ҳудуд, минтақа,

жаҳон миқёсидаги рақобатда устунлик қилиш имконияти юзага келади.

Шунингдек, рақобатбардошлик янги ғояларни тижоратлаштириш, янги

маҳсулот ва жараёнларни ишлаб чиқиш, бизнесни янги усул орқали амалга

ошириш билан боғлиқ бўлган ахборот ва кўникмаларнинг жамланмасини

назарда тутади. Рақобатбардошлик инновациялар ва билимлар занжири

ҳисобланади. Бунда билим инновацияни ёки инновация билимни талаб

этиши мумкин. Инновация жараён бўлса билим рецепт ва қайта ишлана-

диган ингредиентлардан иборат. Шунинг учун билим, инновация ва рақо-

батбардошлик тушунчалари ўртасидаги муносабатлар ўзаро боғлиқ.

Хулоса қилиб айтганда, иқтисодий муносабатлар субъектларининг рақо-

батбардошлигини таъминлашда инновацияни ривожлантириш кучли

аҳамиятга эга. Инновация ривожи давлат томонидан қўллаб-қувват-

ланишга, зарур шароит ва муҳит яратилишига, мамлакатда илм-фан тарақ-

қиётига боғлиқ. Демак, рақобат – тинимсиз ҳаракатга, инновация билан

шуғулланишга, мавжуд имкониятлардан оқилона фойдаланиш эвазига

юқори самарадорликка эришишга ундовчи куч.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикасининг “Рақобат тўғрисида”ги Қонуни.

06.01.2012 й. № ЎРҚ-319.

2.Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг 2018 йил 21

сентябрдаги ПФ-5544-сонли 2019 — 2021 йилларда Ўзбекистон

Республикасини инновацион ривожлантириш стратегиясини тасдиқлаш

тўғрисидаги фармони.

4. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг 2017 йил 14

декабрдаги ПФ-5285-сонли “Тўқимачилик ва тикув-трикотаж саноатини

жадал ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги фармони

5.Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2020 йил

24 январдаги Олий Мажлисга Мурожаатномаси..

6. Мирзиёев Ш.М. Танқидий таҳлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий

жавобгарлик - ҳар бир раҳбар фаолиятининг кундалик қоидаси бўлиши

керак.

7. Аюпов Р.Х., Болтабоэва Г.Р. Ўзбекистонда инновацион иқтисодиётни

шакллантириш муаммолари ва ечимлари. Т.: ТМИ, 2013, 202 бет.

8. Родионов П.В. Дискретность развития инновационной экономики.

Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата

экономических наук. – М.: 2012. 25 с. 14-б.

9. Смит А. Исследование о природе и причинах богатства народов. пер. с

англ. - М.: Эксмо, 2007. - 960 с. – 175 б.

Page 36: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

36

КОНЧИЛИК ИШЛАРИНИ ХАВФСИЗ ОЛИБ БОРИЛИШИНИ

ТАЪМИНЛАШ ИМКОНИНИ БЕРУВЧИ КАРЬЕР БОРТЛАРИНИНГ

ТУРҒУН ҚИЯЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛИНИ ИШЛАБ

ЧИҚИШ

Заиров Шерзод Шарипович ‒ т.ф.д., проф., Навоий давлат кончилик

институти

“Кончилик иши” кафедраси профессори,

Ўринов Шерали Рауфович ‒ т.ф.д., доц., Навоий давлат кончилик

институти “Автоматлаштирув ва бошқариш” кафедраси т.ф.д., проф.,

Номдоров Рустам Уралович ‒ Навоий давлат кончилик институти

докторанти,

Аннотация. Мақолада карьер бо3ртларини турғунлигини бошқариш

усулларини, карьер бортларини турғун қиялигини шакллантириш усулини

амалиётда амалга ошириш самарадорлиги ошириш ва кон ишларини

хавфсиз олиб борилишини таъминлаб бериш ҳамда қазиб олишни барча

даврида турғун ҳолатда карьер бортларидаги массивларни сақлашни

таъминлаб бериш алгоритми ва карьернинг контуролди майдонида

поғоналарни нишаблаш схемаси келтирилган.

Калит сўзлар. Карьер борти, турғунликни бошқариш, портловчи

скважиналарнинг рационал параметрлари, қияликларни шакллантиришда

контурли портлатиш усули, экспериментал баҳолаш методикаси.

Аннотация. В статье приведены методы управления устойчивости

бортов карьера, метод формирования устойчивости наклона карьерных

бортов, алгоритм повышения эффективности внедрения на практике и

обеспечения безопасного ведения горных работ, а также поддержания

бортов карьера в устойчивом состоянии в течение периода горных работ, а

также схема их применения.

Ключевые слова. Борт карьера, управление устойчивостью,

рациональные параметры взрывных скважин, метод контурного

взрывания, методика экспериментальной оценки.

Annotation. The article presents the methods of managing the stagnation

of career boards, the method of forming the stagnant slope of career boards, the

algorithm of increasing the efficiency of implementation in practice and

ensuring the safe conduct of mining operations, as well as the maintenance of

massifs on career boards in a stagnant state during the entire period of mining,

and the scheme.

Key words. Quarry board, stability management, rational parameters of

blast wells, contour blasting method, experimental evaluation method.

Кириш. Мураккаб кон-геологик шароитдаги очиқ усулда конлардан

фойдали қазилмаларни қазиб олишда уларнинг тўлиқ қазиб олинишини

таъминлаш, корхонанинг техник-иқтисодий кўрсаткичларини яхшилаш ва

кончилик ишларини хавфсиз олиб борилишини таъминлаш учун карьер

бортларнинг ва уларнинг элементларининг самарали конструкциялари

Page 37: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

37

турғунлигини ишончлилигини таъминлаш лозим. Карьерлар бортларининг

қиялигининг олд қисмида портлатиш ишларини олиб боришда уларнинг

яхлитлиги бузилади, ёриқлар ривожланади ва массив заифлашади. Кам

бризантли портловчи моддаларни (ПМ), оралиқ детонатор ва махсус

конструкцияли зарядларни қўллаш чегара олди майдонига динамик

таъсирни камайтириш имконини беради. Бироқ, уларни қўллаш

майдалашга сарфланадиган харажатни ошишига олиб келади ва бир қатор

ҳолларда талаб этиладиган охирги натижаларни таъминламайди. Кўплаб

тадқиқотларга қарамай, ўрта ва чуқур карьерларда коннинг гидрогеологик

ва кон-техник шароитларининг мураккаблиги ва турли хиллиги туфайли

бортларнинг охирги чегаравий ҳолатида турғунлигини ошириш муаммоси

охиригача ечилмаган ва уни ҳозирда ечиш муҳим аҳамият касб этади [1-

37].

Очиқ кон ишларида поғоналарни қиялашда контурли портлатишни

қўллаш соҳасида катта ютуқларга эришилмоқда ва бу бўйича илмий

изланишлар олиб борилмоқда.Бироқ бу борада, контурли портлатишда,

қудуқли ПМ зарядларининг параметрларини такомиллаштириш,

шунингдек, поғоналарни қиялашнинг рациональ технологиясини танлашда

ҳамда прогнозли баҳолаш билан боғлиқ бир қатор муҳим масалалар ҳал

этилмаган. Шу билан бирга, бурғулаб портлатиш ишларининг параметр-

ларини танлашда, карьер бортларининг барқарорлиги талаблари етарлича

ҳисобга олинмайди. Шунга кўра, бурғулаб портлатиш технологияини

ҳисобга олган ҳолда, контур орти массивининг бутлигини таъминлаш, кон

ишларини олиб боришда хавфсизликни тасарруф этиш ҳамда очиш

ишларининг ҳажмини камайтириш учун контурли портлатиш

параметрларини такомиллаштириш ва коннинг чегара контурида

поғонанинг янада мустаҳкам, кескин қияликларини ҳосил қилиш, карьер

бортларинининг барқарорлигини бошқариш методларини ишлаб чиқиш

бўйича илмий тадқиқот ишларини олиб бориш зарурати тақазо этмоқда.

Усуллар. Тадқиқотлар натижасида аниқландики, турли кон-геологик,

кон-техник ва иқлим шароитларида карьерлар бортларининг қиялик

бурчагини 70º гача шакллантириш мумкин. Бортларнинг қиялик

бурчакларини фақатгина шундай ҳолатда ошириш мумкин, қайсики, унинг

параметрлари конструктив элементлари билан асосланган бўлиши лозим,

тоғ жинси массивининг турғунлиги билан эмас. Чуқур карьерларда

бортлар қиялик бурчакларининг конструктив параметрларининг ўзгариши

қиялик бурчаги 80º-90º ва улар орасидаги майдончалар кенгилиги 10-15 м

бўлган поғоналар баландлигининг иккилангани, учлангани ҳисобига

амалга оширилади.

Кўкпатас кони шароити учун тоғ жинси массивининг босимли-

деформацияланган ҳолатини ҳисоблаш модели ва усули ишлаб чиқилган.

Натижада нисбий координаталарда ярим чексиз соҳасининг симметрик

чегаралари ва нисбий координаталарда ярим чексиз соҳасининг

носимметрик чегаралари ўрнатилди.

Page 38: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

38

Чегаравий интеграл тенгламалар усули ва массивда кучланишни

ҳисоблаш алгоритми кўриб чиқилди. Чегаравий интеграл тенгламалар

усулида шундай майдон кўриб чиқилдики, қайсики, ушбу майдонда

контур чегараси участкаларнинг тугал сонига узлуксиз айирилади.

Чегаравий шартларни ва ҳажмий кучларни аниқловчи ҳисоблаш схемаси

ва блок схемаси ишлаб чиқилди (1-расм) [2-20].

Карьер контур олди зоналарида поғоналарни қиялаш усуллари ишлаб

чиқилган, бу усул массивни бузилиши ва ёриқлар ҳосил бўлишини

пасайиши ҳамда кўчиб тушган харсанг уюмлари ҳосил бўлиши ва

ўпирилиб тушишини камайиишини таъминлаб беради (2‒расм). Ушбу

усулга мувофиқ карьерни охирги контурига ‒ 1 кон ишлари яқинлашиши

натижасида 10 м баландликдаги поғоналар ‒ 2 икки қаватланади. Юқорги

поғонада карьерни лойиҳаланган контуридан 1 м масофада қия

скважиналар қатори бурғуланади ‒ 3 диаметри 190 мм бўлган Driltex-

D25KS ёки УРБ-2А-2Б маркадаги бурғулаш ускуналарида 2 м қўшимча

бурғулаш билан бурғуланади. Қатордаги контурли қия скважиналар

орасидаги масофа 2 м ни ташкил қилади.

Қуйи поғонада уч қатор тик ҳолатдаги майдаловчи скважиналар ‒ 4

диаметри 250 мм бўлган СБШ-250МН бурғулаш ускунасида ишчи сеткаси

5х5 м ташкил қилиши бўйича 1 м қўшимча бурғулаш билан бурғиланади.

Майдаловчи тик учинчи скважина қаторидан 3 м масофадан карьерни

лойиҳавий контуригача диаметри 190 мм бўлган Driltex-D25KS ёки УРБ-

2А-2Б маркаларидаги бурғулаш ускунаси ёрдамида қўшимча тўсиқли

скважиналар қатори бурғуланади ‒ 5. Қатордаги қўшимча тўсиқли тик

ҳолатдаги контурли скважиналар орасидаги масофа 2 м ни ташкил қилади.

Ҳисоблашларни ва чегаравий шартларни шакллантирувчи дастлабки

маълумотлар

Юқориги поғонадаги контурли скважиналардаги ва қўйи поғонадаги

қўшимча тўсиқли тик ҳолатдаги контурли скважиналарда жойлаштирилган

зарядлар нақш тизмаси кўринишда шакллантирилади бунда диаметри 70

мм ва оғирлиги 2 кг бўлган нобелит-216Z типидаги оралиқ детанаторлар

ҳамда солиштирма сарфи 2 кг/п.м. ли ДШЭ-12 маркадаги детонация

шнури қўлланилади.

Пастки поғонанинг майдоловчи вертикал скважиналари солиштирма

сарфи 0,4-0,6 кг/м3 бўлган саноат портловчи моддалари зарядлари билан

буткул тўлғазилади.

Page 39: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

39

1-расм. Борт конструкция ва Кўкпатас карьери тоғ жинслари массивидаги кучланиш

параметрларини ҳисоблаш блок-схемаси

Олдин юқори поғонадаги скважиналарнинг контурли қатори, кейин

эса, поғонанинг очилган юзаси лойиҳа контуригача, пастки поғона

зарядлари кетма-кетлигини қисқа-секинлаштирувчи 35 мс оралиқда

портлатилади.

Натижалар. «Карьерни контур олди зоналарида скважиналардаги

контурловчи портловчи модда зарядларини портлаш таъсирини тадқиқ

1 – карьернинг туб контури;

2 – карьернинг ишчи поғонаси;

3 – қия контурли скважина;

4 – майдаловчи вертикал скважина;

5 – вертикал тўсиқли контурли скважина

2-расм. Карьернинг контуролди

майдонида поғоналарни

нишаблаш схемаси

Page 40: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

40

қилиш методикаси» ва «Карьер бортларини турғун қиялигини

шакллантиришни ишлаб чиқилан усулининг самарадорлигини аниқлаш

бўйича саноаттажриба ишлари ва тадқиқотлар олиб бориш методикаси

ҳамда дастури» га мос равишда Кўкпатас конида саноат тажриба

тадқиқотлари олиб борилган ва карьер бортларини турғун қиялигини

шакллантиришни ишлаб чиқилган усуллари тадбиқ қилинган ҳамда

контурли портлатишни самарали ўлчамлари ва конструкцияси ишлаб

чиқилган [3-15].

Карьер бортларини турғун қиялигини шакллантириш усулини тадбиқ

қилиш натижасида юқори сифатда поғоналарни қиялашни таъминлаш,

контур олди массивларини тўлиқ сақлаш ва кон ишларини хавфсиз олиб

борилишини таъминлаб беради.

Хулоса. Шу тариқа, БПИ олиб бориш технологиясини ҳисобга олган

холда карьер бортларини турғунлигини бошқариш усулларини илмий

асослаш ва ишлаб чиқиш натижасида, карьер бортларини турғун

қиялигини шакллантириш усулини амалиётда амалга ошириш

самарадорлиги оширилган ва кон ишларини хавфсиз олиб борилишини

таъминлаб берган ҳамда қазиб олишни барча даврида турғун ҳолатда

карьер бортларидаги массивларни сақлашни таъминлаб берган.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Заиров Ш.Ш., Уринов Ш.Р., Равшанова М.Х., Номдоров Р.У.

Физико-техническая оценка устойчивости бортов карьеров с учетом

технологии ведения буровзрывных работ. Бухоро, изд-во «Бухоро», 2020. –

175 с.

2. Норов Ю.Д., Насиров У.Ф., Заиров Ш.Ш., Умаров Ф.Я., Уринов

Ш.Р., Тухташев А.Б., Нутфуллоев Г.С., Махмудов Д.Р., Шарипов Л.О.,

Номдоров Р.У. Способ формирования устойчивых откосов бортов карьера

/ Заявка на получение патента на изобретение №IAP20200223 от 02.06.2020

г.

3. Заиров Ш.Ш., Ўринов Ш.Р., Номдоров Р.У. Карер бортларининг

турғунлигини бошқариш усулларини ишлаб чиқиш. //

INTERNATIONALJOURNALOFADVANCEDTECHNOLOGYANDNATUR

ALSCIENCES, Vol. 1 № 1 (2020), 51-63 bet. DOI: 10.24412/2181-144X-2020-

1-51-63

4. Заиров Ш.Ш., Уринов Ш.Р., Равшанова М.Х. Обеспечение

устойчивости бортов карьеров при ведении взрывных работ. -

Монография. - LAP LAMBERT Academic Publishing. - Germany, 2020. - 175

с.

5. Ивановский Д.С., Насиров У.Ф., Заиров Ш.Ш., Уринов Ш.Р.

Перемещение разнопрочных горных пород энергией взрыва. Монография.

– LAP LAMBERT Academic Publishing. – Germany, 2020. – 116 с.

6. Насиров У.Ф., Заиров Ш.Ш., Уринов Ш.Р., Ивановский Д.С.

Управление перемещением разнопрочных горных пород энергией взрыва

на сброс. Бухоро, изд-во «Бухоро», 2020. – 116 с.

Page 41: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

41

7. Заиров Ш.Ш., Махмудов Д.Р., Уринов Ш.Р. Теоретические и

экспериментальные исследования взрывного разрушения горных пород

при различных формах зажатой среды. Горный журнал. – Москва, 2018. –

№9. – С. 46-50. DOI: 10.17580/gzh.2018.09.05.

8. Норов Ю. Д., Умаров Ф. Я., Уринов Ш. Р., Махмудов Д. Р., Заиров

Ш. Ш Теоретические исследования параметров подпорной стенки при

различных формах зажатой среды из взорванной горной массы. «Известия

вузов. Горный журнал», Екатеринбург, 2018.– №4. – С. 64-71. DOI:

10.21440/0536-1028-2018-4-64-71.

9. Мавлонов Ж.А., Уринов Ш.Р., Мухаммадиев Б.С. Исследования по

интеллектуальному управлению системой электропривода в шаровых

мельница. Горный Вестник Узбекистана, №2, июнь, 2020, - 98-100 с.

10. Заиров Ш.Ш., Уринов Ш.Р., Тухташев А.Б. Анализ технологии

ведения открытых горных работ и отстройки бортов карьеров.

Национальное информационное агентство Узбекистана УзА. Отдел науки

(электронный журнал). – Ташкент, июнь, 2020. – С. 1-15.

http://old.uza.uz/upload/iblock/523/SH_SH_ZAIROV_SH_R_URINOV_A_B_

TUKHTASHEV_TEKHNIKA_.pdf

ҚИШЛОҚ ХУЖАЛИГИ МУЛКЧИЛИГИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА

КООПЕРАЦИЯНИНГ ЎРНИ

Қурбонов Алишер Бобоқулович

Қарши муҳандислик иқтисодиёт институти “Инновацион иқтисодиёт”

кафедраси доценти

Абдуллаев Жасур Абдужабборович

Қарши муҳандислик иқтисодиёт институти “Инновацион иқтисодиёт”

кафедраси 2-курс магистранти

Аннотация. В данной статье проанализированы факторы, влияющие

на формирование и развитие собственности агропредпринимательсткой

деятельности, разработаны научно обоснованные предложения рекомен-

дации по повышению роли в конкурентной среде.

Ключевые слова: предпринимательство, творчество, бизнес,

частно-индивидуальное предпринимательство, частно-корпоративное

предпринимательство, партнерство, агропромышленный комплекс, малый

бизнес, кластер, кооперация, домохозяйства,.

Annotation. This article analyzes the factors influencing the formation

and development of ownership of agro-entrepreneurial activities, developed

scientifically based proposals for recommendations on increasing the role in the

competitive environment.

Key words: entrepreneurship, creativity, business, private-individual

entrepreneurship, private-corporate entrepreneurship, partnership, agro-

industrial complex, small business, cluster, cooperation, households.

Page 42: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

42

Кириш. Мамлакатларда олиб борилаётган иқтисодий

ислоҳотларнинг асосий вазифаларидан бири аҳоли турмуш фаровонлигини

ошириш ҳамда иқтисодий ўсишнинг моддий асоси ишлаб чиқариш бўлиб,

бунда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик имкониятларидан кенг

фойдаланиб уни самарали ташкил этишни таъминлашдан иборат. Бунинг

учун зарур бўлган ташкилий, иқтисодий ва хусусий муносабатларни

такомиллаштириш ҳамда мавжуд муаммоларини тўғри ҳал қилиш зарур.

Бу эса тадбиркорликнинг ижтимоий – иқтисодий моҳиятини чуқур

англашни тақозо қилади.

Методлар ва натижалар. Тадбиркорлик муаммосига ҳозирги

иқтисодчи олимларнинг ёндашишлари эътиборга лойиқ. Уларнинг

тадқиқотлари асосида тадбиркорликнинг моҳиятини таҳлил қилган ҳолда

қуйидаги йўналишларга бўлиш мумкин: Биринчи йўналиш- тадбиркорлик

бу фойда олиш учун йўналтирилган мустақил иқтисодий фаолиятдир.

Иккинчи йўналиш – тадбиркорлик фаолиятининг мақсади фойда

олишни инкор қилмай, балки тадбиркорлик моҳиятини аниқловчи

сифатида, ресурсларнинг янги комбинацияларини амалга оширишда

муносабатлар йиғиндисига асосланган ҳолда ишлаб чиқаришнинг юқори

самарадорлигига эришиш [1].

Учинчи йўналиш – тадбиркорлик фаолиятини ресурсларнинг

ҳаракатини бошқаришда ижодкорлик зарур, деб ҳисобланади. Улрга

Д.В.Бусыгин [2] В.Д.Камаев [3], И.Н.Герчикова [4], Ф.МРусинов [5]ва

бошқаларни киритиш мумкин. Бу олимларнинг тадқиқотларида

тадбиркорлик оддий меҳнат фаолияти эмас, балки ижодий активлик

сифатида акс эттирилган. Хулоса қилиб айтганда, ушбу муаллифлар

тадбиркорликни уч узвий ўзаро боғлиқ компонент тарзида ажратганлар.

Юқоридаги айтиб ўтилган фикр ва мулоҳазалардан келиб чиқиб

шуни айтиш мумкинки, тадбиркорлик фойда олиш мақсадида инновация

ва таваккалчиликка асосланган ҳолда ресурсларни бирлаштириш ва

ҳаракатга келтириш, бошқариш жараёнини ўз ичига олган ишлаб чиқариш,

ҳизмат кўрсатиш фаолиятидир.

Тадбиркорлик яратувчилик, яъни товар ва хизмат ишлаб чиқариш

билан боғлиқ бўлгани учун ўзининг ёки ўзгаларнинг моддий ва пул

маблағларини, яъни капитални амалда ишга солувчи фаолият ҳисобланади.

Шу боисдан, тадбиркорлик капитал функцияси билан боғлиқ бўлади.

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик бозор иқтисодиётининг

муҳим таркибий қисми бўлиб хизмат қилади. У бозор рақобат

механизмининг оммавий асоси ва элементи ҳисобланади. Кичик бизнес,

шу жумладан, тадбиркорликсиз бозор иқтисодиёти ривожланиши у ёқда

турсин, ҳатто амал ҳам қила олмайди.

Бизнинг фикримизча, бизнес ва тадбиркорлик иқтисодий

категориялар бўлиб, хўжалик субъектлари ўртасидаги иқтисодий

муносабатларни ифодалайди. Бизнес тадбиркорликка нисбатан бирламчи

иқтисодий категория бўлиб, бир қатор белгиларга эга. Улар

қуйидагилардан иборат: бизнес иштирокчилари фойда ёки наф кўришга

Page 43: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

43

интиладилар; бунинг учун капитал-мулк ва капитал функциядан самарали

фойдаланишга ҳаракат қиладилар; иқтисодий хатарни ,таҳликани ҳис

қиладилар; ишбилармон, ўз ишининг устаси бўладилар, ташаббускор,

янгиликка интилувчи бўладилар, ўзаро иқтисодий алоқа маданиятини,

кўникмаларини эгаллаган бўладилар; бизнес иштирокчилари ўзаро

алоқаларидан биргаликда наф кўрадилар.

Шу боисдан, бизнес иқтисодий категория сифатида кишилар

ўртасидаги даромад, наф олиш мақсадида хўжалик фаолиятини юритиш

юзасидан бўладиган муносабатлар мажмуасини ифодалайди. Бу

муносабатлар мажмуаси ўз ичига мулкий, бевосита ишлаб чиқариш,

тақсимот айирбошлаш ва истеъмол муносабатларини олади.

Тадбиркорлик бизнеснинг асосий жиҳатларидан бири бўлганлиги

туфайли, бизнинг фикримизга кўра, бизнес муносабатларига нисбатан

иккиламчи, ҳосила муносабатларни ифодалайди. Бу муносабатлар

кишиларнинг фойда олиш мақсадида ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш

фаолиятлари билан боғлиқдир.

Тадбиркорлик бизнеснинг бошқа шакллари каби қуйидаги

шартларни тақозо этади:

➢ иқтисодий жиҳатдан мустақиллик ва эркинлик. Тадбиркор эркин

фаолият кўрсатиш имкониятига эга бўлган ҳолдагина ўзининг иқтисодий

потенциали, салоҳиятини тўлиқ ишга сола олади;

➢ янгиликка интилувчанлик, ижодкорлик, ишбилармонлик.Ўз

фаолиятини такомиллаштириш, бозорнинг ўзгариб борувчан талабларига

мослаштириб, янгилаш ғояларига эга бўлган, шунингдек, уни амалга

оширувчи кишигина тадбиркор бўла олади;

➢ таваккал қилишга мойиллик, мулкий жавобгарликни ҳис қилиш

ва ҳ.к. [ 6].;

Шунингдек, тадбиркорлик бизнесдан фарқли равишда товар ишлаб

чиқариш ва хизмат кўрсатишнинг ўзи шуғулланаётган соҳасини чуқур

билишни, профессионаллик хусусиятларини эгаллашни тақоза этади.

Тадбиркорлик мулк шаклларига кўра давлат, нодавлат, шу жумладан,

хусусий, аралаш шаклларда намоён бўлади. Нодавлат шаклларига хусусий

– якка ва хусусий – коорпоратив тадбиркорлик киради. Ўз навбатида

хусусий – якка тадбиркорлик субъектининг ўз меҳнатига ва ёлланма

меҳнатга асосланган бўлади. Хусусий–коорпоратив тадбиркорликка

шериклик, пайчилик жамоалари, акциядорлик жамиятлари киради. Аралаш

тадбиркорлик қўшма, аралаш ва ижара корхоналари шаклида намоён

бўлади.

Уюшиш даражасига кўра, якка тартибдаги ва жамоа тадбиркорлик

шакллари мавжуд. Якка тартибдаги тадбиркорликка якка тартибда меҳнат

фаолияти билан шуғулланувчи, ўз меҳнатига, хусусий ва ёлланма меҳнатга

асосланган хусусий тадбиркорлик, оилавий корхоналар киради.

Тадбиркорликнинг жамоа шаклига давлат, ширкат, шериклик, пайчилик,

меҳнат жамоаси корхоналари, акциядорлик жамиятлари ва ҳоказолар

киради.

Page 44: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

44

Фаолият соҳасига кўра тадбиркорлик ишлаб чиқариш, хизмат

кўрсатиш, тижорат иши ва тижоратда воситачилик қилиш шаклларига эга

бўлади. Тадбиркорлик корхонасида иш билан банд бўлган ходимлар

миқдорига кўра кичик, ўрта ва йирик тадбиркорлик шаклларида ҳам ўз

ифодасини топади.

Шундай қилиб, тадбиркорлик шакллари бир – бирлари билан ўзаро

боғлиқ бўлиб, унинг бирон – бир шакли айни пайтда бир неча шаклга эга

бўлиши мумкин. Масалан, хусусий тадбиркорлик шакли уюшиш

даражасига, фаолият соҳаси ва иш билан бандлик миқдорига биноан турли

шаклларда намоён бўлади.

Тадбиркорлик уюшиш даражаси бўйича у ёки бу шаклда намоён

бўлиши бир қанча омилларга боғлиқ бўлади. Тадбиркорлик фаолиятининг

ташкилий, уюшиш шакли, биринчидан, тадбиркорнинг шахсий

қизиқишига, ўзини намоён қилишга интилишига; иккинчидан, фаолият

соҳасига; учинчидан, пул маблағларининг миқдорига; тўртинчидан,

таваккал қилишга мойиллигига боғлиқ бўлади[ 7]..

Ҳар бир тадбиркорлик шаклининг ижобий ва салбий томонлари

мавжуддир. Масалан, якка тартибдаги тадбиркорлик унинг энг оддий

шакли бўлиб, барча ташкилий, бошқариш ишларини бир киши олиб

боради. У бутун масъулиятни ўз зиммасига олади ва тушган даромадни ўзи

мустақил тақсимлайди ва ундан фойдаланади.

Бунда тадбиркорлик ишлаб чиқариш ва тижорат фаолиятини фақат

ўз қарорига кўра юритади ва унинг учун жавоб беради. Аммо тадбиркор ўз

фаолияти билан боғлиқ бўлган барча мажбуриятни, таҳликани фақат ўз

зиммасига олади.

Шу боисдан, агар бозори касодга учраса, хонавайрон бўлса, у ўз мол-

мулкини бутунлай йўқотади. Тадбиркорликнинг ушбу тури асосан иш

бошлаш учун кўп капитал талаб қилинмайдиган ва технологик жиҳатдан

унчалик мураккаб бўлмаган иқтисодий фаолият соҳаларида кенг

тарқалади. Якка тартибдаги иш юритувчи тадбиркорлар таваккал қилишга

мойил бўлган, барча таҳликани ўз зиммасига олишга қодир бўлган

шахслар ҳисобланади.

Шерикчиликка асосланган тадбиркорлик фаолияти бир мунча кўпроқ

капитал сарф қилинадиган, якка тартибдаги тадбиркорликка нисбатан бир

мунча мураккаброқ технологик асосга эга бўлган фаолият соҳаларида

кенгроқ тарқалади. Шунингдек, иқтисодий таҳликани бир мунча

пасайтириш, уни шериклар ўртасида тақсимлаш йўли билан, ўз

масъулиятини ва ўзига келган хавф–хатарни камайтиришни истайдиган

тадбиркорлар ҳам шерикчилик асосида иш юритишга мойил бўлганларида

ушбу тадбиркорлик шакли юзага келади. Ушбу тадбиркорлик шаклида

унинг ҳар бир аъзоси бошқа шерикнинг хатти-ҳаракати учун жавоб беради.

Айни пайтда, ҳар бир аъзонинг аҳволи шерикнинг хатти-ҳаракатига ҳам

боғлиқ бўлади. Шериклар ўртасида келишмовчиликлар ҳам содир бўлиб

туради.

Page 45: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

45

Тадбиркорликнинг замонавий шаклларидан бири унинг коорпоратив

шаклидир. У асосан акционерлик (акциядорлик) жамияти шаклида амал

қилади. Унинг ҳар бир аъзосининг улуши у эгаллаган акциялар миқдори

билан белгиланади[ 8]..

Ушбу тадбиркорлик шаклининг энг муҳим афзаллиги акциядорлар

масъулиятларининг ғоятда чекланганлиги, капитал функциясининг, яъни

амал қилишнинг капитал мулкдан ажратилганлиги, акциялар чиқариш

йўли билан қўшимча маблағларни жалб қилиш имкониятларининг

кенглиги билан ифодаланади. Бундай жамиятлар асосан жуда кўп

миқдорда капитал талаб қиладиган, технологик жиҳатдан кенг кўламни ва

мураккаб моддий технологик асосни талаб қиладиган иқтисодий фаолият

соҳаларида кенг тарқалади.

Кичик тадбиркорлик эркин бозор иқтисодиёти шароитида фаолият

кўрсатиш жараёнида ташкил этилиш шакли ва турларини ўзгартириб

боради ҳамда ўз имконияти ва ташқи муҳит таъсирида фаолият турларини

ўзгартириши, бир шаклдан иккинчи шаклга ўтиши мумкин.

Бозор иқтисодиёти асосида ривожланган ва ривожланаётган

мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик корхоналари бир

неча асосий функцияларни бажариб келмоқда. Янги иш жойларини ташкил

этиб, иқтисодиётдаги керакли таркибий ўзгаришларнинг ижтимоий

харажатларини тенглаштириб келмоқда. Ўзбекистонда ҳам бозор

иқтисодиётининг амал қилиш жараёнида кичик бизнес ва хусусий

тадбиркорликни ривожлантириш ва бу борада хорижий давлатлар

тажрибасини изчиллик билан ўрганишимиз лозим.

Юқоридагилардан келиб чиққан ҳолда шуни айтиш мумкинки,

давлат ҳокимияти томонидан олиб борилаётган демократик жамият қуриш,

тўлақонли фаолият юритувчи ва хусусий мулкчилик устуворлигига

асосланган бозор иқтисодиётини бунёд этишга қаратилган иқтисодий

сиёсат, бугунги иқтисодий ривожланиш стратегиясида кичик бизнес ва

хусусий тадбиркорликни ривожлантиришдан иборат бўлиши лозим.

Агросаноат мажмуида олиб борилаётган иқтисодий ислоҳотлар

натижасида бозор иқтисодиётига мос турли мулкчилик шаклларига

асосланган тадбиркорлик субъектлари шаклланди. Айрим мулк

субъектлари хусусийлаштирилиб, хусусий –якка, хусусий-коорпоратив

тадбиркорлик шакллларига айланиб борди. Агросаноат мажмуининг

қишлоқ хўжалик маҳсулотлари ишлаб чиқариш соҳасида аввал жамоа

(ширкат) хўжаликлари, уларнинг таркибида фермер хўжаликлари, деҳқон

хўжаликлари ташкил этилди.

Хизмат кўрсатиш соҳасидаги маданий –маиший, савдо объектлар

хусусийлаштирилиб, хусусий тадбиркорлик субъектлари сифатида

фаолият олиб борди, ишлаб чиқариш инфратузилмаси объектлари МТП,

ММТП, ўғит билан таъминлаш, уруғлик билан таъминлаш, ёқилғи мойлаш

материаллари билан таъминлаш корхоналарари ҳиссадорлик жамиятларига

айлантирилди.

Page 46: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

46

Қишлоқ хўжалигини маҳсулотларини қайта ишловчи корхоналар

ишлаб чиқариш ҳажми ҳамда технологик жиҳатдан йирик бўлганлиги

сабабли ҳиссадорлик жамиялартига айлантирилди. Мазкур соҳада фақат

мева-сабзовот маҳсулотларини қайта ишловчи кичик тадбиркорлик

субъектлари шаклланди.

Хулосалар. Агросаноат мажмуи соҳаларидаги турли мулкчиликка

асосланган тадбиркорлик субъектларининг бир-бирига боғлиқ ҳолдаги

фаолияти аграр муносабатларни вужудга келтиради.

Аграр муносабатлар бу–кишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб

чиқариш, қайта ишлаш, сотиш ва қишлоқ хўжалиги воситаларини ишлаб

чиқариш билан боғлиқ бўлган турли-туман субъектлар ўртасидаги

муносабатлардир.

Аграр соҳадаги барча иқтисодий субъектларнинг фаолияти

агратадбиркорликнинг шаклланишига олиб келади, зеро агротадбиркорлик

бошқа тармоқлардаги тадбиркорлик ҳаракатидан фарқ қилади. Чунки

мазкур соҳанинг марказида ер муносабатлари билан боғлиқ ҳолда қишлоқ

хўжалик маҳсулотлари ишлаб чиқариш ётади. Бу эса агросаноат мажмуида

хусусий тадбиркорликни ташкил этишнинг ўзига хос хусусиятлари

мавжудлигини англатади.

Бугунги кунда агросаноат тармоқларида фаолият кўрсатаёган кичик

бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларининг ҳозирги ва келажакдаги

фаолиятини самарали ташкил этиш, бошқариш учун ўзгармас харажатлар

таркибига кирувчи ер ва ер билан боғлиқ харажатларни, техника

воситаларини кўпайтириш ва такрор ҳосил қилиш харажатларини,

шунингдек, бошқарув харажатларини кўпайтириш билан фойда ўртасидаги

нисбатни таъминлаш лозим.

Бизнингча, агросаноат мажмуи тармоқлари бир-бирини тақозо

қилганлиги учун соҳаларни ўзида бирлаштирган кооперацияни ташкил

қилиш ҳамда ушбу кооперация йириклашган фермер хўжаликлари ва қайта

ишловчи кичик корхонларнинг моддий базасида асосида инфратузилма

корхоналари йуналишларида ташкил этилиши мақсадга мувофиқ. Ушбу

кооперация агросаноат мажмуи корхоналарида молиявий бирлашуви

асосида ташкил этилиб, қишлоқ хўжалиги товар ишлаб чиқарувчилар ва

қйта ишлаш корхоналарининг ривожланишига асос бўлади.

Кооперация аъзолари агросаноат мажмуи кичик корхоналари бўлиб,

улар ишлаб чиқаришнинг функционал йўналишлари бўйича бирлашади.

Ташкил этилган кооперация кенгаши қарори асосида амалга оширувчи

тузулма томонидан ижро этилади. Масалан, қишлоқ хўжалигида 2500 га

яқин қишлоқ хўжалиги машиналаридан фойдаланилиб, уларнинг

барчасини бир кичик корхона томонидан сотиб ошлиш имкониятига эга

эмас. ММТПларнинг қишлоқ хўжалиги машиналарини сотиб олишга

имконияти етмайди. Давлат ҳам ҳар бир худудда комплекс қишлоқ

хўжалиги машиналари билан таъминлаш имконияти етарли эмас. Чунки

фақат қишлоқ хўжалигини ривожлантириш мамлакат барқарорлигини

таъминламайди. Бошқа тармоқларни ҳам ривожлантириш лозим. Давлат

Page 47: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

47

томонидан фақат ташкилий, хуқуқий, иқтисодий ва молиявий имтиёзлар

ёрдамида рағбатлантирилиб турилиши мумкин. Бундай вазиятда кичик

корхоналар имкониятларини бирлаштириб, кооперация асосида ўзини-узи

таъминлаш мумкин. Техника ва технология йуналишида бирлашган

кооперация аъзолари ихтиёрий равишда қишлоқ хўжалик машиналари

сотиб олиш бўйича, қайта ишлаш технологияларини сотиб олиш бўйича

инфратузилма корхоналарига керакли воситаларни сотиб олиш бўйича

молиявий маблағларини бирлаштириладилар.Тупланган молиявий

маблағлар ҳисобига олинган техника ва технологиялардан фойдаланиш

кооперация кенаши қарори билан мулк эгалари томонидан тўла

фойдаланилади, кооперация аъзоларига улар хизматида имтиёзлар

берилади. Кооперацияга аъзо бўлмаган кичик корхонлардан эса тўлиқ

хизмат ҳақи олинади. Ушбудан келиб тушган даромаддан кооперацияни

ташкил этиш ва ижро этиш харажатлари олиб қолиниб, мулк эгалари

ўртасида қўшган улушига кўра тақсимланади. Кооперациянинг бундай

тартиби бошқа функционал бирлашувларда ҳам қўлланилиши мақсадга

мувофиқ бўлади.

Адабиётлар

1. Экономика и организация рыночнго хозяйства в России М.:

Прогресс,1995.155 стр.

2. Бусыгин А.В. Предпренимательства: Основной курс –М.:

«ИНФРА-М» 1997.-608 стр.

3. Котлер Ф. Маркетинг менеджмент: Экспресс- курс.-СПб.:

«Питер», 2007-496стр.

4. Герчикова И.Н. Менеджмент.М.:ЮНИТИ,2007.418стр.

5. Русинов Ф.М Возраждения предпринимательство в России.

Майкоп:1999 27-28 стр.

6. Kurbonov A. B., Shoxo'jaeva Z. S. Sustainable development of the

agrarian sector depends on the efficient use of water resources //International

Journal of Engineering and Advanced Technology. – 2019. – Т. 8. – №. 6. – С.

5123-5126.

7. Курбанов Алишер Бобокулович. Роль малого бизнеса в

инновационной деятельности // Economics. 2020. №1 (44). URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/rol-malogo-biznesa-v-innovatsionnoy-

deyatelnosti (дата обращения: 14.11.2020).

8. Турсунов Имамназар Эгамбердиевич, Курбанов Алишер

Бобокулович Инновационные подходы развития предпринимательства //

International Journal of Innovative Technologies in Economy. 2018. №5 (17).

URL: https://cyberleninka.ru/article/n/innovatsionnye-podhody-razvitiya-

predprinimatelstva

9. Курбанов Алишер Бобокулович Роль малого бизнеса в

инновационной деятельности // Economics. 2020. №1 (44).

10. Bobokulovich, Kurbanov Alisher, and Jalilova Nigora Mavlonovna.

"The Role Of Small Business In The National Economy." The American Journal

of Interdisciplinary Innovations and Research 2.07 (2020): 95-98.

Page 48: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

48

11. Kurbanov Alisher Bobokulovich, Alimova Munisa Yulchiyena.

Prospects for the development of fruit and vegetable enterprises. JournalNX- A

Multidisciplinary Peer Reviewed Journal ISSN No: 2581 - 4230 VOLUME 6,

ISSUE 12, Dec. -2020

12. Kurbonov A. B.1 , Jalilova N.M.2, Safarov K. B.3 Directions For The

Formation Of Cooperation In The Field Of Agricultural Entrepreneurship.

"Экономика и социум" №12(79) 2020/

13. Khamrayeva Sayyora Nasimovna, Kurbanov Alisher Bobokulovich,

Fayziyeva Shirin Shodmonovna. Thınkıng Desıgn an Effectıve Way to Shape

and Develop Innovatıons. International Journal of Advanced Science and

Technology Vol. 29, No. 7, (2020), pp. 7954-7960.

АГРОЛОГИСТИКА – ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИНИ

РИВОЖЛАНТИРУВЧИ КУЧ

Мадалиев Абдулла Ахмедович - Ташкент давлат

аграр университети, “Агрологистика” кафедраси доценти,

иқтисодиёт фанлари бўйича фалсафа доктори,

Халиков Суюн Равшанович - Ташкент давлат аграр

университети, “Агрологистика” кафедраси доценти, иқтисодиёт фанлари

номзоди,

Аннотация: Логистика ҳозирги замон ишлаб чиқаришини ривож-

лантиришда драйверлик ролини ўйнамоқда. Шу сабабдан ушбу мақолада

мамлакат қишлоқ хўжалигига агрологистика хизматларини жорий этиш

заруриятлари хусусида фикр юритилади. Агрологистика хизматини йўлга

қўйилиши қишлоқ хўжалигида агротехник қоидаларни ўз вақтида ва

сифатли амалга ошириш учун кенг имкониятлар яратади. Шунингдек,

соҳада агрологистикани ташкил этишда қатор муаммо ва камчиликлар

хусусида ҳам тўхталиб ўтилган ҳамда уларни бартараф этиш бўйича ҳам

фикр-мулоҳазалар илгари сурилган.

Калит сўзлар: агрологистика, фермер хўжалиги, иқтисодиёт,

ахборот, технология, молия, инфратузилма.

Аннотация: Логистика играет ведущую роль в развитии современ-

ного производства. Поэтому в данной статье обсуждается необходимость

внедрения агрологистических услуг в сельском хозяйстве страны.

Создание службы агрологистики дасть широкие возможности для

своевременного и качественного выполнения агротехнических правил в

сельском хозяйстве. Наряду с этим были затронуты ряд проблем и

недостатков в организации агрологистики на местах, а также были

выдвинуты ряд предложений по их устранению.

Ключевые слова: агрологистика, фермерское хозяйство, экономика,

информация, технология, финансы, инфраструктура.

Abstract: Logistics plays a leading role in the development of modern

production.Therefore, this article discusses the need to introduce agrological

services in the country agriculture.The creation of an agricultural logistics

Page 49: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

49

service will provide ample opportunities for the timely and high-quality

implementation of agrotechnical rules in agriculture.Along with this, a number

of problems and shortcomings in the organization of agricultural logistics in the

field were raised, and a number of proposals were put forward to eliminate

them.

Key words: agrologistics, farming, economics, information, technology,

finance, infrastructure.

Кириш. Бозор иқтисодиёти шароитида логистиканинг аҳамиятини

белгилайдиган иқтисодий, ташкилий-иқтисодий, ахборот ва техник омил-

лари мавжуд. Буларнинг барчаси ўз хусусиятига кўра муайян вазифа-

ларини адо этади. Логистикани жорий этишнинг муҳим аҳамияти шунда-

ки, мамлакатда пул-товар муносабатларининг жадаллашуви, корхоналар

ўртасидаги иқтисодий алоқаларнинг кенгайиши, ишлаб чиқариш инфрату-

зилмаларининг ривожланиши, корхоналарнинг иқтисодий мустақиллигини

таъминлаш билан билан боғлиқ.

Республикадаги реал иқтисодий тармоқлардаги субъектларнинг

етарли даражада алоқага киришмаганлиги, ўзаро ҳамкорликдаги бирлаш-

тирувчи кучга эга бўлмаганлиги, моддий оқимларнинг яхлит механиз-

мининг ривожланмаганлиги шу куннинг долзарб масаласи бўлиб турибди.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. “Логистика” сўзи деярли барча

европа тилларида мавжуд бўлиб, лекин улар турлича маъно касб этади.

Византия империясида логистикани қўллашдан мақсад “Армияда иш

ҳақини тўлаш, эҳтиёжларни қондириш, уни тўғри қуроллантириш ва

тақсимлаш, яъни ўз қуролли кучлари ҳаракати ва тақсимотига раҳбарлик

қилиш”[6] деб таърифлаган бўлса [Г.Павеллек, 1993], бошқа олим ўз

тадқиқотида [Г.В. Лейбниц, 1702)] бу матнни “математик логика”[7] деб

атади. XIX асрда [Антуан-Анри Жомини, 1861] логистикани “Ҳарбий

қисмларда режалаштириш, назорат қилиш ва етказиб бериш, қўшинларни

жойлаштириш жойларини аниқлаш, армия учун транспорт хизматлари ва

бошқаларни амалга оширишда қўмондонликнинг амалий санъати сифатида

таърифлайди”[8].

Тадқиқот методлари. Мақоладатизимли ёндашув, қиёсий ва тарки-

бий таҳлил, мақсадли ва дастурий ёндашувлар, умумлаштириш усуллари

қўлланилган.

Таҳлил ва натижалар.

- логистиканинг назарий ва амалий жиҳатлари ўргнилиб, уни

қишлоқ хўжалигида қўллашнинг усуллари тавсия қилинган;

- бошқарувнинг логистик элементлари билан бойитиш зарурати

далилланган;

- логистикани омилкорлик билан ташкил этишда ва корхоналар

ўртасида интеграцион ва кооперацион фаолиятни ташкил этиш учун

ҳудудий жамоатчилик бошқарувларини ташкил қилиш таклиф этилди.

Агрологистика – агросаноат секторини комплекс ривожлантирувчи

самарали йўналиш ҳисобланади. У аграр ишлаб чиқариш, маҳсулотларни

Page 50: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

50

қайта ишлаш, матлубот (савдо) секторларини ўзида бирлаштиради. Улар

бир-бири билан ишлаб чиқариш, технологик, иқтисодий, ахборот,

молиявий, меҳнат ва бошқалар орқали ўзаро чамбарчас боғлиқ бўлади.

Маҳсулот ва хизматлар айланадиган майдонда товарнинг ҳаракат

жараёнларини, шу жумладан ахборот, транспорт ва молиявий жиҳатларни

микро ҳамда макродаражаларда, яъни айрим корхоналар ва савдо-

воситачилик тузилмалари ҳамда иқтисодиётнинг турли тармоқларида

оптималлаштириш ва тартибга солиш масалалари билан шуғулланади.

Мамлакат қишлоқ хўжалигини барқарор ривожлантириш учун

агрологистикани кенг жорий этиш борасида муайян ишларга қўл

урилмоқда. Президент Ш. Мирзиёевнинг 2019 йил 29 июлда “Қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини чуқур қайта ишлаш ва озиқ-овқат саноатини

янада ривожлантириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги [1]

ҳамда 2020 йил 11 августда “Халқаро тикланиш ва тараққиёт банки ҳамда

халқаро тараққиёт уюшмаси иштирокида “Ўзбекистон Республикаси

қишлоқ хўжалигини модернизация қилиш” лойиҳасини амалга ошириш

чора-тадбирлари тўғрисида”[2] қарорлари қабул қилинди. Ушбу

қарорларга асосан 2019 – 2024 йилларда 3 млн тонна қувватга (367 млн.

доллар) эга бўлган 8 та йирик ва 424 минг тонна қувватга эга бўлган 39 та

замонавий агрологистика марказларини ташкил этиш белгиланган. Жадвал

2021 йилда ишга туширилиши режалаштирилганагрологистик

марказлар1

№ Ҳудудлар номи

01.01.2021

йил

2021 йил

жами режаси

01.01.2022

йил

сони минг.тн сони минг.тн сони минг.тн

Республика бўйича: 51 737,6 20 282,1 71 1019,7

1 Қорақалпоғистон

Республикаси 3 19 1 5 4 24

2 Андижон вилояти 3 77 3 27,1 6 104,1

3 Бухоро вилояти 4 55 3 55 7 110

4 Жиззах вилояти 3 26 3 26

5 Қашқадарё вилояти 2 8 2 8

6 Навоий вилояти 1 5,5 1 5,5

7 Наманган вилояти 3 26,8 2 35 5 61,8

8 Самарқанд вилояти 7 161,1 3 46 10 207

9 Сурхандарё

вилояти

8 111,3 2 55 10 166,3

10 Сирдарё вилояти 3 81,3 3 81,3

11 Тошкент вилояти 1 10 2 33 3 43

12 Фарғона вилояти 9 102,4 3 16 12 118,4

1Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалиги вазирлиги маълумотномаси.

Page 51: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

51

13 Хоразм вилояти 3 24,2 3 24,2

14 Тошкент шаҳар 1 30 1 10 2 40

Ресурслар билан таъминлаш омбор инфратузилмаси имконият-

ларидан янада тўлароқ фойдаланиш учун товар айланиши ҳажмларини шу

жумладан фаолият турлари ва хизматларни диверсификация қилиш (янги

харидоргир товарларни муомалага чиқариш, тақчил маҳсулотларнинг ўз

ишлаб чиқаришини ривожлантириш, янги хизмат турларини ўзлаштириш

ва б.) ҳисобига изчил кўпайтириш лозим. Бу АСМ учун мўлжалланган

моддий-техника воситаларининг асосий номенклатурасига амортизация

ажратмаларини камайтириш имконини беради.

Хизмат кўрсатиш тармоқлари, қишлоқ хўжалик маҳсулотини тайёр-

лаш, сақлаш ва транспортда ташиш тармоқлари жадал суръатларда ривож-

ланиши ва самарали фаолият кўрсатишини таъминловчи чора-тадбирлар

тизимини белгилаш лозим. Бунда инфратузилманинг транспорт, идиш

хўжалиги, сақлаш ва тайёрлов каби ўзаро боғланган бўғинлари комплекс

ривожланишини таъминлаш назарда тутилади. Инфратузилма қишлоқ

хўжалиги ҳамда АСМ бошқа бўғинларининг ривожланиш имкониятларини

ҳисобга олган ҳолда шакллантирилиши лозим.

Логистика – бу харажатларни қисқартириш йўлларини излаш,

моддий таъминот, маҳсулотни сақлаш ва сотиш, маркетинг фаолиятини

яхшилаш, таъминотчилар, истеъмолчилар, етказиб берувчилар ўртасида

ўзаро алоқани мустаҳкамлаш, моддий оқимлар ҳаракати технологиясини

такомиллаштириш каби йўналишлар орқали амалга ошади. Энг муҳим

мақсад – харажатларни минималлаштириш ва фойдани максималлаш-

тиришдир.

Логистика марказларининг асосий функцияси қуйидагилардан

иборат:

– қишлоқ хўжалик маҳсулотларини қабул қилиб олиш;

– маҳсулотларнинг товар партияларини бутлаш;

– маҳсулотни дастлабки қайта ишлашни ташкил этиш ва ишлов

бериш;

– маҳсулотларнинг улгуржи савдосини ташкил этиш;

– маҳсулотлар кўргазма ярмаркалари, маркетинг тадбирлари ва

ҳосил байрамларини уюштириш.

Ҳудудларда фермер хўжаликлари сони кўп бўлишига қарамай, улар

майдалиги туфайли маҳсулотлари кам. Улар етиштирган ҳосилни катта

харидорларга сотиш учун бир қанча фермер хўжаликларининг

маҳсулотларини жамлайдиган логистик марказлар зарур. Бу марказлар

маҳсулотларни қабул қилиб олиши учун зарурий сақлаш ва бошланғич

қайта ишлаш имкониятларига эга бўлиши лозим.

Агрологистика агросаноатни барқарор ривожлантиришда фавқулод-

да муҳим роль ўйнайди. Ҳудудларда агрологистика хизматини ташкил

этиб, фермер хўжаликлари билан маҳсулот ишлаб чиқариш, уни қайта

ишлаш, юкларни ташиш, савдо ва бошқа масалаларда занжирли алоқа

Page 52: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

52

ўрнатиш керак. Яъни, бунда агрологистиканинг элементлари бўлган

автотранспорт хизмати, ишлаб чиқаришга техникавий-сервис хизмати,

қайта ишлаш ва сақлаш, маҳсулотни харид қилиш ва сотиш, экспорт

қилиш билан шуғулланувчи тузилмани вужудга келтириши лозим.

Маълумотларга кўра, Ғарбий Европада маҳсулот ишлаб чиқаришга

кетадиган вақтнинг деярли 98 фоизи моддий-техник-таъминот йўналиш-

лари (хом-ашёни етказиб бериш, тайёр маҳсулотларни ташиш, уларни

омборларга жойлаш ва сақлаш)га сарф бўлади. Умумий вақтдан ишлаб

чиқаришга атиги 2 фоизгина, транспортировкага 50 фоиз сарфланади.

Бундан ташқари Ғарбий Европа мамлакатларида барча фаолиятлар учун

моддий-техник таъминот билан бўладиган харажатлар миллий ялпи

маҳсулотнинг 13 фоиз қиймати миқдорини ташкил қилади. Бу қийматнинг

тақсимоти қуйидагича: транспортировкага 41 фоиз, маҳсулотни сақлашга

21 фоиз, моддий захираларга 23 фоиз, маъмурий харажатларга 15 фоиз

сарфланади”[3].

Логистиканинг ҳали ҳануз ягона муайян талқини йўқ. АҚШнинг

логистика менежменти кенгаши уни қуйидагича тарифлашни тавсия этади:

“Логистика — бу менежментнинг интеграл қуроли бўлиб, стратегик,

тактик ва оператив бизнес мақсадлари, яъни истеъмолчиларнинг маҳсулот

ва хизматларга бўлган пировард талабаларини қондириш, материал ва

сервис хизматлари оқимини бошқариш ҳамда бу оқимни ахборот ва

молиявий маблағлар билан таъминлашга айтилади”[4].

Агросаноат секторида ишлаб чиқариш агрологистикасини 4 та

бўлимга ажратиш мақсадга мувофиқ.

I. Ишлаб чиқариш:

– ер ҳайдаш;

– экиш;

– агротехник ишлов бериш;

– йиғиб-териб олиш каби ишлар.

II. Таъминот:

– уруғ, янги навлар, зотли моллар;

– минерал ўғитлар;

– ёнилғи-мойлаш материаллари;

– техника ва механизмлар;

– эҳтиёт қисмлари ва бошқалар.

III. Транспортировка, сақлаш ва қайта ишлаш:

– маҳсулотлар ва бошқа юкларни ташиш;

– маҳсулотларни ғамлаш, омборларга жойлаш ва сақлаш;

– совуқхоналар ташкил этиш;

– маҳсулотларни қайта ишлаш, қадоқлаш ва ҳоказолар.

IV. Маҳсулотларни сотиш ва маркетинг фаолияти:

– тайёр маҳсулотни харид қилиш ёки харидорлар топиш;

– бозорни ўрганиш;

– реклама;

Page 53: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

53

– фермерларга маҳсулот етиштириш бўйича асосли таклифлар

тайёрлаш, ахборот билан таъминлаш ва бошқалар.

Агрологистикани тахминан шундай тизим асосида ташкил этиш

кўплаб муаммоларни малакали ҳал этиш имконини беради. Масалан,

ҳуддудаги фермер хўжаликларини уруғ билан таъминловчи мутахассис

уруғни фермерга нисбатан яхшироқ тушунади. Ёки етиштирилган

маҳсулотни сотиш бўйича логистика хизматида кўпроқ маълумот бўлади

ва ҳоказо. Бу билан ишлар барча жабҳаларда тизимли ва омилкорлик

билан ташкил этилади. Одатда юқорида таъкидлаб ўтилган биринчи бўлим

логистиканинг функционал вазифасига киритилмайди. Агар бу бўлим ҳам

агрологистиканинг таркибидан ўрин олса, агротехнологик тадбирлар

тўлақонли амалга оширилади.

Агрологистика фермер хўжаликларининг фаолиятига кириб бориб,

экин экишни режалаштириш, муддатларини оптималлаштириш, уруғ

навларини танлаш, агротехник ишлов бериш, йиғиб-териб олиш,

маҳсулотларни ташиш, сақлаш, қайта ишлаш ва сотишга қадар бўлган

жараёнларда яқин кўмакчи бўлиб иштирок этиши учун агрологистика

малакали кадрлар билан бутланган бўлиши зарур. Маҳсулотлар

рақобатбардош бўлиши учун иштирокчилар ишга алоҳида субъектлар

сифатида эмас, ягона интеграллашган тизим сифатида ёндашиши керак.

Агрологистика хизмати йўлга қўйилмаса, экин майдонлари ўз

вақтида ҳайдалмаса, ёки экин экилмаса, агротехник тадбирлар

бажарилмаса, ҳосил ўз муддатида йиғиб-териб олинмаса, сақланмаса ёки

қайта ишланмаса, уларни сотиб, кўзда тутилган миқдордаги фойдани олиб

бўлмайди.

Айни пайтда логистикани ташкил этиш тизимида қуйидаги

муаммолар мавжуд:

– техника ва транспорт хизматлари кўрсатиш тизими йўқ;

– ҳудудларда йўл ва йўл хўжалиги фаолияти талабга жавоб

бермайди;

– ташишда ахборот тизими йўлга қўйилмаган;

– жойларда омборлар, музхоналар етишмайди;

– қайта ишлаш саноати ривожланмаган;

– маркетинг хизмати етарли даражада ташкил этилмаган ва ҳоказо.

Транспорт-экспедиция отрядлари ва локал қишлоқ хўжалиги

терминалларини тузиш лозим. Натижада фермер хўжаликлари билан бир

қаторда томорқа хўжаликларининг ҳам маҳсулотларини ташиш, сотиш,

қайта ишлаш мумкин бўлади. Ахборот консалтинг хизматларини йўлга

қўйиш билан фермер, деҳқон ва томорқа хўжаликларини тегишли

маълумотлар билан таъминлаш имкони туғилади.

Айни даврда ахборот-коммуникация технологиялари тоборо

ривожланиб бораётган экан, агрологистика фаолиятини ҳам жадаллик

билан ривожлантириш ва ортда қолган даврни тезда босиб ўтиш зарур.

Бунинг учун соҳага рақамли агрологистикани жорий этиш лозим. Бунга

барча шарт-шароитлар ва имкониятлар мавжуд.

Page 54: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

54

Агрокластер, кооперацион жамиятлар, агротехнопарк, агрологистика

хизматларини ташкил этишда фермер, деҳқон хўжаликларива томорқа ер

эгалари кенгашиоператорлик ва мувофиқлаштириш вазифаларини

бажариши керак. Бундай ташкилотлар ишлаб чиқаришда ҳалал бераётган

объектив ва субъектив омилларни бартараф этиш, меҳнат унумдорлигини

ошириш, харажат ва исрофгарчиликларни қисқартириш, самарадорликни

оширишда катта роль ўйнайди.

Хулоса. Давлатимиз Бутунжаҳон савдо ташкилотига аъзо бўлиш

учун тараддуд кўраётган экан, бунинг учун агросаноатни комплекс ривож-

лантириш ва бунда агрологистиканинг ривожланиши муҳим аҳамият касб

этади.

“Айни пайтда агросаноат секторида худди шундай ҳолат мавжуд.

Битта қишлоқ хўжалиги атрофида кўплаб тузилмалар ўз фаолиятини

алоҳида-алоҳида ташкил этмоқда. Булар фермер хўжаликлари, МТП, сув-

дан фойдаланувчилар уюшмаси, таъминот ташкилотлари ва бошқалар.

Уларнинг ҳамкорлигида ўзаро боғлиқлик етишмайди. Улар турли тузил-

малардан иборат бўлганлиги учун ишга муносабати ҳар хил. Бу эса био-

логик хусусиятли экинларни етиштиришда ўзига хос талабларга жавоб

бермайди. Шу сабабдан қишлоқ хўжалигини ривожлантириш муаммо-

лигича қолмоқда” [5].

Тузилмаларнинг интеграцион фаолиятини йўлга қўйиш учун

агросаноатни комплекс ривожлантириш жамоатчилик уюшмаларини

ташкил этиш зарурати ниҳоятда юқори. Бунда фаолиятнинг юқори

даражадаги уйғунлиги вужудга келиб, ривожланишнинг муҳим омили

бўлиб хизмат қилади.

Адабиётлар

1. Ўзбекистон Республикаси Президентинингқарори29.07.2019 й.N

Пқ-4406.

2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори11.08.2020

й.N Пқ-4803.

3. Мадалиев А.А. “Агросаноатни комплекс ривожлантиришда

бошқарувни демократлаштириш асослари” Монография. – Т.: Наврўз, 2018

й.

4. Кальченко А.Г. Основы логистики. – Киев: Знания, 1999.

5. Елисеев Е. Логистика покривщая мир. Новая концепция

руководства предприятиями // Маркетолог. 2000. №9. –С12-13.

6. https://studref.com/625086/logistika/istoriya_razvitiya_logistiki.

7. ttps://studwood.ru/2177438/marketing/peredovye_uchenye_rossii_

oblasti_logistiki_nauchnyetrudy#74

8. https://studwood.ru/2177438/marketing/peredovye_uchenye_rossii_obl

asti_logistiki_nauchnyetrudy#74.

9. Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалиги вазирлиги

маълумотномаси

Page 55: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

55

БЛАГОТВОРИТЕЛЬНОСТЬ НА КРАУДФАНДИНГОВЫХ

ПЛАТФОРМАХ В УСЛОВИЯХ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ

СВОБОДНОГО ЗАРАБОТКА

Мамадов Сайидмуродхон Валиевич

ГОУ «ХГУ имени академика Б. Гафурова»

к.э.н., зав. кафедрой «Финансы и налоги»

Мирбобоева Матлюбахон Ибраимхоновна

докторант PhD ГОУ «ХГУ имени академика Б. Гафурова»

Аннотация. Инновации и технический прогресс нарушили прежний

порядок вещей. Передовые технологии открывают новые возможности,

создавая условия для появления новых и преобразованных рабочих мест,

наращивая производительность и повышая эффективность предоставления

общественных услуг. Статья посвящена рассмотрению места благотво-

рительной деятельности в рамках цифровой экономики свободного зара-

ботка, экономическим аспектам интернет технологий в реализации благот-

ворительности на краудфандинговых платформах.

Ключевые слова: цифровая экономика, «экономика свободного

заработка», инновационная экономика, цифровые платформы, цифровые

приложения, дигитализация благотворительности, краудфандинговые

платформы, интернет технологий.

Annotatsiya. Innovatsiyalar va texnologik taraqqiyot eski tartibni buzdi.

Bugungi kunda yangiliklar tobora tez sur'atlar bilan joriy etilmoqda va

texnologiyalar hayotimizning barcha jabhalariga ta'sir qiladi va noaniqlik hissi

yana kuchaymoqda. Ilg'or texnologiyalar yangi imkoniyatlarni ochadi, yangi va

o'zgartirilgan ish joylari uchun sharoit yaratadi, ish unumdorligini oshiradi va

davlat xizmatlarini ko'rsatish samaradorligini oshiradi. Maqola xayr-ehsonning

raqamli iqtisodiyotdagi bepul daromadlarning o'rni, kraudfanding platfor-

malarida xayriya tadbirlarini amalga oshirishda Internet texnologiyalarining

iqtisodiy jihatlarini ko'rib chiqishga bag'ishlangan.

Kalit so'zlar: raqamli iqtisodiyot, "erkin daromad iqtisodiyoti",

innovatsion iqtisodiyot, raqamli platformalar, platformali kompaniyalar, xayriya

ishlari, kraudfanding platformalari, Internet texnologiyalari.

Annotation. Innovation and technological progress have distroyed the old

order of things. Today, innovations are being introduced more and more rapidly,

and technologies affect all aspects of our life, and the feeling of uncertainty is

growing again. Advanced technology opens up new opportunities, creating the

conditions for new and transformed jobs, increasing productivity and improving

the efficiency of public service delivery. The article is devoted to the

consideration of the place of charity within the digital economy of free earnings,

the economic aspects of Internet technologies in the implementation of charity

on crowd funding platforms.

Page 56: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

56

Key words: digital economy, “free economy earnings”, innovative

economy, digital platforms, platform companies, charity work, the crowd

funding platforms, Internet technologies.

Введение. В условиях «экономики свободного заработка»

работникам на протяжении их трудовой жизни придется заниматься

самыми разными «подработками», а это значит, что в течение всей жизни

им придется учиться. Темпы внедрения инноваций будут и далее

нарастать, и развивающимся странам для обеспечения своей

конкурентоспособности в экономике будущего необходимо будет

действовать быстро. Чтобы использовать преимущества новых технологий

и смягчать наиболее острые из порождаемых ими проблем, им придется «с

ощущением совершенной неотложности» осуществлять инвестиции в

своих граждан – прежде всего, в образование и здравоохранение, которые

являются краеугольным камнем человеческого капитала. Инновации

коренным образом изменили качество жизни. Растет продолжительность

жизни, широкое распространение получают базовые услуги

здравоохранения и образования, увеличиваются доходы большинства

людей.

Методология исследования. В проведенииисследования исполь-

зованы методы индукции и дедукции, системный и сопоставительный

анализ, прогнозирование, графическое изображение, статистический и

математический анализ.

Анализ и результаты. По данным последнего обследования три

четверти граждан Европейского Союза уверены, что для их рабочих мест

новые технологии являются благом. Две трети утверждают, что новые

технологии благотворно влияют на общество и еще больше улучшают

качество жизни.

Современные технологии открывают возможности для создания

новых рабочих мест, повышения производительности и оказания эффек-

тивных общественных услуг. Благодаря передовым технологиям в процес-

се внедрения инноваций возникают новые отрасли и новые специальности.

Однако лишь некоторые из них верны применительно к странам с форми-

рующейся рыночной экономикой. Новые технологии размывают границы

компаний, подтверждением чему служит быстрое развитие торговых

платформ. Используя цифровые технологии, предприниматели создают

глобальные платформенные компании, производственные процессы в

которых отличаются от традиционных, предполагающих ввод ресурсов «на

входе» и получение готовой продукции «на выходе». Платформенные

компании часто генерируют стоимость за счет создания эффекта сети,

соединяющей между собой клиентов, производителей и поставщиков, а

также упрощения взаимодействия в рамках модели с множеством граней.

Цифровые платформы расширяют масштабы своей деятельности быстрее и

с меньшими затратами, чем традиционные компании. IKEA – шведская

компания, созданная в 1943 году, – на протяжении первых 30 лет работала

Page 57: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

57

исключительно на отечественном рынке и лишь затем начала свое

продвижение в Европу. Более 70 лет спустя ее общемировая годовая

выручка достигла 42 млрд. долл. США. А китайскому конгломерату

Alibaba удалось, опираясь на цифровые технологии, за два года довести

количество своих клиентов до 1 миллиона, а за 15 лет – объединить на

своей платформе свыше 9 млн. торговцев, ведущих бизнес через Интернет,

и довести годовой оборот до 700 млрд. долл. США. Между тем

«платформенные» компании, такие, как FLIPKART в Индии и JUMIA в

Нигерии, находятся на подъеме во всех странах. Однако с развитием

интегрированных виртуальных торговых платформ возникают вопросы

стратегического характера глобального масштаба, касающиеся

конфиденциальности, конкуренции и налогообложения.

Новые технологии преобразуют набор навыков, необходимых для

работы. Снижается спрос на менее квалифицированных работников,

функции которых можно перепоручить машинам. Растет спрос на

развитые когнитивные навыки, социально-поведенческие навыки, а также

на сочетания навыков, предопределяющие способность к адаптации. Эта

тенденция, уже очевидная в развитых странах, начинает проявляться и в

некоторых развивающихся странах. Об этих изменениях свидетельствует

не только замещение старых рабочих мест новыми, но и появление новых

требований к профессиональной квалификации для работы по сущест-

вующим специальностям. Вместе с тем, угроза, которую новые технологии

представляют для рабочих мест, преувеличена – история уже не раз

преподносила этот урок. Количество рабочих мест в промышленности в

развитых странах сократилось. Сокращение в последние два десятилетия

занятости в промышленности во многих странах с высоким уровнем

дохода – это тщательно изученная тенденция. К числу стран, в которых

уровень занятости в промышленности снизился по сравнению с 1991 годом

на 10 и более процентов, относятся Испания, Португалия и Сингапур. Это

изменение отражает переход от занятости в промышленности к занятости в

сфере услуг. В странах с уровнем дохода ниже среднего наблюдался рост

доли экономически активного населения, занятого в промышленности, – с

16 % в 1991 году до 19 % в 2017 году. Этот рост может быть связан с

одновременным воздействием двух факторов – открытой торговли и

повышения доходов, благодаря которым увеличивается спрос на товары,

услуги и технологии.

Технологии и социальные сети влияют во многих странах на

восприятие усиливающегося неравенства. Люди всегда стремились повы-

шать качество своей жизни и участвовать в экономическом росте, свиде-

телями которого они являются. Возможность соприкоснуться благодаря

социальным сетям и другим цифровым средствам связи с разными,

зачастую принципиально различными стилями жизни и возможностями

только усиливает это чувство. Там, где устремления сочетаются с

возможностями, налицо благоприятные условия для устойчивого

экономического роста в интересах всех слоев населения. Но в условиях

Page 58: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

58

неравенства возможностей или несоответствия существующих рабочих

мест приобретенным навыкам следствием разочарования могут стать

миграция или фрагментация общества.

Медведев Д.А. отмечает, что «цифровая экономика сегодня уже

является данностью, причём не по распоряжению властей или по инициа-

тиве отдельных предпринимателей. Это то, что нас окружает в прямом и

переносном смысле: смартфоны, мобильный интернет, общение в социаль-

ных сетях, Е-commerce и Fulfillment, электронные платежи – всё это часть

современного образа жизни».

Цифровой сектор в Республике Таджикистан также находится на

стадии зарождения. Это тоже связано с практическим отсутствием доступа

предпринимателей к широкополосной связи, что тормозит развитие

процесса инноваций в стране. Менее 1% существующих предприятий

предлагают цифровые услуги. По тем же причинам практически не

существует предприятий, производящих продукты цифрового контента и

медиа.

Реализация дигитализации предусматривает запуск ряда инициатив

по созданию экосистемы цифровой трансформации с привлечением предс-

тавителей частного сектора информационно-коммуникационные техноло-

гии, некоммерческих организаций, научного сообщества, студенчества и

предпринимателей, потенциальных инвесторов, а также представителей

международных организаций по развитию и потенциальных спонсоров.

Создание эффективной экосистемы дигитализации на начальном этапе

важно для обеспечения максимальной вовлеченности всех участников и

потенциальных бенефициаров реализации процесса дигитализации. Успех

дигитализации во многом зависит от степени вовлеченности всех игроков

экосистемы, что позволит со временем определить пути создания

государственно-частного партнерства.

К 2040 году планируется получение существенных цифровых

дивидендов от реализации среднесрочной программы развития цифровой

экономики Республики Таджикистан, в том числе дополнительный рост

ВВП на 1,5-2 %, создание до 0,5 млн. новых рабочих мест и рост качества

жизни населения за счет существенной трансформации сферы услуг.

Благотворительность в цифровой экономике имеет множество

способов реализации, например, реализуется с помощью перечисления

денег с электронных кошельков. Вывести средства возможно на

банковскую карту или получить наличными. Распространенным способом

пожертвования – оплата через терминалы экспресс-оплаты, выбирая

благотворительный раздел, присутствующий в терминале. Пользователь

выбирает нужный раздел, вводит необходимую сумму и личный номер

телефона и переводит желаемую сумму деньги. Пожертвования через смс–

сообщение – очередной способ для помощи нуждающимся людям. Для

перечисления средств (пожертвования), необходимо отправить смс–

сообщение на короткий номер. Сбор online – пожертвований –

быстрорастущий способов привлечения частных пожертвований во многих

Page 59: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

59

странах Европы и США. Создание виртуальных благотворительных

порталов позволит сфокусировать внимание всех участников страны на

оказание благотворительных услуг нуждающимся, а также оказания

благотворительной помощи таким социальным сферам, как

здравоохранение, образование, культура и т.п.

Дигитализация общества приводит к возникновению новых бизнес-

моделей на основе данных. Ключевым направлением для трансформации

подходов оказания услуг и взаимодействия государства с гражданами и

бизнесом станет переход к принципам открытой структуры (Open API),

при котором будет выстраиваться качественно новый уровень кооперации

с коммерческим сектором. Это позволит эффективно использовать

ресурсы, концентрируясь на цифровой инфраструктуре, отдавая

«последний метр» по оказанию благотворительных услуг обществу и

частному сектору. При этом негосударственные информационные ресурсы

будут являться фронт-эндом, интегрируя государственные услуги в

собственные экосистемы, где граждане и предприниматели смогут

инициировать и получать благотворительные услуги. Намечена реализация

модели (G2C), когда услуги будут оказываться без необходимости

физического посещения учреждений. Первоочередным ключевым

принципом для совершенствования всех процессов (G2C, G2B, G2G)

станет реализация взаимодействия по формату Paper-Free — исключение

бумажного документооборота. Дигитализация взаимодействия государства

и бизнеса (G2B) направлена на снижение трансакционных издержек

предпринимателей. Данная инициатива станет ключевой в обеспечение

прозрачности оказания благотворительных услуг. Реализация принципа

Digital by Default, предусматривающего планирование и последующее

оказание услуг исключительно в цифровой форме, с расширением возмож-

ности самообслуживания, могут расширить возможности и потенциал

благотворительной деятельности. Будут созданы условия и цифровая

платформа для заключения трудовых отношений с фиксацией выплат по

социальным пособиям и пенсионным отчислениям и т.п.

Внедрение цифрового идентификационного механизма станет осно-

вополагающей инфраструктурой. Он позволит построить универсальную

цифровую среду для взаимодействия и коммуникаций между финан-

совыми институтами, клиентами, государственными органами и другими

организациями, и ведомствами. Это качественно повысит уровень и эффек-

тивность оказания благотворительных услуг.

Дигитализация благотворительной деятельности предоставит

инструменты для ее развития и создания благотворительной экосистемы,

которая обеспечивает быстро, просто и надежно проводить платежи,

проверять контрагентов, получать доступ к финансовым инструментам.

На сегодня один из ярких примеров в этой области – краудфандинг.

Краудфандинг – коллективное сотрудничество частных лиц, которые

добровольно помогают (деньгами или иными ресурсами) другим людям

или организациям, реализующим проекты в социальной сфере, в области

Page 60: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

60

культуры или бизнеса. Необходимо отметить, что взаимодействие

инициаторов проектов и аудитории краудфандинговых платформ проис-

ходит напрямую, без посредников: общение с реальным человеком

повышает уровень доверия и обеспечивает прозрачность всего процесса.

В 2020 году на фоне разрастания пандемии COVID-19 в Республике

Таджикистан возросло количество интернет-пользователей готовых

активно участвовать в благотворительности. На цифровых платформах

«Alif», «Dushanbecity», «Eskhata», «Qiwi», «Шулаи умед», «Хаёт», «Лона»,

«Пешрафт», «tajikmama», «Даст ба даст», «Помощь», «Ормон», «Дунёи

мехр», «Ҳилоли аҳмар», «Дилсўзї» были созданы благотворительные

приложения по оказанию услуг и помощи нуждающимся, которые

эффективно взаимодействовали с органами государственного

самоуправления, гражданским обществом и системой здравоохранения

страны на пике распространения короновирусной инфекции COVID-19.

Выводы и рекомендации. Концепция цифровой экономики в

Республике Таджикистан разработана в соответствии с постановлением

Республики Таджикистан №39 от 31 января 2019 года «Об итогах

социально-экономического развития Республики Таджикистан и задачах

на 2019 год». Концепция основывается на Национальной стратегии

развития Республики Таджикистан на период до 2030 года и представляет

собой общее видение использования современных цифровых технологий в

целях достижения высшей цели долгосрочного развития Таджикистана, а

именно повышения уровня жизни населения страны, скорейшего выхода

на уровень жизни стран среднего достатка и значительного снижения

бедности, достижение приоритетных целей экономического развития

республики. Повсеместное внедрение цифровых технологий, в том числе

«прорывных» технологий должно стать основой обеспечения устойчивого

экономического развития и роста международной конкурентоспособности

страны. Дигитализация экономики позволит создать новую модель

экономического роста, привлечь международные инвестиции, дать толчок

развитию новых цифровых платформ, качественному увеличению объёмов

совокупного внутреннего спроса. Концепция направлена на получение

цифровых дивидендов в таких критически важных для национального

развития вопросах, как создание новых рабочих мест, рост валового

внутреннего продукта, трансформация сферы услуг и повышение качества

жизни населения.

Литература:

1. «Борьба с неравенством». Фискальный монитор. Обзоры мировой

экономики и финансов. МВФ. Вашингтон. 2018.

2. Бриньольфссон, Эрик, Эндрю Макафи, Майкл Сорелл и Фэн Чжу.

«Масштаб без массы: тиражирование бизнес-процессов и отраслевая

динамика». Исследовательский документ Гарвардской школы бизнеса и

управления операциями № 07-016. Кембридж. Массачусетс. 2016.

3. Джанков, Симеон, Рафаэль Ла Порта, Флоренсио Лопес-де-

Силанес и Андрей Шлейфер. «Влияние изменения прибыли на

Page 61: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

61

корпоративную налоговую базу в США и за ее пределами».

Ежеквартальный экономический журнал 118 (1): 2002. 1–37.

4. Ким, Джим Юн. «Разрыв в человеческом капитале: заставить

правительства инвестировать в людей». 2018.

https://www.foreignaffairs.com/articles/2018-06-14/human-capital-gap.

5. Мамадов С.В. «Мировой тренд формирования «экономики

свободного заработка»: проблемы, вызовы и перспективы.

Республиканская научно-практическая конференция «Экономическая

эффективность металлургической промышленности и транспортного

сектора в Республике Таджикистан». ГМИТ. Бустон. 2019.

6. Филмер, Деон, Холси Роджерс, Ноам Ангрист и Шветлена

Сабарвал. «Скорректированные на учебу годы обучения в школе (LAYS):

определение нового макроразмера образования». Рабочий документ по

исследованию политики 8591. Всемирный банк, Вашингтон. 2018.

7. Д.А. Медведев. VI Московский международный форум

«Открытые инновации» [Электронный ресурс]:

http://m.government.ru/news/29668/ 3. Благотворительность в РФ за 20 лет:

сотни миллиардов рублей при низком доверии граждан [Электронный

ресурс]: http://tass.ru/pmef-2017/articles/4302540

СУВ ХЎЖАЛИГИ ТИЗИМИНИ ИННОВАЦИОН

РИВОЖЛАНТИРИШНИ ДАВЛАТ ТОМОНИДАН ҚЎЛЛАБ-

ҚУВВАТЛАШНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ ЙЎНАЛИШЛАРИ

Миржамилова Ҳулкар Нурали қизи

Ахмедов Лазиз Тошкентович

ҚарМИИ 2-курс магистрантлари

Аннотация.Ушбу мақолада истиқболда сув хўжалигини

модернизациялаш чора-тадбирларни оқилона амалга ошириш, тизим

корхоналари фаолиятига инновацион ресурстежамкор техника ва

технологияларни жорий этиш, инновацион фаолиятни рағбатлантирувчи

инвестициялар оқимини кенгайтириш, тизимда инновацион фаолият ва

фаолликни рағбатлантириш чора-тадбирларини давлат томонидан қўллаб-

қувватлашнинг ташкилий-иқтисодий механизмларини такомиллаштириш

бўйича илмий тавсия ва амалий таклифлар ишлаб чиқилган.

Аннотация.В данной статье описывается рациональная реализация

мероприятий по модернизации водного хозяйства в будущем, внедрение

инновационных ресурсосберегающих приемов и технологий в

деятельность предприятий, расширение притока инвестиций для

стимулирования инноваций, совершенствование организационно-

экономических механизмов государственной поддержки способствовать

инновациям и активности, в системе разработаны научные советы и

практические рекомендации.

Annotation.This article describes the rational implementation of

measures to modernize the water economy in the future, the introduction of

Page 62: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

62

innovative resource-saving techniques and technologies in the activities of

enterprises, the expansion of investment inflows to stimulate innovation, the

improvement of organizational and economic mechanisms of state support to

promote innovation and activity, the system has developed scientific advice and

practical recommendations.

Калит сўзлар: инновация, инновацион фаолият, инновацияон

технологиялар, сув хўжалигини модернизациялаш, давлат томонидан

қўллаб-қувватлаш

Ключевые слова:инновации, инновационная деятельность,

инновационные технологии, модернизация водных ресурсов,

государственная поддержка

Keywords. innovations, innovation activities, innovative technologies,

modernization of water resources, state support

Кириш. Аграр соҳа азалдан мамлакатимиз иқтисодиётининг энг

асосий бўғини ва халқимиз турмуш тарзининг пойдевори бўлиб келган.

Таъкидлаш жоизки, ушбу соҳа бугунги кунда ҳам муҳим жиҳатларини

йўқотгани йўқ, балки модернизация қилиниши, янги техника ва

технологиялар жорий этилиши натижасида ривожланмоқда.

Бугунги кунда сув хўжалигида 103 минг км очиқ коллектор, 37,1

минг ёпиқ дренаж тармоқлари, 3475 дона мелиоратив насос станциялари ва

24839 та кузатув тармоқлари мавжуд. Бундан ташқари, қишлоқ

хўжалигидаги 4307,8 минг га суғориладиган майдонларнинг 1365,4 минг га

(31,7%) кам, 611 минг га (14,2%) ўрта даражада ва 117,6 минг га (2,7%)

кучли шўрланган ер майдонларини ташкил этишини ҳисобга олсак, бу

борадаги амалий ишларни янада ривожлантириш ва сув хўжалиги

тизимидаги корхоналарни инновацион модернизациялаш, уларга ички ва

ташқи инвестицияларни жалб қилиш, амалдаги инвестицион дастурлар

самарадорлигини ошириш ва рағбатлантириш бўйича чуқур фундаментал

характердаги илмий-тадқиқот ишларини амалга ошириш талаб этилади.

Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида инвестицияларни сув

хўжалиги билан боғлиқ инновацион илмий-тадқиқот ва тажриба-

конструкторлик ишларига жалб қилиш, унинг натижаларини ишлаб

чиқаришга тадбиқ этиш, истиқболда аграр соҳада ишлаб чиқариш

салоҳияти ва ресурстежамкор технологиялардан фойдаланиш

самарадорлигини оширишнинг ташкилий-иқтисодий, техник-технологик

ва ижтимоий йўналишларида олиб бориладиган ислоҳотларнинг устувор

вазифаларидан бирига айланишини эътироф этиш ўринлидир.

Шу нуқтаи назардан, бугунги кунда ва истиқболда сув хўжалигини

модернизациялаш чора-тадбирларни оқилона амалга ошириш, тизим

корхоналари фаолиятига инновацион ресурстежамкор техника ва

технологияларни жорий этиш, инновацион фаолиятни рағбатлантирувчи

инвестициялар оқимини кенгайтириш, тизимда инновацион фаолият ва

фаолликни рағбатлантириш чора-тадбирларини давлат томонидан қўллаб-

Page 63: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

63

қувватлашнинг ташкилий-иқтисодий механизмларини такомиллаштириш

бўйича амалий таклифлар ишлаб чиқиш долзарб масаладир.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи.Сув хўжалиги тизимида

инновацион фаолликни жадаллаштиришда интеллектуал салоҳиятдан

самарали фойдаланиш тармоқ ривожи учун олиб борилаётган илмий-

тадқиқот ишларини молиялаштириш тизимини такомиллаштириш билан

бевосита боғлиқ. Чунки, тармоқнинг бошқа тармоқларга нисбатан ўзига

хос хусусиятлари, айнан мазкур тармоқда олиб борилаётган илмий-

тадқиқот ишларини молиялаштиришни ҳам ўзига хослик жиҳатлари билан

фарқланади.

Шу жиҳатдан россиялик аграр иқтисодчи олим И.Ушачевнинг фикри

эътиборли бўлиб, унинг фикрича, аграр тармоқда олиб борилаётган илмий-

тадқиқотлар – соҳадаги инновацияларнинг манбаи ҳисобланади. Тармоқни

фан ишланмаларини жорий қилиш орқали ривожлантириш учун ушбу соҳа

давлат томонидан молиялаштирилиши зарур. Шунинг билан биргаликда,

унда илмий ходимлар манфаатдорлигини оширишни ҳам назарда тутиши

лозим. Энг аввало, тармоқда фан янгиликларини, ҳудудларнинг ўзига хос

хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда тадбиқ этиб бориш талаб этилади,

яъни ушбу вазиятда мамлакат миқёсида аграр соҳани ривожлантириш

концепциясини ишлаб чиқиш ва уларни молиялаштириш муҳим аҳамият

касб этади2.

Тадқиқот методлари. Тадқиқот жараёнида тизимли таҳлил,

индукция-дедукция, комплекс баҳолаш, гуруҳлаш, мантиқий ва таққослама

таҳлил, математик-статистика ва прогнозлаш усуллардан фойдаланилди.

Таҳлил ва натижалар.Бутун дунёда бўлгани каби мамлакатимиз

қишлоқ ва сув хўжалигида ҳам инновацион ишланмаларни жорий қилиш

жараёни тобора кенгайиб бормоқда. Чунки, ер ва сув захираларининг

чеклангани боис, мавжуд захиралар ҳисобига қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари ҳосилдорлигини янада ошириш, уларни қайта ишлаш

натижасида қўшимча даромад олиш чораларини кўриш зарурияти юзага

келмоқда. Бу мақсадларга эса, соҳага инновацион ишланмаларни жорий

қилмасдан эришиб бўлмайди. Айтиш жоизки, ҳозирда бу борада

мамлакатимизда ҳам катта ишлар қилинмоқда. Натижалар ҳам шунга мос

равишда бўлмоқда. Бироқ, ушбу масаланинг ечимини кутаётган томони

бор, яъни, аксарият ҳолатларда илмий маҳсулот тадбиқ қилишга тайёр

бўлганда ҳам, инновацион жараённи молиялаштириш масалалари чўзилиб

кетмоқда. Юртимиздаги илмий-тадқиқот муассасалари ўз илмий

ечимларини таклиф қилишга тайёр, аммо иқтисодиётнинг бошқа

тармоқларига нисбатан қишлоқ ва сув хўжалиги корхоналарида

инновацияни жорий қилишга иштиёқ суст, ҳатто, баъзи ҳолатларда бу

масалага эътиборсиз муносабатда бўлинмоқда. Бу эса, ўз навбатида,

2Ушачев И. Научное обеспечение государственных программ развития сельского хозяйства России. –

Москва, 2006. – 9 с.

Page 64: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

64

қишлоқ ва сув хўжалиги тизими ва улар таркибидаги корхоналарнинг дунё

андозалари даражасида жадал ривожланишига тўсқинлик қилмоқда.

Бундай ҳолатни бартараф қилиш учун Қишлоқ ҳамда сув хўжалиги

вазирлиги, Қишлоқ хўжалиги илмий ишлаб чиқариш маркази жойлардаги

(вилоят ва туман) тизимлари билан якунланган тадқиқот ишлари жорий

этилишини мунтазам равишда мувофиқлаштириб боришлари зарур.

Инновацион жараённинг бундай тартибда мувофиқлаштириб борилиши

барча иштирокчи субъектларнинг бир тизимга бирлашиши (ҳар бир

субъект мулкчилик ва қайси вазирлик тасарруфида бўлишидан қатъий

назар, инновацион жараёнга киришсада, уларнинг мустақиллиги сақланиб

қолади) билан амалга оширилади. Шуни ҳам таъкидлаш лозимки,

инновацион жараён комплекс ёндашишни, яъни, илмий-тадқиқот ишлари,

тажриба ишланмаларини тайёрлаш, янгиликларни жорий қилишдан олдин

қайта синаб кўриш, ишлаб чиқаришга жорий қилиш ва самарадорликни

баҳолашни талаб қилади. Бу йўналиш иқтисодиётнинг илмий устувор

йўналиши бўлиши ва давлат дастурларида ўз аксини топиши лозим.

Бугунги кунда республикамиз, шу жумладан сув хўжалигида

инновацион жараён ривожланишига халақит бераётган асосий омиллар

қуйидагилардан иборат, яъни:

– вазирлик ва идоралар, корхона ва хўжаликларнинг илмий-техник

лойиҳалар танловида қатнашишга бўлган қизиқишининг пастлиги сабаби –

ўз маблағи етишмаслиги, кредит шартлари оғирлиги, керакли ҳужжатлар

ва ҳисоботлар тайёрлашнинг мураккаблиги;

– бир қатор инновацион лойиҳаларнинг иқтисодий сиёсатнинг

устувор йўналишларига, шунингдек, узоқ муддатли стратегик

ривожланишга, истиқболда дунё илмий инновацион ривожланишига мос

келмаслиги;

– жамоатчилик, нодавлат тизимлари, кичик ва хусусий

тадбиркорларнинг инновацион дастурлар ва лойиҳаларни молиялаштириш

бўйича танловлар ҳақида етарлича ахборотга эга эмасликлари;

– чет эллик ҳамкорлар ва хусусий сектор билан ҳамкорлик

натижаларининг пастлиги ва камлиги;

– иқтисодий рағбатлантиришни паст самаралилиги ва ишлаб

чиқаришда фан-техника ютуқларини қабул қилишга бўлган қизиқишни

рағбатлантириш механизмининг йўқлиги;

– инновацион маркетинг ва инновацион фаолият билан

шуғулланаётган менежерлар тайёрлаш ва қайта тайёрлаш тизимининг

ривожланмаганлиги;

– инновацион лойиҳалар хавф-хатарлик даражасига баҳо берувчи ва

суғурталовчи инновацион венчур ва суғурта компаниялари тизими

шаклланмаганлиги;

– рақобат механизми асосида фаолият юритаётган турли мулкчилик

шакллари, истеъмол бозор муносабатлари республика ва ҳудудларнинг

халқаро инновацион жараёнга мослаша олмаётгани каби ҳолатлар билан

боғлиқлиги кабилардир.

Page 65: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

65

Юқорида қайд этилган омиллар ва умуман инновацион

жараёнларнинг ўзига хос бўлган хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда,

уларни амалга оширишда концептуал ёндашувни талаб қилади.

Сув хўжалиги тизимида инновацион янгиликларни жорий этаётган

корхоналар (ташкилотлар) олдида инновацион жараёнларни бошлашдан

олдин ҳал этилиши зарур бўлган бир қатор масалалар мавжуд бўлади.

Уларга қуйидагилар киради:

– инновацион жараённинг барча вазифалари ва босқичларини

корхонада (илмий тадқиқотлар ва ишланмалар бўлимларида) ҳал этиш;

– инновацион ишланмаларнинг қанча қисми ўзга ташкилотлар

томонидан бажарилишини аниқлаш;

– қўйилган мақсадга лицензиялар ёки "ноа-хау"ни қўлга киритиш

йўли билан эришиш;

– инновацион ишлар харажатлари ишлаб чиқаришга ёки маркетингга

сарфланадиган умумий харажатларга қараганда юқорироқ бўлган

самарадорликни таъминлай олиши;

– ишлаб чиқариш ва маркетингга сарф этилган харажатлар қисқа

муддатда анча самарали фаолият юритаётган корхона (ташкилот)нинг узоқ

вақт мобайнида самарадорлигини кафолатлай олишидир.

Бунда энг муҳим жиҳат – инновацияларни тармоқ учун қандай

самара бериши энг муҳим омил ҳисобланади. Яъни, қўйиладиган

вазифалардан бири – илмий-тадқиқот ва тажриба-конструкторлик ишлари

(ИТТКИ) соҳаси билан ишлаб чиқариш ва таъминот ўртасида доимий

алоқани йўлга қўйиш ва ушбу йўналишларни давлат томонидан қўллаб-

қувватлаш зарур.

Инновацион фаолиятни давлат томонидан қўллаб-қувватлаш ва уни

ривожлантириш стратегияларининг шаклланишида давлат сиёсатини

белгиловчи йўналишларни танлаш принципиал жиҳатдан муҳим

ҳисобланади. Шу сабабли бу борадаги ишларни ташкил этишнинг хориж

тажрабиларига қисқача тўхталамиз. Хорижий давлатларда инновацион

сиёсатини шакллантирувчи ва рағбатлантирувчи турли хил стратегиялар,

ташкилий-иқтисодий элементлар мавжуд бўлиб, улар қуйидагилардан

иборат (1-жадвал). 1-жадвал

Хорижий давлатларда инновация сиёсатининг асосий йўналишлари3

Инновацион сиёсат

йўналиши

Асосий ташкилий-иқтисодий

йўналишлар

Мамлакатлар

Миллий инновацион

тизимнинг

шаклланиши

Фаннинг давлат сектори

реструктуризацияси (қайта

тузилмаси)

Болгария, Польша, Литва

Фан ва таълимнинг

интеграцияси

Латвия, Эстония, Чехия

Республикаси

Кичик ва ўрта бизнесни

инновацион фаолиятга жалб

Руминия,ЧехияРеспубликаси,

Словакия, Латвия, Эстония,

3 Эгамбердиев Ф.Т. Глобаллашув шароитида жаҳоннинг етакчи мамлакатларининг инновацион сиёсати. -

Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар илмий электрон журнал, 2011. - №1.

Page 66: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

66

этиш Туркия, Чили

Юқори технологиялар соҳасида

устувор экспорт йўналишларни

аниқлаш

Чехия Республикаси,

Руминия, Чили, Туркия

Миллий инновацион

тизимлар

структурасини

оптималлаштириш

Давлат бошқарув тизимини

мослаштириш ва инновацион

тизим хусусиятларини

режалаштириш

Япония, Норвегия,

Ҳиндистон, Чили

Давлат томонидан фан ва

инновацион соҳани

молиялаштириш-ни

оптималлаштириш

АҚШ, Франция, Буюк

Британия, Дания, Норвегия,

Швеция, Австралия

Фундаментал тадқиқотларни

ривожлантириш

Буюк Британия, Швеция,

Словения

Бизнес ва фан

(институтлар)

инновацион

кооперациясини

рағбатлантириш

Корпорациялар бизнес ва

илмий секторлар (институтлар)

яқинлашувини рағбатлантириш

АҚШ, Финляндия

Фан ва инновацион соҳага

йирик давлат қўйилмалари,

миллий хусусий капитални

жалб этиш

Исроил, Финляндия

Инновацион соҳага хорижий

капитални жалб этиш билан

хусусий секторларнинг

инновацион фаоллигини

рағбатлантириш

Буюк Британия, Ирландия,

Хитой, Корея, Малайзия,

Ҳиндистон, Исроил

Илмий секторнинг инновацион

ташаббусларини

рағбатлантириш

Германия, Япония, Янги

Зеландия, Дания

Миллий регионларнинг

ташаббусларини

рағбатлантириш

Франция, Германия,

Финляндия

Ички инновацион

тармоқларни йўлга

қўйиш

Инновацион соҳада алоқаларни

ташкил этиш учун қулай

шароитлар яратиш

АҚШ, Норвегия, Ирландия

Таҳлил натижаларига кўра, илмий-тадқиқотлар ва тажриба

конструкторлик ишларини молиялаштириш бўйича инновацион

тизимларнинг анъанавий моделининг асосида фан ва инновацион

фаолиятнинг молиявий қўллаб-қувватлаш имтиёзли кредитлаш ва солиққа

тортиш тизими ётади. Бунда:

Биринчидан, умуммиллий аҳамиятга эга илмий-техник дастурлар ва

лойиҳаларни бажаришга мўлжалланган. Асосий мақсад – иқтисодиётнинг

аграр сектори ва умуман, мамлакат учун устувор аҳамиятга эга бўлган

соҳаларнинг ривожланишини тақдирлаш (рағбатлантириш) ва иккинчидан

илмий-техник билимларни тарқатишга мўлжалланган. Асосий мақсад –

янги технологияларни ўзлаштиришни ошириш, тармоқлар ва иқтисодиёт

соҳаларининг технология имкониятларини кенгайтиришга мўлжалланган.

Бу асосан, инновацион инфратузилмани, таълим ва касбий тайёргарлик

Page 67: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

67

тизимини мукаммаллаштириш асосий талаблар сифатида

шакллантирилади.

Фан ва ишлаб чиқариш инновацияларини давлат томонидан қўллаб-

қувватланиши қишлоқ ва сув хўжалигига бюджет қўйилмаларининг энг

самарали шаклидир. Бу соҳага инновациялар узоқ муддатли истиқболга ва

инновацияларга йўналтирилаётган молиявий маблағларнинг 70 фоизгача

бўлган қисмини қоплаш имкониятига эга бўлинади.

Ривожланган хорижий давлатларда қишлоқ ва сув хўжалигида

инновацион фаолиятни давлат томонидан рағбатлантириш усуллари

орасида бевосита (тўғридан-тўғри) ва билвосита усуллар фарқланади (1-

расм).

1-расм. Хорижий давлатларда инновацион фаолиятни

давлат томонидан қўллаб-қувватлаш усуллари

Инновацион корхоналарни давлат томонидан тўғридан-тўғри

(бевосита) бошқариш усуллари устувор ҳолатда икки шаклда амалга

оширилади: маъмурий-идоравий ва дастурий мақсадли. Тўғридан-тўғри

(бевосита) чоралар қаторига капитал нархининг "пасайиши"ни

(ИТваТКИни имтиёзли солиққа тортишни субсидиялашнинг умумий

тизимларидан фойдаланиш), шунингдек, унга эришиш (кириш)нинг

енгиллаштирилиши (фонд бозорлари венчур капиталининг

ривожланиши)ни киритиш мумкин.

АҚШдан фарқли равишда Ғарбий Европа давлатларида қишлоқ

хўжалигини инновацион фаолиятни рағбатлантириш воситаси сифатида

паст фоизли кредитлар билан таъминлаш тартиби кенг тарқалган. 90-

йилларда молиявий бозорларнинг либераллаштирилиши

молиялаштиришнинг ноанъанавий манбаларини – институционал (пенсия

фондлари)ни ҳам, шунингдек, хусусий шахсларни (хусусий капитал) ҳам –

Инновацион фаолиятни давлат томонидан қўллаб-қувватлаш

усуллари

Бевосита

- устувор инновацион

тадқиқотларни имтиёзли

молиялаштириш;

- грантлар тизими, кадрлар тайёрлаш ва малака оширишни

Давлат томонидан молиялашти-

риш; - давлат томонидан инновация-лар

бозори ва инфратузилма-ларни

шакллантириш;

- инновацияларни ишлаб чиқиш ва жорий этишни дотациялаш ва

субсидиялар бериш.

Билвосита

- солиқ имтиёзлари;

- молиявий лизингни қўллаб-қувватлаш;

- инновацион фаолиятни қўллаб-

қувватлаш, ҳудудий фондларни шакллантириш;

- сармоядорларга инновацион

кафолатлар; - инновацион тадбиркорликни

суғурталаш;

- инновацияларни маънан қўллаб-

қувватлаш.

Page 68: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

68

ўз капиталини истиқболли корхоналарга тўғридан-тўғри

инвестициялашдан манфаатдор субъектларни кенг жалб этишга имкон

берди. Натижада венчур молиялаштириш ҳажми сезиларли даражада ўсди.

Давлат ишчи кучи сафарбарлигини ошириш, илмий-техник

инфратузилмаларни яратиш йўли билан таълим соҳаси орқали

профессионал кадрларни тайёрлаш ва бошқарув маслаҳат хизматини

шакллантириш орқали инновацион бизнесга бевосита усуллар орқали ҳам

ёрдам беради.

Умуман, хорижий давлатлар тажрибаларнинг гувоҳлик беришича,

иқтисодиёти ривожланган кўпчилик мамлакатлар учун солиқ сиёсатининг

умумий тенденциялари қулай инновацион иқлимни таъминловчи солиқ

имтиёзларини шакллантириш ва уни мунтазам равишда такомиллаштириб

боришни кўзда тутади.

Ўзбекистонда ҳам кейинги йилларда иқтисодиётни инновацион

ривожлантириш борасида амалга оширилган кенг қамровли чора-

тадбирлар ўзининг ижобий натижаларини бериши билан бирга, айрим

муаммо ва камчиликларни бартараф этиш заруриятини юзага келтирди.

Шу сабабли давлатимиз томонидан инновацион жараёнлар бевосита давлат

томонидан тартибга солиниб, уни қўллаб-қувватлаш қуйидаги

йўналишларда амалга оширилмоқда (2-расм).

Қуйидаги расмдан кўриниб турибдики, қўллаб-қувватлаш шартли

равишда тўрт йўналишда, яъни илмий-техник, молиявий, ташкилий ва

ахборот-консалтинг хизматлари кўрсатиш орқали йўлга қўйилган. Албатта

қайд этилган йўналишлар давлат томонидан ҳар томонлама пухта ўйланган

инновацион сиёсат тамойилларига асосланади.

Йўналиш Инновацион тизимни давлат томонидан тартибга солиш ва

қўллаб-қувватлаш усуллари

Илмий-техник ёрдам

- фундаментал ва амалий фанларни ривожлантириш;

- бирлашган илмий-техник ва таълим тузилмаларини яратиш ва тизимли ўзгаришларни амалга ошириш;

- давлат ва идоралар мулкларидан оқилона фойдаланиш

механизмларини жорий қилиш.

Молиявий ёрдам - молия-кредит ва инвестиция механизмларини яхшилаш; - солиқ тизимини такомиллаштириш;

- имтиёзлар ва преференциялар тизимини такомиллаштириш.

Ташкилий ёрдам

- инновацион инфратузилмани такомиллаштириш; - монополияга қарши сиёсатни мувофиқлаштириш ва ғирром

рақобатни қисқартириш;

- халқаро талабларга мувофиқ равишда стандартлаштириш ва

сертификатлаш тизимини ишлаб чиқиш.

Ахборот-консалтинг

ёрдами

- меъёрий-ҳуқуқий базани яратиш;

- консалтинг хизматлари ягона ахборот базасини яратиш;

- ақлий мулкни муҳофаза қилиш шакл ва методларини

мукаммаллаштириш; - кадрлар илмий салоҳиятини янада кучайтириш.

2-расм. Инновацион тизимни давлат томонидан тартибга солиш ва

қўллаб-қувватлаш йўналишлари бўйича усуллари

Page 69: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

69

Аграр ишлаб чиқаришни инновациялар асосида ташкил этиш ва

ривожлантириш билан боғлиқ давлат инновацион сиёсати мукаммал ва

ўзгарувчан давр талабларига мос равишда такомиллаштириб бориладиган

институционал ва ҳуқуқий-меъёрларга асосланиши муҳим аҳамиятга эга.

Зеро, қонун ва, қолаверса, ижтимоий-сиёсий жиҳатдан кучли ҳимояланган

қишлоқ хўжалиги тармоқлари ва товар маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи

субъектлари ўз фаолиятларида инновацион фаолликни оширишнинг барча

омилларидан самарали ва кафолатланган инвестициялар асосида

фойдаланиш имкониятларига эга бўладилар. Умуман олганда, давлат

инновацион сиёсатини, бизнингча, қуйидаги асосий йўналишларга боғлиқ

устувор вазифаларни ҳал этишга қаратиш мақсадга мувофиқ:

1. Мамлакат миқёсида иқтисодиётнинг барча реал тармоқлари ва

ижтимоий-сиёсий соҳаларида инновацион илмий-тадқиқотлар кўламини

кенгайтириш, уларни кафолатли манбалар орқали молиялаштириш ва бу

жараёнга хусусий сектор вакилларини жалб қилишни рағбатлантириш.

2. Республика иқтисодиётининг моддий тармоқларини инновацион

модернизациялаш ва замонавий техник-технологик қуроллантириш чора-

тадбирларини янада жадаллаштириш мақсадида функционал ўзаро боғлиқ

маҳаллий техник-мухандислик таъминот муассасалари, моддий ишлаб

чиқариш корхоналари, илмий-тадқиқот институтлари ва марказлари, олий

ўқув юртлари, шунингдек, тегишли хорижий ҳамкорлардан ташкил топган

инновацион инфратузилмани шакллантириш, унинг таркибий субъектлари

ўртасидаги муносабатларни қўллаб-қувватлаш ва ривожлантириш.

3. Инновацион жараён иштирокчилари орасида соғлом рақобат

муҳити яратиш, монополияга қарши ягона қонунчилик асосларини

мустаҳкамлаш ва ИТТК ишлари натижасида истиқболли инновацион

маҳсулот ва ишланмаларни яратиш ва амалиётга татбиқ этиш билан

боғлиқ логистик жараёнларни такомиллаштириш, илмий-тадқиқот ва

тажриба-конструкторлик ишлари билан шуғулланувчи субъектлар

фаолиятида инновацион таваккалчилик (риск)ни суғурталаш, лизинг, бож

тўлаш, даромад ва харажатлар тизимларида имтиёзлар қўллаш.

4. Илмий сиғимли кичик бизнесни ва янги техника-технологиялар

яратиш йўналишларида фаолият олиб бораётган хусусий сектор корхона ва

муассасаларини қўллаб-қувватлаш, уларнинг молиявий ресурсларини

инновацион ишларга жалб қилишни рағбатлантириш, муайян инновация

маҳсулотини ишлаб чиқиш ва уларни амалиётга жорий этиш билан

шуғулланувчи субъектлар ўртасидаги муносабатларни ўзаро моддий

манфаатдорлик тамойил ва механизмлари асосида ташкил қилиш ва

ривожлантириш.

5. Фан ва техника-технология соҳасининг барча йўналишларида узоқ

даврлардан бери самарали инновацион фаолият юритиб келаётган,

ўзларининг яратган кўплаб инновацион маҳсулотлари, ишланмалари ва

илмий-услубий ечимлари билан дунёга танилган хорижий олим ва илмий

жамоалар билан алоқаларни шакллантириш ва ривожлантириш.

Page 70: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

70

6. Инновацион фаолиятни давлат томонидан мувофиқлаштириш ва

ривожлантириш тизимининг ҳуқуқий-меъёрий базаси ва институционал

тизимини барпо этиш ва такомиллаштириб бориш.

7. Инновацион фаолиятларни мақсадли-дастурий ташкил қилиш,

ривожлантириш ва бошқариш жараёнларини ҳудудлар даражасида

уларнинг ўзига хос шароитларини эътиборга олган ҳолда амалга ошириш

ва шунга ўхшаш бошқа кўплаб устувор вазифаларни бажариш.

Хулоса. Инновацион жараёнларни давлат томонидан қўллаб-

қувватлаш тизимининг энг муҳим элементларидан бири сифатида

инновацион инфратузилмани шакллантириш ва ривожлантириш, унинг

фаолиятини замон талабларга мос диверсификациялаш алоҳида аҳамият

касб этади. Иқтисодиёт тармоқлари ва субъектларида инновацион

фаолликни ошириш мақсадида давлат ўз ички хўжалик юритиш

субъектларини зарурий ахборот ва маълумотлар билан таъминлаш

тизимини ҳам ўз ичига олувчи ижтимоий инфратузилмани шакллантириш

ва ривожлантиришда асосий рол ўйнаши, шунингдек, инновациялар билан

шуғулланувчиларга дунё миқёсида яратилган янгиликларни тарқатиши ва

ахборот-маслаҳат бериш марказларини ташкил қилиши ва уларнинг

фаолиятини қонунчилик доирасида мувофиқлаштириб бориши лозим.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Шохужаева Зебо Сафоевна. Зарубежный опыт в сельском

хозяйстве по использованию водных ресурсов // Economics. 2020. №1 (44).

URL: https://cyberleninka.ru/article/n/zarubezhnyy-opyt-v-selskom-hozyaystve-

po-ispolzovaniyu-vodnyh-resursov .

2. Shoxo'jayeva Z. S., Norqobilov M. Problems of rational use of water

resources in agriculture of the Republic of Uzbekistan //Наукаитехника.

Мировыеисследования. – 2020. – С. 25-28.обращения: 03.03.2021).

2. Efficiency Of Formation And Use Of Water Resources In Irrigated

Agriculture Of The Republic Of Uzbekistan. ZS Shoxujaeva, MN Utkirovna -

The American Journal of Interdisciplinary Innovations , 2020

3. Шохўжаева З.С., Маманазарова Н.Ж. Эффективность

инновационных процессов в сельскохозяйственном развитии //Минтақа

иқтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ҳуқуқий ва инновацион

жиҳатлари. – 2020. – С. 329-333.

4. Shoxo'jayeva Z. S. Problems and solutions in the water sector of the

region //Наукаитехника. Мировыеисследования. – 2020. – С. 21-24.

5. ШохўжаеваЗ.С., АкбароваШ.Я.

ЭффективностьинвестицийвэкономикуКашкадаринскойобласти

//Минтақаиқтисодиётиниинвестициялашнингмолиявий-

ҳуқуқийваинновационжиҳатлари. – 2020. – С. 203-208.

6. Z.S.Shoxujaeva. Economic efficiency of water resources use in the

agricultural sector. Monograph. T.: "Economy and Finance" Publishing House,

2012.http://scholar.google.com/scholar?cluster=9083367974115155298&hl=en

&oi=scholarr

Page 71: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

71

7. Shoxujaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna.

Analysis of economic efficiency of the use of irrigated land in agriculture and

factors on them.

https://cibg.org.au/index.php/cibg/article/view/article_10445.html

8. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Samandarov Mirzoxid

Mirjamilovich.Development of entrepreneurship and improvement of

organizational and economic bases of its state regulation. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-

7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI

10.5958/2249-7137.2021.00780.1.

9. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Murodova Nargiza Utkirovna.

Organizational and economic basis for the development of cotton and textile

clusters. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal.

https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact

Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00531.0

10. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Temirova Feruza Sagdullaevna. Food

provision of the population of the Republic of Uzbekistan in pandemy

conditions: problems and solutions. ACADEMICIA: An International

Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11,

Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-

7137.2021.00535.8.

МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЯ ТУШУНЧАСИНИНГ МОҲИЯТИ ВА

УНИНГ ТАЪЛИМ ТАШКИЛОТИ ФАОЛИЯТИДАГИ ЎРНИ

Нематов Иноятилло Убайдуллаевич - Тошкент

давлат иқтисодиёт университети мустақил изланувчиси

Аннотация. Ушбу мақолада таълим ташкилоти фаолиятида

маркетинг стратегиясининг ўрни ва бугунги ҳолати, маркетинг стратегияси

тушунчасининг моҳияти ва таҳлили келтирилган.

Калит сўзлар: маркетинг стратегияси, стратегия, бозорни

ривожлантириш, рақобатбардошлик

Аннотация. В статье представлены роль и современное состояние

маркетинговой стратегии в деятельности образовательного учреждения,

суть и анализ концепции маркетинговой стратегии.

Ключевые слова: маркетинговая стратегия, стратегия, развитие

рынка, конкурентоспособность

Annotation. The article presents the role and current state of marketing

strategy in the activities of an educational institution, the essence and analysis of

the concept of marketing strategy.

Keywords: marketing strategy, strategy, market development,

competitiveness

Кириш. Маркетинг стратегияси тушунчасининг моҳиятини очиб

беришдан аввал, стратегия атамасига тўхталиб ўтиш мақсадга мувофиқ.

Page 72: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

72

“Стратегия” атамаси анчадан буён илмий ва ишбилармонлик доираларига

кириб келган. “Стратегия” атамаси асосан ХХ асрнинг 50-йилларида,

ташкилотлар ташқи муҳитдаги кутилмаган ўзгаришларга тезкорлик билан

муносабат билдиришга бўлишга мажбур бўлган пайтда кириб келган.

Дастлаб “стратегия” тушунчасининг мазмуни тўлиқ ва аниқ эмас эди.

Чунки луғатларда ўрганилаётган атаманинг ҳарбий илм билан боғлиқ

талқини мавжуд эди. Ҳарбий терминологияга асосан, стратегияни “кенг

кўламли ҳарбий операциялар ва уруш санъати” деб тушуниш таклиф

қилинганди 4. Бугунги кунда стратегия деганда узоқ вақтни (асосан бир

йилни) қамраб оладиган ҳар қандай фаолиятнинг умумий,

конкретлаштирилмаган режаси тушунилади5.

Илмий ҳамжамиятда вақт ўтиши билан бизнес шароитларининг

мураккаблашиши ҳамда модификациялашуви сабабли “стратегия” атама-

сининг аниқ таърифи мавжуд эмас.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Муаллиф томонидан олиб борилган

тадқиқотлар шуни кўрсатдики, шу пайтгача турли муаллифлар томонидан

стртегия тушунчасига тарифлар берилган. Ушбу тушунчани моҳиятини

талқин қилишда ягона ёндашув ишлаб чиқилмаган. Бу ҳолат ҳам илмий,

ҳам амалий фаолиятда муаммоларга олиб келади [32]. Шу муносабат билан

мавжуд ёндашувларни таҳлил қилиш ва “стратегия” тушунчасининг

моҳиятини аниқлаш долзарб вазифа ҳисобланади (1-жадвал):

Маркетинг соҳасидаги етакчи мутахассисларнинг “стратегия”

тушунчасини аниқлашга бўлган ёндашувларини ўрганиб чиқиб, шундай

хулосага келишимиз мумкинки, стратегия - бу ташкилотнинг узоқ

муддатли ривожланиш йўналиши бўлиб, у миссияни бажарилишини,

шунингдек ресурсларни мақбул тақсимлаш орқали мақсадларга эришишни

таъминлайди.

1-жадвал

Стратегия тушунчасининг таърифлари6

Муаллиф “Стратегия” тушунчасига

таъриф

Таъриф беришга ёндашувнинг

ўзига хослиги

И.Ансофф Корпоратив, функционал ёки

бизнес даражасида мақсадларни

белгилаш усули

Белгиланган мақсадлар кесими-да

бошқарув жараёнларига катта

аҳамият берилади

Гарвард мактаби Ташкилотнинг рақобатбардош-

лик мақсадларини аниқлаш усули

Стратегия ёрдамида бизнеснинг

асосий соҳалари аниқланади

4 Голлай, И.Н. Содержание понятия «стратегия развития предприятия» / И.Н.

Голлай // Наука ЮУРГУ: материалы научной конференции. - Челябинск: Южно-

Уральский государственный университет, 2015. - С. 590- 598. 5 Зазуля, Ю. В. Теоретические аспекты формирования стратегии развития организации / Ю. В. Зазуля, Н.

М. Чикишева // Сборник материалов XV научно-практической конференции молодых ученых,

аспирантов, соискателей и магистрантов ТЮМГАСУ: материалы международной научно- практической

конференции. - Тюмень: Тюменский государственный архитектурно-строительный университет, 2015. -

С. 184-189. 6 Муаллиф ишланмаси

Page 73: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

73

Г.Минцберг Манфаатдор гуруҳлар учун

иқтисодий, иқтисодий бўлмаган

устунликларни аниқлаш усули

Ижтимоий-ташкилий мезонлар

нуқтаи назардан қаралади

М.Портер Ташкилотнинг ташқи имконият-

лари ва таҳдидларига, ички куч-

ли ва заиф томонларига жавоб

бериш усули

Стратегия ёрдамида узоқ муд-

датли рақобатбардош устунлик-

ни яратишга эътибор қаратилади

А.Чандлер Ташкилотнинг узоқ муддатли

мақсадларини белгилаш усули,

ҳаракатлар дастури ва ресурс-

лардан фойдаланишнинг усту-вор

йўналишлари

Стратегияни ишлаб чиқишда узоқ

муддатли мақсадларнинг

ўзгармаслиги

М.X.Мескон Миссиянинг амалга ошири-

лишини, узоқ муддатли истиқ-

болда белгиланган мақсадларга

эришишни таъминлаш учун

ишлаб чиқилган батафсил, кенг

қамровли ва тўлиқ режа

Стратегияни ишлаб чиқишда

режа тузишга асосий эътибор

қаратилади

О.С.Виханский

Соҳа, воситалар, шунингдек

фаолият шакллари, ташкилот

ичидаги муносабатлар тизими ва

бошқаларга тааллуқли бўлган

ташкилот ривожланишининг узоқ

муддатли, сифат жиҳатидан аниқ

йўналиши

Стратегияда ташкилотда уни

амалга ошириш воситалари,

усуллари ва бошқа элементлари

батафсил баён этилади

Р.А.Фатхутдинов Фаолият соҳасидаги стратегик

мақсадларга эришиш учун

ташкилот дастури, режаси,

йўналиши

Стратегия рақобатбардошлик

устунликлари сонини кўпай-

тиришга қаратилади

А.А.Томпсон Ташкилотнинг мавқеини мустаҳ-

камлаш, мижозлар эҳтиёж-ларини

қондириш, шунингдек, муайян

иш натижаларига эришишга

қаратилган бошқарув режаси

Стратегия ташқи муҳитдаги

ўзгаришларга таъсирчан бўлади

М. Армстронг

Ташкилот ўзини қандай кўриш-

ни хоҳлаётгани, қаерга боришни

исташи ва умуман олганда, буни

қандай амалга ошириши

кераклиги ҳақидаги баёнот

Стратегия асосий стратегик

муаммолар ва муваффақият

омилларини аниқлаш жараёнида

истиқбол сифатида қаралади

А.Д.Гительман Ташкилот ривожланишининг бош

йўналиши, умумий йўналиши

Стратегия қатъий ҳаракатлар

режаси эмас, фақат белгиланган

мақсадга риоя қилиш зарур

бўлган чегараларни белгилайди

П. Дойль Ташкилот ресурсларини жой-

лаштириш, мақсадли бозорларда

узоқ муддатли рақобатбардош

устунликларга эришиш бўйича

қабул қилинган қарорлар тўплами

Стратегия рақобат кучайганда,

бозорда рақобат кучайганда

долзарбдир

Шундай қилиб, “стратегия” атамасини бирма-бир изоҳлашнинг

имкони йўқлиги унинг жуда кўп қиррали эканлигидан далолат беради,

Page 74: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

74

унга нисбатан қарашларнинг озгина ўзгариши билан ҳам ушбу

тушунчанинг моҳияти ўзгаради.

Тадқиқот методлари. Мақолада тизимли ёндашув, қиёсий ва тарки-

бий таҳлил, мақсадли ва дастурий ёндашувлар, умумлаштириш усуллари

қўлланилган.

Таҳлил ва натижалар. “Стратегия” тушунчасининг турли хил

таърифларини кўриб чиқиш ташқи муҳит талаблари ошгани сайин

иқтисодий субъектларнинг стратегик хулқ-атворини шакллантиришнинг

асосий тамойиллари ривожланиб борди деган хулосага келишимизга

имкон беради. “Стратегия” атамасини ўзгартиришнинг бундай хронологик

таҳлили ташкилот томонидан ишлаб чиқилган стратегик хатти-ҳара-

катларнинг моҳиятини яхшироқ тушунишга ва унинг таркибини тушу-

нишга имкон беради.

Маҳаллий ва хорижий олимларнинг “стратегия” тушунчасини турли

хил талқин қилишларини умумлаштириб, унинг моҳиятини очиб беришда

қуйидаги ёндашувларни белгилаш мумкин: хулқ-атвор модели, узоқ муд-

датли режа, ташкилий элемент, қабул қилиш, ривожланиш йўналиши,

истиқболлари.

Шу боис, “стратегия” тушунчаси олимлар томонидан хулқ-атвор

модели, узоқ муддатли режа, ташкилий элемент, қабул қилиш, ривож-

ланиш йўналиши, истиқбол сифатида қаралади.

Стратегия стратегик жараённинг таркибий қисмлари ва ҳаракатлан-

тирувчи кучлари ўртасидаги кўп ўлчовли тизим сифатида қаралади.

1-расм. “Стратегия” тушунчаси моҳиятини очиш бўйича ёндашувлар7

7 Муаллиф ишланмаси

Page 75: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

75

Ҳар бир стратегия бир неча йўналишларга эга:

бозорни ривожлантириш;

рақобатбардошликнинг барқарор ўсиши;

ташкилот ички муҳити элементларини ривожлантириш ва бошқалар.

Бинобарин, стратегия - бу ташкилотнинг индивидуал йўналишларини,

ташқи муҳитга мослашиш жараёнини мувофиқлаштиришни акс эттирувчи

амалий фаолиятининг асосидир.

Илмий тадқиқотлар ва жаҳон тажрибаси шуни кўрсатадики, стратегик

режалаштириш нуқтаи назаридан энг самарали стратегия маркетинг стра-

тегияси ҳисобланади. Аммо аксарият маҳаллий ташкилотларда стратегик

ривожланиш масалаларига етарлича эътибор берилмайди. Натижада

раҳбарият ташкилотдаги ўзгаришларга ўз вақтида жавоб бермайди.

Умуман ташкилотни стратегик ривожланишида ва хусусан стратегик

режалаштиришда маркетинг йўналишининг зарурлиги қуйидаги омиллар

билан изоҳланади:

замонавий шароитларда товар бозорларининг аксарияти тўйинган ва

рақобатнинг юқори даражаси билан ажралиб туради, шунинг учун

муваффақиятли бозор фаолияти учун ташкилот ўзига хос эҳтиёжлар билан

мақсадли сегментини аниқлаши керак, бу фақат стратегияга мос келадиган

маркетинг воситаларидан фойдаланган ҳолда мумкин бўлади;

замонавий ташқи ишбилармонлик муҳити тез ўзгаришларга мойил

бўлиб, улар ташкилотга маълум бозор имкониятларини тақдим этади ёки

унинг стратегик фаолиятига таҳдид солади;

рақобатнинг кучайиши ташкилотдан бозордаги рақобатбардош хулқ-

атворга эга бўлишини талаб қилади;

истеъмолчининг характери ва хатти-ҳаракатларидаги сезиларли

ўзгаришлар.

Шундай қилиб, маркетинг стратегиясини қўллаш ташкилотни

истеъмолчилар эҳтиёжларини ўрганиш ва қондиришга йўналтиради,

ташкилотнинг самарали стратегик фаолиятининг ажралмас элементига

айланади.

Ҳар бир ташкилот фаолияти жараёнида маркетинг стратегиясидан

фойдаланиш мижозлар базасини, ташкилот фойдасини сезиларли даражада

оширади.

Маркетинг стратегиялари ишлаб чиқарилаётган ёки сотилаётган

маҳсулот (хизмат)нинг рақобатбардошлигини оширишга, ташкилот учун

энг самарали, мақбул нарх сиёсатини танлашга қаратилади.

“Стратегия” тушунчаси бир қатор хусусиятлар билан узвий

боғлиқдир:

стратегияни ишлаб чиқиш умуман тезкор ҳаракатни англатмайди,

балки фақат кейинги иш йўналишини белгилайди;

яхши ишлаб чиқилган режа, иккинчи даражали режаларни ташлаб,

маълум бир жараёнга эътиборни қаратишга ёрдам беради;

стратегияга эга бўлиш ташкилотга босқичма-босқич керакли

ривожланиш йўлига киришга ёрдам беради;

Page 76: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

76

стратегия ҳар доим табиатда умумлаштирилади ёки бир нечта

муқобил вариантларга эга бўлиши мумкин, чунки воқеаларнинг

кутилмаган ривожланиши эҳтимоли доимо мавжуд;

стратегияни амалга ошириш жараёнида доимий равишда фаолият

йўналишини ўзгартириши мумкин бўлган фактлар пайдо бўлади ва шунинг

учун якуний кўриниш асл нусхадан жуда фарқ қилиши мумкин;

“стратегия” тушунчасини бошқарув қарорларини қабул қилишнинг

юқори шакли бўлган мезонлардан ажратиб туриш мақсадга мувофиқдир.

Ҳозирги кунда “Маркетинг стратегияси” тушунчаси ҳар қандай

ташкилот учун муҳимдир. Ташкилотнинг маркетинг стратегияси бизнесни

ривожлантиришнинг асосий стратегияси ҳисобланади. Шунинг учун, уни

мақбул ишлатиш, танлаш учун ташкилот фаолияти стратегиясининг

таснифини кўриб чиқиш зарур.

Мақсадларга қараб маркетинг стратегияси концентрацияли ўсиш,

интеграциялашган ўсиш, диверсификацияланган ўсиш ва қисқартириш

стратегиялари каби гуруҳларга ажратилади:

1. Концентрацияли ўсиш стратегиялари. Бу маҳсулотни сотиш

бозорини ўзгартириши ёки уни яхшилаши (модернизацияси) керак.

Кўпинча, бундай стратегиялар рақобатчилар билан кенгайтирилган бозор

улушини олиш учун курашишга (“горизонтал ривожланиш”), мавжуд

маҳсулотлар бозорларини излашга ва маҳсулотларнинг ўзларини

яхшилашга қаратилган бўлади.

2. Интеграциялашган ўсиш стратегиялари. “Вертикал ривожланиш”

орқали ташкилот таркибини кенгайтириш - янги товарлар ёки хизматлар

ишлаб чиқаришни бошлаш мақсадини кўзлайди. Ушбу турдаги

стратегияни амалга ошириш доирасида ташкилотнинг филиаллари, етказиб

берувчилари ва дилерларини назорат қилиш, шунингдек маҳсулотларнинг

охирги харидорларига таъсир ўтказиш режалаштирилган бўлади.

3. Диверсификациялашган ўсиш стратегиялари. Улар ташкилотнинг

ҳозирги бозор шароитида маълум бир маҳсулот тури билан ривожланиш

имкониятига эга бўлмаса фойдаланилади. Ташкилот асосий эътиборни

янги маҳсулот ишлаб чиқаришга қаратиши мумкин, аммо бу эски, алла-

қачон мавжуд ресурслар ҳисобига амалаг оширилади. Шу билан бирга

маҳсулот аллақачон ишлаб чиқарилганлардан бир оз фарқ қилиши ёки

тубдан янги бўлиши ҳам мумкин.

4. Қисқартириш стратегияси. Узоқ ривожланиш давридан кейин

ташкилот фаолияти самарадорлигини оширишга қаратилган. Бундай ҳолда,

ҳам ташкилотни қайта ташкил этиш (масалан, алоҳида бўлинмаларни

қисқартириш), ҳам уни тугатиш (масалан, мумкин бўлган максимал даро-

мадни бир вақтнинг ўзида олиш билан фаолиятни босқичма-босқич

қисқартириш) амалга оширилиши мумкин.

М. Портер, ташкилот стратегиясини таснифлаганда, рақобатбардош

устунликларга, рақобатбардошликка эътибор қаратади, у учта асосий стра-

тегияни ажратиб кўрсатади.

Page 77: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

77

2-расм. М.Портер бўйича базавий маркетинг стратегиялари8

1. Харажатларни камайтиришда лидерлик стратегияси (харажат-

ларнинг пасайиши, рақобатчилар рақобатлашиш жараёнида ўзларининг

рақобатчилари даромадларини “тугатгандан” сўнг, ташкилот даромад

олишини англатади. Кам харажатлар ташкилотни етказиб берувчилардан

ҳимоя қилади, харажатлар ошиши билан уларга қарши курашиш учун

кўпроқ мослашувчанликни таъминлайди.) М. Портер бундай стратегияни

амалга оширишни истаган ташкилотлар рақобатчилар билан таққослаганда

катта бозор улушларини назорат қилиши ёки бошқа афзалликларга эга

бўлиши кераклигини таъкидлаган. (Масалан, хом ашёга энг қулай йўл

билан эгалик қилиш.)

2. Дифференциация стратегияси. Дифференциация стратегиясини

амалга оширадиган ташкилот харажатлардан унчалик хавотирланмайди ва

саноат ичида ноёб деб ҳисобланиб, кўпроқ тадқиқотлар ва ишланмаларга

маблағ сарфлайди. Истеъмолчининг маълум бир брендга содиқлиги маъ-

лум даражада рақобатчилардан ҳимояланиш имконини яратади. Диффе-

ренциация стратегиясини амалга оширадиган ташкилотлар томонидан

таклиф этилаётган маҳсулотлар ёки хизматларнинг ўзига хослиги янги

рақобатчилар учун етарли тўсиқ бўлиб хизмат қилади. Дифференциация

стратегиясини амалга оширадиган ташкилотлар томонидан тақдим эти-

лаётган маҳсулот ва хизматларни алмаштириш осон эмас. Бинобарин,

харидорларнинг танлови ва нархларни пасайтириш имконияти чекланган

бўлади. Стратегия хавфи: харидор тежашга эришиш учун ўзига хосликни

қурбон қилиши мумкин, ташкилот томонидан тақдим этилган ноёб

хусусият қандайдир тарзда эскиради.

3. Фокуслаш стратегияси (харажатларга ёки фарқлашга нисбатан).

Ташкилот ўз ҳаракатларини маълум бир харидорни, маълум бир маҳсулот

турини ёки маълум бир географик минтақадаги бозорни қондиришга

йўналтиради. Ушбу стратегиянинг асосий фарқи шундаки, ташкилот

бозорнинг фақат тор сегментида рақобатлашишга қарор қилади. Тор

бозорда иш олиб борадиган бундай ташкилот харажатларни минимал-

лаштириш бўйича етакчига айланиши ёки ўз сегментида дифференциация

стратегиясига амал қилиши мумкин. Шу билан бирга, у харажатларни

8 Портер, М. Международная конкуренция / М. Портер. -Москва : Международные отношения, 2014.-895 с.

М.Портер бўйича базавий маркетинг стртегиялари

3. Фокуслаш стратегияси

1. Харажатларни камайтиришда лидерлик

стратегияси 2. Дифференцация стртегияси

Page 78: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

78

минималлаштириш бўйича етакчилар ва ноёб маҳсулотлар ишлаб

чиқарадиган ташкилотлар каби афзалликларга ва йўқотишларга дуч

келади.

Таклиф этилган асосий маркетинг стратегиясининг таснифига кўра,

Ф.Котлер стратегияни бозорда маҳсулотни муваффақиятли ишлаб чиқиш

ёндашувига асосланган ҳолда кўриб чиқади. Бунда ҳар бир стратегия

даромадни максимал даражага кўтаришга қаратилган бўлади (3-расм).

3-расм. Ф.Котлер бўйича базавий маркетинг стртегиялари9

1. “Қуриш” стратегияси. Ушбу стратегиянинг асосий мақсади бозор

улушини оширишдир. Стратегиянинг моҳияти қисқа муддатли даромадни

камайтириши мумкин бўлган юқори даражадаги инвестициялар орқали

узоқ ва барқарор ўсишни таъминлашдан иборат.

2. “Ушлаб қолиш” стратегияси. Ушбу стратегиянинг асосий мақсади

бозор улушини сақлаб қолишдир. Мавжуд бозор улушини сақлаб қолиш

аллақачон яхши фойда келтирадиган маҳсулотлар учун амал қилади.

3. “Ҳосилни йиғиб олиш”. Ушбу стратегиянинг асосий мақсади қисқа

вақт ичида фойда олишдир. Ушбу стратегияга кўра, маҳсулотни бозордан

олиб ташлаш ва маҳсулотга сармояларни камайтириш орқали реклама ва

ишлаб чиқариш харажатларисиз даромад олиш мумкин бўлади.

4. Деинвестициялаш (тугатиш). Ушбу стратегиянинг асосий мақсади

бизнесни тугатишдир. Ушбу стратегия, агар бошқа йўналишдаги маблағ-

ларни инвестиция қилиш самаралироқ ва жозибадор эканлиги аниқ бўлиб

чиқсагина амал қилиши мумкин.

Маркетинг стратегиясини амалга ошириш вақтига қараб, оператив (1

йилгача), ўрта муддатли (1 йилдан 3 йилгача) ва узоқ муддатли (3 йилдан

ортиқ ) стратегиялар мавжуд.

Игор Ансофф маркетинг стратегиясини таснифлаш учун матрицани

таклиф қилди. Унда ташкилотни ривожлантириш жараёни икки йўналишда

кўриб чиқилади: бозорларни ривожлантириш ва товарларни

такомиллаштириш (ривожлантириш)10 (4-расм).

9 Котлер, Ф. Основы маркетинга / Ф. Котлер, А. Гари. - Москва : Вильяме, 2016. - 752 с. 10 Ансофф, И. Стратегическое управление / И. Ансофф. - Москва : Экономика, 2014. - 520 с.

Ф.Котлер бўйича базавий маркетинг стртегиялари

1. “Қуриш”

стратегияси

2. “Ушлаб қолиш” стратегияси

3. “Ҳосилни йиғиб олиш”

4. Деинвестициялаш

(тугатиш)

Page 79: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

79

Товарлар

Бозорлар

Мавжуд товарлар Янги товарлар

Мавжуд бозорлар

Бозорга кириб бориш ёки

мавжуд истеъмолчилар то-

монидан истеъмолнинг

кўпайиши

Товарни такомиллаштириш (ривож-

лантириш) ёки эски истеъмол-

чиларига товар хусусиятларини

ўзгартирган ҳолда таклиф этиш

орқали уларни сақлаб қолиш

Янги бозорлар

Бозорни ривожланиши ёки

товар истеъмолчилари

гуруҳларини кенгайтириш

Диверсификация ёки бошқа истеъ-

молчилар ва бошқа товарлар билан

ишлашга ўтиш

4-расм. И.Ансофф бўйича маркетинг стртегиялари

Мазкур стратегияда мажуд ва янги товарлар билан мавжуд ва янги

бозорларга кириш назарда тутилади. Хулоса. Хулоса қилиб айтганда, ташкилотнинг маркетинг стратегия-

сини ишлаб чиқиш ўзига хос ва босқичма-босқич жараён бўлиб, унинг

давомида зарурий ҳаракатлар режаси комплекс назорат ва самарадорликни

якуний баҳолаш билан биргаликда белгиланиши лозим бўлади.

Яхши танланган ва моҳирона амалга оширилган маркетинг стра-

тегияси ташкилотга нафақат рақобатдош устунликларга эришиш, балки

истеъмолчиларнинг талабларини тўлиқроқ қондириш, шунингдек, таш-

килот маҳсулотларига ёки хизматларига содиқликни сақлашга имконини

беради. Бу ўз навбатида иқтисодий ўсишнинг барқарор суръатларини,

иқтисодий қўшилган қийматнинг ўсишини таъминлаш учун дастлабки

асосларни яратади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Котлер, Ф. Основы маркетинга / Ф. Котлер, А. Гари. - Москва :

Вильяме, 2016. - 752 с.

2. Багиев, Г. Л. Маркетинг : учебник / Г. Л. Багиев. - Санкт-Петербург

: Питер, 2013.-736 с.

3. Баранов, А. А. Разработка маркетинговой стратегии предприятия /

А. А. Баранов, Я. Н. Городнянская // Экономика и социум. - 2016. - № 4-

1(23). - С. 183-186.

4. Голубков, Е. П. Основы маркетинга : учебник / Е. П. Голубков. -

Москва : Финпресс, 2015. - 657 с.

5. Армстронг, М. Практика управления человеческими ресурсами / М.

Армстронг. - Санкт-Петербург : Питер, 2017. - 204 с.

6. Дойль, П. Менеджмент : стратегия и тактика / П. Дойль. - Санкт-

Петербург : Питер, 2016. - 564 с.

7. Портер, М. Международная конкуренция / М. Портер. - Москва :

Международные отношения, 2014. - 895 с.

8. Рудь, JI. П. Классификации маркетинговых стратегий : анализ

современных подходов / JI. П. Рудь // Конкурентоспособная и безопасная

продукция, востребованная рынком - залог экономической безопасности

предприятия : сборник научных статей по итогам Международной

Page 80: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

80

(заочной) научно-практической конференции. - Смоленск : Российский

университет кооперации, 2014.-С. 133-138.

9. Ансофф, И. Стратегическое управление / И. Ансофф. - Москва :

Экономика, 2014. - 520 с.

10. Голлай, И. Н. Содержание понятия «стратегия развития

предприятия» / И. Н. Голлай // Наука ЮУРГУ : материалы научной

конференции. - Челябинск : Южно-Уральский государственный

университет, 2015. - С. 590- 598.

ЎТА ЭРТАГИ КАРТОШКА ЕТИШТИРИШДА ЭКИШ МУДДАТ-

ЛАРИ ВА МУЛЬЧАЛАШНИНГ ИҚТИСОДИЙ САМАРАДОРЛИГИ

Остонақулов Т.Э. қ.-х.ф.д., профессор

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти ҚХМС ва ДИТ кафедраси

Саидмуродов Х.И., ҚХМС ва ДИТ кафедраси мустақил изланувчи

Рузиева М.К. - ҚХМС ва ДИТ кафедраси магистри

Аннотация. Мақолада ўта эртаги картошка етиштиришда экиш

муддатлари ва мульчалаш турларининг ўрнини белгилаш бўйича тадқи-

қотлар натижалари келтирилган. Картошка тезпишар ва ўртатезпишар

навларини (Гала, Силвана, Савиола, Аризона кабиларни) январь ойи

охири, февраль ойи бошида нишлатилган уруғлик туганакларидан экиб,

гўнг ва ёруғлик ўтказувчи плёнка билан пушта юзасини мульчалаш

тупроқнинг ҳарорат ва намлик режимини бошқариш орқали ўсимликнинг

ўсиши, ривожланиши, ҳосил шаклланиши ва юқори товар ҳосил (28-30 т/га

ва зиёд) олишга имконият яратилиши илмий асосланган.

Аннотация. В статье изложены результаты установления места

сроков посадки и мульчирования почвы при возделывании сверхраннего

картофеля. Научно обосновано, что посадка ранних и среднеранних сортов

картофеля (Гала,Силвана, Савиола, Аризона и другие) в конце января,

начале февраля пророщенными клубнями и мульчирование поверхности

гребня перепревшим навозом+светопрозрачной плёнкой позволяет

управлять режимами температуры и влажности почвы, создать

благоприятные условия для роста, развития, формирования урожая и

возможности получения высокого товарного урожая (28-30 т/га и выше).

Abstract. The article presents the results of establishing the place of

planting and soil mulching when cultivating superearly potatoes. It is

scientifically substantiated that planting early and mid-early potato varieties

(Gala, Sylvana, Saviola, Arizona and others) in late January, early February with

sprouted tubers and mulching the surface of the ridge with rotted manure +

translucent film allows you to control the temperature and moisture conditions

of the soil, create favorable conditions for growth, development, yield formation

and the possibility of obtaining a high marketable yield (28-30 t/ha and above).

Калит сўзлар: ўта эртаги картошка, нав, экиш муддати, мульчалаш,

маҳсулдорлик, ҳосил тўплаш, товар ҳосилдорлик.

Page 81: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

81

Ключевые слова: сверхранний картофель, сорт, сроки посадки,

мульчирования почвы, продуктивность, накопления урожая, товарной

урожайности.

Key words: very early potatoes, varieties, planting dates, soil mulching,

productivity, yield accumulation, marketable yield.

Мавзунинг долзарблиги. Картошкани эртаги экин сифатида ўсти-

риб, ўта барвақт ҳосил олиш тезпишар, ўртатезпишар навларни тўғри

танлаш, ер танлаш ва тайёрлаш билан бир қаторда қулай экиш муддатлари,

уруғлик туганакларни экишолди тайёрлаш технологияси усуллари ва

мульчалаш турларига боғлиқ.

Эртаги картошкани экиш эрта баҳорда қишлоқ хўжалик техникалари

далага кириш мумкин бўлган куниёқ бошлаш талаб қилинади. Эртаги

картошка экиш кечиктирилган ҳар бир баҳорнинг куни ҳосилдорликни бир

фоиз камайтиришга олиб келади (Т.Э.Остонақулов, 2018, 2020).

В.И.Зуев ва бошқаларнинг (2005) таъкидлашича, мульча бегона

ўтлар кўпайиши, қатқалоқ ҳосил бўлиши, тупроқда нам парчаланишини

олдини олиш билан бирга, тупроқ ҳароратини кескин ўзгаришини

камайтиради, фойдали микроорганизмлар фаолиятини яхшилаш учун

шароит яратади.

Тупроқ юзасини мульчалашда асосан чириган гўнг (3,0-5,0 т/га), ёғоч

қириндиси, қовочоқ ва турли қалинликдаги шаффоф плёнкалардан

фойдаланилади. Картошкачиликка ихтисослашган хўжалик ва томорқалар-

да мульчалаш мақсадида одатдаги (қалин, 0,08 мм) ва чигит (юпқа, 0,008

мм) плёнкалар ҳамда қуруқ чириган эланган гўнг ишлатилади. Бироқ экиш

муддатлари ва навлар негизида мульчалаш усуллари картошкадан ўта

барвақт ҳосил етиштиришда шу кунгача ўрганилмаган, баҳоланмаган.

Шуни ҳисобга олиб, биз Қашқадарё вилояти Қарши тумани суғо-

риладиган шўрланмаган ва кучсиз шўрланган оч тусли бўз тупроқлари

шароитида картошка Гала, Савиола, Силвана, Аризона каби тезпишар ва

ўртатезпишар навларини 4 та муддатларда - 15-20, 30.01-5.02, 15-20.02 ва

2-7.03-назораткунлари) экиб, ҳар бир муддатда 4 хил мульчалаш

турларини (мульчасиз - назорат, гўнг, пленка ва гўнг+плёнка билан

мульчалашларни) ўргандик.

Тадқиқотнинг усуллари. Дала тажрибаларидаги барча кузатиш,

ўлчаш, ҳисоблаш ва таҳлил ишлари умумқабул қилинган услуб ва тавсия-

лар асосида олиб борилади.

Тадқиқотнинг натижалари. Эртаги картошка навларида экиш

муддатлари ва мульчалаш усуллари фенологик фазаларнинг рўй бериши ва

ўтишига сезиларли таъсир кўрсатиб, эртаги картошка синалган навлари 15-

20 январда экилганда тез ва қийғос униб чиқиш (31-32 - кунлари ёки

мульчасиз вариантга нисбатан 3-7 кун олдин) гўнг+плёнка билан

мульчаланганда кузатилди. Лекин, мульча турига қарамасдан кўкариб

чиққан ўсимликлар совуқ таъсирида нобуд бўлди ва қайта кўкариб ўсиш ва

ривожланишини кейин давом эттирди.

Page 82: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

82

Экиш 30.01-5.02 муддатда ўтказилганда мульчасиз (стандарт)

вариантда униб чиқиш Савиола навида 25-куни, Силвана навида – 21-куни,

Аризона навида – 23-куни кузатилди. Гўнг билан мульчаланганда эса

тегишли равишда 22, 20 ва 21-кунлари, плёнка билан мульчаланганда эса

20-21, 19 ва 19-20-кунлари, яъни навлар бўйича 2-5 кун эрта униб чиқиш

кузатилди.

Экиш 15-20 февралда ўтказилганда мульчалаш самараси камайиб,

униб чиқиш ўрганилган навлар бўйича 2-3 кунгача тезлашгани маълум

бўлди.

Картошканинг ўрганилган навларида эрта муддатларда (30.01-5.02)

экиш ва гўнг ҳамда плёнкалар билан мульчалаш эвазига ўсимликнинг ўсув

даври навлар бўйича 2-4 кунгача узайганлиги аниқланди.

Эртаги картошка ўртатезпишар Силвана нави 30.01-5.02 муддатда

мульчасиз (назорат) экилганда ўсимлик бўйи ўсув даври бошида (10-15.04)

22,0 сантиметрни, мульчаланган вариантларда эса 28,2-32,4 сантиметрни

ёки 6,2-10,4 сантиметр зиёдни ташкил этди. Ушбу ўсимликнинг бўйчан

бўлиш қонунияти ўсув даври давомида сақланиб, охирги ўлчовда (20-

25.05) тегишли равишда 70,8 ва 79,6-84,0 ёки 8,8-13,2 сантиметр бўлди.

Бошқа ўрганилган экиш муддатлари ва тезпишар навларда ҳам худди

шундай қонуният кузатилди.

Синалган картошка навлари эрта (30.01-5.02) экилганда ўсимликнинг

бўйи кеч (2-7.03) экилганга нисбатан мульчасиз вариантда 8,3-10,2

сантиметрга, мульчаланган вариантларда эса 6,6-10,0 сантиметрга баланд

бўйли бўлди.

Эртаги картошка навларининг поя ҳосил қилишига экиш муддатлари

ва мульчалаш усулларининг таъсири сезилмади, лекин Силвана нави ҳар

бир тупда 4,0-4,5, Савиола нави – 3,6-4,3, Аризона нави кўп поя ҳосил

қилиши билан ажралиб, 4,0-4,8 донани ташкил этди.

Эртаги картошка ўрганилган навлари тупи барг сатҳининг

ўзгаришига экиш муддатлари ва мульчалаш усулларининг таъсири

сезиларли бўлиб, эрта (30.01-5.02) муддатда экилганда ўрганилган

ўртатезпишар навлар мульчасиз вариантдаги ўсимлик барг сатҳи ўсув

даври бошида (10-15 апрелда) 0,18-0,21 м2ни ташкил этган.

Тупнинг мульчаланган вариантларда барг сатҳи шакллантиришдаги

ўсув даври бошидаги устунликлари охиригача сақланиб, жадал юқори барг

сатҳи мульчалашда гўнг+плёнкадан фойдаланилганда қайд этилди.

Картошкани кеч (2-7.03) экиш амалга оширилганда мульчасиз

(назорат) вариантда навлар бўйича ўсув даври бошида (10-15.04) 0,12-0,15,

мульчаланган вариантларда эса 0,25-0,26 м3 барг сатҳи ҳосил қилиб, унинг

шаклланиши жадал суръатларда 10-15.05 гача кечди. Сўнгра барг сатҳи

шаклланиши ўрганилган навларда сусайди. Ўсув даври охирида эрта

(30.01-5.02) мульчасиз экилганда ўрганилган навларда 0,55-0,64 м2, гўнг

билан мульчаланганда тегишли равишда 0,70-0,86 м2, плёнка билан

мульчаланганда 0,78-0,86 м2, гўнг+плёнка билан мульчаланганда эса энг

юқори 0,81-0,93 м2 барг сатҳи ҳосил қилган.

Page 83: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

83

Экиш кечиктирилганда (2-7.03) ўсимлик барг сатҳи мульчасиз

вариантда 0,43-0,53 м2 дан, мульчаланган вариантларда эса 0,50-0,76 м2 дан

ошмади.

Эртаги картошка синалган навлари пайкалида барг сатҳининг

ўзгаришига экиш муддатлари ва мульчалаш усулларининг таъсири

аниқланганда, энг юқори барг сатҳи (40,0-50,2 минг м2 гектарда)

ўрганилган навлар 30.01-5.02 муддатда гўнг+плёнка билан мульчалаб,

экилган вариантларда қайд этилди. Нисбатан юқори барг сатҳи плёнка

мульча сифатида ишлатилганда кузатилди.

Экиш муддати кечиктирилганда (2-7.03) мульчасиз вариантда навлар

бўйича майдон бирлигидаги барг сатҳи 24,6-30,3 минг м2 дан,

мульчаланган вариантларда эса 28,6-43,4 минг м2 дан ошмади.

Демак, эртаги картошка тезпишар ва ўртатезпишар навларидан ўта

барвақт ҳосил олиш мақсадида ўсиш ва ривожланишини бошқариш қулай

шароит яратиш учун 30.01-5.02 муддатда гўнг билан плёнкани биргаликда

мульча сифатида ишлатиш мумкин. Шунда баланд бўйли, сербаргли,

пояли, кенг барг сатҳли, бақувват ва маҳсулдор ўсимликлар шаклланади.

Кузатишлардан аниқланишича, 30.01-5.02 муддатда экилганда

тупроқнинг 0-10 см қатламида экилгандан кейинги суткаларда ҳарорат

сутка давомида ўртача 6,0-7,80С ни ташкил этиб, энг юқори кўрсаткич 1-2

см қалинликда чириган гўнг билан мульчаланган вариантда бўлди.

Кейинги кузатишларда ҳам қонуният тегишли равишда рўй берди, бироқ

март ойида қуёшли кунлар кўпроқ кузатилиши эвазига, плёнка билан

мульчаланган вариантдаги ҳарорат ҳам гўнг билан мульчаланган вариант

кўрсаткичига тенглашди, буни эса плёнка иссиқликни тез ва кўпроқ

ўзлаштиришидан деб изоҳлаймиз. 10-20 см қатламда ҳам юқоридаги ҳолат

кузатилади, дастлабки кузатишларда 0-10 см қатламдагига нисбатан сутка

давомида ҳарорат ўртача 1,0-1,40С кам бўлсада, бироқ март ойидаги

қуёшли кунлар ҳамда мульча материаллари таъсирида тупроқ ҳарорати 0-

10 см қатламдагига нисбатан сутка давомида ўртача 1,1-0,90С га ортди, бу

эса ўз навбатида картошка илдизларининг чуқур қатламларга таралишига

олиб келади.

Экиш 15-20 февралда амалга оширилганда дастлабки текширишда

тупроқнинг 0-10 см қатламида мульчалаш турларига боғлиқ ҳолда ҳарорат

сутка давомида ўртача 7,3-9,50С ни ташкил этди ва бу экиш муддатида ҳам

гўнг билан мульчаланганда тупроқ бошқа мульчалаш турларига нисбатан

сутка давомида ўртача 0,2-2,10С кўп ҳарорат тўплади. Март ойининг

иккинчи ярмида (20-22.03) ҳаво ҳарорати ортиб бориши билан

вариантлараро кўрсаткичлар қисман ўзгарди ва плёнка билан

мульчаланган вариантда бошқа вариантларга нисбатан ҳарорат сутка

давомида ўртача 0,3-2,40С юқори бўлди.

Тупроқнинг 10-20 см қатламида ҳам юқоридаги ҳолат кузатилди,

плёнка билан мульчаланганда тупроқда ҳарорат нисбатан кўп тўпланди.

Картошка экишнинг бу муддатида тупроқнинг ўрганилган ҳар иккала

қатламида ҳарорат нисбатан фарқланмасада, бироқ мульчалаш турлари

Page 84: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

84

таъсирида 10-20 см қатламдаги ҳарорат сутка давомида бироз юқори

бўлиши таъминланди.

Бу ҳолат туганаклар 2-7 мартда экилган муддатда ҳам такрорланди.

Экишдан кейинги дастлабки кузатишларда тупроқнинг 0-10 см қатламида

тупроқ ҳарорати сутка давомида ўртача 9,3-11,50С ни ташкил этди, бунда

энг юқори кўрсаткич тупроқ юзаси гўнг+плёнка билан мульчаланганда

кузатилди ҳамда мульчасиз-назорат вариантга нисбатан сутка давомида

ўртача 2,20С юқори бўлди. Қайд этилган ҳолат бошқа саналарда ҳам

тегишли равишда такрорланди.

Эртаги картошка етиштиришда экиш муддатлари ва мульчалаш

усулларига боғлиқ ҳолда тупроқ намлиги ўрганилган вариантларда

турлича бўлганлиги аниқланиб, экиш муддати 30.01-5.02 бўлган

вариантда экишдан олдин тупроқнинг 0-10 см қатламида намлик

мульчалаш турларига боғлиқ ҳолда 19,3-19,7%, 10-30 см да 21,2-21,4%,

30-50см да 24,3-24,7 % бўлган бўлса, учинчи суғоришдан олдин тупроқ

намлиги 0-10 см да 19,3-20,2%, 10-30 см да 20,5-21,8% ва 30-50 см да эса

23,1-25,9% ни ташкил этди.

Тупроқнинг ўрганилган барча қатламларида намлик миқдори

мульчасиз-назорат вариантга нисбатан мульчаланган вариантларда,

айниқса, гўнг+плёнка билан мульчаланганда кўп бўлганлиги аниқланди.

Ўрганилган барча экиш муддатларида мульчасиз-назорат вариантда

тупроқдаги намлик миқдори дастлабки миқдорга нисбатан камайиб

бориши кузатилган бўлса, турли мульчалаш вариантларида эса намлик

миқдори дастлабки миқдорга нисбатан кўпайганлиги аниқланди.

Демак, эртаги картошка етиштиришда тупроқни турли материаллар

билан мульчалаш тупроқ ҳароратини ошириш билан бирга намлик

миқдори кўпайишини ҳам таъминлайди, айни вақтда экиш муддатини

кечиктириб юборишда тупроқ намлиги кам бўлишига ва бу эса

картошканинг кейинги ўсиш ва ривожланишига салбий таъсир этади.

Эртаги картошка синалган навларида турли экиш муддатлари ва

мульчалаш турларининг палак, илдиз массаси ва туганак шаклланишига

таъсири ўрганилганда, мульчалаш эвазига палак вазнининг ошиб бориши,

экиш муддати кечикиши билан палак вазнининг камайиб бориши бўйича

қонуният ўрганилган барча картошка навларида кузатилиб, ўсув даврининг

охиригача сақланди.

Ўсув даври охирида 20-25 майда бир туп палак вазни 30.01-5.02

муддатда экилганда мульчасиз вариантда Силвана навида - 341, Аризона

навида - 316, Савиола навида – 320 граммни, мульчаланган вариантларда

навлар бўйича тегишли равишда 364-385; 345-375; 352-375 граммни

ташкил этди.

Экиш кеч, 2-7 мартда экилганда эса бу кўрсаткичлар нисбатан кичик

бўлиб, мульчасиз вариантда бир туп палак вазни Силвана навида – 319,

Аризона навида – 303, Савиола навида – 309 граммни, мульчаланган

вариантларда эса навлар бўйича тегишли равишда 337-356, 321-351, 332-

350 грамм бўлди.

Page 85: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

85

Демак, энг бақувват палакли ўсимликлар эртаги картошка навлари

эрта 30.01-5.02 муддатда гўнг+плёнка билан мульчаланганда қайд этилиб,

шунда бир туп палак вазни навлар бўйича 375-382 граммни ташкил этди ва

кеч 2-7 мартда экилганга нисбатан палак вазни 25-30 граммгача зиёд

эканлиги маълум бўлди.

Умуман олганда, эртаги картошка тезпишар ва ўртатезпишар

навларини қулай экиш муддатларида гўнг ва плёнкалар билан мульчалаб

экиш орқали ўта эртаги ҳосил олиш учун замин яратилиб, бақувват палак

ҳамда илдиз массаси шаклланишига имконият туғилди.

Картошка ўртатезпишар Силвана нави эрта 30.01-5.02 муддатида

экилганда мульчасиз (назорат) вариантда ҳосилдорлик гектаридан 25,3

тоннани, чириган гўнг билан мульчаланганда 28,0 тоннани, плёнка билан

мульчаланганда 31,1 тоннани, гўнг+плёнка билан мульчаланганда 32,9

тоннани таъминлаб, мульчалаш турлари гектаридан 2,7-7,6 тонна қўшимча

ҳосилдорликни таъминлади. Бу кўрсаткич бошқа ўрганилган навларда

гектаридан 3,2-8,4 тоннани ташкил этди (1-жадвал).

Энг юқори ҳосилдорлик ўрганилган навларда (29,7-32,9 т/га) экиш

30.01-5.02 муддатда ўтказилиб, гўнг+плёнка билан мульчаланганда

олинди. Энг паст ҳосилдорлик (19,0-19,6 т/га) экиш 2-7 мартда мульчасиз

экилганда қайд қилинди. 1-жадвал

Ўта эртаги картошка ҳосилдорлигининг экиш муддатлари ва мульчалаш турларига

боғлиқлиги

т/р

Экиш

муддати

Мульчалаш тури

Навлар бўйича ҳосилдорлик, т/га

С и л в а н а

н а в и

С а в и о л а

н а в и

А р и з о н а

н а в и

1.

15-20.01

Мульчасиз (назорат) 24,8 22,3 22,7

2. Гўнг 27,3 25,5 27,0

3. Гўнг+ плёнка 32,2 29,6 30,8

4. Плёнка 30,5 28,4 29,6 S

x

(%) = 1,2 - 2,0 0,8 - 1,5 1,4 - 2,2

ЭКФ05 = 1,1 - 2,4 1,0 - 1,8 1,7 - 2,4

5.

30.01-

5.02

Мульчасиз (назорат) 25,3 22,8 23,1

6. Гўнг 28,0 26,1 26,3

7. Гўнг+ плёнка 32,9 30,4 31,5

8. Плёнка 31,1 29,7 30,8 S

x

(%) = 1,8 - 2,6 1,0 - 1,7 1,1 - 2,0

ЭКФ05 = 1,7 - 2,7 1,2 - 2,0 1,1 - 2,2

9.

15-20..02

Мульчасиз (назорат) 23,1 21,5 22,0

10. Гўнг 26,4 23,9 24,1

11. Гўнг+плёнка 30,0 28,0 28,8

12. Плёнка 29,1 27,4 28,0

Sx

(%) = 1,1 - 1,5 1,1 - 2,6 1,1 -1,9

ЭКФ05 = 1,4 - 1,7 1,0 - 2,3 1,1 - 2,5

13. 2-7.03

(ст.)

Мульчасиз (назорат) 19,6 19,0 19,2

14. Гўнг 22,3 20,8 20,6

Page 86: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

86

15. Гўнг+плёнка 26,7 23,4 24,4

16. Плёнка 25,0 23,1 24,0

Sx

(%) = 1,1 - 2,9 1,4 - 2,6 1,1 - 1,4

ЭКФ05 = 1,7 - 2,9 1,1 - 2,4 1,0 - 1,1

ХУЛОСА. 1. Энг бақувват палакли ўсимликлар эртаги картошка

навлари эрта 30.01-5.02 муддатда гўнг+плёнка билан мульчаланганда қайд

этилиб, шунда бир туп палак вазни навлар бўйича 375-382 граммни ташкил

этди ва кеч 2-7 мартда экилганга нисбатан палак вазни 25-30 граммгача

зиёд эканлиги маълум бўлди.

2. Эртаги картошка тезпишар ва ўртатезпишар навларини эрта январ

ойи охири феврал ойи бошида экиб, гўнг ва плёнка билан мульчалаш

орқали ўсимликнинг ўсиш ва ривожланишига қулай шароит яратиб,

гектаридан 28,3-30,9 тоннадан ошириб ўта эртаги (1 июнгача) ҳосил олиш

мумкин экан.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. –М.: “Агропромиздат”,

1985. – С.280-285.

2. Зуев В.И., Қодирхўжаев О., Бўриев Ҳ.Ч., Азимов Б.Б. Картош-

качилик. Т., 2005. – Б. 336.

3. Методика исследований по культуре картофеля (ВНИИКХ). М.,

1967.-С.210.

4. Остонақулов Т.Э., Зуев В.И., Қодирхўжаев О.Қ. Мевачилик ва

сабзавотчилик (Сабзавотчилик). Тошкент. Наврўз. 2019. -Б. 552.

5. Остонакулов, Т. Э. Ўзбекистонда туганакмевали экинлар.Т.,2020.-

Б.324.

Фойдаланилган адабиётлар

6. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. –М.: “Агропромиздат”,

1985. – С.280-285.

7. Зуев В.И., Қодирхўжаев О., Бўриев Ҳ.Ч., Азимов Б.Б. Картош-

качилик. Т., 2005. – Б. 336.

8. Методика исследований по культуре картофеля (ВНИИКХ). М.,

1967.-С.210.

9. Остонақулов Т.Э., Зуев В.И., Қодирхўжаев О.Қ. Мевачилик ва

сабзавотчилик (Сабзавотчилик). Тошкент. Наврўз. 2019. -Б. 552.

10. Остонакулов, Т. Э. Ўзбекистонда туганакмевали

экинлар.Т.,2020.-Б.324.

Page 87: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

87

МАМЛАКАТДА ТУРИЗМ СОҲАСИНИ

РАҚОБАТБАРДОШЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ ИННОВАЦИОН

ЙЎЛЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ

А.Д.Равшанов-ҚарМИИ доценти

Р.Б.Хасанова-ҚарМИИ магистранти

Аннотация. Ушбу мақолада туризм соҳасида инновацион

технологияларни ривожлантиришда мавжуд имкониятлар таҳлил

қилинган. Жумладан, потенциал истеъмолчиларнинг интернет

коммуникация воситаларидан фойдаланиш даражаси ўрганилган, рақамли

коммуникацияларни жорий қилиш бўйича тадқиқот натижалари асосида

таклифлар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар: туризм, ички ва ташқи туризм, рақобатбардошлик,

инновация, инвестиция, стратегия.

Аннотация: В статье анализируются существующие возможности в

развитии инновационных технологий в сфере туризма. В частности, изучен

уровень использования интернет-коммуникаций потенциальными

потребителями, и по результатам исследования разработаны предложения

по внедрению цифровых коммуникаций.

Ключевые слова:туризм, внутренний и внешний туризм,

конкурентоспособность, инновации, инвестиции, стратегия.

Аbstract:The article analyzes the existing opportunities in the

development of innovative technologies in the field of tourism. In particular, the

level of use of Internet communications by potential consumers was studied, and

based on the results of the study, proposals were developed for the

implementation of digital communications.

Key words:tourism, domestic and foreign tourism, competitiveness,

innovation, investment, strategy.

Кириш. Коронавирус пандемияси шароитида глобал инқирозининг

салбий оқибатларини юмшатишнинг муҳим омили сифатида рақамли

иқтисодиётни ривожлантириш, энг кўп зарар кўраётган туризм соҳасининг

рақобатбардошлигини ошириш каби долзарб масалаларга эътибор

қаратишни тақози этади.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев Олий

Мажлисга Мурожаатномасида таъкидлаганидек, “Туризмни

ривожлантириш бўйича 2021 йилда ҳам изчил ислоҳотларни давом

эттирамиз. Айниқса, зиёрат туризми ва ички туризмни ривожлантиришга

алоҳида эътибор берилади. Шунингдек, туризм объектлари атрофидаги ер

майдонлари, сув ва йўл инфратузилмаларини яхшилаш учун бюджетдан

1 триллион сўм ажратилади”[1].

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили. Туризм соҳасининг инновацион

фаоллигини тавсифлайадиган умумий кўрсаткич сифатида инновацион

рақобатбардошлик хизмат қилади. Чунки, «инновация» ва «рақобат» ўзаро

чамбарчас боғлиқ тушунчалардир. Масалан, М.Портер инновацияларни

рақобат кучларини шакллантирувчи восита деб тавсифлаган бўлса [2],

Page 88: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

88

Р.Доул инновацияларни глобал рақобатнинг қуроли деб атаган [3]. Рақобат

назариясининг инновацион жиҳатлари Й.Шумпетер томонидан ишлаб

чиқилган бўлиб, у рақобатни “ижодий бузилиш” сифатида эски ва янги

ўртасида кураш, эскириб қолганларни инновациялар билан мусобақа, деб

тафсилот бериб, инновацион жараён ва тадбиркорлик функциялар билан

боғлиқ бўлган - “самарали рақобат” ва “самарали монополия” ибораларини

илмий айирбошлашга киритилган.

Рақобатнинг инновацион концепцияси XXI асрда В.Чан Ким ва Р.

Моборн томонидан ишлаб чиқилган “мовий океан стратегияси” модели

туфайли янги турки олди. Муаллифлар ҳозирги даврда компаниялар ўсиш

суръатлари чекланган ва даромад кам келтирадиган анъанавий сотиш

бозорлар (“қизил океан”)да рақобат қилмасдан, унинг ўрнига мутлақо янги

бозор сегментларини ва ҳаттоки рақобатдан озод бўлган бозорлар (“мовий

океан”)ни инновацияларни жорий этиш орқали яратишга эътиборларини

қаратиш мақсадга мувофиқ бўлади деб ҳособлайдилар[8].

Тадқиқот методологияси. Мақоланинг методологияси, бу илмий ва

тобора кенг тарқалган оммабоп фанга айланаётган манбаларни таҳлил

қилишдан тортиб, туризм соҳасини стратегик ривожлантириш ва

рақобатбардошлигини оширишиқтисодиётнинг хизмат кўрсатиш

тармоқларида рақобатбардошлигини оширишни жадаллаштиришдаги

аҳамияти ва ўрни таҳлил қилинган.

Таҳлил ва натижалар. “Инновацион рақобатбардошлик” деганда

“инновацион фаолиятни юритиш ҳисобидан рақобат устунликка эга бўлиш

қобилияти” тушунилади [4]. Яъни инновацион рақобатбардошлиги хизмат

кўрсатиш соҳасининг мавжуд инновацион салоҳиятидан

фойдаланилганлиги ҳамда ушбу соҳада инновацион тизим қай даражада

ривожланганлигини ифодалайди. Хизмат кўрсатиш корхоналарнинг

новаторлик хизмат турларини яратиш ва кўрсатиш орқали инновациялар

бўйича рақобат устунликка эришишни ҳам инновацион рақобатбардошлик

англатади.

Хизмат кўрсатиш соҳасида рақобатнинг ўзига хос бош хусусияти ва

унинг саноат ҳамда қишлоқ хўжалигидан кескин фарқи шундан иборатки,

рақобат бир вақтнинг ўзида бир нечта ўзаро боғланган даражаларда,

жумладан макро-, мезо-,микро- ва монодаражаларда кўриб чиқилиши ва

таҳлил этилишини тақозо этади. Ушбу даражаларда рақобатлашув

устунликларни таъминлай олган тақдирдагина сервис ва хизмат

кўрсатишда рақобатбардошликнинг синергетгик самараси намоён бўлиб,

соҳаснинг янгича тизимли хусусиятлари шаклланади. Хизмат кўрсатиш

соҳада инновацион рақобатбардошлигининг “7-М” тартиб даражаларини

ажратиш тавсия этилади. Улар, фикримизча, қуйидагилардан иборат

бўлиши мумкин:

1. Мегадаражадаги инновацион рақобатбардошлик (янги туристик

хизматларнинг халқаро миқёсдаги нуфузи);

2. Макродаражадаги инновацион рақобатбардошлик (янги туристик

хизматларнинг давлат миқёсдаги нуфузи);

Page 89: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

89

3. Метадаражадаги инновацион рақобатбардошлик (янги туристик

хизматларнинг соҳа ва тармоқ миқёсдаги нуфузи);

4. Мезодаражадаги инновацион рақобатбардошлик (янги туристик

хизматларнинг минтақа ва ҳудуд миқёсдаги нуфузи);

5. Микродаражадаги инновацион рақобатбардошлик (янги туристик

хизматларнинг ўхшаш корхоналар ўртасидаги нуфузи);

6. Минидаражадаги инновацион рақобатбардошлик (янги туристик

хизматларнинг оилалар нигоҳидан нуфузи);

7. Монодаражадаги инновацион рақобатбардошлик (янги туристик

хизматларнинг алоҳида ва гуруҳ истеъмолчилар нуқтаи назаридан нуфузи).

Туризм соҳасининг инновацион рақобатбардошлигиниоширишда

инновацион лойиҳаларни яратиш муҳим аҳамият касб этади. Инновацион

лойиҳани яратиш ва амалга ошириш учта босқичдан иборат:

1) инвестиция олди босқич: лойиҳанинг инвестицион

имкониятларини аниқлаш; унинг муқобил вариантларини таҳлили асосида

сўнггисини танлаш; техник-иқтисодий асослаш; лойиҳани тадқиқот

таъминоти ва б.қ.

2) инвестицион босқич: мувофиқлаштириш;шартномаларни тузиш;

лойиҳа-конструкторлик ҳужжатларни ишлаб чиқиш; лойиҳа раҳбарини

аниқлаш; кадрларни тайёрлаш; ишга тушириш тайёргарликларни кўриш.

3) ишлатиш босқичи: фойдаланишга топшириш; лойиҳани тўлиқ

қувватигача етказиш: амалдаги қувватларини ишлатишини ва асосий

фондларини янгилаш учун харажатларни амалга ошириш [5].

Инновацион лойиҳалар ечиладиган масалаларнинг кўлами бўйича

қуйидаги турларга бўлинади [6]:

➢ монолойиҳалар – одатда бирта вазифани ечишга мўлжалланган

бўлиб, белиланган муддатда, муайян молиявий маблағлар доирасида

бажарилади ва лойиҳа раҳбари томонидан мувофиқланади.

➢ мультилойиҳалар – ўнлаб монолойиҳаларни ўзига қамраб

оладиган ҳаракат дастури шаклига эга бўлиб, мураккаб инновацион

мақсадга эришишга йўналтирган, йирик илмий-техник мажмуани яратиш

билан боғлиқ бўлган ва мувофиқлаштирувчи бўлинма лозимлиги билан

фарқланади.

➢ мегалойиҳалар – ягона мақсадга зришиш учун ўзаро боғланган

юзлаб монолойиҳалар ва бир нечта мультилойиҳаларни бирлаштирувчи

кўп мақсадли мажмуали дастур кўринишда бўлиб,

марказлашганмолиялаштириш ва мувофиқлаштирувчи марказ томонидан

бошқаришни талаб қилинадиган лойиҳа.

Инновацион лойиҳаларнинг муваффақиятли бўлишини аниқлаш

мезонлари қуйидагилар: молиявий жиҳатдан муваффақиятли; туб янгилик;

патент тозалиги; лицензия билан ҳимояланган; инновацияларнинг устувор

йўналишлари; жорий этадиган янгиликларнинг рақобатбардошлиги [7].

Шундай қилиб, инновацион рақобатбардошлик, бир томондан агар

туризм соҳасининг амалда эришилган инновацион ривожланиш

Page 90: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

90

даражасини акс эттирса, бошқа томондан, у соҳа самарадорлигининг ўлчов

мезони сифатида хизмат қилади.

Хулоса ва таклифлар. Туризм соҳасини стратегик ривожлантириш

ва рақобатбардошлигини ошириш иқтисодий самарадорликка эришиш

учун, аввало, туризм соҳаларнинг мақсадлари, шунингдек, воситалари ва

унга эришиш усулларини аниқ белгилаб олиш зарур. Юқори сифатли ва

рақобатбардош хизматларни энг кам харажатлар асосида ишлаб чиқариш

энг кўп даромад олишни таъминлаб, инқирозга учрашдан сақлайди ҳамда

ҳар бир туризм соҳасининг асосий вазифаси ҳисобланади.

2. Хизмат кўрсатиш тенденциялари ва қонуниятларини таҳлил

қилиш ҳамда стратегик бошқарув тамойиллари асосида унинг

рақобатбардошлигини ошириш зарурлиги баҳоланади. Барқарорлик–

туризм фаолиятининг натижадорлигидан, рақобатбардош салоҳиятини

амалга оширишдан, рақобатбардошлик эса – туризм соҳасининг хизмат

кўрсатиш қувватларидан самарали фойдаланиш ҳамда рақобатбардош

хизмат кўрсатишдаги имкониятларини белгилашдан иборат бўлганлиги

учун, бу тушунчаларнинг бирга қўшилишини ҳисобга олиш, корхонага ўз

рақобатбардошлигини оширишнинг оптимал стратегиясини

шакллантириш имконини беради.

3. Туризм корхоналарининг иқтисодий самарадорлигини ошириш

ҳозирги куннинг энг муҳим йўналишларидан биридир. Аҳолининг туризм

соҳасига талаби йилдан-йилга ошиб бормоқда. Бу талабни қондириш учун

туризм корхоналарига инновацион технологияларни қўллаш, етарли

ҳажмда инвестициялар киритиш ва янги самарали усуллардан фойдаланиш

механизмларини такомиллаштиришни тақозо этади.

Адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий

Мажлисга Мурожаатномаси.http://www.press-service.uz/ [29.12.2020].

2. Портер М. Конкуренция: Пер. англ. - М.: Вильямс, 2000. – 495 с

3. Doyle P. Marketing management and strategy. – London: Prentice-Hall

Europe, 1999. –559 p.

4. Инновационная конкурентоспособность.http://center-

yf.ru/data/Marketologu/Innovacionnaya-konkurentosposobnost.php

[02.12.2017].

5. Дрок Т. Е. Инновационный проект как исходный элемент

инновационной деятельности предприятия: понятие, содержание и

прединвестиционные исследования // Молодой ученый. — 2015. — №10.2.

— С. 60-64.https://moluch.ru/archive/90/19078/.

6. Аяганова М.П.Инновационный проект как новая форма

организации инноваций Журнал: Вестник КарГУ. Караганда. 2015.

https://articlekz.com/article/11868 [22.11.17 г.].

7. Инновационный проект – основа инновационной деятельности.

https://www.kazedu.kz/referat/180630/7 [22.11.17 г.].

Page 91: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

91

8. Чан Ким В., Моборн Р. Стратегия голубого океана. Как найти или

создать рынок, свободный от других игроков. – М.: Манн, Иванов и

Фербер, 2017. 336 с.

КАМБАҒАЛЛИКНИ ҚИСҚАРТИРИШДА ОИЛАВИЙ

ТАДБИРКОРЛИКНИНГ ЎРНИ

Рамазонов Шамил Улуғбек ўғли

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти 1-курс магистратура талабаси

Хўжамов Жамшид Тўхтамуродович

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти 1-курс магистратура талабаси

Аннотация. Мақолада оилавий бизнес ва тадбиркорликнинг

камбағалликни қисқартиришдаги ўрни ва аҳамияти тўғрисида баён этилган

бўлиб, унда оилавий тадбиркорликнинг назарий асослари кенг ёритилган.

Калит сўзлар: камбағаллик, оилавий бизнес, тадбиркорлик ва кичик

бизнес

Аннотация. В статье обсуждается роль и значение семейного бизнеса

и предпринимательства в сокращении бедности, освещаются

теоретические основы семейного бизнеса.

Ключевые слова: бедность, семейный бизнес, предпринимательство,

малый бизнес

Annotation. The article discusses the role and importance of family

business and entrepreneurship in poverty reduction, highlights the theoretical

foundations of family business.

Keywords: poverty, family business, entrepreneurship, small business

Кириш. Жаҳон мамлакатлари ўз аҳолисининг турмуш даражаси

билан бир-биридан фарқ қилади. Бунда эса турли сабаблар билан

мамлакатлар иқтисодиёти турлича ривожланганлиги асос сифатида

эътироф этилади. Аммо бир мамлакат ичида яшаб ҳам аҳолининг турли

қатламлари даромадлари ҳар хил бўлиши табиий ҳолдир. Аҳолининг ақл –

идроки, жисмоний соғломлиги, билими, малакаси, оила таркиби,

тадбиркорлик омади ҳар хил бўлиши бунга таъсир қилади. Шу сабабли

оилалар турлича даромадлар топадилар ва натижада турмуш даражалари

ҳар хил бўлади.

Шу боисдан Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ-4947-

сонли “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантиришнинг ҳаракатлар

стратегияси тўғрисида”ги Фармонида ҳам мамлакатимиз иқтисодиётини

янада ривожлантириш ва либераллаштириш бўйича белгиланган устувор

вазифалар қаторида оилавий тадбиркорликни ривожлантиришга алоҳида

эътибор қаратилган. Чунки, мамлакатимиз иқтисодиётининг барқарор

ривожланишига ҳамда аҳоли бандлигини таъминлашда, қолаверса

камбағалликни қисқартиришда оилавий тадбиркорликнинг ҳиссаси

каттадир.

Page 92: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

92

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Мавзу юзасидан хорижлик

А.Smit, Delmon J. Gerrard M.B. Winter M., Morris E. каби иқтисодчи

олимларнинг, МДҲ мамлакатларидан Н.И.Баранец, И.В.Барбашин,

О.И.Витковская, Д.А.Волков, Т.А. Гурько, С.О.Календжянларнинг ҳамда

ўзбек олимлари - Абдуллаев Ё., Юлдашев Ш., Абдуллаева Р.Г.,

Абдурахимова Ё.М., Абдурахимов М.М., Ахмедов У.Қ., Беркинов Б.Б.,

Асқарова М.Т. ҳамда Абдурахимова С.О.ларнинг оилавий бизнес ва

тадбиркорликка бағишланган асарлари мавжуд бўлиб, илмий мақолани

тайёрлашда улардан фойдаланилди.

Тадқиқот методлари. Мақолада монографик кузатув, тизимли

ёндашув, анализ ва синтез усулларидан фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Маълумки, оила фаровонлиги ва ҳаётининг

сифат даражаси кўп жиҳатдан оилавий тадбиркорлик фаолиятидан

олинадиган даромадга ҳам боғлиқ. Бозорда ва бозор иқтисодиётида

яшаётган мамлакатларда аҳолининг бир қисми даромадлари кам

бўлганлиги сабабли моддий ва маънавий эҳтиёжларини тўлиқ

қондиролмаслиги сир эмас. Аҳолининг бундай қатлами камбағаллар деб

аталади. Аҳоли даромадлари ва камбағаллик даражасини оилаларни танлаб

кузатиш йўли ва норматив усул билан аниқлаш мумкин. Танлаб кузатиш

усулида оила даромадлари мамлакат ўртача даромадидан бир неча баравар

паст бўлса, бу оила камбағал ҳисобланади. Жумладан Ўзбекистонда ҳам

норматив усулда камбағаллик аниқланади. Бу усулда энг зарурий озиқ-

овқат, исьтемол буюмлар ва хизматлар тўплами қийматлар асосида

аниқланади. Бу қиймат истеьмол бюджетини ташкил этади. Энг кам

истеьмол бюджетига ёки унинг бир қисмига (мисол 50 % фоизи) тўғри

келадиган даромад камбағаллик чегараси дейилади.

Ушбу белгиланган чегарани “бузиш” учун эса аҳоли орасида

тадбиркорлик билан шуғулланувчилар кўпайиши даркор. Айниқса,

тадбиркорлик фаолиятининг энг кенг тарқалган шакли – кичик бизнес ва

оилавий тадбиркорлик камбағалликдан чиқиш йўли ҳисобланади.

Кичик оилавий тадбиркорлик - тадбиркорлик фаолиятининг дунёда энг

кенг тарқалган ва кўп асрлик анъаналарга таянувчи шаклидир. Ривожланган

бозор иқтисодиётига эга бўлган мамлакатларда оилавий фирмалар жамият

фаровонлиги ва ривожланишининг асосини ташкил килади, ишлаб

чиқариладиган товарлар ва кўрсатиладиган хизматларнинг каттагина қисми

уларнинг зиммасига тўғри келади. Шу билан бирга кичик оилавий бизнесни

ривожлантириш мамлакат учун нафақат иқтисодий, балки ижтимоий ва

сиёсий жиҳатдан ҳам катта аҳамиятга эга. Хаттоки энг кичик бўлсада, ўз

бизнесига эга бўлган оилада интилгани мақсад, фарзандларини ўстиргани

сабаб, мерос қилиб қолдиргани нарса мавжуд бўлади. Шундай килиб

мамлакатда аста-секинлик билан ўзи учун ишлай олувчи ва шу билан бир

вақтда давлатга ҳам салмоқли даромад келтирувчи мулкдорларнинг ўрта

синфи шаклланади. Ўрта синф - жамиятнинг ижтимоий ва сиёсий

барқарорлигининг асоси.

Page 93: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

93

Ўзбекистон Республикаси “Оилавий тадбиркорлик тўғрисида”ги

Қонуннинг қабул қилиниши мамлакатимизда кичик оилавий бизнесни

ривожлантириш учун ҳуқуқий асосни яратди. Ушбу Қонунда

умумлаштирилган ҳолда оилавий тадбиркорлик тушунчасига қуйидагича

такомиллашган таъриф берилган: "Оилавий тадбиркорлик оила аъзолари

томонидан таваккал қилиб ва ўз мулкий жавобгарлиги остида даромад (фойда)

олиш мақсадида амалга ошириладиган ташаббускорлик фаолиятидир11, деб

кўрсатган.

Оилавий тадбиркорлик деганда, оила аъзоларининг ва уларга кўмак-

лашадиган бошқа ёлланган иштирокчиларнинг таваккал қилиб ва ўз мулкий

жавобгарлиги остида жисмоний ёки юридик шахс мақомини олиб, қонуний

асосда даромад (фойда) олишга мўлжалланган тадбиркорлик фаолияти

тушунилади. Ҳакиқатан ҳам ушбу таърифда, оила хўжалигининг тадбиркорлик

фаолияти тўлик қамраб олинган. Биринчидан, оилавий тадбиркорликда оила

аъзолари билан бирга ёлланган ходимлар ҳам иштирок этиши мумкин.

Иккинчидан, даромад олиш манбаи уларнинг мулкий жавобгарлиги ва

таваккалчилигига асосланган. Учинчидан эса, уларнинг шунчаки даромад

қилиши учун эмас, балки бунга эришиш учун қонуний асосда фаолият

кўрсатиш лозимлиги кўзда тутилган.

Оилавий тадбиркорликнинг қарор топиши юртимизда бир нечта

ижтимоий-иқтисодий муаммоларни ҳал қилади:

Биринчидан, у бозор иқтисодиётининг асосий ҳаракатлантирувчи

кучи бўлган кичик бизнес ва хусусий мулкдорлар синфини барпо этади.

Иккинчидан, мамлакатимизнинг бозорини истеъмол товарлари ва

турли хизматлар билан бойитиш имкониятини яратади.

Учинчидан, иш билан банд бўлмаган аҳоли сонини қисқартиради ва

унинг фаол кисмини ишлаб чиқаришга (иш бажариш, хизмат кўрсатишга)

жалб этиш имконини беради.

Тўртинчидан, эса энг муҳим бўлган муаммони, яъни оила

даромадларини оширишда асосий омилга айланади. Шу сабабдан ҳам

оилавий тадбиркорликни ривожлантириш, юксак савияда рақобатбардош

маҳсулотлар (иш, хизматлар) ишлаб чиқариш ҳолатига келтиришга

эришиш лозим. Бу эса инсонлардан изланувчанликни, ташаббускорликни,

янги ихтиролар кашф этишни талаб қилади.

Оилавий тадбиркорлик фаолиятига қуйидагилар киради: умумий

овқатланиш соҳасида хизмат кўрсатиш, озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб

чиқариш, қайта ишлаш ва сақлаш; кийим ва пойафзалларни тикиш ва

таъмирлаш; мебеллар, хўжалик ва маданий маиший жиҳозлар, инвентарлар

(асбоб-ускуналар), асбоблар, идишлар, енгил транспорт воситаларини

таъмирлаш; уй-жой, дала ҳовли, гаражлар, ҳар хил ҳовли ва хўжалик

биноларини қуриш ва таъмирлаш; қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини

етиштириш кабилар. 11 Ўзбекистон Республикасининг "Оилавий тадбиркорлик тўғрисида"ги Қонуни. 2012 йил 26 апрель. //Халк сўзи,

2012 йил 27 апрель. - 2 б.

Page 94: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

94

Оилавий тадбиркорлик - аҳолининг аксарият қисмини банд киладиган

ва оилага кўплаб даромад келтирадиган соҳадир. Замонавий иқтисодий

адабиётларда оилавий бизнеснинг барча турлари шартли равишда икки

гуруҳга бўлинади.

Биринчиси – тор маънодаги оилавий бизнес, яъни унда оила аъзолари

ва яқин қариндошлар меҳнат қиладиган фирма. Одатда, бу ходимларнинг

сони камдан-кам ҳолларда ўн нафардан ортиқ бўладиган кичик

компаниялардир. Шу билан бирга бу ерда унинг иккита турини ажратиш

мумкин.

Биринчиси – бир оила бизнеси бўлиб, унда умумий иш учун

фақат яқин қариндошлар (эр, хотин, ўғил, ака, ота ва ҳ.к.) меҳнат қилади.

Оила бошлиғи етакчилик қилади, қолганлар эса ўз ишини ўзи тушунган

даражада бажаради. Бундай принцип бўйича кўпинча кичик дўкончалар

ишлайди, у ерда қиз – сотувчи, хотин – ҳисобчи ва таъминотчи, ота –

раҳбар ва ҳайдовчи. Консальтинг фирмалар, кадрлар агентликлари, кичик

оилавий нашриётлар ҳам кўпинча ана шундай принцип бўйича ишлайди.

Бунда батафсил лавозим йўриқномалари мавжуд эмас, балки, одатда,

функционал ўзаро ўрин алмашиш мавжуд, чунки барча оила аъзолари

фаолиятни сақлаб қолиш ва ўз оилавий ишини ривожлантиришдан

манфаатдор.

Оилавий бизнеснинг бошқа бир тури – бир неча қариндош

оилаларнинг биргаликдаги иши. Бу, одатда, ишни ташкил этиш ва

бўйсуниш тузилмаси аниқ йўлга қўйилган «улғайган» оилавий

компаниялар бўлиб, уларда оилавий муносабатлар «иш» муносабатларига

айланиб кетган, қариндошларнинг бир қисми бошқарувчилар, қолганлари

эса бўйсунувчилардир. Кўпинча компаниянинг оилавий фирмадан

оилалараро бирлашмага ўтиши босқичида уни ҳокимиятни ва фирма

тўплаган капитални тақсимлаш билан боғлиқ жиддий бошқарув

муаммолари кутиб туради.

Шу сабабли мазкур босқичда барча ички низоларни ҳал этиш,

умумий бизнеснинг мақсадлари ва вазифаларини умумий оилавий

тушунишни шакллантириш, фирма барча ходимларнинг функциялари ва

жавобгарлигини аниқ белгилаш вазифаси туради.

Оилавий бизнеснинг иккинчи катта гуруҳи – бир неча марта мерос

қилиб қолдирилган жаҳонга машҳур ва қадимий тарихга эга оилавий

корпорация ва холдинглар.

Хулоса. Оилавий тадбиркорликнинг ўзига хос хусусиятларини ҳисобга

олиб, қуйидаги хулосаларни чиқариш мумкин:

• оилавий тадбиркорлик иқтисодий муносабатларнинг асосий

субъекти;

• тадбиркорлик фаолиятини юритувчи оила мамлакатда товарлар

ишлаб чиқариш ва хизматлар кўрсатиш билан шуғулланади. Улар таркибига

аҳолининг ёрдамчи хўжаликлари, фермер хўжаликлари, турли хусусий мулкка

асосланган субъектлар киради.

• "оилавий тадбиркорлик" - оила мулки ва меҳнатига асосланган

Page 95: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

95

оилавий корхоналар ва хонадон цехларини, оилавий пудратчилик, касаначилик

каби фаолиятларни қамраб олади. Амалдаги тартиб бўйича, ёлланма ишчи

кучидан фойдаланиши ҳам мумкин.

Оилавий тадбиркорлик мамлакатимизда жамиятни ҳаракатга келтирувчи

асосий куч сифатида, ўзини намоён қиладиган асосий хўжалик юритувчи

субъектга айланади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикасининг қонуни. Оилавий тадбиркорлик

тўғрисида. ЎзР қонун ҳужжатлари тўплами, 2012 йил 26 апрель

2. Ўзбекистон Республикасининг “Тадбиркорлик фаолияти

эркинлигининг кафолатлари тўғрисида”ги 02.05.2012 й.даги №ЎРҚ-328-

сонли Қонуни.

3. Ўзбекистон Республикаси Президенти Фармони. “Ўзбекистон

Республикасини янада ривожлантиришнинг Ҳаракатлар стратегияси

тўғрисида”ги ПФ-4947 ЎР Қонун ҳужжатлари тўплами, 2017 й., 7 февраль

4. Беркинов Б.Б., Асқарова М.Т., Абдурахимова С. Ўзбекистоннинг

ривожланиш стратегияси: ўқув қўлланма. – Т.: 2019., 78 бет

5. Самиева Г.Т. Пандемия шароитида деҳқон хўжалиги ва томорқа ер

эгалари фаолиятининг аҳоли турмуш даражасини оширишдаги роли.

Молия ва банк иши журнали. ОАК эътирофидаги журналнинг махсус сони,

2/2020 318-324-бетлар

6. Khakimov, Rashid, and Samiyeva G. Toxirovna. "Agrarian Sector of

the Republic of Uzbekistan in a Way of Development and Features of Enterprise

Activity." International Journal on Orange Technologies, vol. 2, no. 10, 11 Oct.

2020, pp. 53-57

7. Samiyeva G.T. The Main Tasks Of Farms And Dekhkan Farms In

Ensuring Productive Security In Uzbekistan //Journal of Contemporary Issues in

Business and Government Vol. – 2021. – Т. 27. – №. 1

ВИБРАЦИОННАЯ ПОЛЗУЧЕСТЬ ДЕРЖАТЫХ ПОЧВ

Н.З.Расулов

Ташкентский архитектурно-строительный институт, доктор технических

наук,

Электронная почта профессора

А.У.Ташходжаев Ташкентский архитектурно-строительный институт,

д. (PhD)

Р.Норматова

Tашкентский архитектурно-строительный институт, магистр

Аннотация. Учет реологических свойств (ползучести) глинистых

грунтов при решении задач механики грунтов важен, поскольку многие

неточности в прогнозах, связанных с грунтами, возникают из-за недоучета

этих свойств, характерных для глинистых грунтов. В докладе рассматри-

ваются вопросы вибрационной ползучести увлажненных лессовых

грунтов, связанные с осадками конструкций и допустимой нагрузкой на

Page 96: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

96

грунт. Методика экспериментальных исследований и результаты экспери-

ментов по зависимости коэффициента вибрации грунта представлены

зависимости ползучести от ускорения колебаний. Установлены факторы,

влияющие на вибрационные ползучие деформации леса, в том числе роль

сцепления грунта и продолжительность тряски. Результаты исследований

имеют большое значение в практике строительства уникальных

инженерных сооружений в сейсмических районах.

Введение. Накопление объемных деформаций с течением времени

характерно для уплотнения лессовых грунтов при вибрационном воз-

действии [1-5]. Это связано с постепенным накоплением взаимных смеще-

ний частиц от каждого отдельного периода колебаний. По мере увеличе-

ния частоты сотрясения взаимные перемещения частиц накладываются

друг на друга и происходит процесс их непрерывного перемещения [6-9].

Вибрационной ползучестью грунта называют накопление дефор-

маций во времени при постоянном ускорении колебаний и напряжений [6].

Влияние вибрационной ползучести особенно ярко проявляется ввод

насыщенных лессовых почвах, которые подвергаются интенсивному

сотрясению. Как показывают эксперименты, в таком состоянии лесса силы

внутреннего трения между частицами под действием вибрации могут быть

полностью разрушены, и грунт приобретает механические свойства вязкой

жидкости [10-14]. В таком лесу тела с плотностью, превышающей его

плотность, погружаются с определенной скоростью, а с меньшей

скоростью всплывают.

Методы. Ползучее свойство грунта, проявляющееся в условиях

сотрясения, можно охарактеризовать коэффициентом вибрационной

ползучести [6]. Коэффициент вибрационной ползучести лесса и факторы,

влияющие на этот показатель, определены с почти достаточной точностью

методом «шарового испытания «Н.А. Цытовича. Этот метод основан на

формуле Стокса, которая устанавливает зависимость скорости v движения

шара в вязкой среде от силы N, действующей на него, радиуса шара r и

коэффициента вибрационной (1):

N= 6•π•η•υ (1)

Исследования на проявление вибрации ползучести и процесс этого

явления показали, что вибрации ползучести зависит от многих факторов,

основными из которых являются: Государственный плотности-влажности

грунта, их минералогический и гранулометрический составы, прочност-

ных характеристик (угла внутреннего трения и сплоченность), внешняя

нагрузка, действующая на грунт, силу и характер вибрации эффект

(ускорение, частота, амплитуда, период и продолжительность вибрации) и

др. [15-18].

Методика проведения экспериментов по изучению зависимости

коэффициента вибрации грунта ползучесть по ускорению колебаний была

следующей.

Page 97: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

97

Грунт с определенной плотностью и влажностью помещали в

испытательный сосуд виброагрегата. Затем при постоянном значении

ускорения колебаний регистрировалось погружение шара под действием

различных статических нагрузок, действующих на него. После завершения

экспериментов с определенным значением виброускорения при заданной

статической нагрузке значение ускорения изменяли, исследование

погружения проводили снова при следующих значениях нагрузки и так

далее.

Результаты и обсуждение. В результате такого рода экспериментов

составляются графики зависимости погружения шара от времени при

различных значениях нагрузки, при этом величина ускорения колебаний

остается неизменной. Результаты исследований показали переменную

скорость погружения шара в грунт в начале эксперимента, а затем

уменьшение этой скорости по мере увеличения глубины.

Однако по мере погружения шара ускорение погружения стремится к

нулю, а скорость становится более или менее постоянной. Это

обстоятельство зависит от величины нагрузки, приложенной к шару, и

величины об ускорении колебательного движения.

Коэффициент пропорциональности между нагрузкой, приложенной к

шару, и установившейся скоростью его погружения (коэффициент

вибрационной ползучести), как видно из рис 1 существенно зависит от

ускорения колебаний.

Рис. 1. График зависимости скорости погружения шара в грунт от

интенсивностиколебаний

На рис.2 показан график зависимости величины коэффициента

Page 98: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

98

вибрационной ползучести от ускорения колебаний. Как видно из этого

графика, при ускорении колебаний меньшие колебания леса практически

не влияют на величину коэффициента вибрационной ползучести почвы.

Только при rj > 1,5 g коэффициент вибрационной ползучести начинает

уменьшаться. Зависимость между коэффициентом вибрационной ползу-

чести и ускорением колебаний можно приблизительно представить в виде:

r =x (0), (2) где ао - порог вибрационной ползучести грунта.

= (2)

Рис. 2. Зависимость 1 / от виброускорения для лессовых грунтов

Зависимость сил сцепления в связных грунтах от их влажностного

состояния позволяет предположить, что коэффициент вибрационной

ползучести будет также зависеть от влажности лесса. В этом направлении

были также проведены исследования на вибрационной установке, метод

которых аналогичен экспериментам по определению зависимости коэффи-

циента вибрационной ползучести от ускорения колебательного движения.

Эксперименты проводились с одним и тем же шаром и в одних и тех же

лессовых грунтах различной влажности, однако ускорение колебаний, а

также статическая нагрузка, приложенная к шару, оставались неизменны-

ми во всех исследованиях.

На рис. 3 показан график зависимости величины вибрационной пол-

зучести лесов от влажности почвы.

Из рисунка видно, что коэффициент вибрационной ползучести

грунта не постоянен во времени и зависит от сил сцепления лесса.

Однако силы сцепления, как и коэффициент вязкости глинистых

грунтов, могут увеличиваться или уменьшаться в зависимости от степени

увлажнения. Уменьшение силы сцепления в дополнительно вод насыщен-

ных грунтах снижает величину коэффициента вибрационной ползучести.

Если предположить, что величина сил сцепления в грунтах зависит

Page 99: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

99

от содержания в них влаги, то можно предположить, что коэффициент

вибрационной ползучести также будет зависеть от влажности грунта. В

наших опытах любое увеличение влажности почвы (например, до 12-13%)

приводило к увеличению значения коэффициента вибрационной

ползучести (в 8 и более раз). Дальнейшее увеличение влажности вызывает

постепенное снижение ее величины.

Рисунок 3. Характер изменения вязкости и вязкости грунта при

увлажнении

Результаты экспериментов по зависимости коэффициента

вибрационной ползучести от влажности почвы свидетельствуют о том, что

при прочих равных условиях шар будет погружаться под действием

вибрации (отсюда и увеличение коэффициента вибрационной ползучести)

с наибольшей скоростью в том случае, когда почва находится в полностью

вод насыщенном состоянии.

В исследованиях с лессовыми почвами мы столкнулись с

некоторыми специфическими особенностями:

- демпфированное уплотнение лесса при колебании было показано

через некоторое время после приложения нагрузки;

- интенсивность уплотнения в начальный момент характеризовалась

относительно низкими значениями и постепенно увеличивалась до

определенного значения, пока не достигала стабильного состояния;

- продолжительность нахождения в устойчивом деформационном

состоянии зависела от влажности почвы.

Это указывало на необходимость учета длительности колебаний

наряду с их интенсивностью при оценке вибрационной ползучести грунта,

что позволило сделать количество времени, необходимое для проявления

ползучей деформации грунта, зависящим в первую очередь от прочности

лессовых сцеплений.

Известно, что неустойчивость структуры лессовых почв обусловлена

характерной слабой связность их структурных элементов. Прочность связи

зависит от состава и водостойкости агрегирующего вещества. Способность

размягчать и растворять в воде природное цементирующее вещество,

Page 100: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

100

создающее связность между частицами лесса, определяет характер связей

в полной или значительной степени.

Характер связности лессовых грунтов выражается физико-

химической природой связей, их водостойкостью и механической

прочностью. Предположим, что почва имеет рыхлое сложение и обладает

силами сцепления. Потеря устойчивости структуры такого грунта

возможна тогда, когда силы сцепления между его отдельными частицами

нарушаются под воздействием давления на контактные частицы при

колебаниях.

Выводы. Анализ результатов исследования в свете вышеизложен-

ного предположения показывает, что необходимы условия для нарушения

структуры связанных грунтов и перехода в ползучее состояние:

- рыхлое сложение частиц грунта, при котором пористость грунта до

колебаний n, вызывающих нарушение его структуры, была бы больше

пористости грунта h после воздействия данного фактора, т. е.

- интенсивность колебаний, как и ускорение, должна быть способна

нарушать силы сцепления между частицами грунта;

- длительность колебаний должна составлять время, необходимое

для возникновения устойчивого ползучего состояния грунта;

- если силы сцепления между частицами почвы не нарушаются

активными колебаниями, то почва не деформируется. Вибрационное

ползучее состояние грунта также не проявляется, когда длительность

вибрации измеряется всего за несколько секунд (например, длительность

взрывного воздействия).

Литература

1. Иванов П.Л. Грунты и основания гидротехнических сооружений. -

М., «Высшая школа», 1985, С. 65-81.

2. Реологические свойства грунтов и их учет, pandia.ru

text/77/298/96672.php

3. Ишихара К. Поведение грунтов при землетрясениях / пер. с англ.

под ред. А.Б. Фадеева, М.Б. Лисюка. СПб.: Изд-во НПО

«Геореконструкция-Фундаментпроект», 2006. 384 с.

4. Вознесенскии Е.А. Динамическая неустойчивость грунтов:

монография. М.: Эдиториал УРСС, 1999. 264 с.

5. Тер-Мартиросян З.Г., Тер-Мартиросян А.З., Мирный А. Ю., Соболев

Е.С.. Анжело Г.О. Влияние частоты и длительности вибрационных

трехосных испытаний в вибростабилометре на развитие дополнительных

деформаций песчаных грунтов // Сборник статей научнотехнической

конференции «Современные геотехнологии в строительстве и их

научнотехническое сопровождение», СПбГАСУ, Санкт-Петербург, 2014.

С. 450-455.

6. Расулов Х.З. Сейсмостойкость грунтовых оснований. -Т.

«Узбекистан», 1984, 192с.

Page 101: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

101

7. Тер-Мартиросян З.Г., Тер-Марти/юсян А.З. Деформации ползучести

грунтов при циклическом и вибрационном воздействиях // Груды 18-го

Польско-Российско-Словацкого семинара «Теоретические основы

строительства», г. Москва - г. Архангельск, 01-05.07.2009. Варшава, 2009.

С. 473-480.

8. ASTM 3999-96. Standard test methods for the determination of the

modulus and damping properties of soils using the cyclic triaxial apparatus.

USA: ASTM, 2003.

9. Экспериментальные основы реологии глинистых фунтов,

geoenv.ru index, php/ru publbcations/221

10. Потапов А.Д., Платов НА. . Лебедева М.Д. Песчаные грунты. М.:

Изд-во АСВ, 2009. 256 с.

11. Тер-Мартиросян З.Г. Механика грунтов: монография. М.: Изд-во

АСВ, 2009. 552 с.

12. Maxjield В. Essential MATHCAD for Engineering, Science, and

Math. Academic Press, 2009. 528p.

13. ASTM 5311-96. Standard test methods for load controlled cyclic

triaxial strength of soil. USA: ASTM, 2000.

14. Болен К., Строкова Л.А. Определение характеристик ползучести

глинистых 1рунтов. Cybcrleninka.ru ГРНТИ

15. Ползучесть и виброползучесть волопасы шейного грунта,

dslib.net polzuchest -1 -vibropolzuchestgruntov

ВЛИЯНИЕ ВЛАЖНОСТИ ЛЕССА НА ЕГО

СЕЙСМОНАПРЯЖЕННОЙ ДЕФОРМАЦИИ

Расулов Х.З., д.т.н., проф.

Худайберганов Т., магистр

Ташкентский архитектурно-строительный институт

Аннотация. Мақолада грунт намлигини унинг мустаҳкамлик ва

деформация кўрсаткичи - сейсмик ўта чўкиш модулига таъсирини тадқи-

қотлашга оид тажриба изланишлари ёритилади. Грунтнинг мустаҳкамлик

кўрсаткичлари ўзгаришинининг моҳияти худди шундай ҳолларда сейсмик

ўта чўкиш модули ўзгариши каби эканлиги таъкидланади. Сейсмик ўта

чўкишнинг миқдори грунт қаъри бўйлаб камайиши ҳам қайд қилинади.

Аннотация. В статье приводятся результаты экспериментальных

исследований влияния влажности лесса на его деформационные,

прочностные характеристики. Отмечается, что характер изменения показа-

телей сопротивляемости пород сдвигу от начальной влажности грунта

практически соответствуют изменению модуля сейсмопросадки в анало-

гичных условиях. Установлено также снижение модуля сейсмопросадки

грунта по мере заглубления в толщи грунта.

Page 102: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

102

Abstract. In article are resulted experimental researches of influence of

humidity of loess on its deformation, straight characteristics. It is noticed, that

character of change of indicators of resistibility to shift of breeds from initial

humidity of a soil, practically correspond to module change seismic substance in

similar conditions. Module decrease seismic substance a soil on a measure

location in thicknesses of a soil is established also.

Ключевые слова: лесс, влажность, плотность, сопротивляемость

сдвигу, модуль сейсмопросадки, угол трения, связность.

Введение. К числу основных факторов, способствующих деформа-

ции грунта при сейсмических на него воздействиях, наряду его плотности

и структурных связей относится состояние влажности грунта. С увеличе-

нием влажности грунта повышается его сжимаемость, и этот процесс

влечет за собой значительные деформации сооружений. При этом грунт из

одного состояния переходит в другое, отличающегося по свойствам [1,2].

Влажность грунта является одной из главных факторов образования

просадочной деформации лесса как статических, так и динамических

условиях.

Для изучения влияния влажности на сейсмопросадочной деформа-

ции лессовых грунтов проводили экспериментальных исследований по

специально разработанной методике насыщения водой грунта с ненару-

шенной структурой. Сущность методики насыщения грунтов водой

заключалась в следующем: образец грунта с на определенное время

продержан в паровой «бане». В зависимости от времени нахождения

образца в этих условиях можно было получить практически любую

необходимую влажность грунта без нарушения его структуры.

Методология исследования. В проведенииисследования исполь-

зованы методы индукции и дедукции, системный и сопоставительный

анализ, графическое изображение.

Анализ и результаты. Серия лабораторных исследований были

направлены на изучение роли влажности в образовании сейсмопросадоч-

ной деформации лессов. Из одного монолита грунта вырезались 4 идентич-

ных образца, которые подвергались испытанию на сжатие при различных

влажностях. Затем определялась объемная масса скелета грунта и

уточнялась достигнутая при этом значения влажности. Путем вибрации

образца с заданной интенсивностью определялось модуль сейсмопросадки

(относительное уплотнение грунта) с заранее известной влажностью.

Проведенные экспериментальные исследования на различных лессах

свидетельствовали о том, что всякое увеличение влажности грунта связано

с повышением их модуля сейсмопросадки. При этом также можно было

проследить увеличение сжимаемости грунта в условиях опыта.

Следует отметить, что сжимаемость отдельных разновидностей грун-

тов составляет незначительную величину при вибрации с интенсивностью

2500 мм/с2, даже при повышении влажности грунта до полного водонасы-

Page 103: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

103

щения. Такое положение опыта получило свое объяснение достаточно

высокой структурной прочностью исследованных образцов.

Отсюда следует, что чем выше степень прочности структуры грунта,

а также чем меньше давление на грунт, тем больше потребуется влажность

для разрушения существующей структуры грунта. Это обстоятельство

наглядно усматривается из рис.1, где показаны зависимости сейсмопросад-

ки грунта от его влажности.

Падение прочности лессовых пород при повышении влажности

отмечено многими исследователями и объясняется, главным образом,

размягчением природного цемента, расклинивающим действием водных

пленок и рядом других факторов [3].

Существенному уменьшению с увеличением влажности подвергают-

ся силы сцепления за счет утолщения водных оболочек частиц. Частицы

грунта при этом отодвигаются друг от друга, выходя из зоны молекуляр-

ного притяжения, в результате чего силы связности между частицами

ослабляются. Поэтому при перенасыщении грунта водой, он резко теряет

свою связность. Одновременно со связностью очевидно снижается и угол

внутреннего трения породы, однако что выделение в количественном

отношении того или иного фактора (угла трения или связности) в опытах

представляется затруднительным.

Рис. 1. Зависимость модуля сейсмопросадки различных лессов от влажности

грунта.

С целью выяснения количественных изменений прочностных пара-

метров лессовидного грунта в зависимости от влажности, проведена серия

лабораторных опытов на сдвиг.

В соответствии с поставленной задачей, определение прочностных

характеристик изучаемых грунтов, сдвиг производился медленно в усло-

виях завершенной консолидации (с предварительным уплотнением образ-

цов лесса) при их заданной влажности. При испытаниях по этой схеме

образцы выдерживались под вертикальном давлении (р=1,0; 2,0 и 3,0∙105

Па) до полной стабилизации (0,01 мм за 3 часа) деформаций сжатия. В про-

цессе испытаний сдвигающие усилия на предварительно уплотненные

образцы передавались ступенями. При этом каждая новая ступень прикла-

дывалась после условной стабилизации (не превышающая 0,01 мм/мин)

деформаций сдвига от предидушей ступени. Полученные результаты пока-

Page 104: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

104

зали, что с увеличением влажности грунта прочностные характеристики

уменьшаются по определенной закономерности (рис.2, 3).

При этом следует выделить 3 участка:

1.Участок незначительных изменений прочностных характеристик

грунтов. Это наблюдается на опытах, проведенных с лессовидными

грунтами с влажностью на 4-5% меньше, чем на пределе раскатывания.

При этом отмечается незначительное изменение угла внутреннего трения и

силы сцепления.

2.Участок существенных изменений прочностных характеристик

грунта. По мере дальнейшего увлажнения до водонасыщения (степень

влажности G=0,8) сила сцепления и угол внутреннего трения уменьшаются

в значительной степени (силы сцепления в 2-10 раза, угла внутреннего

трения – 1,05-1,2 раза).

Рис. 2. Изменение силы сцепления лессовых грунтов от влажности

Рис.3. Изменение угла внутреннего трения лессовых

грунтов при повышении влажности.

3.Участок, на котором не происходит изменения прочностных

характеристик грунтов. Дальнейшее увеличение влажности (от степени

влажности G=0,8) вплоть до полного водонасыщения практически не

влияет на изменение прочностных характеристик лессовых грунтов.

Результаты этих исследованных сведены в таблицу.

Таблица.

Изменение прочностных характеристик лессовых грунтов при увлажнении

грунта Плотность

сухого грунта, Естественная.

влажность

Значения сцепления в 105 Па и угла

внутреннего трения в град.

Page 105: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

105

∙105 Н/м3 % при естественной влажности

при водонасы- щении

С С

Грунт 3 1,42 12 0,015 29 0,0025 25 Грунт 7 1,43 13 0,035 29 0,0026 23 Грунт 1 1,49 11 0,010 28 0,0052 26 Грунт 4 1,56 15 0,0502 30 0,0112 26 Грунт 8 1,48 14 0,0428 28 0,0095 27 Грунт 5 1,48 13 0,0376 31 0,0104 24

На рис.2 иллюстрирован результат опыта по определению изменения

связности лессовидного грунта в зависимости от влажности при

колебаниях 3000=c мм/с2. По этому графику также можно проследить

снижение величины сцепления грунта по мере увеличения его влажности в

процессе опыта. Из этого рисунка также следует, что величина связности

лессовых грунтов при прочих равных условиях зависит от интенсивности

динамического воздействия, т.е. снижается с увеличением интенсивности,

измеряемой ускорением колебательного движения .

Таким образом можно заключить, что величина сейсмопросадки

зависит от начальной влажности лессовых пород, величины внешней

нагрузки и интенсивности динамического воздействия. Увеличение

начальной влажности грунта при этом приведет к возрастанию модуля

сейсмопросадки. Следует также отметить, что увеличение влажности

исследованных лессов на 15% и более привело к уменьшению общей

деформации грунта и составило около 40% от деформации малоувлаж-

ненного лесса ( w = 4%) при его колебании.

При достижении начальной влажности 23% величина общей дефор-

мации несколько приближается к величине деформации малоувлажнен-

ного (сухого) лесса при вибрировании и может составлять 76% от них.

Таким образом, при использовании в качестве основания грунтов с

природной влажностью w = 10-15% величина модуля сейсмопросадки

резко уменьшается .

Характер изменения показателей сопротивляемости пород сдвигу от

начальной влажности грунта практически соответствуют результатам опы-

тов по определению модуля сейсмопросадки. Так, при влажности грунта w

= 5-7% и пористости n= 47-48 %, угол внутреннего трения = 33, общее

сцепление vc = 0,18∙105 Па, а при w = 18% - угол трения уменьшается от

33 до 25 град. при соответствующем падении vc от 0,18 до 0,118∙105 Па.

В то же время в условиях увеличения влажности свыше w = 20% наб-

людается резкое снижение угла внутреннего трения вплоть до величины 5-

6 град. и ниже, при соответствующем понижении общего сцепления до

vc = 0,05∙105 Па, т.е. со значительным снижением несущей способности

грунта.

Выводы и рекомендации. Исследования также показали снижения

значения модуля сейсмопросадки грунта по мере заглубления в толщи

Page 106: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

106

грунта. Анализ данных лабораторных исследований на лессах различного

состава при различных вибрационных воздействиях позволил установить:

- уменьшение модуля сеймопросадки лессов по глубине толщи как за

счет свойств самой породы и, в частности, ее сопротивляемости сдвигу,

так и за счет уменьшения приращения на некотором горизонте сжимающе-

го напряжения от веса сооружения и природной нагрузки (от веса перекры-

вающей толщи) в условиях некоторого достигнутого природного равнове-

сия.

Установленные положения являются важными с точки зрения регу-

лирования сейсмопросадочной деформации в глубоких горизонтах толщи.

Литература

1. Кригер Н.И., Алешин А.С. и др. Сейсмические характеристики

лессовых пород в связи с геологическим окружением и техногенезисом,

М.: «Наука»,1980. -334 с.

2. Расулов Х.З. Сейсмопрочность и сейсмопросадка лессовых грун-

тов. –Ташкент, Изд-во «Фан» АН Республики Узбекистан. 2020. – 335с.

3. Труды III-го Центрально-Азиатского Международного геотехни-

ческого Симпозиума «Геотехнические проблемы строительства на проса-

дочных грунтах в сейсмических районах». - Душанбе, 2005. -237 с.

ЯЙЛОВЛАРНИ ИҚТИСОДИЙ БАҲОЛАШ УСУЛЛАРИ

Рустамова И.Б, Турсунов Ш.А

Тошкент давлат аграр университети

Аннотация. Мақолада яйлов чорвачилигини ҳозирги кундаги

аҳамияти ва дуч келаётган муаммолар баён этилган. Яйловларни иқти-

содий баҳолаш борасидаги илмий-амалий масалалар таҳлил қилинган.

Яйловларни иқтисодий баҳолашнинг усуллари ва ўзига хос хусусиятлари

асослаб берилган.

Калит сўзлар: яйлов, иқтисодий баҳолаш, самарадорлик, харажат-

лар.

Аннотация. Раскрыта сущность и проблемы пастбищ. В статье

исследованы научно-практические вопросы экономической оценки паст-

бищ. Обоснованны особенности и методы экономической оценки пастбищ.

Ключевые слова: пастбища, экономическая оценка,

эффективность, затраты.

Abstract. The essence and problems of pastures are revealed. The article

investigates the scientific and practical issues of the economic assessment of

pastures. The features and methods of economic assessment of pastures have

been substantiated.

Key words: pastures, economic assessment, efficiency, costs.

Кириш. Яйлов чорвачилиги жаҳоннинг кўпчилик мамлакатларида

қишлоқ хўжалигининг муҳим тармоғи ҳисобланиб, яйловларнинг катта

қисми табиий ем-хашак ресурси сифатида фойдаланилади ва чорвачиликни

Page 107: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

107

ривожланишига сезиларли даражада таъсир кўрсатади. Жаҳонда яйловлар

майдони ер ресурсларининг 23 фоизини ташкил этади, бироқ уларга

босимнинг кучайиши чўлланишни жадаллаштирмоқда. Ҳозирги пайтда

чўлланиш 9 млн.км2ни қамраб олган ва яна 30 млн.км2 майдонга12 хавф

туғдирмоқда. Ерлар деградацияси, чўлланиш ва биохилмахилликнинг

йўқолиши яйловларни тиклаш ва сақлаш бўйича инсоният олдида турган

бир қатор муаммоларни кескинлаштирди ва долзарблаштирди.

Ўзбекистоннинг яйлов ерлари (21,124 млн. га)дан фойдаланишда

чорвачилик иқтисодиёти ривожланишига сезиларли даражада таъсир

қилувчи омиллар ва бошқа қатор сабаблар туфайли пайдо бўлган ер

деградацияси оқибатида кескин экологик вазиятлар вужудга келди. Бу

яйловлардан фойдаланишнинг барқарор моделига ўтишни талаб қилади.

Яйловлардан самарали фойдаланиш улар тўғрисидаги миқдорий ва

сифатга доир маълумотлар ҳақида ахборот тўплаш, уларнинг ҳолатини

баҳолаш ва прогноз қилиш, салбий жараёнларни аниқлаш ҳамда бартараф

этиш мақсадида яйловларнинг ҳолати, яйловлардан фойдаланиш

натижасида юзага келаётган ўзгаришлар юзасидан яйловлар мониторинги

амалга оширилмоқда [1].

Тадқиқот методологияси. Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Тарақ-

қиёт Дастурининг (БМТТД) “Биохилмахилликнинг глобал миқёсдаги тур-

лари учун муҳим бўлган аҳамиятли тоғ ҳудудларидаги табиий ресурслар ва

ўрмон хўжалигидан барқарор фойдаланиш” лойиҳаси доирасида

яйловлардан самарали фойдаланиш бўйича монографик тадқиқоти ўтка-

зилган. Тадқиқот жараёнида умумлаштириш, тизимли ёндашув, моног-

рафик, статистик ва бошқа усуллардан фойдаланилган [2].

Таҳлил ва натижалар. Яйловлардан самарали фойдаланишни

ташкил этишнинг муҳим йўлларидан бири бу яйловлардан фойдаланишни

режалаштириш ҳисобланади. Яйловлардан фойдаланишни режалаштириш

ўз навбатида яйловлар ҳосилдорлиги, яйловлар фитомелиоратив ҳолати,

яйловлар деградациялашганлик даражаси, яйлов сиғими, яйлов қўй сиғи-

ми, яйловнинг меъёрий қиймати ҳамда яйловнинг иқтисодий қиймати каби

омилларни ўзида мужассмалаштиради.

Яйловларнинг норматив қийматини аниқлашда яйловлардан фойда-

ланишда чорвачиликда етиштириладиган маҳсулот миқдори эмас, асосан

ерда ишлаб чиқариш шароитлари, яйловларда ўсимлик ўсиши учун зарур

бўлган табиий хоссалари, жойлашган ўрни, суғориладиган ерга нисбатан

фойдаланиш даражаси ҳисобга олиниб, гуруҳларга бўлинади.

Яйловларни иқтисодий баҳолашда эса яйловнинг табиий ресурс

сифатидаги салоҳияти, ҳосилдорлиги ва яйлов экинларининг озуқа бир-

лиги ҳамда чорвачиликнинг ишлаб чиқариш кўрсаткичлари, унинг табиий-

иқтисодий шароитларига мос равишда ҳисобга олинади. Уларнинг ўзаро

боғлиқлиги шундан иборатки, яйловларнинг норматив қийматини

12https://geographyofrussia.com/zemelnye-resursy/

Page 108: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

108

аниқлашда ҳосилдорлик ва озуқа бирлигини ҳисоблаш натижалари

яйловларни иқтисодий баҳолашда асос сифатида олинади.

Қишлоқ хўжалиги иқтсодиётида ерларни иқтисодий баҳолашнинг

бир неча усуллари мавжуд бўлиб, алоҳида шароитларда ишлаб чиқариш

турларини, табиий-иқлим шароитларини ва қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқа-

ришда олинган натижага боғлиқ бўлган иқтисодий кўрсаткичларини ҳамда

ер рентасини ҳисобга олган ҳолда баҳолаш қўлланилади.

Яйлов ерларининг иқтисодий қийматини баҳолашда яйловларнинг

табиий ва ишлаб чиқариш шароитларини, агроэкологик таъсирини

белгиловчи кўрсаткичлар тизими асосида қуйидаги усулларда ҳисоблаш

мумкин:

- 1 га яйлов маҳсулодорлигининг озуқа бирлиги қиймати;

- 1 га яйловдан олинган табиий пичаннинг бозор нархига нисбатан;

- 1 га яйловдан олинадиган қўйчилик маҳсулоти қиймати асосида [3].

Биринчи усул. Бир гектар яйлов маҳсулодорлигининг озуқа бирлиги

қиймати бўйича ҳисоблаш.

Бунинг учун 1 га яйловдаги мавжуд ўсимликлар тури, миқдори ва

қоплами даражаси аниқланади. Сўнгра, улардан олинадиган қуруқ

хашакнинг озуқа бирлиги (Bob) аниқланиб, сули озуқа бирлиги (h)га

тенглаштирилади ҳамда унинг қиймати (Вq) аниқланади.

Bob=h х Вq (1) Бу ерда:

Bob – бир гектар яйловдан олинган озуқа бирлиги бўйича қиймати, минг

сўм/га;

h – бир гектар яйловнинг ҳосилдорлиги, озуқа бирлиги ҳисобида, кг/га;

Bq – бир кг озуқа бирлигининг қиймати (1 кг озуқа бирлиги = 1 кг сули),

минг сўм/кг.

Масалан:Охангарон тумани бўйича яйловларнинг ҳосилдорлиги

ўртача 3,0-3,5 ц қуруқ модда мавжудлигидан келиб чиқадиган бўлсак, 1 га

яйлов ўсимликларининг ҳосилдорлиги ўртача 180 кг озуқа бирлигини

ташкил этади. Бунда 1 кг сулининг бозор баҳоси бугунги кунда 9,0 минг

сўм бўлса, демак 1 га яйловдан олинадиган озуқа бирлигининг қиймати

1620 минг сўмни ташкил қилади.

Bob=h х Sp = 180 кг х 9,0 минг сўм= 1620,0 минг сўм

Демак, Охангарон туманида яйловларнинг озуқа бирлиги бўйича

иқтисодий қиймати 1620,0 минг сўмни ташкил этади.

Иккинчи усул. Бир гектар яйловдан олинган табиий пичан миқдори

бўйича яйловнинг иқтисодий қийматини ҳисоблаш.

Бир гектар яйловдан олинган табиий пичан миқдори бўйича яйлов-

нинг иқтисодий қиймати (Spq)ни ҳисоблаш учун бир гектар яйловдаги

табиий пичан ҳосилдорлиги (h) ва унинг бозор нархи (Sp) аниқланади

ҳамда қуйидаги (2) ифода орқали ҳисобланади:

Spq=h/p х Sp (2)

Бу ерда:

Page 109: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

109

Spq – бир гектар яйловдан олинган табиий пичан миқдори бўйича

яйловнинг иқтисодий қиймати, минг сўм/га;

h – бир гектар яйловдаги табиий пичан ҳосилдорлиги, кг/га;

p – бир дона табиий пичан прессининг ўртача оғирлиги (1 дона – 12 кг), кг

Sp – бир дона прессланган табиий пичаннинг нархи, минг сўм/дона.

Масалан: Охангарон тумани бўйича 1 га яйловнинг ҳосилдорлиги

ўртача 300-350 кг қуруқ массани ёки 25-29 дона прессланган табиий

хашакни ташкил этади. Бир гектар яйловдан олинган табиий пичан

миқдори бўйича яйловнинг иқтисодий қиймати (2) ифодага мувофиқ

ҳисобланади.

Spq=h/р х Sp=350 кг / 12 кг х 20,0 минг сўм = 583,0 минг сўм/га

Демак, Охангарон туманида бир гектар яйловнинг иқтисодий қиймати

583,0 минг сўмни ташкил этади.

Маълумки, яйлов чорвачилигида яйловлар чорва молларининг асосий

озуқа манбаи ҳисобланади. Шу боис, яйловларнинг иқтисодий қийматини

аниқлашда ушбу яйловлардан чорва молларининг озиқланиши натижасида

тирик вазнининг ортишини ҳам ҳисобга олиш мақсадга мувофиқ.

Учинчи усул. Бир гектар яйловдан олинадиган қўйчилик маҳсулоти

бўйича яйловнинг иқтисодий қийматини ҳисоблаш.

Бир гектар яйловдан олинадиган қўйчилик маҳсулоти бўйича яйлов-

нинг иқтисодий қийматини ҳисоблашда бир гектар яйловдаги қўйлардан

олинган маҳсулот (қўшимча ўсиш вазни) қиймати (Qmq1) аниқланади. Бу

бир қўзининг кунлик ўртача ортирган вазни (Qo’v), 1 кг қўй гўштининг

нархи (Sg), бир гектар яйловнинг қўй сиғими (ЯС1) ва яйловда бир

мавсумда қўй боқиладиган кунлар сони (Yk)га кўпайтмаси орқали

ҳисобланади.

Qmq1= Qo’vх ЯС1 х YkxSg (3)

Бу ерда:

Qmq1 – бир гектар яйловдаги қўйлардан олинган маҳсулот (ортирган

вазни) қиймати, минг сўм;

Qo’v – бир қўзининг кунлик ўртача ортирган вазни (привес), гр ёки кг

Sg – 1 кг қўй гўштининг нархи, минг сўм.

ЯС1 – бир гектар яйловнинг қўй сиғими, бош;

Yk – яйловда бир мавсумда қўй боқиладиган кунлар сони, кун.

Бир гектар яйловдаги қўйлардан олинган маҳсулот (қўшимча ўсиш

вазни) қийматини ҳисоблашда яйловларнинг қўй сиғимини билиш зарур

бўлади. Яйлов сиғимини аниқлаш бўйича бажарилган ҳисоб-китоблардан

келиб чиқиб, мавсумда 1 га яйлов сиғими 1,14 (700 га : 612 бош) бош

қўйни ташкил этади. Бу қуйидаги ифода ёрдамида аниқланиши мумкин:

ЯС1 = Py/Qn (4)

Бу ерда:

ЯС1 – бир гектар яйловнинг қўй сиғими, бош;

Py – кооператив учун ажратилган яйлов майдони, га;

Page 110: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

110

Qn– кооперативдаги яйлов ҳосилидан келиб чиқиб аниқланган қўйлар

бош сони, бош.

Масалан:Охангарон тумани бўйича бир гектар яйловдан олинадиган

қўйчилик маҳсулоти бўйича яйловнинг иқтисодий қиймати ((3) ифода)

1662,12 минг сўмни ташкил этади: Qmq1= Qo’vх ЯС1 х YkxSg = 0,135 кг х 1,14 х 240 кун х 45,0 минг сўм =1662,12 минг сўм

Демак, Охангарон тумани бўйича яйловдан олинадиган қўйчилик

маҳсулотини ҳам ҳисоблаганда яйловнинг иқтисодий қиймати 1662,12

минг сўмни ташкил этади.

Яйловларнинг иқтисодий қийматини ҳисоблаш натижалари шуни

кўрсатдики, яйловлардан фойдаланиш ҳамда унга таъсир кўрсатувчи барча

омилларни ҳисобга олганда бир гектар яйловнинг умумий қиймати

Охангарон тумани мисолида 3865,12 минг сўмни ташкил этди.

Хулоса ва таклифлар. Амалиётда бундай ҳисоб-китобларни амалга

ошириш бирмунча мушкул бўлса ҳам яйловларнинг умумий қийматини

ушбу тавсия этилган усуллар ёрдамида ҳисоблаш мақсадга мувофиқдир.

Қишлоқ хўжалигида яйлов ерларини иқтисодий баҳолаш натижалари

фермер хўжаликлари ва яйловлардан фойдаланувчи кооперативларда

яйловларнинг иқтисодий салоҳияти ва ишлаб чиқариш самарадорлигини

баҳолаш имкониятини беради.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ўзбекистон Республикасининг 2019 йил 20 майдаги “Яйловлар

тўғрисида”ги Қонуни. https://lex.uz/docs/4344714

2. Минаков И.А и др. Экономика сельского хозяйства. Учебное

пособие.-М.: КолосС, 2002. – 328 с.(151 с)

3. Назаркулов У., Рустамова И. Яйловларни иқтисодий баҳолашда

услубий ёндашувлар. Агроном газетаси. №1(787) 2019 йил. 6 бет.

4. Нигмаджанов У.Х. Иқтисодий самарадорлик категориясининг бозор

иқтисодиёти тизимидаги хусусиятлари. // "Irrigatsiya va melioratsiya"

журнали, Тошкент, 2017. – №1(7). – Б. 61-64.

5. Рустамова И.Б., Турсунов Ш.А. Қишлоқ хўжалиги ишлаб

чиқариш иқтисодиёти. Ўқув қўлланма. ТошДАУ нашр таҳририяти. 2019

йил.

280 б. (189 б)

6. Rustamova I.B. Evaluation of Economic Efficiency of using

Resource Saving Technologies in Irrigated Lands. Journal of Global Economics,

Vol. 4, Issue 2, June 27, 2016 USA. doi:10.4172/2375-4389.1000197.

7. Rustamova I.B. Economic Evaluation of the Resource-Saving

Technologies in Non- Irrigated Lands. Agricultural Science and Technology A 6

(2016) 211-219 USA doi: 10.17265/2161-6256/2016.04.001.

8. Рустамова И.Б, Худояров Б.М. Тупроқни ҳимояловчи

ресурстежамкор технологиялар ва техник воситаларни иқтисодий баҳолаш.

Ўзбекистон аграр фани хабарномаси. №2 2015 й, 39-43 б.

9. Рустамова И.Б., Галимова Ф.Р. Инновацион дон майдалагични

техник-иқтисодий асослаш. Журнал. “Иқтисодиёт ва таълим” № 5 2018.

Page 111: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

111

10. Хушматов Н.С., Рустамова И.Б., Турсунов Ш.А. Инновацион

технологияларни иқтисодий баҳолашнинг концептуал модели. "Иқтисод ва

таълим" журнали №4 2019 йил

ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИГИ МАҲСУЛОТЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ-

НИ ДИВЕРСИФИКАЦИЯЛАШНИНГ БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ

МАҚСАДЛАРИГА ЭРИШИШДАГИ ҚЎШГАН ҲИССАСИ

Сайдуллаева Фотима Жозиловна - Тошкент ирригация

ва қишлоқ хўжалигини мехнизациялаш муҳандислари институти таянч

докторанти

Аннотация. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқаришни

диверсификациялаш ривожланаётган мамлакатларда қишлоқ хўжалигида

ишлаб чиқаришида иштирок этадиган кичик хўжаликлар учун рисклардан

қочишда ва даромадларини оширишда энг самарали ва кам харажат талаб

қиладиган усулдир. Мақолада ўрганилган адабиётлар асосида қишлоқ

хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқаришни диверцификациялаш барқарор

ривожланиш мақсадларига эришишга кўмаклашиши ва ижобий таъсир

қилишини баҳоланган. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб

чиқаришни диверсификациялаш турли мамлакат ва ҳудудлар бўйлаб

имкониятлар, муҳит ва хусусиятларга эга эканлиги уларни амалга

оширишда кўпроқ тадқиқотлар ва таклифларни ишлаб чиқишни зарурати

асосланган.

Abstract. Diversification of agricultural production is the most efficient

and cost-effective way to avoid risks and increase income for small farms

involved in agricultural production in developing countries Based on the

literature studied in the article, it was assessed that the diversification of

agricultural production will contribute to the achievement of sustainable

development goals and have a positive impact. New research and policy impact

evaluation methods need to be undertaken in order to assess the contribution of

crop diversification to SDGstaking into account specific country and region.

Аннотация. Диверсификация сельскохозяйственного производства -

наиболее эффективный и экономичный способ избежать рисков и увели-

чить доход для небольших дехканских хозяйств, занимающихся сельско-

хозяйственным производством в развивающихся странах. На основании

литературы, этой статье было оценено, что диверсификация сельско-

хозяйственного производства будет способствовать достижение целей

устойчивого развития и оказывают положительное влияние. Для оценки

вклада диверсификации сельскохозяйственных культур в достижение ЦУР

с учетом конкретной страны и региона необходимы новые методы

исследования и оценки воздействия политики.

Калит сўзлар: диверсификация, барқарор ривожланиш мақсадлари,

камбағаллик, озиқ-овқат хавсизлиги, гендер тенглик, иқлим ўзгаришлари.

Page 112: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

112

Keywords: diversification, sustainable development goals, poverty, food

security, gender equality, climate change.

Ключевые слова: диверсификация, цели устойчивого развития,

бедность, продовольственная безопасность, гендерное равенство,

изменение климата.

Кириш. Бугунги кунда дунё аҳолисига етарлича озиқ-овқат мавжуд-

лигига қарамасдан, тўйиб овқатланмасликнинг тарқалиши мавжуд. Бунга

асосий сабаб озиқ-овқатни сотиб олиш қобилиятининг камлиги ҳисоб-

ланади. Жаҳонда камбағал аҳолининг 80 фоизи қишлоқларда яшайди,

уларнинг асосий даромадлари қишлоқ хўжалик фаолиятидан олинади

(ФАО 2015). Бу каби муаммони камайтириш мақсадида БМТ га аъзо мам-

лакатлари томонидан барқарор ривожланишнинг 17 та мақсадлари белги-

лаб олинди. Ушбу мақсадлар дунёда қашшоқликка барҳам бериш, табиат-

ни муҳофаза қилиш, барчани яшаш истиқболларини яхшилашга қаратил-

ган 2030 йилгача белгиланган режалар мажмуидир. Аммо кутилмаган

хавфлардан бири бўлган COVID-19 пандемияси мақсадларга эришишдаги

энг катта тўсиқ бўлди. Натижада жаҳон банки маълумотларига кўра ўта

қашшоқлар сони 88 млндан 115 млнгача кўпайиши, 2021 йилгача 150

млнга етиши тахмин қилинган (World bank, 2020). Кўпгина ривожланаёт-

ган мамлакатларда камбағалликни қисқартиришнинг муҳим омили сифати-

да қишлоқ хўжалигини ривожлантириш бўлиб ҳисобланади.

Методология. Ушбу мақола ривожланаётган мамлакатларда қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини диверсификациялашнинг қамбағалликни

қисқартиришга тадбиқи бўйича ёзилган мақолаларни ўрганиш ва таҳлил

қилишга қаратилган. Бу мавзудаги инглиз тилида ёзилган илмий мақола-

лар, диссертациялар Google scholar платформасидан Scopus, Web of Science

базасига кирган журналлардан танлаб олинди. Шунингдек, мамлакати-

мизда қишлоқ хўжалигида маҳсулотлар ишлаб чиқаришни диверсифика-

циялаш бўйича амалга оширилган ишлар асосий қишлоқ хўжалик озиқ-

овқат маҳсулотлари ишлаб чиқарувчилари кичик хўжаликлар (Деҳқон ва

томорқа хўжаликлари) фаолиятидаги ўзгаришлар ва аҳоли озиқ-овқат

хавфсизлигини қўллаб-қувватловчи ҳуқуқий ҳужжатлар хронологияси

келтириб ўтилган.

Олинган натижалар ва таҳлилар. Ўрганилган мақолаларни таққос-

лама таҳлил қилиш натижасида диверсификациялашнинг қуйидаги шакл-

ларда бўлиши илгари сурилган:

Page 113: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

113

1-расм. Қишлоқ хўжалик маҳсулотларини диверсификациялашнинг шакллари.

1-расмдан келиб чиққан ҳолда, деҳқон хўжаликлари учун диверси-

фикациялашнинг баъзи турлари бир даврда ҳамда ер ресурси ҳажми

ўзгармаган ҳолда амалга оширишни имкони бўлса, баъзиларида уни бир

даврда амалга ошириб бўлмаслигини кўрсатади (м: алмашлаб экиш).

Деҳқон хўжаликларида ер ресурлари чекланганлиги ва ҳажмининг кичик-

лиги туфайли уларда диверсификацияни қўллаш қийинчиликларга олиб

келади. Шундай бўлишига қарамасдан диверсификациялаш барқарор

ривожланиш мақсадларининг даромадлар, озиқ-овқат хавфсизлиги, гендер

тенглик, иқлим ўзгаришларига қарши курашиш ва мослашиш каби турли

йўналишлари бўйича таъсирлари адабиётларда қуйидагича ёритилган:

1. Даромадлар. Ҳиндистон бўйича олиб борилган тадқиқотлар

натижасида анъанавий дон экинларидан юқори қийматли мева-сабзавот

етиштиришга ўтиш кичик хўжаликлар даромадларини кўпайтиришда

муҳим аҳамиятга эга эканлигини, дон маҳсулотлари етиштириш ўрнига

боғдорчилик экинларини экиш улар даромадларини етти мартагача

ошишига олиб келган (Birthal et al 2007,2013). Шунингдек, Ўзбекистонда

ҳам олиб борилган тадқиқотлар натижасида донли экинлар ўрнига сабза-

вотчилик (картошка экиш) хўжаликлар даромадини ошириши кузатилган

(I. Bobojonov et al 2013).

2. Озиқ-овқат хавфсизлиги. Ўрганилган адабиётларнинг кўпчилиги

озиқ-овқат хавфсизлиги нуқтаи-назаридан кенгроқ ўрганилган бўлиб,

(Takeshima H et al.2019,2020) умумий олганда Тожикистон мисолида

қишлоқ ҳудудларда диверсификация қилиш хўжаликлар овқатланишини

яхшилашга хизмат қилиши (Conrad M et al 2018) олган натижалардан оила

хўжалиги ва аёллар овқатланишида ижобий муҳим аҳамиятга эга эканли-

гини кўрсатган. Зимбабве мисолида чорвачилик ва деҳқончиликда

Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб

чиқаришни диверцификациялаш

Юқори қийматли

маҳсулотларни экишга ўтиш

(Мева сабзавот экиш)

Қатор ораларига экинлар

экиш

Янги қўшимча

экин турини экишни

кўпайтириш

Алмашлаб экиш

Чорвачилик ва ўсимликчилик

маҳсулотларини биргаликда етиштириш

Бир турдаги ўсимликнинг

турли навларини

экиш

Page 114: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

114

қўшимча бир маҳсулотни етиштириш улар овқатланиш хилма хиллигини

4-5 фоизга оширишни эконометрик таҳлиллар орқали аниқлашган (Oliver

Ecker 2019). Гана давлатида қишлоқ хўжалиги махсулотларини ишлаб

чиқаришни диверсификациялаш уларнинг овқатланиш хилма хиллигини

оширишга хизмат қилишини индивидуал даражада ўрганилган. Шунинг-

дек, Ўзбекистонда маккажўхори етиштиришни чорва молларини озуқа

билан таъминлаш ва атроф муҳитни муҳофаза қилишда аънанавий пахта-

ғаллани алмашлаб экиш ўрнига дуккакли дон экинларини (Мош) алмашлаб

экишни кучайтириш озиқ-овқат хавфсизлигини яхшилашга тўғридан-тўғри

ва билвосита таъсир кўрсатиши таҳлил қилинган (I. Bobojonov et al 2013; А

Эргашев 2017; M. Ali & Dr. Abedullah, 2002) хўжаликларда мева ва сабза-

вотларни етиштирилиши болалар овқатланиш хилма-хиллигини ошири-

шини исботланган. Дунёнинг турли мамлакатларида диверсификациялаш

бўйича амалга оширилган лойиҳалар озиқ-овқат хавфсизлигини таъмин-

лашга ишлаб чиқаришни кўпайтиришга ижобий таъсир кўрсатилган

(Feliciano D. A 2018).

3. Гендер тенглик. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини дивер-

сификацияси гендер тенглик бўйича чоп этилган адабиётлар жуда кам

бўлиб Conrad (2018), Snapp va Fisher (2015)лар кўпроқ озиқ-овқат

хавфсизлигига эътибор қаратган, яъни Малави, Зимбабве, Танзания,

Буркина фасо, Кеня каби Африка мамлакатларидаги аёл деҳқонларнинг

юқори қийматли қишлоқ хўжалиги озиқ-овқат маҳсулотларини ва чорва-

чилик маҳсулотларини етиштириши уларнинг овқатланиш сифатига ижо-

бий таъсир кўрсатилган. Янги технологиялардан фойдаланиш ва диверси-

фикацияни қўллаш Эфиопияда аёл ишчи кучига бўлган талабни кўпайтир-

ганлигини натижада аёллар овқат пишириш ва бола тарбиясига салбий

таъсирини бўлганлигини исботланган (Teclewold еt al. 2013). Maertens and

Swinnen (2009) лар Сенегалда юқори қийматли маҳсулотлар етиштиришга

ўтишда қишлоқ ҳудудларда яшовчи аёллар учун иш жойларини кўпайтир-

ганлиги ва иш ҳақининг кўтарилганлигини, қайта ишлаш саноатида қатна-

шишга имкониятлар яратилганлиги билан гендер тенгсизликни камайтир-

ганлигини аниқлашган.

4. Иқлим ўзгаришларишларининг салбий таъсири. Бугунги кунда

иқлим ўзгаришлари кўп деҳқонлар учун қишлоқ хўжалик маҳсулотларини

етиштиришда қийинчиликлар туғдирмоқда. Иқлим ўзгаришларининг сал-

бий таъсирларини камайтиришда энг рационал ва тежамкор усулларидан

бири қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқаришни диверсифи-

кациялашдир (Lin. B 2012). Айниқса бир турдаги экинларнинг турли

навларини экиш, чорвачиликни диверсификациялаш иқлим ҳодисаларига

чидамлироқ бўлишини айтишган (I. Bobojonov et al 2013) Албатта юқори-

даги фикрлардан қишлоқ хўжалигида маҳсулотлар ишлаб чиқаришни

диверсификациялаш маълум даражада ижобий таъсир қилиши келти-

рилган. Шу билан бир қаторда қишлоқ ҳудудларда кичик деҳқон хўжа-

ликлари учун диверсификацияни амалга оширишга ҳам бир қанча омиллар

таъсир қилади. Буларга мисол қилиб Бозор ва йўл-транспорт хизматлари,

Page 115: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

115

ер майдониниг ўлчами, сув ресурслари билан таъминланганлик, олиб

борилаётган сиёсатларни олишимиз мумкин(Feliciano D. A.2018).

2-расм. Диверсификацияга таъсир этувчи омиллар ва диверсификация

натижалари

Юқоридагилардан келиб чиқиб мамлакатимизда ҳам қишлоқ

хўжалиги озиқ-овқат маҳсулотларини етиштирувчи кичик деҳқон ва

томорқа ер эгалари бўйича мамлакатимизда турли қонун ва қарорлар

ишлаб чиқилган ва уларнинг барчаси озиқ-овқат хавфсизлигини таъмин-

лашга, даромадларни оширишга шунингдек инновацион технологияларни

қўллаб табиий ресурсларни тежашга қаратилгандир(1-жадвал).

1-жадвал.

Ўзбекистонда деҳқон ва томорқа ер эгаларини давлат томонидан қўллаб қувватловчи ва

аҳоли озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашга доир ҳуқуқий ҳужжатлар хронологияси

№ Ҳужжатнинг номи

қабул қилинган

санаси ва рақами

Асосий мазмуни

1 ЎзРҚ-680-сон

01.04.2021

Деҳқон хўжаликлари ва бошқа катта хўжаликлар ўртасида ижара муноса-

батлари шакллантирилган, ер участкаларидан фойдаланиш шартлари, давлат

томонидан қўллаб қувватлаш механизмлари ва назоратлари белгилаб берилган.

2 ЎзР ПҚ-4887-сон

10.11.2020

Пандемия шароитида аҳоли саломатлигини мустаҳкамлаш ва касалликнинг

оғир ўтиши кабиларни олдини олиш мақсадида 6-23 ойликкача бўлган болалар

овқатларига турли микронутриентлар 5 ёшгача бўлган болалар учун эса Витамин А билан бойитиш орқали шунингдек жойларда экспериментлар ўткази

ва соғлом овқатланишни кенг оммавий ахборот тармоқларида кўрсатиш каби

вазифалар белгиланган

3 ЎзР ПФ-5853-сон

23.10.2019

Ушбу фармонда Ўзбекистон қишлоқ хўжалигини янада ривожлантириш бўйича

10 йиллик стратегия тасдиқланган ва унинг асосий йўналишларидан бири

аҳоли озиқ-овқат хавфсизлини таъминлаш хисобланади. Амалга ошириш учун

ижтимоий ҳимояга муҳтож аҳолини озиқ-овқат билан таъминлаш, озиқ-овқат

махсулотлари нархларини давлат томонидан тартибга солишдан босқичма-

босқич воз кечиш, соғлом истеъмол маданиятини тарғиб қилиш бўйича узоқ

муддатли дастур ишлаб чиқиш; чорвачиликда маҳсулдорликни ошириш, балиқ

ва парранда гўшти, шунингдек, сут ишлаб чиқаришни барқарор

интенсивлаштиришга қаратилган тадқиқот ишларини олиб бориш каби

вазифалар қўйилган.

4 ЎзР ПҚ-4821 Аҳолини сифатли озиқ-овқат билан таъминлаш, мева-сабзавот, гўшт-сут ва

Page 116: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

116

09.09.2020 қишлоқ хўжалик маҳсулотлари ишлаб чиқарувчилар билан уларни қайта

ишловчи корхоналар фаолиятини интеграллаштириш ички ва ташқи бозорларга

миллий озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқариш ҳажмларини ошириш ва

диверсификациялашни қўллаб қувватлаш.

5 ЎзР ПҚ-4803-сон 11.08.2020

Лойиҳа иштирокчиларига (бенефициарлар) 35 млн АҚШ доллари йўналтирилиши белгиланган. Лойиҳаларнинг асосий йўналишлари: илмий

тадқиқот институтлари, таьлим муассалари, маслаҳат марказлари

хизматларининг ишлаб чиқариш билан интеграциялашган самарали тизимини

яратиш; озиқ-овқат маҳсулотлари хавфсизлигини таъминлаш ва қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини етиштиришда «Даладан истеъмолгача» тамойили

асосида сифат назоратини кучайтириш, агрологистика, йўл ва бошқа зарур

инфратузилмани яратиш, қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат тармоғини

диверсификациялаш, соҳада давлат иштирокини камайтириш, кооперация

тизимини ривожлантириш.

6 ЎзР ПҚ-4767

30.06.2020

Ушбу қарорда аҳоли томорқаларидан самарали фойдаланишда Томорқа

хизмати МЧЖ лари фаолиятини ривожлантириш мақсадида давлат томонидан

ва Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларини қўллаб-қувватлаш жамғармаси маблағлари ҳисобидан турли имтиёзли кредитлар ажратиш кўзда

тутилган.

7 ЎзР ПҚ-4716-сон

18.05.2020

Аҳоли даромадларини ошириш ва томорқа ер эгаларини қўллаб қувватлаш

мақсадида томорқада енгил конструкцияли иссиқхоналар, суғориш воситалари

харид қилиш, уруғ ва кўчатлар сотиб олишлари учун инқирозга қарши

курашиш жамғармаси ҳисобидан субсидиялар ажратилиши белгиланган.

8 ЎзР ПҚ-4643

18.03.2020

Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ижро этувчи тузилмасида Бош

вазирнинг аграр ва озиқ-овқат соҳаларини ривожлантириш масалалари бўйича

ўринбосари лавозими жорий этилди ва унинг асосий вазифаларидан бири озиқ-

овқат маҳсулотлари хавфсизлигини ва истеъмол рационини яхшилаш, талаб

этиладиган миқдордаги озиқ-овқат маҳсулотлари етиштиришни таъминлаш ва

бошқалардир.

9 ЎзР ВМҚ-324-сон

17.04.2019

Ушбу қарор деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер участкаларидан самарали

фойдаланиш учун ҳар бир вилоят ва туманларда 2019 йилда қишлоқ хўжалик маҳсулотларини экиш бўйича прогноз келтирилган. Республикада 2018 йилда

6 фоиз деҳқон ва томорқа ер участкаларига экинлар экилмаган шундан 25

фоизи Самарқанд вилоятига тўғри келган.

10 ЎзР ПФ-5303

16.01.2018

Мамлакатда озиқ-овқат маҳсулотлари экспорт ва импорти операцияларини

тартибга солиш ва импорт қилинаётган озиқ-овқат товарларига божхона ва

солиқлар бўйича имтиёз бериш

11 ЎзР ПҚ-3318-сон

10.10.2017

Қишлоқ ҳўжалиги маҳсулотлар етиштириш бўйича ҳар томонлама

кўмаклашиш ва мониторинг олиб бориш мақсадида фермер, деҳқон

хўжаликлари ва томорқа ер эгалари кенгаши ташкил этилди.

12 ЎзР ВМҚ-251-сон

29.08.2015

Соғлом овқатланишни оммавий ахборот воситалари ёрдамида аҳоли ўртасида

кенг тарғиб қилиш. Мева-сабзавот, гўшт, сут маҳсулотлари бўйича аҳоли

истеъмол рационини ишлаб чиқиш ва уларни етиштиришни

интенсивлаштириш

Хулоса ва таклифлар. Юқоридаги адабиётларни ўрганиш

натижасида шундай хулосага келинадики, қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари

ишлаб чиқаришни диверсификациялаш барқарор ривожланиш мақсад-

ларига эришишга кўмаклашиши ва ижобий таъсир қилади. Шундай

бўлишига қарамасдан қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқа-

ришни диверсификациялаш турли мамлакат ва ҳудудлар бўйлаб турлича

имкониятлар, муҳитга, хусусиятларга эга эканлиги уларни амалга ошириш-

да янада аниқ тадқиқотлар, барқарор ривожланиш мақсадларига таъсирини

тўғри баҳолаш ва таклифлар ишлаб чиқишни талаб қилади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ўзбекистон Республикасининг аҳоли озиқ-овқат хавфсизлигини

таъминлашга доир ҳуқуқий ҳужжатлар. Lex.uz саҳифалари

Page 117: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

117

2. Alisher Ergashev PhD thesis “Analysis of fruit and vegetable supply,

demand, diet quality and nutrition in Uzbekistan” Bonn 2017;

3. Birthal, P.S., Joshi, P. K., Roy, D., Thorat, A. (2007). Diversification

in Indian agriculture towards high‐value crops: The role of smallholders.

Discussion Paper 00727, International food policy;

4. Conrad Murendo , Brighton Nhau , Kizito Mazvimavi , Thamsanqa

Khanye and Simon Gwara. Nutrition education, farm production diversity, and

commercialization on household and individual dietary diversity in Zimbabwe.

Food & Nutrition Research May 2018 62: 1276 -

http://dx.doi.org/10.29219/fnr.v62.1276;

5. Diana Feliciano. A review on the contribution of crop diversification

to Sustainable Development Goal 1 “No poverty” in different world regions.

Sustainable development 2019;27:795–808. DOI: 10.1002/sd.1923;

6. FAO 2015 “The State of Food and Agriculture Social protection and

agriculture: breaking the cycle of rural poverty”;

7. Lin, B. B. (2011). Resilience in agriculture through crop

diversification: Adaptive management for environmental change. Bioscience,

61(3), 183–193. https://doi.org/10.1525/bio.2011.61.3.4;

8. Maertens, M., & Swinnen, J. F. M. (2009). Trade, standards, and

poverty: Evidence from Senegal. World Development, 37(1), 161–178.

https://doi.org/10.1016/j.worlddev.2008.04.006;

9. M. Ali & Dr. Abedullah (2002) Nutritional and Economic Benefits of

Enhanced Vegetable Production andConsumption, Journal of Crop Production,

6:1-2, 145-176, DOI: 10.1300/J144v06n01_09;

10. Olivier Ecker (2018) Agricultural transformation and food and

nutrition security in Ghana: Does farm production diversity (still) matter for

household dietary diversity? Food Policy Food Policy 79:271–282

doi.org/10.1016/j.foodpol.2018.08.002;

11. Snapp, S. S., & Fisher, M. (2015). “Filling the maize basket” supports

crop diversity and quality of household diet in Malawi. Food Security, 7,83–96.

https://doi.org/10.1007/s12571‐014‐0410‐0;

12. Takeshima H, Akramov K,Park A, Ilyasov J, Liu Y, Ergasheva T

(2019)Agriculture-nutrition linkages, cooking time, intra household equality

among women and children: Evidence from Tajikistan. IFPRI Discussion Paper

01882;

13. Takeshima H, Akramov K,Park A, Ilyasov J, Liu Y, Ergasheva T

(2020) Agriculture–nutrition linkages with heterogeneous, unobserved returns

and costs: Insights from Tajikistan Agricultural Economics. 2020;51:553–565.

DOI: 10.1111/agec.12571;

14. Teclewold, H., Kassie, M., Shiferaw, B., & Kohlin, G. (2013).

Cropping system diversification, conservation tillage and modern seed adoption

in Ethiopia: Impacts on household income, agrochemical use and demand for

labor. Ecological Economics, 93, 85–93;

Page 118: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

118

15. World Bank (2020). https://www.worldbank.org/en/news/press-

release/2020/10/07/covid-19-to-add-as-many-as-150-million-extreme-poor-by-

2021.

КИЧИК БИЗНЕСНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ИМИТАЦИОН

ИННОВАЦИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Салимов Шерзод Бахтиёрович,

Макроиқтисодий тадқиқотлар ва прогнозлаштириш институти

тадқиқотчиси

Аннотация: Мақолада Ўзбекистон шароитида кичик бизнесда

имитацион инновациялардан фойдаланиш шарт-шароитлари, хусусиятлари

кўрилган. Иммитацион инновацияларнинг устун томонлари ёритиб

берилган. Ҳудудлар иқтисодий ва илмий салоҳиятининг ривожланиш

даражаси, аниқланган интеграл индекслар ёрдамида таҳлил қилинган

ҳамда КЎБни ҳудудлар бўйича инновацион ривожланиш имкониятлари

аниқланган.

Калит сўзлар: Кичик бизнес, ўрта бизнес, инновация, имитацион

инновация, мустақил инновация, индекс, интеграл индекс, технологик

инновация, жараёнли инновация, биргаликдаги инновация, ҳудуднинг

иқтисодий ривожланганлик даражаси.

Аннотация: Встатье рассматриваются условия и особенности

использования имитационной инновации в малом бизнесе (МСБ) в

Узбекистане. Освещены основные преимущества имитационной

инновации. Анализируются экономический и научный уровень развития

регионов на базе определения интегральных индексов, определяются

инновационные возможности развития МСБ в регионах.

Ключевые слова: малый бизнес, средний бизнес, инновации,

имитационные инновации, независимые инновации, индекс, интегральный

индекс, технологические инновации, процессные инновации, совместные

инновации, уровень экономического развития региона.

Abstract: The article examines the conditions and features of the use of

simulation innovation in small businesses (SEs) in Uzbekistan. The main

advantages of imitation innovation are presented. The economic level of

development of regions is analyzed on the basis of the definition of integral

indices, innovative opportunities for the development of SMEs in the regions are

determined.

Key words: small business, medium business, innovations, imitation

innovations, independent innovations, index, integral index, technological

innovations, process innovations, joint innovations, the level of economic

development of the region.

Кириш. Ҳозирги шароитда маҳсулотга талабнинг ортиши, рақобатни

кучайиши, билимлар иқтисодиётига ўтиш ва компаниялар ўртасида

Page 119: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

119

иқтисодий ўзаро алоқаларни кенгайиши КЎБнинг ривожланиши

инновацион характерда бўлишига олиб келмоқда. КЎБни инновацион

ривожланишида уни қўллаб-қувватловчи инфратузилма муҳим ўрин

тутади [1] [2] [5].

Тадқиқотларнинг кўрсатишича, 79 % саноат корхоналари кўпроқ

технологик инновацияларни жорий қилишга эътибор беради, ташкилий

инновациялар 29 %, маркетинг инновацияларини жорий қилиш 18 %ни

ташкил қилади [1, 454 б].

КБни заиф томонини ифодаловчи ва инновацион фаолият билан

шуғулланишига тўсқинлик қилувчи ҳолатларга қуйидагиларни киритиш

мумкин:

− молия ресурслари етишмаслиги;

− инновациялар катта харажатлар билан боғлиқлиги;

− техник базанинг паст даражада эканлиги;

− кредит фоизи юқорилиги;

− малакали кадрлар етишмаслиги;

− рискнинг юқорилиги ва ҳоказо.

Мустақил инновацияни амалга оширишда илмий тадқиқот, тажриба-

конструкторлик ва технологик ишларни корхонанинг ўзи амалга оширади

ва бу жуда катта риск билан боғлиқ ва жуда кўп маблағ талаб қилади.

Одатда, йирик компаниялар мустақил инновацион фаолият билан

шуғулланади. Имитацион инновацияларда корхона тўғридан-тўғри илғор

технология ва ускуналарни сотиб олади ва уларни модернизациялаш ҳамда

такомиллаштиришга қаратилган ишларни олиб боради. Имитацион

инновацияда олиб бориладиган изланишлар рискдан ва қайта-қайта

изланишлардан, катта харажатлардан холи бўлади (янги технологияни

модернизациялаш, янги технологияни ишлаб чиқишга нисбатан арзон),

бозорда ўз ўрнини топган товарлар ва технологиялар имитация қилинади

[4].

Адабиётлар таҳлили. Россиялик олимлардан Буланова Е.В.,

Соменкова Н.С., Ягунова Н.А. [1] Гумерова Г.И., Шаймиева Э.Ш. [2]

ишларида Россия шароитида саноат комплекслари таркибида инновацион

корхоналарни ривожлантириш масалалари, уларни инновацион

инфратузилма элементлари билан таъминлаш кичик корхоналарда

технологик инновацияларни ривожлантиришнинг стратегик масалалари

кўрилган. Хитойлик олимларнинг [3] ва [4] ишларида хитой халқ

республикасида тадбиркорликни ривожлантириш масалалари, тажрибаси

ва имитацион инновацияларнинг устун томонлаи ёритилган. Ўзбекистон

олимларининг ишларида, ҳусусан Г.Федяшева ва бошқаларнинг ишларида

мамлакатимизда инновацион жараёнларни ривожлантириш,

инновацияларни амалиётга жорий қилиш билан боғлиқ масалалар

ёритилган. Мазкур ишда ҳудудларнинг ишлаб чиқариш ва илмий

салоҳиятидан келиб чиқиб КЎБни ҳудудлар кесимида имитацион

инновацион ривожлантириш масалалари ўрганилган.

Page 120: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

120

Асосий қисм. Ўзбекистон шароитида КЎБ корхоналарида

имитацион инновациялардан самарали фойдаланиш ҳудудларнинг

иқтисодий ва илмий салоҳиятига боғлиқ. Ҳудудларнинг иқтисодий

ривожланганлик даражасини ифодаловчи ялпи ҳудудий маҳсулотни

қараймиз (1-жадвалда республика бўйича ЯИМ олинган), энг кўп ЯҲМ

Тошкент шаҳрида ишлаб чиқарилган, унинг мамлакат ЯИМдаги улуши

14,6 %га тенг, ундан кейин Тошкент вилояти – 9,8 % ва Самарқанд – 7,3 %.

Қорақалпоғистон Республикаси, Жиззах, Хоразм ва Сирдарё вилоятларида

бу кўрсаткич жуда паст бўлиб, 3,7 %дан ошмайди. Аҳоли жон бошига

ЯҲМ индекси Навоий вилоятида 2,43, яъни аҳоли жон бошига тўғри

келувчи ЯҲМ республика кўрсаткичидан 2,43 баробарга кўп. Худди

шундай Тошкент шаҳри – 1,92 ва Тошкент вилоятида – 1,13. Бу кўрсаткич

республиканикидан юқори.

1-жадвал

Ҳудудлар кесимида ЯҲМ (Ўзбекистон Республикаси бўйича ЯИМ)

ЯҲМ

(млрд.сўм)

ЯИМда

ҳудудлар

улуши

(%да)

Аҳоли жон

бошига

ЯҲМ

(минг.сўм)

Индекс

1. Ўзбекистон

Республикаси

511 838,1 100% 15 242,0 1,0

2. Қорақалпоғистон

Республикаси

18 735,7 3,7 9 944,1 0,65

Вилоятлар

3. Андижон 32 897,2 6,4 10 621,6 0,70

4. Бухоро 26 695,0 5,2 13 980,1 0,92

5. Жиззах 15 211,9 3,0 11 126,3 0,73

6. Қашқадарё 36 470,1 7,1 11 233,3 0,74

7. Навоий 36 685,2 7,2 37 119,5 2,43

8. Наманган 23 239,0 4,5 8 353,6 0,55

9. Самарқанд 37 593,9 7,3 9 793,9 0,64

10. Сурхондарё 22 349,3 4,4 8 597,2 0,56

11. Сирдарё 10 477,7 2,0 12 500,3 0,82

12. Тошкент вилояти 50 117,8 9,8 17 164,2 1,13

13. Фарғона 32 943,3 6,4 8 861,5 0,58

14. Хоразм 19 136,5 3,7 10 337,4 0,68

15. Тошкент шаҳри 74 527,6 14,6 29 331,2 1,92

Манба: ЎзбекистонРеспубликаси

Давлатстатистикасиқўмитасимаълумотлариасосида.

Ҳудудлар кесимида саноат маҳсулоти ишлаб чиқариш бўйича

Тошкент шаҳри етакчи бўлиб, унинг мамлакат саноат маҳсулотидаги

улуши 17,75 %га тенг. Бу кўрсаткич Тошкент (16,3 %) ва Навоий

вилоятларида(13,46 %) ҳам анча юқори бўлиб, Жиззах (1,45 %), Наманган

(2,75 %), Сурхондарё (1,33 %), Сирдарё (2,18 %) вилоятларида жуда паст

(2-жадвал).

2-жадвал

Ҳудудлар кесимида саноат маҳсулоти (2019 йил)

Page 121: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

121

Манба: ЎзбекистонРеспубликаси

Давлатстатистикасиқўмитасимаълумотлариасосида.

Шу сабабли бу вилоятларда саноатни стратегик ривожлантириш

масаласини долзарб ҳисоблаш мумкин. Аҳоли жон бошига саноат

маҳсулотининг ҳудудлар бўйича индекси Навоий вилоятида энг юқори

бўлиб, у республиканикидан 4,57 баробарга кўп. Ундан кейинги юқори

ўринларда Тошкент шаҳри – 2,35, Тошкент вилояти – 1,87, Андижон

вилояти – 1,08.

2019 йилда КБ субъектлари томонидан 115406,4 млрд сўмлик саноат

маҳсулоти ишлаб чиқарилган, бу жами саноат маҳсулотининг 34,9 %ни

ташкил қилади. Жами саноат маҳсулотида КБни улуши юқори бўлган

ҳудудларга Тошкент шаҳрини (34,3 %), Тошкент вилоятини (12,9 %),

Самарқанд (7,4 %), Фарғона (7,4 %) ва Андижон (6,1 %) вилоятларини

киритиш мумкин. Сирдарё (2,9 %), Хоразм (2,8 %), Жиззах (2,8 %),

Сурхондарё (2,0 %) вилоятлари ва Қарақалпоғистон Республикасида (2,4

%) саноат соҳасида КБ яхши ривожланмаган, уларда бу кўрсаткич жуда

паст.

Бу ҳудудланинг индекс кўрсаткичлари ҳам ўртача республика

индексидан жуда паст. Аҳоли жон бошига саноат маҳсулоти индекси

Тошкент шаҳрида (4,53), Навоий (1,69), Тошкент (1,48) ва Сирдарё

ҳудудларида республика индексидан юқорилигини кузатиш мумкин. Бу

ҳудудларда КБ саноат соҳасида анча ривожланишга эга (3-жадвал). 3-жадвал

Ҳудудлар

кесимида

саноат

маҳсулоти и/ч.

(млрд. сўм)

Жами саноат

маҳсулотида

ҳудудлар

улуши (% да)

Аҳоли жон

бошига

Саноат

маҳсулоти

(минг.сўм)

Аҳоли жон

бошига

саноат

маҳсулоти

индекси

1. Ўзбекистон

Республикаси

331 006,6

100

9 857,0

1,00

2. Қорақалпоғистон

Республикаси

12 729,7

3,85

6 756,4

0,69

Вилоятлар

3. Андижон 33 027,3 10,00 10 663,6 1,08

4. Бухоро 14 585,8 4,41 7 638,5 0,77

5. Жиззах 4 789,5 1,45 3 503,1 0,36

6. Қашқадарё 20 552,2 6,21 6 330,4 0,64

7. Навоий 44 540,4 13,46 45 067,7 4,57

8. Наманган 9 092,4 2,75 3 268,4 0,33

9. Самарқанд 15 863,3 4,79 4 132,7 0,42

10. Сурхондарё 4 402,8 1,33 1 693,6 0,17

11. Сирдарё 7 217,0 2,18 8 610,1 0,87

12. Тошкент 53 930,5 16,29 18 470,0 1,87

13. Фарғона 19 490,5 5,89 5 242,8 0,53

14. Хоразм 8 811,6 2,66 4 760,0 0,48

15. Тошкент шаҳри 58 748,5 17,75 23 121,1 2,35

Page 122: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

122

2019 йилда ҳудудлар бўйича КБ томонидан ишлаб чиқилган саноат

маҳсулоти кўрсаткичлари Саноат

маҳсулоти

млрд.сўм

Жами саноат

маҳсулотда

улуши, %да

Аҳоли жон

бошига,

минг.сўм

Аҳоли жон

бошига

индекс

1. Ўзбекистон

Республикаси 115406,4 100 3436, 6 1,00

2. Қорақалпоғистон

Республикаси 2825,5 2,4 1499, 6 0,44

вилоятлар:

3. Андижон 7058,3 6,1 2278, 9 0,66

4. Бухоро 4681,3 4,1 2451, 6 0,71

5. Жиззах 3185,3 2,8 2329, 8 0,68

6. Қашқадарё 4769,7 4,1 1469,1 0,43

7. Навоий 5740,5 5,0 5808,5 1,69

8. Наманган 6717,3 5,8 2414,6 0,70

9. Самарқанд 8527,0 7,4 2221,5 0,65

10. Сурхондарё 2331,5 2,0 896,8 0,26

11. Сирдарё 3403,5 2,9 4060,5 1,18

12. Тошкент 14892,8 12,9 5100,5 1,48

13. Фарғона 8490,2 7,4 2283,8 0,66

14. Хоразм 3196,7 2,8 1726,8 0,50

15. Тошкент шаҳри 39586,7 34,3 15579,7 4,53

Манба: ЎзбекистонРеспубликаси

Давлатстатистикасиқўмитасимаълумотлариасосида.

Ҳудудларнинг инвестицион фаоллигини ифодаловчи кўрсаткичлар

4-жадвалда келтирилган. Асосий капиталга инвестиция бўйича яна

Тошкент шаҳри, унинг жами асосий капиталга киритилган

инвестициялардаги улуши – 21,85 %, Қашқадарё вилояти – 12,39 % ва

Тошкент вилояти – 8,92 % етакчи. Бу ҳудудларнинг иқтисодий

ривожланиши бошқа ҳудудларга нисбатан анча юқорилигини кузатиш

мумкин. Паст иқтисодий ривожланишга эга ҳудудларга Хоразм (2,93 %) ва

Сирдарё (2,18 %) вилоятларини киритиш мумкин.

Аҳоли жон бошига асосий капиталга инвестиция индекси бўйича энг

юқори индексга эга вилоятлар: Навоий вилоятида бу индекс ўртача

республика индексидан 3,18 баробарга кўп. Ундан кейинги ўринларда

Тошкент шаҳри (2,89 %), Сирдарё (1,29 %), Қашқадарё (1,28 %)

вилоятларини кузатамиз. 4-жадвал

Асосий капиталга инвестициялар ҳудудлар бўйича (2019йил)

Асосий

кап.

инвестици

я

(млрд.сўм)

Жами

инвестиция-

да ҳудудлар

улуши (%

да)

Аҳоли жон

бошига

инвестици

я

(минг.сўм)

Аҳоли жон

бошига

инвестиция

индекс

1. Ўзбекистон

Республикаси

189924,3

100

5655,8

1,00

2. Қорақалпоғистон 4,44 0,79

Page 123: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

123

Республикаси 8434,6 4476,7

Вилоятлар

3. Андижон 8183,7 4,31 2642,3 0,47

4. Бухоро 9867,0 5,20 5167,3 0,914

5. Жиззах 7919,3 4,17 5792,3 1,02

6. Қашқадарё 23525,3 12,39 7246,1 1,28

7. Навоий 17775,3 9,36 17985,7 3,18

8. Наманган 12187,0 6,42 4380,8 0,77

9. Самарқанд 9798,6 5,16 2552,7 0,45

10. Сурхондарё 12232,4 6,44 4705,5 0,83

11. Сирдарё 6129,2 3,23 7312,4 1,29

12. Тошкент вилояти 16935,1 8,92 5799,9 1,03

13. Фарғона 9164,2 4,83 2465,1 0,44

14. Хоразм 5566,8 2,93 3007,2 0,53

15. Тошкент шаҳри 41497,9 21,85 16332,0 2,89 Манба: ЎзбекистонРеспубликаси

Давлатстатистикасиқўмитасимаълумотлариасосида.

Бу кўрсаткич бўйича биринчилар қаторида яна Тошкент шаҳрини

кузатамиз. Тошкент шаҳри корхоналарига жалб этилган хорижий

инвестицияларнинг мамлакат кўрсаткичидаги улуши 20,77 %га тенг.

Кейинги ўринда Қашқадарё вилояти – 19,29 % ва Сурхондарё вилояти –

8,72 %. Хоразм, Сирдарё, Андижон, Самарқанд вилоятларида ва

Қорақалпоғистон Республикасида бу кўрсаткич паст бўлиб, 3,6 %дан

ошмайди (5-жадвал). 5-жадвал

Хорижий инвестициялар ҳудудлар бўйича (2019 йил)

Хорижий

инвестиция

ҳудудлар

бўйича

(млрд.сўм)

Хорижий

инвестиция

ҳудудлар

бўйича

улуши (%

да)

Аҳоли жон

бошига

(минг. сўм)

Индекс

1. Ўзбекистон

Республикаси

86653,1

100 2580,4 1,00

2. Қорақалпоғистон

Республикаси

3121,3 3,60 1656,6 0,64

Вилоятлар

3. Андижон 2881,4 3,33 930,3 0,36

4. Бухоро 5226,1 6,03 2736,9 1,06

5. Жиззах 3716,3 4,29 2718,2 1,05

6. Қашқадарё 16711,5 19,29 5147,4 1,99

7. Навоий 6902,3 7,97 6984,0 2,71

8. Наманган 5313,6 6,13 1910,0 0,74

9. Самарқанд 2799,8 3,23 729,4 0,28

10. Сурхондарё 7557,6 8,72 2907,2 1,13

11. Сирдарё 2853 3,29 3403,7 1,32

12. Тошкент вилояти 5595,2 6,46 1916,2 0,74

13. Фарғона 3538,2 4,08 951,7 0,37

14. Хоразм 2350,1 2,71 1269,5 0,49

15. Тошкент шаҳри 17995,7 20,77 7082,4 2,74

Page 124: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

124

Манба: ЎзбекистонРеспубликаси

Давлатстатистикасиқўмитасимаълумотлариасосида.

Аҳоли жон бошига тўғри келувчи хорижий инвестиция индекси

бўйича қаралса, Тошкент шаҳри (2,74), Қашқадарё (2,0), Навоий (2,71)

вилоятлари индекси республика индексидан юқори. Энг паст индекс

Фарғона (0,37), Андижон (0,36) вилоятларига тўғри келади.

Барча иқтисодий кўрсаткичларнинг ҳудудлар бўйича хусусий

индекслари ва интеграл индекслари қуйидаги формулалар ёрдамида

аниқланади:

, , ,

хij– i – ҳудуднинг j – кўрсаткичнинг аҳоли жон бошига тўғри келувчи

ҳажми;

– республика бўйича j – кўрсаткичнинг аҳоли жон бошига тўғри

келувчи ҳажми;

Aij– i – ҳудуднинг j – кўрсаткич индекси;

Xi– i – ҳудуднинг иқтисодий ривожланганлик даражасини

ифодаловчи интеграл индекс. 6-жадвал

Ҳудудни иқтисодий ривожланганлик даражасини ифодаловчи интеграл индекс

Манба: 1-4 жадваллар асосида

Аҳоли

жон

бошига

ЯҲМ

индекси

Аҳоли

жон

бошига

саноат

маҳсулот

индекси

Аҳоли жон

бошига

асосий

капиталга

инвестиция-

лар индекси

Аҳоли жон

бошига

хорижий

инвестиция

-лар

индекси

Аҳоли жон

бошига

КБнинг

сноат

маҳсулоти

индекси

Жами

интеграл

индекс

1. Ўзбекистон

Республикаси

1,0 1,00 1,00 1,00 1,00

2. Қорақалпоғистон

Республикаси

0,65 0,69 0,79 0,64 0,65 3,42

Вилоятлар

3. Андижон 0,70 1,08 0,47 0,36 0,70 3,31

4. Бухоро 0,92 0,77 0,91 1,06 0,92 4,58

5. Жиззах 0,73 0,36 1,02 1,05 0,73 3,89

6. Қашқадарё 0,74 0,64 1,28 1,99 0,74 5,39

7. Навоий 2,43 4,57 3,18 2,71 2,44 15,33

8. Наманган 0,55 0,33 0,77 0,74 0,55 2,94

9. Самарқанд 0,64 0,42 0,45 0,28 0,64 2,43

10 Сурхондарё 0,56 0,17 0,83 1,13 0,56 3,25

11 Сирдарё 0,82 0,87 1,29 1,32 0,82 5,12

12 Тошкент

вилояти 1,13 1,87 1,03 0,74 1,13 5,90

13 Фарғона 0,58 0,53 0,44 0,37 0,58 2,50

14 Хоразм 0,68 0,48 0,53 0,49 0,68 2,86

15 Тошкент шаҳри 1,92 2,35 2,89 2,74 1,92 11,82

Page 125: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

125

7-жадвал

Ҳудудлар бўйича илмий салоҳият индекслари ( жамига нисбатан улушда, 2019 йил)13

13

Манба: ЎзбекистонРеспубликаси Давлатстатистикасиқўмитасимаълумотлариасосида

Кўрсаткичлар

Олий

таълим

муассаса

лар

индекси

Хорижий

олий ўқув

юртлари

филиаллар

и индекси

Техник-

илмий

тадқиқот

институтл

ари

индекси

Фан

докторл

ари

(DSc)

индекси

Фан

номзодлар

и (PhD)

индекси

Магистрла

р техника

соҳасида

индекси

Бакалавр

лар

техника

соҳасида

Илмий

салоҳият

интеграл

инекси

Ўзбекистон

Республикаси 1 1 1 1 1 1 1

Қорақалпоғистон

Республикаси 0,08 0,03 0,04 0,07 0,004 0,05 0,27

вилоятлар:

Андижон 0,04 0,06 0,03 0,05 0,07 0,01 0,04 0,30

Бухоро 0,04 0,04 0,04 0,05 0,06 0,06 0,29

Жиззах 0,03 0,02 0,02 0,03 0,01 0,04 0,15

Қашқадарё 0,05 0,02 0,02 0,04 0,03 0,09 0,25

Навоий 0,02 0,03 0,01 0,02 0,03 0,03 0,14

Наманган 0,03 0,04 0,02 0,04 0,03 0,07 0,23

Самарқанд 0,09 0,06 0,06 0,11 0,11 0,06 0,06 0,55

Сурхондарё 0,06 0,01 0,01 0,01 0,002 0,02 0,11

Сирдарё 0,02 0,01 0,02 0,01 - 0,004 0,06

Тошкент 0,04 0,06 0,12 0,06 0,05 - 0,01 0,34

Фарғона 0,08 0,11 0,03 0,03 0,07 0,04 0,07 0,43

Хоразм 0,03 0,02 0,01 0,02 0,01 0,03 0,12

Тошкент ш. 0,4 0,72 0,54 0,56 0,4 0,71 0,42 3,75

Page 126: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

126

Ҳудудларнинг барча кўрсаткичлари бўйича иқтисодий

ривожланганлик даражасини ифодаловчи хусусий ва интеграл индекс

кўрсаткичлари 6-жадвалда келтирилган. Барча кўрсаткичлар бўйича энг

юқори ривожланаётган ҳудудларга Тошкент шаҳри (11,82), Навоий (15,33),

Тошкент (5,90) ва Қашқадарё вилоятларини (5,39) киритиш мумкин. Бу

ҳудудларга “Локомотив” ҳудудлар деб қараш мумкин. Ўрта даражада

иқтисодий ривожланаётган ҳудудлар: Сирдарё (5,12), Бухоро (4,58),

Жиззах (3,89 %) вилоятлари ҳисобланади. Қолган ҳудудларни паст

даражада иқтисодий ривожланаётган ҳудудлар деб қараймиз. Булар:

Қорақалпоғистон Республикаси, Андижон, Наманган, Самарқанд,

Сурхондарё, Хоразм ва Фарғона вилоятлари.

Илмий салоҳият бўйича ҳам Тошкент шаҳри етакчи ҳисобланади.

Олий таълим муассасаларининг 40 %, фан докторларининг 56 %, фан

номзодларининг 40 % ва техник соҳа бўйича илмий тадқиқот

институтларининг 54 % Тошкент шаҳрига тўғри келади. Ҳар йили техник

соҳа бўйича магистрларнинг 71 % Тошкент шаҳрида тайёрланади. Техник

соҳа бўйича илмий тадқиқот институтлари ва олий таълим муассасалари

мос ҳолда Самарқандда – 11; 11 та, Бухорода – 8; 5 та, Навоийда – 6; 2 та

ва Андижонда – 5; 5 та.

Мунозара ва хулосалар

Тошкент шаҳрида ва тошкент, Самарқанд, Бухоро, Навоий ва

Андижон ҳудудларида ҳудудларда технопарк, инновацияларни қўллаб-

қувватловчи фондлар ва бошқа инновацион инфратузилма элементларини

ташкил қилиш келажакда КУБни имитацин инновацион ривожланишида

муҳим аҳамият касб этади. Навоий ҳудудида саноат тармоқлари

ривожланганлигини эътиборга олсак, бу ҳудуднинг илмий салоҳиятини

ошириш муҳим стратегик масала деб ҳисоблаш мумкин.

Ўзбекистон шароитида КУБда инновацион фаолиятни

ривожлантиришда имитацион инновациялардан фойдаланиш самарали йўл

деб қараш мумкин. Ўрта даражада иқтисодий ривожланган

Қарақалпоғистон, Бухоро, Қашқадарёва фарғона ҳудудларида ҳам юқори

иқтисодий, саноат ва маълум даражада инновацион салоҳиятга эга

КЎБларни инновацион ривожлантиришда имитацион инновациялардан

фойдаланиш мақсадга мувофиқ. Паст иқтисодий ривожланган ҳудудларда,

ҳусусан Наманган, Жиззах Сурхандарё ва хоразм ҳудудларида КЎБни

манзилли қўллаб-қувватлаш асосида ишлаб чиқариш салоҳиятига кўра,

жамият учун устувор бўлган соҳаларда махсус дастурлар асосида

ривожлантиришни яхши йўл деб ҳисоблаш мумкин.

Адабиётлар

1. Буланова Е.В., Соменкова Н.С., Ягунова Н.А. Формирование

стратегии развития малого инновационного предприятия промышленного

комплекса. // Журнал «Вопросы инновационной экономики». Том 9. № 2.

Апрель-июнь, 2020.

2. Гумерова Г.И., Шаймиева Э.Ш. Анализ управления

технологическими инновациями на промышленных Российских

Page 127: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

127

предприятиях: источники финансирования, инновационная стратегия. //

Актуальные проблемы экономики и права, 2012. № 4 (24). С. 143-150.

3. Инновационное предпринимательство в Китае. // Фундаментальные

Исследования, 2018. - №10 – с.74-78 (электронный ресурс),

https://www.fundamentalresearch.ru/ru/article/view?id=42283

4. Сюй Хуэйчжуин. Анализ преимущества имитационной инновации.

//Гуманитарные и социальные науки, 2012. № 7.

5. Титов. Б. Сектор малого и среднего предпринимательства: Россия и

Мир. Институт экономики роста им. Столыпина П.А. июль, 2018.Электрон

ресурс, http://stolypin.institute/novosti/sektor-malogo-i-srednego-

predprinimatelstva-rossiya-i

6. Ўзбекистон Республикасининг ижтимоий-иқтисодий ҳолати, 2019

йил. – Т., 2020 й.

7. Салимов Ш.Б. Ривожланган давлатларда ва ўзбекистонда

тадбиркорлик турлари ва уларни аниқлаш мезонлари.// “Iqtisodiyot va

innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 3, may-iyun, 2020 yil 190

3/2020 (№ 00047)http://iqtisodiyot.tsue.uz

8. Федяшева Г. Развитие инновационного потенциала Узбекистана в

условиях модернизации экономики. // Бозор, пул ва кредит, №2, 2011. –

с.146

ДЕҲҚОН ХЎЖАЛИГИ–ОЗИҚ-ОВҚАТ ТАЪМИНОТИ

БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШГА ХИЗМАТ ҚИЛАДИ

Самиева Гулноза Тохировна

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти

“Инновацион иқтисодиёт” кафедраси доценти, и.ф.ф.д. (PhD)

Аннотация. Мақолада озиқ-овқат таъминоти барқарорлик ҳолатини

сақлашга ҳамда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларига бўлган талабни қонди-

ришга хизмат қилувчи деҳқон хўжаликларининг ўрни ва бугунги ҳолати

таҳлил этилган. Озиқ-овқат барқарорлигини сақлашда деҳқон хўжаликлари

томонидан маҳсулотлар ишлаб чиқариш ва диверсификациялаш муҳим

ўринда туриши мақоладаги таҳлиллар орқали акс эттирилган.

Калит сўзлар: деҳқон хўжалиги, қишлоқ хўжалиги маҳсулоти

ишлаб чиқариш, озиқ-овқат таъминоти, диверсификация.

Аннотация. В данной статье анализируется роль дехканских

хозяйств, которые помогают обеспечению продовольственной

безопасности и удовлетворению потребности населения сельскохозяйст-

венной продукции. Также в статье рассматривается производительность и

диверсификация со стороны дехканских хозяйств для поддержки

продовольственного обеспечения.

Ключевые слова: дехканские хозяйства, производство сельхоз-

продукции, обеспечение продовольственной безопасности,

диверсификация.

Page 128: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

128

Annotation. This article analyzes the role of dekhkan farms that help

ensure food security and meet the needs of the population for agricultural

products. The article also examines productivity and diversification on the part

of dekhkan farms to support food security.

Key words: dekhkan farms, agricultural production, food security,

diversification

Кириш. Мамлакатимизда озиқ-овқат таъминоти барқарорлигини

сақлашда деҳқон хўжалигининг ўрни юқори бўлганлиги боис, ушбу

хўжалик юритувчи субъектларини ривожлантириш бўйича кенг миқёсда

ислоҳотлар олиб борилмоқда. Аммо “деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер

эгаларининг ҳуқуқла-ри ва қонуний манфаатларини ишончли ҳимоя

қилишда, тизимда бозор механизмларини жорий этишда, ...қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш ҳажмларини барқарор ошириб

боришда ҳамда ер майдонларидан самарали фойдаланишда қатор муаммо

ва камчиликлар кузатилмоқда..”14. Шу сабабли, “таркибий ўзгартириш-

ларни чуқурлаштириш ва қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини изчил

ривожлантириш, мамлакат озиқ-овқат хавфсизлигини янада мустаҳ-

камлаш, экологик тоза маҳсулотлар ишлаб чиқаришни кенгайтириш, аграр

секторнинг экспорт салоҳиятини сезиларли даражада ошириш”15 сингари

масалалар устувор вазифа қилиб белгилаб олинди. Мазкур вазифаларни

амалга ошириш деҳқон хўжаликларида қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини

етиштириш фаолиятини ривожлантириш зарурлигини кўрсатмоқда.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 9 октябрдаги

“Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларининг ҳуқуқлари ва

қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш, қишлоқ хўжалиги экин майдон-

ларидан самарали фойдаланиш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-

тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-5199-сон фармони, 2017 йил 10 октябрдаги

“Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари фаолиятини янада

ривожлантириш бўйича ташкилий чора-тадбирлар тўғрисида”ги ПҚ-3318-

сон қарори, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2017 йил

4 мартдаги “Деҳқон хўжаликлари ва аҳолининг томорқа ерларидан

самарали фойдаланиш, сувга чидамли, экспортбоп дарахт

плантацияларини ривож-лантиришга доир қўшимча чора-тадбирлар

тўғрисида”ги ПҚ-119-сон қарори ҳамда мазкур фаолият билан боғлиқ

бошқа ҳуқуқий-меъёрий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни бажариш

ниҳоятда муҳимдир.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Қишлоқ хўжалигидакичик

бизнес ва оилавий тадбиркорлик, унинг таркибидаги деҳқон хўжаликлари

фаолиятини ривожлантириш бўйича хорижлик олимлардан А.В.Чаянов,

Г.И.Шмелев, А.И.Шапочников, С.А.Белозёров, Е.Будко, А.Бобок, В.Жере-

14«Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларининг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш,

қишлоқ хўжалиги экин майдонларидан самарали фойдаланиш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ-5199-сонли фармони, 2017 йил 9 октябрь. 15 Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича

Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947-сонли фармони, 2017 й.,7 феврал.

Page 129: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

129

бин, А.Романов, И.Г.Копанев, Г.В.Чубуков, А.Рассказов, З.И.Калугина,

Т.П.Антонова, З.Темирова, П.Н.Сизова, Ю.С.Баландин, О.С.Белокрылова,

А.Олейник, Г.А.Калиев, Л.Абалкин, Н.Утукин, С.Пироговларнинг асар-

лари ва илмий тадқиқот ишлари натижалари муҳим саналади.

Ўзбекистонда аграр иқтисодиётда деҳқон ва фермер хўжаликлари

фаолиятини ривожлантириш ва самарадорлигини ошириш юзасидан

А.Ўлмасов, Б.Б.Беркинов, А.М.Жўраев, Б.Т.Салимов, Р.Х.Ҳусанов,

О.Зокиров, С.Ғафуров, Ў.П.Умурзоқов, Н.С.Хушматов, Қ.А.Чориев,

С.Ҳошимов, О.Маҳмудов, Н.М.Нарзуллаев, Х.Р.Ёқубова, С.Н.Усмонов,

Ю.Т.Додобаев, Р.Ҳакимов, М.Ч.Қосимов, Р.Х.Эргашев, З.С.Шохўжаева,

Б.Ф.Султанов, А.А.Абсаматов, У.Қ.Аҳмедов ва бошқалар илмий изла-

нишлар олиб борганлар.

Мамлакат ижтимоий-иқтисодий фаравонлигини оширишда деҳқон

хўжаликлари ўрнининг юқорилиги мазкур йўналишларда илмий-амалий

муаммоларга бағишланган тадқиқотлар олиб бориш заруриятини келтириб

чиқармоқда. Бу энг аввало, уларнинг аҳолини бандлигини таъминлаш

ҳамда турмуш фаровонлигини ошириш каби ижтимоий масалаларда

қўшаётган ҳиссасининг ошиб бораётганлиги билан боғлиқдир. Шу боис,

бозор муносабатларига тез мослашувчан хўжалик юритувчи субъекти

сифатида мамлакатимиз иқтисодиётига тобора катта аҳамият касб

қилаётган деҳқон хўжалигининг ижтимоий-иқтисодий моҳияти, уни

ривожланиш қонуниятларини тадқиқ қилиш зарурияти вужудга келмоқда.

А.Бобок деҳқон хўжаликларининг мамлакат ижтимоий-иқтисодий

ривожланишидаги ўрни ва аҳамиятига баҳо бериб, “аҳоли томорқа

хўжаликлари ҳозирги кундаги бозор иқтисодиёти шароитида қишлоқ

аҳолисини озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминловчи ва шунинг

ортидан аҳоли даромадларини оширувчи асосий манбадир, шунингдек,

ўлкада ишсизликнинг ўсиши хавф солиб турган даврда иш ўринлари

таклиф этаётган алоҳида хўжалик юритувчи маҳаллий қишлоқ хўжалик

шаклидир”, дея алоҳида таъриф берган.

Тадқиқот методлари. Мақолада монографик кузатув, тизимли

ёндашув, анализ ва синтез усуллариданфойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Республикамизда деҳқон хўжаликлари

фаолиятини шакллантириш ва уни ривожлантириш жараёнлари асосан

собиқ шахсий ёрдамчи хўжаликлари негизида вужудга келган хўжалик

юритиш шакли эканлигини қайд этиш жоиз. Уларнинг фаолияти давлат,

оила манфаатлари боғлиқлиги асосида жамият ривожига ўз ҳиссасини

қўшади. Шу сабаб бозор иқтисодиёти шароитида ҳар бир иқтисодий

субъект манфаат билан ўзаро боғлиқликда ривожланади. Давлат томо-

нидан амалга оширилаётган рағбатлантириш ва қўллаб-қувватлаш чора-

тадбирлари ҳар бир иқтисодий субъектнинг манфаатдорлигини оширишга

қаратилади.

“Деҳқон хўжалиги миллий иқтисодиётда ишлаб чиқаришда

ресурслардан тежамли фойдаланадиган хўжалик шакли сифатида

характерланади. Бу эса оиланинг пул харажатларини камайтиради ва бу

Page 130: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

130

билан оила бюджети мустаҳкамланади. Деҳқон хўжалиги миллий

иқтисодиётнинг оддий бўғини сифатида асосан моддий ва хизмат

кўрсатиш соҳаларидан ташкил топган бўлиб, бугунги кунда ишлаб

чиқариш фаолияти, норасмий хўжалик позициясига асосан уй хўжалигида

жамланган.

“Деҳқон хўжалигининг асосий вазифаси – қишлоқ аҳолисини

фойдали меҳнат ва тадбиркорлик фаолиятига кенг жалб этиш орқали

ишлаб чиқариш ресурсларидан оқилона фойдаланишга эришиш ҳамда шу

асосда энг кам сарф-харажат бирлиги эвазига маҳсулот етиштиришни ҳар

томонлама кўпайтиришдан иборат. Шунингдек, ер ресурсларидан унумли

фойдаланиш, мамлакат аҳолисининг озиқ-овқатга бўлган эҳтиёжини

қондиришга ҳисса қўшиш, ўзи жойлашган ҳудуднинг ижтимоий

ривожланишини таъминлашда иштирок этиш каби бир қатор вазифаларни

ечишда ҳам деҳқон хўжаликлари ўз ҳиссаларини қўшишлари лозим.

Бизнинг фикримизча, деҳқон хўжалиги қишлоқ хўжалиги маҳсулоти

ишлаб чиқаришга ихтисослашган оила хўжалиги бўлиб, бунда оила

аъзоларининг биргаликдаги меҳнати таъминланади ҳамда аҳолининг

қишлоқ хўжалиги маҳсулотларига бўлган талаби қондирилади. Томорқа

хўжалиги эса, уй хўжалигига оид ҳисобланган ер майдонида қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини товар сифатида келгусида сотиш ёки шахсий

истеъмол учун етиштиришга қаратилган мақсадли фаолиятдир.

Қайд этиш лозимки, мамлакатимиз иқтисодиётини барқарор

ривожлантириш жамиятнинг модернизациялашуви, демократик

жараёнларнинг ривожланиши ва кўп жиҳатдан қишлоқ хўжалиги ва унда

олиб борилаётган ислоҳотлар самараси билан узвий боғлиқдир. Шу боис,

республикамиз аграр соҳасида олиб борилаётган ислоҳотларни

чуқурлаштириш, янги хўжалик юритиш шаклларига ўтиш ва уни қўллаб-

қувватлаш асосида қишлоқ аҳолисининг турмуш тарзини яхшилаш

борасида бир қатор чора-тадбирлар амалга оширилмоқда.

Қайд этилган ислоҳотларнинг бош бўғини – мулкий муносабатлар

ҳисобланади. Зеро, бозор муносабатлари ҳукмрон бўлган шароитда ҳар

бир шахснинг мулкий ҳуқуқи табиий зарурият ҳисобланади. Мулкий ҳуқуқ

эса жамиятнинг ижтимоий-иқтисодий негизи бўлиб, бу ҳуқуқ мулк

эгаларига берилади. Шу боис, мамлакатимизда мустақилликнинг

дастлабки йилларидан бошлаб иқтисодий ислоҳотларнинг илк босқичи

мулкий муносабатларга бағишланди. Хусусан, қишлоқ хўжалиги

ислоҳотларининг илк босқичида мамлакатимиз қишлоқ хўжалиги

барқарорлигини таъминлаш ва тармоқни режали иқтисодиётдан бозор

иқтисодиётига ўтказишнинг дастлабки асослари яратилди. Бунда устувор

йўналиш қилиб – шахсий томорқа хўжаликларини ривожлантириш

белгиланган бўлиб, зеро, бугунги кунда ҳам мамлакат иқтисодиёти

ривожида муҳим хўжалик юритиш субъекти сифатида фаолият юритмоқда.

Бугунги кунда тез суръатларда ўсаётган аҳолининг қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларига талаби қишлоқ хўжалигида ҳам диверсификациялаш

ниҳоятда зарур эканини кўрсатмоқда. Қишлоқ хўжалигида диверсифи-

Page 131: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

131

кациялашни амалга ошириш натижасида бозор талабига мос қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларининг кўпайиши, қайта ишлаш, кооперация

муносабатлари ҳамда бевосита қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб

чиқарувчи субъектлар даромадининг ошишига эришиш мумкин. Ҳатто, энг

асосий озиқ-овқат маҳсулотлари етиштираётган деҳқон хўжалигида ҳам

диверсификация қилиш орқали иқтисодий самарадорликка эришиш

мумкин.

“Деҳқон хўжалиги”, “Деҳқон хўжаликларини ташкил қилиш”

асарларининг муаллифи А.В.Чаянов деҳқоннинг шахсий манфаат ва

меҳнатини инобатга олиб, “Деҳқон хўжалигининг вазифаси – хўжалик

юритаётган оилага ўзининг ихтиёридаги ишлаб чиқариш воситалари ва

ишчи кучидан тўлароқ фойдаланиш орқали ҳаётий зарур воситаларни

топишдан иборатдир”, дея таъриф берган.

Ҳозирги кунда республикамизда деҳқон хўжаликларини

ривожлантириш бўйича истиқболли дастурлар ишлаб чиқилмоқда ва

уларни амалиётга жорий этиш механизмлари ҳам белгилаб берилмоқда.

Ушбу дастурларда белгиланган вазифаларни ечишда бизнинг фикримизча,

деҳқон хўжаликларида маҳсулот ишлаб чиқаришни диверсификациялашни

амалга ошириш саналади.

“Диверсификация” (лот. “diversificatio” – ўзгариш, турланиш) –

иқтисодий самарага эришиш мақсадида ишлаб чиқариладиган маҳсулот

турларини кенгайтириш ва бозор талабига мослашган ҳолда

банкротликнинг олдини олиш демакдир. Чет эл иқтисодий адабиётларида

диверсификация сўзи XX асрнинг 50-60 йилларида пайдо бўлган. Илк бора

Принстон университети профессори М.Горт томонидан Америка саноати

ривожида диверсификация ва бунда учрайдиган муаммолар илмий тадқиқ

этилган. Унинг фикрича, “Диверсификация – бу ўзгаришдир, алоҳида

корхона ва уюшмалар томонидан ишлаб чиқариладиган товар турларининг

кенгайиш жараёнидир”.

Диверсификациялаш йўли билан деҳқон хўжаликлари фаолияти

самарадорлигини ошириш қуйидаги ижобий натижаларга имкон беради:

– меҳнатга яроқли аҳолининг иш билан банд бўлмаган ортиқча

қисмини, асосан қишлоқ жойларда яшовчи хотин-қизлар ва ёшларни

ижтимоий фойдали меҳнатга жалб этишга ҳамда шу тариқа ишсизликнинг

кучайиб бориш хавфини барҳам топтиришга эришилади;

– аҳолининг реал даромадларини оширишга, шунингдек, қишлоқ

аҳолиси учун ижтимоий кафолатларни мустаҳкамлашга эришилади;

– аҳолини ҳаётий муҳим озиқ-овқат маҳсулотлари билан

таъминлашдаги кескинликка барҳам беришга муваффақ бўлинади. Ер

участкалари олган оилалар картошка, сабзавот, мева, чорвачилик

маҳсулотига бўлган ўз эҳтиёжларини қондирибгина қолмай, балки уларни

туман марказлари ёки шаҳарлардаги деҳқон бозорларида сотишни анча

кўпайтириб, озиқ-овқат муаммосини ҳал қилишга улушини оширади;

– якка тартибдаги уй-жой қурилиши кўламини анча кенгайтиришга

муваффақ бўлинадики, бу ҳол аҳолини уй-жой билан таъминлаш,

Page 132: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

132

республика аҳолисининг коммунал (маиший) ва уй-жой шароитларини

яхшилаш соҳасидаги анчагина муаммоларни ҳал қилишга ёрдам беради;

– фақат ижтимоий низоларнинг сабаби ва манбаларини бартараф

этиш ҳисобигагина эмас, балки кишиларнинг шахсий томорқа ерларини ва

боғ, дала ҳовли ерларини ободонлаштиришда фаол қатнашади.

Тадқиқотлар шуни кўрсатмоқдаки, деҳқон хўжаликлари маҳсулотни

қайта ишлаш ёрдамида қўшимча 21114 минг сўм йиллик соф фойдага

эришишлари мумкин. Бу ҳам диверсификациялашнинг деҳқон

хўжаликларига ижобий таъсирини намоён этмоқда. Мева ва сабзавотни

қайта ишлаш орқали деҳқон хўжаликлари нафақат, қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари етиштириб, балки озиқ-овқат саноатида ҳам катта ҳисса

қўшиб ўз фойдаларини, яшаш турмуш тарзларини яхшилашга эришадилар.

1-жадвал.

Қашқадарё вилоятининг сўровномада иштирок этган 16 та деҳқон

хўжаликларининг мева-сабзавотларни қайта ишлаш бўйича

кўрсаткичлари (2017 йил маълумотлари)

Маҳсулот тури

Маҳсулот

сони,

банка

Маҳсулот

нархи, минг

сўм

Ялпи

тушум,

минг сўм

Жами

харажат,

минг сўм

Даромад,

минг сўм

1. Консерваланган

мева (мураббо)

15360 12,2 187392,0 95232 92160

2. Шарбат ва

компотлар

19200 11,2 215040 87800,6 127239,4

3. Бақлажон ва саб-

завотли икра

5520 6,4 35328 20400,4 14927,6

4. Тузламалар 21200 10,5 222600 119100,2 103499,8

ЖАМИ 61280 40,3 660360 322533,2 337826,8

Ўртача 16 та хўжалик

бўйича

3830 10,7 41272,5 20158,3 21114,2

Хулоса. Маҳсулотлар диверсификацияси деҳқон хўжаликларининг

даромадини оширишга хизмат қилади, уларнинг сони эмас, айнан ишлаб

чиқараётган маҳсулот тури билан бевосита боғлиқ.

Деҳқон хўжаликларининг юқоридаги каби ишлаб чиқаришга истак-

хоҳишлари юқори, аммо бир нечта муаммолар мавжудлиги сабабли бундай

ишлаб чиқаришни кўпайтириш имкони йўқ эканини эътироф этишган.

Аммо 2021 йил 1 апрелда қабул қилинган янги таҳрирдаги Ўзбекистон

Республикаси “Деҳқон хўжалиги тўғрисида”ги Қонуннинг қабул қили-

ниши деҳқон хўжаликларига кўп имкониятлар яратиб беради. Хусусан,

0,06 гектардан 1 гектаргача ер майдонларининг айнан боғдорчилик, сабза-

вотчилик, мевачилик, узумчилик ёки полиз экинлари ишлаб чиқаришига

ажратилишининг ўзиёқ диверсификациялаш учун қонуний асос бўлган-

лигини таъкидлаш жоиз.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикасининг “Деҳқон хўжалиги тўғрисида”ги

Қонуни. 2021 йил 1 апрель

Page 133: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

133

2. Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларининг

ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш, қишлоқ хўжалиги

экин майдонларидан самарали фойдаланиш тизимини тубдан

такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Ўзбекистон

Республикаси Президентининг ПФ-5199-сонли фармони, 2017 йил 9

октябрь.

3. Чаянов А.В. Крестьянское хозяйство: Избранные труды.

Редколлег. Сер.: Л.И.Абалкин и др. – М.: Экономика, 1989. – 492 стр.

4. Samiyeva G.T. The Main Tasks Of Farms And Dekhkan Farms In

Ensuring Productive Security In Uzbekistan //Journal of Contemporary Issues in

Business and Government Vol. – 2021. – Т. 27. – №. 1.

РАҚАМЛАШТИРИШ ТИЗИМИНИНГ АГРОСАНОАТ МАЖМУИ

САМАРАДОРЛИГИДА ТУТГАН ЎРНИ

Собирова Марҳабо Хаитовна, Нусратова Зарнигор Бахтиёровна-

ҚарМИИ “Иқтисодиёт” мутахассислиги 2-курс магистрантлари

Аннотация. Ушбу мақоладаиқтисодиёт тармоқларидаҳамда агро-

саноат мажмуини ривожлантиришда рақамлаштириш тизимининг сама-

радорлиги, хизмат кўрсатиш жараёнларининг амалиётга ижобий таъсири

тўғрисида фикрлар баён этилган.

Калит сўзлар: рақамли иқтисодиёт, агросаноат мажмуи, электрон

савдо, интернет тармоқлари, самарадорлик, электрон тўлов, рақамлаш-

тириш қўшимча тамроқ, техника тараққиёти, кўп тармоқли фермер

хўжалиги

Аннотация. В статье рассматривается эффективность системы циф-

ровизации экономики и развития агропромышленного комплекса, поло-

жительное влияние сервисных процессов на практику.

Ключевые слова: цифровая экономика, агропромышленный комп-

лекс, электронная коммерция, интернет-сети, эффективность, электронные

платежи, оцифровка, техническое развитие, диверсифицированное сельс-

кое хозяйство

Annotation. The article discusses the effectiveness of the system of

digitalization of the economy and the development of the agro-industrial

complex, the positive impact of service processes on practice.

Keywords: digital economy, agro-industrial complex, e-commerce,

Internet networks, efficiency, electronic payments, digitalization, technical

development, diversified agriculture

Кириш. Мамлакатимизда амалга оширилаётган кенг қамровли исло-

ҳотларни халқ манфаатлари йўлида изчил давом эттириш мақсадида Ўзбе-

кистон Республикаси Президентининг 2020 йил 2 мартдаги ПФ-5953-сонли

2017 - 2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг

Page 134: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

134

бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясини “Илм, маъри-

фат ва рақамли иқтисодиётни ривожлантириш йили”да амалга оширишга

оид давлат дастури лойиҳаси тўғрисидаги Фармони кенг жамоатчилик

иштирокида атрофлича муҳокама қилинган ҳолда тайёрланган эди. Мамла-

катимиз Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлис Сенати ва Қо-

нунчилик палатасига қилган Мурожаатномасида “2020 йил – Илм-маъри-

фат ва рақамли иқтисодиёт йили” деб эълон қилинганлиги мамлакатимиз

иқтисодиётида сезиларли даражада ўз таъсирини кўрсатди. Йилнинг

бундай номланиши мамлакатимизнинг барча тармоқ ва соҳалари каби

агросаноат ва қишлоқ хўжалигида ҳам рақамлаштириш тизимини жорий

этилишига туртки бўлди. Рақамли иқтисодиётда иқтисодий, ижтимоий

ва маданий алоқалар рақамли технологияларни қўллаш асосида амалга

оши-рилади. Шу ўринда Президент Ш.Мирзиёев “Тармоқ ва ҳудуд

раҳбарлари рақамлаштиришсиз натижа, ривожланиш бўлмаслигини

тушуниб етиши шарт. Барча даражадаги раҳбарлар буни ўзига кундалик

вазифа сифатида белгилаб, рақамлаштириш соҳасини алифбосидан бошлаб

чуқур ўрганиши керак”лигини таъкидлаган16.

Рақамли иқтисодиёт бу иқтисодий, ижтимоий ва бошқа алоқаларни

рақамли технологияларни қўллаш асосида амалга ошириш тизимидир.

Баъзида у интернет иқтисодиёти, янги иқтисодиёт ёки веб-иқтисодиёт де-

ган терминлар билан ҳам ифодаланади.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Рақамли иқтисодиёт тўғрисида

дастлаб европалик олимлар кўпроқ шуғулланишган. 1995 йилда америка-

лик дастурчи Николас Негропонте “рақамли иқтисодиёт” атамасини

амалиётга киритди. Ҳозир бу истилоҳни бутун дунёдаги сиёсатчилар,

иқтисодчилар, журналистлар, тадбиркорлар - деярли барча қўлламоқда.

2016 йилда Бутунжаҳон банки дунёдаги рақамли иқтисодиётнинг аҳволи

ҳақида илк марта маъруза эълон қилди, яъни “Рақамли дивидендлар”

тўғрисидаги маърузаси қизиқиш билан ўрганилди.

Мамлакатимиз олимларидан С.С.Ғуломов, Б.Ю.Ходиев, А.М.Абдул-

лаев, Ш.Х.Дадабоев, В.Б.Маркаво, В.М.Камаров, К.Ахмедов, Н.Махмудов,

Р.Х.Эргашев, С.Н.Хамраева ва бошқалар ўзларининг илмий-тадқиқот-

ларида рақамли иқтисодиёт тўғрисида назарий ва амалий билимларини

ёритишган ҳамда ушбу соҳанинг ривожига ўз ҳиссаларини қўшишган.

Таҳлиллар ва натижалар. Рақамли иқтисодиётнинг оддий иқтисо-

диётдан фарқини оддийгина ҳолда тушунадиган бўлсак, айтайлик, хари-

дорга пойабзал керак. Уни бозорга тушиб ўзи бевосита танласа ва нақд

пулга сотиб олса, бу анъанавий иқтисодиёт. Телеграмдаги бирор савдо

боти орқали ўзига маъқул товарни танлаб, товар эгасига пулни электрон

тўлов тизими орқали тўлаш ва товарни етказиб бериш хизмати орқали

олиш эса рақамли иқтисодиёт дейилади. Аслида ҳаммамиз аллақачон

рақамли иқтисодиёт ичидамиз, унинг қулайликларидан фойдаланамиз.

16Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2020 йилнинг 22 сентябрда “Тармоқ ва ҳудудларда

рақамли иқтисодиёт ҳамда электрон ҳукуматни жорий қилиш” масалалари бўйича видеоселектор йиғилиши

материалларидан

Page 135: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

135

Масалан, маошларимиз пластик карталарга тушади, электрон тўлов орқали

коммунал хизматлар, телефон, интернет ва бошқа маҳсулот ва хизматларга

тўлов қиламиз, электрон тарзда солиқ декларацияси топширамиз, картадан

картага пул ўтказамиз, уйга таом буюртма қиламиз ва ҳоказолар. Рақамли

иқтисодиёт инсонларнинг турмуш даражасини сезиларли даражада ошира-

ди. Энг муҳими, у коррупция ва яширин иқтисодиётнинг асосий кушан-

дасидир.

Мамлакатимиз Президентининг 2020 йил 28 апрелдаги рақамли

иқтисодиёт ва электрон ҳукуматни ривожлантириш тўғрисида-ги қарори

қабул қилинди.

Ҳужжат билан қуйидаги мақсадли йўналишлар белгиланди:

• рақамли иқтисодиётни жадал шакллантириш - 2023 йилга келиб

унинг мамлакат ЯИМдаги улуши 2 бараварга кўпайиши керак;

• рақамли инфратузилмани тўлиқ модернизация қилиш ва замона-

вий IT-хизматларидан барча ҳудудларда фойдаланиш имкониятини

таъминлаш 2020-2021 йилларда барча соғлиқни сақлаш муассасалари,

мактаблар ва мактабгача таълим ташкилотлари, шунингдек, қишлоқлар ва

маҳаллалар юқори тезликдаги Интернет тармоғига уланади ҳамда алоқа

хизматлари сифати оширилади;

• электрон ҳукумат тизимини ривожлантириш - 2022 йилга қадар

электрон давлат хизматлари улуши 60%гача етказилади;

• дастурий маҳсулотларни ишлаб чиқариш ва технологик майдон-

чалар яратиш орқали “рақамли тадбиркорлик”ни ривожлантириш - 2023

йилга келиб ушбу соҳадаги хизматлар ҳажмини 3 бараварга ошириш ва

уларнинг экспортини 100 млн долларга етказиш зарур;

• 2022 йилга қадар барча ҳудудларда рақамли билимларга ўқитиш

марказлари очилади.

Ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш

вазирлиги рақамли иқтисодиёт ва электрон ҳукуматни ривожлантириш

соҳасидаги ваколатли орган этиб белгиланди. Ахборот тизимлари, ресурс-

лари ва бошқа дастурий маҳсулотларни яратиш ва жорий этиш бўйича

давлат органлари ва ташкилотларнинг лойиҳалари ва техник ҳужжатлари

ҳамда НҲҲлари лойиҳаларини мажбурий экспертизадан ўтказиш унинг

ваколатига киради (крипто-активлар ва блокчейн технологиясини жорий

этиш бўйича ваколатлар ЛБМАда сақлаб қолинди). Шу муносабат билан

вазирлик тизимида ўзгаришлар рўй берди.

Ахборот-коммуникация технологияларини ривожлантириш жамғар-

масида электрон ҳукумат ва рақамли иқтисодиётнинг идоралараро лойиҳа-

ларини молиялаштириш учун махсус ҳисобрақам очилади. Унга:

• уяли алоқа компаниялари томонидан абонент рақамидан фойда-

ланганлик учун тўланадиган тўлов суммасининг (ойига 2 000 сўм) тақсим-

лангунига қадар бўлган 35 фоизи. Қолган сўмма белгиланган тартиб-

да тақсимланади;

• ЯИДХП орқали давлат хизматларини кўрсатганлик учун тўланган

давлат божлари, йиғимлар ва барча турдаги тўловларнинг 11,25%и,

Page 136: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

136

шунингдек, Ягона биллинг тизими орқали давлат хизматларини кўрсат-

ганлик учун тўланган давлат божлари ва бошқа тўловлардан тушадиган

маблағларнинг 0,5 фоизи;

• қонун ҳужжатлари билан тақиқланмаган бошқа даромадлар келиб

тушади.

Давлат органлари ва ташкилотларига ахборот тизимлари ва дастурий

маҳсулотларни ишлаб чиқиш, жорий этиш, интеграция қилиш ва техник

қўллаб-қувватлаш бўйича умумий қиймати 1 млрд сўмгача бўлган битта

шартнома доирасида танловларни фақат IT-технопарки резидентлари

ўртасида ўтказишга рухсат берилди. Давлат хизматларини кўрсатиш

жараёнида амалдорлар фақат “Электрон ҳукумат” тизимининг идоралараро

интеграция платформаси орқали ҳамкорликни амалга оширишлари керак.

Жорий йилда “Рақамли қишлоқ хўжалиги” ахборот тизимини яратиш

босқичма-босқич амалга ошириш режалаштирилган. “Ақлли қишлоқ хўжа-

лиги” технологиясини ривожлантириш бўйича чора-тадбирлар режаси

ишлаб чиқилган. Агросаноат мажмуида ягона интеграцион платформа

ахборот тизими юритилишида қишлоқ хўжалиги вазирлиги ҳузуридаги

“AGROSERVISINFO” маркази масъул ҳисобланади.

Агросаноатнинг рақамлаштириш натижасида мажмуадаги барча

жараёнларни электрон тарзда рўйхатдан ўтилишига ва тизим шаффоф-

лигига эришилади. Бундан ташқари, агросаноатда янги ИТ қўлланиши

қишлоқ хўжалиги маҳсулотининг таннархи пасайишига ва рақобат-

бардошлик ошишига имкон яратади. Бунда агросаноат мажмуи таркибига

кирувчи соҳалар, уларнинг юқори органлари ва хўжалик юритувчи барча

субъектлар ўртасида маълумотларни етказиш ва ахборотларни узатиш

тармоғини ташкил этиш, сотиш жараёнини электрон тартибга ўтказиш

муҳим ҳисобланади. Рақамлаштириш тизими иқтисодиёт тармоқларида

тежамкорликни оширади ва самарадорликни таъминлашга хизмат қилади.

Жорий йилда қишлоқ хўжалиги ва таълим йўналишларини рақам-

лаштириш бўйича 239 та лойиҳа амалга оширилиши режалаштирилган.

Рақамли иқтисодиётни ривожланиши агросаноатда ишлаб чиқарила-

диган маҳсулотларни ЯИМ улушининг ўсишига олиб келади ва ЯИМни

аҳоли жон бошидаги улуши ҳам юқорида бўлишини таъминлайди. Бу эса

қишлоқ аҳолисининг яшаш даражасини юксалишига, уларнинг даромад-

ларининг ошишига, қишлоқ аҳолисининг замон билан ҳамнафас яшашига

имкон яратади. Шу боис, Президентимиз томонидан 2 йил ичида барча

қишлоқ ва маҳаллаларни тезкор интернет билан таъминлаш, 12 мингта

муассасани тезкор интернетга улаш, “Рақамли Ўзбекистон – 2030” дасту-

рини ишлаб чиқиш кўрсатмаси берилган.

Агросаноат мажмуаси ва қишлоқ хўжалигидаги рақамлаштириш

тизимини қўйидагиларда кўришимиз мумкин:

- Телефон ва интернет тармоқлари хизматидан фойдаланиш;

- Мобиль тўлов тизимини қўллаш;

- Online харидларни амалга ошириш;

- бухгалтерия ҳисоботларни электрон калит орқали юбориш;

Page 137: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

137

- пластик карталардан фойдаланиш ва ҳаказо.

Агросаноат мажмуаси ва қишлоқ хўжалигидаги рақамлаштирилиши

натижасида харажатлар камайишига (таннархнинг пасайиши), маълу-

мотлар тезкорлигига, жаҳон бозорига чиқишга (биржадаги нарх-наво),

бозордаги муҳитни назорат қилишга (харидор ва истеъмолчилар эҳтиёжи

ва талабини қондириш), сифатли, қулай ва шаффоф тизим яратилишига

эришиш мумкин.

Қишлоқ хўжалиги унумдорлиги жиҳатидан Ўзбекистон ривожланган

мамлакатлардан бир неча марта ортда қолмоқда. Қишлоқ хўжалигида

бандликнинг юқори даражаси қишлоқ хўжалиги соҳасида технологик

ечимлар жорий этилишининг паст даражасини кўрсатади. Қишлоқ хўжа-

лиги ва озиқ-овқат маҳсулотларини экспорт қилиш 2017 йилда Франция

92,8 млрд АҚШ доллар, Турция 149,1 млрд АҚШ доллар, Малайзия 2,2

млрд АҚШ доллар, Бразилия 74,2 млрд АҚШ доллар, Ўзбекистон 17,7

млрд АҚШ доллар миқдорида экспорт қилган. Иш билан бандлик, иқтисо-

диётга ва қишлоқ хўжалиги унумдорлигини оширишга қўшган ҳисса

кўрсаткичларини қиёсий таҳлил қилиш учун қишлоқ хўжалиги маҳсулот-

ларини ишлаб чиқариш бўйича экспортга йўналтирилган ва юқори техно-

логияли қишлоқ хўжалигига эга етакчи давлатлар танланган. Ўзбекистон

мева-сабзавот, парранда тухуми, майда шохли қорамол гўштини экспорт

қилади. Мамлакат қишлоқ хўжалиги экинлари, дуккакли экинлар, поме

ўсимликлар (зиғир, кунгабоқар, пахта) етиштириш учун катта салоҳиятга

эга, хусусан ушбу экинлардан тайёр махсулотни экспорт килиш лозим.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев Қорақалпо-

ғистон Республикасига сафари чоғида Чили қалампирини Индонезиядаги

аччиқ қалампир навларидан етиштириш режалаштириш йўлга қўйилган-

лигини таъкидлаган эди. Ўзбекистон делегациясининг Индонезияга сафари

давомида бу ҳолат ўрганилган.

Ҳозирги кунда бутун дунёда 68,3 миллион тонна чили қалампири

ишлаб чиқарилмоқда. Чили қалампирининг пишиш даври 60-80 кунгача

бўлиб, саноат етиштирилишидаги ҳосилдорлиги 40 т/га ни ташкил қилади.

ФАО маълумотларига қараганда, дунёда мавжуд 570 млн.фермер хўжали-

гидан 500 млн. атрофидагиси оила аъзолари томонидан бошқарилади.

Биргаликдаги оилавий меҳнатга асосланган ҳолда фаолият юритаёт-

ган фермерлар томонидан жаҳонда етиштирилаётган қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларининг 80 фоизи ишлаб чиқарилади. Фермер хўжаликларида

қўшимча тармоқларнинг ташкил этишиши эса оила аъзоларини иш билан

таъминлаш билан биргаликда, озиқ-овқат маҳсулотлари ҳажмининг ҳам

ортишига замин яратади. Зеро, БМТ маълумотларига эътибор қаратадиган

бўлсак 2050 йилга бориб жаҳон аҳолиси сони 9,2 млрд. кишига етиши

қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштиришни 70 фоизга ошириш

заруриятини келтириб чиқармоқда. Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши

иқтисодий самарадорлиги ва ривожланиш барқарорлигини таъмин этиш

истиқболи, энг аввало мавжуд ресурслардан самарали фойдаланишни

йўлга қўйиш, ишлаб чиқаришга ресурсларни тежовчи техника (қайта

Page 138: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

138

тикланмайдиган углеводород энергия манбалари, метал, сув, меҳнат

ресурслари кабилар) ва агротехнологияларни жорий этиш билан бевосита

боғлиқ бўлиб қолмоқда. Чунки бугунги кунда қишлоқ хўжалиги илм-фани

ва техника тараққиёти ютуқларидан, илғор тажрибаларидан тармоқда кенг

фойдаланиш зарурати - биринчи навбатда қишлоқ хўжалиги экинларининг

ҳосилдорлиги ва чорва моллари маҳсулдорлигини оширишга, маҳсулот

сифатини яхшилаб боришга, етиштирилган озиқ-овқат маҳсулотларининг

инсон соғлиги ва саломатлигига салбий таъсир этмаслиги каби вазифалар-

га хизмат қилиши лозим. Қишлоқ хўжалигида меҳнат қилувчи аҳолининг

қишлоқ хўжалиги ерлари, мол-мулкнинг ҳақиқий эгасига айланиб бориши

замирида биринчи навбатда мамлакат аҳолисининг тобора ўсиб борувчи

эҳтиёжларини ички имкониятлар ҳисобига сифатли, инсон организми

учун зарарсиз ва нисбатан арзон озиқ-овқат маҳсулотлари билан барқа-

рор таъминлаш масаласи ётади. Фермер хўжаликларига турли йўналиш-

ларда хизматлар кўрсатувчи инфратузилма субъектларини ривожлантириш

мамлакат раҳбариятининг алоҳида эътиборида бўлмоқда. Ишлаб чиқариш-

да меҳнатни замонавий, ресурстежам-кор, бир йўла кўплаб агротадбир-

ларни бажарувчи техника воситалари билан қуроллантириш йўлида амалга

оширилаётган ишлар туфайли бугунги кунда фермер хўжаликлари учун

имтиёзли асосдаги техникалар лизинги тизими ва имтиёзли кредитлаш

орқали қишлоқ хўжалиги техникалари харид қилиш механизмлари йўлга

қўйилди. Республика қишлоқ хўжалигида асосий хўжалик юритиш шакли

сифатида фермер хўжаликларининг ривожланиши учун ҳуқуқий асослар

кенгаймоқда. Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017

йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли “Ўзбекистон Республикасини янада

ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги Фармони

билан “... қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш билан бир

қаторда, қайта ишлаш, тайёрлаш, сақлаш, сотиш, қурилиш ишлари ва хиз-

матлар кўрсатиш билан шуғулланаётган кўп тармоқли фермер хўжалик-

ларини рағбатлантириш ва ривожлантириш учун қулай шарт-шароитлар

яратиш” масаласи устувор вазифалар қаторига қўйилди. Ўзбекистон

Республикаси Президентининг 2017 йил 9 октябрдаги “Фермер, деҳқон

хўжаликлари ва томорқа ер эгаларининг ҳуқуқлари ва қонуний манфаат-

ларини ҳимоя қилиш, қишлоқ хўжалиги экин майдонларидан самарали

фойдаланиш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғри-

сида”ги ПФ–5199-сонли Фармони ижросини таъминлаш мақсадида 2017

йил 10 октябрда “Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари фао-

лиятини янада ривожлантириш бўйича ташкилий чора-тадбирлар тўғриси-

да”ги Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПҚ-3318-сон қарори

қабул қилинди. Фармон билан 2018-2021 йилларда фермер хўжаликларини

босқичма-босқич кўп тармоқли фермер хўжаликларига айлантириш маса-

ласи маъқулланган ҳолда 2022 йилнинг 1 январидан бошлаб кўп тармоқли

фаолиятни йўлга қўймаган фермер хўжаликлари билан ер ижараси шарт-

номалари қонун ҳужжатларига мувофиқ бекор қилиниши белгилаб

қўйилган.

Page 139: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

139

Хулоса ва таклифлар. Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, бугунги

кунда Ўзбекистонда рақамли иқтисодиётнинг ривожланиш даража-

си таҳлил қилинадиган бўлса, фойдаланувчилар озиқ-овқат маҳсулотлари-

га буюртма бериш учун телеграм ботларидан фаол фойдаланмоқдалар.

Шунингдек, турли интернет дўконлар, электрон тўлов тизимлари ҳам фаол

ривожланиб бормоқда. Демак, фуқароларимиз электрон битимларни

амалга оширишга ишоняптилар. Фақат ҳозирча мижозлар катта харажат-

лар талаб қилмайдиган кичик битимларни амалга оширмоқдалар, ўртача

харид ҳажмини оширишга эса унчалик тайёр эмаслар. Навбатдаги масала

ўртача ва йирик иқтисодий битимлар ва молиявий операцияларни рақамли

технологиялар орқали амалга оширишни ривожлантиришдан иборат.

Рақамли иқтисодиётни ривожлантириш йўлининг танлаганлиги ахборот

технологиялари, электрон ҳужжатлар айланмаси соҳасида янги йўналиш-

ларни очиб беради. Ўзбекистон иқтисодиётини юқори суръатларда ўсиши-

ни таъминлаш, айниқса, агросаноат мажмуида маҳсулотларни сотиш,

рекламадан фойдаланиш, мамлакатимизни халқаро майдонда интеграция-

сини тезлаштириш ва иқтисодий жиҳатдан барқарор ривожланган давлат-

лар қаторидан жой олишида ҳамда агросаноат мажмуини ривожланти-

ришда рақамлаштириш тизимининг самарадорлигини ошириш ҳозирги

куннинг энг долзарб масаласи ҳисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 2 мартдаги

ПФ-5953-сонли 2017 - 2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини

ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар

стратегиясини “Илм, маърифат ва рақамли иқтисодиётни ривожлантириш

йили”да амалга оширишга оид давлат дастури лойиҳаси тўғрисидаги

Фармони

2. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2020

йилнинг 22 сентябрда “Тармоқ ва ҳудудларда рақамли иқтисодиёт ҳамда

электрон ҳукуматни жорий қилиш” масалалари бўйича видеоселектор

йиғилишидаги маъруза материаллари.

3. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 9

октябрдаги “Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларининг

ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш, қишлоқ хўжалиги

экин майдонларидан самарали фойдаланиш тизимини тубдан

такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ–5199-сонли

Фармони

4. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7

февралдаги ПФ-4947-сонли “Ўзбекистон Республикасини янада

ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида” ги Фармони

5. Абдуллаев О. “Рақамли иқтисодиёт”. Т. ТДИУ, 2019. 576 бет

6. Ғуломов С.С., Эргашев Р.Х., Хамраева С.Н. “Рақамли иқтисодиёт”.

Ўқув қўлланма, Тошкент-2020. 335 бет.

Page 140: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

140

КОМПЬЮТЕР ДАСТУРЛАРИ ЁРДАМИДА КОРХОНАЛАР

ФАОЛИЯТИНИ ИҚТИСОДИЙТАҲЛИЛҚИЛИШ, ПРОГНОЗЛАШ

ВА РЕЖАЛАШТИРИШ

Суропов Баходир Майдонович

Қарши муҳандислик иқтисодиёт институти, “Ахборот технологиялари”

кафедраси мудири. Педагогика фанлари бўйича фалсафа доктори

(PhD),

Аннотация. Ушбу мақолада корхона фаолиятини таҳлил қилиш,

прогнозлаш ва режалаштиришда копмьютер дастурларининг тавсифи

ёритилган. Шунингдек, профессор-ўқитувчиларга иқтисодиёт йўналиш-

лари талабаларини келгуси касбий фаолиятга тайёрлашда “Статистика”,

“Эконометрика”, “Иқтисодий таҳлил” ва бошқа фанлар кесимидан келиб

чиқиб ўқитилиши лозим бўлган компьютер дастурлари ва уларнинг

функционал имкониятлари келтириб ўтилган. Мақолада, компьютер

дастурларидан фойдаланиб, корхоналарнинг жорий молиявий ҳолатини

аниқлаш, зарарсиз фаолият олиб боришини прогнозлаш, молиялаштириш

ва кредитлаш зарурлигини таҳлил қилиш, маълум бошқарув қарорларини

қабул қилиш ҳамда прогнозли моделларини қуриш каби тушунчалар

кўрсатиб ўтилган.

Калит сўзлар: компьютер дастурлари, иммитацион моделлаштириш,

корхонанинг ликвидлиги, молиявий стратегия матрицаси.

Аннотация. В данной статье представлена характеристика

компьютерных программ для анализа, прогнозирования и планирования

деятельности предприятия. Также для профессоров и преподавателей

представлены компьютерные программы и их функциональные

возможности, которые будут способствовать при подготовке студентов к

профессиональной деятельности в области экономики в разрезе дисциплин

«Статистика», «Эконометрика», «Экономический анализ». В статье

представлены такие концепции, как использование компьютерного

программного обеспечения для определения текущего финансового

состояния предприятий, прогнозирования их прибыльности, анализа

необходимости в финансировании и кредитовании, принятия

определенных управленческих решений и построения моделей

прогнозирования.

Ключевые слова: компьютерные программы, имитационное

моделирование, ликвидность предприятия, матрица финансовой стратегии

Annotation. This article presents the characteristics of computer

programs for the analysis, forecasting and planning of enterprise activities. Also,

for professors and teachers, computer programs and their functional capabilities

are presented, which will help in preparing students for professional activities in

the field of economics in the context of the disciplines "Statistics",

"Econometrics", "Economic analysis". The article presents concepts such as the

use of computer software to determine the current financial condition of

Page 141: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

141

enterprises, predict their profitability, analyze the need for financing and

lending, make certain management decisions and build forecasting models.

Keywords: computer programs, simulation, enterprise liquidity, financial

strategy matrix

Кириш. Ҳозирги кунда ахборотлар ва улар билан боғлиқ барча

ҳолатлар жамиятимизнинг асосий манбаи ҳисобланади. Инсоннинг барча

фаолияти кичик бизнес ва тадбиркорлик соҳасида катта миқдордаги

ахборотлар билан узвий боғлиқдир. Ахборотлар оқимининг кўплиги инсон

учун кўпинча катта ҳажмдаги маълумотларни тушуниши, олинган

натижаларни таҳлил қилиши ва улардан тўғри қарор қабул қилишини

қийинлаштиради. Шу сабабли, корхона бошқарувида ахборотларни таҳлил

қилиш ва ушбу таҳлил асосида самарали ечимларни яратишда ёрдам

берадиган воситаларни ишлаб чиқиш ёки мавжудларидан самарали

фойдаланиш тўғрисида бахслар келиб чиқади. Ушбу воситалар корхона

фаолиятини таҳлил қилиш, прогнозлаш ва режалаштириш учун компьютер

дастурларини ўз ичига олади.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Хорижлик олимлардан

С.А.Касперовичнинг “Иқтисодиётни прогнозлаш ва режалаштириш”

номли қўлланмасида ўқув фанининг асосий бўлимлари бўйича назарий

маълумотлар, шу жумладан, микро ва макроиқтисодий ривожланиш

истиқболларини асослаш учун компьютер дастурлари ёрдамида аниқ

алгоритмлар асосида прогнозлаш ҳамда режалаштириш усуллари мазмуни

очиб берилган. Ушбу қўлланмадан талабалар шунингдек, магистрантлар,

докторантлар, профессор-ўқитувчилар, менежерлар, иқтисодчила ва

таҳлилчилар фойдаланиши мумкинлиги қайд қилинган [4]. Э.Н.Щеголе-

ванинг “Бизнес-режаларини тузишда дастурлар таҳлили ва бизнесни

режалаштиришнинг замонавий усуллари” номли мақоласида, бизнесни

режалаштиришнинг замонавий усуллари ва бизнес-режаларни тузишнинг

замонавий дастурлари таҳлили олиб борилиб, бизнес-режаларни тузиш

учун махсус компьютер дастурлари ёрдамида бизнес-жараёнларни таҳлил

қилиш ва қарор қабул қилиш жараёнини расмийлаштиришга алоҳида

эътибор қаратилган. Шунингдек, мақолада фойдаланувчилар томонидан

дастурни танлаш бизнес-режани ишлаб чиқиш мақсади билан

белгиланиши ва улар компьютер дастурлари билан ишлаш бўйича билим

ҳамда кўникмаларга эга бўлишлари кераклиги ёритиб берилган [9].

Мамлакатимиз олимларидан И.Ҳабибуллаев, А.Ҳ.Аюбжонов,

Б.Х.Маматқулов, С.Н.Сайфуллаев, А.Қорабоев ва бошқалар корхоналар

фаолиятини копмьютер дастурлари ёрдамида иқтисодий таҳлил қилиш,

прогнозлаш ва режалаштириш ҳамда талабаларнинг келгуси касбий

фаолиятларини самарали ташкил этиш усуллари бўйича илмий тадқиқот

ишларини олиб боришган [7].

Тадқиқот методлари. Тадқиқот жараёнида мавзуга оид педагогик,

методик, дидактик адабиётлар, ДТС, ўқув режа ва дастурлар, ўқув-меъёрий

ҳужжатлар, ўқув-методик адабиётларни қиёсий ўрганиш ва таҳлил қилиш,

Page 142: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

142

ижтимоий-педагогик (кузатиш, суҳбат, ташхислаш) методларидан

фойдаланилди.

Таҳлил ва натижалар. Компьютер дастурлари инсонга катта

ҳажмдаги ахборотларни тушунишга, уларни таҳлил қилиш орқали

кераклисини аниқлашга, ўз фаолияти стратегиясини тўғри тузишга

яқиндан ёрдам беради [6]. Бугунги кунда шунга ўхшаш дастурлар жуда

кўп бўлиб, мақолада уларнинг энг машҳурларини кўриб чиқамиз.

Биз кўриб чиқадиган биринчи дастур - бу Project Expert. Бу жуда кенг

тарқалган дастур бўлиб, унинг функционал имкониятлари ва улардан

фойдаланиш қулайлиги билан бошқалардан ажралиб туради. У ҳар қандай

бизнесга оид қарорни аниқ ва малакали режалаштиришга имкон берадиган

иммитацион моделлаштириш тизимидир.

Иммитацион моделлаштириш - бу ўрганилаётган объектни тақлид

қилувчи объект билан алмаштирилганлигига асосланиб, объектларни

тадқиқ қилиш усулидир. Шу билан бирга, тажрибалар ҳақиқий объект

бўйича экспериментларга мурожаат қилмасдан симуляция қилувчи объект

ёрдамида ўтказилади ва натижада ўрганилаётган объект ҳақида маълумот

олинади [5].

Project Expert дастурининг функционал имкониятлари қуйидагича:

корхонанинг бизнес-режасини ишлаб чиқиш;

иқтисодий, молиявий ва статистик таҳлилнинг турли усуллари ва

кўрсаткичларидан фойдаланган ҳолда бизнес-режалар ва инвестиция

лойиҳаларининг самарадорлигини ҳисоблаш;

корхона фаолиятига турли омилларнинг таъсирини таҳлил қилиш;

молиявий ҳисоботлар ва прогнозларни ишлаб чиқиш.

Дастур ҳар қандай фаолият соҳаси билан шуғулланувчи корхонага

мос келади. Бизнес ечимларни молиявий йўқотишларсиз режалаштиришга

имкон берадиган ҳар қандай таҳлил, моделлаштириш ва прогнозлаш

воситаларининг мавжудлиги Project Expert дастурини ўз соҳасидаги

етакчиларидан бирига айлантирди [3].

Биз кўриб чиқадиган иккинчи дастур Eviews. Ушбу дастурий

маҳсулот эконометрик таҳлилнинг кўплаб усулларини ўзида мужассам

этган. Ушбу дастур аввалгисига қараганда анча қийин ва математик

статистика соҳасида маълум билимларни талаб қилади. Eviews қуйидаги

функцияларга эга:

- илмий ахборотларни таҳлил қилиш;

- молиявий таҳлил кўрсаткичларини ҳисоблаш;

- фаолиятнинг турли хил математик ва иқтисодий моделларини

қуриш;

- бозор муносабатларини таҳлил қилиш ва прогнозлаш;

- кўплаб иқтисодий, молиявий ва статистик кўрсаткичларни

ҳисоблаш.

Мазкур дастурий пакет ёрдамида таҳлил қилинаётган маълумотлар

ўртасида статистик боғлиқликлар мавжудлигини аниқлаш ва олинган

боғлиқликлардан фойдаланиб, ўрганилаётган кўрсаткичларни прогноз

Page 143: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

143

қилиш мумкин. EViews дастури оддийлигига қарамасдан, унинг график

имкониятлари аналитиклар, тадқиқотчилар, маркетологларнинг муваффа-

қиятли ишлари учун маълумотларни тақдим этишнинг барча асосий

форматларини таъминлайди (графиклар, диаграммалар ва ҳ.к.). Умуман

олганда, дастур фақат турли хил моделларни таҳлил қилади ва шу асосда

бизнес қарорлари қабул қилинади [1].

Кейинги кўриб чиқиладиган дастур “Альт-Прогноз” дастурий маҳсу-

лотидир. Дастур барча асосий жиҳатларни акс эттирувчи фаолият

кўрсатаётган корхона моделини яратади. Ушбу модель корхонанинг барча

турдаги маҳсулотларини, уларнинг нархлари, харажатлари ва инвестиция-

ларини тўлиқ тавсифлайди. Бу каби кўрсаткичлар корхонанинг барча

турдаги маҳсулотларини оптималлаштиришга имкон яратади.

Ушбу дастурий таъминотнинг фаолияти қуйидагича:

- корхонанинг жорий молиявий ҳолатини аниқлаш ва таҳлил

қилиш;

- корхона учун зарарсиз фаолият олиб боришни аниқлаш;

- молиялаштириш ва кредитлаш зарурлигини таҳлил қилиш;

- маълум бошқарув қарорлари билан корхона ривожланишининг

прогнозли моделларини қуриш.

Ушбу дастурнинг афзаллиги унинг ишлатилиш қулайлиги, тушунар-

лилиги, шунингдек, Россия давлатининг барча иқтисодий кўрсаткичларини

тўлиқ ҳисобга оладиган маҳаллий маҳсулот эканлигидир.

Кейинги дастур “Инэк-Аналитик” дастурий таъминоти. Бу молиявий

таҳлил соҳасидаги энг қадимги дастурий воситалардан бири бўлиб,

қуйидаги функциялар ёрдамида корхонанинг молиявий-хўжалик фаолия-

тини ҳар томонлама таҳлил қилишга имкон беради:

- турли усуллар бўйича корхона фаолияти кўрсаткичларини таҳлил

қилиш;

- корхонанинг мумкин бўлган банкротлигини прогнозлаш;

- корхона ресурсларидан унумли фойдаланишни таҳлил қилиш;

- бизнес-режа тузиш ва уни турли шароитларда амалга ошириш

натижаларини прогнозлаш;

- корхонанинг ҳақиқий кўрсаткичларини таҳлил қилиш ва ҳ.к.

Умуман айтганда, дастур кучли услубий таркиб сабабли корхона

фаолиятининг ҳар қандай йўналишини яхшилаб таҳлил қилишга имкон

берадиган жуда кучли дастурий таъминот тўплами ҳисобланади.

Биз кўриб чиқадиган сўнгги дастур “Audit Expert” дастуридир. Ушбу

дастур корхонанинг молиявий ҳолатини ўрганиш ва назорат қилиш учун

ишлаб чиқилган ҳамда корхонани ҳар томонлама молиявий таҳлил қилиш

воситаси ҳисобланади. Audit Expert фаолиятининг принципи корхонанинг

бухгалтерия ҳисоботлари билан ишлашга асосланган. Бундай ҳолда

қуйидаги функциялар амалга оширилади:

- молиявий маълумотларни таҳлил қилишнинг ҳар хил турларини

ўтказиш;

Page 144: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

144

- корхонанинг келгусида молиявий хатарларини, унинг

ликвидлигини ва кредитга лаёқатини баҳолаш;

- корхонанинг турли молиявий кўрсаткичларини ривожлантириш

бўйича прогнозларни тузиш;

- молиявий стратегиялар матрицасини яратиш;

- корхонанинг контрагентлари ишончлилигини баҳолаш.

Корхонанинг ликвидлиги - бу унинг қарзларини тез ва фойдали

тарзда тўлаш қобилиятидир. Ликвидлик даражаси баланс активи ва пасси-

вининг нисбати билан белгиланади ҳамда корхонанинг барқарорлигини

белгилайди. Корхонанинг ликвид активлари - бу пул маблағларига

айлантирилиши ва қарзларни тўлаш учун ишлатилиши мумкин бўлган

барча активлардир [8].

Молиявий стратегия матрицаси - бу молиявий бошқарувнинг учта

асосий тоифасидан фойдаланган ҳолда стратегик моделни тақдим

этишдир. Уларга:

иқтисодий фаолият натижаси;

молиявий фаолият натижаси;

молиявий-иқтисодий фаолият натижаси [2].

Умуман айтганда, Audit Expert дастури молиявий режалаштириш

ҳамда корхонанинг молиявий барқарорлигини ошириш учун жуда зарур

дастурий восита ҳисобланади. Ушбу дастурларнинг барчаси кенг кўламли

вазифаларни ҳал қилиш учун етарли функцияларга эга ҳисобланади.

Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги

ҳамда Тошкент молия институти билан ҳамкорликда 5230900-Бухгалтерия

ҳисоби ва аудит (тармоқлар бўйича) таълим йўналиши учун “Эконо-

метрика” фанининг фан дастури 2020 йилда тасдиқланган. Тасдиқланган

фан дастури асосида профессор-ўқитувчилар томонидан талабаларга

корхоналарнинг иқтисодиётини модернизациялаш, қарор қабул қилиш

жараёнларини амалга ошириш, уларнинг иқтисодий кўрсаткичларини

таҳлил қилишда эконометрик усуллар ва моделлар ҳамда замонавий

ахборот технологияларидан самарали фойдалана олишни ўргатиш

кўрсатиб ўтилган [10].

Хулоса. Юқоридагиларни инобатга олиб шуни айтиш жоизки, олий

таълимда профессор-ўқитувчилар томонидан талабаларга иқтисо-диёт

соҳасига оид фанларни ахборот технологиялари ёрдамида интег-рациялаб

ўқитиш, таълим бериш сифати ва самарадорлигининг оши-шига,

талабаларнинг келгуси касбий фаолиятларини самарали ташкил этилишига

эришилади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Гадельшина Г.А., Аксянова А.В. Прогнозирование прибыли

предприятия с помощью мультитрендовой модели.

https://cyberleninka.ru/article/n/prognozirovanie-pribyli-predpriyatiya-s-

pomoschyu-multitrendovoy-modeli

Page 145: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

145

2. Дорофеев М.Л. Особенности применения матрицы финансовых

стратегий Франшона и Романе в стратегическом финансовом анализе

компании. – Финансы и кредит, № 23, 2009, с. 51-56

3. Егорова Г.В., Любивая Т.Г. Управление проектами средствами

аналитической системы Project Expert. https://cyberleninka.ru/article

/n/upravlenie-proektami-sredstvami-analiticheskoy-sistemy-project-expert

4. Касперович С.А. Прогнозирование и планирование экономики.

Курс лекций для студентов специальностей 1-25 01 07 «Экономика и

управление предприятием», 1-25 01 08 «Бухгалтерский учет, анализ и

аудит», 1-26 02 02 «Менеджмент», 1-26 02 03 «Маркетинг». Минск 2015.

170 стр. https://www.rea.ru/ru/org/branches/tula/Documents/% 04fikzaoch.pdf

5. Суропов Б.М. Замонавий иқтисодиётда ахборот

технологияларнинг ўрни. Интернаука. № 4-2, 2017, с 61-62.

6. Суропов Б.М. Формирование инновационной деятельности

студентов с использованием программных продуктов. Проблемы

современного образования, № 6, 2020, с 206-212.

7. Суропов Б.М. Электрон таълим муҳитида ахборот-коммуникация

технологиялари фанини ўқитишнинг методик таъминотини

такомиллаштириш. Педагогика фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD)

диссертацияси автореферати. –Тошкент, 2019. - 52 б.

8. Что такое ликвидность? Ликвидность предприятия.

https://www.sravni.ru/enciklopediya/info/chto-takoe-likvidnost/

9. Щеголева Э.Н. Современные методики бизнес-планирования и

анализ программ для составления бизнес-планов. Экономические науки.

2018. № 4, 29-34 б. https://cyberleninka.ru/article/n/sovremennye-metodiki-

biznes-planirovaniya-i-analiz-programm-dlya-sostavleniya-biznes-planov

10. Эконометрика фан дастури. Олий ва ўрта махсус таълим

вазирлиги томонидан иқтисодиёт таълим йўналишлари талабалари учун.

№BD-5230100-14.08.2020 йил билан рўйхатга олинган.

ЧЎЛ-ЯЙЛОВ ЧОРВАЧИЛИГИ ҚУЙИ МАЖМУАСИ ИҚТИСОДИЙ

МУНОСАБАТЛАР ТИЗИМИ МУАММОЛАРИ ВА УЛАРНИНГ

ЕЧИМЛАРИ

Тангиров Абдухолик Эгамович, Тагаев Анвар Салахидинович

Самарқанд ветеринария медицинаси институти. и.ф.н., доцент.

Аннотация. Чўл-яйлов чорвачилиги қуйи мажмуаси иқтисодий

муносабатлар тизимидаги муаммолар ўрганилган ва қуйи мажмуа тарки-

бига кирувчи корхоналар ўзаро манфаатли иқтисодий ва ишлаб чиқариш

алоқаларини барқарорлаштириш бўйича асосли таклифлар ишлаб чиқил-

ган.

Калит сўзлар: Иқтисодий муносабатлар, иқтисодий алоқалар шакли,

хўжалик шартномаси, интеграция, кооперация, истеъмол кооперативлари,

якуний натижа.

Page 146: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

146

Аннотация. Исследованы проблемы в системе экономических отно-

шений пустынно-пастбищного животноводского подкомплекса и разрабо-

таны обоснованные предложения по стабилизации взаимовыгодных эко-

номических и производственных отношений предприятий, входящих в

подкомплекс.

Ключевые слова:Экономические отношения, форма экономичес-ких

отношений, хозяйственный договор, интеграция, кооперация, потреби-

тельская кооперация, конечный продукт.

Summary. Problems in the system of economic relations of the sub-

complex of desert-pasture animal husbandry have been investigated and

substantiated proposals have been developed to stabilize mutually beneficial

economic and industrial relations of enterprises included in the sub-complex.

Key words: Economic relations, form of economic relations, business

contract, integration, cooperation, consumer cooperation, final product.

Кириш. Чўл-яйлов чорвачилиги қуйи мажмуаси фаолияти самара-

дорлиги бевосита ҳамкор корхоналарининг ўзаро иқтисодий муносабатлар

тизимига боғлиқ. Иқтисодий муносабатлар - бу ишлаб чиқариш фаолияти

ва унинг натижаларини алмашиш жараёнларида корхоналарнинг

иқтисодий манфаатлари амалга ошириладиган алоқаларнинг бир шакли.

Қуйи мажмуа тизимида ишлаб чиқариш воситаларини сотиб олиш,

маҳсулот ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, сақлаш ва сотиш, билан шуғулла-

надиган корхоналар ва ташкилотлар ўртасидаги иқтисодий муносабат-

ларни ташкил этишнинг асосий шакли - хўжалик шартномасидир. Унинг

ёрдамида ўзаро ҳамкор корхоналар ва ташкилотлар моддий ресурсларни

етказиб бериш ва кўрсатиладиган хизматлар ҳажмлари, маҳсулот сифати,

ассортименти ва етказиб бериш муддатлари, маҳсулотлар ва хизматлар

баҳолари ва тарифлари, шартнома шартлари бузилганлиги учун санкция

миқдорларини белгилайди. Демак, шартнома томонларнинг аниқ натижа-

лар учун ҳуқуқлари, мажбуриятлари ва жавобгарликларини тартибга

солувчи иқтисодий-ҳуқуқий ҳужжат ҳисобланади.

Таҳлил ва натижалар. Чўл-яйлов чорвачилиги хўжаликларига омух-

та ем, дағал хашак етказиб бериш ҳамда етиштирилган чорвачилик маҳсу-

лотларини реализазция қилиш бўйича тузилган шартномалар амалдаги

қонунлар ва меъёрий ҳужжатлар талабларига мутлақо жавоб бермаслиги

изланишлар натижасида аниқланилди. Масалан, “Сарибел” қоракўлчилик

хўжалиги билан “Бухоро-Қоракўли-Ғайрат” маъсулияти чекланган жамият

ўртасида тузилган қоракўл терисини етказиб бериш шартномасида корхона

шакли, тузилган жойи, шартнома (мавзуси) предмети, тарафларнинг ҳуқуқ-

лари, маҳсулотларни етказиб бериш тартиби ва шартлари, топшириш-

қабул қилиб олиш (ишларни бажариш, хизматлар кўрсатиш) пунктлари ва

давр-лари (муддатлари), шартноманинг баҳоси, ҳисоб-китоблар тартиби,

шакли ва муддатлари, низоларни ҳал этиш тартиби, якунловчи қоидалар

шартномада ўз аксини топмаганлиги шартнома шартларини бажаришда

Page 147: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

147

бир қатор ноаниқликларни ва низоларнинг келиб чиқишига сабаб

бўлмоқда.

Шу билан биргаликда шартномалар ҳуқуқий экспертиза ва рўйхатдан

ўтказиш лозимлиги белгилаб қўйилганлигига қарамасдан ўтказилмаган,

форс-мажор шартлари ўз аксини топмаган, сотиб олувчи томонидан маҳсу-

лот ҳақ муддатида тўлаб берилмаган. Демак шартноманинг шакли, таркиби

ва мазмуни қонун ҳужжатлари талабларига жавоб бермайди ва ўзаро ман-

фаатли иқтисодий алоқаларнинг барқарор ривожланишига тўсқилик қил-

моқда.

Бошқаришнинг бозор шароитларига ўтиш билан чўл-яйлов чорвачи-

лиги маҳсулотлари ишлаб чиқарувчиларининг қайта ишлаш саноати билан

ўзаро муносабатларидаги аҳвол анча ёмонлашди. Қайта ишлаш корхонала-

рини хусусийлаштириш чўл-яйлов чорвачилиги қуйи мажмуасида ишлаб

чиқариш ва иқтисодий алоқаларни мустаҳкамлашга, уларнинг монопол

ҳолатини йўқ қилишга ёрдам бермади. Қайта ишлаш корхоналарининг

асосий қисми акциялаштириш вариантини танладилар, бунда бошқарув

улуши уларнинг меҳнат жамоаларида қолди, қолган қисми хомашё етказиб

берувчилар ўртасида тақсимланди. Шу билан бирга, чўл-яйлов чорвачи-

лиги ишлаб чиқарувчиларига тегишли акциялар маҳсулотларни етказиб

бериш мажбуриятларни уларга юкламайди, улар янада қулай шартларда

хомашёни бошқа корхоналарга етказиб беришлари мумкин. Шундай

қилиб, акцияларга эгалик уларнинг эгасини ишлаб чиқариш ривожланиш-

дан манфаатдор шахсга айлантирмади.

Акция эгасининг қизиқиши максимал дивидендларни олишдир, аммо

тўловлар инқирози кўпинча ишлаб чиқариш харажатларини қоплашга ҳам

имкон бермади. Шунинг учун ҳам дивидендлар қуйи мажмуа корхоналари-

нинг ўзаро иқтисодий муносабатлари ривожланиши ва барқарорлашишига

хизмат қилмади. Натижада кўплаб чўл-яйлов чорвачилиги маҳсулотларини

қайта ишлаш корхоналари инқрозга юз тутишди. Бу эса ўз навбатида чўл-

яйлов чорвачилиги маҳсулотларини сотиш муаммосини келтириб чиқарди.

Чўл-яйлов чорвачилиги қуйи мажмуаси корхоналари ўртасида ўзаро

иқтисодий манфаатли муносабатлар тизими яратилмаганлиги, ишлаб чиқа-

рилаётган маҳсулотларнинг асосий қисмни қайта ишлаш қувватлари етиш-

маётганлиги, катта меҳнат ва харажатлар сарфлаб ишлаб чиқилган қўй

сути, мол териси ва жун каби қайта ишлаш корхоналари учун қимматбаҳо

хомашёларни ахлатга чиқариб ташланишига, қоракўл тери, гўшт ва бошқа

маҳсулотлар чуқур қайта ишланмасдан асосий қисми хомашё сифатида

сотилишига олиб келди. Бу эса ўз набатида чўл-яйлов чорвачилиги қуйи

мажмуаси рақобатбардошлигини кескин пасайишга сабаб бўлди. Масалан,

Навоий вилоятида гўштни қайта ишлаш 18-20 фоиздан, жунни 20-21, мол

терилари 30 фоиздан ошмаяпти. Қоракўл тери қайта ишлаш ошлаш, жунни

эса ювиш билан якунланмоқда холос. Улардан тайёр буюмлар ишлаб чиқа-

риш деярли йўлга қўйилмаган. Натижада, жуннинг товарлик даражаси 66,9

фоизни, қоракўл тери 34,7 ва мол териларики 9,9 фоизни ташкил қилган

Page 148: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

148

холос ва ишлаб чиқилган 2783,7 ц жун, 3649 дона қоракўл тери ва 15775

дона мол терилари ўз харидорларини топмаган.

Демак чўл-яйлов чорвачилиги хўжаликлари барқарор ривожланиши-

ни тўсиқ бўлаётган яна бири жиддий муаммо етиштириган маҳсулотларни

сотишдир. Олиб борилган тадқиқотлар, ҳам ички ҳам ташқи бозорларда

хом ашё эмас тайёр маҳсулотларга кучли талаб мавжудлигини кўрсатди.

Бухоро, Тўрткўл, Нурота шаҳарларида ва айрим хўжаликларда фаолият

кўрсатаётган кичик корхоналар чўл-яйлов чорвачилиги маҳсулотларидан

турли хилдаги буюмлар тайёрлаб ички ва ташқи бозорларда сотишдан

хомашёга нисбатан 4-5 баробар кўпроқ даромад олишмоқда. Қўшни Қозо-

ғистон Республикасида ҳам жунни қайта ишлаш корхонаси ишга туширил-

ганига қадар харидор топилгандагина 1 килограмм дағал жун 5 тенгеда

сотилган. Ҳозирда эса 1 кг. дағал жунни сотиш нархи 18 тенегача кўтарил-

ган.

Чўл-яйлов чорвачилиги маҳсулотларининг қайта ишланаётган қисми

ҳам шаҳарларда жойлашган саноат корхоналари томонидан амалга оши-

рилмоқда. Ушбу саноат корхоналари сони камлиги ва қувватларининг

етишмаслиги ҳамда монопол ҳолатдалиги чўл-яйлов чорвачилигида яра-

тилган қиймматнинг катта қисмини ўзлаштириб олишга имкон бермоқда

яъни ўзаро муносабатларда иқтисодий адолатсизлик содир бўлмоқда.

Масалан, қоракўл теридан тайёр маҳсулот тайёрлаш учун сарфланган

харажатларнинг 62,4 фоизи уни ишлаб чиқариш, 37,6 фоизи қайта ишлаш-

га сарфланган. Аммо, қоракўл терини қайта ишлашга 37,6 фоиз харажат

қилган ҳолда тайёр маҳсулот ишлаб чиқувчи 86,7 фоиз фойдани ўзлаштир-

моқда, маҳсулотни ишлаб чиқарувчи эса атиги 13,3 фоиз фойдага эгалик

қилмоқда. Гўштни қайта ишлаш учун уни ишлаб чиқувчи 73,2 фоиз хара-

жат сарфлаган ҳолда фойданинг фақатгина 11,2 фоизини, қайта ишловчи

эса 26,8 фоиз харажат сарфлаб, фойданинг 88,8 фоизни олган. Жунни қайта

ишловчи олинган фойданинг 86,9 фоизини ўзлаштирган ҳолда 13,3 фоиз

ишлаб чиқариш харажатларини сарфлаган холос. Демак, ўзаро иқтисодий

муносабатлар тизимидаги камчиликлар хусусан баҳолардаги диспаритет

туфайли қайта ишловчи саноат корхоналари маҳсулот ишлаб чиқарувчи

хўжаликларнинг 70-75 фоиз даромадларини асоссиз ўзлаштириб олиш-

моқда.

Ҳозирги иқтисодий қийинчиликлар кооперация ва интеграцияни

такомиллаштирган ҳолда шакллантириш заруриятини келтириб чиқар-

моқда. Булар, авваламбор, баҳолар диспаритети (баҳолар номутаносиб-

лиги) ва солиққа тортишнинг мураккаб тизими, маҳсулотларни сотишда ва

ишлаб чиқариш ресурсларини харид қилишда мукаммал алоқаларнинг

йўқлиги, қишлоқда мулкчилик ва ер муносабатларининг ўзгариши, чўл-

яйлов чорвачилиги қуйи мажмуасида иқтисодий фаолиятни самарасиз

бошқариш тизими, бозорнинг шаклланиши билан боғлиқ кескин зиддият-

лардир. Ишлаб чиқарувчи, қайта ишловчи, хизмат кўрсатувчи ва бошқа

корхоналар моддий манфаатлари бевосита қуйи мажмуа якуний натижа

билан эмас, балки ўз фаолияти натижаси билан боғлиқлиги ўзаро иқтисо-

Page 149: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

149

дий манфаатли алоқаларни йўлга қўйилишидаги жиддий тўсиқлардан

биридир.

Таъкидланганлар билан биргаликда чўл-яйлов чорвачилиги қуйи

мажмуаси учун малакали кадрлар тайёрлаш тизимининг мавжуд эмаслиги,

илмий тадқиқот ва наслчилик ишлари тизимли олиб борилмаётганлиги,

маркетинг (сотиш) хизмати ташкил этилмагани, ишлаб чиқариш ва бозор

инфратузилмаси ривожланмаганлиги каби йирик муаммоларни ўзаро

ташкилий-иқтисодий боғлиқ хусусан ишлаб чиқиш ва бозор хизматларини

кўрсатувчи, маҳсулот ишлаб чиқарувчи, хом ашёни қайта ишловчи, тайёр

маҳсулотларни сотувчи корхоналар ва хўжаликлар фаолиятини коопера-

циялаш ва интеграциялаш йўли билан ечишни тақозо этмоқда.

Интеграциялашган ишлаб чиқаришга ўтиш объектив равишда иқти-

содий ривожланиш даражаси ва тармоқлараро алоқалар билан белгила-

нади. Интеграцияни ишлаб чиқариш кучлари ривожланишининг маълум

бир босқичида пайдо бўладиган, меҳнат тақсимоти асосида ривожланган

тармоқлараро ўзаро таъсирнинг ташкилий-иқтисодий шакллари етарли

бўлмаганда пайдо бўладиган самарали ва иқтисодий тараққиётни таъмин-

ламайди ижтимоий-иқтисодий жараён деб ҳисоблаш мумкин.

Интеграция натижасида синергетик самарага эришилади, бу маҳсу-

лот ишлаб чиқариш ҳажмининг ошиши, жорий харажатларнинг тежамкор-

лиги, маҳсулот сифатининг яхшиланиши, харидорга етказиб бериш муд-

датининг қисқариши ва натижада - унинг эҳтиёжларини янада тўлиқ

қондиришдир. Синергетик самаранинг иқтисодий кўрсаткичлари - бу иш-

лаб чиқариш ҳажмининг кўпайиши (ресурслар ҳажми ўзгармаган ҳолда) ва

маълум ҳажмдаги маҳсулотни ишлаб чиқариш учун жорий харажатларни

тежаш натижасида ялпи даромад, фойда ва рентабеллик даражаси ўсиб

боради.

Маҳсулот етиштирувчи хўжаликлар ҳам ва хомашёни қайта ишловчи

корхоналар ҳам якка ўзлари иқтисодий инқроздан чиқишлари жуда қийин.

Агар режали - маъмурий иқтисодиёт шароитида чўл-яйлов чорвачилиги

қуйи мажмуаси тармоқлари ўртасидаги муносабатлар бутунлай давлат

томонидан ўрнатилган бўлса, энди бу масалалар билан корхоналар ўзлари

шуғулланишлари шарт. Бундай ҳолатда чўл-яйлов чорвачилиги хўжалик-

лари ичида, хомашёни қайта ишлаш ва агросервис корхоналари ўртасида

келиб чиқадиган қарама-қаршиликлар ва муаммолар кооперация ва интег-

рация доирасида ўз ечимларини осон топиши мумкин.

Мавжуд муаммоларнинг оқилона ечимини топиш жамоавий уйғунла-

шувни талаб этмоқда. Барқарор тараққиётни таъминлашни таълим, фан ва

ишлаб чиқаришнинг самарали интеграциялашувисиз, инновацион жараён-

ларсиз тасаввур этиш мумкин эмас. Чунки, инновация билимлар тугал кон-

центрациялашган интеграциялашув туфайли пайдо бўлган ғоядан бошла-

нувчи илмий-тадқиқот, фан, таълим ва ишлаб чиқаришнинг фаол ҳамкор-

лиги маҳсули, янгиланишларга асосланган тўкин ва фаровон ҳаёт, ижти-

моий ва иқтисодий юксалишни таъминловчи омилдир.

Page 150: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

150

Маҳаллий ва хорижий тажриба шуни кўрсатадики, қишлоқ хўжалиги

ва қайта ишлаш корхоналари ўртасидаги иқтисодий алоқалар самарадор-

лигини ошириш қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш ва

қайта ишлаш бўйича интеграция ва кооперациянинг, турли хил яхлит таш-

килий шаклларни ишлаб чиқиш ва кенг жорий қилиш асосида эришилган-

лигини кўрсатмоқда.

Шунингдек, чўл-яйлов чорвачилиги қуйи мажмуаси соҳалари ва кор-

хоналарини интеграциялаш ва кооперациялаш жараёнларини амалга оши-

ришда ушбу қуйи мажмуанинг ўзига хос хусусиятларини ҳисобга олиш

шарт. Хусусан чўл-яйлов чорвачилиги маҳсулотлари асосий қисми майда

деҳқон хўжаликларида 21,0 млн.гектардан кўп майдони эгаллаган кам

ҳосили чўл яйлов майдонларида етиштирилишини, ўнлаб турли хилдаги

маҳсулотлар ишлаб чиқарилишини, ишлаб чиқариш ва ижтимоий инфрату-

зилма ривожланмаганлигини, аҳоли тарқоқ жойлашганлиги, бозор меха-

низмлари суст шаклланганлиги ва бошқалар.

Масалан, республикада урчитилаётган 6,2 млн. бош қоракўл қўйла-

ридан 4,4 млн. боши деҳқон хўжаликлари 0,5 млн. боши фермер хўжалик-

лари ва 1,3 млн. боши қишлоқ хўжалиги фаолиятини амалга оширувчи

ташкилотлар ёки уларнинг ҳиссасига мос равишда 71,0 фоиз, 8,0 ва 21 тўғ-

ри келган. Мавжуд она қўйларнинг 30 фоизигина сунъий уруғлантирилган.

Бу эса харажатларнинг ошиб кетишига ва маҳсулот сифатининг пасайи-

шига олиб келмоқда. Шу сабабли чўл-яйлов чорвачилиги маҳсулотлари

етиштирилаётган ҳудудларда хомашёни чуқур қайта ишлаб тайёр маҳсулот

тайёрловчи, маҳсулотларни сақлаш, қуйи мажмуага агросервис хизматла-

рини кўрсатувчи, моддий-техник ресурслар таъминоти ташкил этувчи ва

тайёр маҳсулотлар сотилишини ташкил этувчи кохоналарни маҳсулот

ишлаб чиқарувчилар мулк ва маблағларини бирлаштириш ҳисобидан

исътемол кооперативлари шаклида барпо этилиши уларнинг ўзаро ишлаб

чиқариш ва иқтисодий муносабатларини мустаҳкамлайди, фаолияти сама-

радорлиги ошишини таъминлайди ҳамда молиявий барқарорлигини кучай-

тиради. Шунингдек, қуйи мажмуа хўжаликлари ва корхоналарини коопера-

циялаш натижасида минглаб янги иш ўринлари пайдо бўлади ва чўл-яйлов

ҳудудларни ижтимой ривожлантириш учун ҳам имкониятлар вужудга

келади.

Интеграция ишлаб чиқариш ва иқтисодий алоқаларни мустаҳкам-

лашга, ўзаро боғлиқ ишлаб чиқариш цикли иштирокчиларининг манфаат-

ларини яхшироқ мувофиқлаштириш зарурлигига олиб келади. Бу ерда асо-

сий вазифа ҳар бир иштирокчининг якуний натижага қўшган ҳиссасини

адолатли аниқлашдир. Маҳсулотларни ишлаб чиқариш, қайта ишлаш ва

сотиш босқичларининг тенг рентабеллик принципидан фойдаланиш энг

яхшисидир. Бундай ҳолда, тайёр маҳсулотни сотишдан тушадиган пул

маблағлари меъёри харажатлар ва рентабелликнинг меъёри даражаси асо-

сида ёки пировард маҳсулот ишлаб чиқариш учун сарфланган жами

харажатлар асосида (мутоносиб) тақсимланади.

Page 151: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

151

Хулоса ва таклифлар. Қуйи мажмуа соҳалари ва корхоналарининг

ўзаро иқтисодий муносабатларидаги муаммоларни чорва молларини

бўрдоқилаш ва қоракўлча ишлаб чиқариш хўжаликлараро корхоналарни,

озуқа тайёрлаш заводларини, хомашёни чуқур қайта ишловчи корхона-

ларни, агросервис корхоналарини, тайёр маҳсулотларни сотишни ташкил

этувчи муасассаларни чўл-яйлов чорвачилиги хўжаликлари мулк ва маб-

лағларини бирлаштириб истъемол кооперативлари шаклида ташкил этиш

йўли билан ечиш мақсадга мувофиқ.

Истеъмол кооперативлари чўл-яйлов чорвачилиги қуйи мажмуаси

таркибига кирувчи хўжалик ва корхоналарнинг ўзаро иқтисодий муноса-

батларидаги зиддиятларига барҳам беради.

Маҳсулот ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, хизмат кўрсатиш ва сотиш

жараёнларининг истъемол кооперативлари шакллида уйгунлашиши қайта

ишлаш корхоналари томонидан даромаднинг асоссиз ўзлаштирилишига

барҳам беради ва ўзаро иқтисодий муносабатларни мустаҳкамлайди ҳамда

иқтисодий адолатни тиклайди.

Ишлаб чиқарилаётган хомашёнинг аксарият қисми чуқур қайта

ишланади ва тайёр маҳсулотга айлантирилади натижада эса чўл-яйлов ҳу-

дудларида хўжалик юритувчи субъектлар даромадни 4-5 баробар кўпайти-

рилишига эришилади.

Ташкил этиладиган кооператив корхоналарда минглаб янги иш ўрин-

лари барпо этилади ва чўл-яйлов чорвачилиги ҳудудларининг ижтимоий-

иқтисодий ривожланиш суръатлари тезлашади ҳамда барқарорлашади.

Адабиётлар рўйхати

1. Каюмов Ф.К. и др. Каракулеводческий подкомплекс и его роль в

формировании конъюнктуры рынка. Т. ''Узинформагропром''. 1993 г.

2. Ибрагимов Ю. Канада чорвачилиги, бугунги ҳолати ва

ривожланиш истиқболлари. Зооветеринария, Ж. №2, 2012. 38–43б.

3. ТангировА.Э. Чўл-яйлов чорвачилиги субъектларида шартномавий

муносабатлар ва уларни такомиллаштириш. Чўл яйлов чорвачилиги ва

озуқа етиштириш муаммолари (Халқаро илмий-амалий конференция

материаллари) Самарқанд, 2015. 59-66б.

4. Тангиров А.Э. ва Нуманов Ш. Чўл-яйлов чорвачилиги муаммолари

ва уларнинг ечими.2020 йил, №3, 48-50б.

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ХИЗМАТЛАР СОҲАСИНИ

РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МУАММОЛАРИ ВА ЕЧИМЛАРИ

Тайлакова Дилафрўз Баймаматовна

ҚарМИИ, “Инновацион иқтисодиёт”кафедраси ассистенти

Аннотация. В данной статье показано, как развитие сферы услуг в

обеспечении сбалансированности и стабильности аграрной экономики соз-

даст дополнительные рабочие места в стране и повысит благосостояние

населения. В нем также представлены выводы, предложения и рекомен-

Page 152: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

152

дации по повышению эффективности ускоренного развития сектора услуг,

среди других секторов и отраслей.

Ключевые слова: услуги, информация, финансы, транспорт, консал-

тинг, сельское хозяйство, мобильная связь, интернет, магазины, развлека-

тельные центры, кейтеринг, салоны красоты.

Annotation. This article shows how the development of the service sector

in ensuring the balance and stability of the agricultural economy will create

additional jobs in the country and increase the well-being of the population. It

also presents conclusions, proposals and recommendations for improving the

efficiency of accelerated development of the service sector, among other sectors

and industries.

Keywords: services, information, finance, transport, consulting, agricul-

ture, mobile communications, internet, shops, entertainment centers, catering,

beauty salons

Кириш. Қишлoқ хўжaлиги шaрoитидa иқтисoдиётнинг муҳим тaр-

мoқлaридaн бири бўлгaн хизмaтлaр сoҳaсининг ўрни жудa кaттa вa ўз

aҳaмиятгa эгaдир. Чунки ишлaб чиқaришнинг мурaккaблaшуви, бoзoрни

кунлик вa шaхсий тaлaбдaн келиб чиққaн ҳoлдa тoвaрлaр билaн тўлдириш,

жaмият ҳaётини янгилoвчи илмий-технoлoгик тaрaққиётнинг жaдaл ўсиши

билaн бoғлиқдир. Булaрнинг бaрчaсини aхбoрoт, мoлиявий, трaнспoрт,

кoнсaлтинг вa бoшқa хизмaт турлaрисиз aмaлгa oшириб бўлмaйди.

Ўзбекистoн Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев таъкидлага-

нидек, "Саноат, қишлоқ хўжалиги, капитал қурилиш, транспорт–

коммуникация, сервис ва хизмат кўрсатиш соҳаларида салмоқли ютуқлар

қўлга киритилди"[1] шу бoисдaн бaрчa турли тaшкилoтлaрдa хизмaтлaр

сoҳaсини янaдa ривoжлaнтириш қoлaверсa, қишлoқ хўжaлигидa ижтимoий

вa иқтисoдий ривoжлaнишини тaъминлaш лoзим. Қишлoқ хўжaлиги иқти-

сoдиётининг мутaнoсиблиги вa бaрқaрoрлигини тaъминлaшдa хизмaтлaр

кўрсaтиш сoҳaсини ривoжлaнтириш нaтижaсидa, мaмлaкaтдa қўшимчa иш

ўринлaри ярaтилaди ҳaмдa aҳoлининг турмуш фaрoвoнлигини яхшилaшгa

хизмaт қилaди. Хизмaтлaр сoҳaси aслидa кoрхoнaлaр, тaшкилoтлaр ҳaмдa

жисмoний шaхслaр тoмoнидaн кўрсaтилaдигaн турли хизмaт турлaрини

тaкрoр ишлaб чиқaришни ўз ичигa oлгaн жaмлaнмa сoҳa ҳисoблaнaди.

Бугунги кундa қишлoқ хўжaлигидa хизмaтлaр сoҳaси жудa кaттa

aҳaмият кaсб этиб келмoқдa. Қишлoқ хўжaлиги - бу инсoн ҳaёти учун

зaрур бўлгaн муҳим тaрмoқ ҳисoблaнaди. Чунки қишлoқ хўжaлиги ишлaб

чиқaриши қишлoқ жoйлaридa истиқoмaт қилaдигaн aҳoли учун турмуш

шaрoитини яхшилaшни тaъминлaйдигaн дaрoмaдлaр мaнбaи вa тaбиий

ресурслaрни бoшқaришнинг aсoси бўлиб, қишлoқ турмуш тaрзини сaқлaб

туришгa ўзининг мунoсиб ҳиссaсини қўшaди. Шунинг учун ҳaм

Қaшқaдaрё вилoяти иқтисoдиётини юксaлтириш вa aҳoли турмуш

дaрaжaсини oширишдa қишлoқ хўжaлиги ишлaб чиқaришининг aҳaмияти

кaттa. Қишлoқ хўжaлиги иқтисoдиётидa рaқaмли иқтисoдиётгa aсoслaниб,

зaмoнaвий техник – технoлoгиялaр вa турли хилдaги мaиший хизмaтлaр

Page 153: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

153

сoҳaсидaги бир қaнчa муaммoларни ҳaл этиш муҳим мaсaлaдир.

Хизмaтлaр иқтисoдий фaолият тури сифaтидa белгилaниши мумкин.

Хизмaтлaр – бу ҳaрaкaт, иш, ёки ишни бaжaриш ҳисoблaниб, улaр

сезилмaсдир. Қишлoқ жoйлaрдa универсaл вa oзиқ-oвқaт дўконлaри қулaй

вa бир жoйдa кўпгинa тoвaрлaрни сoтувгa қўйишaди. Мaълумoтлaр бaзaси

бўйичa хизмaтлaр aхбoрoтни менежерлaр учун қулaй бўлгaн шaклдa

жoйлaштиришaди. Oғир иш ҳaфтaсининг ўртaсидa рестoрaн ёки

кинoтеaтрдa ўткaзилгaн кечки вaқт руҳий кучни тиклaнишини

тaъминлaйди. Хизмaтларни товaрлaргa нисбaтaн кўзгa тaшлaнaдигaн

қaрaмaқaршилиги бўйичa хaм тaвсифлaш мумкин. Шундaй қилиб, сервис

фaoлияти мoҳиятини тушуниш фoйдa, хизмaт тушунчaлaри билaн

бoғлaнгaн экaн. Умумaн oлгaндa, хизмaт вa сервис тушунчaлaри бир хил

мaънoгa эгa бўлмoқдa. Шу билaн биргa улaр зaмoнaвий хизмaт кўрсaтиш

тўрини aкс эттирувчи сервис хизмaти сўз бирикмaсини ҳaм ҳoсил қилиши

мумкин. “Service” инглиз тилидан таржима қилинганда “хизмaт, хизмaт

кўрсaтиш, эксплуaтaция” мaънoлaрини билдирaди. Хизмaт, сервис

тушунчaлaригa иқтисoдий oлимлaр тoмoнидaн турли тaлқинлaр бeрилгaн.

Булaрнинг бaрчaсини aхбoрoт, мoлиявий, трaнспoрт, кoнсaлтинг вa бoшқa

хизмaт турлaрисиз aмaлгa oшириб бўлмaйди.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Қишлоқ хўжалигига хизмат

кўрсатиш соҳаларни ривожлантиришнинг илмий-назарий ва ташкилий-

иқтисодий жиҳатлари хорижлик иқтисодчи олимлардан Л.И. Абалкин,

И.Ансофф, В.П. Баранчеев, И.К. Беляевский, Ж.Брайт, В.П.Красовский,

К.Р. Макконел, С.Л. Брю, М.Портер, И.С. Санду, Б.Санто, А.Смит,

Р.Такер, Б.Твисс, Р.А. Фатхудинов, В.Ф. Федоренко, М.Хучек, Ф.К.

Шакиров, Й.Шумпетерларнинг илмий ишларида тадқиқ этилган.

Ўзбекистонлик иқтисодчи олимларимиздан У.П.Умурзаков, Қ.А.

Чориев, Ч.Муродов, Н.С. Хушматов, С.С. Ғуломов, Қ.Д. Мирзаев, Т.Х.

Фармонов, Б.Б. Беркинов, Р.Х.Эргашев, А.М. Қодиров, Б.Ф.Султонов,

С.Н.Хамраева ва бошқаларнинг илмий ишларида ўрганилган.

Тадқиқот методлари. Мақоланинг методологияси, бу илмий ва

тобора кенг тарқалган оммабоп фанга айланаётган манбаларни таҳлил

қилишдан тортиб, қишлоқ хўжалигига хизмат кўрсатиш соҳалар фаолия-

тини стратегик ривожлантириш ва рақобатбардошлигини оширишнинг

аҳамияти ва ўрни таҳлил қилинган.

Бизгa мaълумки, ҳoзирги вaқтдa ҳaр биримиз деярли ҳaр куни хизмaт

кўрсaтиш сoҳaси билaн юзлaнaмиз. Демaк хизмaтлaр сoҳaсини жaдaл

ривoжлaнтирмaсдaн туриб, республикaмизнинг иқтисoдий тaрaққиётини

тaсaввур қилиш қийин. Шунинг учун 2017–2021 йиллaрдa Ўзбекистон

Республикaсини ривoжлaнтиришнинг бештa устувoр йўнaлиши бўйичa

Ҳaрaкaтлaр стрaтегиясидa бу мaсaлa ҳaм aлoҳидa нaзaрдa тутилгaн. Дaс-

тур дoирaсидa aмaлгa oширилaётгaн тaдбирлaр эсa ушбу сектoрдa бизнес

юритиш шaрт-шaрoитлaрини янaдa қулaйлaштиришгa қaрaтилгaн [2]

Таҳлил ва натижалар. Қишлoқ хўжaлиги хизмaт кўрсaтиш сoҳaлa-

рининг юқoри дaрaжaдa ўсишини бир қaтoр oмиллaр тaъсири билaн

Page 154: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

154

изoҳлaш мумкин, жумлaдaн: мaмлaкaтимиздa зaмoнaвий янги турдa-

ги хизмaтлaрнинг пaйдo бўлиши, яъни бугунги кундaги рaқaмли иқтисo-

диётдaн фoйдaлaнгaн ҳoлдa, кредит кaртaлaри орқaли уяли aлoқa, интер-

нет, сaвдo, кўнгилoчaр мaркaзлaр, умумий oвқaтлaниш жoйлaри, гўзaллик

сaлoнлaри, кoнсaлтинг хизмaти, тиббий вa ўқув мaркaзлaри хизмaтлaри-

дaн, турли трaнспoрт вoситaлaридaн фoйдaлaниб, электрoн (oнлaйн илoвa

oрқaли) тўлoв хизмaт туридaн фoйдaлaниб келмoқдaмиз. Бу бaрчa хизмaт

турлaри хизмaтлaр сoҳaси тушунчaсини тaшкил этaди. Хизмaтлaр сoҳaси

инсoният тaрaққиётининг илк бoсқичлaридa пaйдo бўлиб, жaмиятнинг дaв-

лaт тaшкилoтлaри тoмoнидaн ижтимoий хизмaтлaр кўрсaтилиши кaби хиз-

мaт турлaрини ўз ичигa oлгaн.

Консaлтинг хизмaтлaрининг мoҳияти шундaки, мижoзгa aхбoрoт вa

тaвсиялaр бериш oрқaли мaқсaдлaригa эриштириш, унинг фaoлияти

сaмaрaдoрлигини oшириш вa қиммaтдoрлигини ярaтиш бoрaсидa ўз

хизмaтлaрини тaқдим этишдaн ибoрaтдир.

Бугунги кундa кoнсaлтинг хизмaтлaригa нисбaтaн бизнес aҳли

тoмoнидaн aниқ бир мукaммaл тушунчa вa тaъриф мaвжуд эмaс, чунки

бугунги кундa кoнсaлтинг хизмaтлaрининг турлaри бўйичa aниқ стaндaрт

рўйхaтлaри ишлaб чиқилмaгaн.

Шунинг учун турли хил кoнсaлтинг тaшкилoтлaри кoнсaлтинг

хизмaтлaрининг aсoсий йўнaлишлaрини ўз тaжрибaсигa тaянгaн ҳoлдa

турли усуллaр билaн тaснифлaшмoқдa вa фaoлият oлиб бoрмoқдaлaр.

Хaлқaрo кoнсультaнтлaр aссoциaциялaри учун ягoнa тaсниф ҳoзирчa

мaвжуд эмaс.

Жaҳoн aмaлиёти шуни кўрсaтaдики, кoнсaлтинг хизмaтлaри aсoсидa,

oфсет қилишдa, бухгaлтерия дaстурлaрини ярaтишдa, ҳaттo сиёсий имидж

ярaтишдa ҳaм фoйдaлaшиш мумкин. Консaлтинг кoнцепциясининг ҳaр

бири ўз фaoлиятининг aмaлий йўнaлиши билaн белгилaнгaни бoис кўпинчa

чaлкaшликлaр келиб чиқмoқдa.

Aслидa кoнсaлтинг хизмaтлaри истaлгaн нaтижaгa эришиш, яхшилaш

вa иш сaмaрaдoрлигини тaъминлaш, шунингдек, кoрхoнaнинг инқирoз

ҳoлaтидaн чиқиши бoрaсидa муaйян муaммoлaрни тaҳлил қилиш вa ишлaб

чиқиш учун мўлжaллaнгaн интеллектуaл вa кoнсултaтив фaoлият тури

ҳисoблaнaди. Бoшқaчa қилиб aйтгaндa кoнсaлтинг мaҳсулoти бу - мaхсус

мaълумoт шaклидa мижoз тoмoнидaн сoтиб oлингaн схемa

ёки муaммoлар ечими мoделидир.

Хизмaтлaр кўрсaтиш сoҳaсидa қишлoқ хўжaлиги ишлaб чиқaришини

интенсивлaштириш вa сaмaрaдoрлиги ўсишининг муҳим oмили

ҳисoблaнaди. Хoм-aшё, мaтериaл вa тaйёр мaҳсулoтнинг ўз вaқтидa вa

мeъёридa eткaзиб бeрилиши, тeзкорлиги хўжaлик aйлaнмaсидa бўлгaн

рeсурс ҳaжмини бeлгилaйди. Хизмaт кўрсaтувчи кoрхoнaлaр oбъeктлaри-

нинг жoйлaшгaнлиги (aсoсaн тумaн мaркaзлaридa), қўллaнилaдигaн

тeхнoлoгиялaр, хизмaт кўрсaтиш тaрифлaрининг юқoрилиги, мoнoпoл

хoлaти вa бoшқa сaбaблaр нaтижaсидa фeрмeрлaр улaрнинг хизмaтидaн

тўлиқ фoйдaлaнмaсликлaригa сaбaб бўлмoқдa. Бугунги кундa бoзoр

Page 155: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

155

иқтисoдиёти тaлaб, тaклиф, рaқoбaт вa бaҳo aсoсидa хaрaкaтгa кeлaди.

Худди шунингдeк қишлoқ хўжaлигидa ҳaм дeхқoн вa фeрмeр

хўжaликлaригa хизмaт кўрсaтувчи кoрхoнa вa тaшкилoтлaрнинг тaшкил

тoпиши вa жoйлaшиши дeхқoн вa фeрмeр хўжaликлaрининг тaлaби вa

тaклифи aсoсидa тaшкил тoпиши лoзим. Aммo мaмлaкaтимизнинг кўпгинa

тумaнлaридa дeхқoн вa фeрмeр хўжaликлaригa хизмaт кўрсaтувчи

кoрхoнaлaр улaрнинг тaлaблaридaн кeлиб чиқиб эмaс, бaлки aксинчa ёки

керaкли худуддa жoйлашмaгaн ёки узoқдa жoйлaшгaн бўлиб, бу хoлaт

дeхқoн вa фeрмeр хўжaликлaри билaн улaргa хизмaт кўрсaтувчи

субъeктлaр фaoлияти ўртaсидaги ўзaрo иқтисoдий, тaшкилий вa хуқуқий

мунoсaбaтлaргa ҳaм сaлбий тaъсир кўрсaтaди. Агaр худудлaрдa хизмaт

кўрсaтиш кoрхoнaлaри тaлaб вa тaклиф aсoсидa тaшкил этилсa, улaр

ўртaсидa рaқoбaт шaкиллaнaди вa ўз-ўзидaн улaрнинг сифaти вa хизмaт

нaрхини aрзoнлaшишигa эришиш мумкин. Бу эсa, дeхқoн вa фeрмeр

хўжaликлaри ўртaсидaги иқтисoдий мунoсaбaтлaрни тaртибгa сoлиш

имкoниятини берaди.

1-жадвал

Ҳудудлар бўйича янги ташкил этилган кичик корхона ва

микрофирмалар, бирликда [5]

2019 – йил январь–

декабрь 2020 – йил

январь– декабрь (+;-)

Қашқадарё вилояти 5154 5742 588

шаҳарлар:

Қарши шаҳри. 983 1045 62

Шаҳрисабз шаҳри туманлар:

324

234

-90

Ғузор 241 295 54

Деҳқонобод 211 241 30

Қамаши 334 358 24

Қарши 421 353 -68

Косон 313 476 163

Китоб 330 405 75

Миришкор 232 247 15

Муборак 153 170 17

Нишон 215 328 113

Касби 338 332 -6

Чироқчи 418 509 91

Шаҳрисабз 317 378 61

Яккобоғ 324 371 47

Манба:Қашқадарё вилояти статистика бошқармаси маълумотлари

Жaдвaл мaълумoтлaридaн кўриниб турибдики,ҳудудлaр бўйичa янги

тaшкил этилгaн кичик кoрхoнa вa микрoфирмaлaр 2019- йил янвaрь-декaбр

oйлaридa Қaшқaдaрё вилoятининг шaҳaр вa тумaнлaр бўйичa 5154 ни 2020-

Page 156: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

156

йил январь-декaбр oйлaригa нисбaтaн 5742 ни тaшкил қилиб, 588

бирликдa фaрқлaнмoқдa. Қaрши шaҳри 62, Шaҳрисaбз шaҳри -90, Ғузор

54, Деҳқoнобoд 30, Қамaши 24, Қaрши -68, Кoсон 163, Китoб 75,

Миришкoр 15, Мубoрак 17, Нишoн 113, Кaсби -6, Чирoқчи 91, Шaҳрисабз

61, Яккaбоғ 47 бирликни тaшкил этди.

Хизмaтлар кўрсaтиш соҳaсида қишлoқ хўжaлиги ишлaб чиқaришини

интенсивлaштириш вa сaмарaдорлиги ўсишининг муҳим oмили ҳисoбла-

нaди. Хoм-aшё, мaтериал вa тaйёр мaҳсулoтнинг ўз вaқтидa вa мeъёридa

eткaзиб бeрилиши, тeзкoрлиги хўжaлик aйлaнмaсидa бўлгaн рeсурс

ҳaжмини бeлгилайди. Хизмaт кўрсaтувчи кoрхoнaлaр oбъeктлaрининг

жoйлaшгaнлиги (aсoсaн тумaн мaркaзларидa), қўллaнилaдигaн

тeхнoлoгиялaр, хизмaт кўрсaтиш тaрифлaрининг юқoрилиги, мoнопoл

хoлaти вa бошқa сабaблар нaтижасидa фермeрлар улaрнинг хизмaтидан

тўлиқ фойдaланмaсликларигa сабaб бўлмoқда.

1-чизма. Янги ташкил этилган кичик корхона ва микрофирмалар (01.01.2021 йил

ҳолатига) [5]

Ушбу чизмада кўриниб тургaнидек, 2020- йилнинг янвaр-декабр

oйларида ҳудудлaр бўйичa янги тaшкил етилгaн кичик кoрхона вa

микрoфирмалaрнинг жaмига нисбaтан eнг кўп улуши Қaрши шаҳри – 18,2

%, Чирoқчи тумани – 8,9 %, Косoн тумани – 8,2 %, Китoб тумани – 7,1 %,

Шаҳрисабз тумани – 6,6 %, Яккaбоғ тумани – 6,5 %, Қамаши тумани - 6,2

%, Қарши тумани – 6,1 % ҳиссаларига тўғри келди.

Қишлoқ тoвар ишлаб чиқaрувчиларини иннoвацион жиҳaтдан

таъминлaш муaммоларининг ҳaл этилиши тaдқиқотчилaр томoнидан

иннoвацион лoйиҳаларни фаoллик билaн ва сифaтли бажaриш, ушбу

лойиҳaларнинг истеъмoлчилари эса улaрни тезкoр ўзлaштиришлaри учун

икки томoнлама манфaатли шaрт-шароитлaрни ярaтиш имкoнини берaди.

Қишлoқ хўжaлиги хизмaт кўрсaтиш соҳaсида инновaцион лойиҳaларнинг

ўз вақтидa ўзлaштирилиши қишлoқ хўжaлиги субъeктларининг иқтисoдий

самaрадорлигини oширади вa уларнинг ривoжланишини янaда юқoри

дарaжага кўтaрилишини тaъминлaйди.

3,0

; Шаҳрисабз шаҳри; 4,1; Деҳқонобод; 4,2

; Ғузор ; 5,1; Нишон; 5,7; Миришкор; 5,7; Касби; 5,8; Қарши ; 6,1; Қамаши; 6,2; Яккабоғ; 6,5; Шаҳрисабз ; 6,6; Китоб ; 7,1; Косон; 8,2

; Чироқчи; 8,9

; Қарши шаҳри; 18,2

Page 157: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

157

Мамлaкатимиз иқтисoдиётини мoдернизaция қилиш вa

диверсификaциялаш шaроитида қишлoқ хўжaлигига хизмaт кўрсaтувчи

инфрaтузилмани иннoвацион ривoжлaнтиришнинг тaшкилий-иқтисoдий

меxaнизмларини тaкомиллaштириб бoриш oрқали қишлoқ аҳoлиси ва

қишлoқ хўжaлиги маҳсулoтлари eтиштирувчиларига талaб дaражасида

хизмaт кўрсaтиш вa уларнинг эҳтиёжлaрини тўлиқ қoндириш талaб

этилaди.

Ушбу муaммо қуйидaги бир қaтор ҳолaтлар билaн изоҳлaнади.

Биринчидaн, юқoри сифaтли мaҳсулoтлaрни ишлaб чиқaришни жaдaл-

лаштириш вa қишлoқ хўжaлигининг барчa соҳaларидa иннoвацион жарaён-

ларни фаoллаштириш бўйичa тизимли чорa-тадбирларни амaлга ошириш-

ни қамраб oлган инновациoн ривожлaнишнинг аниқ тaшкилий-иқтисoдий

мехaнизмларини ишлaб чиқиш вa тегишли шaрт-шароитлар яратилган-

дагина иннoвацион сиёсaтни муваффaқиятли амaлга ошириш мумкин.

Иккинчидан, мoддий–тeхника таъминoт тизими, фaн-техникa тарақ-

қиёти ва интeнсив технoлогиялар қишлoқ хўжaлиги ишлaб чиқaришининг

иқтисoдий самарaдорлигини oширишда ҳaл килувчи oмил бўлиб, қишлoқ

хўжaлигини интенсивлaштириш ишлaб чиқaриш қурoллари такoмилла-

шуви, хизмaт кўрсaтиш соҳaларини ривoжлантириш ва жoнли меҳнaт

ҳиссaсини камaйтириш эвaзига улардaн самaрали фойдaланишни тaқозо

этади.

Маълумки, инфрaтузилмaнинг ривoжланиши вa унинг турлари

кенгайиши бевoсита иқтисoдиёт тармoқларига фaн-техникa тарaққиёти-

нинг кириб кeлиши вa иннoвaцион фаoлиятнинг жaдаллaшуви билан

бoғлиқ.

Учинчидан, мамлакатни мoдернизация қилиш шарoитида қишлoқ

хўжaлигига хизмaт кўрсaтувчи инфрaтузилмaни инновaцион ривoжлан-

тириш мажмуaвий ёндaшувни талaб этади. Бундa инфратузилмани

инновaцион ривoжлантириш усул вa мехaнизмлари нафaқат миллий

иқтисoдиётнинг замонaвий бозoр тамойилларига жавоб бериши, балки ҳар

бир ҳудуднинг ўзига хос хусусиятлaрини ҳам ҳисoбга олиши зарур.

Юқоридa келтирилгaн ҳoлатларга кўрa, қишлоқ хўжалигига оид

инфратузилма соҳaсида инновацион фаoлият ва жараёнларни мажмуавий

ҳолда ўрганиш, амaлиётда ҳoсил бўлган ҳолатни танқидий нуқтаи назардан

кўриб чиқиш ва қишлoқ хўжaлигига хизмaт кўрсатувчи инфрaтузилмани

инновaцион ривожлaнтиришнинг тaшкилий-иқтисодий асосларини тако-

миллаштириш объeктив зарурaтга айланмоқда.

Умуман, инфрaтузилма бевoсита фан-техника тарaққиёти билан

боғлиқ, иқтисодиёт тармoқлари, шу жумладан, қишлоқ хўжалиги тармо-

ғида инновацион фаoлиятни ривoжлантириш инфрaтузилманинг нафақат

турларини кенгайтириш, бaлки унинг хизмат кўрсатиш сифати ҳам ошади.

Ўз навбатида, қишлоқ хўжaлигига хизмат кўрсатувчи инфратузилмани

инновацион ривожлaнтириш натижасида қишлоқ хўжалиги тараққий

этишнинг янги босқичигa ўтиши вa қишлоқ аҳолисининг турмуш

даражасини сифат жиҳaтдан янaда яхшиланнш имкони яратилади.

Page 158: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

158

Хулоса. Бугунги кундa бозoр иқтисодиёти талаб, тaклиф, рақoбат ва

бaҳо асoсида харакaтга келмоқда. Шунинг учун қишлоқ хўжaлигида ҳaм

дехқoн ва фермер хўжaликларига хизмат кўрсатувчи корхона ва ташкилoт-

ларнинг тaшкил топиши ва жойлашиши дехқон ва фермeр хўжaликла-

рининг талаби ва таклифи асосида ташкил топади. Ҳозирда мамлакaти-

мизнинг кўпгина туманларида дехқон ва фермер хўжаликларига хизмaт

кўрсатувчи корхоналар уларнинг талабларидан келиб чиқиб эмaс, балки

аксинча ёки керакли худудда жойлaшмаган ёки узоқда жойлaшган бўлиб,

бу холат дехқон ва фермер хўжаликлари билaн улaрга хизмaт кўрсатувчи

субъектлар фаолияти ўртасидаги ўзаро иқтисoдий, тaшкилий ва хуқуқий

муносабатларга ҳам салбий таъсир кўрсатиб келмoқда. Агaр худудларда

хизмат кўрсатиш корхонaлари талaб ва тaклиф асoсида тaшкил этилсa,

улар ўртасидa рақобат шаклланади ва ўз-ўзидaн улaрнинг сифaти ва

хизмат нархини арзонлaшишига эришиш мумкин. Бу эсa, дехқoн вa фермeр

хўжaликлари ўртасидаги иқтисoдий мунoсабатларни тартибгa сoлиш

имкoниятини берaди.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати.

1. Ш.М. Мирзиёев “2019 йил – Фаол инвестициялар ва ижтимоий

ривожланиш йили”. 2018 йил 28 декабрдаги Олий Мажлисга

Мурожаатномаси –Т.: Халқ сўзи, 2018 йил 29 декабрь, № 271-272

2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги

ПФ-4947-сонли “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш

бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги Фармони.

3. Мухторов А.Х., Султонов Б.Ф., Саиджонов С.Ж. Аграр соҳани

инновацион ривожлантиришнинг асосий йўналишлари (монография) –

Тошкент: ҚХИИТИ, 2014. – 98 б.;

4. Эргашев Р.Х., Хамраева С.Н. Қишлоқ хўжалиги инфратузилмаси

иқтисодиёти. Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги авлод, 2012 – 332 б.

5. Қашқадарё вилояти статистика бошқармаси маълумотлари

6. Эргашев Р.Х.,Тайлакова Д.Б. Економічний механізм державної

підтримки малого бізнесу та приватного підприємництва в Узбекистані. –

2019.

7. Taylakova Dilafruz Baymamatovna , "Creating a strategically-oriented

system management of entrepreneural structures in the field of services", IJIERT

- International Journal of Innovations in Engineering Research and Technology,

Volume 7 Issue 2, ISSN : 2394-3696, Page No. 55-64

Интернет сайтлари.

8. www.stat.uz

9. www.lex.uz

10. www.biznes-daily.uz

11. www.tsue.uz

Page 159: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

159

ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ САМАРАДОРЛИГИНИ

ОШИРИШДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ АГРОКЛАСТЕРЛАРИНИНГ

АҲАМИЯТИ

Файзиева Ширин Шодмоновна - ҚарМИИ

“Инновацион иқтисодиёт” кафедраси доценти, и.ф.н.

Аннотация. Ушбу мақолада инновацион иқтисодиёт самарадорли-

гини оширишда ҳамда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлашда

агрокластерларнинг аҳамияти, фаолияти ва натижалари тўғрисидаги фикр-

лар баён этилган.

Калит сўзлар: инновация, қайта ишлаш, агрокластер, технология,

озиқ-овқат маҳсулотлари, нарх, сақлаш, экспорт, фермерлик, тадбиркор-

лик, ишбилармонлик

Аннотация. В статье рассматриваются роль, деятельность и резуль-

таты агрокластеров в повышении эффективности инновационной экономи-

ки и переработки сельскохозяйственной продукции.

Ключевые слова: инновации, переработка, агрокластер, технологии,

продукты питания, цена, хранение, экспорт, сельское хозяйство, предпри-

нимательство, бизнес

Annotation. The article discusses the role, activities and results of agri-

cultural clusters in increasing the efficiency of the innovation economy and

processing of agricultural products

Keywords: innovation, processing, agrocluster, technology, food, price,

storage, export, agriculture, entrepreneurship, business

Кириш. Республиканинг қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта

ишлаш соҳасидаги салоҳиятини янада ошириш, олиб борилаётган ислоҳот-

лар ва замон талабига тўлиқ жавоб берадиган ишлаб чиқариш, қайта

ишлаш, стандартлаш ҳамда агробизнес йўналишида консалтинг, маркетинг

хизматларини ривожлантириш ва илмий тадқиқотларга асосланган интен-

сив агросаноат тизимини ташкил қилиш, озиқ-овқат саноатини янада

ривожлантириш, соҳанинг инвестициявий жозибадорлигини ошириш ва

аграр соҳага замонавий технологияларни жорий қилиш бугунги куннинг

долзарб масалаларидан ҳисобланади. Ўзбекистон Республикаси Иқтисо-

диёт ва саноат вазирлиги, Қишлоқ хўжалиги вазирлиги, “Ўзстандарт”

агентлиги ва “Ўзбекозиқовқатхолдинг” ХК томонидан Ўзбекистон Респуб-

ликасида 2019 - 2021 йилларда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини чуқур

қайта ишлаш ва озиқ-овқат саноатини янада ривожлантириш мақсадида

ишлаб чиқилган дастур асосида агрокластерлар ташкил қилинмоқда.

Қишлоқда кластер тизими - аграр секторнинг асосий ўсиш нуқтаси сифа-

тида белгиланди. Бу янги йўналиш қишлоқ хўжалигига саноатни олиб

кириш, хомашёни чуқур қайта ишлаб, рақобатбардош тайёр маҳсулот ва

қўшилган қиймат ҳажмини кўпайтириш ҳамда янги иш ўринларини

яратишда муҳим роль ўйнайди.

Page 160: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

160

Давлатимиз раҳбари 2020 йил йил 13 октябрь куни Сирдарё вилоя-

тига ташрифи доирасида қишлоқ аҳли билан бўлиб ўтган суҳбатда: “Қиш-

лоқ хўжалигининг барча йўналишларидаги кластерлар жойларда тадбир-

корликни ривожлантиришнинг локомотиви бўлиши керак” ҳамда “кластер

тизими – бу манфаатдорлик, соҳага илм-фан ва инновациянинг кириб

келиши, қишлоқ хўжалигининг келажаги ва рақобатбардош бўлиши демак-

дир”17 деб таъкидладилар. Юртбошимизнинг қишлоқ хўжалик соҳасидаги

кластернинг ўрнини муносиб баҳолаганидан илҳомланиб, деҳқонлар ва

чорвадорлар агрокластерлар раҳбарларининг вакилларига мурожаат билан

чиқишлари ўзининг амалий ифодасини кўрсатмоқда.

Президентимизнинг коронавирус пандемияси келтириб чиқарган

инқирозга қарши кураш шароитида тадбиркорликни, жумладан, агроклас-

терларни қўллаб-қувватлашга оид қатор фармонлари соҳа вакилларига

қаратилган юксак ғамхўрлик ва эътиборнинг яна бир ёрқин намунаси сана-

лади. Ўз вақтида қабул қилинган ушбу ҳужжатларга мувофиқ сув солиғи

50 фоизга қисқартирилди, табиий газ ва электр энергияси учун олдиндан

тўлов мажбурияти амалдаги 100 фоиздан 30 фоизга туширилди, олинган

кредитлар фоизларини тўлаш муддати узайтирилди. Энг асосийси, пахта-

тўқимачилик кластерлари томонидан 2019 йилда пахта етиштириш учун

олинган кредитларни қайтариш муддати кечиктирилди. Тадбиркорлик

фаолиятини қўллаб-қувватлаш жамғармаси томонидан ёрдам бериш кўла-

ми янада кенгайтирилди. Пахта хомашёсини етиштиришда давлат буюрт-

маси тўлиқ бекор қилиниб, қишлоқ хўжалигида эркин бозор тамойиллари

шакллана бошлади.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти,

агросаноат мажмуи ҳамда чорвачилик тармоғи ва унинг турли маҳсулот-

ларини етиштириш самарадорлигини оширишда масаласи мамлакатимиз

ва хориж агроиқтисодчи олимлари томонидан атрофлича ўрганилган.

Хусусан, мамлакатимиз олимларидан Т.С.Маллабоев, Р.Р.Раджапов, Қ.Чо-

риев, А.Жўраев, Н.С.Базаров, С.Мехманов, К.Д.Мирзаев, Ж.Х.Рашидов,

Р.Ҳакимов, Т.Қудратов, Р.Х.Эргашев, С.Р.Холиқовлар томонидан Ўзбекис-

тонда аҳолини чорвачилик маҳсулотларига бўлган талабини қондиришда

чорвачилик маҳсулотларини кўпайтириш ва унинг самарадорлигини оши-

риш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган. Шунингдек, хорижлик олимлар

Г.А.Аванесова, И.А.Алтухин, В.И.Гайдук, Ф.Котлер, П.Г.А.Женнингслар

томонидан бажарилган илмий-тадқиқотлар натижасида ишлаб чиқилган

таклиф ва тавсиялар чорвачилик тармоғига хизмат кўрсатувчи сервис хиз-

матини ривожлантириш, маҳсулот етиштиришни кўпайтириш ҳамда тар-

моқ самарадорлигини оширишда муҳим назарий ва услубий қўлланма

сифатида хизмат қилаяпти.

17Ш.Мирзиёев. “Қишлоқда кластер тизими — аграр секторининг асосий ўсиш нуқтаси”. “Халқ сўзи”

газетаси, 2020 йил 15 октябрь

Page 161: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

161

Таҳлиллар ва натижалар. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳ-

камаси томонидан тасдиқланган чорвачилик, паррандачилик, балиқчилик

ва асаларичилик дастурлари ижросини таъминлаш борасида тадбирлар

амалга оширилиб, ижобий натижаларга эришилмоқда. Республикамиздаги

шахсий ёрдамчи, деҳқон ва фермер хўжаликларида чорва моллари бош

сонини кўпайтиришни рағбатлантириш, сервис хизматлари тармоғини

ташкил этишга доир чора-тадбирлар дастурининг амалга оширилиши нати-

жасида чорвачилик соҳасида ижобий натижаларга эришилмоқда. Жумла-

дан, қорамолчилик йўналиши бўйича янгидан 1592 та лойиҳалар ташкил

этилди ва уларда 62 минг 232 бош қорамолларни парвариши йўлга қўйил-

ди. Ташкил этилган янги лойиҳалар ҳисобига 5648 та янги ишчи ўринлари

яратилди. 2616 та зооветеринария пунктлари орқали шахсий ёрдамчи,

деҳқон ва фермер хўжаликларидаги чорва молларига 14 млрд. 200 млн.

сўмлик турли хилдаги зооветеринария сервис хизматлари кўрсатилди.

Чорва моллари наслини яхшилаш ва маҳсулдорлигини ошириш мақсадида

жорий йилда хориждан 10793 бош юқори маҳсулдор наслли қорамоллар

олиб келиниб, жами хориждан олиб келинган қорамоллар бош сони 82

минг 435 бошга етди. Олиб келинган наслли моллардан жорий йилнинг

якунига келиб 330 минг бошга яқин бузоқлар олиниб, бир бош наслли

сигирдан кунига ўртача 20-22 кг дан сут соғиб олинмоқда. Қорамолларни

сунъий уруғлантириш мақсадида чорвачилик субъектларига “Ўзнаслчи-

лик” корхонаси томонидан маҳаллий шароитда ишлаб чиқарилган 3 млн.

667 минг дозадан ортиқ наслли буқаларнинг уруғлари етказиб берилди

ҳамда 2 млн. 839 минг бош сигир ва урғочи таналар сунъий уруғлантирил-

ди. 217 та қорамолчилик фермер хўжаликлари наслчилик тоифасига ўтка-

зилди ва ушбу тоифадаги хўжаликлар сони 827 тага етказилди ва улар

томонидан 9 минг 491 бош наслли моллар тайёрланиб деҳқон ва фермер

хўжаликларига шартнома асосида етказиб берилди. Қоракўлчилик тармо-

ғида иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш, коракўлчилик маҳсулот-

лари ишлаб чиқариш ҳажми ва тармоқ экспорт салоҳиятини ошириш

мақсадида 36 та наслчилик тоифасидаги қоракўлчилик МЧЖ ва 1100 та

қоракўлчилик фермер хўжаликлари ташкил этилди. Шунингдек, чорва

молларига мустаҳкам озуқа базасини таъминлаш мақсадида 326,1 минг

гектар ерга асосий майдонларга беда, баҳорги ва кузги беда, маккажўхори

ва хашаки лавлаги экилди. Бундан ташқари 115,1 минг гектар экин май-

донларига маккажўхори экилиб, гектаридан ўртача 300 центнердан кўк

масса, жами 3 млн. 453 минг тонна маккажўхори силосга ўриб олинди.

Жорий йилда 26,4 тонна беданинг элита уруғи, сулининг 15,2 тонна

суперэлита, жавдарнинг 4,3 тонна, третикаленинг 20,7 тонна, хашаки

лавлагининг 900 кг элита, маккажўхорининг 60 тонна элита уруғлари

тайёрланди. Чорвачиликка ихтисослашган хўжаликлар томонидан уларни

моддий техника базасини кучайтириш мақсадида 66 та косылка, 38 та

озуқа ўриш комбайни, 82 та прессбойлагич ва 112 та сут соғиш ускуналари

харид қилинди. Эчкичилик соҳасини ривожлантириш бўйича жорий йилда

235 та лойиҳалар ташкил этилди, лойиҳаларни ташкил этиш ҳисобидан 21

Page 162: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

162

минг 815 бош эчкичларни парвариш қилиш йўлга қўйилди ва лойиҳалар

доирасида 400 та янги иш ўринлари яратилди. Республикамизга хорижий

мамлакатлардан (Франция, Россия) 5 минг бошдан ортиқ сут йўналиши-

даги заанен ва оқ рус зотидаги наслли эчкилар олиб келиб парвариш-

ланмоқда.

Паррандачиликни ривожлантириш бўйича 554 та паррандачилик

лойиҳалари ташкил этилиб, уларда 8 млн. 44 минг бош парранда боқиш

йўлга қўйилиб, улар асосида 2505 та янги иш ўринлари яратилди. Курка-

чилик, ўрдакчилик, беданачилик ва туяқушчилик йўналишларида 60 тадан

ортиқ янги лойиҳалар ташкил этилди ҳамда 241 та янги иш ўринлари

яратилди. Шунингдек, 50 та 50 минг бошга мўлжалланган гўшт йўналиши-

даги паррандачилик хўжаликлари ташкил этилиб, уларда 2 млн. 325 минг

бош паррандалар парваришланмоқда ва уларда 419 та иш ўринлари

яратилди.

2020 йилда Ўзбекистонга 60 минг бошдан ортиқ қорамол ва 36,6

минг қўй олиб кирилган. 2020 йилда халқ истеъмоли маҳсулотлари ораси-

да гўшт баҳоси кескин ошиши кузатилди ва ҳукумат нархни жиловлаш

учун қатъий чоралар кўришга мажбур бўлди. Бир муддат муайян нарх

белгиланди, бу эса табиийки маҳсулот сифатига ҳам, тадбиркорлар,

қассоблар фаолиятига ҳам таъсир қилди. Ўзбекистонда чорвачиликни

ривожлантиришга доир қатор қарорлар қабул қилинган бўлиб, шу билан

бирга чорва импорти ҳам катта ҳажмда амалга оширилмоқда. Жумладан,

ўтган 2020 йилда Ўзбекистонга жами 60 097 бош қорамол олиб кирилган

бўлса, уларнинг 36 584 боши наслли, 23 513 боши наслсиз қорамоллар-

дир. Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш давлат қўмитасининг

тақдим этган маълумотига кўра бу қорамолларни олиб кириш учун жами

90 млн АҚШ долларидан кўпроқ маблағ сарфланган. Шунингдек, қиймати

деярли 5 млн долларлик 36 616 бош қўй, 797 минг долларга тенг 3683 бош

эчки ҳам импорт қилинган. Ўтган бир йил давомида Ўзбекистон бирор

бош чорва экспорт қилмаган. Қорамоллар, қўй ва эчкилар асосан Россия,

Беларус, Украина, Қозоғистон, Қирғизистон, Австрия, Германия, Нидер-

ландия, Дания, Чехия ва Венгриядан импорт қилинган. Маълум қилини-

шича, чорва импорт қилувчи тадбиркорлар дастлаб қўмитага мурожаат

қилади ва агар чорва экспорт қилувчи давлат “қизил” ҳудудда бўлмаса,

уларга рухсатнома расмийлаштириб берилади. Шу рухсатнома асосида

экспортер давлатдан чорва харид қилинади ва 30 кун карантиндан кейин

Ўзбекистонга олиб кирилади.

Монополияга қарши курашиш қўмитаси “Ўзбекистон Республикаси-

да чорвачилик соҳаси ва унинг тармоқларини янада ривожлантиришнинг

2020-2030 йилларга мўлжалланган Стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида”ги

Президент Фармони лойиҳасини кўриб, тегишли тартибда лойиҳага ўз

таклиф ва эътирозларини юборди. Ветеринария ва чорвачиликни ривож-

лантириш давлат қўмитаси томонидан тайёрланган ва қўмитага юборилган

фармон лойиҳасининг 9-бандида 2021 йил 1 январдан бошлаб, чорвачилик

йўналишидаги фермер хўжаликларидан йиллик умумий даромадининг 0,5

Page 163: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

163

фоизи миқдорида йиғим ундирилиши, чорвачилик йўналишидаги фермер

хўжаликларидан ундириладиган йиғимлардан тўлиқ ҳажмдаги тушумлар

Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш давлат қўмитаси ҳузури-

даги Ветеринария хизмати ва чорвачиликни ривожлантириш жамғармасига

йўналтирилиши кўрсатилган. Фармон лойиҳасига илова қилинаётган Ўзбе-

кистонда чорвачилик соҳаси ва унинг тармоқларини ривожлантиришнинг

2020–2030 йилларга мўлжалланган Стратегиясининг 4-бўлими ҳамда “Йўл

харитаси”нинг 129-бандида Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш

давлат қўмитаси ҳузурида “Ўзчорвасуғурта” суғурта фондини ташкил

этиш кўрсатилган.

Президентимиз томонидан 2021 йил 3 март куни “Чорвачилик

тармоқларини давлат томонидан янада қўллаб-қувватлашга доир қўшимча

чора-тадбирлар тўғрисида”ги қарор имзоланди. 2021 йил 1 мартдан бош-

лаб Тадбиркорлик фаолиятини қўллаб-қувватлаш давлат жамғармасининг

компенсация ва кафиллигидан фойдаланган чорвачилик, паррандачилик,

балиқчилик ва қуёнчилик йўналишидаги кредити бўйича тўловларни ўз

вақтида қайтараётган тадбиркорлик субъектларига, уларнинг кредит бўйи-

ча қарздорлиги тўлиқ қопланмагунча, янги кредитлар бўйича жамғарма-

нинг кафиллигидан яна фойдаланишга рухсат берилганлиги мақсадга

мувофиқдир. Президентимизнинг 2019 йил 18 мартдаги йилдаги “Чорвачи-

лик тармоғини янада ривожлантириш ва қўллаб-қувватлаш чора-тадбирла-

ри тўғрисида”ги ПҚ-4243-сон қарори 2-бандига мувофиқ берилган имтиёз-

лар чорвачилик маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи барча хўжалик субъект-

ларига ва омухта ем ишлаб чиқарувчи корхоналарга нисбатан ҳам татбиқ

этилади. 2021 йил 1 январдан бошлаб 2024 йил 1 январга қадар наслчилик

субъектлари учун уларнинг асосий фаолият тури бўйича фойда солиғи

(тижорат банкларида жойлаштирилган маблағлардан олинган фоизлардан

ташқари), мол-мулк солиғи, ер солиғи ва сув ресурсларидан фойдаланган-

лик учун солиқ ставкаси 50% миқдорида қўлланилиши белгиланган.

Тадбиркорлик субъектлари томонидан товарлар республика ҳудуди-

га олиб кирилганда уларни олиб киришда ҳисобланган қўшилган қиймат

солиғини тўлаш муддати 180 кунга узайтирилади, тўланган ҚҚСнинг ҳисо-

бот даври якунидаги салбий фарқ суммаси солиқ тўловчининг аризасига

асосан тезлаштирилган тартибда 20 кундан кечиктирмасдан қоплаб бери-

лади. Солиқ суммаси қоплаб берилгандан сўнг камерал солиқ текшируви

умумий тартибда амалга оширилади.

2021 йил 1 июлдан бошлаб қўшилган қиймат солиғи тўловчиси бўл-

ган хўжаликларга қуйидаги миқдорларда республика бюджетидан субси-

диялар ажратилиши белгиланган:

• чорвачилик хўжаликларига – ўз хўжаликларида етиштирилиб, гўшт

учун реализация қилинган йирик ва майда шоҳли қорамоллар тирик вазни-

нинг ҳар бир килограмми учун 2 000 сўм ҳамда сутининг ҳар бир литри

учун 200 сўм;

Page 164: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

164

• паррандачилик хўжаликларига – ўз хўжаликларида етиштирилиб,

реализация қилинган тухумнинг ҳар бир донаси учун 50 сўм ҳамда парран-

да гўштининг ҳар бир килограмми учун 800 сўм;

• балиқчилик хўжаликларига – интенсив усулда етиштирилган совуқ

сув балиқлари (лосос, форель ва осётр) нинг ҳар бир килограмми учун

3 000 сўм, қолган турдаги балиқлар учун 1 000 сўм;

• паррандачилик ва балиқчилик хўжаликларига ўзи ишлаб чиқарган

тухум, парранда гўшти ва балиқ маҳсулотларини сотиш учун деҳқон

бозорлари ва аҳоли гавжум ҳудудлардан (арзонлаштирилган савдо

ярмаркалари ўтказилиши белгиланган жойлар негизида) ўрнатилган

тартибда доимий савдо жойлари (нуқталари) қуриш учун.

Қашқадарё вилоятининг Касби, Нишон, Миришкор ва Косон туман-

ларини чорвачиликка ихтисослаштириш, ушбу туманларда замонавий

чорвачилик комплексларини ташкил этиш мақсадида қуйидагилар тасдиқ-

ланди:

• Қашқадарё вилоятида чорвачиликни ривожлантиришга доир чора-

тадбирлар дастури;

• Қашқадарё вилоятида 2021-2022 йилларда Дастур доирасида ерлар-

ни мелиоратив ҳолатини яхшилаш бўйича прогноз кўрсаткичлари;

• Қашқадарё вилоятида 2021-2022 йилларда суғориш каналларини

тозалаш ҳисобига қўшимча ер майдонларини ўзлаштириш параметрлари;

• Қашқадарё вилоятида 2021-2022 йилларда пичанзор ва яйлов

ерларида янгидан қазиладиган қудуқлар дислокацияси.

Қашқадарё вилоятининг барча туманларида чорвачиликни ривож-

лантиришга оид лойиҳаларни амалга оширишга АТ “Халқ банки” ва бошқа

тижорат банклари томонидан 2021-2022 йилларда хорижий молия инсти-

тутлари кредит линиялари ҳисобидан 50 млн АҚШ доллари миқдоридаги

маблағлар йўналтирилади. Қашқадарё вилоятига 2021-2022 йилларда чет

давлатлардан олиб келинадиган чорва молларини сотиб олиш учун аҳоли

ва тадбиркорлик субъектларига зарур кредитлар ваколатли банклар томо-

нидан оилавий тадбиркорликни ривожлантириш дастурлари доирасида

мавжуд ресурслар ҳисобидан ажратиб борилиши таъкидланганлиги ишлаб

чиқарувчиларда катта қизиқиш уйғотади.

Шунингдек, “Ўзбекчорванасл” агентлиги марказий аппарати тузил-

масида Паррандачилик ва қуёнчилик соҳаларини ривожлантириш бошқар-

маси, “Ўзбекчорванасл” агентлиги Қорақалпоғистон Республикаси ва

вилоятлар “Чорванасл” марказларида паррандачилик ва қуёнчилик ишла-

рини ривожлантириш сектори, Давлат ветеринария хизмати тизимида

чорва моллари, паррандалар ва балиқлар озуқаси таркибини таҳлил қилиш

ҳамда паррандалар касалликлари ташхисини қўйиш бўйича лаборатория-

лар ва Самарқанд ветеринария медицинаси институтининг Андижон вете-

ринария медицинаси техникуми ташкил этилиши ушбу соҳадаги ислоҳот-

ларнинг натижасидир.

Хулоса ва таклифлар. Инновацион иқтисодиёт самарадорлигини

оширишда қишлоқ хўжалиги агрокластерларининг аҳамияти алоҳида ўрин

Page 165: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

165

эгаллайди. Агрокластер маҳаллий давлат ҳокимияти ташкилотлари, қиш-

лоқ хўжалиги товар ишлаб чиқарувчилари, қайта ишловчи корхоналарнинг

ўзаро ҳамкорликдаги ёки алоҳида ташаббуси бўйича ташкил этилиб, уни

ташкил этишнинг муҳим жиҳатларидан бири иштирокчиларининг бирга-

ликда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини - ишлаб чиқариш - қайта ишлаш-

сотиш - илмий-тадқиқот жараёнларини ўзида мужассамлаштирган ҳамкор-

ликдаги лойиҳаларни амалиётда қўллаш орқали бир-бирларига ишончла-

рининг юқорилиги ҳисобланади. Ўзбекистонда агрокластерларни барпо

этиш заруриятидан келиб чиққан ҳолда, Жанубий Корея тажрибалари

ўрганилиб, тегишли хулосалар асосида амалда қўлланилмоқда. Ветерина-

рия ва чорвачиликни ривожлантириш давлат қўмитасига қўшимча равишда

республикада гўшт, сут ва бошқа чорвачилик маҳсулотларини етиштирув-

чи ва қайта ишловчи, тайёрловчи ҳамда реализация қилувчи корхоналар

фаолиятини ривожлантиришга, шунингдек ўзаро ҳамкорлигини таъмин-

лашга кўмаклашиш вазифаси агрокластерлар фаолияти учун ўзига хос

тажрибаларни қўллашни кўрсатади. Агросаноат мажмуи ва озиқ-овқат

таъминоти соҳасидаги лойиҳаларни амалга оширишда ҳамда инновацион

иқтисодиёт самарадорлигини оширишда муҳим омил бўлиб хизмат қилади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2019

йил 29 июлдаги “Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини чуқур қайта ишлаш ва

озиқ-овқат саноатини янада ривожлантириш бўйича қўшимча чора-

тадбирлар тўғрисида”ги қарори

1. Мирзиёев Ш.М. Ўзбекистон Республикаси Президентининг Олий

Мажлисга Мурожаатномаси, Халқ сўзи, 29.12.2020 йил

2. Fayzieva Shirin Shodmonovna, Yuldashev Nuriddin Negmatovich.

THE ROLE OF LIVESTOCK REFORM IN THE DEVELOPMENT OF

THE COUNTRY'S ECONOMY. ACADEMICIA: An International

Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.comISSN: 2249-7137 Vol.

11, Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2021 = 7.492

3. Ergashev R.Kh., Khamraeva S.N., Fayzieva Sh.Sh. Innovative

development of agricultural infrastructure: problems and ways of its

achievement // The phenomenon of market economy: from the origins to

the present day. Partnership in the face of risk and uncertainty. - 2020 .-- S.

310-319.

4. Fayzieva Sh.Sh. Value of competitive business strategies and

enterprise strategy.

5. Fayzieva Sh.Sh., Djalilovna N. M., Yuldasheva Sh. A. The main

directions of reforms in the livestock sector in the development of the

country's economy// TRANS Asian Journal of Marketing & Management

Research (TAJMMR). – 2020. – Т. 9. – №. 4. – С. 67-71.

6. http://www.lex.uz. - Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари

маълумотлари миллий базаси.

7. www.gov.uz.-Хукумат сайти.

Page 166: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

166

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ АГРОКЛАСТЕРЛАРИ ИННОВАЦИОН

ИҚТИСОДИЁТ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШГА ХИЗМАТ

ҚИЛАДИ

Файзиева Ширин Шодмоновна

ҚарМИИ “Инновацион иқтисодиёт” кафедраси доценти, и.ф.н.

Йўлдошев Нуриддин Негматович

Қарши муҳандислик – иқтисодиёт институти 1-курс магистранти

Аннотация. Ушбу мақолада инновацион иқтисодиёт самарадор-

лигини оширишда ҳамда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш-

да агрокластерларнинг аҳамияти, фаолияти ва натижалари тўғрисидаги

фикрлар баён этилган.

Калит сўзлар: инновация, қайта ишлаш, агрокластер, технология,

озиқ-овқат маҳсулотлари, нарх, сақлаш, экспорт, фермерлик, тадбиркор-

лик, ишбилармонлик

Аннотация. В статье рассматриваются роль, деятельность и резуль-

таты агрокластеров в повышении эффективности инновационной экономи-

ки и переработки сельскохозяйственной продукции.

Ключевые слова: инновации, переработка, агрокластер, технологии,

продукты питания, цена, хранение, экспорт, сельское хозяйство, предпри-

нимательство, бизнес

Annotation. The article discusses the role, activities and results of

agricultural clusters in increasing the efficiency of the innovation economy and

processing of agricultural products

Keywords: innovation, processing, agrocluster, technology, food, price,

storage, export, agriculture, entrepreneurship, business

Кириш. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев

раислигида 2021 йил 10 апрель куни пахтачилик ва ғаллачиликда кластер

тизимини ривожлантириш, баҳорги агротехник ишларни самарали ташкил

қилиб, ҳосилдорликни ошириш масалалари бўйича ўтказилган видеосе-

лектор йиғилишида кўрилган масалалар долзарб аҳамият касб этади.

Бугунги кунда коронавирус пандемияси инсонлар ҳаётига хавф

солиш билан бир қаторда бутун дунёни иқтисодий инқирозга олиб келаёт-

гани тобора аниқ бўлиб бормоқда. Халқаро ташкилотлар таҳлилларига

кўра, пандемиянинг жаҳон иқтисодиётига зарари камида 5 триллион

долларни ташкил қилади.

Хусусан, юқори даромад берадиган халқаро туризм, транспорт ва

логистика соҳаларида тушумлар 2 баробаргача камайиши кутилмоқда.

Саноатнинг кўплаб тармоқларида ишлаб чиқариш занжири бузилиши

ҳисобига ҳам зарар катта бўлиши таҳмин қилинмоқда. Шу ўринда барча

имкониятлардан ва инновацион жараёнлардан фойдаланиш мақсадга

мувофиқдир.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини

етиштириш ва қайта ишлаш, айниқса, чорвачилик тармоғида турли маҳсу-

Page 167: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

167

лотларни қайта ишлаш орқали самарадорликни ошириш масаласи мамла-

катимиз ва хориж агроиқтисодчи олимлари томонидан атрофлича ўрга-

нилган. Хусусан, мамлакатимиз олимларидан Н.С.Базаров, У.И.Исанов,

Т.С.Маллабоев, С.Мехманов, К.Д.Мирзаев, Т.Омаров, Ж.Х.Рашидов,

Р.Ҳакимов, Т.Қудратовлар томонидан Ўзбекистонда аҳолини чорвачилик

маҳсулотларига бўлган талабини қондиришда чорвачилик маҳсулотларини

кўпайтириш ва унинг самарадорлигини ошириш бўйича таклифлар ишлаб

чиқилган. Шунингдек, хорижлик олимлар Г.А.Аванесова, И.А.Алтухин,

В.И.Гайдук, Ф.Котлер, П.Г.А.Женнингслар томонидан бажарилган илмий-

тадқиқотлар натижасида ишлаб чиқилган таклиф ва тавсиялар қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини кўпайтириш ва чорвачилик тармоғига хизмат

кўрсатувчи сервис хизматини ривожлантириш, маҳсулот етиштиришни

кўпайтириш ҳамда тармоқ самарадорлигини оширишда муҳим назарий ва

услубий қўлланма сифатида хизмат қилмоқда. Бу вазиятда озиқ-овқат

таъминоти масаласи кучайиб, айрим давлатлар ўзи етиштирган асосий

турдаги озиқ-овқат маҳсулотларини четга чиқармаслик чораларини

кўрмоқда. Шунинг учун қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат маҳсулотлари

ишлаб чиқариш бугунги кунда энг долзарб масалага айланиб бормоқда.

Таҳлиллар ва натижалар. 2021 йил апрель ойида Жаҳон банки ўз

ҳисоботида Европа ва Марказий Осиё давлатларида иқтисодиётнинг ўсиш

суръатларини таъминлайдиган манба қишлоқ хўжалиги эканлигини эълон

қилиб, бу борада Ўзбекистонда имкониятлар катталигига алоҳида эътибор

қаратди. Шунингдек, давлатимиз раҳбари энди барча ҳокимлар, сектор

раҳбарлари аграр соҳадаги резервларни сафарбар қилиб, маҳсулот ишлаб

чиқаришни кўпайтириши кераклигини таъкидлади. Шундагина иқтисо-

диётнинг бошқа тармоқларидаги йўқотишлар ўрнини қисман тўлдириб,

аҳоли бандлиги ва даромадини таъминлаш мумкинлиги таъкидланди.

Маълумки, мамлакатимиз қишлоқ хўжалигида ғоят кенг қамровли ва

жиддий ислоҳотлар олиб борилмоқда. Хусусан, пахта ва ғаллага давлат

буюртмасидан воз кечилиб, нарх белгилаш эркинлаштирилди. Маҳсулот

ишлаб чиқаришда кластер тизимига ўтилди ва уларнинг ривожланиши

учун барча шароитлар яратилди. Бундан мақсад – маҳсулот ҳажмини

кескин ошириш, юқори қўшилган қиймат ва янги иш ўринлари яратиш, энг

асосийси – даромад ва манфаатдорликни оширишдан иборат.

Кластерлар қишлоқ хўжалигида инновацион ғоялар ва тежамкор

технологияларни жорий қилиб, иқтисодий самарадорликни таъминла-

моқда. Мисол учун, ўтган йили Қуйичирчиқ туманидаги “ТСТ кластер”,

Дўстлик туманидаги “Сангзор текстиль” кластери пахтадан гектаридан

ўртача 30-35 центнер хирмон кўтариб, ҳосилдорликни ундан олдинги йил-

га нисбатан қарийб 2 баробарга оширди. Қўрғонтепа туманидаги “Хан-

текс” кластери томчилатиб суғориш жорий қилинган пахта майдонларида

ўртача 70 центнергача ҳосил олди.

Бундай натижалар пахтачиликда ҳали резерв кўплигини яққол кўрса-

тиб турибди. Кластерлар бу имкониятлардан тўлиқ фойдаланиб, ўзи фао-

лият юритаётган туманнинг ижтимоий-иқтисодий ривожига ҳисса

Page 168: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

168

қўшиши, одамларнинг онги ва турмуш тарзини ижобий томонга ўзгар-

тириш кераклиги лозим.

Бунинг учун зарур қулайликлар яратилмоқда, яъни пандемия таъси-

рини юмшатиш бўйича қабул қилинган фармонларга мувофиқ, кредит-

ларни қайтариш муддати узайтирилди, солиқ бўйича қатор енгилликлар

жорий қилинди.

Буни тўғри баҳолаган, юртини севган кластерлар раҳбарлари пахта

ҳосилдорлигини 10 центнерга ва ғалла бўйича 20 центнерга ошириш

бўйича ташаббус билан чиқмоқда. Президентимиз таъкидлаганидек, бугун-

ги оғир шароитда барча раҳбарлар ва фермерлар бир бўлиб, маҳсулот

ишлаб чиқаришни кўпайтириш билан шуғулланиши зарур.

Кластерлар фаолиятини мувофиқлаштириш, илғор тажрибаларни

кенг жорий қилиш мақсадида пахта етиштирувчи ва қайта ишловчи клас-

терлар уюшмасини ташкил қилиш ташаббуси маъқулланди. Мутахассис-

ларнинг фикрига кўра, бу йил сув таъминоти жуда оғир бўлади. Шунинг

учун сув ресурсларини тежаб ишлатиш ғоят муҳим, сувни 2 баробар

иқтисод қилиш чораларини кўриш зарур. Сув хўжалиги вазирлигига ушбу

ҳаётий ресурснинг аниқ ҳисоб-китоблар асосида ажратилишини таъмин-

лаш, бу йил 150 минг гектар майдонда сув тежовчи, шу жумладан, 44 минг

гектарда томчилатиб суғориш технологияларини жорий қилиш вазифаси

юклатилган ҳолда амалга оширилмоқда.

Пандемия натижасида охирги уч ойда мамлакатимизга кириб келаёт-

ган ун ҳажми ўтган йилнинг шу даврига нисбатан қарийб 50 фоизга, дон 31

фоизга камайди. Бугунги эпидемиологик вазият ҳар қандай шароитга тайёр

бўлиш даркорлигини, озиқ-овқат аҳолининг талаби даражасида захира

қилиниши зарурлигини кўрсатмоқда.

Ўтган йили ғалланинг давлат харид нархлари оширилиб, деҳқонлар-

нинг манфаатдорлиги таъминлангани ва қўшимча дон етиштирилгани учун

ички бозордаги нархлар барқарор сақланиб турибди. Бу мавсумда эса

қўшимча агротехник тадбирларни бажариб, ғалла ҳосилдорлигини 20 цент-

нер кўпайтириш, гектаридан камида 70 центнердан ҳосил олиш чоралари-

ни кўриш зарур ҳисобланмоқда.

Мамлакатимизда жорий йилда ташкил қилинган 102 та ғаллачилик

кластери фермерларга намуна бўлиб, олинган қўшимча дон ҳисобидан аҳо-

лига арзон гўшт, балиқ ва паррандачилик маҳсулотлари етказиб бериши

мақсадга мувофиқ.

Пандемия даврида барча давлатлар озиқ-овқат маҳсулотлари танқис-

лиги юзага келишининг олдини олишга қаратилган жиддий чораларни

кўрмоқда. Ўтган йили май-декабрь ойларида юртимизга 116 минг тонна

кунгабоқар, 7 минг тонна соя, 15 минг тонна гуруч, 2,6 минг тонна дуккак-

ли экин ёрмалари импорт қилинган. Бу озиқ-овқат маҳсулотлари турлари

ва ҳажмини кўпайтириш устида жиддий ишлаш кераклигини англатади.

Нафақат импорт ўрнини тўлдириш, балки янги экспорт бозорларида мам-

лакатимиз ўрин топиш зарур. Шундагина ҳозирги глобал инқироздан

кучли давлат бўлиб чиқиш мумкин.

Page 169: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

169

Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ҳажмини кўпайтириш мақсадида

10 минг гектар янги боғ ва 9 минг гектар токзорлар орасига картошка, саб-

зи, пиёз, саримсоқпиёз, кўкат, нўхат, мош, ловия, помидор, бодринг, бул-

ғор қалампири ва полиз экинлари экиш бўйича кўрсатма берилди.

Бахмал, Янгиобод, Фориш ва Қўшработ туманларида юзлаб қудуқлар

қазилиб, 10 минг гектар лалми ер майдонларида узумзорлар барпо этилган

эди. Ушбу тажрибани барча вилоятларда жорий қилиш, лалми ерли туман-

ларга бурғулаш техникалари етказиб бериш зарур эканлиги, барча сек-

тор раҳбарлари ўз ҳудудида озиқ-овқат заҳирасини ҳисоб-китоб қилиб,

ички имкониятларини кенгайтириб бориши кераклиги мақсадга мувофиқ

деб топилди.

Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини чуқур қайта ишлаш ва озиқ-овқат

саноатини янада ривожлантиришнинг устувор вазифаларига бағишланган

семинардаЎзбекистон Республикаси Президенти Администрацияси,

Вазирлар Маҳкамаси масъул ходимлари, турли вазирлик ва идоралар

раҳбарлари, маҳаллий ҳокимликлар мутасаддилари, Жаҳон банки, Осиё

тараққиёт банки каби халқаро молия ташкилотларининг мамлакатимиздаги

вакиллари, шунингдек, қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат маҳсулотлари

ишлаб чиқарувчилари, тадбиркорлик субъектлари, фермерлар,

экспортёрлар қатнашганлиги ижобий самара беришга таъсир кўрсатади.

Кейинги йилларда амалга оширилаётган ислоҳотлар иқтисодиётнинг барча

тармоқларини, жумладан, озиқ-овқат саноатини ривожлантириш, хусусий

сектор фаолиятини қўллаб-қувватлаш, қўшимча қийматга эга маҳсулотлар

ишлаб чиқариш ҳажмини кўпайтиришга қаратилгани билан ҳам аҳамиятли

бўлмоқда. Албатта, ушбу соҳаларда салмоқли ютуқларга эришиш билан

биргаликда камчиликлар ҳам кўзга ташланмоқда. Хусусан, мамлакатда

йилига ўртача 16 миллион тоннадан ортиқ мева-сабзавот, полиз ва

дуккакли маҳсулотлар, 1,5 миллион тоннага яқин гўшт, 10 миллион

тоннага яқин сут ишлаб чиқарилса-да, уларни саноат усулида қайта ишлаш

даражаси ўртача 15-20 фоизни ташкил қилмоқда. Агрологистика тизими

яхши ривожланмаган, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини сақлаш ва

саралаш хизматлари талаб даражасида эмаслиги ҳосилнинг қарийб 30

фоизи исроф бўлишига олиб келмоқда. Етиштирилган маҳсулотларни

халқаро стандартларга мос лаборатория текширувидан ўтказишда ҳам

муаммолар кўзга ташланади.

Маълумотларга кўра, мамлакатимизда етиштирилаётган сабзавот

маҳсулотларининг бор-йўғи 3-4 фоизи, меванинг 11 фоизи экспорт қилин-

моқда. Демак, бу борада ҳам ҳали ўрганилиши, жорий этилиши зарур

бўлган жиҳатлар бор.

Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг 2019 йил 29 июлдаги “Қиш-

лоқ хўжалиги маҳсулотларини чуқур қайта ишлаш ва озиқ-овқат саноатини

янада ривожлантириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги

қарори шу каби муаммоларга тезкор ечим топиш, соҳага янги механизм-

ларни жорий этиш мақсадида қабул қилинган эди. Қарорга асосан, қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш бўйича 174 ва озиқ-овқат соҳасида

Page 170: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

170

импорт ўрнини босувчи маҳсулотлар ишлаб чиқариш бўйича 24 йирик

инвестиция лойиҳаси амалга оширилиши белгиланган, мева-сабзавотчи-

ликка ихтисослашган туманларда мавжуд самарасиз боғлар ўрнида 36

минг гектар интенсив боғлар ташкил этилиши кўзда тутилган. Ана шу

вазифалар ижросини таъминлаш, қарор мазмун-моҳиятини мамлакатимиз-

нинг барча ҳудудларидан келган қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат маҳсу-

лотлари ишлаб чиқарувчилари, тадбиркорлар ва фермерларга янада кенг-

роқ тушунтириш мақсадида ташкил этилган семинарда соҳага доир

янгиликлар, мавжуд муаммолар атрофлича муҳокама қилинди. Тегишли

дастурларда белгиланган лойиҳаларни ўз вақтида ва самарали татбиқ этиш

юзасидан фикр алмашилди.

Таъкидланганидек, озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқариш ва экс-

портини кўпайтириш борасида муҳим масалаларни ҳал қилишга киришил-

ган. Жумладан, жаҳон бозоридаги талаблардан келиб чиққан ҳолда экс-

портбоп қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқаришга асосий усту-

вор вазифа сифатида қаралмоқда. Жойлардаги ҳолат таҳлил қилинганда,

бугунги кунда мева-сабзавотчиликка ихтисослашган 55 тумандаги аҳвол

кўнгилдагидек эмаслиги, боғдорчилик ва узумчиликдаги аҳволни тубдан

яхшилаш мақсадида Қишлоқ хўжалиги вазирлиги ҳузурида Боғдорчилик

ва иссиқхона хўжалигини ривожлантириш, Узумчилик ва виночиликни

ривожлантириш агентликлари ташкил қилинди. Бу тизимдаги лойиҳаларни

имтиёзли молиялаштириш учун ҳар икки агентликда махсус жамғарма

ташкил қилинди. Бу эса тадбиркорлар ва фермерлар учун янги имконият-

лар яратади.

Интенсив боғдорчиликда биринчи маротаба бир қатор имтиёзлар

жорий қилинди. Жумладан, интенсив боғларда сув тежовчи технология-

ларни жорий қилиш бўйича 1 гектарга қилинган харажатнинг 6 миллион

сўми давлат бюджетидан қопланади. Шунингдек, умумий майдони 35

гектардан кўп бўлган интенсив боғларга сув чиқариш мақсадидаги 120

миллион сўмгача бўлган харажатлар учун давлат томонидан субсидия

ажратилади.

Бугунги кунда кўп тадбиркорларимизни тижорат кредити олишда

кафиллик масаласи қийнаб келаётгани сир эмас. Эндиликда интенсив боғ

барпо этиш учун олинадиган кредитнинг 50 фоизигача бўлган қисми

Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришни қўллаб-қувватлаш давлат

жамғармаси томонидан кафиллик асосида берилиши белгиланмоқда.

Шунингдек, замонавий логистика марказлари, иссиқхоналар ва музлат-

кичли омборхоналар қуришга ҳам алоҳида эътибор қаратилади. Бугунги

кунда юртимизда атиги 31 агрологистика маркази фаолият юритмоқда.

Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини сақлайдиган 760 минг тонна сиғимга

эга 1500 та музлаткичли омборхона мавжуд. Улар жами етиштирилган

мева-сабзавотларнинг 4,5-5 фоизини қамраб олади, холос.

2019 - 2021 йилларда Андижон, Бухоро, Жиззах, Самарқанд, Сурхон-

дарё, Тошкент, Фарғона ва Хоразм вилоятларида халқаро молия институт-

лари маблағлари ҳисобидан 3 миллион тонна сиғимга эга, шунингдек,

Page 171: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

171

Қорақалпоғистон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент шаҳрида сиғими

360 минг тонна бўлган жами 37 замонавий агрологистика марказлари

ташкил этилади.

Президентимиз таъкидлаганидек: “Қишлоқ хўжалигидаги ислоҳот-

лар, ер майдонлари тўлиқ хусусий кластер ва кооперацияларга берилгани

пахтачиликда ҳосилдорликни бир йилда ўртача 10 фоизга ошириш

имконини яратди. Мева-сабзавотчилик, ғаллачилик ва чорвачиликда ҳам

500 га яқин кластер ва кооперациялар фаолияти йўлга қўйилди. Бунинг

натижасида, пандемиянинг салбий таъсирига қарамасдан, 1 миллиард

долларлик мева-сабзавот экспорт қилинди. Бу йил 91 минг гектар ер

майдони қайтадан фойдаланишга киритилди. 133 минг гектар ёки ўтган

йилга нисбатан 2 баробар кўп майдонда сувни тежайдиган технологиялар

жорий этилди.”18

Хулоса ва таклифлар. Агрокластерларни тартибга солишда муам-

молар мавжудлиги сезилмоқда. Қишлоқ хўжалигини жадал ривожланти-

риш, унинг иқтисодий самарадорлигини ошириш, қишлоқ аҳлининг тур-

муш шароитини яхшилаш, манфаатдорлигини таъминлаш масалалари

соҳада ишлаб чиқаришнинг замонавий усули - кластерлар тизими

билан боғлиқ.Бироқ ўтган даврдаги тажриба кластерларни ҳуқуқий жиҳат-

дан тартибга солиш борасида қатор муаммолар борлигини кўрсатмоқда.

Жумладан:

- агросаноат кластерининг ҳуқуқий мақоми белгиланмаган, яъни

норматив-ҳуқуқий ҳужжатларда агросаноат кластерининг мақоми, унинг

мезонлари ва тугатиш асослари мавжуд эмас;

- агросаноат кластерларини ташкил этиш юзасидан ягона ёндашув

мавжуд эмас. Мева-сабзавот кластерлари фаолияти ташаббускор, маҳаллий

давлат ҳокимияти органлари ва Қишлоқ хўжалиги вазирлиги ўртасида

тузиладиган уч томонлама келишув асосида, шоличилик кластерлари

ташаббускор ва маҳаллий давлат ҳокимияти органлар билан тузиладиган

икки томонлама битим асосида йўлга қўйилади;

- агросаноат кластерлари ва давлат ўртасидаги муносабатлар тартиб-

га солинмаган;

- фермер хўжаликларини агросаноат кластерларига мажбурий

тартибда бириктирилиши амалиёти мавжуд;

- агросаноат кластерларига ер участкаларини ажратишда ягона ёнда-

шув мавжуд эмас;

- агросаноат кластерларининг ер участкаларини олиб қўйиш ва

фермерлар хўжаликлари билан шартномаларини бекор қилишда маъмурий

аралашувлар мавжуд;

- агрокластерларнинг ривожланишига асосий туртки бўладиган қиш-

лоқ хўжалиги кооперацияларини шакллантириш тизими мавжуд эмас;

18Мирзиёев Ш.М. Ўзбекистон Республикаси Президентининг Олий Мажлисга Мурожаатномаси, Халқ сўзи,

29.12.2020 йил

Page 172: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

172

- ўзаро ҳамкорлик муносабатларини ўрнатиш ва эркин бирлашишга

руҳий (психологик) жиҳатдан тайёр эмаслик, хўжалик юритишда ўз-ўзини

бошқариш кўникмаларининг етишмаслиги;

- кооперация тузилмаларини ташкил этишга агробизнеснинг ҳисса-

дорлик корхоналари, хусусий тадбиркорлари ва воситачилари томонидан

қарши таъсир ва рақобатнинг мавжудлиги таъсир кўрсатмоқда. Демак,

инновацион иқтисодиёт имкониятларидан фойдаланган ҳолда иқтисодий

самарадорликни оширишда қишлоқ хўжалиги агрокластерларининг

аҳамиятини янада оширишимиз зарур.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2019

йил 29 июлдаги “Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини чуқур қайта ишлаш ва

озиқ-овқат саноатини янада ривожлантириш бўйича қўшимча чора-

тадбирлар тўғрисида”ги қарори

2. Мирзиёев Ш.М. Ўзбекистон Республикаси Президентининг Олий

Мажлисга Мурожаатномаси, Халқ сўзи, 29.12.2020 йил

3. Fayzieva Shirin Shodmonovna, Yuldashev Nuriddin Negmatovich. THE

ROLE OF LIVESTOCK REFORM IN THE DEVELOPMENT OF THE

COUNTRY'S ECONOMY. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. https://saarj.comISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2,

February 2021 Impact Factor: SJIF 2021 = 7.492

1. Ergashev R.Kh., Khamraeva S.N., Fayzieva Sh.Sh. Innovative

development of agricultural infrastructure: problems and ways of its

achievement // The phenomenon of market economy: from the origins to

the present day. Partnership in the face of risk and uncertainty. - 2020 .-- S.

310-319.

2. Fayzieva Sh.Sh. Value of competitive business strategies and

enterprise strategy.

3. Fayzieva Sh.Sh., Djalilovna N. M., Yuldasheva Sh. A. The main

directions of reforms in the livestock sector in the development of the

country's economy// TRANS Asian Journal of Marketing & Management

Research (TAJMMR). – 2020. – Т. 9. – №. 4. – С. 67-71.

4. http://www.lex.uz. - Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари

маълумотлари миллий базаси.

5. www.gov.uz.-Хукумат сайти.

АҲОЛИНИ ОЗИҚ-ОВҚАТ МАҲСУЛОТЛАРИ БИЛАН

ТАЪМИНЛАШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Хасанов Шамсиддин Хафизович

ҚарМИИ “Молия” кафедраси катта ўқитувчиси

Аннотация. Мақола аҳолини озиқ-овқат маҳсулотлари билан

таъминлашда озиқ-овқат экинлари етиштириш ҳажмларини кўпайтириш ва

ўстирилаётган навлар турларининг кўламини кенгайтириш ва шу асосда

Page 173: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

173

аҳолининг озиқ-овқат маҳсулотларига бўлган талабини тўла қондириш-

нинг долзарб масалаларига бағишланган.

Аннотация. Статья посвящена актуальным вопросам увеличения

объемов выращивания продовольственных культур и расширения ассорти-

мента сортов и на этой основе полного удовлетворения потребности

населения в продуктах питания.

Annotation. The article is devoted to topical issues of increasing the

volume of growing food crops and expanding the range of varieties and, on this

basis, fully meeting the needs of the population for food.

Калит сўзлар: Озиқ-овқат хавфсизлиги, хусусий кластер ва коопе-

рациялар, импортга боғлиқлик, импорт бозорларини диверсификациялаш.

Ключевые слова: Продовольственная безопасность, частные клас-

теры и кооперативы, зависимость от импорта, диверсификация импортных

рынков.

Key words: Food security, private clusters and cooperatives, import

dependence, diversification of import markets.

Кириш. Ер юзида иқлим ўзгаришининг натижасида юз бераётган

табиий офатлар, ерларни суғориш учун сув танқислиги, қурғоқчилик каби

вазиятлар озиқ-овқат маҳсулотлари етиштиришни қийинлаштирмоқда.

айниқса 2020 йилда бошланган ва ҳамон давом этаётган коронавирус

пандемияси муаммонинг янада муракаблаштирмоқда. Оқибатда дунё озиқ-

овқат бозорларида нарх-наво кўтарилиб бормоқда. коронавирус инфек-

цияси тарқалишига қарши курашиш ва бошқа глобал хавф-хатарлар

шароитида аҳолини асосий турдаги озиқ-овқат ҳамда қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари билан узлуксиз ва барқарор нархларда таъминлаш борасида

қатор ислоҳотлар амалга оширилмоқда, мамлакатимиз аҳолисининг озиқ-

овқат товарларига ҳамда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларига бўлган

эҳтиёжларини тўла қондириш, озиқ-овқат бозоридаги барқарорликни

таъминлаш масаласига катта эътибор қаратилмоқда.

Озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда қишлоқ хўжалиги муҳим

ўрин тутади. бу борада Ўзбекистон республикаси Президенти Ш.М.Мир-

зиёев Олий Мажлисга мурожаатномасида таъкидлаганларидек “қишлоқ

хўжалигидаги ислоҳотлар, ер майдонлари тўлиқ хусусий кластер ва

кооперацияларга берилгани пахтачиликда ҳосилдорликни бир йилда ўрта-

ча 10 фоизга ошириш имконини яратди. мева-сабзавотчилик, ғаллачилик

ва чорвачиликда ҳам 500 га яқин кластер ва кооперациялар фаолияти йўлга

қўйилди. бунинг натижасида, пандемиянинг салбий таъсирига қарамасдан,

1 миллиард долларлик мева-сабзавот экспорт қилинди. Бу йил 91 минг

гектар ер майдони қайтадан фойдаланишга киритилди. 133 минг гектар ёки

ўтган йилга нисбатан 2 баробар кўп майдонда сувни тежайдиган

технологиялар жорий этилди”19 19 https://president.uz/uz/lists/view/4057 Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий

Мажлисга Мурожаатномаси.// 29.12.2020 й.

Page 174: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

174

Озиқ-овқат хавфсизлиги республикамиз аҳолисининг асосий озиқ-

овқат маҳсулотлари билан етарли даражада ички имкониятлардан

фойдаланган ҳолда таъминланишини, импортга боғлиқликни минимум

даражасига эришишни ифодалайди. ўзбекистон мустақилликка эришгани-

дан сўнг озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш учун икки йўналишда чора-

тадбирлар амалга оширилди:

Қишлоқ аҳолиси томорқа майдонларини кенгайтириш ва янгиларини

ажратиб бериш;

қишлоқ хўжалиги экинлари таркибини қайта кўриб чиқиш.

давлатнинг озиқ-овқатга оид сиёсати картошка, мева-сабзавот

маҳсулотлари билан ҳам ўз-ўзини таъминлашни кўзда тутади. аҳолига

етарли даражада чорвачилик маҳсулотлари ва ўсимлик ёғи етказиб бериш,

қишлоқ хўжалик маҳсулотларини қайта ишлаш ва сақлаш учун зарур

бўлган базани барпо этиш, шунингдек, озиқ-овқат маҳсулотлари асосий

турларининг етарли захирасини шакллантириш, уларнинг чакана баҳолари

барқарорлигини таъминлашга эришиш, четдан келтирилаётган маҳсулот-

лар ҳажмларини қисқартириб бориш кабилар ҳам озиқ-овқат хавфсизли-

гини таъминлашнинг муҳим йўналишлари ҳисобланади.

Озиқ-овқат хавфсизлиги бу иқтисодиётнинг шундай ҳолати бўлиб,

бунда жаҳон бозорлари тебранишларидан қатъий назар бир томондан,

илмий асосланган кўрсаткичларга мос миқдорларда, иккинчи томондан

тиббий меъёрлар даражасида истеъмолни қондириш учун шарт-шароит

яратилган ҳолда аҳолини озиқ-овқат маҳсулотлари билан барқарор

таъминлаш кафолатланади.20

Озиқ-овқат хавфсизлигига эришишнинг асосий мақсади ички ва

ташқи салбий таъсирга боғлиқ бўлмаган ҳолда қайта ишловчи корхоналар-

ни хомашё, аҳолини озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминлашдир. у

ҳатто валютанинг етишмаслиги, четдан маҳсулотларни олиб киришда

бошқа мамлакатлар томонидан тўсиқлар қўйилиши, нархларнинг ўсишига

боғлиқ бўлмаган бўлиши керак.

Озиқ-овқат хавфсизлигига эришишнинг муҳим шартлари қуйида-

гилар:

− ҳар бир инсон учун озиқ-овқат маҳсулотларининг етарли бўлиши

(етарли миқдорда унинг таклифи);

− аҳоли барча итимоий тоифалари, шу жумладан кам таъминланган

аҳоли томонидан озиқ-овқат маҳсулотларини сотиб олишнинг иқтисодий

жиҳатдан имконияти (истеъмолчилик талабининг тўлов қобилияти);

− меъёрда овқатланиш учун юқори сифатли маҳсулотларни истеъ-

мол қилишнинг етарли миқдорда бўлиши.21

Республикамиз аҳолисининг кўпайиб бораётгани, урбанизация

жараёнларининг кучайиб бориши, қишлоқ хўжалиги экини майдонлари-

20 www.icarda.org - Қурғокчилик ҳудудларда қишлоқ хўжалиги тадқиотлари бўйча халқаро маркази

(ICARDA)нинг расмий сайти 21 Д.Н.Саидова, И.Б.Рустамова, Ш.А.Турсунов. “Аграр сиёсат ва озиқ-овкат хавфсизлиги”. Ўқув

қўлланма. Т.: “ЎзР Фанлар Академияси Асосий кутубхонаси” босмахонаси нашриёти, 2016. – 257 б.

Page 175: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

175

нинг қисқариб бориши озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқариш ва

аҳолининг эҳтиёжларини тўла қондириш имкониятларини кенгайтириш

масаласини кун тартибига қўймоқда. Статистик маълумотларга кўра,

қишлоқ хўжалиги экинлари экин майдони 2016 йилда 3706,7 минг гектар-

ни ташкил этган бўлса, 2020 йилга келиб, 3373,1 минг гектарни ташкил

этган. Ўтган давр ичида қишлоқ хўжалиги экинлари экин майдон 333.6

минг гектарга камайган.22 Шунга қарамасдан 2016 йилда 115599,2 млрд.

сўмлик қишлоқ хўжалиги маҳсулоти етиштирилган бўлса, 2020 йилда

249754,5 млрд. сўмлик қишлоқ хўжалиги маҳсулоти етиштирилган.

Мустақиллик йилларида республика аграр тармоғида қонунчиликни

такомиллаштириш, шунингдек, қишлоқ хўжалигини ривожлантириш

борасидаги қатор давлат дастурлари, қонцепция ва чора-тадбирлар

мажмуининг ҳаётга тадбиқ этилиши, иқтисодиётнинг аграр секторида

таркибий ўзгаришлар ва диверсификациялаш, шунингдек, ресурслардан

оқилона фойдаланишга қаратилган комплекс чора-тадбирларни амалга

ошириш эвазига қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ҳажмининг барқарор

ўсиб бориши таъминланмоқда (1-расм)

1-расм. Ўзбекистонда 2016-2020 йилларда қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг

ўсиши динамикаси.23

Кўриниб турибдики, коронавирус пандемиясига қарамасдан қишлоқ

хўжалиги маҳсулотлари ҳажмининг барқарор ўсиб бориши таъминлан-

моқда. Гарчи 2017 йил 2016 йилга нисбатан дехқончилик маҳсулотлари

ишлаб чиқариш ҳажми 98,2 фоизни, 2018 йилда 2017 йилга нисбатан 95,8

фоизни ташкил этган бўлсада, 2019 йилда ўтган йилга нисбатан 104,8

фоизни ташкил этган. 2020 йилда 2019 йилга нисбатан қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари ишлаб чиқариш ҳажми 102.8 фоизга, жумладан дехқончи-

лик 103.4 фоизга ва чорвачилик 102.1 фоизга ошганлигини кўришимиз

мумкин.

22https://stat.uz/uz/default/press-relizlar/7658-2021-yil 23 https://www.stat.uz/uz/rasmiy-statistika/agriculture-2 маълумотлари асосида муаллиф томонидан

тузилди.

Қишлоқ хўжалигимаҳсулотлари ишлабчиқариш-нинг ўсишсуръати; 2016; 106,3

Қишлоқ хўжалигимаҳсулотлари ишлабчиқариш-нинг ўсишсуръати; 2017; 101,0

Қишлоқ хўжалигимаҳсулотлари ишлабчиқариш-нинг ўсишсуръати; 2018; 100,2

Қишлоқ хўжалигимаҳсулотлари ишлабчиқариш-нинг ўсишсуръати; 2019; 103,3

Қишлоқ хўжалигимаҳсулотлари ишлабчиқариш-нинг ўсишсуръати; 2020; 102,8

Деҳқончилик; 2016; 105,7

Деҳқончилик; 2017; 98,2

Деҳқончилик; 2018; 95,8

Деҳқончилик; 2019; 104,8 Деҳқончилик; 2020;

103,4

Чорвачилик; 2016; 107,0

Чорвачилик; 2017; 104,1

Чорвачилик; 2018; 105,7

Чорвачилик; 2019; 101,6

Чорвачилик; 2020; 102,1

Қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари ишлаб

чиқариш-нинг ўсиш…

Деҳқончилик Чорвачилик

Page 176: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

176

Хўжалик тоифалари бўйича таҳлиллар, қишлоқ хўжалиги маҳсулот-

лари умумий ҳажмининг 68,0 фоизи – деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжалик-

ларига, 27,8 фоизи – фермер хўжаликларига, 4,2 фоизи – қишлоқ хўжалиги

фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларга тўғри келишини кўрсат-

моқда. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари улушининг ҳудудлар бўйича

хўжалик тоифалари кесимида тақсимланиши таҳлил қилинганда, энг юқо-

ри кўрсаткичлар барча ҳудудларда деҳқон (шахсий ёрдамчи) хўжалик-

ларига тўғри келиши кузатилди.

Республикада келгусида озиқ-овқат экинлари етиштириш ҳажмлари-

ни кўпайтириш ва ўстирилаётган навлар турларининг кўламини кенгайти-

риш ва шу асосда аҳолининг озиқ-овқат маҳсулотларига бўлган талабини

тўла қондириш бўйича тизимли чораларнинг амалга оширилиши туфайли,

2020- йилнинг январь - декабрида барча тоифадаги хўжаликлар томонидан

7 566,6 минг т. дон экинлари (2019- йилнинг январь - декабрига нисбатан

1,7 % га кўп), 3 143,5 минг т. картошка (1,7 % га кўп), 10 459,5 минг т.

сабзавотлар (2,4 % га кўп), 2 134,4 минг т. полиз экинлари (3,2 % га кўп), 2

864,0 минг т. мева ва резаворлар (4,0 % га кўп), 1 639,2 минг т. узум (2,2 %

га кўп) етиштирилди.24

Фикримизча, ўзбекистон республикасида озиқ-овқат хавфсизлигини

таъминлаш механизми қуйидаги муҳим жиҳатларни ўз ичига олиши

лозим:

- Ўзбекистонда озиқ-овқат нархлари барқарорлигини таъминлаш

борасида ягона давлат стратегияси ишлаб чиқиш;

- озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашнинг қонуний, ҳуқуқий-

меъёрий асосларини такомиллаштириб бориш;

- агросаноат мажмуасида озиқ-овқат ишлаб чиқаришни тартибга

солиш ва рағбатлантириш;

- хориждан олиб келинадиган озиқ-овқат маҳсулотларининг импорт

бозорларини диверсификация қилиш;

- озиқ-овқат маҳсулотлари импортида концентрациялашув

даражасини пасайтириш ва транспорт харажатларини камайтириш.

Ўзбекистон республикасида қишлоқ хўжалиги озиқ-овқат

маҳсулотларини ишлаб чиқариш ҳажмларини янада кўпайтириш, қишлоқ

хўжалиги маҳсулотлари бозорини барқарор ривожланишини таьминлаш,

юксак ишлаб чиқариш самарадорлигига эришиш мақсадга мувофиқдир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий

Мажлисга мурожаатномаси.// 29.12.2020 й.

2. Д.Н.Саидова, И.Б.Рустамова, Ш.А.Турсунов. “Аграр сиёсат ва

озиқ-овкат хавфсизлиги”. Ўқув қўлланма. Т.: “ЎзР Фанлар Академияси

асосий кутубхонаси” босмахонаси нашриёти, 2016. – 257 б.

3. www.icarda.org - қурғокчилик ҳудудларда қишлоқ хўжалиги

тадқиотлари бўйча халқаро маркази (icarda)нинг расмий сайти

24https://stat.uz/uz/default/press-relizlar/7658-2021-yil

Page 177: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

177

4. https://stat.uz/uz/default/press-relizlar/7658-2021-yil

ЎЗБЕКИСТОНДА КАМБАҒАЛЛИКНИ ҚИСҚАРТИРИШДА

ОИЛАВИЙ ТАДБИРКОРЛИК СОҲАСИДАГИ ИСЛОҲОТЛАР

Хўжамов Жамшид Тўхтамуродович

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти 1-курс магистратура талабаси

Рамазонов Шамил Улуғбек ўғли

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти 1-курс магистратура талабаси

Аннотация. Мақолада оилавий бизнес ва тадбиркорликнинг камбағал-

ликни қисқартиришдаги ўрни ва аҳамияти тўғрисида баён этилган бўлиб, унда

оилавий тадбиркорликнинг назарий асослари кенг ёритилган.

Калит сўзлар: камбағаллик, оилавий бизнес, тадбиркорлик ва кичик

бизнес

Аннотация.В статье обсуждается роль и значение семейного биз-

неса и предпринимательства в сокращении бедности, освещаются теорети-

ческие основы семейного бизнеса.

Ключевые слова: бедность, семейный бизнес, предпринима-

тельство, малый бизнес

Annotation. The article discusses the role and importance of family

business and entrepreneurship in poverty reduction, highlights the theoretical

foundations of family business.

Keywords: poverty, family business, entrepreneurship, small business

Кириш. Инновацион иқтисодиёт шароитида давлатлар ўзаро

манфаатли ҳамкорлик алоқаларини кенгайтириши давр талаби ҳисоб-

ланади. Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг тараққиёт дастурларида

белгиланган мақсадларни ҳал этиш борасида амалга оширилаётган

ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар, чора-тадбирлар натижасида эришилаёт-

ган ижобий тенденцияларга қарамай, камбағаллик муаммоси барча

ривожланаётган мамлакатлар қатори Ўзбекистон Республикасида ҳам

ечилиши зарур бўлган муаммолардан бирига айланди. Айниқса, бугун

дунё бўйлаб кенг қулоч ёйган COVID-19 (коронавирус) пандемияси

даврида карантиннинг глобаллашуви шароитида камбағалликнинг салбий

оқибатлари яна бир бор намоён бўлди.

Мамлакатимизда камбағаллик “кам таъминланганлик” тушунчаси

билан алмаштириб ишлатилган эди. Бугунги кунда олиб борилаётган очиқ

демократик сиёсат туфайли мазкур муаммонинг мавжудлиги, унинг ечими

бўйича чуқур таҳлиллар қилинмоқда.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2020 йил

24 январь куни Олий Мажлисга йўллаган Мурожаатномасида

республикамизда камбағалликни қисқартириш учун ўз ечимини кутаётган

долзарб масала сифатида кун тартибига қўйилди. Давлатимиз раҳбарига

кўра, “Ҳудудларда, айниқса, қишлоқларда аҳолининг аксарият қисми

етарли даромад манбаига эга эмаслиги сир эмас. Ҳар қандай мамлакатда

Page 178: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

178

бўлгани каби бизда ҳам кам таъминланган аҳоли қатламлари мавжуд.

Турли ҳисоб-китобларга кўра, улар тахминан 12-15 фоизни ташкил этади.

Бу ўринда гап кичкина рақамлар эмас, балки аҳолимизнинг 4-5

миллионлик вакиллари ҳақида бормоқда. Бу уларнинг бир кунлик

даромади 10-13 минг сўмдан ошмаяпти, дегани. Ёки бир оилада машина

ҳам, чорва ҳам бўлиши мумкин, лекин бир киши оғир касал бўлса, оила

даромадининг камида 70 фоизи уни даволатишга кетади. Хўш бундай

оилани ўзига тўқ дейиш мумкинми?

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Мавзу юзасидан хорижлик А.Smit,

Delmon J. Gerrard M.B. Winter M., Morris E. каби иқтисодчи

олимларнинг, МДҲ мамлакатларидан Н.И.Баранец, И.В.Барбашин,

О.И.Витковская, Д.А.Волков, Т.А. Гурько, С.О.Календжянларнинг ҳамда

ўзбек олимлари - Абдуллаев Ё., Юлдашев Ш., Абдуллаева Р.Г.,

Абдурахимова Ё.М., Абдурахимов М.М., Ахмедов У.Қ., Беркинов Б.Б.,

Асқарова М.Т. ҳамда Абдурахимова С.О.ларнинг оилавий бизнес ва

тадбиркорликка бағишланган асарлари мавжуд бўлиб, илмий мақолани

тайёрлашда улардан фойдаланилди.

Тадқиқот методлари. Мақолада монографик кузатув, тизимли

ёндашув, анализ ва синтез усуллариданфойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Камбағалликни камайтириш ойлик ёки

нафақа миқдорини кўпайтириш, ёппасига кредит бериш, дегани эмас.

Бунинг учун, энг аввало, аҳолини касбга ўқитиш, молиявий саводхонли-

гини ошириш, уларда тадбиркорлик ҳиссини уйғотиш, инфратузилмани

яхшилаш, фарзандларини ўқитиш, сифатли даволаниш, манзилли нафақа

тўлаш тизимини жорий қилиш керак” [1].

Айниқса, Ўзбекистон Республикаси Президенти ташаббуси билан

иқтисодий тараққиёт ва қамбағалликни қисқартириш вазирлигининг

ташкил этилиши айнан ушбу вазифалар ижросини тизимли таъминлашда

амалий ёрдам бўлди, шунингдек, ислоҳотлар амалга оширилаётганининг

ёрқин ифодаси сифатида эътироф этилди.

Камбағаллик кўрсаткичлари таҳлил қилишдан мақсад давлат ва

фуқаролик жамиятининг камбағал инсонлар қаторига тушиб қолган аҳоли

қатлами учун манзилли дастурларни ишлаб чиқиш ҳамда аҳоли турмуш

даражасини оширишдан иборат. Маълумки, БМТ камбағаллик чегарасини

асосий товар ва хизматлар учун зарур бўлган даромадлар сифатида

белгилайди. Камбағаллик даражаси нисбий тушунча бўлиб, муайян

мамлакатнинг умумий фаровонлик даражасига боғлиқ. Жаҳон амалиётида

камбағалликни ҳисоблаш концепциялари мавжуд. Ушбу концепциялар

бир-бирини инкор этмаган ҳолда, аксинча бири иккинчисини тўлдиради.

Ўзбекистонда амалга оширилган ислоҳотлар натижасида кўп

тармоқли оилавий тадбиркорлик шакллантирилди. Бунда оилаларда

хусусий мулкчиликни ривожлантиришга асосий устуворлик берилди.

Аҳоли ўз ихтиёридаги ер ва бошқа ресурсларга эга бўлган ҳолда турли

шаклдаги мулкни бошқариш ва унда даромад олиш имкониятига эга

бўлмоқда. Таҳлилларга кўра, оилавий тадбиркорликнинг кичик бизнес

Page 179: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

179

шаклини аҳоли бандлиги ва иқтисодиётни барқарор ривожланишини

таъминлашга йўналтириш самарали йўл ҳисобланади.

Бугунги кунда аҳолини иш билан таъминлаш, айниқса, кичик бизнес

соҳаларида ишга лаёқатли ёшларни фаол ишга жалб этиш зарур

ҳисобланади. Иқтисодиётнинг барча тармоқларида 2019 йилда меҳнат

ресурслари 2015 йилга нисбатан 3,2 фоизга ошган. Шу даврда иқтисодий

фаол аҳоли 5,1 фоизга, бандларнинг ўртача сони 13058,3 минг кишидан

13850,5 минг кишига ошди.

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантириш эса кўп

тармоқли бозор иқтисодиётини шакллантиришнинг асосини ташкил

қилди. 2010-2019 йиллар мобайнида кичик бизнеснинг ялпи ички

маҳсулотдаги улуши 52,5%дан 60,8%гача ошди.

Ўзбекистон Республикасида 2012 йил 26 апрелдаги ЎРҚ-327-сонли

“Оилавий тадбиркорлик тўғрисида”ги Қонуннинг қабул қилиниши

натижасида оилавий корхонани ташкил этиш ва давлат рўйхатидан

ўтказиш, оилавий корхона ҳамда унинг иштирокчиларининг ҳуқуқ ва

мажбуриятлари, оилавий корхона иштирокчилари ва ёлланма ходимлари-

нинг ижтимоий муҳофазаси, оилавий корхона фаолияти эркинлигининг

кафолат нормалари белгилаб берилди. Оилавий тадбиркорлик фаолияти

билан шуғулланаётган ва шуғулланмоқчи бўлган фуқароларга янада қулай

шарт-шароит яратиш, шунингдек, оила бюджетлари даромадларини

кўпайтиришнинг, иш билан банд бўлмаган аҳолини ишлаб чиқариш

фаолиятига жалб этишнинг ва халқ ҳунармандчилигининг кўп асрлик

анъаналарини сақлаб қолишнинг энг самарали воситаларидан бири

сифатида оилавий тадбиркорликни ҳамда ҳунармандчиликни янада

ривожлантириш мақсадида “Юридик шахс ташкил этмасдан оилавий

тадбиркорликни ҳамда ҳунармандчилик фаолиятини ривожлантириш ва

кенгайтириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикаси

Вазирлар Маҳкамасининг 2009 йил 29 июлда 216-сонли қарори қабул

қилинди.

Оилавий тадбиркорликнинг ривожланишида давлатнинг кичик

бизнес, уни рағбатлантириш ва қўллаб-қувватлаш борасидаги сиёсати ҳал

қилувчи роль ўйнайди. Иқтисодий фаолиятни амалга ошириш шароитлари

қанчалик либерал бўлса, хусусий ташаббус шунчалик фаол ва аҳолининг

тадбиркорликка жалб этилиши даражаси шунчалик юқори бўлади.

Оилавий тадбиркорликнинг асосий хусусиятлари қуйидагилардан

иборат:

- қулай ва тезкор қарорлар қабул қилиш имконияти;

- ишлаб чиқарувчиларнинг кўпроқ шу ҳудуддаги бозорга

йўналтирилганлиги;

- бандликни сақлаб туриш ва янги иш ўринларини ташкил этиш;

- йирик ишлаб чиқарувчиларга нисбатан ёрдамчи функцияларни

бажариш;

- дастлабки инвестицияларнинг кичик ҳажми;

Page 180: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

180

- оилавий корхоналарда ишлаб чиқаришнинг иқтисодий самарадор-

лиги юқори бўлади.

- оилавий корхоналарнинг инновацион хусусияти.

Оила тадбиркорлиги ишсизликни бартараф этиш билан бирга, яна бир

қанча афзалликлари мавжуд:

- мулкий муносабатларда зиддият бўлмайди. Агар оила аъзоларидан

таркиб топган бўлса, барча мулк шу аъзоларга тегишли бўлади.

- иш берувчи ва ишловчи ўртасидаги муносабатда ҳам зиддият йўқ, чунки

уларнинг иккаласида ҳам битта оила аъзолари иштирок этади.

- меҳнат натижасидан манфаатдорлик ҳам бир хил. Барча қонуний

даромадлар оила аъзоларига тегишли бўлади.

- ворислик - оилавий бизнеснинг асосий жиҳатларидан бири

ҳисобланади. Агар корхонанинг энг кекса ходими ишдан кетса, унинг катта

фарзанди ушбу тадбиркорликни бошқариши мумкин, кичиги - аниқ лойиҳа

устида ишлаши мумкин, набиралари эса шогирд сифатида ишга жалб қилиниши

мумкин. Бошқача айтганда, оилавий корхона ўз мутахассисларини ўзи учун

тарбиялашга интилади. Демак, одамларда ички интилиш ҳиссиёти пайдо бўлади.

Бу эса, жамият тараққиёти учун муҳим омиддир. Шу жиҳатлари билан, оилавий

тадбиркорликни ривожлантириш муҳим концептуал аҳамиятга эга

ҳисобланади.

Оилавий тадбиркорликнинг ниҳоятда катталиги қуйидагиларда намоён

бўлади:

• оилаларнинг моддий фаровонлигини таъминлайди;

• оила аъзолари ўзини ўзи иш билан банд қила олади;

• аҳоли бандлиги муаммоси ҳал қилинади.

Шунингдек, ЯИМда, касаначиликда, қишлоқ хўжалиги маҳсулоти

ҳажмида, қурилиш ишлари, савдо ва хизмат кўрсатиш соҳаларида оилавий

бизнес ва тадбиркорликнинг Шу ўринда фикримизча, жамиятда тадбиркорлар

сони бутун аҳолига нисбатан эмас, балки оилалар сонига нисбатан ҳисоблаш ҳар

томонлама мақсадга мувофиқ келарди. Чунки ҳар бир оилада тадбиркор

бўлишига эришсаккина, бутун аҳолининг фаровонлигини таъминлашга

муваффақ бўламиз. Қишлоқ хўжалиги соҳасида оилавий тадбиркорликни

ривожлантириш, бандлик муаммосини, айниқса, хотин-қизлар, қишлоқ

ёшларини иш билан таъминлаш, оилаларнинг даромадини сезиларли

даражада кўпайтириш, мамлакатимиз аҳолисининг фаровонлигини

ошириш имконини яратади. Бу биринчидан, аҳолини иш билан таъминлаш

орқали оилаларнинг муҳим даромад манбаи ва мулкдорлар синфини

шакллантиришнинг асоси бўлса, иккинчидан, мамлакатимиз бозорини

хизматларга эҳтиёжини қондириш орқали аҳолининг турмуш даражаси

ошишига сабаб бўлади.

Оилавий тадбиркорлик оилалар фаровонлигини сезиларли даражада

оширади. Тадбиркорлик билан шуғулланувчи оила -бандлик ва даромадга,

ўз келажагини яхшироқ бошқаришга, ўз ишини топиш, ўз қобилиятлари ва

истеъдодини намоён қилиш имкониятларига эга бўлади. Шунингдек,

оилавий тадбиркорлик фаолиятининг қулайлиги ва афзаллиги шундаки,

Page 181: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

181

уни ташкил этишнинг осонлиги ва ихчамлиги, ишчи кучи ва меҳнат

ресурсларининг оиладан етишиб чиқиши (зарурат туғилганда ёлланма

ишчилардан фойдаланилади), аниқ мижозлар талаби учун маҳсулот ишлаб

чиқариши, маҳаллий хом-ашёлардан кенг фойдаланиши, товар ва хизмат-

ларни сотиш эса маҳаллий бозорларда амалга оширилади.

Республикамизда аҳолининг бандлиги ва оила даромадларининг

барқарор ўсишини таъминлашга доир вазифаларини ҳал этишда

тадбиркорликнинг турли анъанавий шаклларини кенг ривожлантиришга

янада устувор аҳамият берилмокда. Бугунги кунда кооперация асосида

оила хўжалиги шароитида ишлаб чиқаришни ташкил этиш ҳам шулар

жумласига киради.

Республикамизда оилавий тадбиркорликнинг ривожланиши учун

етарлича шароитлар яратилган. Жумладан, Ўзбекистон Республикаси

Президенти Фармонлари ва Вазирлар Маҳкамасининг қарорлари,

"Хусусийлаштириш ва давлат тасарруфидан чиқариш тўғрисида"ги, "Фермер

хўжаликлари тўғрисида"ги, "Деҳқон хўжаликлари тўғрисида"ги ва

"Тадбиркорлик фаолиятлари эркинлигининг кафолатлари" тўғрисидаги

қонунлар хусусий мулкка ва оила мулкига таяниб иш юритувчи

тадбиркорлик субъектлари фаолиятини ривожлантиришга хизмат

қилмоқда. Оилавий тадбиркорликни ташкил этиш, юритиш ўзига яраша

машаққатли ва зиддиятларга бой, шу билан бирга, манфаатли эканлиги

барчамизга маълум. Фаолиятнинг ижобий томонлари қуйидагиларда акс

этади:

- оила бюджети яхлит ҳолда тўпланади;

- меҳнатга лаёқатли бўлмаганлар (16 ёшга тўлмаган ва нафақа

ёшидаги фуқаролар, фарзанд тарбияси билан банд аёллар, ногиронлар) ҳам

ўз имкониятларидан келиб чиқиб, ўзларига юклатилган вазифаларни

бажарадилар;

- иш вақтининг аниқ белгиланмаганлиги;

- иштирокчиларнинг қавм-қариндошликлари вазифа ва юкламаларни

бир-бирларини тўлдириб бажариб тура олишларини белгилаб, ўзаро

тушунмовчиликлар келиб чиқишига йўл қўймайди.

Шунингдек, оилавий тадбиркорликни янада ривожлантириш учун

мамлакатимизда бир қанча ислоҳотлар олиб борилмоқда. Ёш тадбиркор-

ларни қўллаб қувватлаш мақсадида турли кредит ва субсидияларнинг

ажратилиши, маҳалларда кам таъминланган, ижтимоий ҳимояга муҳтож

ҳамда камбағал ҳисобланган фуқароларни оила тадбиркорлигига жалб

этиш мақсадлари сари йўналтирилган дастурларнинг ишлаб чиқилгани,

жумладан, “Ҳар бир оила - тадбиркор” давлат дастурининг амал қилаёт-

гани, иқтисодчи, ҳуқуқшунос, ҳисобчи ва психолог каби мутахассислар

билан семинар-тренинглар ва турли лойиҳа, танловларнинг

ўтказилаётганлиги, молиявий ёрдам олиш йўлларини соддалаштириш ва

уни электронлаштириш, тижорат банклари томонидан микрокредитлар

ҳажмини ошириш, банкларнинг шаҳобчаларини кўпайтириш ва кредит

бериш шартларини юмшатиш, оилавий тадбиркорлик субъектлари

Page 182: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

182

фаолиятини кафолатлаш мақсадида суғурта тизимини такомиллаштириш,

оила тадбиркорлиги билан шуғулланаётганларнинг малакаларини ошириш

ҳамда уларнинг дунёқарашларини кенгайтириш мақсадида махсус ўқув

марказларини ташкил этиш шулар жумласидандир.

Хулоса. Хулоса қилиб айтганда, камбағалликни қисқартириш бугун-

ги куннинг ечилиши лозим бўлган асосий масалалардан бири сифатида

намоён бўлмоқда. Бунинг учун эса, хориж тажрибаларидан фойдаланган

ҳолда, шунингдек, ўзимиздаги анъанавий касб-корларни, йўқолиб бораёт-

ган қадриятлар сифатида ҳунармандчиликнинг турли йўналишларини

тиклаш асосида, аҳолини ўзини-ўзи банд қилиш тамойилига асосланиб

оилавий бизнес ва тадбиркорликни ривожлантириш мақсадга мувофиқдир.

Ҳаттоки, бунда қишлоқ хўжалиги соҳасидаги тадбиркорликни ҳам

киритган ҳолда айтишимиз мумкинки, томорқа хўжаликлари ва деҳқон

хўжаликлари ҳам охирги йилларда ўз даромадларини ошириб боришмоқда.

Давлатимиз томонидан эса уларга кенг имкониятлар яратилди. Айнан 2021

йил 1 апрелда қабул қилинган янги таҳрирдаги Ўзбекистон Республикаси

“Деҳқон хўжалиги тўғрисида”ги Қонуннинг қабул қилиниши деҳқон

хўжаликларига кўп имкониятлар яратиб бермоқда. Хусусан, 0,06 гектардан

1 гектаргача ер майдонларининг айнан боғдорчилик, сабзавотчилик,

мевачилик, узумчилик ёки полиз экинлари ишлаб чиқаришига

ажратилишининг ўзиёқ давлатимизда оилавий тадбиркорликнинг

ривожланишига кафолатдир.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикасининг қонуни. Оилавий тадбиркорлик

тўғрисида. ЎзР қонун ҳужжатлари тўплами, 2012 йил 26 апрель

2. Ўзбекистон Республикасининг “Тадбиркорлик фаолияти

эркинлигининг кафолатлари тўғрисида”ги 02.05.2012 й.даги №ЎРҚ-328-

сонли Қонуни.

3. Ўзбекистон Республикаси Президенти Фармони. “Ўзбекистон

Республикасини янада ривожлантиришнинг Ҳаракатлар стратегияси

тўғрисида”ги ПФ-4947 ЎР Қонун ҳужжатлари тўплами, 2017 й., 7 февраль

4. Беркинов Б.Б., Асқарова М.Т., Абдурахимова С. Ўзбекистоннинг

ривожланиш стратегияси: ўқув қўлланма. – Т.: 2019., 78 бет

5. Самиева Г.Т. Пандемия шароитида деҳқон хўжалиги ва томорқа ер

эгалари фаолиятининг аҳоли турмуш даражасини оширишдаги роли.

Молия ва банк иши журнали. ОАК эътирофидаги журналнинг махсус сони,

2/2020 318-324-бетлар

6. Khakimov, Rashid, and Samiyeva G. Toxirovna. "Agrarian Sector of

the Republic of Uzbekistan in a Way of Development and Features of Enterprise

Activity." International Journal on Orange Technologies, vol. 2, no. 10, 11 Oct.

2020, pp. 53-57

7. Samiyeva G.T. The Main Tasks Of Farms And Dekhkan Farms In

Ensuring Productive Security In Uzbekistan //Journal of Contemporary Issues in

Business and Government Vol. – 2021. – Т. 27. – №. 1

Page 183: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

183

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАРНИ ИШЛАБ

ЧИҚАРИШДА ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИНИНГ ДАВЛАТ

ТОМОНИДАН ҚЎЛЛАБ-ҚУВВАТЛАНИШИ

Хўжақулова Нигора Рустамовна

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти,

“Инновацион иқтисодиёт” кафедраси таянч докторанти

Аннотация: Мақолада доривор ўсимликлар етиштиришнинг мазмун -

моҳияти таҳлил қилинган ва қишлоқ хўжалигида доривор ўсимликларни

етиштиришнинг иқтисодий асослари бўйича илмий таклиф берилган.

Аннотация: В статьепредставлена сущность выращивания лекарст-

венных растений и представлено научное предложение об экономических

основах выращивания лекарственных растений в сельском хозяйстве.

Abstract: In the article the essence of the cultivation of medicinal plants

is presented end the scientific proposal in the economic bases of cultivation of

medicinal plants in agriculture is presented.

Калит сўзлар: доривор ўсимликлар, иқтисодий асос, самарадорлик.

Ключевые слова: лекарственные растения, экономическая основа,

эффективность.

Keywords: medicinal plants, economic basis, efficiency.

Кириш. Замонавий дунёда доривор ўсимликларга бўлган қизиқишни

ошириш тенденцияси мавжуд, яъни уларнинг инсон организмига ижобий

таъсир кўрсатиш қобилияти. Аҳолининг миқдорий ўсиши, касалликлар-

нинг профилактик диагностикаси сифатининг яхшиланиши, доривор ўсим-

ликлар ўсишининг табиий майдонларининг қисқариши доривор ўсимлик

хом ашёсига бўлган талабни доимий равишда ошириб бориш тенденцияси-

га олиб келди. Жаҳон Соғлиқни сақлаш ташкилоти маълумотларига кўра,

бугунги кунда 60,0% дан ортиқ дори воситалари таркибида (маълум дара-

жада) ўсимлик компонентлари мавжуд [10].

Ўзбекистон Республикасида ҳам фармацевтика саноатининг жадал

ривожланиши доривор ўсимликлар хом-ашёсига бўлган талабни кескин

ортишига сабаб бўлмоқда. Таъкидлаш жоизки, республикамизда табиий

ҳолда ўсадиган доривор ўсимликлар захираларининг чегараланганлиги

туфайли фармацевтика саноати корхоналарининг доривор ўсимликлар

хом-ашёсига бўлган талабини, асосан, доривор ўсимликлар етиштириш

орқалигина қондириш мумкин. Ҳозирги вақтда доривор ўсимликлар

мамлакатимизнинг ихтисослашган фермер, ўрмон, деҳқон ва бошқа

мулкчилик шаклидаги хўжаликларида етиштирилмоқда. Лекин, уларни

етиштириш технологиялари мукаммал ишлаб чиқилмаганлиги сабабли,

айрим ечилиши ва ишлаб чиқилиши лозим бўлган муаммоларни келтириб

чиқармоқда. Шу боис ҳам фармацевтика саноатини сифатли, мўл,

таннархи арзон ва экологик соф хом-ашё билан таъминлаш долзарб

вазифалардан бири бўлиб қолмоқда.

Page 184: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

184

Доривор ўсимлик хом ашёсини ишлаб чиқаришда тадбиркорлик

фаолиятини самарали ривожлантириш нафақат тегишли ҳудудий ва ресурс

салоҳиятини, балки ижтимоий-иқтисодий шарт-шароитлар, қулай ишби-

лармонлик муҳити ва давлат томонидан қўллаб-қувватлашни ҳам талаб

этади. Тадбиркорлик, ижтимоий ва иқтисодий ҳаёт ҳодисаси сифатида

катта ижодий таъсирга эга: иқтисодиётга зарур мослашувчанликни беради,

молиявий, меҳнат ва ишлаб чиқариш ресурсларини сафарбар қилади, бозор

иқтисодиётининг кўплаб иқтисодий ва ижтимоий муаммоларини ҳал

қилади, биринчи навбатда, давлат ва алоҳида ҳудудларнинг иқтисодий

ўсишини таъминлайди, шунингдек, аҳоли бандлигини оширишга кўмакла-

шади.

Мавзуга оид адабиётларнинг таҳлили. Инсонга минг йиллар

давомида асосий шифо воситасида хизмат қилиб келган доривор ўсимлик-

лардан тайёрланган табиий препатлар ХХ ва ХХI-асрларда тез ва кучли

таъсир этувчи - тезкор ёрдам бериш имконини берувчи кимёвий препарат-

лар томонидан сиқиб чиқарила бошланди. Лекин, шу билан бир қаторда,

доривор ўсимликлар хом-ашёси даволаш амалиётида яхши самара беради-

ган, синовдан ўтган ишончли восита ҳисобланади.

Жаҳонда ҳозирги кунда доривор ўсимликларнинг истеъмол сифати-

инсоннинг соғлом турмуш тарзи ва экологик хавфсизлигини ўта муҳим

ташкил этувчилардан ҳисобланади. Доривор ўсимликларни тиббиёт ва

қисман озиқ-овқат саноати учун, шунингдек инсонни яшаш муҳитини

соғломлаштириш мақсадида фойдаланиш долзарблиги кундан-кун ошиб

бормоқда. Дунёнинг кўпгина етакчи давлатларидаги ҳолат фикримизнинг

далилидир. Масалан, Россия Федерациясида яқин ўртада доривор ўсимлик-

лар хом ашёсига талаб ва эхтиёж ўсиб бораётганини эътироф этган ҳолда,

жаҳон “тиббиёт маҳсулотлар” етишмаслиги инқирозини бошдан кечираёт-

гани, фитотерапия асри бошланганини таъкидлаш ўринли бўлади.

Бугунги кунда Россиянинг корхоналарида эфир мойли ва доривор

ўсимликлар хом ашёсига бўлган эхтиёж мутахассислар ҳисоб-китоби

бўйича эфир мойлари учун 2500-3500 тонна, доривор ўсимликлар учун

100 000 тоннадан кўпроқни ташкил этади [5].

Доривор ўсимликларни Россиянинг Волга бўйи ҳудудида етиштириш

масалаларига В.А.Гушина, С.А.Кгиникаткина, Н.В.Николайченко, И.А.Во-

ронова, М.Н.Худенко, К.С.Пименов, В.И.Норовяткина ва бошқаларнинг

тадқиқотлари бағишланган.

Марказий Осиёда ўсимликлар дунёсини тадқиқот қилиш ишлари

қадимдан бошланган. Табобат илмининг султони Абу Али ибн Сино

ўзининг бутун дунёга машҳур 5 жилдлик “Тиб қонунлари” (“Китоб ал-

қонун фит-тибб”), шунингдек, “Сачратқи ўсимлиги ҳақида” (“Фил-

ҳиндубо”), “Шифобахш воситалар” (“Ал-адвият ал қалбия”) асарларида

келтирилган 2600 га яқин дори воситаларининг 1400 дан кўпроғини

доривор ўсимликлардан тайёрланишини айтиб ўтган.

Page 185: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

185

Ўзбекистонда, шу жумладан Қорақалпоғистонда доривор ўсимлик-

лар тарқалиши ва уларнинг хомашё захираларига А.С.Юлдашев,

М.И.Икромов ва В.А.Тилеумуватова ларнинг илмий ишлари бағишланган.

Ҳозирги вақтда Ўзбекистонда доривор ўсимликларини ўрганиш,

уларнинг захирасини аниқлаш, тайёрлаш, ўстириш ва хорижий мамлакат-

лардан келтирилган турларини экиб кўпайтириш ишлари жуда кенг миқёс-

да олиб борилмоқда, шулар жумласига Тошкент фармацевтика институти,

Тошкент, Андижон, Самарканд, Бухоро тиббиёт ва педагогик, қишлоқ

хўжалиги ва бошка институтлар, Тошкент, Самарканд ва Нукус универси-

тетлари хамда республика Фанлар Академиясига қарашли ўсимлик модда-

лари кимёси, Био-органик, Ботаника ва бошка илмий текшириш институт-

лари ҳамда Ботаника боғининг тегишли кафедралари ва лаборатория

ходимлари шуғулланиб келмокдалар. Бу борада Ўзбекистоннинг қуйидаги

атоқли олимларининг хизматлари салмоқлидир: С.Ю.Юнусов, О.С.Соди-

ков, К.3.Зокиров, X.А.Абдуазимов, П.X.Йулдошев, Н.К.Абубакиров,

Р.Л.Хазановин, А.Я.Бутков, И.И.Гранитов, И.П.Цукерваник, И.К.Коми-

лов, Н.С.Келгинбоев, М.Б.Султонов ва бошкалар.

Тадқиқот услуби. Изланишларимиз натижасида қишлоқ хўжалигида

доривор ўсимликлар етиштириш ва кайта ишлашни янада ривожлантириш

масалалари ўрганилган бўлиб, истиқболда қишлоқ хўжалигида доривор

ўсимликлар етиштириш ва кайта ишлашда инновацион технологияларни

жорий этишни кенг ривожлантириш бўйича илмий хулосалар ва таклифлар

ишлаб чиқилган. Тадқиқотни олиб бориш жараёнида абстракт фикрлаш,

мантиқий ёндашув, қиёсий таҳлил каби усулларидан кенг фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Ўсимлик препаратининг сифати ва самара-

дорлиги кўп жиҳатдан унинг таркибий қисмларига боғлиқ бўлганлиги

сабабли қайта ишловчи компаниялар ўсимлик материалларига энг юқори

талабни қўяди. Ўсимлик материалларининг доимий сифати бошқарилади-

ган ва стандартизациялаштирилган ўсиб борадиган шароит билан таъмин-

ланади. Атроф муҳит шароити, органик моддаларнинг юқори концентра-

цияси ва қисқа транспорт йўллари катта аҳамиятга эга. Ишлаб чиқариш

жараёнининг барча босқичлари аналитик ҳисоб-китоблар билан текшири-

лади ва мураккаб тизимни англатади.

Бугунги кунда республикамизнинг барча ҳудудларида, ўрмон фонди

ҳамда қишлоқ хўжалиги ерларида доривор ўсимликлар етиштирилади.

Аммо, доривор ўсимликлар етиштирувчилар ҳар доим ҳам ўз маҳсулотла-

рига харидор топмаганлар, доривор ўсимликларни қайта ишловчилар эса

табиий дори воситалари учун хомашё танқислигига учраганлар.

Эндиликда фармацевтика саноати ҳар йили доривор ўсимлик тур-

лари ва ҳажми бўйича Ўзбекистон Республикаси Қишлоқ хўжалиги ва

Инновацион ривожланиш вазирликлари ҳамда Ўрмон хўжаликлари давлат

қўмитасига маълумот киритади. Бу хомашё етказиб берувчиларни кафолат-

ли харидини таъминлайди.

Қолаверса, бу фермер ва бошқа доривор ўсимликлар етиштирувчилар

учун катта имконият ва келажакка ишонч, дегани. Эндиликда доривор

Page 186: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

186

ўсимликлар етиштирувчиларга нафақат ички, балки ташқи бозорга сифат-

ли маҳсулот етказиб бериш имконияти кенгайди.

Бугунги кунда мамлакатимизнинг 148 та корхонаси 2000 дан зиёд

номдаги доривор воситаларни ишлаб чиқармоқда, бу эса бозор улушининг

55% дан ортиғини ташкил этади. Ушбу дорилар 35 фармокологик гуруҳ-

ларга киради ва тиббиётнинг 28 йўналишида фойдаланилади. 8500 дори-

лардан 6300 тури импорт қилинади. Халқаро тиббий амалиётда қўлланила-

диган 350 доривор ўсимликдан, республикада саноат плантацияларида 71

тури етиштирилади [14].

Биз қуйида ширинмия доривор ўсимлигининг етиштирилиши ва

сотилиши тўғрисидаги маълумотлар билан танишишимиз мумкин (1-

жадвал).

1-жадвал

2018 йилда Республикамизда ширинмия доривор ўсимлигининг

етиштирилиши ва сотилиш ҳолати25

Етиштирилган ўрмон хўжаликлар

номи

Сотилган хом ашё

миқдори

Сотиб олган корхоналар

номи

Миқдори

(тонна)

Суммаси

(минг сўм)

Ширинмия

1. Тахтакўпир ДЎХ, 15,0 9000,0 СП ООО Ленекст

Экстракт

2. Нукус махсус давлат ўрмон

хўжалиги

54,0 5400,0 Даеюнгмедикал МЧЖ

3. Чимбой давлат ўрмон хўжалиги 50,8 27400,0 BIO LIQUORICE

EXTRACT

4. Хужайли давлат ўрмон хўжалиги 160,0 424500,0 Шифобахш ДЎЕҚИМ

Хаваи МЧЖ

5. Элликқалъа давлат ўрмон

хўжалиги

24,0 16500,0 Бобуржон МЧЖ

6. Караузак давлат ўрмон хўжалиги 95,6 95600,0 СП ООО Ланекст Ракт

7. Муйноқ давлат ўрмон хўжалиги 38,5 38515,0 СП ООО Нукус

Ликорисе СП ООО

Ланехтракт

8. Казохдарё давлат ўрмон овчилик

хўжалиги

15,0 15000,0 BIO LIQUORICE

EXTRACT

9. Бекобод давлат ўрмон хўжалиги 6,0 600,0 Лаккор Интеннационал

МЧЖ

Фармацевтика корхоналари капиталининг 35,7%ни хорижий ҳам-

корлар улуши, 64,3% ни маҳаллий иштирокчилар улуши ташкил этади.

Биз буни юқоридаги жадвалда кўрсатилган ширинмия доривор ўсимлиги

мисолида ҳам кўришимиз мумкинки, мамлакатимизда етиштирилган дори-

вор ўсимликларнинг асосий истеъмолчиси фармацевтика корхоналари

ҳисобланади [14].

25

Манба.Ўзбекистон ўрмон хўжалиги кўмитаси маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилган.

Page 187: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

187

Шу ўринда бугунги кунда қарор билан ташкил этиладиган доривор

ўсимликлар кластерларига катта имконият ва бир қатор имтиёзлар

берилганини қайд этиш лозим. Бундан буён кластерлар орқали доривор

ўсимликлар етиштириш, қайта ишлаш ва экспортни амалга оширишлари

учун қулай бизнес муҳит яратилди.

Яна бир эътиборли жиҳат шундаки, кейинги вақтларда табиатда

ёввойи ҳолда ўсадиган доривор ўсимликларни асраш энг муҳим вазифалар

қаторига киритилиб, бундан буён камайиб бораётган табиий ҳолда ўсувчи

ноёб доривор ўсимликларни тўплаш (ғамлаш) ва ташқарига олиб чиқиш

учун рухсатномалар ажратиладиган квотанинг камида 50 %и ҳажмида

табиий плантацияларни барпо этиш шарти билан берилиши, камайиб

бораётган ноёб доривор ўсимликлар мавжуд бўлган “махсус ҳудуд”ларни

ажратиш ва уларни муҳофазага олиш белгилаб қўйилди.

Шу билан бирга доривор ўсимликларни плантацияларда

кўпайтириш, бунинг учун эса кўчатчилик ва уруғчиликни ривожлантириш,

янги турдагиларини интродукция қилиш, доривор ўсимликлар маданий

плантацияларини ва оналик кўчатзорларини барпо этиш учун олиб

келинадиган уруғ ва кўчатлар учун карантин рухсатномасини бериш

тартибини соддалаштиришга доир вазифалар белгиланди.

Бугунги кунда республикамизда Ўрмон хўжалиги давлат қўмитаси

таркибида 100 тага яқин ўрмон хўжаликлари фаолият юритмокда. Ўрмон

хўжаликлари тасарруфидаги ўрмон фонди ерларида ёввойи ҳолда ўсувчи

доривор ўсимликларининг 1200 га яқин турлари мавжуд.

Таъкидлаш лозимки, ўрмон хўжаликларида доривор ўсимликларни

маданий ҳолда етиштириш ҳам йўлга қўйилган. Бугунги кунда доривор

ўсимликларнинг 60 дан зиёд тури маданий ҳолда етиштирилмокда.

Жумладан, ёввойи ҳолда ўсувчи коврак ўсимлиги плантациялари 9000

гектар майдонда барпо этилиб, парвариш қилиб келинмоқда.

Бугунги кунда ўрмон хўжаликлари республикамиздаги 50 дан ортиқ

доривор ўсимликлари хомашёсини қайта ишловчи корхоналар билан

ҳамкорликни йўлга қўйган. Уларга шартнома асосида доривор ўсимликлар

хомашёси етказиб берилмоқда. Биргина 2019 йилда ўрмон хўжаликларида

5000 тонна доривор ва озиқ-овқатбоп ўсимликлар хомашёси етиштирилди.

Шундан 70 фоизи доривор ўсимликларни қайта ишловчи фармацевтика

корхоналарига етказиб берилди.

Шуни айтиш лозимки, юртимизда препаратли дори воситаларининг

ўрнини босувчи доривор ўсимликлар захираси етарли. Бироқ мамлакати-

миздаги мавжуд 150 га яқин фармацевтика корхоналарининг барчасида

ҳам доривор ўсимликлар хомашёсини қайта ишлаш йўлга қўйилмаган.

Статистик маълумотларга кўра, мамлакатимизда маҳаллий флорага

мансуб 4,3 минг турдан ортиқ ўсимликнинг 750 тури доривор ҳисобланиб,

улардан 112 таси илмий тиббиётда фойдаланиш учун рўйхатга олинган,

шундан 70 тури эса фармацевтика саноатида фаол қўлланиб келинмоқда.

Фармацевтика саноатининг бу йўналишдаги экспорт салоҳияти ортиб

боряпти. Масалан, қайта ишланган доривор ўсимликлардан олинган

Page 188: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

188

маҳсулотлар экспорти 2019 йилда 48 миллион АҚШ долларини ташкил

этган.

Кластер тизими қўлланилаётган тармоқлар қаторига эндиликда

доривор ўсимликлар соҳаси ҳам киритилди. Президентимизнинг 2020 йил

10 апрелдаги “Ёввойи ҳолда ўсувчи доривор ўсимликларни муҳофаза

қилиш, маданий ҳолда етиштириш, қайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан

оқилона фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарорига мувофиқ,

жорий йил 1 майдан бошлаб доривор ўсимликларни етиштириш, сақлаш,

бирламчи ёки чуқур қайта ишлаш кластерлари ташкил этилиши

белгиланди.

Ўсимлик кластери қандай йўлга қўйилади?

Бу саволга Ўзбекистон Фанлар академияси Навоий бўлими олимлари-

нинг фаолияти мисолида жавоб изласак. Сабаби, Нурота туманининг чекка

қишлоқларида ана шу тажриба муваффақиятли йўлга қўйилмоқда.

- Биринчи босқичда доривор ўсимликлар етиштириш фермер хўжалик-

лари ва қишлоқ жойлардаги аҳолининг томорқасида шартнома асосида

амалга оширилади, -дейди Ўзбекистон Фанлар академияси Навоий бўлими

раиси Абдураззоқ Мирзаев. – Шартномада етиштирилган доривор ўсим-

ликларни бугунги бозор талабидан келиб чиқиб, келишилган нархларда

сотиб олишни кластер ўз зиммасига олади. Бунда кластер томонидан дори-

вор ўсимликларнинг қайсидир турини экиш истагини билдирган фермер ва

томорқа эгалари ушбу доривор ўсимликлар уруғлари, экиш ва парвариш-

лаш агротехникаси тўғрисидаги услубий-амалий қўлланмалар билан

таъминланади. Бундан ташқари, Навоий бўлими олимлари томонидан

экилган доривор ўсимликлар ўсиш жараёнининг доимий мониторинги

видеокузатув асосида ва бевосита жойларга чиққан ҳолда олиб борилади

ҳамда мутахассислар томонидан зарурмй тавсиялар берилади. Шунингдек,

бўлим олимлари томонидан доривор ўсимликларни экиш учун ер майдо-

нини тайёрлашдан тортиб, то ҳосилни йиғиб олишгача бўлган даврдаги

барча суғориш, ўғит билан озиқлантириш ва зарурий агротехника тадбир-

ларига сарфланадиган харажатлар калькуляцияси ишлаб чиқилган бўлиб,

ушбу нархлар шартнома асосида доривор ўсимликларни экишни режалаш-

тирган фермерлар ва томорқа эгаларига тақдим этилади. Агар доривор

ўсимликларни экишни режалаштирган фермер ва томорқа эгасида маблағ-

га эҳтиёж бўлса, кластер томонидан таъминлаб берилади.

Албатта, бунда ажратилган маблағ фермер ва томорқа эгалари томо-

нидан шартнома асосида етиштирилган ҳосилнинг сотиб олиниш нархидан

чегириб қолинади.

Кластер ташкил этилгандан кейинги иккинчи босқичда бевосита

кластернинг ўзига 50 гектар ер майдони олинади ва 100 фоиз етиш-

тирилган ҳосилни қайта ишлаш йўлга қўйилади.

Кластер экспортга ҳам кўмаклашади.

Қарорда таъкидланганидек, доривор ўсимлик етиштирувчилар билан

маҳсулотни харид қилиш бўйича шартномалар тузиш, уларни уруғлик,

минерал ўғитлар, техника, ёқилғи ва бошқа воситалар билан таъминлаш,

Page 189: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

189

ихтисослаштирилган ҳудудларда доривор ўсимликларни етиштириш, уруғ-

ликлар ва кўчатлар тайёрлаш, босқичма-босқич плантациялар ташкил этиш

кластернинг асосий вазифалари сирасига киради.

Демак, доривор ўсимликлар кластери фаолиятида илм-фан ва ишлаб

чиқариш жараёнларининг интеграциялашуви ўз ифодасини топади. Деҳқон

ернинг тилини тушунади, ўсимлик етиштиришнинг халқона ва синалган

усулларини билади. Аммо уларнинг барчаси ҳам шифобахш ўсимликлар-

нинг таснифи-ю, уни ишлаб чиқаришдаги замонавий фан ютуқларидан

хабардор бўлавермайди. Шундан келиб чиқиб, кластерлар зиммасига

доривор ўсимликларни етиштириш ва уруғчилигини ташкил этишда илғор

илм-фан ютуқларини қўллаш, халқаро ташкилотлар билан ўзаро фаол

ҳамкорлик қилиш ва соҳага босқичма-босқич инновацион ечимлар (ноу-

хау) жорий этиш, хорижий компаниялар инвестициялари ҳамда илғор

технологияларини жалб қилиш каби масалалар ҳам юкланган.

Қувонарлиси, кластер доривор ўсимликлар ва улардан олинадиган

маҳсулотларга бўлган ички бозор талабини ўрганиш билан бирга экспорт

қилишда ҳам деҳқонга кўмакчи бўлади.

Тахминий ҳисоб-китобларимизга кўра, 10 гектар ерга экилган тапи-

намбурдан 200 тонна, 10 гектар мойчечакдан 4 тонна, 10 гектар амарант-

дан 15 тонна, 5 гектар кунжутдан эса 10 тонна ҳосил олишимиз мумкин.

Агар олинган ҳосилнинг 50 фоизи қайта ишланса, яъни тозаланиб, қурити-

либ, қадоқланиб, ёғ олиш ускуналарида ёғи ажратиб олинса, бундан кела-

диган фойда тахминан 3 миллиард сўмдан кўпроқни ташкил этади. Қайта

ишлаш ўн баробар фойда дегани.

Етиштирилган доривор ўсимликларни хомашё ҳолида сотиш билан

уни қайта ишлаб, тайёр маҳсулот кўринишида истеъмолчига етказиб

бериш ўртасидаги молиявий тафовутни мойчечак мисолида кўриш

мумкин.

Бугунги кунда мойчечакнинг қуритилган ҳолдаги гулининг бир килог-

раммини қайта ишловчиларга 25-35 минг сўмга сотиш мумкин. Ваҳоланки,

дорихоналарда мойчечакнинг кичик 2 граммлик пакетчаларда қадоқланиб,

ўн донаси жойлаштирилган картон қути идишдаги сотилиш баҳоси 5-6

минг сўмдир. Бундай пакетларда қадоқланган 1 килограмм мойчечакнинг

нархи 250-300 минг сўмни ташкил этмоқда. Бундан кўриниб турибдики,

хомашё ҳолида сотиладиган маҳсулот билан қайта ишланган, тўғридан-

тўғри истеъмол қилиш ҳолига келтирилган, харидоргир маҳсулотнинг

нархи ўртасидаги фарқ ўн баробар.

Қайта ишлашдан фермерга нима фойда?

Қайта ишлаб сотишнинг фойдаси ҳақида гап кетганда, бу жараёнда

фермер ёки томорқа эгаси қандай манфаатдор бўлади, деган савол

туғилади. Фермер ва томорқа эгалари хомашёдан кейинги – қайта ишлаш

жараёнидаги харажатлар қопланганидан сўнг тайёр маҳсулотлар сотили-

шидан олинган фойданинг эллик фоизигача шерик бўлишлари мумкин.

Демак, олимлар ва фермерлар ҳамда томорқа эгаларининг бундай одилона

ҳамкорлигидан сифатли маҳсулот етиштирувчилар ҳам манфаатдор бўлиб,

Page 190: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

190

бир килограмм мойчечак учун 25 минг сўм эмас, балки 100 минг сўмдан

даромад олади.

Бугунги кунда доривор ўсимликларни етиштириш ҳамда қайта

ишлашни кенг кўламда йўлга қўйиш нафақат аҳоли саломатлигини

яхшилаш учун балки юқори даражада иқтисодий самара ва яхши даромад

келтириши билан хам ахамиятли хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг “Ёввойи

ҳолда ўсувчи доривор ўсимликларни муҳофаза қилиш, маданий ҳолда

етиштириш, қайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан оқилона фойда-

ланиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 2020 йил 10 апрелдаги ПҚ-4670-

сонли Қарори

2. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг

«Ўзбекистон Республикаси Ўрмон хўжалиги давлат қўмитаси фаолиятини

ташкил этиш тўғрисида»ги 2017 йил 11 майдаги ПҚ-2966-сон қарори.

3. Эргашев Р.Х. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти – (дарслик), - Т.:

“Иқтисод молия” 2018, 402 б.

4. Тўхтаев Б.Ё., Махкамов Е.Х. ва бошқалар. Доривор ва озуқабоп

ўсимликлар плантацияларини ташкил этиш ва хом ашёсини тайёрлаш-

(йўриқнома), - Т.: 2015 йил.

5. Саттаров Ж.С. Биоразнообразие и ресурсы дикорастущих

лекарственных растений в некоторых районах Центрального

Таджикистана- (диссертация “доктор наук”) 2020 г.

6. Почупайло О.Е. Государственная поддержка предпринимательс-

кой деятельности в сфере производства лекарственного растительного

сырья (на примере Республики Крым) - (автореферат) - “Симферополь”

2019 г.

7. Эргашев Р.Х. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти – (дарслик), - Т.:

“Иқтисод молия” 2018, 402 б.

8. Н.Хўжақулова. "Пандемия шароитида доривор ўсимликлар етиш-

тириш ва қайта ишлашни янада ривожлантириш масалалари" // Самарқанд

иқтисодиёт ва сервис институти// "Сервис" илмий-амалий журнал. 2020

йил махсус сон, 47-50 бетлар.

9. Н.Р.Хўжақулова “Аҳоли саломатлигини яхшилаш ва иқтисодиёт-

ни ривожланишида доривор ўсимликларни етиштиришнинг иқтисодий

асосларини янада яхшилашнинг аҳамияти” // “Инновацион технологиялар”

Илмий-техник журналининг 2020 йил 4-сон, 96-100 бетлар.

10. Виноградов А. В. Список лекарственных растений, применяемых

в народной медицине Средней Азии / Сб. науч. тр. Туркменского гос.

мед.ин-та. 1950. –Т. 4. –С. 338-347.

11. Исмоилова С. “Фармацевтика саноати учун ноёб доривор ўсим-

ликларни етиштириш”, "Science and Education" Scientific Journal Volume 1

Issue 3 June 2020 111 www.openscience.uz

12. Ўзбекистон Республикаси Ўрмон хўжалиги давлат қўмитаси

маълумотлари.

Page 191: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

191

13.http://www.agriculture.uz/filesarchive/Мухаммадиев Б. Ўқув

қўлланма 2018 йил

14.https://cyberleninka.ru/article/n/farmatsevtika-sanoati-uchun-noyob-

dorivor-simliklarni-etishtirish

ҚАРШИ “ДУНЁ-М” АЖ КОРХОНАСИНИ

РИВОЖЛАНИШИГА МЕҲНАТ САМАРАДОРЛИГИНИНГ

ТАЪСИРИ

Шохўжаева Зебо Сафоевна - ҚарМИИ

“Инновацион иқтисодиёт” кафедраси доценти, и.ф.н.

Акбарова Шахноза Якуб қизи

ҚарМИИ 2-курс магистранти

Аннотация.Қашқадарё вилоятининг ижтимоий-иқтисодий

ривожланишини янада оширишда ҳудуддаги саноат корхоналарида меҳнат

самарадорлигини ошириш бугунги куннинг муҳим долзарб масаласи

ҳисобланади. Шу нуқтаи назардан ушбу мақолада вилоятнинг саноат

корхоналарида меҳнат самарадорлигини ошириш орқали ишлаб чиқариш

самарадорлиги ошиши таҳлил қилинган ва Қарши “ДУНЁ-М” корхонасини

ривожланишига қаратилган таклифлар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар: меҳнат унумдорлиги, меҳнат самарадорлиги,меҳнат

сарфи, таъсир этувчи омиллар, ички, омиллар, ташқи омиллар, ташкилий-

иқтисодий механизм.

Аннотация.Повышение производительности труда на

промышленных предприятиях региона является важным вопросом

дальнейшего ускорения социально-экономического развития

Кашкадарьинской области. В связи с этим в данной статье анализируется

повышение эффективности производства за счет повышения

производительности труда на промышленных предприятиях региона и

разрабатываются предложения по развитию Карши“ДУНЁ-М”.

Ключевые слова:производительность труда, производительность

труда, трудоемкость, влияющие факторы, внутренние, внешние факторы,

организационно-экономический механизм.

Annotation.Increasing labor productivity at industrial enterprises in the

region is an important issue for further accelerating the socio-economic

development of the Kashkadarya region. In this regard, this article analyzes the

increase in production efficiency by increasing labor productivity at industrial

enterprises in the region and develops proposals for the development of Karshi

"DUNYO-M".

Keywords: labor productivity, labor productivity, labor intensity,

influencing factors, internal, external factors, organizational and economic

mechanism.

Кириш. Мамлакатимизда сўнгги йилларда амалга оширилаётган

ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлардан кўзланган асосий мақсад инновацион

Page 192: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

192

тараққиётни жадаллаштириш, иқтисодий қудратни янада мустаҳкамлаш,

халқимиз фаровонлигини оширишга қаратилгандир. Бунинг учун мавжуд

заҳира ва имкониятлар ишга солиниб, хусусан юқори инновацион

технологияли ва замонавий муҳим саноат объектлари ҳамда ишлаб

чиқариш қувватларини ишга туширишга эътибор қаратилиб, мақсадли

дастурий чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. Айниқса, бу борада саноат

соҳасида меҳнат натижадорлигини ошириш юзасидан муайян натижаларга

эришилди, жумладан саноат маҳсулотларини ишлаб чиқариш ҳажми 2017

йилда 7,0 фоизга ошиб, ялпи ички маҳсулот таркибида саноатнинг улуши

34 фоиздан зиёдни ташкил этди. Ҳолбуки, бу кўрсаткич 2000 йилда 12,9

фоиздан иборат эди.

Бугунги кунда амалга оширилаётган ислоҳотларни янада

чуқурлаштириш борасида Президентимиз Ш.М.Мирзиёев томонидан

“...иқтисодиётни модернизация ва диверсификация қилиш, меҳнат

унумдорлигини ошириш орқали юқори иқтисодий ўсишни таъминлаш”26

вазифаси белгиланган, шунга мувофиқ ишлаб чиқаришни модернизация

қилиш, техник-технологик жиҳатдан янгилаш, юқори қўшимча қийматга

эга бўлган тайёр маҳсулот ишлаб чиқариш учун мавжуд омил ва

ресурслардан самарали тарзда фойдаланиш асосида меҳнат

самарадорлигини оширишнинг ташкилий-иқтисодий механизмини

такомиллаштириш қуйидаги сабабларга кўра, яъни: биринчидан, саноат

корхоналарида меҳнат самарадорлигини оширишнинг ташкилий-

иқтисодий механизмини асосий мезон ва кўрсаткичлари ҳамда баҳолаш

тизимини такомиллаштириш; иккинчидан, меҳнат самарадорлигига таъсир

кўрсатувчи омилларнинг таъсир кўламини аниқлаш ҳамда кўп омилли

таҳлил қилиш; учинчидан, меҳнат самарадорлигини оширишнинг заҳира

манбаларини аниқлаш; туртинчидан, меҳнат самарадорлигини

оширишнинг ташкилий-иқтисодий механизмини такомиллаштириш

бўйича комплекс тадқиқотлар олиб бориш ғоят долзарб илмий-амалий

аҳамиятга эгадир. Мазкур ҳолатлар танланган тадқиқот мавзуси доирасида

мақсадли йўналишларни белгилаб берди.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи.Кўпчилик иқтисодчи олимлар

“меҳнат самарадорлиги” ва “меҳнат унумдорлиги” тушунчаларини бир-

бирига ўхшаш тушунчалар, деб таъкидлашади. Масалан, В.И.Иваницский,

И.Н.Максименко ва Н.Н.Ушаковалар27 томонидан: “меҳнат самарадорлиги

бажарилган иш ҳажми учун меҳнат сарфларини камайтириш ёки яратишни

кўпайтириш билан боғлиқ меҳнат унумдорлиги орқали тавсифланади”

деган фикрни илгари сурилади. А.Ўлмасов ва А.Ваҳобовлар томонидан:

26 Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси

(28.12.2018). http://www.president.uz/uz/2228 27 Иваницский В.И., Максименко Р.Н., Ушакова Н.Н. “Экономика труда”. – М.: “Экономика”, 1990. – с.

334.

Page 193: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

193

“меҳнат унумдорлиги меҳнат натижасини, меҳнат самарадорлигини

англатади”28, деб эътироф этишган.

Шуни алоҳида қайд этиш лозимки, меҳнат самарадорлиги кенг

кўламли тушунча бўлиб, ишлаб чиқариш ва ноишлаб чиқаришдаги меҳнат

натижасининг сарфлардаги самарадорликни ўзида ифода этади. Бу

тушунчага академик Қ.Х.Абдураҳмонов кенг миқёсли тариф берган

“меҳнат самарадорлиги моддий ишлаб чиқариш соҳасидаги, ҳам инсон

меҳнат фаолиятининг бошқа соҳаларидаги маҳсулдорлигини

тавсифлайди”29.

Тадқиқот методлари. Тадқиқот жараёнида тизимли таҳлил,

индукция-дедукция, комплекс баҳолаш, гуруҳлаш, мантиқий ва таққослама

таҳлил, математик-статистика ва прогнозлаш усуллардан фойдаланилди.

Таҳлил ва натижалар.Қашқадарё вилоятининг йирик саноат

корхоналари ривожланишига меҳнат самарадорлигини оширишнинг

таъсирини кенгроқ аниқлашда, аввало меҳнат фаолиятидаги

натижаларининг баъзи ҳолларда юқори, баъзида эса паст бўлишининг

сабабини англаш унга таъсир кўрсатувчи кўрсаткичларни таҳлил қилиш

муҳим аҳамиятга эгадир. Меҳнат фаолиятининг асосий мақсади бу, бирор

натижага эришиш, масалан, маҳсулот ишлаб чиқариш ёки сифатли хизмат

кўрсатишдан иборатдир. Ҳар қандай ишчи ёки ишчилар гуруҳи учун мана

шу меҳнат фаолияти натижасининг унумдорлиги, яъни маълум иш вақти

бирлигида қанча маҳсулот ишлаб чиқарилганлиги муҳим аҳамият касб

этади ва бу натижа қанчалик юқори бўлса, маҳсулотнинг ҳар бир-

бирлигига сарфланадиган жонли меҳнат сарфи ва бошқа сарф-харажатлар

миқдори шунчалик камаяди. Ҳудди шу тарзда, меҳнат самарадорлиги

ошгани сари меҳнат натижаси ошиб боради ва унга сарфланадиган меҳнат

сарфлари ҳам қисқариб боради.

Қашқадарё вилоятининг ижтимоий-иқтисодий ривожланишини

янада оширишда ҳудуддаги саноат корхоналарида меҳнат

самарадорлигини ошириш бугунги куннинг муҳим долзарб масаласи

ҳисобланади. Саноат корхоналарида меҳнат самарадорлигининг ошиши

қўшимча қийматга эга бўлган саноат маҳсулот ишлаб чиқаришининг

ривожланишига, жонли меҳнатни товар моддий меҳнатга, пул билан

таъминланган талабни шакллантиришга, аҳоли даромадлари ва

фаровонлигини оширишга, макродаражада эса нарх ва инфляцияни

жиловлаб туришга, инновацион иқтисодий ривожланишни таъминлаш

имконини беради.

Саноат корхоналарининг ривожланишига меҳнат самарадорлигини

ошишининг таъсири, аввало тайёр маҳсулот, ишлаб чиқарувчи ходимлар

ва улар фойдаланадиган ишлаб чиқарувчи кучлар ўртасидаги ниҳоятда

оддий боғлиқлик борлигидадир. Саноат корхоналарнинг ривожланишига

ушбу боғлиқлик якуний меҳнат натижасининг ошишига бевосита таъсир

28Ўлмасов А., Ваҳобов А. “Иқтисодиёт назарияси” (Дарслик) (тўлдирилган ва қайта ишланган нашри). -

Т.: “IQTISOD-MOLIYA”, 2014. – 43 б. 29 Абдураҳмонов Қ.Х. “Меҳнат иқтисодиёти”. - Т.: “Меҳнат”, 2004. - 398 б.

Page 194: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

194

кўрсатади. Агар йирик саноат корхоналарининг маҳсулот ишлаб чиқариш

ривожланиши билан меҳнат фаолиятининг самарадорлиги кўрсаткичлари

ўзаро боғлиқлигини кўриб чиқадиган бўлсак, асосли равишда мутаносиб

боғлиқликга эга эканлигига гувоҳ бўламиз. Жумладан, озиқ-овқат саноати

тармоғидаги “Дон ҳалқ ризқи” АЖда маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми 1,6

мартага ошган, меҳнат билан банд бўлган ишчилар сони эса 39,3 фоизга

кўпайган даврда меҳнат фаолиятининг самарадорлиги 117,7 фоизга,

“Қашқадарё дон маҳсулотлари” АЖда маҳсулот ишлаб чиқариш 127,3

фоизга ошган, меҳнат билан банд бўлган ишчилар сони эса 1,9 фоизга

кўпайган, бу даврда меҳнат фаолиятининг самарадорлиги 124,9 фоизга

ошган. “Дунё-М” АЖ корхонасида маҳсулот ишлаб чиқариш 127,5 фоизга

ошган, меҳнат билан банд бўлган ишчилар сони 57,7 фоизга кўпайган,

меҳнат фаолиятининг самарадорлиги эса 19,2 бандга камайган.

1-жадвал

Қашқадарё вилоятининг озиқ-овқат саноати корхоналарида

маҳсулотларини ишлаб чиқариш динамикаси таҳлили (млн.сўм

ҳисобида)

№ Корхоналар номи

Йиллар 2018 йилда

2015 йилга

нисбатан, %

да 2015 2016 2017 2018

Озиқ-овқат саноати

4.1. "Дон ҳалқ ризки" АЖ 30013,0 33233,8 44561,9 49207,2 164,0

4.2. "Дунё-М" АЖ 103420,7 103698,0 118108,9 131859,6 127,5

4.3. "Қашқадарё дон

маҳсулотлари" АЖ 13018,4 15558,9 15684,9 16573,4 127,3

2-жадвал

Қашқадарё вилоятининг озиқ-овқат саноати корхоналарида

меҳнат фаолияти самарадорлиги кўрсаткичи таҳлили (млн.сўм

ҳисобида)

№ Корхоналар номи

Йиллар 2018 йилда

2015 йилга

нисбатанфарқи

(+;-) 2015 2016 2017 2018

Озиқ-овқат саноати

4.1. "Дон ҳалқ ризки" АЖ 54,4 61,8 88,9 64,0 9,6

4.2. "Дунё-М" АЖ 83,7 86,8 101,5 67,7 - 16

4.3. "Қашқадарё дон

маҳсулотлари" АЖ 50,7 64,8 70,3 63,3 12,6

Таҳлил қилинаётган саноат корхоналарида меҳнат фаолияти

самарадорлиги кўрсаткичининг ошиб бориши маҳсулот ишлаб чиқариш

учун сарфланаётган жонли меҳнатнинг самарадорлиги юқори эканлигини

намоён этади. Ушбу кўрсаткичлардан фойдаланган ҳолда йирик саноат

корхоналарида муайян вақт давомида меҳнат билан банд бўлган ишчилар

Page 195: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

195

томонидан ишлаб чиқарилган маҳсулотни аниқлаш имконини берадиган

меҳнат унумдорлиги кўрсаткичини аниқлаш мумкин. Саноат

корхоналарида меҳнат унумдорлиги кўрсаткичи ишчи кучининг вақт

бирлиги мобайнида маҳсулот яратиш қобилияти, ишлаб чиқарилган

маҳсулотнинг (истеъмол қийматининг) сарфланган меҳнат миқдорига

нисбатини ифода этади. Сарфланган меҳнат миқдори эса ишланган вақт

билан, киши-куни, киши-соати ва ҳ.к. билан белгиланади. Шуни алоҳида

қайд этиш лозимки, саноат корхоналарида меҳнат унумдорлиги

кўрсаткичи ўзида меҳнат билан банд бўлган битта ишчининг ўртача

меҳнат натижасини ифодалайди. Бинобарин, меҳнат унумдорлиги ошиши

иш вақти бирлиги мобайнида меҳнат натижадорлиги кўпайишидан ёки

меҳнат натижаси бирлигига сарфланадиган иш вақти тежалишидан

иборатдир.

Йирик саноат корхоналари кесимида ҳисобланган меҳнат

унумдорлиги даражаси таҳлилидан келиб чиққан ҳолда, шуни айтиш

лозимки меҳнат унумдорлигини бир турдаги соҳалар ўртасида таққослаш

ёки уларнинг ўзаро ўхшаш жиҳатларини ҳисобга олиш зарур. Агар аниқ

рақамлар ҳисобга олинса, масалан ёқилғи саноатига мансуб корхонада

меҳнат унумдорлиги кўрсаткичи йилига 5 ёки 7 фоизни ташкил этса, уни

йилига бу кўрсаткич 12 ёки 15 фоизни ташкил этувчи озиқ-овқат саноат

корхонаси билан солиштирилганда, ёқилғи саноат тармоғидаги корхона

меҳнат унумдорлиги қиймат жиҳатдан юқори эканлигини кўришимиз

мумкин. Шу сабабдан ҳам меҳнат унумдорлиги кўрсаткичини ҳисоблашда

нафақат маълум бир соҳанинг ўзига хос жиҳатларини, балки фаолиятидаги

турли вазиятларни ҳисобга олишни ҳам талаб этади, ҳоҳ бу ишлаб

чиқариш соҳасида бўлсин, ҳоҳ у ноишлаб чиқариш соҳада.

Юқоридаги таҳлиллардан шуни қайд қилиш лозимки, саноат

корхоналарида меҳнат самарадорлигини ошиб бориши бевосита

корхоналарнинг ишлаб чиқариш салоҳияти ошишига, жонли меҳнатдан

фойдаланишда инновацион технологияларни қўллаган ҳолда меҳнат

сарфини қисқартириш имконини берган. Таҳлил қилинган йирик саноат

корхоналарининг ривожланишига меҳнат самарадорлигини ошириш

таъсирини кенгроқ аниқлаш мақсадида меҳнат фаолиятининг меҳнат

натижасига таъсир кўрсатувчи омилларни топиш ва улар меҳнат

фаолиятига қай даражада таъсир кўрсатишини таҳлил қилиш муҳим

аҳамиятга эгадир.

Таъсир этувчи омиллар деганда меҳнат самарадорлигига бевосита ва

билвосита таъсир қилувчи, унинг ошиши ёки камайишига олиб келувчи

омиллар тушунилади. Меҳнат самарадорлигига таъсир қилувчи омилларни

бирма-бир қайд этиб ўтиш орқали, ушбу омилларни тўлиқ таъсир

доирасини аниқ ифода этиб ўтиш лозим, акс ҳолда меҳнат

самарадорлигига таъсир этувчи иккиламчи омилларни бирламчи омиллар

сирасида қайд этиб ўтиш каби хатоликка йўл қўйиш мумкин. Бундай

жиддий хатоликка йўл қўймаслик учун меҳнат самарадорлигига таъсир

кўрсатувчи омилларни таъсир доираси ва моҳиятини чуқурроқ аниқлаш

Page 196: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

196

мақсадида йирик саноат корхоналарининг фаолият хусусиятини инобатга

олган ҳолда барча омилларни алоҳида гуруҳларга бўлиб тадқиқ этиш

мақсадга мувофиқдир. Фойдаланиш даражаси ва муносабат турига кўра

бевосита саноат корхоналари фаолиятига таъсир кўрсатувчи омилларни

ички омиллар гуруҳига, билвосита боғлиқ бўлган омиларни эса ташқи

омиллар гуруҳига ажратиш мақсадга мувофиқдир.

Меҳнат қонунчилиги омили саноат корхоналарида меҳнат

муносабатларини тартибга солувчи қонун ва бошқа норматив

ҳужжатлардан ташкил топади. Бошқа томондан, меҳнатга бўлган

муносабат, меҳнат ресурслари бандлигини оширишга қаратилган

сиёсатдан иборатдир.

Экологик ҳолат омили маълум ҳудуддаги ер, атмосфера ҳавоси, сув ва

бошқа табиий инъомларда зарарли моддалар миқдори билан характерланади.

Экологик ҳолатнинг ёмонлашуви бевосита меҳнат билан банд бўлганларда

вақтинча меҳнатга лаёқатсизлик ва соғлиғининг ёмонлашувига, бу ўз навбатида

меҳнат самарадорлигининг пасайишига таъсир кўрсатади.

Инвестиция муҳити омили саноат корхоналардаги мавжуд техника ва

технологияларнинг маънан ҳамда жисмонан эскирганлигини ҳисобга олган ҳолда

ишлаб чиқаришни тубдан модернизация қилишни рағбатлантиради. Шунингдек,

янги ишлаб чиқариш ҳажмлари, қулай ва хавфсиз бино ва иншоотларни

яратишга замин яратади.

Экспорт тизими омили экспортнинг асосий қисмида саноат корхоналарида

маҳсулот қазиб олинадиган маҳсулотлар улушини камайтириб, ушбу қазиб

олинадиган ресурсларни қайта ишлаб, ундан юқори қўшимча қийматга эга

бўлган саноат маҳсулотини ишлаб чиқариб, қайта ишланган товар салмоғини

экспорт ҳажмида оширишни кўзлайди. Бу саноат тармоғида янги иш ўринларини

яратишга, энг сўнгги қайта ишлаб чиқариш технологияларини фаолиятга жорий

қилишга, ишчи кучининг меҳнат сифатини оширишга олиб келади.

Ресурслардан фойдаланиш омили саноат тармоғида ишлаб чиқарилаётган

товарлар нафақат тармоқ истеъмолчилари эҳтиёжини қондириши, балки бошқа

тармоқлар фаолиятини ривожлантириши ва қўшимча заҳира яратиши билан ҳам

аҳамиятли. Бундай ҳолат бошқа тармоқлар учун зарур бўлган ишлаб чиқариш

ресурсларини узлуксиз таъминланишига замин яратиб, пировардида маҳсулот

ишлаб чиқариш ҳажмининг ошишига имконият яратади.

Ҳудудий даражадаги омиллар саноат корхоналарининг меҳнат

ресурслари билан мутаносиб таъминланганлик ва улардан самарали

фойдаланиш, аҳолининг турмуш тарзи ва урф-одатлари, ижтимоий

инфратузилманинг ривожланганлиги, ҳудуддаги ўртача иш ҳақига

боғлиқдир. Бунда ишчи кучи миграцияси, фаол меҳнат тарзи (иш билан

бандлик, меҳнат қилишга бўлган интилиш), шахснинг камол топиши учун

яратилган имкониятлар, ижтимоий муассасалар фаолияти

ривожланганлиги, малакали кадрларнинг мавжудлиги, уларнинг миқдор ва

сифат жиҳатидан ошириш ҳамда меҳнатидан унумли фойдаланиш

даражаси, турмуш сифатини ошириш имконини берадиган иш ҳақининг

мавжудлигидан иборатдир.

Page 197: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

197

Тармоқ даражасидаги омилларга саноат корхоналарининг саноат

тармоқ мансублиги бўйича замонавий инновацион технологияларни жорий

этилиши ва тармоқнинг ривожланганлиги ўз ифодасини топади.

Маълумки, мансуб саноат тармоғига замонавий инновацион технология

ютуқларини жорий этилиши инсон меҳнатининг қисқаришига, малакали

кадрларга бўлган талабнинг ошишига, ишлаб чиқариш омиллари

нобудгарчилигининг камайишига, меҳнат натижаси сифати ва

миқдорининг ошишига олиб келади.

Йирик саноат корхоналарида меҳнат самарадорлиги ўзгаришига таъсир

кўрсатувчи омил гуруҳлари ичида энг кучли таъсир кўрсатувчи омил бу ички

омил деб ҳисоблаймиз. Чунки, ички омиллар бевосита меҳнат самарадорлиги

ўзгариши содир бўладиган ишлаб чиқариш жараёнларида, яъни саноат

корхоналари миқёсида вужудга келади. Саноат корхонаси даражаси бўйича,

ходимларнинг меҳнат салоҳиятидан фойдаланиш, ривожлантириш ва

меҳнат қобилияти тикланишини таъминловчи ташкилий, технологик,

ижтимоий ва иқтисодий элементлардан ташкил топади.

Саноат корхоналарида ишлаб чиқариш ривожи, меҳнат самарадорлиги ва

сифат тизимларини яратиш ходимларнинг меҳнат фаолиятини ташкилий

жиҳатдан таъминлаш, чунончи: ишчи кучини ишлаб чиқариш воситалари билан

ўзаро бирлаштириш, меҳнат ва иш жойини ташкил қилиш, уни ривожлантириш

усуллари, меҳнат ва моддий ашёвий ресурслардан, иш вақти фондидан самарали

фойдаланиш ташкилий омиларни тавсифлайди. Бунинг асосида, ташкилий

омиллардан тўлиқ фойдаланиш “ижтимоий-технологик” ва “инсон-машина”

тизимларини кенг қўллаш тамойилларига, ишлаб чиқарувчи-таъминотчи-

истеъмолчилар товар ҳамда хизматлар натижасидан мамнун бўлиши ва

ишчиларнинг актив меҳнат жараёнларини оширишга асосланади. Ташкилий

омиллар ишлаб чиқариш жараёнида меҳнат фаолиятини олиб борувчи ишчи-

хизматчиларнинг меҳнат самарадорлигини оширишда қай даражада

фойдаланилаётгани ва бу шароитда инсон меҳнати ёрдамида мавжуд

имкониятлардан келиб чиққан ҳолда максимал қўшимча қийматга эга бўлган

саноат маҳсулотини ишлаб чиқариш қувватини аниқлаш ҳамда фойдаланиш

имконини беради. Бунинг учун аввало ходимларнинг меҳнат фаолиятидаги

иш жойини ташкил қилиш муҳим. Иш жойини ташкил этишда меҳнатни

технологик жиҳатдан таъминланганлик омили устунликка эгадир.Саноат

корхоналарида персонал меҳнат фаолиятидаги технологик омиллар, барча

омиллар орасида меҳнат самарадорлигига энг катта таъсир доирасига эга омил

сирасига киради. Бу омил инсон фаолиятини табиий шароитларга боғлиқ

бўлишлигини камайтиради. Бу эса фойдали табиий қазилмаларга эга бўлган

мамлакат ёки худуд кенг кўламдаги ривожланиш имконига эга бўлади, деган

фаразни инкор этади, бунга исбот сифатида фойдали табиий қазилмалари

чекланган Жанубий Корея, Сингапур ва Япония мамлакатларини келтиришимиз

мумкин, улар ривожланиш босқичларида айнан технологик омиллар ёрдамида

иқтисодий тараққиётга эришган.

Технологик омиллар саноат корхонаси фаолияти таркибида асосий

ўринни эгалловчи ишлаб чиқаришнинг барча босқичларида иштирок

Page 198: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

198

этадиган, авваламбор, меҳнат воситалари ёки бошқача қилиб айтганда

асосий фондлардан иборат. Асосий фондларни меҳнат самарадорлигига

бевосита таъсирини таҳлил қилишда мавжуд асосий фондларнинг таркиб

ҳолатини ўрганиш муҳим ҳисобланади.

Саноат корхоналарида инсон меҳнатини технологик қуроллантириш

омилининг ўзгариши мукаммал бўлса, шунчалик меҳнат сарфини

қисқартиришга ва пировардида меҳнат самарадорлигини оширишга имкон

беради. Шуни алоҳида қайд этиш лозимки, инсон меҳнати омилисиз

фақатгина техник фойда билангина меҳнат самарадорлигининг ўсиши

имконсиздир. Инсон меҳнатининг омили сифатида ишлаб чиқариш

жараёнида тутган ўрни кўп ҳолларда меҳнат самарадорлиги ўсишининг

ижтимоий-иқтисодий омиллари сифатида талқин қилинади. Ижтимоий-

иқтисодий омиллар инсоннинг меҳнат салоҳиятидан самарали фойдаланиш

орқали самарадорликнинг ўсишига таъсир кўрсатади. Улар икки шаклда

намоён бўлади: биринчи шакл, инсоннинг меҳнат қилиш қобилиятларидан

имкон қадар яхши фойдаланиши учун яратилган ташкилий, иқтисодий,

психологик ва бошқа шарт-шароитлар орқали; иккинчи шакл эса, ҳар бир

ишчининг меҳнат самарадорлиги ошишини таъминлаш ва назорат қилиш

ҳамда меҳнат сифатининг ортишига қўшимча ёрдам кўрсатиш орқали.

Бизнинг фикримизча, иш ҳақининг иқтисодий омил сифатида меҳнат

самарадорлигининг ошишига таъсир кўрсатишида, аввало, самарадорлик

кўрсаткичлари ошишини таъминловчи инсон меҳнатидан самарали ва

интенсив фойдаланишни намоён этади. Кенг маънода, ишчининг ўз меҳнат

фаолияти натижаси сифатида оладиган иш ҳақи, моддий ва маънавий

рағбатлантиришдан қониқишни ҳис қилиши келгусида меҳнат

самарадорлиги ошишига замин яратади. Дарҳақиқат, ишчиларнинг ўз

меҳнатидан қониқишни ҳис қилиб меҳнат фаолиятини олиб бориши, бу

пировардида ижтимоий-иқтисодий меҳнат самарадорлиги кўрсаткичининг

ошишини таъминлайди.

Ижтимоий омиллар корхонада меҳнат жараёнида меҳнат

хавфсизлиги даражасини, меҳнат ва дам олиш (таътил) тартибини,

жамоада ижтимоий-психологик муҳитни, ноқулай меҳнат шароит таъсири

ва унинг салбий оқибатларини бартараф этиш ҳамда ижтимоий

хизматлардан фойдаланишни кўзда тутади. Ижтимоий омиллар гуруҳида

меҳнат шароити омили: иш жойининг санитария талабларига жавоб

бериши ва адолатли меҳнат шароитларининг яратилишини ифода этади.

Инсоннинг меҳнат қилиши жараёнида адолатли меҳнат шароитлари

мавжудлиги тегишли равишда меҳнатдан мамнун бўлишга ҳам таъсир

кўрсатади. Бу ҳолатда, ишчи меҳнатини асослашнинг ижтимоий-

психологик омиллари иштирок этади.

Хулоса. Хулоса қиладиган бўлсак, юқорида ўрганилган ташқи ва

ички омилларни саноат корхоналарнинг фаолият хусусиятини инобатга

олган ҳолда меҳнат жараёнини ташкил қилиш меҳнат самарадорлигини

муттасил ошириб боришдек муҳим вазифани бажариш имконини беради.

Жумладан, танланган саноат корхоналарида меҳнат натижасига таъсир

Page 199: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

199

кўрсатувчи омилларни инобатга олган ҳолда меҳнатни тўғри ташкил этиш

асосида “Дунё-М" АЖ да 16 млрд.сўмлик маҳсулот ишлаб чиқариш

имконини берди. Ушбу эришилган иқтисодий самарадорлик

натижаларидан шуни қайд этиш мумкинки, йирик саноат корхоналарини

ривожлантиришда меҳнат самарадорлигини ошириш долзарб аҳамиятга

эга эканлигини асослайди.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Абдураҳмонова Г.Қ. “Кичик бизнесда аҳолини муносиб меҳнат

тамойиллари асосида иш билан таъминлашни такомиллаштириш”:

иқт.фан.док.дисс. Автореферат. - Т., 2016. – 13, 15, 21 б.

2. “2013-2016 йилларда Қашқадарё вилоятининг саноат

салоҳиятини ривожлантириш тўғрисида”ги 2013 йил 2 августдаги ПҚ-

2017-сонли Қарори.

3. “2015-2019 йилларда ишлаб чиқаришни модернизация ва

диверсификация қилиш, таркибий ўзгартиришларни таъминлаш чора-

тадбирлар дастури тўғрисида”ги 2015 йил 6 мартдаги ПФ-4707-сонли

Фармони.

4. Абдурахмонов О.К. “Формирование комплексной системы

управления охранной труда и ее эффективность в Республике Узбекистан”:

дисс.док.экон.наук. – Т., 2011. – с. 43.

5. Тухтабаев Ж.Ш. “Саноат корхоналарида меҳнат самарадорлигини

оширишга таъсир қилувчи технологик омиллар”. “Биржа-Эксперт”

журнал, 2015. - №11.

6. Shoxo'jayeva Z. S. Problems and solutions in the water sector of the

region //Наукаитехника. Мировыеисследования. – 2020. – С. 21-24.

7. Шохўжаева З. С., Акбарова Ш. Я. Эффективность инвестиций в

экономику Кашкадаринской области //Минтақа иқтисодиётини

инвестициялашнинг молиявий-ҳуқуқий ва инновацион жиҳатлари. – 2020.

– С. 203-208.

8. Z.S.Shoxujaeva. Economic efficiency of water resources use in the

agricultural sector. Monograph. T.: "Economy and Finance" Publishing House,

2012.http://scholar.google.com/scholar?cluster=9083367974115155298&hl=en

&oi=scholarr

9. Shoxujaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna.

Analysis of economic efficiency of the use of irrigated land in agriculture and

factors on them.

https://cibg.org.au/index.php/cibg/article/view/article_10445.html

10. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Samandarov Mirzoxid

Mirjamilovich.Development of entrepreneurship and improvement of

organizational and economic bases of its state regulation. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-

7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI

10.5958/2249-7137.2021.00780.1.

11. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Murodova Nargiza Utkirovna.

Organizational and economic basis for the development of cotton and textile

Page 200: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

200

clusters. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal.

https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact

Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00531.0

12. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Temirova Feruza Sagdullaevna. Food

provision of the population of the Republic of Uzbekistan in pandemy

conditions: problems and solutions. ACADEMICIA: An International

Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11,

Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-

7137.2021.00535.8.

СУҒОРИЛАДИГАН ЕРЛАР УНУМДОРЛИГИНИ

ОШИРИШНИ РАҒБАТЛАНТИРИШДА ЖАҲОН

ТАЖРИБАСИНИНГ МАМЛАКАТИМИЗ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИГА

ТАДБИҚ ЭТИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Шохўжаева Зебо Сафоевна - ҚарМИИ “Инновацион иқтисодиёт”

кафедраси доценти, и.ф.н.

Аннотация.Мамлакатимизда амалга оширилаётган аграр

ислоҳотларнинг муваффақияти кўп жиҳатдан жаҳон тажрибасида қўлга

киритилган ютуқларни ўрганиш ва умумлаштириш асосида уларни

Ўзбекистоннинг ижтимоий-иқтисодий ривожланишини ҳисобга олган

ҳолда амалиётга татбиқ этишга боғлиқ. Ушбу мақолада суғориладиган

ерлар унумдорлигини оширишни рағбатлантиришда жаҳон тажрибаси

ўрганилган ва уни мамлакатимиз қишлоқ хўжалигига тадбиқ этиш

борасидаги таклифлар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар: сув танқисли, ерларнинг мелиоратив ҳолати,ерларнинг

сифати, сувтежамкор ресурслар, ер ва сув ресурсларини муҳофаза қилиш,

ирригация ва мелиорация тадбирлари.

Аннотация.Успех аграрных реформ в нашей стране во многом

зависит от изучения и обобщения достижений мирового опыта и их

внедрения с учетом социально-экономического развития Узбекистана. В

статье исследуется мировой опыт стимулирования продуктивности

орошаемых земель, и разрабатываются предложения по его применению в

сельском хозяйстве нашей страны.

Ключевые слова:нехватка воды, мелиорация земель, качество земель,

водосберегающие ресурсы, охрана земель и воды, ирригационные и

мелиоративные меры.

Annotation.The success of agrarian reforms in our country largely depends

on the study and generalization of the achievements of world experience and

their implementation, taking into account the socio-economic development of

Uzbekistan. The article examines the world experience in stimulating the

productivity of irrigated lands and develops proposals for its application in the

agriculture of our country.

Page 201: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

201

Keywords: water scarcity, land reclamation, land quality, water saving

resources, land and water protection, irrigation and reclamation measures.

Кириш. Республикамизда қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши

жараёнида интенсив равишда фойдаланиш мумкин бўлган суғорма экин

майдонлари миқдори ва салмоғининг жуда камлиги, яъни мамлакат бўйича

25,3 млн. га атрофидаги қишлоқ хўжалигига яроқли ерларнинг фақатгина

4,3 млн. гектари (16,9 фоиз) суғориладиган ерлардан иборатлиги, глобал

иқлим ўзгариши туфайли сув танқислиги ортиб бориши башорат

қилинаётган ҳозирги пайтда, айниқса келажакда, суғориладиган ерлардан

фойдаланиш самарадорлигини ошириш механизмларини жорий этиш

заруриятини ҳар доимгидан ҳам долзарб муаммолардан бирига

айлантирмоқда.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги

ПФ-4947-сон “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича

Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги, 2017 йил 9 октябрдаги ПФ-5199-сон

“Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгаларининг ҳуқуқлари ва

қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш, қишлоқ хўжалиги экин

майдонларидан самарали фойдаланиш тизимини тубдан такомиллаштириш

чора-тадбирлари тўғрисида”ги, 2019 йил 17 июндаги ПФ-5742-сон

“Қишлоқ хўжалигида ер ва сув ресурсларидан самарали фойдаланиш чора-

тадбирлари тўғрисида”ги, 2019 йил 23 октябрдаги ПФ-5853-сон

“Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020-

2030 йилларга мўлжалланган стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида”ги

Фармонларида суғориладиган ерлар унумдорлигини оширишга қаратилган

чора-тадбирлар белгилаб берилганлиги билан алоҳида аҳамиятга эгадир.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган аграр ислоҳотларнинг

муваффақияти кўп жиҳатдан жаҳон тажрибасида қўлга киритилган

ютуқларни ўрганиш ва умумлаштириш асосида уларни Ўзбекистоннинг

ижтимоий-иқтисодий ривожланишини ҳисобга олган ҳолда амалиётга

татбиқ этишга боғлиқ. Шуни алоҳида таъкидлаш лозимки, қишлоқ

хўжалигида фойдаланиладиган ерлар, айниқса, суғориладиган ерлар

унумдорлигини оширишни рағбатлантириш бўйича жаҳон амалиётида бой

тажриба тўпланган. Бу соҳада ривожланган мамлакатлар тажрибаси

алоҳида аҳамиятга эга. Шу билан бирга ривожланган мамлакатларнинг

аксариятида ер хусусий мулк эканлиги ва шу жиҳатдан республикамиздан

фарқ қилишини ҳам эътибордан четда қолдирмаслик лозим.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Мамлакатимизда ер ва сув

ресурсларидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш имкониятлари ва

истиқболлари, ер унумдорлигини оширишни рағбатлантириш тизимини

такомиллаштиришнинг илмий-амалий жиҳатлари иқтисодчи-олимлар

Ф.Қ.Қаюмов, Р.Х.Хусанов, Қ.А.Чориев, А.А.Абдуғаниев, Ф.Жўраев,

А.Қ.Исмоилов, Ў.П.Умирзоқов, Т.Х.Фармонов, А.С. Алтиев, Р.Х.Эргашев,

О.М.Муртазаев, Ш.Т.Хасанов ва бошқаларнинг илмий тадқиқотларида ўз

аксини топган.

Page 202: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

202

Тадқиқот методлари. Тадқиқот жараёнида иқтисодий таҳлил

қилиш, қиёсий таққослаш, статистик гуруҳлаш ва бошқа усуллардан

фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар.Аграр соҳа тармоқлари ўртасида самарали

уйғунликни таъминлаш ҳамда экологик жиҳатдан барқарор ишлаб

чиқаришни йўлга қўйиш бугунги куннинг долзарб масаласи ҳисобланади.

Иқтисодиётни модернизациялаш шаротида ушбу масаланинг ҳал этилиши

натижасида қишлоқ хўжалигида аҳолининг ва саноат тармоқларининг

эҳтиёжларини қондира оладиган экологик жиҳатдан тоза ва сифатли

қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқарилиши таъминланади.

Қишлоқ хўжалигида чуқур таркибий ўзгаришлар ва иқтисодий

ислоҳотларни амалга ошириш жараёни ҳозирги босқичида ерлар ҳолати,

унинг сифати қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида олдинги ўринга

чиқмоқда, бундай дейишимизга сабаб, республикамизда қишлоқ

хўжалигида фойдаланилаётган ерларнинг 40-50 %и мелиоратив ҳолати

турли хил шўрланиш даражасига эга эканлиги маълумдир. Бу жараённинг

ўсиб бориш тенденцияси кузатилмоқдаки, бундай ҳолатларда қишлоқ

хўжалиги ерлари оборотдан чиқиб кетишига сабаб бўлмоқда.

Аҳоли сони ўсиши қишлоқ хўжалиги маҳсулотларига бўлган

талабнинг ошиб боришига олиб келади, бу эса ер участкаларини турли

мақсадларга ажратиш (саноат корхоналари, ижтимоий инфратузилма

барпо қилиниши ва шу кабилар) мавжуд ер ресурсларидан, яъни

суғориладиган ерлардан самарали фойдаланиш механизмларини доимо

такомиллаштириб борилишини талаб қилади.

Бинобарин, қишлоқ хўжалигида суғориладиган ерлар

унумдорлигини оширишни рағбатлантириш бўйича жаҳон амалиёти бой

тажрибага эга бўлиб, бу соҳада ривожланган мамлакатлар тажрибаси

алоҳида аҳамиятга эга. Шу билан бирга ривожланган мамлакатларнинг

аксариятида ер хусусий мулк эканлиги ва шу жиҳатдан республикамиздан

фарқ қилишини ҳам эътибордан четда қолдирмаслик лозим.

АҚШ қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг асосий шакли

фермалар ҳисобланади. Барча фермалар икки гуруҳга, яъни кичик ва йирик

фермаларга бўлинади. Кичик фермаларга йиллик даромади 250 минг

долларгача бўлган фермалар киритилади. Йирик фермаларнинг йиллик

даромадлари 250 минг ва ундан кўп миқдорни ташкил қилади30. АҚШ

қишлоқ хўжалигини давлат томонидан қўллаб-қувватлаш тизимида давлат

товар дастурлари алоҳида ўрин тутиб, унда ерларнинг унумдорлигини

сақлаш ва ошириб боришга алоҳида эътибор қаратилади. Ерлар

унумдорлигини ошириш, мелиоратив ҳолатини яхшилаш тадбирлари

асосан давлат томонидан молиялаштирилади. Давлат товар дастурлари

доирасида бажариладиган ишларнинг 26 %и кичик фермалар, қолган

қисми йирик фермалар томонидан амалга оширилади. Шуниси диққатга

сазоворки, йирик фермалар ирригация ва мелиорация тадбирларини асосан

30Экономика США /Под ред. В.Б. Супяна. – СПб.: Питер, 2009. – С.321

Page 203: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

203

ўз маблағлари ҳисобига молиялаштирсалар, кичик фермаларда бу

тадбирларнинг 95 %и давлат томонидан молиялаштирилади31.

АҚШ Қишлоқ хўжалиги вазирлигида Давлат тупроқ хизмати

фаолият юритади. Унинг асосий вазифаси тупроқ унумдорлиги

мониторингини юритишдан иборат. Бу ташкилот томонидан аниқ ер

участкалари учун муайян технологиялар ишлаб чиқилган бўлиб, бу

технологиялар тупроқ унумдорлигининг пасайиб кетишига йўл қўймайди,

шу сабабли фермер тупроқ унумдорлиги тўғрисида қайғурмайди. Тақдим

этилган аниқ технологиялар ва тавсиялар асосида у кредит олади ва

суғурта қилинади. Агар Давлат тупроқ хизмати томонидан тавсиялар

берилган бўлса, кўзда тутилмаган (форс-мажор ҳолати) зарар суғурта

компанияси томонидан тўлаб берилади32. Юқоридагилардан кўринадики,

АҚШда ер унумдорлигини ошириб боришнинг аниқ механизми ишлаб

чиқилган.

Хитойдаги жами ҳайдаладиган ерларнинг 41 %ини 1-тоифали ерлар

ташкил этади. Бу ерлар ўзининг юқори унумдорлиги билан ажралиб

туради. 2-тоифали ерлар ўртача сифатга эга бўлган ерлар бўлиб, жами

ҳайдаладиган ерларнинг 35 %и мазкур ер тоифасига тўғри келади. 3-

тоифали ерлар сифати ёмон ерлар ҳисобланади ва жами ҳайдаладиган

ерларнинг 20 %ини эгаллайди. Жами ҳайдаладиган ерларнинг 4 %и

қишлоқ хўжалигига яроқсиз ерлар ҳисобланади33.

Жами ҳайдаладиган ерларнинг 60 %га яқинини унумдорлиги турли

омиллар таъсирида паст бўлган ерлар ташкил этади. Хусусан, жами

ҳайдаладиган ерларнинг 8,5 %и эрозияга учраган, 11,4 %и эрозия хавфини

ошишига олиб келадиган текис бўлмаган майдонда жойлашган, 9,2 %и сув

босган майдонлар, 6,6 %и кучли шўрланган, 10 %дан кўпроғида қум

таркиби ҳаддан зиёд юқори, 3,5 %и етарли даражада чуқур бўлмаган

унумдор қатламга эга, 0,4 %и тошлоқ ерлар, 9,3 %и сув билан етарли

даражада таъминланмаган, 1,1 %и етарли ҳароратга эга эмас34.

Қишлоқ хўжалигига мўлжалланган ерларнинг чекланганлиги, аҳоли

сони кўплиги ва зичлик даражаси юқорилиги, урбанизация даражаси

ошиши, мамлакат иқтисодиётининг юқори суръатларда ривожланиши ва

бунинг натижасида қишлоқ хўжалиги оборотидан ер майдонлари чиқиб

кетиши ҳамда экологик муаммолар кескинлашуви ер унумдорлиги ва

ердан фойдаланиш самарадорлигини оширишни энг долзарб

муаммолардан бирига айлантирди. Шу муносабат билан ер унумдорлигини

ошириш, ер майдонлари, айниқса, ҳайдаладиган ерлар майдонининг

қисқаришини олдини олиш бўйича кескин чора-тадбирлар тизимини

ишлаб чиқишни тақозо этмоқда.

31Ўша жойда 32Куст Г. Земля, погубленная за наш счет / http://www.forbes.ru 33Линь Фэй Х. Рынок земли Китая в новых экономических условиях // Пробл. теории и практики упр. -

2009. - N 6. - С.67. 34 Линь Фэй Х. Рынок земли Китая в новых экономических условиях // Пробл. теории и практики упр. -

2009. - N 6. - С.69.

Page 204: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

204

Бугунги кунда Хитойда ер унумдорлигини ошириш соҳасида амалга

оширилаётган чора-тадбирлар тўғрисида сўз юритганда, шуни алоҳида

қайд этиш лозимки, ерларнинг сифати давлат томонидан қатъий назоратга

олинган. Уни назорат қилиш, мониторингини юритиш 1986 йилда қабул

қилинган “Ерларни бошқариш тўғрисида”ги Қонун билан тартибга

солинади. Бевосита ХХР Давлат Кенгашига бўйсунувчи Ерларни

бошқариш Давлат бюроси қишлоқ хўжалигида фойдаланиладиган ерлар,

айниқса, ҳайдаладиган ерларнинг муомаладан чиқиб кетмаслиги, ер

унумдорлигини оширишни рағбатлантириш ва ер сифатини ёмонлашгани

учун ҳуқуқий жавобгарлик масалалари билан шуғулланади. Шу жумладан,

мелиоратив дастурларни молиялаштириш асосан давлат ва давлат-хусусий

шерикчилик асосида амалга оширилади.

Туркия ҳудудининг ҳажми бўйича дунёдаги йирик мамлакатлардан

бири саналади. Мамлакат ҳудудининг 44,3 %ини ўрмонлар ва 55,7 %ини

қишлоқ хўжалик ерлари ташкил қилади. Унумдор ерларнинг 81,6 %и

лалми ерлар, 18,4 %и ирригация усулида суғорилади. Суғориладаган ерлар

ҳажми бўйича мамлакат Европада 3-ўринни эгаллайди. Туркия Европа

Иттифоқига аъзо бўлиши билан унумдор ерлар ҳажмини 41 млн. гектарга

етказишни режалаштирган ва бу майдон Европа Иттифоқи ерларининг 22

%ига тенг бўлади35.

Шуни алоҳида таъкидлаш лозимки, Туркия сўнгги йилларда қишлоқ

хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш бўйича сезиларли

муваффақиятларга эришди. Хусусан, турли йиллардаги тафовутларга

қарамасдан, Туркия анжир, ўрик ва майиз ишлаб чиқариш бўйича жаҳонда

1-ўринда, сабзавот ва узум ишлаб чиқариш бўйича 4-ўринда, тамаки ишлаб

чиқариш бўйича 6-ўринда, пахта ишлаб чиқариш бўйича 7-ўринда ва

буғдой ишлаб чиқариш бўйича 8-ўринда туради36. Бу муваффақиятлар кўп

жиҳатдан суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерлари унумдорлигини

ошириш борасида амалга оширилаётган чора-тадбирлар билан боғлиқ,

яъни мелиоратив тадбирларни молиялаштиришда хусусий ер эгаларининг

иштироки ҳам кузатилади.

Туркияда қишлоқ хўжалигида фойдаланиладиган ерлар

унумдорлигини оширишда давлат томонидан Жануби-Шарқий Анатолия

лойиҳасининг ўрни беқиёс бўлди. Ушбу ирригация тизимининг ишга

туширилиши натижасида қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш

ҳажмини сезиларли даражада оширишга эришилди.

Суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерлари унумдорлигини ошириш

бўйича юқорида кўриб чиқилган мамлакатлар тажрибаси шундан далолат

берадики, ерлар унумдорлигини ошириш бўйича ишларни

молиялаштириш энг аввало, давлат томонидан амалга оширилади. Шу

билан бирга ердан фойдаланувчиларнинг ер унумдорлигини оширишдан

35www.reach4turkey.com 36 İSTATİSTİKGÖSTERGELERStatistical Indicators1923-2008 / TÜRKİYE İSTATİSTİK KURUMUTurkish

Statistical Institute. Istanbul. 2010. – P.195

Page 205: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

205

манфаатдорлигини таъминлаш механизмини ишлаб чиқиш ер

унумдорлигини сақлаб қолиш ва оширишда алоҳида аҳамиятга эга.

Ер ресурсларидан самарали фойдаланиш ўз навбатида сув

ресурсларидан ҳам оқилона фойдаланиш заруриятини келтириб чиқаради.

Республиканинг ягона давлат сув фонди таркиби республика ҳудудидаги

дарёлар, кўллар, сув омборлари, бошқа ер усти сув ҳавзалари ва сув

манбалари, канал ва ҳовузларнинг сувларидан, ер ости сувлари ва

музликлардан иборат.

Глобал иқлим ўзгариши, аҳоли сонининг ва иқтисодиёт

тармоқларининг ўсиши, уларнинг сувга бўлган талаби йил сайин ошиб

бориши туфайли сув ресурсларининг тақчиллиги йилдан-йилга кучайиб

бормоқда.

Фойдаланилган ўртача йиллик сув миқдори 51-53 миллиард куб

метрни, жумладан, 97,2 фоизи дарё ва сойлардан, 1,9 фоизи коллектор

тармоқларидан, 0,9 фоизи эса ер остидан фойдаланиб, ажратилган сув

олиш лимитига нисбатан 20 фоизга қисқарган.

Таъкидлаш жоизки, Қашқадарё вилоятининг табиий шарт-

шароитлари, тупроқ таркиби ва мелиоратив ҳолати, ерларнинг сифат

кўрсаткичлари ва шўрланиш даражасидан келиб чиққан ҳолда бу соҳада

улкан амалий чора-тадбирларни ишлаб чиқиш ҳамда амалиётга татбиқ

этиш талаб қилинади. Ер ости сувлар сатҳини меъёр даражада ушлаб

туриш, ерларнинг шўрланиш даражасини пасайтириш орқали мелиоратив

ҳолатини яхшилашга қаратилган тадбирларга тизимли ёндашишни тақозо

этади. Бундай тизим ўз ичига техник, технологик, ташкилий,

ҳуқуқий,иқтисодий ва экологик омилларни қамраб олиши ҳамда аниқ

амалий вазифаларни ечишга йўналтирилган бўлиши мақсадга мувофиқ.

Шунингдек, ушбу тизимни амалга оширишдан кўзланган мақсадга

эришишга қаратилган вазифаларни аниқ шароитлардан келиб чиққан ҳолда

белгилаш мақсадга мувофиқдир. Бунда асосан: суғориладиган ерларнинг

мелиоратив ҳолатини яхшилаш мақсадида, биринчидан, сув ресурсларидан

фойдаланишнинг тартиб-қоидаларини яратиш ва услубларини танлаш;

иккинчидан, ер ости сувларининг кўтарилиб кетишини олдини олиш ва

сувни тежовчи техника ва технологияларни қўллаш; учинчидан сув

ресурсларидан пуллик фойдаланиш механизмини жорий қилиш ва сувдан

самарали фойдаланганлик учун рағбатлантирувчи механизмларини жорий

этиш ва тўртинчидан сув ресурсларидан самарасиз фойдаланганлик учун

жаримавий усулларни қўллаш мақсадга мувофиқдир. Тизимнинг

иқтисодий омилларига ягона ер солиғи суммасидан чегириб қолиш

амалиётини қўллаш орқали ерлардан самарали ва оқилона фойдаланишни

тақозо этади. Жумладан, ернинг табиий унумдорлиги 14 ц/га эканлигини

ҳисобга олсак, ўртача ва кучли шўрланган ерларда маҳсулот

етиштираётган фермер хўжаликлари учун ягона ер солиғи имтиёзи

қуйидаги шкалада бўлса мақсадга мувофиқ бўлади:

• 14-20 ц/га – ягона ер солиғи суммасидан 8-10 % чегирма бериш;

Page 206: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

206

• 20-25 ц/га бўлса - ягона ер солиғи суммасидан 13-15% чегирма

бериш;

• 25-30 ц/га бўлса - ягона ер солиғи суммасидан 18-20 % чегирма

бериш;

• 30 центнерда юқори бўлса - ягона ер солиғи суммасидан 22-25%

чегирма бериш.

Бизга маълумки, Қашқадарё вилоятининг суғориладиган ерларидан

52%и шўрланмаган, 35,5% и кучсиз шўрланган, 9,9 %и ўртача шўрланган

ва 2,6%и кучли шўрланган ерлардан иборатдир.37 ЎЗПИТИ

маълумотларига кўра кучсиз шўрланган ерлардан пахта ҳосилдорлиги 15-

20%гача, ўртача шўрланган ерлардан 35-40% гача ва кучли шўрланган

ерлардан 80-85%гача камайиши илмий асосланган.38 Дарҳақиқат кучсиз ва

ўртача шўрланган ерларда олиб борилган тадбирлар бир йилда яхши

натижа бериши мумкин, бироқ кучли шўрланган ерларда эса кўпроқ

маблағ сарфланиши билан бир қаторда тадбирнинг муддати узоқ чўзилиши

мумкин. Бундай ерлардан даромад олиб бўлмаслиги ёки олиб бориладиган

тадбирга етарли даражада маблағ бўлмаслигини инобатга олиб,

фермерларнинг кучли шўрланган ерларидан юқори ҳосилдорликка

эришишларини рағбатлантириш мақсадида ягона ер солиғидан чегирма

бериш таклифини берамиз.

Мамлакатимиз иқтисодиётини ривожлантиришнинг келгуси даврга

мўлжалланган башорат кўрсаткичларининг ишлаб чиқилиши давлатнинг

узоқ ва ўрта муддатга мўлжалланган стратегик вазифаларини белгилаб

олишда муҳим аҳамият касб этади.

Дарҳақиқат, Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон

Республикаси сув хўжалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга

мўлжалланган концепциясини тасдиқлаш тўғрисида”ги Фармони ўз

вақтида қабул қилинган меъёрий ҳужжатлардан бўлиб ҳисобланади.

Бинобарин, ушбу фармонда мамлакатимизда 2020-2030 йилларда

аҳолини ва иқтисодиётнинг барча тармоқларини сув билан барқарор

таъминлаш, суғориладиган ерларнинг мелиоратив ҳолатини яхшилаш, сув

хўжалигига бозор тамойиллари ва механизмларини ҳамда рақамли

технологияларни кенг жорий этиш, сув хўжалиги объектларининг

ишончли ишлашини таъминлаш ҳамда ер ва сув ресурсларидан

фойдаланиш самарадорлигини ошириш мақсадида қуйидаги чора-

тадбирларни қўллаш белгилаб олинди:

− суғориладиган ерларнинг мелиоратив ҳолатини яхшилаш ва

барқарорлигини таъминлаш, ерларнинг унумдорлигини оширишга

кўмаклашиш, тупроқнинг шўрланиш даражасини пасайтириш ва унинг

олдини олиш бўйича самарали технологияларни қўллаш;

− сув хўжалигида бозор иқтисодиёти тамойилларини, жумладан,

сувни етказиш харажатларининг бир қисмини босқичма-босқич сув

37 Қашқадарё вилоят қишлоқ хўжалиги маълумотлари. 38 ЎЗПИТИИ, “Пахта справочниги”, –Тошкент. 1989 . – б. 45

Page 207: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

207

истеъмолчилари томонидан қоплаш тизимини жорий қилиш, тушган

маблағларни сув хўжалиги объектларини ўз вақтида сифатли таъмирлаш-

тиклаш, рақамли технологияларни жорий қилиш ҳамда самарали

бошқаришга йўналтириш;

1-расм. Қашқадарё вилоятида сув тежовчи технологияларни жорий

этиш истиқболлари

− сув хўжалигида давлат-хусусий шериклик ва аутсорсингни жорий

этиш, алоҳида сув хўжалиги объектларини фермер, кластер ва бошқа

ташкилотларга фойдаланиш учун бериш ҳамда тежалган маблағларни сув

хўжалиги объектларини модернизация қилиш ва ходимлар меҳнатига ҳақ

тўлаш ва рағбатлантиришга йўналтириш;

− сув ресурсларини интеграциялашган ҳолда бошқариш

тамойилларини жорий қилиш, аҳолини сув билан кафолатли таъминлаш,

иқтисодиёт тармоқларига сувни барқарор етказиб бериш, сувнинг

сифатини яхшилаш ва атроф-муҳитнинг экологик мувозанатини сақлаш;

− сув ресурсларини бошқариш тизимини такомиллаштириш, сувдан

фойдаланиш ва сув истеъмоли ҳисобини юритишда “Smart Water” (“Ақлли

сув”) ва шу каби рақамли технологияларни жорий қилиш;

− қишлоқ хўжалиги экинларини етиштиришда сув тежовчи суғориш

технологияларининг жорий қилинишини янада кенгайтириш ва давлат

Page 208: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

208

томонидан рағбатлантириб бориш, ушбу соҳага хорижий инвестициялар ва

грантларни жалб қилиш.

Маълумки, томчилатиб суғоришни жорий қилган юридик

шахсларнинг томчилатиб суғорилаётган ер майдони 5 йил муддатга ягона

ер солиғидан озод қилинади. Бу имтиёз 1 га майдон учун ўртача 130-150

минг сўмни ташкил этади. Қуйидаги расмда Қашқадарё

вилоятисуғориладиган ерларида сув тежовчи технологияларни жорий

этишнинг истиқболлари келтирилган бўлиб, бунда 2023 йилга бориб жами

суғориладиган 514, 5 минг гектар ерни 49 фоизига сув тежовчи

технологияларни қўллаш режалаштирилмоқда. Бу эса нафақат сув

ресурсларини тежалишига балки, ерларнинг мелиоратив ҳолати

яхшиланишига олиб келади.

Хулоса. Суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерлари унумдорлигини

оширишни рағбатлантириш бўйича ўрганилган давлатлар тажрибасидан

мамлакатимиз қишлоқ хўжалигида фойдаланиш қуйидаги йўналишларда

амалга ошириш мақсадга мувофиқдир:

1. Суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерлари унумдорлигини

оширишни рағбатлантириш учун АҚШ тажрибасиги кўра муайян

шартларга амал қилаётган, ер ва сув ресурсларини муҳофаза қилиш, ер

унумдорлигини ошириш тадбирларини амалга ошираётган фермерлар

ишлаб чиқарган маҳсулотларнигина давлат томонидан сотиб олиш учун

кафолатланган нархлар тақдим этиш;

2. Аниқ ер участкалари учун тупроқ унумдорлигини аниқлаш бўйича

зарур бўлган технологиялар ва тавсиялар ишлаб чиқиш асосида АҚШ ва

Япония тажрибасига кўра, фермер хўжаликларига маслаҳат хизматларини

кўрсатиш, ушбу технологиялар ва тавсиялар асосида фермер

хўжаликларига суғориладиган ер унумдорлигини ошириш мақсадида

кредитлар тақдим этиш ва суғурта хизматини кўрсатиш;

3. Хитой ва Туркия тажрибасига кўра, суғориладиган қишлоқ

хўжалиги ерлари унумдорлигини оширишга қаратилган узоқ муддатли

дастурларни молиялаштиришнинг давлат-хусусий шерикчилик асосидаги

аниқ механизмларини ишлаб чиқиш лозим.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Экономика США /Под ред. В.Б. Супяна. – СПб.: Питер, 2009. –

С.321

2. Шохужаева Зебо Сафоевна. Зарубежный опыт в сельском

хозяйстве по использованию водных ресурсов // Economics. 2020. №1 (44).

URL: https://cyberleninka.ru/article/n/zarubezhnyy-opyt-v-selskom-hozyaystve-

po-ispolzovaniyu-vodnyh-resursov .

2. Shoxo'jayeva Z. S., Norqobilov M. Problems of rational use of water

resources in agriculture of the Republic of Uzbekistan //Наукаитехника.

Мировыеисследования. – 2020. – С. 25-28.обращения: 03.03.2021).

3. Efficiency Of Formation And Use Of Water Resources In Irrigated

Agriculture Of The Republic Of Uzbekistan. ZS Shoxujaeva, MN Utkirovna -

The American Journal of Interdisciplinary Innovations, 2020

Page 209: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

209

4. Шохўжаева З.С., Маманазарова Н.Ж. Эффективность

инновационных процессов в сельскохозяйственном развитии //Минтақа

иқтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ҳуқуқий ва инновацион

жиҳатлари. – 2020. – С. 329-333.

5. Shoxo'jayeva Z.S. Problems and solutions in the water sector of the

region //Наукаитехника. Мировыеисследования. – 2020. – С. 21-24.

6. ШохўжаеваЗ.С., АкбароваШ.Я.

ЭффективностьинвестицийвэкономикуКашкадаринскойобласти

//Минтақаиқтисодиётиниинвестициялашнингмолиявий-

ҳуқуқийваинновационжиҳатлари. – 2020. – С. 203-208.

7. Z.S.Shoxujaeva. Economic efficiency of water resources use in the

agricultural sector. Monograph. T .: "Economy and Finance" Publishing House,

2012.http://scholar.google.com/scholar?cluster=9083367974115155298&hl=en

&oi=scholarr

8. Shoxujaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna. Analysis

of economic efficiency of the use of irrigated land in agriculture and factors on

them. https://cibg.org.au/index.php/cibg/article/view/article_10445.html

9. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Samandarov Mirzoxid

Mirjamilovich.Development of entrepreneurship and improvement of

organizational and economic bases of its state regulation. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-

7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI

10.5958/2249-7137.2021.00780.1.

10. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Murodova Nargiza Utkirovna.

Organizational and economic basis for the development of cotton and textile

clusters. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal.

https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact

Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00531.0

11. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Temirova Feruza Sagdullaevna. Food

provision of the population of the Republic of Uzbekistan in pandemy

conditions: problems and solutions. ACADEMICIA: An International

Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11,

Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-

7137.2021.00535.8.

12. Куст Г. Земля, погубленная за наш счет / http://www.forbes.ru.

13. Линь Фэй Х. Рынок земли Китая в новых экономических условиях

// Пробл. теории и практики упр. - 2009. - N 6. - С.67.

14. Линь Фэй Х. Рынок земли Китая в новых экономических условиях

// Пробл. теории и практики упр. - 2009. - N 6. - С.69.

15. İSTATİSTİKGÖSTERGELERStatistical Indicators1923-2008 /

TÜRKİYE İSTATİSTİK KURUMUTurkish Statistical Institute. Istanbul. 2010.

– P.195

16. Қашқадарё вилояти қишлоқ хўжалиги маълумотлари.

17. ЎЗПИТИИ, “Пахта справочниги”, –Тошкент. 1989 . – б. 45

18. www.reach4turkey.com

Page 210: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

210

ЎЗБЕКИСТОН ҲУДУДЛАРИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ

МАҲСУЛОТЛАРИНИ ЕТИШТИРИШДА СУВДАН ТЕЖАБ

ФОЙДАЛАНИШНИНГ АҲАМИЯТЛИ ЖИҲАТЛАРИ

Шохўжаева Зебо Сафоевна -ҚарМИИ “Инновацион иқтисодиёт”

кафедраси доценти, и.ф.н.

Эшбобоев Миржалол Завқий ўғли - ҚарМИИ 1-курс магистранти

Аннотация. Ушбу мақолада қишлоқ хўжалиги экинларини

етиштиришда сувни тежаб фойдаланиш бўйича муаммолар ўрганилган ва

таклифлар ишлаб чиқилган. Қишлоқ хўжалиги экин турларидан энг сув

кўп талаб қиладиган шоли экини бўлиб, уни суғоришда сувни тежашнинг

самарали усуллари бўйича таклифлар берилган.

Аннотация. В статье исследуются проблемы водосбережения при

выращивании сельскохозяйственных культур и разрабатываются

рекомендации. Самая водоемкая культура - это рисовая культура с

предложениями эффективных способов экономии воды при ее поливе.

Annotation. The article examines the problems of water saving in the

cultivation of agricultural crops and develops recommendations. The most

water-intensive crop is the rice crop, with suggestions for effective ways to

conserve water when irrigated.

Калит сўзлар: сув ресурслари, сув тақчиллиги, сув манбалари,

шолипоя, сув қатлами, суғориш усули, сувга бўлган талаб.

Ключевые слова: водные ресурсы, нехватка воды, источники воды,

рис, слой воды, метод орошения, потребность в воде.

Keywords: water resources, water scarcity, water sources, rice, water

layer, irrigation method, water demand.

КИРИШ. Миллий иқтисодиётни барқарор ривожлантиришда

иқтисодиёт тармоқлари орасида қишлоқ хўжалиги муҳим аҳамият касб

этади. бу тармоқ юртимиз аҳолисининг озиқ-овқат маҳсулотларига, қайта

ишлаш саноати тармоқларини эса хомашёга бўлган талабини қондиради.

Шу ўринда айтиш жоизки, озиқ-овқат маҳсулотларининг 90 фоизи аграр

тармоқда тайёрланади.

Аграр соҳада амалга оширилаётган туб иқтисодий ислоҳотлар ва

таркибий ўзгаришлар натижасида қишлоқ хўжалигининг асосий иқтисодий

кўрсаткичлари барқарор ўсиб бормоқда. Ўтган йиллар давомида қишлоқ

хўжалигида амалга оширилган чора-тадбирлар натижасида 1997 йилдан

буён барқарор ўсиш суръатлари сақланиб қолмоқда. Қишлоқ хўжалик

маҳсулотлари ишлаб чиқариши ўсишининг асосий сабаби, ушбу ерлар –

шахсий ёрдамчи хўжаликларга ўз вақтида ажратиб берилганлиги,

қишлоқда фермерлик ва бошқа бозор шакллари ривожланиб

Page 211: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

211

бораётганлигининг натижасидир39.

Мустақиллик йилларида қишлоқ хўжалигини ривожлантиришда сув

ресурсларини бошқариш ва ундан самарали фойдаланиш борасида бир

қанча ишлар амалга оширилиб, соҳада модернизация ишлари босқичма-

босқич ислоҳ этилмоқда. Жумладан, Ўзбекистон Республикасининг 1993

йил 6 майдаги “Сув ва сувдан фойдаланиш тўғрисида”ги Қонуни сув

хўжалиги тизимини тартибга солишда муҳим ҳуқуқий ҳужжат ҳисобланган

бўлса, “Фермер хўжалиги тўғрисида”ги ва “Деҳқон хўжалиги тўғрисида”ги

Қонунлар қишлоқ хўжалигини тартибга солиш ҳамда ресурсларни

самарали бошқариш тизимини шакллантиришда муҳим аҳамият касб

этган. Шунингдек, сув ресурсларидан самарали фойдаланишни тизимли

ташкил этишда “Қишлоқ ва сув хўжалигида иқтисодий ислоҳотлар

чуқурлаштирилганлиги муносабати билан Ўзбекистон Республикасининг

айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш

тўғрисида”ги Қонуни, сув ресурсларини бошқариш соҳасида туб

ислоҳотлар амалга оширилди. Сув ресурсларини асраш ва мавжуд сув

ресурсларидан самарали фойдаланиш бўйича қатор чора-тадбирлар амалга

оширилиб келинмоқда.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Сув ишлаб чиқариш омили

сифатидаги ёндашувлар кўплаб баҳс-мунозараларга сабаб бўлган,

иқтисодчи олим Агуилера-Клинк – сув бу ишлаб чиқариш омили, яъни

қишлоқ хўжалигида сув-ер билан биргаликда асосий ишлаб чиқариш

воситаси сифатида намоён бўлади – деб таъкидлаган. Шунингдек, сув

иқтисодий кўрсаткичларни таснифлашдан ташқари, бошқа функцияларни

ҳам бажаради. Биринчидан, инсонларнинг ҳаёт фаолияти учун зарур

бирламчи манба ҳамда сувда ва қуруқликда яшовчи жониворларнинг

табиий эҳтиёжларини қондирса; иккинчидан, табиатдаги умумий сув

мувозанатини тартибга солиб туради.

Ш.Хамраевнинг таъкидлашича “...Сув ресурслари тақчиллиги

Ўзбекистоннинг изчил ривожланишига ўз таъсирини ўтказиши мумкин

бўлган асосий омиллардан” бири ҳисобланади. Мамлакатимиз иқтисодини

ривожлантиришда, тармоқларни сувга бўлган талабини қондириш ҳамда

сув ресурсларидан иқтисодиёт тармоқларида оқилона фойдаланиш

муаммосини ҳал этиш долзарб масала бўлиб қолмоқда.

Духовный ва Соколовларнинг фикрича сув ресурсларига бўлган

талабни аниқлашда асосан қишлоқ хўжалигида декадалар бўйича

экинларни сувга бўлган талаби асосида, саноат, хизмат кўрсатиш ва уй

хўжаликлари учун зарур бўлган сувларни аниқлаш орқали шаклланади деб

39Ислом Каримов. Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон ҳаѐт - пировард мақсадимиз. «Тадбиркорлик - юксалиш

гарови» мавзусидаги Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 1999 йил биринчи ярмидаги иқтисодий

ислоҳотлар якунига бағишланган йиғилишидаги маъруза, 1999 йил 27 июль. Тошкент:«Ўзбекистон» - 2000 йил, 8-

жилд, 495-бет

Page 212: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

212

таъкидлаган.

Хоекстранинг фикрича, сув ресурсларига бўлган талабни аниқлашда

миллий сув ҳисоби билан бирга импорт товарларни қайта ишлаш билан

боғлиқ бўлган ҳолатларни ҳам инобатга олиш лозимлагини таъкидлаган.

Шунингдек, Чапагаиннинг фикрича нафақат ре-экспорт балки ре-импорт

жараёнларини ҳам инобатга олган ҳолда ҳисоблаш лозимлигини асослаган.

Чунки, аксарият давлатларда сув манбалари мавжуд эмас, шу боис сув

ресурслари четдан олиб келинишини инобатга олиш лозим.

Тадқиқот методлари. Тадқиқот жараёнида иқтисодий таҳлил

қилиш, қиёсий таққослаш, статистик гуруҳлаш ва бошқа усуллардан

фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Қишлоқ хўжалигида кўп сув талаб

қиладиган экин турларидан бири бу шолидир. Бизга маълумки,

мамлакатимизда шоличилик ҳам муҳим тармоқ ҳисобланиб, аҳолининг

асосий озиқ-овқат ресурсларидан бири ҳисобланади. Статистик

маьлумотларга кўра охирги йилларда Ўзбекистон Республикасида бир

гектардан олинаётган шоли ҳосилдорлиги ўртача 35-37 центнердан

ошмаяпти. Бунга асосий сабаблардан бири сув тақчиллиги бўлса,

иккинчидан бу экин турини бошқа экин етиштириб бўлмайдиган дарёлар

ёнбағирларидаги ер ости суви юзага яқин жойлашган ботқоқ ва унумсиз

ерларда узулуксиз экиб етиштирилишидир. Ундан ташқари минерал

ўғитларнинг тавсия этилган турлари ва уларнинг миқдорларини ҳамда

илғор агротехнологияларнинг кенг миқёсда қўланилмаслигидадир.

Республикамизда ер ва сув ресурсларининг чекланганлигини ҳисобга

олиб, шоличилик самарадорлигини ошириш ҳамда республикада яратилган

истиқболли навларнинг биологик ҳусусиятларидан тўлиқ фойдаланишда

илм-фан соҳасида ишлаб чиқилган янги самарали агротехнологияларни

амалиётга кенг жорий қилиш бугунги куннинг долзарб масалалари

ҳисобланади.

Республикамизда 2000 йиллардан бошланган сув танқислиги

нажасида шоли майдонларининг асосий қисми жойлашган

Қорақалпоғистон республикаси, Хоразм вилоятида унинг майдони кескин

қисқариб, фақат сув билан кафолатли таъминланган минтақалардагина

экилиб келинмоқда.

Сувдан фойдаланишни режалаштиришда, аввало хўжаликлар бўйича

сувдан фойдаланиш режаларини тузиш, ундан олинадиган сувнинг ҳажми,

тартиби ва муддати, суғоришни ташкил қилиш ишларини аниқ белгилаш

лозим. Ундан кейин эса хўжалик режаси асосида суғориш тизимлари

бўйича сувни тақсимлаш режаси ишлаб чиқилиши талаб этилади.

Ўзбекистонда шоли уруғи тупроқ юзига сочиб экилиб, сув экишдан

олдин ва экишдан кейин бостириб суғориш орқали амалга оширилади.

Суғориш даври апрель ойининг учинчи ўн кунлигидан сентябрь ойининг

биринчи ўн кунлигигача давом этади. Йиллик суғориш меьёри иқлим,

тупроқ ва агротехник тадбирлар турига қараб гектарига 18-30 минг.м3ни

ташкил қилади. Шу миқдорнинг 30%и ни ўсимлик ўзлаштиради, қолган

Page 213: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

213

қисми парланиш, тупроққа шимилиш ва бошқаларга, шолининг нави ва

экиш муддатларига боғлиқ ҳолда йиллик меьёрнинг 3%и апрель, 32-34 %и

май, 24-26%и июнь, 28-30%и август, 2%и сентябрь ойларида сарфланиши

лозим.

Шолини суғориш тартиби навнинг хусусиятлари, йилнинг қандай

келиши, ўтмишдош экин, ўғит ва гербицидларни қўллаш усуллари, сув

билан таьминлайдиган ва кераксиз сувларни чиқариб юборадиган сув

иншоотларнинг режали фойдаланишига боғлиқ бўлади.

Ҳозирги кунда шолипоялар икки усулда, яъни оқавали ва оқавасиз

суғориш усулида суғорилади. Қорақалпоғистон Республикаси шароитида

олиб борилган илмий изланишлар натижасидан маьлумки, мавжуд шоли

етиштириш технологиясида иккала усулни қўллаганда ҳам

шолипоялардаги сув ҳарорати бир хил даражада сақланиб туради. Шу

билан бирга оқавасиз усул қўлланилганда зовурларда ортиқча сув

бўлмайди, бу эса тозалаш ишларини ҳажмини кўпайтиришнинг олдини

олади, сувчиларни иш унумдорлигини ортиради.

Сувдан фойдаланишда оқавасиз суғориш усулини қўллаш мақсадга

мувофиқ бўлиб, йиллик сув меьёрини 25-30%га тежаш имкониятини

яратади. Бу усул қўлланилганда шоли ўсув даврида барча сув чиқарувчи

қурилмалар ёпиқ ҳолатда бўлади. Оқавасиз суғориш усулини тупроқлари

шўрланмаган ёки кучсиз шўрланган шароитларда муваффақиятли қўллаш

мумкин. Барча суғориш усулларида сув бериш тартиби ва унинг

поллардаги қатлами тупроқнинг шўрланганлик шароити, ёввойи ўтларга

қарши кураш усуллари ҳамда экиладиган навларнинг биологик

ҳусусиятларига уйғунлашиб бориши керак.

Униб чиқиш даврида шолипояларга бошланғич сув бериш экишдан

2-3 кун олдин (қўлда экилганда) ёки кейин (сеялкада экилганда) бирданига

сув бостиришдан бошланади. Иккала вазиятда ҳам сув чиқарувчи

қурилмалар ёпиқ ҳолатда ушланиб, 2-3 кун давомида поллар тўлиқ

бостирилиши керак.

Шоли уруғи сеялкалар ёрдамида тупроққа 1-2 см чуқурликка экилган

шароитда қисқартирилган сув бостириш усули қўлланилади, яьни биринчи

бостирилган сув қатлами 3-4 кун давомида ушлаб турилади, сўнгра сув

бериш тўхтатилади. Поллардаги сув қатлами тупроққа шимилиб, майсалар

қатори аниқ кўрингандан сўнг қайта 5-6 см қатламда сув бостирилади.

Бундай шароитда кўчатлар сони тўлиқ бўлишига ва сувни ҳар гектардан 2-

3 минг м3 миқдорда тежашга имконият яратилади. Илмий тавсияномаларда

шолининг кейинги ривожланиш босқичларида сув қатламини 10-12см,

гуллаш даврида эса 10 кун давомида 20-25 см қатламда ушлаб туриш

кераклиги таькидланган. Сув танқислиги шароитида тавсия этилган сув

қатламини икки баробар камайтириш ҳисобига гектарига 4-5 минг м3

миқдорда сув тежалади. Шоли қўлда ёки сеялкалар билан тупроқ юзига

сочиб экилганда майсалар кўрингунга қадар полларга сув 5-6см

қалинликда ушлаб турилади. Ўсимлик ривожланиш даражасига мос

равишда сув қатлами аста ошириб борилиб, 10-12 см меьёрда ушлаб

Page 214: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

214

турилади. Доннинг униб чиқиш, яьни бошланғич илдизлар пайдо бўлиш

даврида ва мум пишишдан то тўлиқ пишиш давригача, илдизларнинг

фаолияти тамом бўлиб бораётган вақтда шолипояларда сув қатламини

ушлаб туриш шарт эмас. Сув қатлами тавсия этилган меьёрлардан кам

ушланганда ёввойи, айниқса, тариқсимон ўтларнинг кўпайишига шароит

яратилади. Шунинг учун уларга қарши кураш чора-тадбирлари олдиндан

кўрилиши лозим.

Сувни тежашнинг самарали усулларидан бири шолини кўчат усулида

етиштиришдир. Бу усулда шоли кўчатини кўчатзорларда етиштириш

ҳисобига асосий далага сув 30-35 кун кеч берилади. Шунинг ҳисобига

йиллик сув меьёрининг 20-25%и иқтисод қилинади. 30 кунлик кўчатлар

асосий далага қўндирилгандан кейинги даврда сув қатлами уруғи билан

экилиш шароитига нисбатан 4-5 см кам ушлаш тавсия этилади. Чунки

кўчат экиладиган асосий далага кўчат қўндирилгандан олдин сувда

механизмлар билан ишлов бериш хисобига бегона ўтларга қарши кураш

зарурати туғилмайди.

Хўжалик мироби хўжаликка қанча миқдорда сув ажратилганлигини

билган ҳолда шолипояларга бериладиган сувни исроф қилмасдан ички

шароитда сувни тежаган ҳолда фойдаланиш чора тадбирларини қўллаш

лозим. Сувни бош шахобчадан кейинги суғориш шахобчаларига меьёридан

ортиқ олиш, чекда меьёрдан ортиқ сув қатламини ушлаб туриш, кераксиз

пайтда чеклардан сувни оқизиб қўйиш, сувни ўсув даври охирида ўз

вақтида тўхтатмаслик каби ҳолатлар унинг исроф бўлишига олиб келади.

Шуни ҳисобга олиш керакки, шолининг ривожланиш даврида сувни

белгиланган миқдордан кўп сарфлаш ҳосилни оширмайди, хўжаликларга

иқтисодий жиҳатдан катта зиён келтиради.

Суғориш учун фойдаланиладиган сувнинг 6-10%и суғориш

каналларидаги қамишлар ва бошқа бегона ўтларнинг ўсиши уларни

тозаламаслик оқибатида беҳуда сарф бўлади, бу ўтлар ўсиш давомида

шолидан кўра 10-15 марта кўп сув талаб қилади. Шунинг билан

биргаликда улар каналларда сувнинг оқиш тезлигини пасайтириб

филтрацияни 10-15% га кўпайтиради. Оқибатда сувни тезлик билан

участкаларга тақсимлаш мураккаблашиб, вақтида меьёрида суғориш ҳам

қийинлашади ва ҳосилдорлик камаяди.

Ариқдан шолипояга оқиб келаётган сувнинг қанчаси ерга сингиши

тупроқнинг ҳолатига боғлиқ. Ўртача ва кучли шўрланган майдонларда

биринчи йили шоли етиштиришда шолипоялардаги сув ўсув даврида 2-3

марта алмаштирилса зарарли тузлар ювилиб тупроқнинг мелиоратив

ҳолати яхшиланади. Шоли ўрим-йиғими олдидан шолипоялар сувни

ўсимликларнинг навига қараб пишганда ўз вақтида тўхтатиш, чиқариб

ташлаш, катта миқдордаги сувни тежаб қолишга имкон беради. Ўсимлик

донининг сут пишиш даврида тупроқ намлиги, энг кам дала нам сиғимига

нисбатан 90% дан кам бўлмаса (шолипояларга сув бостирилмаса ҳам)

шоли нормал ҳолатда етилиши ва бу унинг ҳосилига ҳамда гуручнинг

сифатига мутлақо таьсир этмаслиги аниқланган. Шуларга асосланиб,

Page 215: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

215

1-жадвал

Сувдан тежаб фойдаланишда қўлланиладиган асосий чора тадбирлар жадвали

Шоли

етиштириладиган

асосий ҳудудлар

Муқобил

экиш

муддатлари

Суғориш

даври

Полларда ушлаб туриладиган сув қатлами, см

Тавсия этилган навлар Униш

даврида

Майса-

лаш

даврида

Тўплаш

даврида

Гуллаш

даврида

Мум

пишиш

гача

Қорақалпоғистон Республикаси

1-20.V 1.V-25.VIII 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12 Нукус-2, Нукус-70, Гулзор, Жайхун, Санам, Искандар.

Хоразм 1-20.V 1.V-25.VIII 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12 Нукус-2, Нукус-70, Жайхун, Лазурний, Санам, Искандар

Тошкент 15.IV-15.V 15.IV-10.IX 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12

ЎзРОС-7-13, Лазурний,

Искандар, Гулжаҳон, Илғор,

Истиқлол, Истиқбол,

Мустақиллик, Тарона, Тантана

Сирдарё 15.IV-15V 15.IV-10.IX 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12

ЎзРОС-7-13, Авангард,

Лазурний,. Истиқбол, Истиқлол, Мустақиллик,

Искандар, Тарона, Тантана

Сурхондарё 10.IV-20.V 10.IV-15.IX 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12

ЎзРОС-7-13, Мустақиллик,

Авангард, Искандар,

Лазурний, Тарона, Тантана

Наманган 1-20.V 1.V-1.IX 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12 Авангард, Мустақиллик, Оқ

қилтиқ, Буғдой бошоқ,

Гулжахон.

Фарғона 1-20.V 1.V-1.IX 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12

Лазурний, Оқ қилтиқ, Буғдой

бошоқ, Искандар, Истиқлол,

Истиқбол

Андижон 1-20.V 1.V-1.IX 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12

Лазурний, Оқ қилтиқ, Буғдой бошоқ, Мустақиллик,

Гулжахон, Истиқлол, Тарона,

Истиқбол, Искандар.

Самарқанд 15.IV-15V 15.IV-5.IX 10-12 5-8 5-8 12-15 10-12

Авангард, Лазурный, Искандар, Истиқлол,

Истиқбол, Гулжахон,

Оқ қилтиқ, Буғдой бошоқ.

Page 216: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

216

шолипоя тупроғининг сув ўтказувчанлигига қараб, полларга сув киришини

рўвакдаги донларнинг мум пишиш даври бошланишида ёки шу даврнинг

охирида тўхтатиш мумкин, (1-жадвал).

Шоли ўрим-йиғими олдидан суғориш ўз вақтда тўхтатиш сувни

поллардан чиқариб юбориш қисқа вақтда ташкил қилиш, шолипояларни бир

текис қуришига, ўсимликнинг ётиб қолмаслигига, шунингдек ташлама

ариқларнинг қирғоғи ювилиб яроқсиз ҳолатга келмаслигига, суғориш

шахобчаларининг ташлама коллектор тизмалари ишини енгиллаштиришга

ижобий таьсир кўрсатиб, суғориш меьёрини сезиларли даражада

камайтиришга имкон беради.

Шундай қилиб, шоличиликда сувдан тежаб фойдаланишда юқорида

келтирилган чора-тадбирларга ўз вақтида амал қилинса, шолидан олинадиган

ҳосилни камайтирмаган ҳолда, ҳар бир гектар ҳисобига сарф қилинадиган

сувни тупроқ турига ва шолининг экиладиган навларига қараб 5-9 минг м3

миқдорида тежаш мумкин. Шоличиликда сувдан тежаб фойдаланиш

самарадорлиги шолини энг эртапишар, эртапишар ва ўртапишар навларни

экканда яна ҳам ортади.

Хулоса. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштириш учун талаб

этиладиган сув ресурслари ҳажмини аниқлашда, сувни етказиб бериш билан

боғлиқ бўлган ташкилий масалаларни ҳал этишда сув хўжалиги тизимига

инновацион бошқарувни жорий этиш, сув заҳиралари билан боғлиқ бўлган

муаммоларни ҳам тўлалигича (комплекс) бартаф этишга имкон беради.

Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштириш билан бирга ерларни

мелиоратив ҳолатини яхшилашга ҳам катта хисса қўшади. Жумладан,

шўрланган ерларни харитасини яратиш, ерларни мелиоратив ҳолатини

ўзгаришини доимий кузатиб бориш, тупроқ таркибидаги тузларни

пасайтириш каби масаларни ҳал этишга кўмаклашади. Шунингдек, сув

ресурсларини рационал тақсимлаш масаласи ҳам сув хўжалиги тизимида

ечимини кутаётган долзарб масалалардан ҳисобланади ҳамда сув

ресурсларини доимий бошқаришни талаб этади.

Қишлоқ хўжалигида сув ресурсларини тежаш икки мақсадда амалга

оширилади. Биринчидан, сув тақчиллиги муаммосини бартараф этиш ва

аҳолини озиқ-овқат маҳсулотлари билан доимий таъминлаш учун амалга

оширилади. Шунингдек, иқлим ўзгариши жараёнида қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари нобутгарчилигини камайтириш ва иқлим ўзгаришларига

мослашиш масалаларини ҳал этишга қаратилади. Иккинчидан, мамлакатни

ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш, аҳолининг турмуш фаравонлигини

ошириш ҳамда иқтисодиёт тармоқларини барқарор ривожлантириш

мақсадлари учун қўлланилади. Бунда қайси тармоқлар кўп сув талаб этиши

ва сувдан фойдаланиш самардорилгини этиборга олган ҳолда маълум

миқдорда сув ресурсларини камайтириш ёки сувни тежайдиган техника ва

технологияларни жорий этиш талаб этилади.

Page 217: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

217

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. The concept of development of water resources of the Republic of

Uzbekistan for 2020-2030. Decree of the President of the Republic of Uzbekistan.

10.07.2020 y.

2. Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated March

6, 2020 No PP-4633 "On the widespread introduction of market principles in the

cotton industry."

3. Шохужаева Зебо Сафоевна. Зарубежный опыт в сельском хозяйстве

по использованию водных ресурсов // Economics. 2020. №1 (44). URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/zarubezhnyy-opyt-v-selskom-hozyaystve-po-

ispolzovaniyu-vodnyh-resursov .

2. Shoxo'jayeva Z. S., Norqobilov M. Problems of rational use of water

resources in agriculture of the Republic of Uzbekistan //Наука и техника.

Мировые исследования. – 2020. – С. 25-28. обращения: 03.03.2021).

4. Efficiency Of Formation And Use Of Water Resources In Irrigated

Agriculture Of The Republic Of Uzbekistan. ZS Shoxujaeva, MN Utkirovna - The

American Journal of Interdisciplinary Innovations, 2020

5. Шохўжаева З.С., Маманазарова Н.Ж. Эффективность

инновационных процессов в сельскохозяйственном развитии //минтақа

иқтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ҳуқуқий ва инновацион

жиҳатлари. – 2020. – С. 329-333.

6. Shoxo'jayeva Z. S. Problems and solutions in the water sector of the

region //Наука и техника. Мировые исследования. – 2020. – С. 21-24.

7. Шохўжаева З.С., Акбарова Ш.Я. Эффективность инвестиций в

экономику Кашкадаринской области //Минтақа иқтисодиётини

инвестициялашнинг молиявий-ҳуқуқий ва инновацион жиҳатлари. – 2020. –

С. 203-208.

8. Z.S.Shoxujaeva. Economic efficiency of water resources use in the

agricultural sector. Monograph. T.: "Economy and Finance" Publishing House,

2012.

http://scholar.google.com/scholar?cluster=9083367974115155298&hl=en&oi=sch

olarr

9. Shoxujaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna. Analysis

of economic efficiency of the use of irrigated land in agriculture and factors on

them. https://cibg.org.au/index.php/cibg/article/view/article_10445.html

10. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Samandarov Mirzoxid Mirjamilovich.

Development of entrepreneurship and improvement of organizational and

economic bases of its state regulation. ACADEMICIA: An International

Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11,

Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-

7137.2021.00780.1.

11. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Murodova Nargiza Utkirovna.

Organizational and economic basis for the development of cotton and textile

clusters. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal.

Page 218: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

218

https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor:

SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00531.0

12. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Temirova Feruza Sagdullaevna. Food

provision of the population of the Republic of Uzbekistan in pandemy conditions:

problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021

Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00535.8.

ЎЗБЕКИСТОНДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ

ИСТИҚБОЛЛАРИ

Рахматулла Хидирович Эргашев

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти профессори

иқтисодиёт фанлари доктори

Аннотация.Ушбу мақолада Ўзбекистонда экологик вазиятни ино-батга

олган ҳолда туризмни ривожлантиришдаги муаммолар ва уларнинг

самарадорлигини ошириш йўналишлари ҳамда истиқболдаги ечимлари

келтирилган. Ўзбекистонда экотуризмниривожлантиришга оид таклиф ва

тавсиялар баён этилган.

Калит сўзлар: экотуризм, табиий ресурс, SWОТ таҳлили, ландшафт,

экологик таълим.

Аннотация. В данной статье представлены проблемы развития туризма

в Узбекистане с учетом экологической ситуации и направления повышения

их эффективности, а также будущие решения. Предложения и рекомендации

по развитию экотуризма в Узбекистане.

Ключевые слова: экотуризм, природные ресурсы, SWOT-анализ,

ландшафт, экологическое просвещение.

Annotation. This article presents the problems in the development of tourism

in Uzbekistan, taking into account the environmental situation and directions for

improving their efficiency, as well as future solutions. Suggestions and

recommendations for the development of ecotourism in Uzbekistan.

Keywords: ecotourism, natural resource, SWOT analysis, landscape,

environmental education.

КИРИШ.Жаҳон ҳамжамияти томонидан умумэътироф этилаётган

масалалардан бири маҳаллий, минтақавий ва жаҳон миқёсида иқтисодиёт-

нинг барча соҳаларини, хусусан, хизмат кўрсатиш соҳасининг етакчи

тармоқларидан бири бўлган экологик туризмни ҳам барқарор ривожла-

нишига эришишдир.

Хусусан, пандемия шароитида Ўзбекистонда экотуризм ривожлани-

шини жадаллаштириш мақсадида Ўзбекистон Республикасининг Ер кодек-

си, “Ўрмон тўғрисида”ги ва “Муҳофаза этиладиган табиий ҳудудлар тўғри-

сида”ги Қонунларига ўзгартириш ҳамда қўшимчалар киритилди. Қонун

лойиҳасида ўрмон фонди ерларидан самарали ва оқилона фойдаланиш,

Ўрмон хўжалиги давлат қўмитаси томонидан юридик ва жисмоний шахс-

Page 219: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

219

ларга инвестицион шартномалар ёки давлат-хусусий шериклик асосида ер

участкаларини ижарага бериш масалалари қайтадан кўриб чиқилди, бунинг

натижасида эса ўрмон фонди ҳудудида рекретацион зоналар ташкил этиш

тамойиллари соддалаштирилади, экотуризмни ривожланти-риш учун янги

имкониятлар пайдо бўлади40.

Ўзбекистоннинг жозибадорлигини кўрсатувчи асосий омиллар унинг

экзотик табиати, бой ландшафти, ҳайвонот ва ўсимлик дунёсининг ранг

баранглигидир. Самарқанд, Қашқадарё, Сурхондарё, Жиззах, Фарғона ва

Тошкент вилоятлари ёдгорликларига бой бўлган ҳудудлар бўлиб, оммавий

экотуризмни ривожлантириш учун асосий марказлар бўлиб хизмат қилади.

Булардан кўриниб турибдики, Ўзбекистоннинг экотуристик салоҳияти,

айниқса экотуристик ресурслари ҳам соҳани ривожлантириш учун катта

имкониятдир. Иқтисодиётнинг энг даромадли соҳаларидан бири бу туризм

ҳисобланиб, 2019 йилдан токи ҳозирги кунгача дунёни ларзага солган

коронавирус пандемиясидан энг катта зарар кўрган соҳа ҳам туризм бўлиб

қолди. Кейинги даврлар учун пандемия таъсирини юмшатиш чора-тадбир-

ларини ишлаб чиққан ҳолда, туризмнинг саргузашт, экологик, қишлоқ

туризмини ривожлантириш аҳамияти юқори бўлмоқда. Сўнгги йилларда

жаҳон туризми туристларнинг тарихий, диний туристик объектларга қара-

ганда, табиатнинг сўлим масканлари, тоғ ёнбағирлари, денгиз қирғоқлари,

саргузаштга бой масканлар, турли ўйинлар ташкил қилинадиган фестивал-

лар мавжуд туристик ҳудудларга ташрифи кўпайиб бормоқда. Бу эса ўз

навбатида экотуризм туризмнинг энг даромадли тури эканлигидан далолат

беради.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Экологик туризмнинг ривожлани-ши

табиат, маданият ва инсон омилини бирлаштириб атроф-муҳит мувоза-

натини сақлайди, маҳаллий аҳолининг табиий ресурсларни тежаши ва

муҳофаза қилишига хизмат қилади. Эковазият баъзан бир омил ёки компо-

нент билан боғлиқ ҳолда юзага келади. Новиков Ю.В.,Бекназов Р.О.[2],

Банников А.Г., Рустамов А.К. [3], каби россиялик олимлар ҳар қандай

эковазиятни экологик ҳолат билан ажратмасликни, эковазиятга табиий

экологик муҳитнинг бузилиши деб хулоса чиқармаслигини тавсия қилишади.

Улар эковазиятни табиий мажмуанинг бузилиши деб тушунти-риш аҳоли

ўртасида нотинчликни, ҳар хил нотўғри ахборотлар тарқалиб кетишни ва бу

ҳолатлар пировард натижада оммавий норозиликларни келтириб

чиқаришини таъкидлайди. Таниқли олим М.Ҳошимовнинг эъти-роф этишича

“Экотуризм инсонни табиий муҳит билан чамбарчас боғлаб туради, табиатга

муҳаббат ҳиссини тарбиялайди, унда табиатни муҳофаза этишга рағбат

уйғотади” [4]. Иқтисодчи олим Рафиқов А.[5], эковазият Ўзбекистонда бир

омил ёки бир ресурс билан боғлиқ ҳолда шаклланишини тадқиқ қилган.

Таниқли олимлар Қ.Абирқулов, А. Ҳожиматов ва А.Рафиқовларнинг [6]

маълумотлари бўйича Ўзбекистондаги аксарият катта ҳудудлардаги

эковазият сув ресурсларининг ифлосланиши туфайли вужудга келган деган

40https://uzbektourism.uz/uz/newnews/view?id=1111

Page 220: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

220

фикрга келишган. Экотуризм табиий туризм инфраструктурасининг

ажралмас қисми бўлиб, у фақат ғоягина эмас, балки умумий туризмнинг

конкрет тури, унинг атроф-муҳитга таъсири турлича (салбий, нейтрал ва

ижобий) бўлиши мумкин. Экотуризм тушунчаси қўриқхона зоналари ва

табиат миллий боғларнинг ҳозирги замонавий фаолиятида кенг

қўлланилмоқда. Жаҳонда бу саёҳат турининг жадал ўсишига сабаб фақат

атроф-муҳитнинг аҳволи ёмонлашишигина эмас, балки машҳур ҳордиқ

чиқариш жойлари-тоғ бағридаги курортлар, илиқ денгизларнинг қирғоқлари,

текисликлар ва ўрмонзорларнинг борган сари кўпроқ ўзлаштирилаётганлиги

ҳамдир.

Экотуризм туризмнинг бошқа тури каби экологик жиҳатдан барқа-рор

бўлиши, сайёҳларга завқ-шавқ бахш этиши ва маҳаллий аҳолига даромад

келтириши лозим. Экотуризмнинг мақсади – ҳозирги ва келажак

авлодларнинг экологик хавфсизлиги ва барқарор ривожланишини таъмин-

лаш учун табиатдан туристик йўналишда оқилона фойдаланишдир.

Тадқиқот методологияси. Ривожланган мамлакатларнинг экологик

вазиятини инобатга олган ҳолда экотуризм самарадорлигини ошириш,

экотуризм соҳаси иқтисодиётни ривожлантириш стратегиялари, экотуризм

иқтисодиётининг асосий кўрсаткичлари ва эковазият бўйича чора –тадбир-

лар ишлаб чиқариш бизнинг олимларимиз томонидан олиб борилган илмий-

амалий тадқиқотларда экотуризм иқтисодиётни янада ривож-лантириш,

инқирозни бартараф этиш ва экотуризмга илғор технология-лардан кенг

фойдаланиш бўйича хулосалар ва таклифларни ишлаб чиқиш жараёнида

ўрганилган. Бунда, экотуризм соҳасининг ўзига хос хусусият-ларни

тавсифлашга қаратилган илмий ва амалий тадқиқотлар усуллари ва

натижаларидан фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Ўзбекистон ҳам ўзининг туристик ресурслар

салоҳияти бўйича Марказий Осиёда олдинги ўринлардан бирини, дунё

бўйича эса юқори ўринларни эгаллайдиган 10-15 мамлакатлар ичидан ўрин

олган. Республика ҳудудида турли даврларда вужудга келган тўрт минг-дан

ортиқ архитектура, тарихий ва табиий ёдгорликлар мавжуд. Туристик

минтақанинг жозибадорлигини ажратувчи асосий омиллардан бири бу

Ўзбекистоннинг экзотик табиати, бой ландшафти, ҳайвонот ва ўсимлик

дунёсининг ранг-баранглигидир. Ўзбекистоннинг иқлим шароити дам олиш

ва экотуризмни ривожлантиришда катта аҳамиятга эга. Бугунги кунда

муҳофаза остига олинган табиий ҳудудлар экологик туризмнинг асосий

бўғини ҳисобланади. Ҳозиргача ватанимизга келиб кетаётган хал-қаро

туристлар Орол денгизи қолдиқларига, Қуйи Амударё соҳилларига,

тоғларимиздаги қадимий шакллар ва расмларга, минг йиллик дарахтларга ва

рекреацион булоқлар, шаршараларга қизиқмоқдалар. Мамлакатимиз-нинг

Самарқанд, Қашқадарё, Сурхондарё, Жиззах, Фарғона ва Тошкент

вилоятлари табиат ёдгорликларига бой бўлган ҳудудлар бўлиб, оммавий

экотуризм марказлари бўла олади. Бу вилоятларда ажойиб ғорлар, карстлар,

шаршара ва шоввалар, булоқ, жилға ва сойлар, даралар, қояли рельеф

Page 221: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

221

шакллари, очилиб қолган ётқизиқлар ва бошқа ажойиб табиат ёдгорликлари

учрайди.

Ўзбекистонда экотуризмнинг ривожланиши орқали қуйидаги

ижтимоий-иқтисодий аҳамиятга эгадир:

➢ туризм саноати сингари бошқа қўшма тармоқларда маҳаллий аҳоли

учун қўшимча иш ўринларининг яратилиши;

➢ маҳаллий иқтисодиётнинг даромадли қисмларининг ортиши

(меҳмонхона хўжалиги, умумий овқатланиш, транспорт комплекслари,

сувенир ишлаб чиқариш, халқ хўжалиги ва б.);

➢ валюта айирбошлашни рағбатлантириш;

➢ қўшимча инвестициялар ва ишлаб чиқарилаётган маҳсулотга бўлган

талабнинг ортиши қишлоқ хўжалиги ҳамда озиқ - овқат саноа-тининг

ривожланишига олиб келади;

➢ яшаш шароити, коммунал хўжалиги ҳамда транспорт ташкилот-лари

хизматининг яхшиланиши;

➢ туристик ресурслардан (туристик эътиборга молик масканлар)

рационал фойдаланишга ўз навбатида табиий ҳимояланадиган ҳудудларга

ҳам инвестициялар киритилиши;

➢ ер майдонларини ўз ҳолича табиий сақлашга бўлган талаб орқали

интенсив қишлоқ хўжалиги юритиш;

➢ глобал коммуникациянинг ривожланиши;

➢ туристик ҳамжамиятнинг давомли эътибори туфайли маҳаллий

табиий ҳамда маданий меросни асраб авайлашга йўналтирилган стимул;

➢ рекреацион комплексларининг ривожланиши, бу эса ўз ўрнида

маҳаллий аҳолининг ҳордиқ чиқариши учун улкан шароитлар яратади.

Ўзбекистонда экологик туризмни ривожлантириш натижасида

давлатимизнинг ички ва ташқи миқёсдаги ҳамда иқтисодиёт соҳасидаги

салоҳиятини ошириш режалаштирилмоқда.Олдимизда турган эндиги

вазифаларни туризмнинг мазкур йўналиши бўйича назария асосларини

ишлаб чиқиш ва тадбиқ этишдан иборатдир. Жумладан, "Ўзбекистонда

экологик туризмни ривожлантириш Концепцияси"да республикамизда

экологик туризмни ривожлантириш учун қуйидаги вазифаларни бажариш

муҳимлиги алоҳида қайд қилинган:

➢ экотуризм индустриясини шакллантириш учун махсус қонунларни

ишлаб чиқиш ва уларнинг ҳуқуқий механизмини яратиш;

➢ экотуристик фан, таълим ва амалиётнинг назарий асосларини ишлаб

чиқиш;

➢ аҳолининг экологик онги ва маданиятини экотуризм орқали

ўстириш;

➢ экотуризм йўналишидаги таълим ва тарбияни йўлга қўйиш;

➢ экотуризм бўйича мутахассисларни тайёрлаш ва қайта тайёрлаш;

➢ экотуристик объектларни ҳар томонлама баҳолаш ва уларнинг

кадастрини олиб бориш;

➢ экотуризм мониторинги ва истиқболини олиб боришни йўлга қўйиш;

➢ миллий давлат ҳудудларини экотуризм бўйича районлаштириш;

Page 222: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

222

➢ давлатларнинг ва халқаро жамиятнинг экотуризмга оид тактик режа

ва стратегик дастурлар ва тадбирларини ишлаб чиқиш;

➢ биологик хилма-хилликни сақлаш.

Қуйидаги келтирилган SWОТ таҳлили орқали эса Ўзбекистонда

экотуризм соҳасининг кучли ва заиф жиҳатлари, имкониятлар даражасини

билиш, шунингдек мазкур тармоқни ривожлантиришда қандай тўсиқлар

мавжудлигини тўлиқ англаш орқали уни юксалтиришга эришиш йўлларни

кўришимиз мумкин (1-жадвал).

1-жадвалда келтирилган SWОТ таҳлилида кўрсатилганидек, мамла-

катимизнинг экотуристик салоҳияти юқори бўлиб, фақат бу имконият-лардан

оқилона фойдаланиш ва мавжуд камчиликларни бартараф этиш,

мамлакатимиздаги экотуристик имкониятга эга бўлган ҳудудларга алоҳида

эътибор қаратиб, мазкур минатақаларда экотуризмни ривожлантиришни

режалаштириш лозим.

1-жадвал.

Ўзбекистонда экотуризмниривожлантиришнинг SWОТ таҳлили Кучли томонлари (str) Заиф томонлари (weaknesses)

Ушбу сайёҳлик тури экологик тоза ва

табиатга ўта яқин дам олиш тури бўлиб,

бугунги куннинг долзарб масалаларидан

эканлиги;

Экотуризмнинг инсон организмини

соғломлаштириш хусусиятига эга

эканлиги;

Марказда жойлашган ва Россия, Хитой,

Ҳиндистон каби бой мамлакатларга

яқинлиги;

Экотуризм ресурсларига бойлиги;

Иқлимининг мўътадиллиги;

Меҳмондўст халқига эга эканлиги;

Маъмурият томонидан ахборот марказла-

рининг қўллаб-қувватланиши, кучли

халқаро алоқаларга эгалиги;

Ўзбекистондаги алоҳида қўриқланадиган

ҳудудларнинг мавжудлиги;

Туристик маҳалла, қишлоқ ва овулларнинг

ташкил топаётганлиги;

Маҳаллий ва ҳудудий раҳбарлар томони-

дан туризмнинг қўллаб-қувватла-

наётганлиги.

Аҳолининг туризм соҳаси келажагига

ишончи борлиги

Туризм йўналишида кенг миқёсда фаолият

юритувчи менежерларнинг етарли

эмаслиги;

Туристларни қабул қилишда фаоллик

ҳозирча заиф бўлиб, бунга сабаб маҳаллий

ахолининг туризм соҳасида билим ва

кўникмаларнинг етишмаслиги;

Республикадаги алоҳида қўриқланадиган

ҳудудлар ходимлари орасида туристларни

қабул қилиш ва уларга сервис хизмати

кўрсатишда алоҳида малакали кадрлар

етишмаслиги;

Экотуристик турар жойларнинг камлиги

ва уларда хизмат кўрсатиш сифатининг

яхши эмаслиги;

Туристик инфратузилмадаги мавжуд

муаммолар;

Экотуристик тармоқ ҳақида статистик

маълумотларнинг йўқлиги;

Ғарбий Европа мамлакатларидаги биз

ҳақимиздаги маълумотларнинг камлиги

Юқори сифатли товар ва сувенирларнинг

етишмаслиги;

Онлайн режимидаги бронлаштириш хиз-

матларининг замонавий технологиялардан

фойдаланиши паст даражада эканлиги

Имкониятлар (Opportunities) Таҳдидлар (troublies)

Минтақа табиий имкониятларидан фойда-

ланиш; Россия, МДҲ ва бошқа

мамлакатлар туристик агентликлари билан

алоқа ўрнатиш;Туристик индустрияга

кичик бизнес ва тадбиркорлик сармоя-

Шу пайтгача аниқ туристик маршрутлар

йўқлиги ва мавжудларининг ҳам жуда кам

реклама этилганлиги;

Ҳудуднинг иқлими табиий ўзгаришларга

кучли боғлиқ эканлиги;

Page 223: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

223

ларини жалб этиш;Янги бозорларга ёки

бозор сегментларига чиқиш (янги турлар).

Ишлаб чиқариш тизимини кенгайтириш

(хизмат кўрсатиш тизимини кенгай-

тириш). Инфраструктурани шакллан-

тириш учун маъсул, барча жавобгарликни

зиммасига олувчи ташкилотни

шакллантириш мумкинлиги; Туризмга

мутахассислик нуқтаи назардан ёнда-

шувчи органининг шаклланаётганлиги;

Меҳмондўстлик ва ташриф буюрув-

чиларга юқори малакали хизмат кўрсатиш

имкониятининг мавжудлиги; Маҳаллий

аҳолининг раҳбарият ва туристик

маъсуллар билан биргаликда ишлаши;

Харидорлар талаб ва дидининг ўзгариши.

Қўшни мамлакатларнинг сиёсий ва

иқтисодий нотинчлиги.

Демографик ахволнинг ижобий эмаслиги.

Валюта курсларини алмаштиришдаги

ўзгаришлар ижобий эмаслиги.

Кучли рақобат бозорига кириб қолиши.

Туристлар ва келиб-кетувчиларнинг

эстетик, экологик саводхонлигининг

етишмаслиги оқибатида атроф-муҳитнинг

кучли ифлосланиши, маҳаллий аҳоли

ҳаётига ва соғлигига ҳавф солувчи

ҳолатларнинг рўй бериши (ёнқин чиқиши,

сувнинг ифлосланиши, чиқиндилар ва

х.к....)

Албатта, бу соҳада ҳам ўзига хос муаммолар ва қийинчиликлар мавжуд

ва булар қуйидагилар:

➢ инфраструктуранинг талаб даражасига жавоб бермаслиги;

➢ экотуризм соҳасида хизмат қилувчи, юқори малакали мутахассис-

ларнинг етишмаслиги;

➢ республикадаги асосий экотуризм ресурсларига туристик марш-

рутлар ишлаб чиқилмаганлиги;

➢ экологик туризмни ривожлантиришда экологик туризм маскан-

ларидаги маҳаллий аҳолини иш билан банд бўлишидаги таълим – тарғи-бот,

қизиқтириш ишларининг яхши олиб борилмаётганлиги;

➢ экотуризмни ривожлантиришда ички экотуризм ва халқаро экоту-

ризмнинг миллий рекламаси ички туризм бозорида ҳам ташқи туризм

бозорига ҳам чиқарилмаганлиги;

➢ кишиларда экологик билимнинг пастлиги.

Ўзбекистонда экотуризмни ривожлантириш билан боғлиқ муам-молар

етарлича топилади, лекин унинг аксариятини ўзлаштириш, тўғри йўлга

қўйиш имкони бор ва ушбу йўналишда жиддий ишлар олиб борил-моқда.

Малакали кадрлар (экологик тематика бўйича гидлар, ушбу соҳага доир

маълумотларни тарқатувчилар, экскурсоводлар) тайёрлашда, инфра-тизимни

ривожлантиришда инвестициялар ишлаб чиқилмоқда. Бироқ мамлакатнинг

алоҳида ҳудудларида ва улардаги туризм имкониятлари тўғрисидаги

тўлақонли ахборотларнинг етишмаслиги муаммосини бартараф этиш ҳали

ҳануз долзарб масаладир. Шу боис сифатли ахборот-лар ва экологик таълим

алоҳида эътиборни тортади. Экологик туризмни оммавий ахборот

воситаларида оммалаштириш шубҳасиз, экологик туризмга қизиқишни

ошириш ва жалб этиш учун катта аҳамиятга эга. Бунда даставвал рекламага

эътиборни кучайтириш муҳим кўринишлардан биридир. Рекламанинг асосий

вазифалари сифатида харидорларни жалб этиш, у ёки бу товар ва

хизматларини кенг тарқалишини таъминлаш ва кимдир ёки нимадир ҳақида

маълумотларни тарқатиш тушунилса, ҳар иккаласининг аҳамияти

экотуризмни оммалаштиришнинг ҳозирги вазияти учун жуда қулай келади.

Page 224: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

224

У хизматлардан фойдаланишга жалб этиб, талаб-ларни шакллантиришга

ёрдам беради. Ишлаб чиқарувчи тўғрисидаги маълумотлар оқимини ва

унинг товарларини таъминлаб, реклама ахборот-лаштириш вазифасини

бажаради. Бозорда янги маҳсулотларни жорий этишда реклама инсон

фаолиятининг турли доирасидаги билимларини тарқатишни

мувофиқлаштиради, ўз таълимий вазифасини намойиш этиб

истеъмолчиларга алоҳида амалий малакаларни сингдиради. Шунга қара-

масдан ҳозирданоқ табиат қўриқхоналаримиздаги экотуристик объект-ларни

рўйхатга олишимиз ва уларнинг тавсифларини ёзиб боришни бошлашимиз

керак. Албатта табиат қўриқхоналарнинг ўзига хос бўлган табиат

ландшафтларининг рангли тасвирлари каталоглари ишлаб чиқилган.

Экотуризм ривожланишидаги халқаро статистикани кўрганимизда ички

туризмда ҳам ҳалқаро туризмда ҳам 70 - 80% туристлар табиат

қўриқхоналаридаги ноёб айниқса, тубжой табиатидаги ҳайвонот оламига

қизиқишмоқда.

Бугун экологик инқирознинг сайёравий тус олиши инсониятни таш-

вишга солмоқда. Экологик муаммоларнинг дунё миқёсида ҳаддан ташқари

оғирлашиб кетаётгани замирида табиатнинг ўзини-ўзи тиклаш кучи

пасаяётгани, унинг ресурслари камайгани, атроф-муҳит ифлосланиб,

заҳарланиб бораётгани ётади. Бу борада аҳолининг экологик маданиятини

юксалтириш, атроф-муҳитга оқилона муносабатда бўлиш, табиат неъмат-

ларини келгуси авлодлар учун асраб-авайлаш ўта муҳимдир. Зеро, эколо-гик

таълим-тарбия табиат ва жамият ўртасидаги узвийликни таъминлаш ҳамда

табиий барқарорликни сақлашда муҳим аҳамиятга эгадир. Тажри-балар шуни

кўрсатадики, кишиларда экологик билимни шакллантирмай туриб

мамлакатда экотуризмни ривожлантириб бўлмайди. Биринчи навбатда

экотуризм нафақат иқтисодиётга балки маҳаллий аҳоли учун ҳам фойдали

эканлигини, шунингдек экотуризм табиатни сақлашнинг энг оқи-лона йўли

эканлиги ҳақида тушунтириш ишларини олиб бориш керак. Ўша ҳудудда

яшовчи аҳолини шу соҳада ишлашга жалб қилиш лозим, яъни улар

мутахассис кадр сифатида иш олиб боришлари лозим. Эко-туризмни

ривожлантириш мақсадида фуқароларда экологик маданиятни, таълим-

тарбияни шакллантириш талаб этилади. Айни пайтда экотуризм ва унга

тегишли ташкилотлар тўғрисида тўлақонли маълумот бера оладиган

ахборот ресурсларини яратиш ва такомиллаштириш лозим.

Жойларда экотуризмни ташкиллаштириш учун эса экологик туризмга

таъсир этадиган қуйидаги омилларни ҳисобга олиш мақсадга мувофиқ деб

ҳисоблаймиз:

➢ экологик тоза ювиш воситаларидан фойдаланиш;

➢ сув ва энергияни тежаш;

➢ ички тартибнинг маҳаллий структурага мослигини таъминлаш;

➢ экологик тоза қурилиш материалларини қўллаш;

➢ маиший,маҳаллий маҳсулотлар билан бевосита таъминлаш;

➢ мавсумий озиқ-овқат маҳсулотларини кўпайтириш;

➢ экологик мослашган таклифлар бериш лозим.

Page 225: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

225

Бундан ташқари, меҳмонхона, кемпинг ва спорт иншоотларини

лойиҳалашда экологик омиллар таъсирини ҳисобга олиш, велосипедлар ва

от-улов ижарасини ташкил этиш, голф майдонини қуриш, чекка жойларда

автобекатлар қуриш ҳамда шаҳардан ташқари жамоат транспорти йўлларини

бунёд этиш ва таъмирлашни режалаштиришда экологияни ҳисобга олишни

ҳам назардан четда қолдириш мумкин эмас. Бу соҳани ривожлантиришда

туристларга овқатланиш хизматини кўрсатишда бошқа ҳудудлардан эмас

балки ўша маҳаллий аҳолининг ўзи етиштирган сифатли озиқ-овқат

маҳсулотлари, яъни ёрдамчи хўжалик (аҳоли уй-жой томорқа-сидаги бўш

ерларга экилган сабзавот маҳсулотлари) ҳам даромад келтиради.

Хулоса ва таклифлар. Тадқиқотлар натижасида республикада

экотуризмни ривожлантириш учун қуйидагиларни таклиф этамиз:

1. Республикамизда экотуризм соҳасида хизмат қилувчи, жаҳон

талабларига жавоб бера оладиган юқори малакали мутахассисларнинг

етишмаслигини ҳисобга олган ҳолда, ёш мутахассисларни экотуризм

ривожланган мамлакатларга малакаларини ошириш ва тажриба алмашиш

мақсадида ўқишга юбориш лозим.

2. Жаҳон андозалари ва талабларига мос келадиган илмий ва иқтисо-

дий асосланган катта-кичик, қисқа ва узоқ муддатга мўлжалланган лойиҳалар

ва бизнес режалар ишлаб чиқиб амалга ошириш лозим. Бунда асосан бизнес

режанинг нечоғлик табиат билан ҳамоҳанглиги ва атроф-муҳитга зарар

етказмаслигига аҳамият бериш лозим (имтиёзли кредит асосида).

3. Мамлакатимизнинг тарихий ёдгорликлари, гўзал ва бетакрор

табиати, ландшафти, наботат ва ҳайвонот дунёси ҳақида буклетлар, турис-

тик атлас ва хариталар ёрдамида дунё экотуризм бозорида тарғибот

ишларини амалга ошириш лозим.

4. Ўзбекистон вилоятлари бўйича янги экотуристик дастурлар, йўна-

лишлар ва хариталар тузиш керак. Экотуризм ва унга тегишли ташки-лотлар

тўғрисида тўлақонли тасаввур бера оладиган ахборот ресурслари сонини

кўпайтириш лозим.

5. Муҳофаза этиладиган табиий ҳудудларни ташкил этиш, муҳофаза

қилиш ва улардан фойдаланиш соҳасидаги тадбирлар сабабли маҳаллий

давлат ҳокимияти органлари, шунингдек, махсус ваколатли давлат орган-

лари, жамоатчилик ташкилотларининг ҳамкорликдаги фаолиятлари рес-

публиканинг муҳофаза этиладиган табиий ҳудудларининг ягона ўзаро

боғлиқлик тизимини ташкил этиши лозим

6. Электр энергиясининг муқобил варианти сифатида қуёш энер-

гиясидан фойдаланиш;

7. Инфратузилмани ривожлантириш лозим (йўллар, транспорт, эко

уйлар);

8. Мактабларда экологик таълим дарсларини олиб бориш;

9. Экологик ҳудудлар wеб саҳифасини яратиш, мавжуд wеб

саҳифаларни такомиллаштириш лозим.

Хулоса қилиб шуни айтиш жоизки, тўғри ва яхши йўлга қўйилган

экотуризм тармоғи, атроф-муҳит муҳофазаси ва биологик хилма-хилликни

Page 226: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

226

сақлаш ҳамда табиий ресурслардан оқилона фойдаланишда ижобий

натижаларни бериши мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати

1. https://uzbektourism.uz/uz/newnews/view?id=1111

2. Новиков Ю.В., Бекназов Р.У. Охрана окружающей среды.-Т.:Изд.-

Полиг.объединение им.Ибн Сины, 1992-292 с.

3. Банников А.Г., Рустамов А.К. Охрана природы. - М.: Колос, 1999-178

с.

4. Ҳошимов М.А. Ўзбекистон экологик туризми. Монография.-

Самарқанд: “Зарафшон”, 2009, - 99б.

5. Рафиқов А.А. Геоэкологик муаммолар. – Тошкент: “Ўқитувчи”,

1997-111б.

6. Рафиқов А.А., Абирқулов Қ.Н., Ҳожиматов А.И., Экология.-Т.:

ТДИУ, 2004,-99б.

7. Khidirovich E. R. APPLICATION OF DIGITAL TECHNOLOGIES IN

AGRICULTURE. – 2021.

8.Khidirovich E. R., Bokiyevich K. A. STATE SUPPORT FOR SMALL

BUSINESS AND PRIVATE ENTREPRENEURSHIP IN UZBEKISTAN. – 2021.

9. Rakhmatillo E., Anvar K., Sukhrob M. FOREIGN DIRECT

INVESTMENT, ECONOMIC GROWTH AND EMPLOYMENT: VAR

METHOD FOR UZBEKISTAN //Journal of Contemporary Issues in Business and

Government. – 2021. – Т. 27. – №. 2. – С. 1757-1769.

10. Ergashev, R. K., and A. D. Ravshanov. "Ways of Strategic Develop-

ment and Increase of Competitiveness of Agricultural Enterprises." JournalNX,

vol. 7, no. 1, 2021, pp. 99-105.

11.Ergashev, R. The ways of fishing farms management and developing the

production activity / R. Ergashev, U. Beglaev // International Journal of Scientific

and Technology Research. – 2020. – Vol. 9. – No 2. – P. 919-921.

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ СТРАТЕ-

ГИК РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ

Р.Х.Эргашев - ҚарМИИ профессори

А.Д.Равшанов - ҚарМИИ доценти

Аннотация. Мақолада қишлоқ хўжалиги корхоналарининг стратегик

бошқарув самарадорлиги, унга таъсир қилувчи омиллар, қишлоқ хўжалиги

корхоналар фаолияти самарадорлигини ошириш ва рақобатбардошлигини

баҳолаш ҳамда рақобатбардошлигини оширишнинг ташкилий-иқтисодий

механизмларини такомиллаштириш масалалари ёритиб берилган.

Калит сўзлар: стратегик бошқарув, қишлоқ хўжалиги корхоналари

фаолияти, рақобатбардошлик, самарадорлик, ички ва ташқи омиллар,

инновация, инвестиция, интеграл кўрсаткичлар, стратегия, баҳолаш, барқа-

рорлик.

Аннотация. В статье рассматривается эффективность стратегичес-кого

управления сельскохозяйственными предприятиями, факторы, влияю-щие на

нее, повышение эффективности и конкурентоспособности сельско-

Page 227: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

227

хозяйственных предприятий, а также совершенствование организационно-

экономических механизмов повышения конкурентоспособности.

Ключевые слова: стратегическое управление, деятельность сельско-

хозяйственных предприятий, конкурентоспособность, эффективность,

внутренние и внешние факторы, инновации, инвестиции, интегрированные

показатели, стратегия, оценка, устойчивость.

Аbstract.The article examines the effectiveness of strategic management of

agricultural enterprises, the factors influencing it, increasing the efficiency and

competitiveness of agricultural enterprises, as well as improving the organizational

and economic mechanisms for increasing competitiveness.

Key words: strategic management, activities of agricultural enterprises,

competitiveness, efficiency, internal and external factors, innovation, invest-ment,

integrated indicators, strategy, assessment, sustainability.

Кириш. Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятининг узоқ муддат-ли

ютуқлари ишлаб чиқилган стратегияга боғлиқ бўлади. Агар қишлоқ

хўжалиги корхоналарининг ривожланиш стратегияси бўлмаса у ёки бу

хатоликлар билан ишлаб чиқилган бўлса, бу ҳол қишлоқ хўжалиги

корхоналарига бозорда барқарор ва мустаҳкам ўрин эгаллаш учун имкон

бермайди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги

“Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини ривожлантиришнинг 2020-

2030 йилларга мўлжалланган стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида”ги ПФ-

5853-сонли Фармони қабул қилиниб қишлоқ хўжалик соҳасидаги кенг

кўламли ўзгаришлар ва озиқ-овқат тармоғини истиқболда барқарор ривож-

лантириш соҳада давлат сиёсатини янгича ёндашувлар асосида вазифалар

белгилаб берилган ва уларни амалга оширишга хизмат қилади [1].

Бу ҳали ҳанузгача стратегик бошқаришнинг барча муаммолари ҳам ўз

ечимини топмаганлигини кўрсатадики, бундай ҳол, биринчи навбатда,

қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини ривожланиши стратегик барқа-

рорлигининг механизмларини ишлаб чиқиш билан боғлиқ.

Стратегик бошқарув тизимида қишлоқ хўжалиги корхоналарнинг

келажак фаолиятининг ретроспектив кўрсаткичларини ўрганиш ва экстро-

поляция усулини қўллаш асосида белгиланиши назарда тутилади.

Экстраполяция – бу ўтган замонда ўрнатилган тенденцияларни келгуси

давр учун ҳам жорий этилишидир. Бошқача айтганда, прогноз ишлаб

чиқишда, келгусида корхона фаолиятининг шарт-шароитлари

ёмонлашмайди, демак, ўтган даврларга нисбатан корхона фаолиятининг

якуни яхши бўлишлигидан келиб чиқилади. Қишлоқ хўжалиги корхоналар

тараққиётини оширувчи тенденция (тренд) нинг намоён бўлиши шундан

иборатдир.

Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятининг келажакдаги барқа-

рорлигини баҳолаш учун ривожланиш тенденциясини (трендини) ифода-

ловчи комплекс интеграл кўрсаткич ишлатилади чуқурроқ таҳлил қилиш ва

захираларни аниқлаш учун кўрсаткичларнинг кенгайтирилган тизими-дан

Page 228: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

228

фойдаланилади. Шундай қилиб, қишлоқ хўжалиги корхоналарининг

келажакдаги барқарорлигини баҳолаш – қишлоқ хўжалиги корхоналари

фаолиятининг турли томонларини баҳолашни назарда тутади, бунинг устига,

бундай баҳолаш динамикликда ва маконда амалга оширилади.

Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор

йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида “таркибий ўзгаришларни

чуқурлаштириш, қишлоқ хўжалиги соҳасига илғор фан-техника ютуқ-ларини

жорий этиш, қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини рақобат-

бардошлигини ошириш ҳамда экспорт салоҳиятини юксалтириш” каби

устувор вазифалар белгиланган [2]. Ушбу вазифаларнинг самарали ижроси

таъминлаш мақсадида қишлоқ хўжалиги корхоналарини инновацион

ривожлантириш орқали қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини рақобатбар-

дошлигини ошириш ва пировард натижада қишлоқ хўжалиги корхоналари

самарадорлигини оширишни тақазо этади.

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили. Қишлоқ хўжалиги корхоналари

фаолиятини стратегик ривожлантириш ва рақобатбардошлигини ошириш

йўллари қишлоқ хўжалигини барқарор ривожлантиришнинг самарали

йўналиши саналади. Ушбу тадқиқот йўналишида бир қанча мамлакатимиз

олимлари шуғулланиб келмоқдалар. Жумладан, Р.Х.Эргашев, А.Д.Равша-нов

илмий ишларида қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини стратегик

ривожлантириш ва рақобатбардошлигини ошириш ҳисобига маҳсулот

таннархини камайтириш ҳамда қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини

стратегик ривожлантириш йўллари ишлаб чиқилган [3]. М.Қ.Пардаевда

қишлоқ хўжалигида тежамкор технологияларнинг жорий қилиниши ва

қишлоқ хўжалигининг барқарор ривожланиш истиқболлари ишлаб чиқил-ган

[4]. А.Д.Равшановда қишлоқ хўжалигида маҳсулот рақобатбардошли-гинии

оширишнинг устувор йўналишлари иқтисодий кўрсаткичлари асос-лаб

берилган [5]. Т.У.Нурымбетовда қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини

диверсификациялаш йўналишлари кўрсатиб ўтилган [6]. Р.Х.Тошматовда

мамлакатимизда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш, сақ-

лаш, қайта ишлаш ва сотиш соҳасидаги илғор тажриба таҳлили қишлоқ

хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқарувчиларнинг кооперациясини

ривожлантиришни самарали рағбатлантириш зарурати мавжудлигини

кўрсатиб ўтилган [7].

Тадқиқот методологияси. Мақоланинг методологияси, бу илмий ва

тобора кенг тарқалган оммабоп фанга айланаётган манбаларни таҳлил

қилишдан тортиб, қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини стратегик

ривожлантириш ва рақобатбардошлигини ошириш иқтисодиётнинг қиш-лоқ

хўжалиги тармоқларида рақобатбардошлигини оширишни жадаллаш-

тиришдаги аҳамияти ва ўрни таҳлил қилинган.

Таҳлил ва натижалар. Ҳозирги вақтда қишлоқ хўжалиги корхона-

ларини ривожлантирилишига фақат инновацияларни узлуксиз равишда

жорий этилиши билангина эришиш мумкин. М.Портер компанияларнинг

рақобатли устунликка эришишларида инновациянинг ролини қуйидагича

аниқлаган “....компания рақобатдаги устунликни инновациялар воситасида

Page 229: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

229

қўлга киритади. Улар янги киритилган тартиб-қоидаларга ҳам янги

технологиялардан, ҳам янги иш усулларидан кенг маънода фойдаланган

ҳолда ёндашадилар. Компания янгиликлар туфайли рақобатдаги устунлик-

ларга эришганидан кейин, бу устунликларни фақат мунтазам равишдаги

яхшилашлар ёрдамида қўлда тутиб туриши мумкин. Рақобатчилар

инновацияларни такомиллаштириш ва жорий этишдан тўхтаган ҳар қан-дай

компанияни дарҳол ва албатта четлаб ўтиб кетадилар” [8].

Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг рақобатбардошлиги деганда,

истеъмолчилар учун рақобатчиларнинг товарларига нисбатан кўпроқ ўзига

тортувчан бўлган товарлар ишлаб чиқариш ва сотиш тушунилади. Рақобат

муҳитини узлуксиз назорат қилиб туриш – ишлаб чиқаришни эҳтиёжларни

энг самарали усулда қондириш учун мўлжалланган зарурий шартидир.

Рақобат муҳитининг ҳолати ҳақидаги хулосалар, қишлоқ хўжалиги корхо-

наларининг инновацион сиёсатини ишлаб чиқиш учун асос бўлади [3].

Моҳиятан, рақобатчилар устидан эришилган устунлик инновациялар

ҳисобидан бўлади ва шунинг учун, корхона фаолиятидаги рақобатчилар

устидан эришиладиган ҳар қандай устунликни таъминловчи янги элемент-

ларни жорий этишга бўлган лаёқат, шу қишлоқ хўжалиги корхоналари

рақобатбардошлигининг зарурий ташкил этувчисидир.

Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини барқарорлиги, унинг

давомийлик жиҳатдан узоқ муддатга мўлжалланган самарали фаолият

кўрсатишини характерловчи мураккаб иқтисодий категориядир ва қишлоқ

хўжалиги корхоналарининг рақобатбардошлиги, иқтисодий хавфсизлиги

ҳамда иқтисодий самарадорлик каби учта элементга асосланган. Шуни

таъкидлаш керакки, бу элементлар ўзаро чамбарчас боғлиқ ва биргаликда

фаолият кўрсатади, бироқ, турлича функционал вазифаларга эга.

Рақобатбардошлик қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятининг

ривожланишини, салоҳиятини, барқарорлигини қишлоқ хўжалиги корхона-

ларининг узоқ муддатли истиқболини белгилайди.

Қишлоқ хўжалиги корхоналари ишлаб чиқариши, меҳнат ва бошқа-

ришни ташкил этишда, унинг техник ҳамда технологик имкониятларида

ифодаланган ишлаб чиқариш салоҳияти инновацияларни ўз вақтида

таъминлаб берадиган элементдир. Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг ишлаб

чиқариш салоҳияти қанча юқори бўлса, маҳсулот ишлаб чиқаришга ва унинг

сифатига қилинадиган харажатлар улушининг даражаси шунча паст бўлади.

Ишлаб чиқарилаётган қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг рақобат-

чилар товарларининг сифатидан юқори турувчи сифати, инновацион сало-

ҳиятига чамбарчас боғлиқдир.

Иқтисодий тизимлар ривожланишининг инновацион турига ўтиши

зарурияти туфайли юзага келган объектив сабаблар, бутун инновацион-

инвестицион жараёнда илмий-техникавий ва иқтисодий омилларнинг сама-

рали равишда ўзаро ҳамкорликда ишлаш муаммоларини мажмуавий ҳал

этилишини талаб қилади. Фикримизча, технологик ва иқтисодий салоҳият-

ларни оқилона уйғунлаштириш инновацион-инвестицион жараённи бошқа-

ришнинг марказий масаласини ташкил этади.

Page 230: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

230

Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг барқарорлигига таъсир кўрса-

тувчи омилларга баҳо берилган. Унда корхоналардаги асосий инновацион

йўналишлар ҳамда инновацияларни жорий қилишга салбий таъсир қилув-чи

омиллар, шу билан бирга инновацияларни ишлаб чиқиш ҳамда қўллаб-

қувватлашни таъминловчи омиллар таҳлил этилган (1-жадвал).

1-жадвал.

Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятининг барқарорлигига

таъсир қилувчи омиллар таҳлили Т/р Омиллар Омиллар таъсири натижалари

1. Билим ва кўникма Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятида

айнан билим ва кўникмаларни етишмаслиги инновацион бошқарувни жорий қилишга тўсқинлик

қилади.

2. Нарх даражаси Давлат монополиясидаги қишлоқ хўжалиги

маҳсулотлари (пахта, ғалла, пилла) нинг юқорилиги. Қишлоқ хўжалигида алмашлаб экиш имкониятини

чеклайди

3. Коммуникация тизими Коммуникация тизимини яхши таш-кил қилинмаганлиги сабабли улардан самарали тўғри

фойдалана олмаслиги натижасида ахборот ва

янгиликларнинг ўз вақтида етказиш муаммосини

келтириб чиқармоқда.

4. Шартнома муносабатлари Шартномада белгиланган вазифаларни аниқ

билмаслиги ва уларга амал қилин-маслиги

натижасида қишлоқ хўжалигини барқарор ривожланиш жараёнига ривожланишига тўсқинлик

қилмоқда

5. Инновацияларга бўлган

қизиқиш

Қишлоқ хўжалиги корхоналари ходимларини

инновацияларга бўлган қизиқишнинг пастлиги.

6. Рағбатлантириш Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятида

рағбатлантириш тизимини мукаммал ишлаб

чиқилмаганлиги инновацион фаолиятни жорий

қилишга қизиқишни пасайтиради

Омилларнинг кўплиги, уларни муайян белгилар бўйича тасниф-

ланишини амалга оширишга имкон беради.

Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятининг ташқи муҳит омиллар-га

қуйидагилар киради:

➢ давлатнинг қишлоқ хўжалиги соҳасини барқарор ривожлантириш-га

қаратилган сиёсати;

➢ мамлакатдаги демографик вазият;

➢ сиёсий барқарорлик;

➢ фан ва техниканинг тараққиёти;

➢ транспорт инфратузилмасини ривожланганлиги ва бошқалар.

Ички омиллар қишлоқ хўжалиги корхоналарининг ички муҳитида

шаклланади. Ички омилларни бошқариш қишлоқ хўжалиги корхоналари

барқарорлигини аниқлаш ташқи омиллар ўзгарган тақдирда ишлаб чиқа-

ришни тезкор равишда бошқариш имконини беради.

Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятига инновацион технология-

ларни татбиқ қилиш, стратегик бошқарув усулларидан самарали фойдала-

Page 231: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

231

ниш иқтисодий самарадорлик кўрсаткичларини ҳамда маҳсулот ишлаб

чиқариш ҳажмини оширишга хизмат қилади.

Таҳлил натижаларига кўра, қишлоқ хўжалиги корхоналарини инно-

вацион фаолиятининг стратегик бошқарувини жорий қилиш учун энг аввало

бошқарувдаги кадрлар билим кўникма малакаларини ошириш, марказлашув

даражасини камайтириш ва босқичлар орасидаги маълумот алмашиш

тизимига янги ахборот технологияларини жорий қилиш, бошқа-рувдаги

ходимларни инновацияга бўлган қизиқишини ошириш, рағбат-лантириш

тизимини ишлаб чиқиш, ҳар бир бошқарувчини ўзига юкла-тилган

вазифаларни аниқ ва тўлиқ тушуниши ҳамда уларни ўз вақтида бажаришини

таъминлаш, норасмий мулоқотлар даражасини камайтириш хизмат қилади.

Инвестицияларнинг иқтисодий самарадорлигини баҳолаш зарурати,

қўшимча капитал қўйилмалар киритилишини талаб қилувчи янги қурилиш,

мавжуд ишлаб чиқаришни кенгайтириш, қайта тиклаш ва техник жиҳатдан

қайта қуроллантириш, ишлаб чиқаришни замонавийлаштириш ва ташки-лий-

техник чора-тадбирларни ишлаб чиқиш каби барча ҳолларда юзага келади.

Баъзан қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг янги турини ишлаб

чиқариш ҳам инвестиция ва бошқа маблағлар киритилишини, демак, хара-

жат ва натижалар нисбатини аввалдан баҳолашни талаб қилади.

Инсоннинг илмий-техник фаолияти натижасида янги қишлоқ хўжа-

лиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш ёки илгари мавжуд бўлган турларини

такомиллаштириш билан боғлиқ бўлган жараён инновацион фаолият

ҳисобланади. Инновацияни жорий этиш натижалари қишлоқ хўжалиги

корхоналарига рақобатда муҳим устунликка эга бўлиш имконини берадики,

бу, қишлоқ хўжалиги корхоналари учун муҳим рағбатлантирувчи омил

бўлади.

Жаҳон тажрибалари кўрсатишича, қишлоқ хўжалиги корхоналари-нинг

илм-фандаги илғор ресурс тежамкор ишланмаларни жорий қили-шидан

манфаатдор эканлигини, иккинчидан бу глобал тадбир натижасида

республикамиз қишлоқ хўжалиги корхоналари салоҳиятини янада ривож-

лантириш орқали унинг инвестицион жозибадорлигини ошириш, учин-

чидан, қишлоқ хўжалиги корхоналарда чуқур диверсификациялаш

тадбирларини амалга ошириш орқали барқарор ва сифатли қишлоқ хўжалик

маҳсулоти ишлаб чиқариш ҳамда иқтисодий самарадорликни ошириш

имкониятларини янада кенгайтиради.

Қишлоқ хўжалиги корхоналарида ресурсларни тежовчи технология-

ларни муваффақиятли ўзлаштиришнинг асосий шартларидан бири-ресурс-

ларни тежовчи технологияларни жорий этиш жараёнини бошқаришга

нисбатан уларни қўллаш шароитларига ҳамда қишлоқ хўжалиги

корхоналарининг раҳбарлари ва мутахассислари томонидан қабул қилини-

шининг ўзига хос хусусиятларига мослаштириш йўли билан ушбу техноло-

гияларни ишлаб чиқаришга жорий этишга доир хорижий тавсиялари асосида

ишлаб чиқилган комплекс ёндашув зарур.

Page 232: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

232

Ресурсларни тежовчи технологияларни жорий этиш жараёнини

бошқаришга нисбатан комплекс ёндашув тўртта асосий йўналиш бўйича

тизимли ишни назарда тутади:

➢ қишлоқ хўжалиги корхоналарини тўғри ихтисослаштириш;

➢ қишлоқ хўжалиги корхоналарининг технологик тизимини тако-

миллаштириш;

➢ қишлоқ хўжалиги корхоналарининг моддий-техника базасини

модернизациялаш;

➢ қишлоқ хўжалиги корхоналарига инновацияларини тадбиқ этиш.

Хулоса ва таклифлар.

1. Қишлоқ хўжалиги корхоналари фаолиятини стратегик

ривожлантириш ва рақобатбардошлигини ошириш иқтисодий самара-

дорликка эришиш учун, аввало, қишлоқ хўжалиги корхоналарининг

мақсадлари, шунингдек, воситалари ва унга эришиш усулларини аниқ

белгилаб олиш зарур. Юқори сифатли ва рақобатбардош маҳсулотларни энг

кам харажатлар асосида ишлаб чиқариш энг кўп даромад олишни таъминлаб,

инқирозга учрашдан сақлайди ҳамда ҳар бир қишлоқ хўжалиги

корхонасининг асосий вазифаси ҳисобланади.

2. Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг фаолият кўрсатиш тенденция-

лари ва қонуниятларини таҳлил қилиш ҳамда стратегик бошқарув тамо-

йиллари асосида унинг рақобатбардошлигини ошириш зарурлиги баҳола-

нади. Барқарорлик – корхона фаолиятининг натижадорлигидан, рақобат-

бардош салоҳиятини амалга оширишдан, рақобатбардошлик эса – қишлоқ

хўжалиги корхоналарининг ишлаб чиқариш қувватларидан самарали

фойдаланиш ҳамда рақобатбардош маҳсулотни сотишдаги имкониятини

белгилашдан иборат бўлганлиги учун, бу тушунчаларнинг бирга қўшили-

шини ҳисобга олиш, корхонага ўз рақобатбардошлигини оширишнинг

оптимал стратегиясини шакллантириш имконини беради.

3. Стратегия устуворликларни ҳисобга олиб, қишлоқ хўжалиги

корхоналари характеристикасини ҳамда маҳсулот рақобатбардошлигини

интеграцияловчи йиғма кўрсаткични аниқлашга асосланадиган қишлоқ

хўжалиги корхоналарининг рақобатбардошлигини баҳолаш услубидан кенг

фойдаланиш зарур. Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг рақобат-

бардошлигини баҳолаш – ишлаб чиқарилаётган қишлоқ хўжалиги маҳсу-

лотлари, амалга оширилаётган ишлар, кўрсатилаётган хизматлар бозорида

кластер иштирокчиларининг барқарорлигини ошириш учун, илғор фан

техника ва технологияларни жорий этишнинг инновацион дастури билан

бирлашган корхона ва субъектларнинг барқарор ҳудуд-тармоқ шерикчилиги

асосида кластер ёндашувдан самарали фойдаланиш имконини беради.

4. Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг иқтисодий самарадорлигини

ошириш ҳозирги куннинг энг муҳим йўналишларидан биридир. Аҳолининг

қишлоқ хўжалик маҳсулотларга бўлган талаби йилдан-йилга ошиб бормоқда.

Бу талабни қондириш қишлоқ хўжалиги корхоналари маҳсулот ишлаб

чиқаришига инновацион технологияларни қўллаш, етарли ҳажмда

Page 233: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

233

инвестициялар киритиш ва янги самарали усуллардан фойдаланиш

механизмларини такомиллаштиришни тақозо этади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республи-

каси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини

тасдиқлаш тўғрисида»ги ПФ-5847-сонли Фармони, 2019 йил 8 октябрь

2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Респуб-

ликасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракат-лар

стратегияси тўғрисида“ги ПФ-4947-сонли Фармони, 2017 йил 7 февраль.

3. Ergashev, R. K., and A. D. Ravshanov. "Ways of Strategic Development

and Increase of Competitiveness of Agricultural Enterprises." JournalNX, vol. 7,

no. 1, 2021, pp. 99-105.

4. Пардаев М.Қ., Мамасоатов Т.Х., Пардаев О.М. Модернизация,

диверсификация ва инновация-иқтисодий ўсишнинг муҳим омиллари.

Монография. .-Т.: “Наврўз” нашриёти, 2014, -99 бет.

5. A.D.Ravshanov. Issues of sustainable development of digital agriculture

and its provision of qualified personnel Academicia an international

multidisciplinary research journal (double blind refereed & peer reviewed journal)

Vol. 11, Issue 2, February 2021 DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00565.6 S.1683-

1688

6. Т.У.Нурымбетов Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини диверсифи-

кациялаш йўналишлари Автореф. дис. иқт. фан. номз. – Т., 2019. – 53 б.

7. Тошматов Р.Х. Ўзбекистон ҳудудларида мева-сабзавотчиликни

ривожлантириш: методологияси, таҳлил ва прогноз. Монография “LESSON

PRESS” 2017 й 124 б

8. Портер М. Международная конкуренция: Пер. с англ./ Под.ред.

В.Д.Щетинина. – М. Международные отношения, 1993. – 64 с;

9. Эргашев Р. Х., Хамраева С. Н., Файзиева Ш. Ш. Инновационное

развитие инфраструктуры сельского хозяйства: проблемы и пути его

достижения //Феномен рыночного хозяйства: от истоков до наших дней.

Партнерство в условиях риска и неопределенности. – 2020. – С. 310-319.

10. Эргашев Р. Х., Хамраева С. Н. Совершенствавоние механизмы

инновационного развития инфраструктуры сельского хозяйства //Друкується

за рішенням Вченої ради Державного університету «Житомирська

політехніка»(Протокол № 12 від 25.11. 2019 р.) Редакційна колегія: д. е. н.,

проф. ВВ Євдокимов. – 2019. – С. 355.

11.Ergashev, R. The ways of fishing farms management and developing the

production activity / R. Ergashev, U. Beglaev // International Journal of Scientific

and Technology Research. – 2020. – Vol. 9. – No 2. – P. 919-921

КОРХОНАЛАРНИ СТРАТЕГИК БОШҚАРИШНИНГ ИННОВА-ЦИОН

РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ

Эргашев Тохир Курбанович, Аннаев Аббос Бахтиёр ўғли.

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти, “Бизнес ва инновацион

менежмент” кафедраси

Page 234: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

234

Аннотация.Корхонани стратегик бошқариш бугунги куннинг энг

муҳим вазифаларидан биридир. Стратегик бошқарувсиз яъни, режасиз

корхона фаолиятини олдиндан тахмин қилиб бўлмайди. Бу фақат тизимсиз

ташқи таъсирлар ва ички омилларни ҳисобга олган ҳолда менежерлар

томонидан қабул қилган қарорларнинг мазмун моҳиятига ва шу йўл орқали

корхоналар фаолияти самарали йўналтирилганлигига боғлиқ бўлади.

Аннотация. Стратегическое управление предприятием сегодня - одна

из важнейших задач. Без стратегического управления, то есть без плана,

деятельность предприятия невозможно прогнозировать. Это зависит только

от сути содержания решений, принимаемых руководителями, с учетом

нерегулярных внешних воздействий и внутренних факторов, эффективно

управляющих деятельностью предприятий.

Abstract: The strategic management of the enterprise is one of the most

important tasks today. Without strategic management, that is, without a plan, the

activities of the enterprise cannot be predicted. It depends only on the essence of

the content of the decisions taken by the managers, taking into account irregular

external influences and internal factors, thus effectively directing the activities of

enterprises.

Калит сўзлар: Корхона, стратегия, режалаштириш, ислоҳотлар, таш-қи

ва ички омиллар, операциялар, ресурслар, бизнес, самарали бошқариш,

рақобат, инновация.

Ключевые слова: Предприятие, стратегия, планирование, реформа,

внешние и внутренние факторы, операции, ресурсы, бизнес, эффективное

управление, конкуренция, инновации.

Key words: Enterprise, strategy, planning, reform, external and internal

factors, operations, resources, business, effective management, competition.

Кириш. Жаҳон иқтисодиётининг глобаллашув ва трансформацияла-

шув жараёнида корхоналарни стратегик бошқарув масаласи муҳим ўрин

тутади. Бугунги кун корхоналари ички, ташқи омиллар таъсирига тез мос-

лашувчан, рақобат курашида ўз ўрнини эгаллаш имкониятлари бўлган ҳам-

да, рақобат курашда ғолибликни қўлга киритадиган қудратга эга бўлишини

таъминлайдиган стратегик режалари бўлиши керак. Акс ҳолда корхона ўз

олдига қўйган мақсадига эриша олмайди.

Кўплаб корхоналар ўз фаолиятининг даслабки даврларида самарали

фаолият кўрсатиш учун кундалик жараёнларни амалга ошириш учун зарур

бўлган ресурслардан самарали фойдаланиш билан боғлиқ ички муаммо-ларга

урғу беришган ва буни ўз муваффақиятларининг натижаси деб қарашган.

Ҳозирги кунда бундай усулдан фойдаланиш корхоналарни кўзланган

мақсадга эришишига ёрдам бермайди. Улар мавжуд потенциал-дан оқилона

фойдаланиш вазифасини корхоналар фаолиятидан олиб таш-ланмасдан

ҳозирги даврда тез ўзгарувчан муҳитга мослашувчи инновацион бошқарувни

амалга ошириш муаммоси ечишлари зарур. Чунки глобалла-шув ва кучли

рақобат муҳити шароитида фаолият юритаётган корхоналар ўртасидаги

Page 235: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

235

муносабатларни тартибга солувчи бозор механизмлари корхона фаолиятида

бугунги кунда мавжуд ресурслардан самарали фойдаланишни

таъминлайдиган стратегик бошқарув усулини қўллаш аҳамияти зарурлиги-ни

белгилайди. Шунга кўра, тез ўзгарувчан рақобат шароитида фаолият

юритаётган корхоналарини самарали бошқариш масаласи бугунги кунда

алоҳида аҳамият касб этади.

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили. Илмий изланишларимизнинг асосий

шарти ҳисобланган ва унда ишлатиладиган терминларга эътибор қаратиб

унга аниқлик киритсак. Бугунги кунда илмий адабиётларда страте-гик

бошқарувнинг кўплаб таърифлари мавжуд бўлиб, улар концепциал кўп

қиррали хусусиятга эга ва ташқи муҳит таҳсирида, жуда хилма-хил кўри-

нишда ўзгаришига қараб изоҳланади ҳамда бу, атамани аниқлаштириш,

тўлдириш ва янгилаш зарурлигини белгилайди.

Аввало "стратегия" тушунчасини кўриб чиқамиз. Фалсафий энцикло-

педияда стратегия атамаси субъектлар фаолиятини уларнинг имкониятла-

рини, истиқболларини, воситаларини, ўзаро алоқаларни ҳамда таъсирини

амалга оширишга тўсқинлик қиладиган муаммолар, қийинчиликлар ва

зиддиятларни ҳисобга оладиган инсоний муносабатларнинг ташкил этиш

шакли сифатида талқин этилади [1]. Кўриб турганингиздек, ушбу атама

тушунчаси инсон билимларининг деярли барча соҳаларида қўлланилиши

мумкин.

Менежментда стратегия – бу асосий мақсадга эришишнинг умумий

режаси бўлиб, у чекланган ресурслардан қайси йўналишларда фойдала-

нишни аниқлашни ўз ичига олади [2].

Бизнесга нисбатан стратегия тушунчаси эса қуйидагича талқинда

ифодаланиши мумкин: Бизнес стратегияси бу келишилган қарорлар тўплами

бўлиб, корхона ва ташкилот фаолиятига таъсир этувчи узоқ муддатли ва

қайтариб бўлмайдиган оқибатларга олиб келувчи ҳаракатлар таъсирни

аниқлашдан иборатдир [3].

"Стратегик бошқарув" атамаси биринчи бўлиб йигирманчи асрнинг

иккинчи ярмида Америка Қўшма Штатларда корхоналарда бошқарув дара-

жасини ажратиш ва аниқлаш учун ишлатилган. Илмий адабиётлардан биз-га

маълумки, стратегик бошқарув корхоналарда бошқарувнинг энг юқори

даражасида, жорий бошқариш эса - ишлаб чиқариш даражасида амалга

оширилади. Ишбилармонлик муҳитининг ўзгариши бу терминларнинг

ишлатилиш шартларни фарқлашни тақозо этди. Корхоналарда стратегик

бошқариш ғояларининг асосчиси америкалик олим Игор Ансофф ҳисобла-

нади [4]. У ўзининг стратегик бошқариш тўғрисидаги илмий изланишлари-ни

биринчи марта 1965 йилда нашр этган.

Стратегик бошқарув назарияси соҳасида дунё миқёсида тан олинган

олимлар Д.Шендел ва К.Хаттернинг таърифларига тўхталамиз [5]. Улар

стратегик бошқарувни, ташкилотнинг ташқи муҳит билан муносабатлари-ни

аниқлаш жараёни деб ҳисоблашган. Ушбу жараён белгиланган мақсад-ларни

амалга оширишдан иборат бўлиб, ресурсларни тақсимлаш орқали атроф-

муҳит билан алоқанинг керакли ҳолатига эришишга интилади. Бу ташкилот

Page 236: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

236

ва унинг бўлинмаларининг самарали ишлашига имкон беради.

Д.Хиггинснинг фикрига кўра, cтратегик бошқарув - бу ташкилотнинг атроф-

муҳит билан ўзаро таъсирини бошқариш орқали ташкилотнинг миссиясига

эришишга қаратилган бошқарув жараёни [6].

Тадқиқот методологияси. Илмий изланишларимиз натижалари,

иқтисодиёт тармоқларида фаолият кўрсатаётган корхоналарни стратегик

бошқаришнинг инновацион ривожланишига таъсир кўрсатувчи омилларни

қиёсий таҳлил ва солиштириш, тизимли таҳлил, усулларидан фойдала-нилган

ҳолда ўрганиб чиқилган.

Таҳлил ва натижалар. Юқорида стратегик бошқарувга берилган

тарифлар корхоналарни инновацион бошқариш жараёнларини таҳлил

қилишда тўлиқ деб бўлмайди. Чунки стратегик бошқарув ва инновацион

ривожланишнинг оддий бошқарувдан фарқи бўлиб унинг қирралари ҳар

сафар илмий изланиш мақсадига қараб ҳар хил тарифланади.

Бугунги кунда стратегия самарали бизнес юритишнинг муҳим шарт-

лари ва хусусиятларидан биридир. Амалиёт шуни кўрсатадики, рақобат

муҳитида ҳеч қандай корхона аниқ мақсадсиз, бошқарувда инновацион

технологияларни қўлламасдан муваффақиятли фаолият кўрсата олмайди.

Мамлакатимизда инновацион бошқарув жараёнларининг кенг кўлам-да

қўлланилаётганлиги, иқтисодиётимиз ривожланишини рақамли техно-

логиялар асосида амалга оширилаётганлиги бу бошқарув тизимида амалга

оширилаётган кенг ислоҳотларнинг маҳсулидир. Агар корхона даражасида

стратегик бошқарувда "стратегия" тушунчасини аниқлаш ҳақида гапиради-

ган бўлсак, бу йўналишда биз қуйидагиларни таклиф қилишимиз мумкин:

Корхона стратегияси - бу ташкилий мақсадларга эришишга қаратилган

бизнесни ташкил қилиш ва рақобат усуллари аралашмасини ўз ичига олган

кенг қамровли бошқарув режаси ҳисобланади. Бу эса ўз навбатида корхо-

налар даражасида стратегияни ишлаб чиқиш ва амалга ошириш бошқариш

жараёнининг стратегик менежменти деб аталади.

Юқоридагилардан келиб чиқиб, корхоналарнинг стратегик бошқа-руви

бу - стратегик мақсадларни белгилаш, стратегияни ишлаб чиқиш ва уни ўз

вақтида амалга оширишни ташкил этиш жараёнидир. Бу жараённи корхона

бошқарувини шакллантириш деб таърифлаш мумкин.

Стратегик бошқарувни амалда корхона даражасида қўллашнинг асо-

сий афзалликлари ҳақида гапирганда, қуйидаги асосий фикрларни ажратиб

кўрсатиш мумкин:

- стратегик бошқарувнинг моҳияти - барқарор бўлмаган ташқи муҳитда

омон қолиш ва самарали ишлаш қобилиятини сақлаш учун унинг

фаолиятидаги ўзгаришларни доимий равишда кузатиб бориш ва баҳолаш

асосида корхонанинг ривожланиш стратегиясини шакллантириш ва амалга

ошириш;

- корхонанинг барча ресурсларини умумий стратегияга амалга оши-

ришга қаратиш.

- иқтисодиётдаги ўзгаришлар натижасида юзага келадиган ҳолатлар-га

янги имкониятларни излаб топиш ва юзага келиши мумкин бўлган

Page 237: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

237

таҳдидларнинг олдини олишга бошқарувчиларни тезда жавоб беришга ва

оптимал қарорларни қабул қилишга йўналтириш зарур бўлади.

Шуни ҳисобга олган ҳолда, корхоналарни стратегик бошқаришда

жамиятнинг замонавий ривожланиши шароитини ҳисобга олган ҳолда,

бошқарувда шунга мос юқори сифатли технологиялар фойдаланиш тобора

кўпроқ рол ўйнайди. Шунинг учун бугунки кунга келиб кўплаб мамлакат-лар

иқтисодий ўсишнинг инновацион таркибий қисмига эътибор бериш-моқда.

Корхоналарни муваффақиятли стратегик бошқаришнинг ажралиб турадиган

хусусияти бу уларнинг фаолиятида инновацион усулллардан фойдаланиш

интенсивлигидир. Инновацион жараёнлар, инновацион маҳ-сулотлар ва

инновацион дастурлар барча турдаги корхона учун тегишли бўлиб

рақобатбардошлик даражасини таъминлаш учун асос бўлиб, унинг барқарор

ривожланишини таъминлайди. Инновация - бу узоқ вақт давоми-да

корхонага рақобатчиларга нисбатан устунлик берадиган янги ташкилий-

иқтисодий шаклларни жорий этиш билан бирга янги маҳсулотлар, техно-

логиялар ва хизматларни яратиш жараёни ва келажакда истеъмолчилар

эҳтиёжларини баҳолашга ва уларни ҳисобга олишга қизиқишнинг

ортишидир. Корхоналарни стратегик бошқариш нуқтаи назаридан иннова-

цияларнинг иқтисодий моҳияти ресурслардан олинадиган даромадни

ўзгартиришдир. Истеъмол нуқтаи назаридан у истеъмолчининг эҳтиёжла-

рини қондириш ҳамда қийматининг ўзгаришини ўзида мужассам этиш

ҳисобланиб, корхоналарга ресурслардан оқилона фойдаланишда ёрдам

беради. Шу билан бирга корхоналарнинг бизнесини шакллантириш ёки

рақобатбардошлигини ошириш учун маҳсулот турини диверсификациялаш

ва шунга мос янги техника ҳамда технологияларни қўллашни тақозо этади.

Корхоналарни стратегик бошқаришнинг инновацион ривожланиши

инновацион тадбиркорлик билан боғлиқ. Инновацион тадбиркорлик деган-да

техник ва технологик янгиликларни яратиш ва тижорат мақсадларида

фойдаланиш жараёни тушунилади. Одатда, тадбиркорлик янгиликлари янги

эҳтиёжларни қондирадиган янги бозорни яратишга имкон берадиган

маҳсулотлар ёки хизматлар соҳасидаги янгиликларга таянади. Инновация -

бу тадбиркорликнинг ўзига хос воситаси. Инновацияларни яратиш ва амалга

ошириш жуда мураккаб ва хатарли жараёндир. Унинг мураккаб-лиги

шундаки, ҳали мавжуд бўлмаган ушбу ишлаб чиқариш ва иш восита-ларини

яратиш ёки таниқли аналоглардан сифат жиҳатидан устун бўлиши керак

бўлганларни модернизация қилиш зарур. Бундан ташқари бу жараён-да,

маълум бир хатарлар мавжуд, чунки истеъмолчи янги маҳсулотни қандай

қабул қилиши номаълум ва агар янги маҳсулот ишлаб чиқаришга киритилса,

унинг иқтисодий мослашуви ва самарадорлиги ҳам номаълум бўлади.

Инновацион жараённи инновацион ғоялардан ва корхоналар учун

инновацион сиёсатни шакллантириш ва инновацион лойиҳаларни амалга

ошириш учун тегишли муассасалар ва ташкилотларни ташкил этишни ўйлаш

кераклиги аён бўлади. Инновацион ғоялар инновацион жараённинг умумий

занжиридаги баъзи муаммоларни ҳал қилишлари учун керак бўл-ган ва бир-

бирига боғлиқ бўлган ташкилотларни шакллантириш учун асос бўлиб хизмат

Page 238: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

238

қилади. Инновацион лойиҳаларни яратишдаги муҳим вази-фалардан бири бу

муаммоларни ҳал қилиш ва аниқ мақсадга эришишга қодир бўлган

тузилмани шакллантиришдир. Инновацияларни яратиш жараёнида пайдо

бўладиган вазифаларни бажариш учун корхона тузилиши динамик бўлиши ва

унинг параметрларини ўзгартиришимкони бўлиши керак.

Корхоналар яратилар экан, уларнинг ташкилий тузилмалари аниқ

мақсадларга эришиш учун шакллантирилади. Корхонани стратегик бошқа-

ришда инновацион усулларни қўллаш, унинг мақсадларига эришишида

бошқарувдаги ижодий гуруҳлар, уларнинг фикрлари, тахминлари, унга

эришиш шакллари ва усулларини таҳлил қилиш орқали ҳисобга олишни

талаб қилади. Инновацион корхоналар инновацион жараённинг ўзи, хусу-сан,

фундаментал тадқиқотлар, амалий тадқиқотлар ва инновацион ривож-ланиш,

техник ва технологик янгиликларни ишлаб чиқаришга жорий этиш,

маҳсулотларнинг янги турларини чиқариш ва амалга оширишнинг мазму-ни

ва тузилиши асосида шаклланади. Ушбу жараён алоҳида тадбирлардан

иборат. Бу алоҳида инновацион корхона яратишга асос бўлди. Ҳар бир

инновацион корхона умумий инновацион жараёнда ўзига хос бўғинни

шакллантиради. Барча корхоналар бир-бири билан ўзаро алоқада бўлиша-ди.

Инновацион корхоналарнинг шаклланиши ва фаолияти инновацион

жараённинг мантиқи, хусусан, уни келтириб чиқарадиган меҳнат тақсимо-ти

билан тартибга солинади.

Корхоналарни стратегик бошқаришнинг инновацион ривожланти-риш

инновацион тадбиркорлик билан узвий боғлиқ ҳолат бўлиб, у эса янги

нарсани яратиш учун махсус ижодий жараён ҳисобланади. У доимий

равишда янги имкониятларни излашга ва янгиликка йўналишга асосланган

стратегик бошқарув жараёнидир. Бу тадбиркорнинг ушбу вазиятда юзага

келадиган молиявий, маънавий ва ижтимоий жавобгарликдан ташқари, янги

лойиҳани амалга ошириш ёки мавжуд лойиҳани такомиллаштириш хавфини

тўлиқ ўз зиммасига олишга тайёрлиги билан боғлиқ. Умуман олганда,

инновацион тадбиркорликни инновацияларни амалий қўллаш орқали ўзига

хос хусусиятларига кўра товарларни, хизматларни ёки техно-логияларни

яратишга олиб келадиган ижтимоий-техник ва иқтисодий жараён деб

таърифлаш мумкин ва буни корхоналарни стратегик бошқа-ришнинг

инновацион ривожлантириш истиқболи деб қараш мумкин.

Хулоса ва таклифлар. Юқоридаги таҳлил натижалари бўйича

корхоналарни стратегик бошқаришнинг инновацион ривожлантириш бу

келажакда корхоналар учун қуйидаги имкониятларни яратиб беради:

1. Маҳсулотни янгилаш, яъни корхонанинг савдо салоҳиятини

янгилаш, компаниянинг ҳаётийлигини таъминлаш, фойдани ошириш, бозор

улушини кенгайтириш, мижозларни сақлаб қолиш, мустақил мавқе ва обрў-

эътиборни мустаҳкамлаш, янги иш ўринлари яратиш ва ҳ.к.

2. Технологик инновациялар жорий қилиш жараёни яъни бу ишлаб

чиқариш имкониятларини модернизация қилиш жараёни, бу меҳнат

унумдорлигини оширишга, энергия, хом ашё ва бошқа ресурсларни тежашга

қаратилган бўлиб, бу ўз навбатида компания фойдасини кўпайтириш,

Page 239: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

239

хавфсизликни таъминлаш, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш чораларини

кўриш ва ахборот тизимларидан самарали фойдаланишни таъминлайди.

3. Ижтимоий жиҳатдан инновациялар - бу ташкилотнинг гуманитар

соҳасини мунтазам такомиллаштиришнинг умумий жараёни ҳисобланиб

бунда янгиликлардан фойдаланиш меҳнат бозорида имкониятларни кен-

гайтиради, корхона ишчиларини белгиланган мақсадларга эришиш учун

сафарбар қилади ва ташкилотнинг ишчилар ва умуман жамият олдидаги

ижтимоий мажбуриятларига ишончини мустаҳкамлайди.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Кемеров В. Философская энциклопедия. - М.: Панпринт, 1998.

[Электронный ресурс]-http://www.terme.ru/dictionary/183/word/strategija.

2. Глоссарий по менеджменту, проект perfekt.ru [Электронный ресурс]. -

http://www.vocable.ru/dictionary/776/word/strategija.

3.Стратегия бизнеса. Справочник. [Электронный ресурс].

http://slovari.yandex.ru/Лопатников/Стратегия бизнеса

4. Ансофф И. Стратегическое управление. Пер. с англ. - М.: Экономика, 1989.

- 358 с.

5. Schendel D. Е.. Hatter К. J. Business Policy or Strategic Management: A

Broader View for an EmergingDiscipline. Academy of Management Proceeding.

August, 1972.

6. Higgins J.M. Organizational Policyand Strategic Management: Textand Cases.

2nded. Chicago, The Drydent Press, 1983

КИЧИК БИЗНЕС КОРХОНАЛАРИДА ИННОВАЦИОН

ЖАРАЁНЛАРНИ БОШҚАРИШ ВА УНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

ЙЎЛЛАРИ

Эргашев Тохир Курбанович, Тохиров Адхам Зохид ўғли

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти,

“Бизнес ва инновацион менежмент” кафедраси

Аннотация. Ҳозирги глобаллашув даврида кичик бизнес корхона-лари

фаолиятни инновацион бошқариш муҳим аҳамият касб этади. Ҳар қандай

иқтисодий жиҳатдан ривожланган мамлакатларда ялпи ички маҳсулотда

кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари улушини ошириш

асосий мақсад ҳисобланади. Чунки кичик бизнес субъектлари вазиятга тез

мослашувчанлиги ва истеъмол бозорида юзага келувчи талаб ва

эҳтиёжларгани тез сезувчан ва бу муаммолар ечимларни оператив ҳал

қилиши билан йирик ишлаб чиқарувчилардан ажралиб туради. Мақолада

кичик бизнес корхоналарини иновацион бошқариш масалалари назарий

жиҳатдан таҳлил қилинган.

Аннотация. В нынешнюю эпоху глобализации инновационное

управление деятельностью малого бизнеса играет важную роль. Основная

цель любой экономически развитой страны является увеличение доли малого

бизнеса и частного предпринимательства в общем объеме ВВП. Так как для

частных предпринимателей характерна способность быстро адаптироваться к

Page 240: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

240

возникшей ситуации в потребительском рынке и быстро реагировать

изменяющийся спроса и предложение в рынке, а также оперативно решать

возникающие проблемы. В статье представлен теоретический анализ

проблем инновационного управления малым бизнесом.

Annotation. In the current era of globalization, the innovative manage-ment

of small businesses plays an important role. The main goal of any economically

developed country is to increase the share of small business and private

entrepreneurship in the total GDP. Because private entrepreneurs are characterized

from large manufactures by the ability of adapting quickly to the emerging

situation in the consumer market and responding quickly changing demand and

supply in the market, as well as resolving quickly emerging problems. The article

presents a theoretical analysis of the problems of innovative small business

management.

Калит сўзлар: инновация, кичик бизнес, тадбиркорлик, истеъмолчи,

технология, моддий ресурслар, молиявий ресурслар, ишлаб чиқариш,

стратегия, франчайзинг.

Ключевые слова: инновации, малый бизнес, предпринимательство,

потребитель, технологии, материальные ресурсы, финансовые ресурсы,

производство, стратегия, франчайзинг.

Key words: innovation, small business, entrepreneurship, consumer,

technology, material resources, financial resources, production, strategy,

franchising.

Кириш. Ўзбекистон Республикасини жадал инновацион ривожлан-

тиришнинг муҳим шартларидан бири, бу иқтисодиётнинг барча тармоқ-

ларида илм-фан ва техника ютуқларини ҳамда замонавий инновацион

технологияларни ўзида мужассам этган, инновацион бошқарув усулларини

кенг қўллаш ҳисобланади. Мамлакатимизни жаҳон цивилизациясининг

етакчилари қаторига қўшиш жамият ҳаётининг барча соҳаларида замо-навий

инновацион ғоялар, ишланмалар ва технологияларни қўллаган ҳолда ишлаб

чиқаришни ташкиллаштиришни, уларни жорий қилишни талаб қилади. Бу

йўналишда кичик бизнес соҳасини ривожлантириш, унинг мамлакат

ЯИМдаги улушини кўпайтириш ва уларнинг фаолиятини бошқаришда

инноацион усулларидан фойдаланиш муҳим аҳамият касб этади.

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик корхоналари ҳар қандай

мамлакатнинг иқтисодий сиёсатининг устувор йўналишларидан бири

ҳисобланади. Мамлакатимизда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни

қўллаб-қувватлаш ва бу соҳада фаолият кўрсатаётган корхоналарини

ривожлантиришга кенг имконият яратиб берилган. Ҳозирга келиб уларни

ташкил этишнинг ҳуқуқий асослари тўлиқ яратилган. Кичик бизнес

корхоналарига молиявий, ҳуқуқий ва бошқа масалаларни ечишда давлат

томонидан ёрдам кўрсатилиб уларга рақобат курашида бардош беришини

таъминлаш учун переференция ва имтиёзлар берилган.

Жаҳон амалиёти тажрибасидан маълумки бозор иқтисодиёти шарои-

тида аксарият инновацион лойиҳалар ва илмий-техник ишланмалар кичик

Page 241: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

241

бизнес секторида яратилади ва амалиётда қўлланилади. Бунга асосий сабаб

кичик бизнес корхоналари ўз фаолияти давомида истемолчиларнинг талаб ва

истакларини тез ўрганадилар ва ишлаб чиқаришни фаолиятини шунга мос

равишда ўзгартидилар. Истеъмолчилар талабларидан келиб чиққан ҳолда

мавжуд ишлаб чиқариш жараёнларини янги маҳсулот ишлаб чиқаришга

трансформация қилишда имконияти юқорилиги билан йирик корхоналардан

фарқ қилади ва бу жароёнларга тез мослашувчанлиги билан ажралиб туради.

Мамлакатимизда кичик бизнес соҳасини ривожлантириш кун

тартибидаги масалалардан бири ҳисобланиб ижтимоий-иқтисодий

ривожланишнинг ҳозирги даврдаги устивор йўналишларидан бўлиб

келмоқда.

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили. Мамлакатни инновацион ривож-

лантириш ва бошқариш деганда узоқ муддатга мўлжаллаб иқтисодиётнинг

устувор соҳа ва тармоқларни илм-фан ютуқлари ва инновациялар асосида

ривожлантириш стратегияларини ишлаб чиқиш ва уларни муваффақиятли

амалга ошириш тушунилади.

Бугунки кунда илмий адабиётларда инновациялар, инновацион фао-

лият, инновацион бошқариш, кичик бизнес атамаларига турли хил таъриф-

лар бериб келинмоқда. Бу берилган таърифларда асосий эътибор ушбу илмий

изланишларга қандай мақсадлар қўйилганлигидадир. Бизнинг ушбу илмий

изланишларимизда инновацияларни кичик бизнес корхоналарини бошқариш

соҳасида бўлганлиги сабабли инновацияларнинг бошқарув тизимидаги

ўрнига урғу берилади. Бугунки кунда бошқарувни иннова-цияларсиз

тасаввур қилиб бўлмайди. Фан-техника ютуқларининг шиддат билан

ривожланиши бошқарув тизимини ҳам тубдан ислоҳот қилишни талаб

қилади. Дастлаб инновациялар ўзи нима ва бу фаолиятни қўллашдан асосий

кўзда тутилган мақсад нима эканлигини аниқлаб олсак.

Ўзбекистон Республикасининг “Инновацион фаолият тўғрисида”ги

қонунида инновацияга қуйидагича таъриф берилган. “Инновация – фуқа-

ролик муомаласига киритилган ёки шахсий эҳтиёжлар учун фойдаланила-

диган, қўлланилиши амалиётда катта ижтимоий-иқтисодий самарага эри-

шишни таъминлайдиган янги ишланма” [1]. Бундан кўриниб турибдики,

инновация бевосита жараён ҳисобланади.

Инновацияларни жараён сифатида сифатида қарайдиган бўлсак у,

иқтисодиётга маблағни сарфлаш, мавжуд талабга жавоб бермайдиган тех-

ника ва технологияларнинг замонавийларига алмаштирилишини таъмин-

лайди ва объект сифатида илмий-техник тараққиёти ютуғи натижаси

ҳисобланувчи янги техника, технологияларнинг ривожланиши, кичик ва

йирик ихтироларнинг пайдо бўлиши инновацияларнинг муҳим омили

ҳисобланади

Демак, инновациялар кенг маънода янги технологиялар, турли маҳ-

сулотлар ва хизматлар, ташкилий техник ва ижтимоий иқтисодий соҳада

қабул қилинган қарорлар шаклида намоён бўлиши тушунилади. Шу билан

бирга янгиликнинг туғилиши, яратилиши ва тарқалиши жараёни иннова-

циянинг ҳаётий цикли деб ҳам айтилади [2].

Page 242: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

242

Иқтисодий адабиётларда «инновация», «янги киритилган шароит» ва

«янгилик» каби тушунчаларнинг турли талқинлари учраб туради. Баъзи

ҳолатларда ушбу тушунчалар синоним сифатида ишлатилади, лекин

уларнинг орасида маълум фарқлар бор. Хусусан, «янгилик» атамаси

«ихтиро» тушунчасига яқин туради. Янгилик бирон-бир фаолият соҳасида

унинг самарадорлигини ошириш бўйича фундаментал, амалий тадқиқот-лар,

ишланмалар ёки эксперементал ишларни расмийлашган натижаси, якунидир.

Тадқиқот методологияси. Илмий изланишларимиз натижалари

бўйича илмий мақолани ёритишда кичик бизнес ва хусусий тадбиркор-ликни

ривожлантиришга қаратилган Ўзбекистон Республикасининг қонун-лари,

Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг қарорлари, иқтисодий,

ижтимоий, соҳалардаги чет эл ва мамлакатимизнинг таниқли олимларнинг

илмий асарлари ўрганилди. Кичик бизнес ва хусусий тадбир-корлик

соҳасини ривожлантириш ва соғлом ишбилармонлик муҳитини яратишни

ифодаловчи асосий кўрсаткичлар илмий таҳлил қилинди. Шу билан бирга,

тадқиқот жараёнида ушбу мавзуга оид назарияларни ўрганишда мантиқий

фикрлаш, илмий мушоҳада, тизимли ёндашув, статистик ҳамда қиёсий

таҳлил каби усуллари фойдаланилди. Мавзуни тайёрлаш ва ёритишда илмий

техникавий ахборот манбаларидан, мавзуга оид дарсликлар, ўқув

қўлланмалар, хорижий адабиётлар, даврий матбуот, илмий-амалий анжуман

тўпламлари ва интернет маълумотларидан фойдаланилди.

Таҳлил ва натижалар. Мамлакатимизда кичик бизнес ва хусусий

тадбиркорлик корхоналарининг фаолиятини ташкил этиш инновацияларни

қўллашга юқори самарадорликка эришишга кенг имкониятлар яратиб беради.

Бозор муносабатлари шароитида аксарият кичик бизнес секторида

инновациялар ёки илмий-техник ишланмаларнинг қўлланилиши бу соҳада

амалга ошириладиган ишлар натижаларидан маълум.

Иқтисодчиларнинг фикрича, “кичик бизнес секторини шаклланти-риш

ва бошқариш заруриятини юзага келтирувчи энг муҳим омиллардан бири бу-

илмий-техника тараққиёти даражасининг ўсиб боришидир. Бу омил

бошқаришни илмий ташкил қилиш билан боғлиқ бўлиб, инсоннинг ҳаётий

даври мобайнида такомиллашади ва ишлаб чиқариш ҳамда хизмат

кўрсатишнинг турли соҳаларида ишга солинади.

Бу соҳадаги илмий изланишларимиз натижалари кўрсатишича, инно-

вацион соҳада иқтисодий муҳит ўзгаришини белгиловчи қуйидаги бир қатор

муҳим омилларни ҳисобга олиш зарур:

- бозор иқтисодиёти шароитида бўлажак истеъмолчилар талабига

бўлган эътиборни (баҳолашни) ошириш;

- бизнесни шакллантириш учун янги маҳсулот ёки технологияни

таклиф этган ва ундан фойдаланишга ёрдам берган ҳолда, истеъмолчилар

билан жуда яқин алоқада бўлиши;

- янгиликни текшириш бошланган даврдан, иқтисодий натижага

эришгунгача бўлган вақтга кўра муносабатнинг кескинлашувини ҳисобга

олиш керак.

Page 243: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

243

Жаҳон иқтисодиётининг глобаллашуви ва ташқи бозорга кириш ва

рақобатбардошликка эришиш учун кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик

корхоналари фаолиятини бошқаришда инновация усуллардан фойдаланиш

зарур бўлади. Чунки бозор муносабатлари шароитида ўз фаолиятида

инновацион бошқариш усулларига эътибор бермаслик рақобат курашида ўз

ўрнини бериб қўйишга олиб келади. Шудан келиб чиқиб кичик бизнес

субъектлари томонидан амалга ошириладиган инновацион бошқарувнинг

мазмуни қуйидагиларни эътибор қаратишни талаб қилади:

- инновацион фаолият режаси ва дастурларини ишлаб чиқиш;

- янги турдаги маҳсулотни яратиш ва ишлаб чиқаришга жорий этиш

жараёнини кузатиб бориш;

- маҳсулот турини диверсификациялаш ва янги турдаги маҳсулотни

ишлаб чиқариш лойиҳаларини муҳокама қилиш;

- ташкилот миқёсида умумий инновацион сиёсат юргизилишини

таъминлаш (ишлаб чиқаришнинг асосий бўғинларидаги алоҳида

фаолиятларни мувофиқлаштириб бориш);

- инновацион жараёнларни молиявий ва моддий ресурслар билан

таъминлаш;

- инновацион жараёнларни малакали персонал билан таъминлаш;

- ташкилий тузилма олдида турган инновацион муаммоларни комплекс

тарзида тизимли ҳал этиш учун муваққат ишчи гуруҳларини тузишдан

иборат.

Олиб борилган таҳли натижасида, ҳозирги даврда кичик бизнес ва

хусусий тадбиркорлик корхоналарида янгиликларни жорий этиш ёки

ўзлаштиришнинг қуйидаги ташкилий вариантлари мавжуд эканлиги аниқ-

ланди:

- кичик бизнес корхоналарининг мавжуд (ҳозирги) ташкилий тузил-

масини қайта кўриб чиқиб ва унга киритилган янгиликни ўзлаштириш

бўйича қўшимча ваколат олган бўғини мавжудлиги;

- белгиланган даврда корхонанинг инновация ғоясининг моддий-

лашувини таъминлашга хизмат қиладиган махсус мақсадли тузилмани

шакллантирилгани;

- мавжуд ва мақсадли тузилма элементларини бирлаш асосида ара-лаш

тузилма ёки ташкилий тузилмаларнинг яратилганлиги.

Кичик бизнес корхоналарида доимий равишда янгиликларни қўллаш

имконияти мавжуд. Кичик бизнес субъектларининг фаолият кўрсатиши-нинг

асл моҳияти ҳам фан-техника янгиликларини тез ўзлаштириш ва уларни

ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш ҳамда бошқарув жараёнига тезда

қўллаши билан фарқланиб туради. Демак кичик бизнес корхонала-рида

инновацион фаолиятни бошқариш дегани, бу – бирон бир ишни бошқаришда

янгича услублардан фойдаланиш ёки янгилик жорий этган ҳолда хўжалик

юритишни бошқарувни такомиллаштириш ва ташкил этиш. Шу жиҳатдан

ҳам мамлакат иқтисодиётида инновацияларни қўллашда асосий объект бўлиб

асосан кичик бизнес корхоналари ҳисобланиб уларнинг салмоғи юқори

бўлмоқда. қлироқ бўлмоқда. Кичик бизнес корхоналарида янгиликларни

Page 244: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

244

амалга тадбиқ этиш ҳолати бошқа соҳаларга қараганда тезроқдир. Хусусан,

бошқарув жараёнида инновацион менежмент усулларидан фойдаланиб

амалга оширишда илмий ёндашув муҳим аҳамият касб этади. Бу ғояни фанга

биринчилардан бўлиб, Й.Шумпетер олиб кирган ва инновацион бошқариш бу

янгилик асосида, уни жорий этиш, ҳамда амалда қўллаш асосидаги бошқарув

эканлигини қайд этган [3]. Бундай бошқарув амалиётда кўпроқ тадбиркорлар

томонидан амалга оширилишини ҳам тасдиқлаган.

Хулоса ва таклифлар. Илмий изланишлар натижалари шуни кўрса-

тадики, кичик бизнес субъектлари йўлида тўсиқ бўлаётган муаммоларни ҳал

этиш бугунги кунда долзарб мавзулардан бири ҳисобланиб қолмоқда.

Ҳозирги вақтда амалга оширилаётган ислоҳотлар натижасида кичик бизнес

субъектларини ривожлантириш бу соҳадаги муаммоларни ўз вақтида ҳал

этиш ва тегишли чора-тадбирларини кўриб бориш ҳар қандай ҳолатда ҳам

даврий равишда тизимли амалга ошириб борилиши керак. Шу нуқтаи

назардан ва қилинган таҳлил натижаларига асосан, кичик бизнес ва хусусий

тадбиркорликни ривожлантириш ва уларни эркин фаолият кўрсатишлари

учун ишбилармонлик муҳитини янада қулайлаштириш мақсадга мувофиқ

бўлади.

Бизнес юритишнинг яна бир қулай тури бу франчайзинг қўллаш

ҳисобланади. Франшиза тадбиркорларга ўз брендлари ва технология-

ларидан, шунингдек баъзи бир босқичларни молиялаштириш имконият-

ларидан фойдаланган ҳолда катта тармоқ учун тайёр лойиҳа асосида бизнес

бошлашга имкон берди. Ўзбекистонда ҳам, дунёнинг кўплаб мамлакатларида

бўлгани каби, франчайзингни фаол ривожлантириш зарур ва кўпгина

франчайзерлар фаолият кўрсатадиган бизнес соҳаларини кенгайтириш зарур

ва уларга шарт шароитларни яратиб бериш йўли билан муваффақиятга

эришиш мумкин бўлади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Ўзбекистон Республикасининг “Инновацион фаолият тўғриси-да”ги

Қонуни. https://lex.uz/.

2. Gimush R.I. Innovatsion menejment. –T.: O’zbekiston faylasuflari milliy

jamiyati nashriyoti, 2008 258 б.

3. Эклунд К. Эффективная экономика – шведская модель. Пер. со швед.

–М.: Экономика, 1991 104 стр.

ИННОВАЦИОННЫЕ МЕТОДЫ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ПО

ПОВЫШЕНИЮ ИНВЕСТИЦИОННОЙ ПРИВЛЕКАТЕЛЬНОСТИ

РЕГИОНОВ

Г.П.Эркаева - доцент Каршинского

государственного университета, к.э.н.,

Аннотация. Ушбу мақолада минтақаларнинг инвестициявий жозиба-

дорлигини оширишда хорижий мамлакатларнинг инновацион тажрибалари

ёритилган.

Page 245: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

245

Аннотация. В данной статье освещены инновационные методы

повышения инвестиционной привлектаельности регионов.

Annotation. This article highlights innovative methods of increasing the

investment attractiveness of regions.

Ключевые слова: инвестиционная привлекательность, оценка прив-

лекательности, инвестиционная активность, инвестиционный потенциал

региона, конкурентоспособность, кластер.

Введение. Сегодня в мировой практике инвестиционная привлека-

тельность стран определяется инвестиционным потенциалом и инвести-

ционным риском, характеризующимся совокупностью ряда важных факто-

ров. Основным условием обеспечения стабильных и высоких темпов

экономического роста является ускорение инвестиционной активности,

регулирование основных реформ государства с целью обеспечения эффек-

тивности этих процессов.

Улучшение инвестиционного климата, активное привлечение иност-

ранных, прежде всего прямых иностранных инвестиций в отрасли и регионы

экономики страны обозначено в Стратегии действий Республики Узбекистан

на 2017-2021 годы.

Целью настоящего исследования является изучение передовых методов

зарубежных стран по повышению привлекательности инвестиционного

климата в регионах Узбекистана.

Методология исследования. В проведенииисследования исполь-

зованы методы индукции и дедукции, системный и сопоставительный

анализ, прогнозирование, графическое изображение, статистический и

математический анализ.

Анализ и результаты. Развитие инвестиционного потенциала

отдельных государств и страны в целом всегда определялось как одно из

ключевых направлений деятельности властей всех уровней. Высокий уровень

конкурентоспособности экономики США был достигнут во многом потому,

что стимулирование притока инвестиций в исследования и разработку новых

технологий является одной из ключевых функций правительства на всех

уровнях. В то же время государство берет на себя около половины расходов

на НИОКР и финансирует более половины всех фундаментальных

исследований. Остальные средства предоставляют частные корпорации,

университеты и иностранные инвесторы, вклад которых также

значительный41.

Весь набор методов, используемых в США на разных уровнях власти

для развития инвестиционного потенциала своих регионов, можно разделить

на три группы (рисунок 1):

1) прямое материальное стимулирование, которое включает в себе

предоставление грантов, займов и кредитов правительствами штатов;

финансирование исследований и разработок;

41 Смитиенко, Б. М. Мировая экономика. Москва: Юрайт. Высшее образование. 2009.

Page 246: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

246

2) косвенные финансовые стимулы состоящего из налоговых льгот и

преференций; скидок и инвестиционных налоговых кредитов и др.;

3) нефинансовые стимулы: развитие инфраструктуры; прозрачная

информационная политика и др.

Рисунок 1. Методы, применяемые в США для развития инвестиционного потенциала

в регионах.

На практике используется сочетание определенных методов, характер и

соотношение которых зависят от местной специфики. Государственные

органы формируют дифференцированные условия для разных инвесторов в

зависимости от значимости предлагаемых инвестиционных проектов.

Как правило, инвестиционные проекты, связанные с развитием

приоритетных для государства секторов экономики, имеют более

благоприятный инвестиционный режим, чем другие, реализуемые в отраслях,

не входящих в данную категорию. К приоритетным отраслям относятся как

наиболее конкурентоспособные, так и те, развитие которых может принести

наибольший эффект42.

Для развития экономики региона, также особые преференции отдают

проектам, предполагающим привлечение инвестиций в создание и развитие

предприятий, деятельность которых является экспортной или

импортозамещающей.

К важнейшим рычагам влияния на инвестиционную активность

предпринимательских структур можно отнести: развитие за счет

государственных органов производственной, социальной и технической

инфраструктуры; создание специально оборудованных индустриальных

парков, технополисов, технопарков и др. Особое значение придается

привлечению в страну иностранных инвесторов. В настоящее время органы

местного самоуправления предлагают более 6000 программ стимулирования

экономического развития, предоставляя широкий спектр льгот для

иностранных инвесторов. Эти льготы предоставляются в рамках специально

созданных «предпринимательских зон», которых уже насчитывается около

130043.

В США в значительной степени разработан механизм государст-венно-

частного партнерства, положительный эффект от которого прояв-ляется

42http://russian.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/russiа 43 Titov, D. How to create a favorable investment climate in the regions. Economics and Life// 2010, No. 34

Page 247: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

247

через объединения финансовых ресурсов государства и частных инвесторов

и их направления для развития инновационной составляющей территорий.

Власти штатов, муниципалитетов и других административно-

территориальных образований также широко используют информационно-

рекламный метод привлечения промышленных инвестиций через средства

массовой информации, что породило явление, получившее название

«конкуренция бургомистров». Они предоставляют инвесторам подробную

информацию о местной инфраструктуре, рабочей силе, налоговой системе,

ценах на недвижимость и т. д.

Таким образом, слаженная политика на всех уровнях власти

способствует созданию благоприятного инвестиционного климата в США.

Такой подход сделал эту страну одной из самых инвестиционно

привлекательных для различных групп инвесторов.

Для Китая иностранный капитал играет важную роль в развитии

национальной экономики, поскольку иностранные компании импортируют в

страну новые технологии. Поэтому целый комплекс мер государственной

поддержки направлен на стимулирование привлечения иностранного

капитала44.

Есть и другие объективные факторы, способствующие притоку

иностранного капитала в Китай. Среди них стоит выделить: большая емкость

внутреннего рынка; огромные ресурсы; низкие трудозатраты; выгодный

обменный курс; выгодные тарифные ставки; политическая стабильность.

Выгоды, предоставляемые совместным предприятиям, обычно включают:

освобождение от уплаты налога на прибыль в течение 5 лет после начала

деятельности; право беспошлинного ввоза сырья и средств производства;

право на свободный вывоз за границу прибыли, процентов и дивидендов.

В случае национализации КНР несет материальную ответственность

перед страной-экспортером капитала, что проявляется в немедленной

выплате компенсации и ее переводе за границу.

В результате можно ожидать увеличения прямых иностранных

инвестиций на рынке облигаций Китая. По данным HKEx, к концу января

2019 года количество FII, зарегистрированных в PBOC для Bond Connect,

одного из нескольких каналов доступа к рынку облигаций Китая, уже

достигло 59830. На рисунке 2 показано общее количество счетов, открытых

иностранными инвесторы в CIBM по различным каналам.

44 Власкин, Г. А., Ленчук, Б. Кластерный подход в стратегии инновационного развития зарубежных стран.//

Проблемы прогнозирования.2010 №5.

Page 248: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

248

Рис 2. Счета CIBM иностранного инвестора

45

Потоки иностранного капитала сосредоточены в основном: при

обработке и сборке промышленных изделий; в капиталоемких отраслях; в

высоких технологиях; в торговле; в сфере услуг и инфраструктуры.

Доля инвестиций в сельское хозяйство по-прежнему невысока.

Еще в начале 1980-х гг. В Китае были созданы первые особые

экономические зоны с либеральным налоговым режимом и значительным

ослаблением административных барьеров для открытия нового бизнеса.

Китайское правительство также инвестировало в так называемые

«экспортные сети». Это были приоритетные отрасли экономики (в частности,

легкая промышленность и электроника), которым выделялись субсидии на

модернизацию заводов и приобретение сырья. Цель программы - улучшить

качество и количество китайских экспортных товаров. В «сетях» компании,

более 25% которых контролировались иностранцами, получали особые

льготы и доступ к кредитам Центрального банка Китая. Сейчас такие

компании производят более 80% китайских экспортных товаров.

В Китае (как и в США) создана четкая система информирования

иностранных инвесторов об инвестиционных возможностях в стране и

контактах с потенциальными партнерами.

В развитых странах уже много лет активно применяются кластерные

стратегии для повышения инвестиционной привлекательности территорий.

Разработка кластерных стратегий повышения региональной и

отраслевой конкурентоспособности. Понятие «кластер» было введено в

экономическую литературу профессором Гарвардской школы бизнеса,

признанным экспертом в области изучения экономической конкуренции

Майклом Портером. По его мнению, кластер - это группа взаимосвязанных

компаний, сконцентрированных на географической основе,

45https://www.asifma.org/wp-content/uploads/2019/03.

Page 249: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

249

специализирующихся на поставщиках, поставщиках услуг, фирмах в

соответствующих отраслях, а также на организациях, связанных с их

деятельностью (например, университеты, агентства по стандартизации и

торговые компании, ассоциации) в определенных сферах, которые

конкурируют, но в то же время ведут совместную работу46.

И если в конце ХХ в. были введены промышленные кластеры, то

активно развивались так называемые инновационные кластеры. В отличие от

традиционных промышленных кластеров, инновационные кластеры

представляют собой систему тесных взаимоотношений не только между

фирмами, их поставщиками и клиентами, но и между институтами знаний:

крупными исследовательскими центрами и университетами. Есть

возможность скоординировать усилия и финансовые ресурсы для создания

нового продукта и технологии, выхода с ними на рынок. По сути, в рамках

такого кластера происходит создание и построение полной технологической

цепочки - от разработки инновационного продукта до внедрения его в

производство и продажу. Таким образом, кластеры формируются там, где

ожидается прорыв в области технологий и технологий, способствующих его

реализации.

Важную роль в реализации государственной поддержки развития

кластеров в Европе играет формирование особой инфраструктуры: создание

грантообразующих фондов, особых экономических зон, технопарков, бизнес-

инкубаторов, которые фактически являются катализаторами развития

кластеров. Стоит отметить, что кластеры могут формироваться как «сверху»

- по инициативе органов государственной власти, так и «снизу» - по

инициативе региональных властей. Пример кластерного образования сверху -

Австрия. Развитие кластерной модели в этой стране основано на

стимулировании интеграции научно-исследовательских институтов и

промышленного сектора, снижении регуляторных барьеров, специализации

кластеров и создании центров конкурентоспособности.

Одной из самых успешных кластерных моделей среди всех евро-

пейских государств считается структура, созданная во Франции. Кластер-ная

политика в этой стране реализуется в форме формирования так называемых

полюсов конкурентоспособности, призванных объединить бизнес, научное

сообщество и образовательные учреждения. Нема-ловажную роль в этом

процессе играет тесное сотрудничество с регио-нальными властями.

Французские «полюса конкурентоспособности» делятся на «региональные»,

«европейские» и «международные». И количество интернационалов

постоянно увеличивается.

Важной особенностью развития кластерных моделей в зарубежных

странах является то, что в рамках создаваемых кластеров оказывается

поддержка не только крупному бизнесу, но и среднему и малому

предприятий, которым отводится вспомогательная и обслуживающая роль.

46Porter, M. E. Competition. Moscow: Williams/2010.

Page 250: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

250

Основными критериями выбора приоритетных секторов экономики региона

являются:

- наличие в регионе конкурентных преимуществ отрасли;

- наличие и перспективы роста платежеспособного спроса на про-

дукцию, предназначенную для поддержки территорий;

- мультипликативный эффект развития выбранной сферы, расши-

ряющий смежные отрасли. Только такая сфера может стать «ядром»

создаваемого в регионе промышленного кластера.

Региональным властям необходимо знать и объективно оценивать

сильные и слабые стороны своей территории, которые определяют его

инвестиционный потенциал и инвестиционный риск. Кроме того,

необходимо распространить политику стимулирования и преференций,

эффективную в отношении и крупного а также малого и среднего бизнеса.

Сотрудничество различных субъектов инвестиционной деятельности может

осуществляться и в таких формах как научные парки, соглашения о

сотрудничестве, инновационное и технологическое партнерство и др.

В таком сотрудничестве, помимо государства и бизнеса, должны

участвовать научные и высшие учебные заведения. Необходимо учитывать

высокий научный потенциал страны - наличие большого количества

исследовательских центров, наукоградов и т.д.

Основные выводы и рекомендации. Для активизации инвес-

тиционной деятельности в регионах необходимо создание благоприятной для

бизнеса административной среды. Недостаточно просто использовать разные

виды льгот для привлечения разных групп инвесторов в экономику региона.

Все созданные «преимущества» могут быть нивелированы, когда инвестор,

столкнувшись с бюрократией и бумажной волокитой, вынужден нести

значительные временные и денежные затраты при прохождении всех

необходимых процедур согласования для открытия бизнеса.

Представляется целесообразным создать специальное агентство по

привлечению инвестиций и работе с инвесторами. Его основными функ-

циями могут быть: повышение в Узбекистане и за рубежом инвестицион-ной

популярности и привлекательности регионов; регулярный поиск и

привлечение инвесторов; развитие перспективных направлений

инвестирования; создание проектных команд для поддержки конкретных

проектов.

Примером реализации данной идеи на практике является создание

специализированных интернет-порталов и инвестиционных паспортов

регионов, предоставляющих инвестору всю необходимую информацию о

потенциальном месте инвестиционной деятельности. Стоит отметить, что

формируя благоприятную инфраструктуру для инвестиционной

деятельности, региональные власти вполне способны создать

подготовленные промышленные площадки.

Мониторинг инвестиционной политики региональных властей. Не надо

забывать, что в конечном итоге главная цель регионального развития -

повышение благосостояния населения. Поэтому очень важно отслеживать,

Page 251: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

251

каким именно инвестиционным проектам отдаётся предпочтение: есть ли для

этого объективные экономические причины и предпосылки, нет ли

«коррупционная составляющая». Эта задача полностью входит в обязанности

государственных властей.

Итак, международный опыт создания благоприятного инвести-

ционного климата показывают, что основные шаги нужно делать на

региональном уровне. Эффективность усилий региональных властей и

местного руководства зачастую имеет решающее значение при выборе

инвесторов для инвестирования. В некоторых регионах страны применяются

современные меры по повышению инвестиционной привлекательности.

Однако систематического характера они не приобрели, они реализуются не

везде и недостаточно быстро. В нынешних геополитических и

экономических условиях это серьезный фактор риска.

Региональная политика властей по повышению инвестиционной

привлекательности своих территорий должна формироваться в интересах

инвесторов на основе ключевых для них критериев.

Литература:

1. Стратегия действий Республики Узбекистан на 2017-2021 годы.

www. Lex/uz.

2. Быкова Т.П., Пятинкин С.Ф. Кластер развитие: сущность,

актуальные подходы, зарубежный опыт. Минск: «Theseus» //2008.

3. Власкин Г.А., Ленчук Б. Кластерный подход в стратегии

инновационно го развития зарубежных стран.//

Ж.Проблемыпрогнозирования.2010 №5.

4. Titov, D. How to create a favorable investment climate in the regions.

Economics and Life// 2010, No. 34

5. Porter, M. E. Competition. Moscow: Williams/2010.

6. http://russian.doingbusiness.org/data/exploreeconomi es/russiа.

7. https://www.asifma.org/wp-content/uploads/2019/03.

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ МАҲСУЛОТЛАРИ

РАҚОБАТБАРДОШЛИГИНИ ОШИРИШДА ДАВЛАТНИНГ АГРАР

СИЁСАТИ

Эшев Алибек Собирович - ҚарМИИ “Бухгалтерия ҳисоби ва аудит”

кафедраси ассистенти

Аннотация. Ушбу мақолада қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари

рақобатбардошлигини оширишда давлат томонидан қўллаб-

қувватланишининг турлари ва услублари бир бутун тизим шаклида

ўрганилган ва аграр секторда экспортга мўлжалланган маҳсулот ишлаб

чиқаришни йўлга қўйиш ҳамда уни қайта ишлайдиган саноатни етакчи

ўринга кўтариш қишлоқ хўжалигида барқарор иқтисодий ўсишга қаратилган

таклиф ва тавсиялар берилган.

Аннотация.В статье рассматриваются виды и методы государственной

поддержки повышения конкурентоспособности сельскохозяйственной

Page 252: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

252

продукции в целом системы и предлагаются предложения и рекомендации по

устойчивому экономическому росту в сельском хозяйстве, созданию

экспортно-ориентированного производства в аграрном секторе и развитию

его переработки.

Annotation.The article examines the types and methods of state support for

increasing the competitiveness of agricultural products in the whole system and

offers suggestions and recommendations for sustainable economic growth in

agriculture, the creation of export-oriented production in the agricultural sector and

the development of its processing.

Калит сўзлар:рақобат, рақобатбардош, экспортбоп, давлат томонидан

тартибга солиш, қўллаб-қувватлаш, озиқ-овқат хавфсизлиги

Ключевые слова:конкуренция, конкурентоспособный, экспортно-

ориентированный, регулируемый государством, поддержка,

продовольственная безопасность

Keywords: competitive, competitive, export-oriented, government-

regulated, support, food security

Кириш.Бозор иқтисодиётида рақобат – ишлаб чиқаришнинг иқтисодий

самарадорлиги, унинг техник даражаси, маҳсулот сифати ошишини

таъминлаб берувчи ва қишлоқ хўжалиги корхоналарининг оптимал товар

тузилмасини шакллантириб берувчи элементлардан биридир. Шунинг учун

товар хўжалигининг ҳар бир субъекти рақобатбардош бўлиши зарур. Бу

хусусият унга бозорда бошқа хўжалик юритувчи субъектлар билан товар

ишлаб чиқариш, сотиш ва сотиб олишда ўзи учун фойдали бўлган шарт-

шароитларда кураш олиб боришга ва энг кўп фойдага эга бўлишга имкон

беради.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг Олий

Мажлисга Мурожаатномасида “Қишлоқ хўжалигини модернизация қилиш,

рақамлаштириш, ернинг унумдорлигини ошириш, замонавий

агротехнологияларни жорий этишга илк бор 600 миллион доллардан зиёд

кредит ва грант маблағлари жалб қилинади. Сувни тежайдиган технологиялар

жорий этиладиган ер майдонлари 5 баробарга кўпайтирилиб, 430 минг

гектарга етказилади, 90 минг гектар янги ерлар ўзлаштирилади”47, қайд

этилганлиги, айнан қишлоқ хўжалиги соҳасида рақобатбардош

маҳсулотларини етиштириш орқали ишлаб чиқариш самарадорлигини

оширишга муҳим аҳамият касб этади.

Бугунги кунда Ўзбекистон қишлоқ хўжалик маҳсулотларининг ўта

қимматли навларини етиштириш ва қайта ишлаш, уларни экспорт қилиш

соҳасида катта салоҳиятга эга. Аграр секторда экспортга мўлжалланган

маҳсулот ишлаб чиқаришни йўлга қўйиш ва уни қайта ишлайдиган саноатни

етакчи ўринга кўтариш қишлоқ хўжалигида барқарор иқтисодий ўсишни

таъминлайди. Ушбу вазифани ҳал қилиш, мамлакатимиз Президенти

47Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 2020 йил

29 декабр.

Page 253: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

253

Ш.М.Мирзиёев бир неча бор таъкидлаганидек, қишлоқ хўжалиги

маҳсулотининг сифатини ҳамда уни қайта ишлайдиган корхоналарнинг

самарадорлигини оширишни, ички ва ташқи сотиш бозорларини янада

кенгайтиришни талаб қилмоқда.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Рақобатдошлик, корхоналарнинг,

шу жумладан қишлоқ хўжалиги корхоналарининг ҳам рақобатбардошлигини

тараққий эттириш ва давлат томонидан қўллаб-қувватлаш муаммолари

мамалакатимизнинг иқтисодчи олимлари У. Умурзаков, Ф.Х. Назарова, Н.С.

Хушматов, Т.Х.Фарманов, Ф.Қ.Қаюмов, Р.Ҳ.Ҳусанов, Қ.А.Чориев,

С.С.Ғуломов, Р.Д.Дустмурадов, Ф.Т.Эгамбердиев, Ф.Т.Маматов,

О.Т.Жумаев, К.А. Кабанов, О.Г. Дилмуродов, Д.Д. Гофуров, Я.И.Геккер,

Ф.Жўраев, С. Мазурин, А.Д. Маматов, З.А. Сагдиллаева, Б.Ф. Султонов, С.Р.

Умаров, Д.Н. Саидова, И.Б. Рустамова, В.И.Зуев, О. Қодирхўжаев,Ҳ.Ч.

Бўриев, С.Т. Искандаров, Г.А. Саматов, И.Б. Рустамова, Т.А. Очилов, Х.З.

Исматуллаева, Т.Қудратов, Н. Файзиева, А.Абдуллаев, Қ.Муфтайдинов,

Х.Айбешовлар каби қатор аграр иқтисодчи олимлар эътиборга молик илмий

тадқиқот натижаларига эришган48.

Тадқиқот методлари. Ушбу тадқиқот ишида монографик, ҳисоб-

конструктив тузилмавий (рақобатбардошлик параметрларини аниқлаш),

эксперт баҳолаш, анкеталаштириш, иқтисодий-математик моделлаштириш

(рақобатбардошлик стратегияси ва баҳолашни аниқлашда) ва бошқа махсус

илмий абстрактлаш ва мантиқий умумлаштириш методларидан

фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар. Бугунги кунда жаҳон амалиётида ҳар бир

давлатнинг иқтисодиётини бошқаришда давлатнинг роли тўғрисидаги

масалага уч хил ёндашув шаклланган. Улардан биринчиси давлатнинг

иқтисодий жараёнларга аралашмаслик концепциясида тақдим этилган. Ўз

негизига кўра у сиёсий иқтисодиёт классикларининг назарияларигача бориб

тақалади. Иккинчи ёндашувни “давлатнинг иқтисодиётга чегараланган

48 Зуев В., Атаходжаев А., Қодирхўжаев О. Ҳимояланган ерларда кўчат ва сабзавотларни етиштириш.

Тошкент 2007 – 337 б.; Искандаров С.Т. Сабзавотчилик тармоғида самарадорликни оширишнинг асосий

йўналишлари // Монография. – Тошкент. “Fan va texnologiya”, 2016й. – 152 б.; Бўриев Ҳ.Ч., Саматов Г.А,

Рустамова И.Б. Агрологистика асослари. Ўқув қўлланма. Тошкент 2003 -256 б.; Зуев В.И., Қодирхўжаев О.,

Адилов М.М., Акрамов У.И. Сабзавотчилик ва полизчилик. Ўқув қўлланма. 2010 – 388 б.;

Муаллиф: Ғ.А.Саматов, Ж.Й. Ёдгоров, З.Т.Сиддиқов. Иссиқхона хўжаликларини ташкил қилиш ва юритиш.

Ўқув қўлланма. Тошкент. 2007 – 280 б.; Саидова Д.Н., Рустамова И.Б., Турсунов Ш.А. Аграр сиёсат ва озиқ-

овқат хавфсизлиги. Ўқув қўлланма. 2016 – 290 б.; Абдуғаниев А., Абдуғаниев А.А. Қишлоқ хўжалиги

иқтисодиёти. Дарслик. 2004 – 280 б.; Саматов Ғ.А., Ёдгоров Ж.Ё., Рустамова И.Б. Қишлоқ хўжалиги ишлаб

чиқаришини ташкил этиш. Дарслик. 2005 – 420 б.; Жўраев Ф. Қишлоқ хўжалик корхоналарида ишлаб

чиқаришни ташкил этиш. Дарслик. 2004 – 440 б. ; Ваҳобов А.В., Таджибаева Д.А., Хажибакиев Ш.Х. Жаҳон иқтисодиёти ва халқаро иқтисодий муносабатлар. Ўқув қўлланма. 2011 – 380 б.; Очилов Т.А, Исматуллаева

Х.З. Метрология, стандартлаштириш ва сертификатлаштириш. Дарслик. 2007 – 286 б.; Жалолов Ж.,

Фаттахов А., Ахмедов И., Хотамов И., Ходжамуратова Г., Азларова А., Шадманкулов А., Жалолова Д.,

Қосимов Д. Бизнес маркетинги. Дарслик. 2007 – 280 б.; Ғуломов С.С., Қосимов Ғ.М. Маркетинг илмий

тадқиқот методологияси. Дарслик. 2013 – 320 б.

Қудратов Т., Файзиева Н.Корхоналар фаолиятининг таҳлили ва назорати. Дарслик. 2012 -288 б.; Абдуллаев

А., Муфтайдинов Қ., Айбешов Х.Кичик бизнесни бошқариш. Дарслик. 2003 – 380 б.; Гулямов С., Қосимов

Ғ., Холмирзаева Д., Саидахмедов С.Замонавий ишлаб чиқариш менежменти. Дарслик. 2013 – 288 б.;

Абдурахимов И.Л., Умурзоқов У. П. Сув хўжалиги менежменти. Т. “Иқтисод-молия”. Т.: 2008.; Султонов

А.С., Умурзақов Ў.П., Рашидов Ж.Х. Сув хўжалиги иқтисодиёти ва менежменти. –Т.: 2016. – 206 б.

Page 254: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

254

интервенцияси” деб номлаш мумкин. У монетаристик назарияларга

асосланган макроиқтисодий сиёсатни олиб боришни кўзда тутади. Учинчи

ёндашув иқтисодий сиёсатни турли хил воситалар билан олиб боришда

давлатнинг фаол ролини назарда тутади, чегараланган ишлаб чиқариш

ресурслар бошқарувидан бошлаб, турли хил методлар билан тузилмавий-

тармоқли ва тузилмавий-ҳудудий сиёсат олиб боришгача. давлатнинг

иқтисодиётдаги роли узлуксиз ва тўхтовсиз ошиб борди. Бу ҳақида, хусусан,

жаҳоннинг кўпгина мамлакатлари иқтисодиётидаги давлат секторининг роли

гувоҳлик беради. Замонавий ҳозирги шароитда қишлоқ хўжалигининг барпо

бўлиши ва ривожланишида давлатнинг тартибга солиш ролининг

тенденцияси етарлича аниқ намоён бўлди (1-расм).

Қишлоқ хўжалик корхоналари тармоқларининг товар маҳсулотларини

тартибга солиш

Бозор қонунлари

- нарҳ бўйича қонун;

- талаб ва таклиф қонуни;

- талаб ва таклиф муносабатлари бўйича қонун;

- мулкчилик қонуни;

- пул муомаласи қонуни;

- эркин нарҳ белгилаш қонуни;

- рақобат қонуни;

- бошқалар.

Давлат қонунлари

- қонунлар;

- субсидиялар;

- давлат стандартлари;

- квоталар, сертификация,

стандартизация;

- солиққа тортиш тизими;

- молиялаштириш тизими;

- кредитлаш ва суғурталаш тизими;

- нарҳ белгилаш тизими;

- экологик мониторинг тизими;

- бошқалар.

Нодавлат

- қишлоқ хўжалик корхоналари

фаолиятига салбий таъсир

кўрсатиши мумкин бўлган

қонунчилик ҳужжатлари

лойиҳаларини аниқлаш бўйича

“олдини олиш чора-тадбирлар”

олиб бориш;

- инвестрларни излаш;

- ҳорижда қишлоқ хўжалиги товар

ишлаб чиқарувчиларнинг

манфаатларини тақдим этиш;

- бошқалар.

Қишлоқ хўжалик корхоналари рақобатбардошлиги

1-расм. Қишлоқ хўжалик корхоналари маҳсулотлари рақобатбардошлигини

таъминлаш ва ошириш регуляторлари (тартибга солувчилар) тизими

Page 255: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

255

Бу ўзига хос (специфик) номонопол ва ҳимояланмаган тармоқдир,

унинг аҳоли фаровонлиги ва мамлакатнинг озиқ-овқат ҳавфсизлигини

таъминлашдаги ўзига хос алоҳида муҳим вазифасини ҳисобга олган ҳолда

хўжалик юритувчи

субъектлар рақобатбардошлигининг ҳар томонлама ўйлаб кўрилган тартибга

солувчилар (регуляторлар) тизими талаб этилади.

Бизнинг фикримизча, кўрсатиб ўтилган тартибга солувчилар

(регуляторлар) тизими воситалар (маблағлар), методлар ва бозор қонунлари,

товар ишлаб чиқарувчи тармоқлар маҳсулотлари ривожланишини давлат ва

нодавлат қўллаб-қувватланишлар барчаси бирикишга (ҳамоҳангликка,

бирлашишга, қўшилишга, мос келишга) асосланиши зарур. У қишлоқ

хўжалик корхоналари рақобатбардошлигини оширишга йўналтирилган.

Бизнинг нуқтаи назаримизга кўра, қишлоқ хўжалик корхоналарининг

самарали ишлашлари, уларнинг маҳсулотлари рақобатбардошлигини

ошириш мақсадида давлат томонидан тартибга солиш, қўллаб-қувватлашни

ва бозор тамойилларини оптимал тарзда бириктириш (ҳамоҳанглаштириш,

бирлаштириш, қўшиш, мослаштириш) зарур. Қишлоқ хўжалик

корхоналарининг у ёки бу тармоқлари маҳсулотларини ривожлантиришни

қўллаб-қувватлаш – бу бозор механизмининг давлат регуляторларининг

таъсир кўрсатиш жараёни бўлиб, у хўжалик юритиш субъектларининг

даромад (фойда) келтирувчи ўз фаолиятларидан барқарор натижаларга эга

бўлишларини ва рақобатли позицияларни яхшилаш учун мақбул (қулай)

муҳит яратиб олишларини кўзда тутади. Шунингдек, бозор талаблари

асосидаги ўзини-ўзи тартибга солиб туришнинг бир вақтда амалга

оширилиши кўрсатиб ўтилган методларнинг рационал бирикиш

(ҳамоҳанглик, қўшилиш, мослашиш) муаммосини илгари суради. Унинг

ечимининг асоси – ўзини-ўзи бошқаришга асосан келиб чиқувчи замонавий

бозор иқтисодиёти шароитдаги мураккаб жараён сифатида давлат ва

бозорнинг ўзаро муносабатларини тушуниш ҳисобланади.

Иқтисодчи олимлар, аграрчилар қишлоқ хўжалик корхоналарини

қўллаб-қувватлаш ва аграр секторни ривожлантириш тамойилларини

(принципларини) белгилашда турлича ёндашадилар. Бинобарин, Н.Хорунже

нинг фикрига кўра, қишлоқ хўжалик корхоналарини қўллаб-қувватлаш ва

аграр секторни ривожлантиришнинг асосига “қишлоқ хўжалик ислоҳотлари

жараёнлари бошқарувининг узлуксизлиги ва комплекслилиги тамойили

қўйилиши зарурки, ундан келиб чиққан ҳолда АСК ларида қолоқлик ва

кризис ҳолатларни бартараф этишнинг ягона йўли орқали аграр сиёсатга шу

кунларда қонунчилик ҳужжатларида қабул қилиб бўлинган, биринчи

даражали аҳамият касб этувчи мақом берилиши, тегишли бош ҳужжатларни

ишлаб чиқиш ва уларнинг бажарилиши бўйича тегишли ишларни

ташкиллаштиришга эришиш мумкиндир”.

Бизнинг қарашимизга кўра, қишлоқ хўжалик корхоналарини қўллаб-

қувватлаш, қишлоқ хўжалик корхоналарининг ўсимликшунослик

маҳсулотларини ривожлантиришнинг асосий тамойиллари қуйидагилардан

иборат бўлиши зарур:

Page 256: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

256

- устуворлик ва аграр протекционизм (давлатнинг ўз миллий

иқтисодиётини ҳориж рақобатидан ҳимоя қилишга қаратилган иқтисодий

сиёсат). Устуворлик– мамлакат тараққиётининг асосий ижтимоий-

иқтисодий муаммоларини белгилаб олишни билдиради, уларни ечишда

давлат кучларни жамлаши, хусусан аграр секторни иқтисодиётнинг устувор

тармоғи сифатида белгилаб олишга қаратиши лозим бўлади. Аграр

протекционизм – аграр секторнинг манфаатларини мамлакат ичкарисида

ҳам, ҳорижда ҳам фаол ҳимоялашни назарда тутади;

- тизимийлик ва комплекслилик.Тизимийлик шуни билдирадики,

бунда давлатнинг таъсири тизимли характерга эга бўлиши зарур,

комплекслилик эса – давлат аграр секторни қўллаб-қувватловчи ўз

ихтиёрида бор бўлган барча восита ва инструментлардан фойдаланиш

заруратидир;

- олдиндан айтаолиниши (башоратлаш) ва шаффофлик. Олдиндан

айтаолишлик (башоратлаш) тартибга солиб турувчилик (регуляторлик)

фаолиятининг давлат сиёсатига, шунингдек регуляторлик ҳужжатлари

лойиҳаларини тайёрлаш бўйича режаларга мос келишлигини билдиради, бу

эса хўжалик юритиш субъектларига ўз фаолиятларини режалаштиришга

имкон беради. Шаффофлик қонунчилик ва бошқа регуляторлик ҳужжатлар,

уларнинг бажарилиш тартиблари, уларнинг бажарилишини таъминловчи

тегишли органлар иши ҳақидаги тўлиқ маълумотларнинг мавжудлиги ва

умумфойдаланилиш мумкинлигини кўзда тутади;

- кетма-кетлик ва ҳаққонийлик. Кетма-кетлик регулятор

ҳужжатларнинг давлат регуляторлик сиёсатининг асосий қонунлари ва

қоидалари, бошқа қабул қилинган тегишли қонунчилик ва регуляторлик

ҳужжатлари билан мос келишини (келишувини) кўзда тутади. Ҳаққонийлик

– хўжалик юритиш фаолиятидаги барча субъектларнинг тенгҳуқуқлилиги

таъминланишини билдиради;

- тушунарлилик ва самарадорлик.Тушунарлилик шундан иборатки,

бунда регуляторлик ҳужжатлари мазмуни бўйича содда бўлиши зарур, икки

маъноли талқинга йўл қўйилувчи ҳолат ва қоидалар бўлмаслиги талаб

этилади.

Самарадорлик тамойили регуляторлик ҳужжатидан бўладиган наф,

фойда ёки манфаатлар таҳлилидан иборат бўлиб, унинг тадқиқ этилишида,

хўжалик юритиш фаолияти субъектлари, фуқаролар ва давлат томонидан

сарфланган маблағларнинг (воситаларнинг) асосланганлиги ва мазкур

регулятор ҳужжати қўйилган мақсадга эришишда бўлиши мумкин бўлган

бошқа альтернативалардан (муқобилларидан) энг самарали эканлиги

инобатга олинади;

- экологик мақсадга мувофиқлик, давлат регуляторлик сиёсатининг

экологик ўлчамини билдиради, яъни давлат регуляторлик сиёсатини ташкил

этувчилари экологик тоза қишлоқ хўжалик маҳсулотларини ишлаб

чиқаришни рағбатлантиришдан (стимуллашдан) иборат бўлиши зарур;

- барча хўжалик юритиш шаклларининг тенглиги;

- экологик ва ижтимоий мақсадларнинг қўшилиши (ҳамоҳанглиги).

Page 257: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

257

Аграр секторнинг қишлоқ хўжалик корхоналарини қўллаб-қувватлаш

тамойиллари давлат томонидан ўз иқтисодий сиёсатини маълум бир

методлар ёрдамида олиб боришида бажариладиган функцияларни амалга

оширишнинг муайян механизмларида ўз аксини топади. Шунга кўра давлат

қуйидаги асосий функцияларни бажаради:

- қонунчилик: давлат барча мулкчилик ва хўжалик юритиш шакллари

учун бир хил бўлувчи бозор иқтисодиётининг ҳуқуқий асосларини ишлаб

чиқади;

- барқарорлаштирувчи: давлат юқори даражадаги бандлик ва нархлар

тенглигини қўллаб-қувватлайди;

- тақсимловчи: даромадларнинг жамиятда ҳаққоний (адолатли)

тақсимланиши, бозор иқтисодиётида ресурсларнинг самарали жойлашуви.

Бугунги кунда, А.Д.Дибровна нинг фикрига кўра давлат регуляторлик

таъсири қишлоқ хўжалигининг ривожланишига бир томондан етрарлича

аҳамиятли десак, бошқа бир томондан эса – етарлича самарали эмаслигича

қолмоқда. Биз томонимиздан қишлоқ хўжалиги корхоналарининг қўллаб-

қувватланишининг турлари ва услублари бир бутун тизим шаклида тақдим

этилмоқда (1- жадвал). 1-жадвал.

Қишлоқ хўжалиги корхоналари маҳсулотларини қўллаб-қувватлаш турлари ва услублари

Турлари Услублари

Ҳуқуқий таъминлаш 1. Қонунчилик ҳужжатларини қабул қилиш. 2. Амалдаги қонунчилик

ҳужжатларининг сифатини яхшилаш. 3. Бир-бирига зид келмайдиган

бир бутун ўзаро боғлиқ меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларнинг тизимини

яратиш.

Товар ишлаб чиқарувчилар

даромадининг

барқарорлигини молиявий қўллаб-

қувватлаш

1. Маҳсулот ишлаб чиқарувчилар ва олди-сотдини амалга оширувчиларни квоталаш. 2. Дотациялар ва компенсациялар. 3.

Кафолатланган минимал нарх. Гаров нархларини киритиш. 4. Имтиёзли,

илмий-асосланган кредитлаш ва солиққа тортиш. 5. Суғурталаш. 6. Давлат ва ҳудудий фондларда озиқ-овқатлар сотиб олиш. 7. Аҳолининг

барқарор тўлашга қодир эҳтиёжини қувватлаш. 8. Ҳорижий

рақобатчилар интервенциясидан ҳимоялаш. 9. Кредитларнинг давлат кафолати.

Инфратузилмавий

таъминот

1. АСК корхоналари ишининг барқарорлигини ошириш манфаатида

ишлайдиган инфратузилмалар яратиш бўйича меъёрий ҳужжатлар

қабул қилиш. 2. Маркетинг хизмат кўрсатиш тизимини яратиш. 3.

Улгуржи ва чакана бозор тизимини яратиш. 4. Товар биржалари, ярмаркалар, опционлар тизимини яратиш. 5. Ер, инвестиция,

кооператив банклар тизимини яратиш.

Моддий-техник

қўллаб-қувватлаш

1. Лизинг механизмини йўлга қўйиш. 2. Янги техникалар ишлаб

чиқариш ва янги технологияларни жорий этишда улушли (ҳиссали) молиялаштириш. 3. Янги техникаларни ишлаб чиқариш ва

фойдаланишда имтиёзли кредитлаш, солиққа тортиш, тезлаштирилган

амортизация. 4. Кооперативларни янги техникалар олишда қўллаб-қувватлаш.

Ташқи иқтисодий

фаолиятни қўллаб-

қувватлаш

1. Экспортчиларнинг ташқи бозорга чиқишлари учун маркетинг

хизмати кўрсатиш, хорижий инвесторларни топиш, янги ускуналар

импорти. 2. Импорт қилинувчи озиқ-овқат товарларига бож тарифлари, компенсация йиғимлари, солиқлар тизими ёрдамида озиқ-овқат

хавфсизлигини таъминлаш. 3. Ишлаб чиқариш, қўшма корхоналар

яратиш соҳасида ҳорижий инвестор учун қулай шароит яратиш. 4.

Page 258: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

258

Илғор техника ва технологияларни импорт қилишда хорижий кредиторлар учун давлат кафолатини тақдим этиш. 5. Халқаро бозорда

рақобатбардош қишлоқ хўжалик товарларини экспорт қилишда

демпинг сиёсатини юритиш.

Илмий жиҳатдан

таъминланганлик

1. АСМ барқарорлиги муаммолари бўйича фаннинг асосий

йўналишларини молиялаштириш. 2. Илмий кадрлар етиштириш сарф-харажатларини молиялаштириш. 3. Жаҳон стандартларига жавоб

берувчи инвестициялар асосида технологиялар ва техникалар ишлаб

чиқиш сарф-ҳаражатларини молиялаштириш. 4. Илмга оид маҳсулотларга буюртмалар беришни, технопарклар, техноинкубаторлар

ташкиллаштиришни рағбатлантириш (стимул бериш) йўли билан

янгиликлар киритиш бозорини шакллантиришда қўллаб-қувватлаш. 5. Илмий-методик консультацияларни қисман молиялаштириш. 6. Қайта

ишлаб чиқариш барқарорлигини илмий таъминлашда тадбиркорлик

тузилмалари томонидан солиқсиз ва имтиёзли маблағ киритиш тизими.

Кадрлар таъминоти 1. Тайёрлов даражаси зарурий стандартга етгунга қадар молиялаштириб бориш йўли билан АСМ тузилмавий бўлинмаларининг

тадбиркорлари, менежерлари, ходимларини (давлат) тайёрлаш ва

малакасини ошириш тизимини ташкиллаштириш. 2. АСМ кадрларини

тегишли жаҳон стандартлари даражасида тайёрлаш ва малакасини оширишни амалга оширувчи хусусий ўқув муассасаларининг иш

юритишлари учун меъёрий-ҳуқуқий база яратиш.

Манба: муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.

Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг қўллаб-қувватланиши

муаммоларига оид олимларнинг қарашларини таҳлил этганимизда биз

томонимиздан унинг турлари ва услублари белгилаб олинди.

Бизнинг қарашларимизга кўра, ўсимликшунослик маҳсулотларига

нисбатан қишлоқ хўжалиги корхоналарининг қўллаб-қувватланиши бўйича

чора-тадбирларни қуйидагича икки гуруҳга бўлиш мумкин:

- ўсимликшунослик қишлоқ хўжалиги корхоналари ривожланишида

тармоқни тартибга солиш бўйича маъмурий ва режавий чора-тадбирларнинг

қабул қилинишини ўз ичига олувчи давлатнинг тўғридан-тўғри бевосита

таъсири;

- билвосита таъсиир кўрсатиш – нарх-наво, молия-кредит, солиқ ва

инвестициявий механизмлар.

Шунга кўра қишлоқ хўжалиги корхоналарининг қўллаб-қувватланиши

бир қатор услублар ёрдамида олиб борилиши мумкин. Ўсимликшунослик

маҳсулотларини юритишга тўғридан-тўғри бевосита таъсири қуйидагилар

орқали амалга оширилади:

- бюджет орқали тартибга солиш: бюджетни ўзлаштириш, агросаноат

корханоалари учун кредитлар бўйича фоизли ставкаларини субсиядиялаш;

- давлат дастурлари ва давлат буюртмаларини шакллантириш йўли

билан тартибга солиш;

- ижтимоий тартибга солиш, шу билан бирга давлат ижтимоий

суғурталаш;

- меҳнат шарт-шароитларини, меҳнат муносабатларини, меҳнатга ҳақ

тўлашни тартибга солиш. Меҳнат муҳофазасини таъминлашга, меҳнат

шартномаларига риоя этишга чақирувчи меҳнат ва бандлик тўғрисидаги

давлат қонунчилиги шаклида ифодаланади;

Page 259: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

259

- атроф-муҳит муҳофазаси ва тикланишини тартибга солиш

ифлослантирганлик учун жарималар ва санкциялар кўринишида табиатни

ҳимоя қилиш бўйича чора-тадбирларни, шунингдек мажбурий тарзда

табиатни ҳимоя қилиш чора-тадбирларини бажариш бўйича йўл-йўриқ ва

кўрсатмаларни кўзда тутади;

- маълум бир фаолият турларини чегаралаш ва тақиқлаш, давлат

лиценцияси воситасида тартибга солиш;

- давлат мулки ҳисобланувчи аграр корхоналарни бевосита бошқариш.

Билвосита тартибга солиш қуйидагича услублар орқали амалга

оширилади: Солиққа оид тартибга солиш. Солиқ ставкаларини, божхона

солиқлари ва йиғимларини тайинлаш ва дифференциациялаш, солиқ

имтиёзларини киритиш, солиқдан озод қилиш йўли билан амалга оширилади.

1. Пул-кредитга оид тартибга солиш, у орқали давлат пул айланмасига

таъсир кўрсатади.

2. Нархга оид тартибга солиш. Баъзи бир жамоатчилик аҳамиятига эга

муҳим товарларга охирги чегара нархлар ўрнатиш ёрдамида амалга

оширилади.

Хулоса. Олиб борилган тадқиқотлар қишлоқ хўжалик корхоналарининг

ўсимликшунослик маҳсулотларининг ўзига хос хусусиятларини ҳисобга

олган ҳолда қўллаб-қувватлаш ва тартибга солиш тизимининг иқтисодий

моҳиятига нисбатан ҳулоса қилишга имкон беради. Бундай тизим дейилганда

биз, бозор шароитида тартибга солишни мувофиқлаштиришнинг кўп

элементли тизимостини ва қишлоқ хўжалик товар ишлаб чиқарувчилар

маҳсулотларини давлат томонидан қўллаб-қувватлаш тизимостини ўз ичига

олувчи бир бутун кўп поғонали иқтисодий муносабатлар тизимини

тушунамиз.

Бу йўналишда қишлоқ хўжалик корхоналарининг у ёки бу тармоқлари

маҳсулотларини ривожлантиришга сарфланадиган давлат харажатлари

улуши (давлат фаоллиги кўрсаткичи сифатида), ва иқтисодий ўсиш,

шунингдек рақобатбардошликнинг ошиши (мавжуд иқтисодий жараёнларни

тартибга солиш шароитида ресурслардан фойдаланишнинг самарадорлик

кўрсаткичи сифатида) ўртасидаги алоқани излаш зарур бўлади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий

Мажлисга Мурожаатномаси. 2020 йил 29 декабр .

2. Саидова Д.Н., Рустамова И.Б., Турсунов Ш.А. Аграр сиёсат ва озиқ-

овқат хавфсизлиги. Ўқув қўлланма. 2016 – 290 б.;

3. Абдуғаниев А., Абдуғаниев А.А. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти.

Дарслик. 2004 – 280 б.;

4. Саматов Ғ.А., Ёдгоров Ж.Ё., Рустамова И.Б. Қишлоқ хўжалиги

ишлаб чиқаришини ташкил этиш. Дарслик. 2005 – 420 б.;

5. Қудратов Т., Файзиева Н.Корхоналар фаолиятининг таҳлили ва

назорати. Дарслик. 2012 -288 б.;

6. Абдуллаев А., Муфтайдинов Қ., Айбешов Х.Кичик бизнесни

бошқариш. Дарслик. 2003 – 380 б.;

Page 260: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

260

7. Гулямов С., Қосимов Ғ., Холмирзаева Д., Саидахмедов С.Замонавий

ишлаб чиқариш менежменти. Дарслик. 2013 – 288 б.;

8. Shoxujaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna.

ANALYSIS OF ECONOMIC EFFICIENCY OF THE USE OF IRRIGATED

LAND IN AGRICULTURE AND FACTORS ON THEM.

https://cibg.org.au/index.php/cibg/article/view/article_10445.html

9. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Samandarov Mirzoxid

Mirjamilovich.DEVELOPMENT OF ENTREPRENEURSHIP AND

IMPROVEMENT OF ORGANIZATIONAL AND ECONOMIC BASES OF ITS

STATE REGULATION. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February

2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00780.1.

10. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Murodova Nargiza Utkirovna.

Organizational and economic basis for the development of cotton and textile

clusters. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal.

https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor:

SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00531.0

11. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Temirova Feruza Sagdullaevna. Food

provision of the population of the republic of uzbekistan in pandemy conditions:

problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February

2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00535.8.

AHOLINING SONI VA BAKTERIYALARNING KO’PAYISHI HAQIDAGI

IQTISODIY MASALA

X. Abdurasulov - Qarshi muhandislik iqtisodiyot instituti “Oliy

matematika”kafedrasi dotsenti

Sh.O.Xolbekov - Qarshi muhandislik iqtisodiyot instituti “Oliy

matematika”kafedrasi assistenti

Annotatsiya. Biror shahar (tuman)da yashayotgan aholining ehtiyoji uchun

kerakli bо‘lgan mahsulotlarni (oziq-ovqat, kiyim-kechak, qurilish materiallari,

qishloq xо‘jalik mahsulotlari, sihat-salomatligini ta’minlash uchun dori vositalari

va hokazolar) ishlab chiqaradigan korxonalarning iqtisodiy kо‘rsatkichlarini

hozirgi davr talabiga javob beradigan darajaga kо‘tarish hamda respublika

aholisining moddiy-ma’naviy farovonligini oshirishda aholi sonining kо‘payishi

iqtisodiy masalalardan biri bо‘lib hisoblanadi. Ushbu maqolada “Oliy matematika”

fanining differensial tenglamalar bo’limi formulalalrini aholining soni va

bakteriyalarning ko’payishi hamda epidemiya haqidagi iqtisodiy masalalarni

yechishga qo’llanilishi keltirilgan.

Kalit so’zlar: aholi, aholi sonining ko’payishi, differensial tenglamalar,

iqtisodiy masala, bakteriya, boshlang’ich shart, umumiy yechim, epidemiya,

epidemologik.

Аннотация. Экономическое развитие предприятий, производящих

необходимую продукцию (продукты питания, одежду, строительные

Page 261: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

261

материалы, сельскохозяйственную продукцию, лекарства для здоровья и др.)

для нужд населения, проживающего в городе (районе). Одна из

экономических задач – увеличение численности населения. До уровня,

отвечающего современным требованиям и повышения материального и

духовного благосостояния населения. В этой статье описывается применение

формул дифференциальных уравнений высшей математики для решения

экономических задач, связанных с ростом численности населения, бактерий

и эпидемии.

Ключевые слова: население, прирост популяции, дифференциальные

уравнения, экономическая проблема, бактерии, начальное условие, общее

решение, эпидемический, эпидемиологический.

Annotation. Economic development of enterprises producing the necessary

products (food, clothing, building materials, agricultural products, medicines for

health, etc.) for the needs of the population living in the city (region). One of the

economic challenges is to increase the population. to a level that meets modern

requirements and increase the material and spiritual well-being of the population.

This article describes how the Differential Equations of Higher Mathematics

formulas are applied to economic problems related to population and bacterial

growth, epidemic.

Key words: population, population growth, differential equations, economic

problem, bacteria, initial condition, general solution, epidemic, epidemiological.

Кirish. О‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Sh.M.Mirziyoyev о‘zining bir

qancha Farmon va Qarorlarida – Respublika mustaqilligini mustahkamlash, xalq

xо‘jaligining barcha yо‘nalishlaridagi iqtisodiy kо‘rsatkichlarni hozirgi davr

talabiga javob beradigan darajaga kо‘tarish, respublika aholisining moddiy

farovonligini va ma’naviy saviyasini yuqori kо‘rsatkichga oshirishni hamda

ularning salomatligini mustahkamlash uchun qanday vazifalarni bajarish kerakligi

tadbirlarini tuzishniham kо‘rsatib berilgan.

Respublika mustaqilligini mustahkamlash va xalq xo’jaligini barcha

yo’nalishlaridagi ishlab chiqarishning iqtisodiy ko’satkichlarini hozirgi davr

talabiga ko’tarish – aholi sonining ko’payishiga ham bog’liq bo’lishiga e’tibor

berilgan va ularning sog‘ligini ta’minlash tо‘g‘risidagi 2021-yilni “Yoshlarni

qо‘llab-quvvatlash va xalq salomatligini mustahkamlash” yili deb bekorga

aytilmagan. Shuningdek, xalq sog‘ligiga zarar keltiruvchi bakteriyalarning

kо‘payishiga qarshi kurashish choralari ham kо‘rsatilgan.

Biror shahar (tuman)da yashayotgan aholining ehtiyoji uchun kerakli

bо‘lgan mahsulotlarni (oziq-ovqat, kiyim-kechak, qurilish materiallari, qishloq

xо‘jalik mahsulotlari, aholini sog‘ligini mustahkamlash uchun dori vositalari va

hokazolar) ishlab chiqaradigan korxonalarning iqtisodiy kо‘rsatkichlarini hozirgi

davr talabiga javob beradigan darajaga kо‘tarish hamda respublika aholisining

moddiy-ma’naviy farovonligini oshirishda aholi sonining kо‘payishi iqtisodiy

masalalardan biri bо‘lib hisoblanadi. Oziq-ovqat mahsulotlarining kо‘payishi va

ekologik muhitning о‘zgarishi natijasida yuqumli kasalliklarni tarqatadigan

bakteriyalarning kо‘payish tezligini yо‘qotish zarurligini ham kо‘rsatib о‘tilgan va

xalq xо‘jaligining hamma yо‘nalishidagi iqtisodiy kо‘rsatkichlarni yuqori darajaga

Page 262: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

262

oshirishda ham, aholi sonining kо‘payishi ham asosiy о‘rinni egallaydi,

shuningdek, oziq-ovqatlarning kо‘pligidan va ekologik muhitning о‘zgarishidan

aholining kо‘payishiga zarar keltiruvchi – yuqumli kasalliklarni tarqatuvchi

bakteriyalarning kо‘payish tezligini kamaytirish masalalari ham keltirilgan.

2021-yil “Yoshlarni qо‘llab-quvvatlash va xalq salomatligini mustahkam-

lash” yili deb, bejiz aytilmagan, hamda xalq sog‘ligiga zarar keltiruvchi bakte-

riyalarning kо‘payishiga qarshi kurashish choralari ham kо‘rsatilgan.

Tahlil va natijalar. Maqolada keltirilgan aholi sonining kо‘payishi hamda

tajribalardan ma’lum bо‘lishicha, yetarli darajada oziq-ovqat mahsulotlarining

kо‘pligidan, ekologik muhitning о‘zgarishidan, aholi sonining kо‘payishini

kamaytiradigan bakteriyalarning aholiga yuqumli kasallik tarqalish jarayonining

vaqtidan bir muncha tezroq bilishni talab qilinadi. Kо‘plab hodisalarni о‘rganish

jarayoni differensial tenglamalarni tuzishga olib keladi.

Matematikaning texnik masalalarga tadbiqida differensial tenglamalar fizika,

nazariy mexanika, materiallar qarshiligi, gidravlika, mashina va mexa-nizmlar

nazariyasi, elektrotexnika, kimyo, biologiya, ishlab chiqarish texnolo-giyalari,

iqtisodiyot yо‘nalishlariga bog‘liq bо‘lgan masalalarni yechishga imkon beradi.

Yuqorida keltirilgan masalalarni yechish uchun matematikaning asosiy

bо‘limlaridan biri bо‘lgandifferensial tenglamalar tuzish va ularning boshlan-g‘ich

shartlaridan foydalanish kо‘rsatilgan.

Adabiyotlar sharhi. 1 va 2 adabiyotlarda differensial tenglamalarni qan-day

tuzish va ularning boshlang‘ich shartlaridan foydalanish, differensial

tenglamalarga oid bо‘lgan adabiyotlarda keltirilgan, lekin maqolada keltirilgan

masalalar ularda mavjud emas.

Hozirgi davrda “Oliy matematika” fanining differensial tenglamalari bo’limi

asosida aholining kо‘payish soni haqidagi iqtisodiy masalalarni yechish

mumkinligini kо‘rsatamiz.

Masala. (Aholi sonining kо‘payish masalasi). Aholining kо‘payishi

aholining x soniga proporsional. Agar t vaqtda aholining avvalgi soni x0 bо‘lib, bir

yildan sо‘ng a % ga kо‘paysa, x ning t ga bog’lanishini toping.

Biror shahar (tuman) dagi aholi 1-mart 1981-yilda 6,234 million bо‘lib, bir

yilda 1,7 % kо‘paysa, 1-mart 2020-yilda aholi qanchaga kо‘payishini hisoblang.

Yechish. Masala shartiga kо‘ra quyidagi differensial tenglamani tuzamiz:

kxdt

dx= yoki kdt

x

dx= ( −k proporsionallik koeffitsiyenti).

Buni integrallab, ktCex = – umumiy yechimni hosil qilamiz. Aholining bir

yildan keyingi kо‘payishi 100

% 0axa = ga teng bо‘ladi.

Aholining bir yildan keyingi soni 00

0100

100

100x

aaxx

+=+ ga teng.

0=t da 0xx = boshlang‘ich shartdan foydalanib C ni topamiz: 0xC =

bо‘ladi, u holda ktexx 0= (1).

Page 263: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

263

Qо‘shimcha shart 1=t da 0

100

100x

ax

+= dan foydalanib, ke ni topamiz:

kexxa

00100

100=

+ yoki 100

100 aek +

= (2)

(2) ni (1) ga qо‘yamiz:

0100

100x

ax

k

+= .

Endi berilgan qiymatlarni bu formulaga qо‘yib hisoblaymiz:

01,12234,6100

7,110039

=

+=x

Javob: 12,01 mln. (aholi).

Yuqorida keltirilgan aholi sonining kо‘payishini hisoblash uchun keltiril-gan

formuladan foydalanib hisoblaganda – Qashqadaryo viloyati aholisi 2019-yil mart

oyigacha 3,213 ming kishini, Qarshi shahri aholisi esa 271300 kishini tashkil etadi.

2021-yil “Yoshlarni qo‘llab-quvvatlash va xalq salomatligini mustahkam-

lash” yili deb atalishi – bu xalq xо‘jaligi yо‘nalishlarida ishlab chiqarish kо‘rsat-

kichlarini yuqori darajaga kо‘tarish, shahar (tuman)larda yashayotgan aholi soniga

bog‘liq ekanligi kо‘rsatib о‘tilgan. Shuningdek, ularni sog‘ligini ta’min-lashda –

о‘rganilayotgan yuqumli kasallik tarqalish jarayonini vaqtidan birmuncha tezroq

bilishni talab qiladi.

Masala 1. (Bakteriyalarning kо‘payishi). Tajribalardan ma’lum bо‘li-shicha,

yetarli darajada oziq-ovqatlarning kо‘pligidan, ekologik muhitning о‘zgarib

turishidan bakteriyalarning kо‘payish tezligi ularning miqdoriga proporsional.

Bakteriyalarning avvalgi miqdoriga qaraganda qancha vaqt ichida ular m marta

kо‘payadi?

Yechish. t vaqtda ularning miqdori ( )tx bо‘lsin. ( ) 00 xx = boshlang‘ich shart

berilgan. Masala shartiga kо‘ra

kxdt

dx= yoki kdt

x

dx= (1)

k – proporsionallik koeffitsiyenti. (1) tenglamani integrallab, umumiy

yechimni hosil qilamiz: ktCex = (2).

0=t da 0xx = boshlang‘ich shartdan foydalansak, 0xC = hosil bо‘ladi.

Xususiy yechim ktexx 0= (3).

T vaqtda bakteriyalarning qanchaga kо‘payishini topamiz:

tT = da ( ) kTexmxtx 00 == yoki kTem = , bundan k

mT

ln= .

Masala 2. (Bakteriyalarning ko‘payishi). Tajriba boshlanganidan 12 soat

o’tgach bakteriyalarning miqdori 3 marta ko‘payadi. 72 soatdan keyin

bakteriyalarning miqdori necha marta ko‘payadi?

Yechish. Yuqoridagi masala shartiga asosan differensial tenglama tuza-miz:

kxdt

dx= yoki kdt

x

dx= , −k proporsionallik koeffitsiyenti. Bu differensial

Page 264: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

264

tenglamaning xususiy yechimi ktexx 0= . 12=t da bakteriyalar 3 marta

ko‘payganligidan foydalanib k ni topamiz: kexx 12

003 = yoki 09,0;3ln12,3 12 === kke k.

Endi 72 soatdan keyin necha marta ko‘payganligini topamiz: 09,072

00

= exnx yoki 66848,609,072 == een .

Javob: 668 marta.

Masala 3. (Epidemiya haqidagi masala). Faraz qilaylik, o‘rganilayotgan

kasallik ko‘p muddatli, chunki infeksiyaning tarqalish jarayoni kasallikni vaqtidan

bir muncha tezroq, a va n mos ravishda boshlang‘ich vaqtda kasallik yuqqan va

yuqmaganlar soni, ( )txx = – t vaqtda yuqtirmaganlar soni, ( )tyy = – t vaqtda

yuqtirganlar soni.

Kasallik yuqtimaganlar uchun hamma vaqt uncha katta bo‘lmagan Tt 0

shart uchun

nayx +=+ (3)

tenglik o‘rinli.

Yuqumli kasallik yuqqanlarning yuqmaganlar bilan uchrashuvlarida tar-

qalganligi uchun, yuqtirmaganlar soni vaqt o‘tishi bilan, ular orasidagi uchrashuv

miqdoriga, xy – ko‘paytmaga proporsional ravishda kamaya boradi. Oliy

matematikaning differensial tenglamalar bo‘limi asosida yuqtirmaganlar sonining

kamashish tezligini tuzamiz:

xydt

dx−= (4)

– proporsionallik koeffitsiyenti.

(3) va (4) tengliklardan quyidagi differensial tenglamani hosil qilamiz:

( )xanxdt

dx−+−= (5).

(5) tenglamadagi o‘zgaruvchilarni ajratib, quyidagilarni topamiz:

( )dt

xanx

dx−=

−+ (6).

(6) dan eng sodda rasional kasrlarni integrallashga asoson quyidagilarni hosil

qilamiz:

( ) ( ) Ctanxanx lnlnln ++−=−+− yoki ( ) ( )0=−+

+− CCexan

x tan

C – ni topish uchun boshlang‘ich shartlarni qo‘llaymiz:

0=t da yuqtirmaganlar soni nx = bo‘lganda a

nC = ; ( )

( )tanaen

annx

++

+=

.

Demak, ( )( )tanaen

annx

++

+=

– bu formula t vaqt o‘tishi bilan yuqtirmaganlar

sonining kamayish qonunini bildiradi.

Aholi sonining o‘sishiga va aholini oziq-ovqat bilan ta’minlashga xalq

xo‘jaligining ayrim yo‘nalishlari uchun mahsulot beradigan qishloq xo‘jalik

o‘simliklarining o‘sishi hamda ularning iqtisodiy ko‘rsatkichining kamayishiga,

shuningdek muhitning ekologik holatini o‘zgarishiga sabab bo‘ladigan bakte-

Page 265: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

265

riyalarning ko‘payishini kamaytirishda yuqorida keltirilgan ma’lumotlardan

foydalanish mumkin.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Филиппов А.Ф. Сборник задач по дифференциалним уравнениям. –

М.: “Наука”, 1981.

2. Салоҳиддинов М.С., Насриддинов Ғ.Н. Оддий дифференциал

тенгламалар. Т.: “Ўзбекистон”. 1994.

3. X.Abdurasulov va boshqalar. Birinchi tartibli differensial tenglamalar asosida

kimyo masalalarini yechish. “Sanoat va qishloq xo‘jaligining dolzarb

muammolarini yechishda innovasion texnologiyalarning ahamiyati” Respublika

ilmiy-amaliy anjumani. Qarshi – 26-27-aprel 2019 y.

NORMAL TAQSIMLANGAN BOSH TO’PLAMLARNING O’RTA

QIYMATINI TAQQOSLASH USULINING QISHLOQ XO’JALIGIDAGI

IQTISODIY MASALALARNI YECHISHGA QO’LLANILISHI

X. Abdurasulov – QarMII “Oliy matematika” kafedrasi dotsenti

K.N.Xolov - QarMII “Oliy matematika” kafedrasi dotsenti

Annotatsiya. Bu maqolada normal taqsimlangan bosh tо‘plamning о‘rta

qiymatlarini taqqoslash va dispersion tahlil usulining qishloq xо‘jalik sohasidagi

iqtisodiy masalalarga qо‘llanilishi kо‘rsatilgan. Shuningdek, normal taqsimlan-gan

bosh tо‘plamlarning о‘rtacha qiymatlarini taqqoslash orqali mineral о‘g‘itlarning

qaysi biri qishloq xо‘jaligi ekinlari hosildorligi kо‘payishiga qanday ta’sir etishi,

bir xil turdagi har xil navli ekinlarning qaysi navlarining hosildorligi yuqori

bо‘lishi, yer maydonlariga ekilgan о‘simliklardan olinadigan hosildorlik yer

maydonini qanday tartibda shudgor qilishga bog‘liq bо‘lishi aholi ehtiyoji uchun

kerak bо‘lgan mahsulotlarni yetishtirishdan avval tajriba asosida ular sifati va

miqdori qanday bо‘lishi kabi iqtisodiy masalalarni yechishni kо‘rsatadi.

Kalit so’zlar: statistik taqsimot, bosh tо‘plamning о‘rta qiymati, mate-matik

kutilish, dispersiya, tahlil usuli, taqqoslash, tanlanmaning о‘rtacha qiy-mati,

variatsion qator, ishonchlilik intervali, gipoteza.

Аннотация.В этой статье сравниваются средние значения нормаль-но

распределенного населения и применяется метод дисперсионного анализа к

экономическим проблемам в сельском хозяйстве. Также, сравнивая средние

значения нормально распределенных головок, можно увидеть, какое из

минеральных удобрений влияет на повышение урожайности

сельскохозяйственных культур, какие разновидности разных сортов одного

вида дают более высокие урожаи. Тот факт, что урожайность

сельскохозяйственных культур, выращиваемых на пахотных землях, зависит

от порядка вспашки земли, показывает решение экономических проблем,

таких как их качество и количество, на основе опыта до выращивания

продуктов, необходимых населению.

Ключевые слова:статистическое распределение, среднее значение

генеральной совокупности, математическое ожидание, дисперсия, метод

Page 266: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

266

анализа, сравнение, среднее значение выборки, ряд вариаций, доверительный

интервал, гипотеза

Annotation.This article compares the averages of the normally distributed

population and applies analysis of variance to economic problems in agriculture.

Also, comparing the average values of normally distributed heads, you can see

which of the mineral fertilizers affects the increase in crop yields, which varieties

of different varieties of the same species give higher yields. The fact that the yield

of agricultural crops grown on arable land depends on the order of plowing of the

land shows the solution to economic problems, such as their quality and quantity,

based on experience before growing the products needed by the population.

Key words: statistical distribution, mean value of the general population,

expectation, variance, method of analysis, comparison, mean value of the sample,

number of variations, confidence interval, hypothesis

Kirish. Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika fanlari bir-biri bilan

uzviy bog‘langan bо‘lib, bulardan birinchisi ommaviy (yalpi) tasodifiy hodisa-larni

ehtimoliy qonuniyatlarini о‘rganish, ikkinchisi, ya’ni matematik statistika fani esa

ana shu tasodifiy hodisalar bо‘ysunadigan qonuniyatlarni tajriba yо‘li bilan

aniqlash maqsadida statistik ma’lumotlarni tо‘playdi va о‘rganadi. Matematik

statistikaning birinchi vazifasi – statistik ma’lumotlrni tо‘plash va guruhlash

usulini kо‘rsatish bо‘lsa, ikkinchi vazifasi – statistik ma’lumotlarni tahlil qilish

metodlarini ishlab chiqishdan iborat.

Matematik statistikada, bir jinsli obyektlar tо‘plami – uning sifat yoki son

belgisiga kо‘ra о‘rganish talab etilgan bо‘lsa, masalan, fermer paxta hosilining

sifat belgisi uning navi, son belgisi esa uning xajmi (miqdori), hosildorligi

tushuniladi.

Kо‘pincha, amaliyotda tanlanma ma’lumotlarga asoslanib, bosh tо‘plam

belgisining muhim tavsiflarini bilish (hisoblash) zaruriyati tug‘iladi.

Xalq xо‘jaligining barcha yо‘nalishlaridagi ishlab chiqarishlarida, shu-

ningdek, qishloq xо‘jalik sohasidagi ishchilarning о‘rtacha maoshi yoki о‘rtacha

yillik daromadi, ekinlardan (paxta, bug‘doy, sholi va boshqalar) joriy yilda

olinadigan о‘rtacha hosil, о‘rmon xо‘jaligida yetishtirilgan biror daraxtlarning

о‘rtacha bо‘yini aniqlash kabi hayotiy masalalarni yoki boshqacha qilib ayt-ganda,

iqtisodiy masalalarni yechishda, statistik taqsimotning sonli xarak-teristikalaridan

foydalaniladi.

Qishloq xо‘jaligida uchraydigan ayrim muhim masalalarni yuqorida kelti-

rilgan tushunchalardan foydalanib yechish mumkinligin kо‘rsatamiz. Masalan,

tajriba natijalari asosida ikki nav paxtadan qaysi birining hosildorligi yuqori

ekanligin yetarli kafolat bilan aniqlab berishmuhim amaliy va iqtisodiy

masalalardan biridir.

Normal taqsimlangan bosh to’plamlarning o’rta qiymatlarini taqsimlash,

xalq xо‘jaligining barcha yо‘nalishlarida ishlab chiqarilayotgan mahsulotlarga oid

bo’lgan iqtisodiy masalalarni tajribalarda keltirilgan gipotezalar asosida yetarli

kafolat bilan aniqlab ko’rsatilgan.

Page 267: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

267

Shuningdek, bir faktorli dispersion tahlil usuli asosida xalq xо‘jaligining

barcha yо‘nalishlarida turli xil ishlab chiqarilgan mahsulotlarning qaysi biri

Respublika aholisining ehtiyojini ta’minlashga kо‘proq yaroqli bо‘lishini,

mahsulotlar ishlab chiqarilmasdan, tajriba asosida sinab kо‘rishda matematik

holatda statistikadagi normal taqsimlangan bosh tо‘plamlarning о‘rtacha qiymatlari

va dispersiyalarini о‘zaro taqqoslash natijasida ularning qay biri yaroqli bо‘lishini

keltirib chiqarilgan.

2021-yil “Yoshlarni qо‘llab-quvvatlash va xalq salomatligini mustah-

kamlash” yilida xalq salomatligini mustahkamlashda bemorlarning butunlay

sog‘ayib ketishi uchun ishlab chiqariladigan bir xil tipdagi dorilarning tarkibini

besh foizlik qiymatdorlik 0,05 darajasida yangi dorining eski tipdagi doriga

nisbatan samaradorligini ham hisoblab chiqish mumkin.

Normal taqsimlangan bosh tо‘plamlarning о‘rta qiymatlari va dispersiyani

taqqoslash orqali mineral о‘g‘itlar turlarining qaysi biri qishloq xо‘jalik

о‘simliklarining hosildorligiga qanday ta’sir qilishi, bir xil tipdagi о‘simliklar

navlarining qaysi birining hosildorligi kо‘proq bо‘lishi, о‘rtacha о‘simliklardan

olinadigan hosildorlik bilan yerni chuqur haydash о‘rtasidagi bog‘lanishni kuzatish

– tajriba natijasida keltirib chiqarish mumkinligi kabi masalalarni yechish

mumkinligi ko’rsatilgan.

Tahlil va natijalar. Respublika aholisining ehtiyojini ta’minlashda xalq

xо‘jaligining barcha yо‘nalishlarida ishlab chiqarilayotgan mahsulotlarning sifat va

miqdorini maqolada keltirilayotgan statistikaning normal taqsimlangan bosh

tо‘plam о‘rtacha qiymati hamda bir faktorli dispersion tahlil usuli asosida

tekshirish 1-3 foydalanilgan adabiyotlarda nazariy va amaliy jihatdan keltirilgan,

lekin ularda qishloq xо‘jaligiga oid iqtisodiy masalalarni yechish kо‘rsatil-magan.

4-foydalanilgan adabiyotda yuqorida keltirilgan statistikaning normal

taqsimlangan bosh tо‘plam о‘rta qiymati va bir faktorli dispersion tahlil usullari

asosida qishloq xо‘jalik ekinlarining hosildorligini aniqlash, mineral о‘g‘it

turlarining qaysi birining hosildorlikka qanday ta’siri, qishloq xо‘jaligidagi X va

Y navli ekinlarning hosildorliklari qanday bо‘lishi, qishloq xо‘jalik ekinlari

hosildorligi yer maydonini shudgorlashga bog‘liq bо‘lishi kabi iqtisodiy masalalar

keltirilgan.

Hozir esa normal taqsimlangan qishloq xо‘jalik ekinlarining hosildorligini

taqqoslashga oid iqtisodiy masalalarni qanday yechish mumkinligini kо‘rsatish

uchun statistika normal taqsimotidan kerakli bо‘lgan tushunchalarni keltiramiz.

Tanlanma о‘rtacha qiymati Tx – statistik taqsimot haqida tо‘la ma’lumot

bermaydi.

Kо‘pincha, amaliyotda kuzatilgan qiymatlarning Tx atrofida qanday

joylashganligini bilish kerak bо‘ladi.

Masalan, korxonadagi ishchilarning yillik daromadi ishchining о‘rtacha

daromadidan qanchaga farqlanishini bilish katta ahamiyatga egadir.

iX – kuzatilgan qiymatlarining uning Tx о‘rtacha qiymati atrofida sochilishini

tavsiflash maqsadida dispersiya TD kiritiladi.

Page 268: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

268

Matematik statistika fanining muhim vazifalaridan biri statistik ma’lumot-

larni tahlil qilish metodlarini hayotiy masalalarini yechishga moslab ishlab

chiqarishdan iboratdir.

Masalan bularga:

a) noma’lum jarayonni ifodalovchi hodisaning noma’lum ehtimolini

baholash;

b) bosh tо‘plam belgisining noma’lum taqsimot funksiyasini baholash;

с) belgining taqsimot qonunining kо‘rinishi ma’lum bо‘lganda, uning ma’lum

parametrlarini baholash kabi masalalar misol bо‘la oladi.

Xususan, amaliyotga tadbiq nuqtai nazaridan bunday baholar xо‘jalikda

yetishtirilgan paxtadan joriy yilda olinadigan о‘rtacha hosilni terim boshlanishidan

oldin chamalash imkoniyatini beradi. Bu esa terimga va unga beriladigan ish

haqlarini berishni tо‘g‘ri tashkil etishga hamda paxtadan olinadigan sof daromadni

aniqlashga yordam beradi.

Bir jinsli obyektlar tо‘plamining son yoki sifat belgisi tasodifiy miqdor bо‘lib,

ma’lum taqsimot qonuniga bо‘ysunadi. Ammo kо‘pincha amaliyotda belgining

qanday taqsimot qonuniga egaligi noma’lum bо‘lib, uning biror kо‘rinishga egaligi

haqida taxmin olg‘a suriladi yoki taqsimot qonuni ma’lum, uning parametrlari

noma’lum bо‘lib, ularning tayin qiymatlari haqidagi taxminlarni yuritish mumkin.

Noma’lum taqsimotning kо‘rinishi haqida yoki ma’lum taqsimotning

parametrlari haqidagi gipoteza statistik gipoteza deyiladi.

Masalan, quyidagi gipotezalar statistik gipotezaga misol bо‘la oladi:

1) bosh tо‘plam Puasson qonuniga ega;

2) ikkita normal tо‘plamning о‘rta qiymatlari о‘zaro teng.

Olg‘a surilgan gipotezaga nolinchi (asosiy) gipoteza deyiladi va uni – 0H

bilan belgilanadi. Nolinchi gipotezaga zid bо‘lgan gipotezani konkurent

(alternativ) gipoteza deyiladi va uni 1H bilan belgilanadi.

Faqat bitta taxminni о‘z ichiga olgan gipotezaga oddiy gipoteza deyiladi.

Masalan, 0H : a =3 ga, ya’ni normal taqsimotning matematik kutilishi 3 ga teng (

-ma’lum) – degan taxmin oddiy gipotezadir.

Murakkab gipoteza, chekli yoki cheksiz sondagi gipotezalardan iborat bо‘ladi.

Olg‘a surilgan gipotezaning tо‘g‘ri yoki notо‘g‘riligini tekshirish natijasida

quyidagi ikki turdagi xatoga yо‘l qо‘yish mumkin:

Birinchi tur xato shundan iboratki, bunda tо‘g‘ri gipoteza rad qilinadi,

ikkinchi tur xato – bunda notо‘g‘ri gipoteza qabul qilinadi.

Birinchi tur xatoga yо‘l qо‘yish ehtimoli - bilan belgilanadi va uni

qnymatdorlik darajasi deyiladi, kо‘pincha - sifatida 0,05 yoki 0,01 olinadi.

Statistik kriteriy deb, nolinchi gipotezani tekshirish uchun xizmat qiladigan K

tasodifiy miqdorga aytiladi.

kuzK – deb kriteriyning tanlanmalar bо‘yicha xisoblangan kiymatiga aytiladi.

Kritik soha deb, kriteriyning ikkinchi nolinchi gipoteza rad qilinadigan

qiymatlar tо‘plamiga aytiladi.

Page 269: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

269

Kritik nuqtalar, chegaralar krK deb, kritik sohani, gipotezaning qabul qilinish

sohasidan ajratib turadigan nuqtalarga aytiladi.

Agar: A) kuzK krK bо‘lsa, u holda 0H gipotezani rad etishga asos yо‘q.

B) kuzK krK - bо‘lsa, u holda 0H : gipoteza rad qilinadi va 1H – gipoteza

qabul qilinadi. X va Y bosh tо‘plamlar normal taqsimlangan bо‘lsin. Ma’lumki, normal

taqsimot matematik kutilishi (о‘rta qiymati) а va о‘rtacha kvadratik chetlanishi

orqali tо‘liq aniqlanadi. Shu sababli, umumiy holda ma’lum va noma’lum

hollar о‘rganiladi. Aslida har ikkkala parametrlar ham а va noma’lum hol kо‘p

uchraydi. X va Y bosh tо‘plamlar normal taqsimlangan bо‘lib, ularning har ikkala

parametrlari ham noma’lum bо‘lsin hamda ularning hajmlari mos ravishda n va m

ga teng bо‘lgan tanlanma tо‘plamlar berilgan bо‘lsin:

n

n

yyyY

xxxX

,,,:

,,,:

21

21

(1)

Tanlanma tо‘plamlar asosida asosiy ( ) ( )YMXMH =:0 gipotezani

( ) ( )YMXMH :1 shartda α qiymatdorlik darajasi bilan tekshirish talab qilingan.

Hozir esa Fisher-Snedekor kriteriyasi asosida ularning dispersiyasi tengligi

haqidagi gipotezani tekshiramiz, α qiymatdorlik darajasi bilan ( ) ( )YDXDH =:0

qabul qilsin.. Styudent kriteriyasini tekshirishda TT yx , va tuzatilgan tanlanma

dispersiya 22

, yx SS larni hisoblab, quyidagi tasodifiy miqdorlarni topamiz:

( ) ( )

( )mn

mnnm

SmSn

yxt

yx

TT

kuz+

−+

−+−

−=

2

1122

(2).

Agar ( ) ( )YMXMH =:0 gipoteza tо‘g‘ri bо‘lsa, tasodifiy miqdor

( );2−+= nmttkr – ozodlik darajali taqsimotga ega bо‘ladi:

1) Agar krkuz tt bо‘lsa, α qiymatdorlik darajasi bilan asosiy gipoteza

( ) ( )YMXMH =:0 qabul qilinadi.

2) Agar krkuz tt bо‘lsa, 0H gipoteza rad etilib, ( ) ( )YMXMH =:1 gipoteza α

qiymatdorlik darajasi bilan qabul qilinadi.

Masala 1. X va Y nav paxta bо‘yicha о‘tkazilgan tajriba natijalari asosida,

bosh tо‘plamlarni normal taqsimlangan miqdorlar deb qarab, 05,0= qiymatdorlik

darajasi bilan asosiy ( ) ( )YMXMH =:0 gipotezani ( ) ( )YMXMH :1 alternativ

shartda tekshiring.

Tajriba

soni

X nav

s/ga

Y nav

s/ga Ti xX − Ti yY − ( )2Ti xX − ( )2Ti yY −

1 25 30 -4 -3 16 9

2 30 35 1 2 1 4

3 23 40 -1 7 1 49

4 32 27 3 6 9 36

Page 270: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

270

5 29 - 0 - 0 -

29=Tx 33=Ty 27 98

Yechish. 1) Avvalo ( ) ( )YDXDH =:0 gipotezani ( ) ( )YDXDH :1 shartda

tekshiramiz. 4,5 == mn jadvaldan

( ) ( ) 67,32983

1

1

1;75,627

4

1

1

1 2222==−

−===−

−= TiyTix yY

mSxX

nS

84,475,6

67,322

22

===kichik

kattakuz

S

SF ; jadvaldan ( ) 59,605,0;4;3 == FFkr .

krkuz FF bо‘lgani uchun ( ) ( )YDXD = asosiy gipoteza qabul qilinadi.

2) Styudent kriteriyasi yordamida talab qilingan ( ) ( )YMXMH =:0 gipotezani

1H shartda tekshiramiz.

( ) ( )

( ) ( )=

+

−+

+

−=

+

−+

−+−

−=

45

24545

9827

42

1122 mn

mnnm

SmSn

yxt

yx

TT

kuz

4,118,11

9,34

125

56,154=

=

= .

Jadvaldan ( ) 36,205,0;7 == ttkr . krkuz tt bо‘lganligi uchun ikkala nav paxtani

о‘rtacha hosildorliklari teng degan asosiy ( ) ( )YMXMH =:0 gipoteza 05,0=

qiymatdorlik darajasi bilan qabul qilinadi. Bundan kо‘rinadiki, X va Y paxta

navlarining hosildorlik iqtisodiy kо‘rsatkichi bir xil ekanligi kelib chiqadi.

Yuqoridagi masalaga о‘xshash, yangi nav bilan ekilgan qishloq xо‘jalik

о‘simliklarining hosildorligini statistik taqsimotning xarakteristikalari asosida ham

keltirib chiqarish mumkinligini quyidagi masala orqali tushuntiramiz.

Masala 2. Yetishtirilgan yangi nav kartoshka hosildorligini о‘rganish

maqsadida kartoshka maydonidan 50 tupi qazilgan. Bu tuplardagi kartoshkalar soni

quyidagi tanlanma tо‘plamni tashkil etgan:

6, 7, 5, 8, 3, 7, 9, 5, 8, 7, 4, 6, 8, 7, 5, 8, 10, 6, 7, 8, 9, 7, 8, 6, 9, 6, 7, 5, 10, 9,

7, 8, 6, 11, 7, 5, 4, 6, 7, 8, 10, 6, 7, 8, 11, 9, 7, 8, 10, 12.

Maydonga ekilgan yangi nav kartoshka ekinidan olinadigan kartoshka hosilini

chamalash (baholash) ni biror kafolat bilan о‘rtacha hosil miqdoriga ishonch

intervali bо‘lishini kо‘rsating.

Yechish. Har bir tо‘pdagi yetilgan kartoshkalar soni X ni normal

taqsimlangan tasodifiy miqdor deb hisoblab, uning noma’lum matematik kutilishi а ga 95 % li ishonch intervalini quramiz.

Aslida amalda – tanlanma dispersiyasi noma’lum bо‘ladi, shuning uchun

talab qilingan ishonch intervalni

=

+−

n

Stxa

n

StxP

T

T

T

T (1)

formula yordamida aniqlaymiz.

Natijada, – noma’lum bо‘lganda, noma’lum a – parametrni ishonchlilik

bilan qoplaydigan ushbu

+−

n

Stx

n

Stx

T

T

T

T

; (2)

Page 271: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

271

ishonchlilik intervaliga ega bо‘lamiz. ( ) ,ntt = ning qiymatini berilgan n va

bо‘yicha В.Е. Гмурман kitobining 358-betdagi 3-ilovasini jadvalidan topiladi

(Styudent taqsimoti jadvalidan).

i – tо‘pdan olingan kartoshkalar sonini iX (dona) orqali belgilaymiz.

Qazilgan 50 tо‘pning har biridan olingan kartoshkalar soni iX ning qiymatlarini

о‘sish tartibida yozamiz va hosil qilingan variatsion qator yordamida tanlanmaning

statistik taqsimotini tuzamiz:

iX 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

in 1 2 5 8 12 9 6 4 2 1

2. (2) – formuladagi parametrlarni topamiz:

TiiTi Sxnn

xnn ;06,71

,50 ==== – tuzatilgan о‘rtacha kvadratik

chetlanish, ya’ni TTTTT DD

n

nS ;;

1=

−= – tanlanma dispersiyasi.

( ) =−=2222 1

; iiTT xnn

xxxD ;

( ) 009,2095;50;85,2;82,296,7;96,7;8,572 ======== ttSDDx TTTT ,

u holda (2) formulaga asosan ushbu (6,25;7,87) intervalga ega bо‘lamiz.

Demak, о‘rtacha tasodifiy olingan 100 tup kartoshka ekinida yetilgan

kartoshkalar soni (625;787) oralig‘ida bо‘lishi 95 % kafolat bilan tasdiqlanadi.

Xulosa. Maqolada normal taqsimlangan qishloq xо‘jalik ekinlari

hosildorligini hozirgi davr iqtisodiy kо‘rsatkichiga javob beradigan holatlarga

qanday erishishi kо‘rsatilgan.

Shuningdek, statistik normal taqsimlangan qishloq xо‘jalik ekinlarining

hosildorligini, – qishloq xо‘jalik ekinlaridan tuzilgan va normal taqsimlangan bosh

tо‘plamlarning о‘rtacha qiymatlarini taqqoslash usuli orqali aniqlash kо‘rsatilgan

hamda aholi ehtiyoji uchun kerak bо‘lgan mahsulotlarni yetishtirishda, avval

tajriba asosida ularning sifati va miqdori qanday bо‘lishi, bir xil turdagi ekiladigan

о‘simliklar navlarining hosildorligini tajriba asosida chiqarish, о‘simlik navlarini

tanlash bilan hosildorlikni aniqlash – kabi iqtisodiy masalalarni yechish

kо‘rsatilgan.

Yuqorida keltirilgan masala yordamida mineral о‘g‘it turlari (azotli,

ammiakli, kaliy va kalsiyli о‘g‘itlar) ning ekilgan о‘simliklar hosildorligiga,

ulardan qaysi birining ta’siri kо‘proq bо‘lishi va yer maydoniga ekilgan о‘simlik

hosildoligining yerni qanday holatga haydashga bog‘liq bо‘lishini ham kо‘rsatish

mumkin.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Sirojiddinov S.X., Mamatov M.M. Ehtimollar nazariyasi va matematik

statistika. – T.: O’qituvchi, 1985.

2. Гмурман В.Е. Теория вероятностей и математическая статистика. М.:

«Высшая школа». 1977 г.

3. Гмурман В.Е. Руководство к решению задач по теории вероятностей

и математическая статистика. М.: «Высшая школа». 1980 г.

Page 272: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

272

4. AbdurasulovX., XolovK.N.

Ehtimollarnazariyasivamatematikstatistikafanidanmasalalariniechish. Oquv-

uslubiy qo’llanma. 62 bet. Qarshi – 2019 y.

SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF FISHING, INCREASING

PRODUCTION VOLUME, STRENGTHENING FOOD BASE

Akhmadjonova Yorqinoy Tojimurodovna

AssistantJizzakh polytechnic institute,[email protected]

Akhmadjonova Umida Tojimurodovna

AssistantJizzakh polytechnic institute,[email protected]

Absract. The article analyzes the work being done to ensure food security,

sustainable development of the fishing industry, increase production, strengthen

the feed base.

Аннотация. В статье анализируется проводимая работа по обеспе-

чению продовольственной безопасности, устойчивого развития рыбной

отрасли, увеличению добычи, укреплению кормовой базы.

Аннотация. Мақолада озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш бора-сида

балиқчилик соҳасини барқарор ривожлантириш, маҳсулот ишлаб чиқариш

ҳажмларини кўпайтириш, озуқа базасини мустаҳкамлаш юзасидан амалга

оширилаётган ишлар таҳлили келтирилган.

Keywords: food security, environmentally friendly products, national food

industry, fishing industry, Aydar-Arnasay lake system.

Ключевые слова: продовольственная безопасность, экологически

чистые продукты,национальная пищевая промышленность,рыбная

промышленность, система озер Айдар-Арнасай

Калит сўзлар: озиқ-овқат хавфсизлиги, экологик тоза маҳсулотлар,

миллий озиқ-овқат саноати, балиқчилик саноати,Айдар-Арнасой кўллар

тизими.

Introduction. Food security is one of the most pressing challenges facing

countries around the world. The UN also says that today it is time to radically

change the approach to food production and distribution. After all, ideally,

agriculture, forestry and fisheries are able to fully provide everyone with food and

create a source of income for people as in the brochure. Moreover, in this case,

both agriculture will be developed in the interests of the people, and the

implementation of measures to protect the environment will be ensured.

Why is such an influential organization, which serves the well-being and

future of mankind, advancing the idea of renewing views on this issue?

The reason is that today the indifference to nature, the growing

anthropogenic impact on it, waste, the growing gap in the food balance between

advanced and developing countries, climate change are causing a number of

negative factors. Our delicacies, fresh water, oceans, forests, biodiversity are

declining rapidly, land fertility is declining, and soil is degrading.

Page 273: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

273

As a result, according to the United Nations, 815 million people are

currently starving, and by 2050 that number will reach 2 billion. reaches 12.9% of

them live in developing countries. Forty-five percent of deaths among children

under the age of five are due to malnutrition. Today, 3.1 children die every year as

a result. In addition, one in four children on the planet has been found to be

underweight. 66 million school-age children. boys and girls come to classes

involuntarily hungry. Of these, 23 million live in Africa.

Methods.The following are identified as key areas for food security:

• Improving the regulatory framework in the field of food security;

• rational use of agricultural land and water resources;

• Sustainable development of domestic production of basic types of

agricultural and food products, raw materials;

• Sustainable development of livestock, poultry, fisheries, increase

production, strengthen the food base;

• Improving the infrastructure of agricultural and food production;

• ensuring food safety;

• Increasing the economic capacity of all segments of the population to be

provided with food;

• State regulation and control of food security.

The following are internal factors of food security:

• volume, quality and opportunities for efficient use of land and water

resources used in food production in agriculture;

• the level of introduction of innovative technologies in the production,

storage and sale of food products, including environmentally friendly products;

• The level of competitiveness of food products produced in the country in

domestic and foreign markets;

• state of development of the potential of the national food industry;

• ratio of food imports and exports;

• the level of meeting the demand for food products of the general

population at the expense of domestic production by type, volume and quality of

products;

• growth rate of consumer prices in accordance with the income of the

population;

• Sustainability of local supply of seeds and seedlings, guaranteed variety

and quality, in demand in domestic and foreign markets;

• Systematic organization of selection and breeding work to improve the

breed of livestock and increase the productivity of local breeds;

• Existence of a system of coordination of supply and demand on the basis

of regular study of the requirements of the domestic market;

• Sustainability of the supply of material and technical resources required

for the production of agricultural food products and the balance of prices for

products and the level of growth of prices for material and technical resources and

services used in their production;

Page 274: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

274

• Level of infrastructure development in the regions, especially in rural

areas and the availability of incentives;

• productivity of natural pastures and establishment of a system of their

efficient use;

• Lack of working capital for the development of production and high bank

loans;

• Conformity of contractual relations between suppliers of raw materials

and processors to market mechanisms.

The following are external factors in ensuring food security:

• Rising world food prices and growing demand from developing countries;

• Climate change;

• increase in the use of biofuels;

• Geopolitical factors.

Food security mechanisms are ensured through the implementation of the

following measures in accordance with the established target criteria:[5]

• Introduction of a system for identifying, assessing and predicting food

safety at all levels of the country;

• introduction of a system of regulations in line with international

requirements for food security;

• Sustainable development of the agro-industrial complex and the

introduction of a system of regulation and management of food security, ensuring

compliance with the target criteria set at the level of all regions of the country.

Results. When will the state’s food security policy be effective? When it is

necessary to rationally harmonize the levels of production and import, to create

guaranteed opportunities for the population in this regard, to develop pragmatic

international cooperation, to create a periodically renewable food supply.

Therefore, the issue of food security is a guarantee of independence, socio-

economic and political stability of Uzbekistan, as well as all other countries. This

problem is still relevant in our country. At the same time, the demand for food is

growing, and per capita consumption is increasing as the population

grows.Consequently, over the past three years, the approach to ensuring food

security, improving the quality of agricultural products and export potential in our

country has completely changed, has become a priority of public policy.[1]

One of the things being done in this regard is to develop the fishing industry.

The saying "fishing is one of the seven treasures" will never become

obsolete. This is a very important issue, especially for our country, whose territory

is not connected to the world's seas and oceans. Because a bite of halal has a

special place in a person's healthy life.

According to the recommendations of the World Health Organization, each

person should consume at least 15.6 kilograms of fish meat per year.

This principle applies equally to those who live on the coast and to the

people of the desert. It is well known that the fish on our table does not meet this

standard.

Page 275: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

275

Therefore, the state pays great attention to the development of fisheries. In

the last two years alone, the President and the government have taken a number of

decisions to develop fisheries, increase fish production and increase the efficiency

of water use, which shows that there is more work to be done in this area.

Resolution of the Cabinet of Ministers No. 347 of 22.04.2019 approved

measures to further increase the efficiency of the use of biological resources of the

Aydar-Arnasay lake system.[4]

The document was adopted in order to meet the needs of the population in

fish products, strengthen the protection of flora and fauna in the region, the

effective use of tourism potential. To do this, the following priorities have been

identified:

• Ensuring strict compliance with the requirements of environmental

legislation, the use of biological resources by individuals and legal entities in the

region;

• Conservation of the system's biodiversity and introduction of new fish

species that can be grown in water bodies into the fishing industry;

• Accelerate the development of fish farming, processing, packaging, storage

and export through the widespread attraction of foreign direct investment in the

region and the establishment of fishing clusters;

• Transformation of the lake system into one of the main fish farming areas

in the country;

• Further development of amateur and sport fishing tourism, tourism

infrastructure, increase the volume of services provided to tourists.

The natural conditions and climate of Uzbekistan are very suitable for the

development of fisheries.

For information: The Aydar-Arnasay lake system is a tributary lake in the

Jizzakh and Navoi regions, which includes the Aydarkol, Tuzkon and East Arnasay

lakes, located east of the Kyzylkum Desert and southwest of the Chordara

Reservoir.[6]

The Aydar-Arnasay lake system is one of the most unique natural water

bodies in the country. In our country, on the basis of the laws on the protection of

nature and natural resources, a large-scale work is being carried out to study and

preserve the fauna and flora of the lake system on a scientific basis, using it for the

benefit of our people.

The Aydar-Arnasay lake system is saturated with wastewater from

Kazakhstan's Chordara Reservoir and local collectors and drains. Due to the lack

of clean water entering the lake over the years, salinity levels are rising, negatively

affecting the natural reproduction of fish.[7]

Analyzes. In 2018, a project to build an incubation workshop was launched

to address this problem. For this purpose, the Khokimiyat of Arnasay district has

allocated 450 hectares of land for the cultivation of fish fry and feeding of

commercial fish. Currently, work has begun on the cultivation of 200 million fish

larvae. The construction of a special hatchery and artificial ponds on an area of 76

hectares has been completed.

Page 276: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

276

The State Unitary Enterprise "Directorate of Aydar-Arnasay Lakes System"

under the State Tax Committee of the Republic of Uzbekistan is one of the

organizations responsible for the implementation of activities related to fish

farming in the largest reservoir in the country.

According to the Resolution of the Cabinet of Ministers of March 7, 2017

"On organizational measures to ensure the rational use of biological resources of

the Aydar-Arnasay lake system", the directorate was established in the industry is

responsible for the implementation of tasks such as the widespread introduction of

modern technologies and methods.[3]

Discussion. In 2018 and in the past period of this year, the directorate has

set up 2 fish storage refrigerators with a capacity of 25 cubic meters each around

Lake Arnasay. At present, the directorate has prepared 100 cages (sadok) for the

organization of intensive fish farming. Production of another 55 such devices has

begun.

In short, all this work is the efficient use of the lake system, providing the

population with quality and cheap fish and fish products.

Growing fish fry is one of the main tasks of the unitary enterprise. In the 70-

hectare artificial water basins built by the company, 5.3 million pieces of fish, and

a total of 7.1 million pieces of fish fry with tenants were grown and thrown into the

lake system.

The Directorate has been entrusted with the task of ensuring the

implementation of the Resolution of the Cabinet of Ministers of 22 April this year

"On measures to further increase the efficiency of the use of biological resources

of the Aydar-Arnasay lake system."[4]

Practical work has begun on two of the five priority areas identified in the

resolution.

The first is to accelerate the development of fish farming, processing,

packaging, storage and export through investment in the region, including the

widespread attraction of foreign direct investment and the establishment of fishing

clusters;

Secondly, by applying the best practices of developed countries in the

fishing industry, work has begun to transform the lake system into one of the main

areas of fish farming in the country.

These investments will be directed primarily to the construction of an

incubator for the production of fish larvae on the basis of Chinese technology, the

import of mixed feed and fish processing until the construction of a plant for the

production of high-protein compound feed for fish fry and commercial fish.

In addition, medicines will be imported to prevent fish diseases, and the

number of fish species that are suitable for our climate and have high yields will be

increased.

According to the above-mentioned decision of the Government, the

Directorate together with local authorities, relevant ministries and departments and

fishing farms on the first Saturday of each month in the territory of the Aydar-

Arnasay lakes system is carried out landscaping, landscaping and cleaning the

Page 277: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

277

bottom of the lake. Fish and fish products trade fairs are held every Sunday during

the fishing season.

The full implementation of the tasks set out in the resolution means the well-

being of our people, the abundance of the most necessary food products on our

table. Implementation of this task imposes a great responsibility not only on the

staff of the State Unitary Enterprise "Directorate of Aydar-Arnasay Lakes System",

but also on entrepreneurs, specialists and economists working in the field.

These include a number of untapped opportunities for further development

of the sector, increasing farmers' incomes, ensuring food security and sustainable

use of natural resources. The Decree of the President of the Republic of Uzbekistan

dated January 16, 2018 "On measures to further ensure food security of the

country" and the currently developing strategy of agricultural development of

Uzbekistan for 2020-2030 are relevant in this regard.[2]

Conclusions. Therefore, as a result of our research, we would like to suggest

the following to ensure food security in Uzbekistan:

- further strengthening of legislation aimed at ensuring the efficient and

effective use of land and water resources in agriculture, achieving a high share of

food products in agricultural production;

- Improving the system of water use for the production of agricultural food

in the required volumes;

- introduction of innovative technologies in the production, storage and sale

of food products, including environmentally friendly products;

sustainable development of the fishing industry, increasing production

volumes, strengthening the fodder base;

- rational use of water resources for fisheries;

- Sustainable development of domestic production of basic fish products

and raw materials;

- Improving the infrastructure of fisheries and food production;

- Increasing the level of meeting the demand of the general population for

fish products at the expense of domestic production by type, volume and quality of

products.

References

1. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020 yil 9 sentyabrdagi №

4821-sonli «Respublika oziq-ovqat sanoatini jadal rivojlantirish hamda aholini

sifatli oziq-ovqat mahsulotlari bilan to‘laqonli ta’minlashga doir chora-tadbirlar

to‘g‘risida» gi qarori. www.Lex.uz.

2. Ўзбекистон Республикаси президентининг фармони 2018 йил 16

январдаги ПФ-5303-сон “Мамлакатнинг озиқ-овқат хавфсизлигини янада

таъминлаш чора-тадбирлари” www.Lex.uz.

3. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2017 йил 7

мартдаги 124-сон қарори “Айдар-Арнасой кўллар тизимининг биологик

ресурсларидан оқилона фойдаланишни таъминлашга доир ташкилий чора-

тадбирлар” тўғрисида www.Lex.uz.

Page 278: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

278

4. Вазирлар Маҳкамасининг 22.04.2019 йилдаги 347-сон қарори

“ Айдар-Арнасой кўллар тизимининг биологик ресурсларидан фойдаланиш

самарадорлигини янада ошириш чора-тадбирлари” тўғрисида www.Lex.uz.

5. Axmadjonova, Y.T. & Axmadjonova, U.T. (2021). Agrosanoat

majmuasi tarmoqlarini rivojlantirish, “Development issues of innovative economy

in the agricultural sector”, International scientific-practical conference on March

25-26, 761-763. Web: http://conference.sbtsue.uz/uz

6. Akhmadjonova, U. T., Akhmadjonova, Y. T., & Yakhshieva, Z. Z.

(2021). Technogenic Transformations of the Aidar-Arnasay Lake System and their

Geological Consequences. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 2912-

2916. http://annalsofrscb.ro/index.php/journal/article/view/1259

7. Яхшиева, З. З., & Ахмаджонова, Ё. Т. (2020). Воздействия тяжелых

токсичных металлов на качество вод. Science and Education, 1(4).С. 8-10

https://openscience.uz/index.php/sciedu/article/view/125

JIZZAX VILOYATIDA TURIZM SOHASI SAMARADORLIGINI

OSHIRISH USULLARI, PERSPEKTIVALARI VA MEXANIZMLARI

Isanov Abdumajit Parmanovish

Jizzax politexnika instituti mustaqil ilmiy izlanuvchisi, assistent

Soatov Anvar Mahkamovish

Jizzax politexnika instituti mustaqil ilmiy izlanuvchisi, katta o’qituvchi

Annotatsiya. Maqolada mamlakatimizning Jizzax viloyatida uning tabiiy

potensiali orqali hududning turistik imkoniyatlari va sayyohlarni qiziqtiradigan va

o‘ziga jalb etadigan jozibador brend namunalarini ko‘rsatish yo‘nalishlari hamda

uning institutsional asoslari bayon qilingan.

Kalit sozlar: turistik hududlar, rekreastiya, madaniy-tarixiy meros, viza,

infratuzilma, ziyorat, turizm mahallasi va qishlog‘i, brend namunalari.

Аннотация. В статье описывается туристический потенциал региона в

Джизакской области страны через его природный потенциал и направ-ления

его презентации привлекательных брендов, привлекающих туристов, а также

его институциональная основа.

Ключевые слова: туристические зоны, отдых, культурное и истори-

ческое наследие, визы, инфраструктура, паломничество, туристические

районы и деревни, примеры брендов.

Annotation. The article describes the tourism potential of the region in

Jizzakh Uzbekistan through its natural potential and directions of its presentation

of attractive brands that attract tourists, as well as its institutional basis.

Keywords: tourist areas, recreation, cultural and historical heritage, visas,

infrastructure, pilgrimage, tourist areas and villages, examples of brands.

Kirish.Mamlakatimizda turizm sohasini strategik tarmoqlardan biri sifa-tida

rivojlantirish bo‘yicha kompleks chora-tadbirlar bosqichma-bosqich amalga

oshirilmoqda. Shuningdek, hududlarni barqaror ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirish-

Page 279: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

279

ning eng muhim omillaridan biri sifatida ichki turizmni jadal rivojlantirish,

sayyohlarni mamlakatimizning madaniy-tarixiy merosi hamda tabiiy boyliklari,

sayyohlarni o‘z jozibasi bilan o‘ziga chorlovchi hududiy brendlar bilan tanish-

tirish, uning asosi sifatida viza rejimining liberallashtirilishi, chet el fuqarolarini

ro‘yxatga olish tartibining soddalashtirilishi, turizm tarmog‘ini rivojlantirish uchun

imtiyoz va preferensiyalar berilishi milliy turizm salohiyatini ichki va tashqi

bozorlarda samarali targ‘ib qilish imkonini beradi.

Ammo, o‘tkazilgan dastlabki tahlillar turizm tarmog‘ini tartibga soluvchi

normativ-huquqiy asosning nomukammalligi, alohida turizm xizmatlarini

ko‘rsatish qoidalarining,shuningdek, rivojlangan dunyo ahlining mamlakatimiz

tabiatining o‘ziga xosligi, ko‘plab hududlarda bahavo turistik ob’yektlar

mavjudligi to‘g‘risida, qolaversa, o‘z jozibasi bilan o‘ziga chorlovchi hududiy

brendlar to‘g‘risidama’lumotlar mavjud emasligini ko‘rsatmoqda.

Shuning uchun ham turizm resursining asosi sanalgan dunyo xilma-xilligini

namoyish qiluvchi turizm predmetlari faqatgina reklama,targ‘ibot orqaligina

xalqaro turizm ixlosmandlarini o‘z domiga tortishi mumkin. O‘z navbatida

ta’kidlash joizki, turizm sohasining kirib kelishi va uning rivojlanishi dunyoning

har qanday mamlakatiga ham nasib qilavermaydi, chunki mazkur sohaga bo‘lgan

turizm mahsulotlari bozoridagi unga bo‘lgan talab to‘g‘ridan-to‘g‘ri iqtisodiy

ehtiyojlar bilan emas, balki ijtimoiy ehtiyojlar bilan belgilanadi. Ijtimoiy ehtiyojlar

ichida ziyoratga, rekreatsiyaga bo‘lgan ehtiyoj inson ruhiya-tida uy-joyga bo‘lgan

ehtiyojdan ham ko‘ra 3 marta ko‘proqdir. Mamlaka-timizda mazkur sohani

rivojlantirishning dolzarbligi ham shundadir. Turizm sohasining serdaromad,

shuning bilan birgalikda mashaqqati kamroq faoliyat turi ekanligini e’tirof etib,

mamlakatimizda mazkur sohani rivojlantirish, tako-millashtirish yuzasidan

tinimsiz izlanishlarni olib borish maqsadga muvofiq sanaladi.

Ana shunday yo‘llardan biri - aholi gavjum, shuningdek, iqlim sharoiti

mo‘tadil bo‘lgan hududlarda aholining turistik xizmat ko‘rsatishini amalga oshi-

rishi bilan birga aholining o‘zi ham mazkur turistik mahsulotdan bahramand

bo‘ladigan faoliyat turlaridan biri bu turistik mehmon uylarini yaratish va shu

orqali ekoturizmni, agroturizmni mahalliy brendlar sanalgan sayyohlarning

kundalik ehtiyojlarini qondirishga xizmat qiluvchi mahalliy sut, go‘sht mahsu-

lotlari, shuningdek, mazali milliy taomlari hisoblanadi.

Mavzuga oid adabiyotlar sharhi. Ma’lumki, turizm sohasi dunyoda hech

narsa bilan alishib bo‘lmaydigan sohalardan biridir. Shuning uchun ham mazkur

sohani rivojlantirishga bizning mamlakatimizda ham birmuncha sezilarli ishlar

amalga oshirilmoqda, xususan 2019 yil 16 aprelda qabul qilingan“O‘zbekiston

Respublikasining turizm to‘g‘risida” gi Qonuni, 2019 yil 13 avgustdagi

O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining “O‘zbekiston Respublika-sida turizm

sohasini yanada rivojlantirish chora-tadbirlari to‘g‘risida” gi PF-5781 son Farmoni,

2019 yil 5 yanvardagi O‘zbekiston Respublikasi Preziden-tining “O‘zbekiston

respublikasida turizmni jadal rivojlantirishga oid qo‘shimcha chora-tadbirlar

to‘g‘risida” gi PF-5611 son Farmonlari qabul qilin-gan bo‘lib, ularga ko‘ra turizm

turlari, shakllari va ularning institutsional asos-lari berilgan bo‘lsa, ba’zi

manbalarda turistik qishloq ovullarini yaratish yo‘na-lishlari va uning institutsional

Page 280: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

280

asoslari, shuningdek, hududlar kesimida turistik qishloq zonalarini yaratish

yuzasidan [Aynaqulov M.A., Xudayberdiyev B.B, 2020] taklif va tavsiyalar

keltirilgan.

Turistik mehmon uylarini tashkil qilishning institutsional asosi bo‘lib,

birinchi navbatda, 2019 yil 16 aprelda qabul qilingan “O‘zbekiston Respublika-

sining turizm to‘g‘risida” gi Qonuni, shuningdek, O‘zbekiston Respublikasi

Prezidentining 2019 yil 13 avgustdagi “O‘zbekiston Respublikasida turizm

sohasini yanada rivojlantirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi PF-5781 son Far-moni

xizmat qiladi. Mazkur institutsional asoslarga ko‘ra, 2019 yil 1 noyabrdan boshlab

eng yuqori turizm salohiyatiga ega bo‘lgan fuqarolar yig‘inlari (shahar-cha,

qishloq, ovullar hamda shahar, shaharcha, qishloq va ovullarning mahalla-lari)

ro‘yxatini shakllantirish, ushbu fuqarolar yig‘inlari hududlarida 20 tadan kam

bo‘lmagan oilaviy mehmon uylari tashkil etilganda va turistlar uchun kami-da besh

xil xizmat turlari (yashash va/yoki ovqatlanish bo‘yicha xizmatlardan tashqari)

ko‘rsatilgan taqdirda ularga «Turizm mahallasi», «Turizm qishlog‘i» yoki «Turizm

ovuli» maqomini berish, 2020 yildan boshlab «Turizm mahal-lasi», «Turizm

qishlog‘i» yoki «Turizm ovuli» maqomi berilgan fuqarolar yig‘inlari «Obod

qishloq» va «Obod mahalla» davlat dasturlariga birinchi nav-batda kiritilishi qat’iy

belgilab qo‘yilgan [2019 yil 13 avgustdagi PF-5781-son Farmoni].

“O‘zbekiston Respublikasining turizm to‘g‘risida”gi Qonunining 5-mod-

dasiga ko‘ra xalqaro va ichki turizm uning shakllari hisoblanadi. Turizm tashkil

etilayotgan turning o‘ziga xosligi, mavzusi, davomiyligi, harakatlanish usullari va

turining boshqa xususiyatlaridan kelib chiqqan holda madaniy-tarixiy, ziyorat,

ekologik, ma’rifiy, etnografik, gastronomik, ishbilarmonlik, ijtimoiy, sport, tibbiy,

yoshlar turizmi, agroturizm hamda turizmning boshqa turlariga bo‘linishi mumkin

[“O‘zbekiston Respublikasining turizm to‘g‘risida”gi Qonu-ni. 2019 yil 16 aprelda

qabul qilingan].

Tadqiqot metodlari. Tadqiqotda natijalar olish nuqtai nazaridan kuzatuv va

tahlil usuli bo‘yicha ishlar olib borilganda O‘zbekiston, shuningdek, Jizzax viloyati

turizm sohasini rivojlantirish bo‘yicha keng ko‘lamli imkoniyatga, shuningdek,

juda katta rekreatsiya salohiyatiga ega ekanligi, unda jami 7,4 ming madaniy meros

ob’yektlari mavjud, ulardan 209 tasi to‘rtta muzey shaharlar — «Xiva shahridagi

Ichanqal’a», «Buxoro shahrining tarixiy markazi», «Shahri-sabz shahrining tarixiy

markazi», «Samarqand shahri» hududida joylashgan bo‘lib, YUNESKO

butunjahon merosi ro‘yxatiga kiritilganligi ma’lum bo‘ldi [2019 yil 5 yanvardagi

PF-5611 son Farmon].

Mamlakatimizda so‘nggi yillar davomida turizm xizmatlari eksporti hajmi

ikki baravar oshdi, xususan so‘nggi ikki yilda 546,9 million AQSh dollaridan 1041

million AQSH dollariga, ya’ni 190,3 foizga oshdi. COVID-19 dan oldingi yilda

xorijiy tashrif buyuruvchilar sonining o‘sish sur’ati o‘rtacha yillik 8 foizni tashkil

etgan bo‘lsa, undan oldingi yilda 7 foizni tashkil qilib, bu ko‘rsatkich 2,69 million

nafardan oshganligini ko‘rsatib turibdi. O‘tgan yil yakunlari bo‘yi-cha

respublikaga 5,3 million xorijiy turistlar tashrif buyurdi. Xususiy sektorni qo‘llab-

quvvatlash va muhofaza qilishga qaratilgan choralar ko‘rilgani natijasida yil

yakuni bo‘yicha 950 taga, mehmonxona xo‘jaliklari soni – 661 tadan 900 taga

Page 281: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

281

yetdi. Respublika hududiga olib kirilayotgan 8 va undan ko‘proq yo‘lovchi

tashishga mo‘ljallangan turistik klassdagi avtotransport vositalarini sertifikatsiya

qilishning yangi mexanizmi joriy etilgani hamda buning natijasida so‘nggi yilda

turistik klass avtotransport vositalarining parki 128 donaga ko‘paytirilgani (47

avtobus va 81 mikroavtobus) mazkur sohaga berilayotgan e’tiborning yaqqol

dalilidir. Eng asosiysi qishloq joylarda mehmon uylarini yaratishga ko‘makla-

shuvchi xorijiy fuqarolarni respublika hududida vaqtinchalik ro‘yxatga olish tartibi

soddalashtirilgani, mazkur tartib «E-MENMON» tizimi orqali to‘liq elektron

shaklga o‘tkazilganligi, shuningdek, mehmon uylarini sertifikatsiya qilish tartibi

bekor qilinganligi bu borada ayni muddaodir. Bugungi kunda mamlakatimizda

turizm sohasini rivojlantirish bo‘yicha bir qancha istiqbolli dasturlar belgilab

olingan bo‘lib uning samarasi sifatida 2021 yilda turizmni rivojlantirish uchun

mustahkam qonunchilik bazani yaratishga qaratilgan institutsional islohotlar,

infratuzilmani modernizatsiyalash va mamlakat brendini targ‘ib qilish hamda

2021- 2025 yillarda mamlakat iqtisodiyotida turizm indust-riyasi ulushini

ko‘paytirish, ushbu yo‘nalishda zarur infratuzilmani rivojlantirish va dunyo

bozorida respublikaning turizm salohiyatini targ‘ib qilish orqali mam-lakatning

yalpi ichki mahsulotida turizm ulushini 5 foizgacha (shu paytgacha 2,3%)

yetkazish, shuningdek, 2025 yil yakuniga qadar 9 milliondan ortiq turist-larni, shu

jumladan uzoq xorijdan 2 million turistni jalb qilish belgilab quyilgan [2019 yil 13

avgustdagi PF-5781 son Farmoni].

Tahlil va natijalar. Mamlakatimizda yaratilayotgan shunday institutsio-nal

imkoniyatlardan kelib chiqqan holda xulosa qiladigan bo‘lsak Jizzax vilo-yatida

ham turizmni rivojlantirish uchun keng qamrovli imkoniyatlar mavjud.

Jizzax viloyati O‘zbekistonning markaziy mintaqasida joylashgan bo‘lib,

shu tufayli har taraflama keng ko‘lamli xo‘jalik yuritish imkoniyatiga egadir.

Uzunligi sharqdan g‘arbga, ya’ni Yangiobod tumanidan Forish tumanigacha 180

km, janubdan shimolga, ya’ni Baxmal tumanidan Mirzacho‘l tumanigacha 175 km.

ni tashkil etadi. Maydoni 21,1 ming kv.km. Shundan 4,8 ming kv.km. (22,7 %)

qishloq xo‘jaligida foydalanishda bo‘lgan yerlardir. O‘rmon va o‘rmonchilik bilan

bog‘liq ekinlar ekiladigan maydon 1,8 ming (8,5 %) kv.km dan iboratdir.

Maydonining katta qismini sharqdan g‘arbga va qisman shimoli-g‘arb tomonga

cho‘zilgan Chimqortog‘ va Molguzar, g‘arbdan sharqqa, sharqi-janubga va

janubga tomon cho‘zilgan Nurota tizma tog‘lari, shimol tomondan Qozog‘iston-

dagi Chordora to‘g‘onidan viloyatning shimoli-g‘arbidan Navoiy viloyati hudu-

diga qadar cho‘zilgan Aydarko‘l tashkil etadi. Bu qadimiy yurtda ajdodlarimiz

zakovati, salohiyatidan darak beruvchi – qadimiy turkiylarning quyosh yili tim-soli

– “Quyosh taqvimi”, (“Saklar taqvimi”), 19 fevraldan 21 martgacha quyosh nuri

tushadigan Huttosh, shuningdek, Qantartosh, Hamaltoshlarning o‘zi sirli bir olam.

Viloyatda ziyorat turizmini rivojlantirish uchun ham Sa’d ibn Vaqqos, Usmand

ota, Novqa ota, Xo‘jamushkent ota, Parpi ota, Sayfin ota, Savruk ota, Qulfisar ota

kabi ziyoratgohlarlar xizmat qiladi. E’tiborli jihati bu yerdagi tabiiy buloqlardan

yiliga o‘rtacha 16-20 mln. kubometr suv olish imkoniyati mavjud. Eng asosiysi

viloyatning Baxmal, Zomin, G‘allaorol tumanlari hamda Sh.Rashi-dov va Forish

tumanlarining tog‘li hududlarida yog‘ingarchilik nisbatan mo‘l bo‘ladi.

Page 282: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

282

Shuningdek, haroratning mo‘tadilligi tufayli Baxmal, G‘allaorol va Fo-rish

botiqlarida, Zominsoy, Yettikechuv va Ko‘rpasoyda suvning parchalanishi

nisbatan kam. Viloyatda turizm va uning zaminidagi rekreatsiya klasterlarini

rivojlantirish uchun ham birmuncha sezilarli imkoniyatlar, ya’ni viloyat tabia-

tining o‘ziga xos xususiyatlaridan biri tog‘lar va tog‘ yon bag‘irlarida tarkibida

temir, oltingugurt, vodorod, radiy, kremniy kislotasi, karbon gazi, ishqorli ter-mo-

minerallar bo‘lgan bir qator shifobaxsh suv manbalari mavjud.

Darhaqiqat, ayni paytda viloyatning G‘allaorol, Forish, Mirzacho‘l tuman-

larida ana shunday balneologik suvlar bilan davolovchi “Marjonsuv”, “Birlash-

gan”, “Gagarin” nomli sanatoriylar va bir nechta profilaktoriylar ishlab turibdi.

Shuning bilan birgalikda viloyatning Zomin, Jizzax, Baxmal tumanlarida ham

ma’danga boy manbalari bor. Viloyatdagi barcha ma’danli suvlar kimyoviy va

balneologik tarkibiga ko‘ra eng tabiiy o‘ziga xosligi bevosita hududning ancha

qismini egallagan tog‘liq zona ekanligi bilan bog‘liqdir. Mazkur hududlarning tog‘

yon bag‘irlarida bir-biridan go‘zal tabiat go‘shalari, archazorlar bodomzor-lar

yong‘oqzorlar, shifobaxsh o‘tloqlar, soyliklar, zilol suvlar, hatto, musaffo toza

havo qatlamining o‘zi bir olam. Ulkan daralarda qir-adirlar va soyliklarda kamyob

o‘simliklar va hayvonlar, parrandalarning turfa xillari mavjud. Baxmal va Zomin

tumanlaridagi qir-adirlar, ulkan bog‘-rog‘lar, shuningdek, Baxmaldagi dengiz

sathidan 2600 metr balandlikdagi ma’danli suv, Xalq bog‘i va qo‘riqxo-nalar,

ajoyib sharsharalar, qirlar bag‘ridagi o‘nlab chashmalar insoniyatni o‘ziga

chorlovchi saxiy tabiatning o‘ziga xos ne’matidir.

Viloyatda turizm klasterlarining asosiy poydevori sanalgan Zomin tuma-

nidagi 1976 yilda tashkil etilgan 48 ming gektarli Xalq bog‘ining tabiati o‘ta

go‘zal. Balandligi dengiz sathidan 4 ming metrgacha cho‘zilgan tog‘ yon bag‘ri-da

yoz va bahorda havo qatlami kamalak rangida tovlanadi. Qalin archazorlar va

bahaybat daralar, soyliklardagi toshqin suvlar go‘yo tabiatning haqiqiy tabiiy

ko‘rgazmasini namoyish etadi. Albatta bu kabi jarayonlarning xususiyati shun-

daki, inson hamisha ko‘pincha o‘zlashtirilmagan, inson qo‘li tegmagan tabiiy

go‘shalarga ehtiyoj sezishidadir. Xalq bog‘i yonida Zomin qo‘riqxonasi tashkil

etilgan, Xalq bog‘i va qo‘riqxonaning umumiy maydoni 78 ming gektarni tash-kil

etadi. Bu qo‘riqxonada 100 dan ortiq shifobaxsh va dorivor o‘simliklar, oq tirnoqli

ayiq, yovvoyi cho‘chqa, bo‘rsiq, alqar, (tog‘ echkisi), jayra kabi hayvon-lar,

kemiruvchilar, kalxat, qora turna, bulduruq, tuvaloq, kaklik, tustovuq kabi

parrandalarning 150 dan ortiq turlari uchraydi. Ushbu tabiat maskanida “Zomin”

sanatoriysi, O‘riklisoy dam olish maskani, sayyohlar uchun ko‘plab mehmon-xona

uylari faoliyat ko‘rsatib turibdi. Shu sabab mazkur rekreatsion hududlarda yil

mobaynida dam oluvchilarning, sayyohlarning, ya’ni rekrentlar oqimi uzil-maydi.

Viloyat rel’efi shimol, shimoli-g‘arb tomondagi pasttekisliklar, cho‘l va

dashtlardan qirlar, tog‘lar sari balandlab borishi bilan bog‘liq ravishda hayvonlar

turlari ham ko‘payib boradi. Viloyatda baliqchilik sanoatini rivojlantirish uchun

ham keng ko‘lamli imkoniyatlar mavjud, xususan, Aydarko‘l-Tuzkon Arnasoy

ko‘llarida baliqlarning zog‘ora, laqqa, suzak va ilonbaliq kabi turlari bor. Bu-ning

ajablanarli tomoni shundaki, Aydarko‘l-tuzkon Arnasoy ko‘llari viloyatda

Page 283: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

283

baliqchiliq sanoatini rivojlantirish bilan bir paytda rekreatsiyani rivojlantirishga

ham xizmat qiladi [Aynaqulov M.A., Xudayberdiyev B.B., 2020].

Viloyatning tabiiy iqlim sharoiti keskin mo‘tadil. Yozi quruq va issiq, qishi

nisbatan yumshoq. Baxmal, qisman Zomin, Forish tumanlarining tog‘liq

hududlarida yoz fasli biroz salqin o‘tadi. Yilning eng issiq oyi cho‘l zonalarida

iyun-iyul, tog‘ zonasida iyul-avgust. Kunning uzunligi kunduz yozda 15 soat,

qishda 9 soat davom etadi. Yanvar oyida harorat +1+4 daraja, iyul oyida esa

+26+28 daraja. Bir yillik yog‘in miqdori 400-500 mm. Vegetatsiya davri 240-260

kun. Havoning namlik darajasi qishda 70-80 %. Bir yilda quyoshli kunlar 2800-

3000 soat atrofida. Birinchi qorning yog‘ishi asosan oktyabr oyiga to‘g‘ri keladi.

Viloyat hududining nisbatan yaxlitligi va subtropik kengliklarga yaqinligi

harorat rejimining bir xilligini ta’minlaydi. Yil davomida o‘rtacha 250-270 kun

havo ochiq, osmon beg‘ubor bo‘ladi. Fevraldan noyabrgacha quyosh energiyasi

nisbatan ko‘proq bo‘ladi. Havoning harorat yig‘indisi janubiy pasttekisliklarda 5,5

ming daraja, shimoliy pasttekisliklarda 4,3-4,5 ming darajaga yetadi.

Viloyat hududida yog‘ingarchilik asosan qish va bahor fasllariga to‘g‘ri

keladi. Shimoldan janubga tomon yog‘ingarchilik ko‘payib boradi. Yillik yog‘in

miqdori balandligi 276 metr bo‘lgan Mirzacho‘lda 295, balandligi 392 metr

bo‘lgan Sangzorda 400 mm.dan oshadi. Qor turib qoladigan kunlar bir yilda

tekisliklarda 20-22 kun, tog‘li hududlarda 60-70 kunni tashkil etadi. Hududning

tekislik qismida yillik yog‘in miqdori 200 mm. atrofida. Bug‘lanish darajasi 100-

120 mm.ga teng. Viloyat hududida shimoli-g‘arbda vaqti-vaqti bilan kuchli shamol

bo‘lib turadi. Aprel va may oylarida kuchli shamol, do‘l va jala yog‘ish holatlari

uchraydi.

Viloyat aholisi 2021 yil yanvar oyi holatiga 1403100 kishini tashkil etib, yil

boshidan 29700 kishiga yoki 102,2 foizga ko‘paydi. Shundan 647900 kishi –shahar

joylarida (46,2%) va 755200 kishi qishloq joylarida (53,8 foiz) istiqomat qiladi.

Tarkibiga ko‘ra 70 dan ortiq millat vakillari bor. Umumiy aholisining 83

foizini o‘zbeklar tashkil qiladi. O‘rtacha zichligi bir kv.km. ga 65,5 kishi [Rasmiy

web sayt: www.jizzaxstat.uz].

Yuqorida qayd etilgan ma’lumotlardan ko‘rinib turibdiki, aholisi 163,6 ming

kishi bo‘lgan viloyatning Zomin tumanida (viloyat aholisining 11,8 %), aholisi

155,8 ming kishi bo‘lgan Baxmal tumanida (viloyat aholisining 11,3 %), aholisi

171,4 ming kishi bo‘lgan G‘allaorol tumanlarida (viloyat aholisining 12,4 %)

negizida rekreastiya mavjud bo‘lgan turistik mehmon uylarini, shuning-dek,

ularning o‘zaro kooperastiyasi asosidagi turizm klasterlarini tashkil qilish uchun

keng qamrovli imkoniyatlar mavjud.

Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati:

1. “O‘zbekiston Respublikasining turizm to‘g‘risida” gi Qonuni. 2019 yil 16

aprelda qabul qilingan.

2. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019 yil 13 avgustdagi

“O‘zbekiston Respublikasida turizm sohasini yanada rivojlantirish chora-tadbirlari

to‘g‘risida” gi PF-5781 son Farmoni.

Page 284: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

284

3. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019 yil 5

yanvardagi“O‘zbekiston respublikasida turizmni jadal rivojlantirishga oid

qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida” gi PF-5611 son Farmoni.

4. Rasmiy web sayt: www.jizzaxstat.uz

5. Elektron pochta manzili: [email protected]

6. Elektron ximoyalangan pochta manzili: [email protected]

7. Aynaqulov M.A. Xudayberdiyev B.B. Jizzax viloyatida turistik qishloq

ovullarini yaratish yo‘nalishlari va uning institutsional asoslari // Институ-

циональное развитие взаимоотношений финансово-кредитной системы с

реальном сектором экономики. Материалы XII международной научно-

практической конференции 10-11 июня 2020 года. Самарканд -2020-185 с.

SUG’ORILADIGAN YERLARDA MELIORATIV TADBIRLAR

SAMARADORLIGINING ASOSIY KO’RSATKICHLARI

N.J.Mamanazarova - QarMII 1- kurs PhD tayanch doktoranti

Annotatsiya.Ma’lumki bugungi kunda qishloq xo’jaligida yer osti

suvlarining ko’tarilishi natijasida tuproqlar sho’rlanishiga olib kelmoqda.

Darhaqiqat, sohaga irrigatsiya xizmatlari ko’rsatishda moliyaviy muammolarning

mavjudligi yer va suv resurslaridan foydalanish samaradorlik ko’rsatkichlarini

o’sishiga to’sqinlik qilmoqda. Shu nuqtai nazardan ushbu maqolada Qashqadaryo

viloyati sug’oriladigan yerlarida meliorativ tadbirlar samaradorligini oshirishga

qaritilgan takliflar ishlab chiqilganligi bilan izohlanadi.

Kalit so’zlar: meliorativ tadbirlar, yer va suvlari, suv iste’molchilari

uyushmasi, irrigatsiya xizmatlari, sug’orish suvi, sug’orma dehqonchilik,

kollektor-zovur tarmoqlari, suv zahiralari, irrigatsiya-melioratsiya fondlari

Аннотация.Известно, что подъем грунтовых вод в сельском хозяйстве

сегодня приводит к засолению почв. Действительно, наличие финансовых

проблем в предоставлении ирригационных услуг в секторе препятствует

росту показателей эффективности использования земельных и водных

ресурсов. В связи с этим в данной статье разъясняется разработка

предложений, направленных на повышение эффективности мелиоративных

мероприятий на орошаемых землях Кашкадарьинской области.

Ключевые слова. мелиоративная деятельность, земельные и водные

ресурсы, ассоциации водопользователей, ирригационные услуги,

оросительная вода, орошаемое земледелие, коллекторно-дренажные сети,

водные резервы, ирригационные и мелиоративные фонды.

Annotation.It is known that the rise of groundwater in agriculture today

leads to soil salinization. Indeed, the presence of financial problems in the

provision of irrigation services in the sector hinders the growth of indicators of the

efficiency of the use of land and water resources. In this regard, this article

explains the development of proposals aimed at increasing the efficiency of

reclamation measures on the irrigated lands of the Kashkadarya region.

Page 285: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

285

Keywords. land reclamation, land and water resources, water user

associations, irrigation services, irrigation water, irrigated agriculture, collector and

drainage networks, water reserves, irrigation and reclamation funds.

Kirish. Bugungi kunda mamlakatimizda irrigatsiya xizmatlari ko’rsatish

jarayonida meliorativ tadbirlarga asos bo’ladigan tashkiliy, iqtisodiy, texnik,

moliyaviy muammo va kamchiliklar mavjud bo’lib, ularning yillar davomida ortib

borishi yer osti suvlari sathi ko’tarilishiga, tuproqlar sho’rlanishiga sabab

bo’lmoqda va bu holat yer-suv resurslaridan foydalanishning samaradorlik

ko’rsatkichlarini o’sishiga to’sqinlik qilmoqda. Ushbu masalalarni ijobiy hal

etishda, avvalambor sug’oriladigan yerlarda suv iste’molini rejalashtirish va tashkil

etishni takomillashtirish, tarmoqning tuproq-meliorativ sharoitlaridan foydalanish

darajasini yaxshilash, irrigatsiya xizmatlarini tashkil etish hamda boshqarishni soha

bo’yicha malakali mutaxassislar bilan ta’minlashdan iborat. Shuningdek, suv

iste’molchilari uyushma (SIU)larining texnik va moliyaviy ta’minotini

rivojlantirish ham muhim ahamiyat kasb etadi. Jumladan, 2017–2021 yillarga

mo’ljallangan O’zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo’yicha

Harakatlar strategiyasida “...sug’oriladigan yerlarning meliorativ holatini yanada

yaxshilash, melioratsiya va irrigatsiya ob’ektlari tarmoqlarini rivojlantirish, qishloq

xo’jaligi ishlab chiqarish sohasiga intensiv usullarni, eng avvalo, suv va resurslarni

tejaydigan zamonaviy agrotexnologiyalarni joriy etish...”49 masalalari tarmoqda

amalga oshiriladigan ustivor vazifalar sifatida qo’yildi.

Mavzuga oid adabiyotlar sharhi.Z.A.Artukmetov ma’lumotlariga ko’ra,

O’zbekistonda jami foydalaniladigan suvlarning 92 foizi sug’orishga, 5,5 foizi

kommunal-maishiy xo’jalik va 1,5 foizi sanoat extiyojlariga, 0,8 foizi balikchilikka

va 0,2 foizi energetika maqsadlarida foydalaniladi50.

Irrigatsiya xizmatlari va meliorativ tadbirlarning o’ziga xos xususiyatlari

to’g’risidagi olimlar tomonidan bildirilgan munosabatlar qimmatli ahamiyatga

ega. Jumladan, O’.P.Umurzaqov, T.Rizaevlar sug’oriladigan yerlarda ushbu xizmat

turining rivojlanishi uni boshqarishda ishtirok etuvchilarning real rag’batiga

bog’liq, deb hisoblaydilar. Suv iste’molchilari suv xo’jaligi ob’ektlarini saqlash,

uni ishonchli ishlashini ta’minlash uchun katta sarf harajatlar qiladilar. Shu sabab,

ular ushbu harajatlarni to’la oqlanishidan manfatdor bo’ladi. Bunday sharoitda suv

ist’emolchilarini rag’batlantiruvchi asosiy omil – bu suvni kafolatli ta’minlashdir.

Suv iste’molchilari eng arzon suvga hamma vaqt ham asosiy e’tiborini qaratmaydi,

aniqrog’i ular suvga yuqori haq to’lashga doimo tayyor, agar suv ta’minoti va

xizmatlar kafolatlangan bo’lsa51.

Z.S.Shoxo’jaeva qishloq xo’jaligida sug’orish tizimlarini muntazam joriy va

kapital ta’mirlashni o’z vaqtida olib borilishi suvlardan foydalanish koeffitsientini

ko’tarilishi hisobiga irrigatsiya xizmatlari va meliorativ tadbirlardan foydalanish

49O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi “O’zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo’yicha Harakatlar strategiyasi to’g’risida” PF–4947-sonli farmoni. // O’zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to’plami, 2017, №6 (766). – B. 223–248.. 50 Artukmetov Z..A. Suv resurslari va suvdan foydalanish – T.: TDAU, 2007. –3 b. 51 Umurzaqov O’.P., Rizaev T. Suv iste’molchilari uyushmalarini barqaror rivojlantirish imkoniyatlari // O’zbekiston qishloq

xo’jaligi. 2011. –№11. –25 b.

Page 286: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

286

samaradorligini oshiradi, degan fikrni ilgari suradi. Shuningdek, sug’orish tizimi

qanday bo’lmasin baribir moliyaviy mablag’ bilan bog’liqligini ta’kidlaydi52.

A.Abdug’aniev, A.A.Abdug’anievlar esa, yerlarning irrigatsiya va

melioratsiya holati yomonlashayotganligi, ilmiy va amaliy jihatdan asoslangan

almashlab ekish to’liq joriy etilmayotganligi, sug’orish inshootlarining ishga

yaroqlilik holati pasayishi, yer va suvlardan samarali foydalanganlik uchun

rag’batlantirishning sustligini irrigatsiya xizmatlari va meliorativ tadbirlarni

rivojlantirishga to’sqinlik qilayotgan sabablar qatoriga qo’shadilar53.

Tadqiqot metodlari. Tadqiqot jarayonida iqtisodiy tahlil qilish, qiyosiy

taqqoslash, statistik guruhlash va boshqa usullardan foydalanilgan.

Tahlil va natijalar.O’zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish

bo’yicha Harakatlar strategiyasi asosida amalga oshirilayotgan agrar islohotlarning

muvaffaqiyati, qishloq xo’jaligini barqaror rivojlanishi ko’p jihatdan ushbu

tarmoqning ishlab chiqarishida yer va suv resurslaridan oqilona hamda samarali

foydalanishga bog’liqdir.

Bunday sharoitda yer va suv resurslarini, suv xo’jalik ob’ektlarini samarali

ishlatish bilan bog’liq irrigatsiya xizmatlari va meliorativ tadbirlardan o’zaro

bog’liqlikda foydalanishga alohida e’tibor qaratilishi lozim bo’ladi. Xususan,

dehqonchilikning sug’orishga asoslanganligi va bu faoliyatda suvni katta qismini

qaytmas tarzda ishlatilishi, 1 gektar ekin maydonida bir xil ekin yetishtirish uchun

turli me’yordagi suvni talab etilishi, suv manbalarining transchegaraviy daryolar

bilan bevosita bog’liqligi, sug’orish tarmoqlarida qishloq xo’jalik ekinlarining

vegetatsiya davridagi suv ta’minotining tabiiy omillar hisobiga kafolatli emasligi

va sun’iy suv zahiralaridan foydalanishning zarurligi, suvdan cheklangan miqdor

bo’yicha foydalanish tartibining o’rnatilganligi, suv resurslariga bo’lgan talabning

muttasil o’sib borishi va mavjud suv zahiralarining yetishmasligi, sug’orish

tarmoqlarining oxirida joylashgan suv iste’molchilariga doimiy suv yetishmasligi,

sug’oriladigan yerlarda mavjud ko’rsatilayotgan irrigatsiya xizmatlari sifatini

yerlarning meliorativ holatiga salbiy ta’sir qilishi kabi holatlar tarmoqda irrigatsiya

xizmatlari va meliorativ tadbirlardan doimiy ravishda o’zaro bog’liqlikda

foydalanishni va uni rivojlantirib borishni taqozo etadi.

Prezidentimiz ta’kidlaganlaridek, mamlakatimizda irrigatsiya va meliorativ

tadbirlarning barcha xarajatlari to’liq davlat byudjeti hisobidan qoplanishi qishloq

xo’jaligi ekinlaridan mo’l hosil olishda muhim omil bo’lmoqda. Qishloq xo’jaligi

ekin maydonlarini suv bilan kafolatli ta’minlash maqsadida har yili davlat

byudjetidan 2 trillion so’mdan ortiq, sug’oriladigan yerlarning meliorativ holatini

yaxshilash uchun 400 milliard so’mdan ziyod mablag’ ajratilmoqda. Ushbu

ma’lumotlar sug’oriladigan yerlardan foydalanishda irrigatsiya xizmatlari va

meliorativ tadbirlarni rivojlantirishga alohida e’tiborni talab qiladi.

Shu nuqtai nazardan, sug’oriladigan yerlarda irrigatsiya xizmatlari va

meliorativ tadbirlar bilan shug’ullanuvchi tashkilotlarda ushbu xizmatlarni

52 Shoxo’jaeva Z.S. Qishloq xo’jaligida suv resurslaridan foydalanishning iqtisodiy samaradorligini oshirish / Iqtisod fanlari nomzodi ilmiy darajasini olish uchun dissertatsiya. –Qarshi, 2010. –25,131 b. 53Abdug’aniev A., Abdug’aniev A.A. Qishloq xo’jalik iqtisodiyoti. Darslik. –T.: TDIU, 2010. –83 b.

Page 287: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

287

rejalashtirish, loyihalashtirish va irrigatsiya-melioratsiya fondlaridan samarali

foydalanish jarayonida ularning o’zlariga xos bo’lgan quyidagi xususiyatlarni

hisobga olish lozim.

Birinchidan, qishloq xo’jalik ekinlari o’sishidagi biologik xususiyatlarini

hisobga olishning murakkabligi ya’ni bir xil o’lchamdagi maydonda bir xil ekin

yetishtirish uchun har-xil me’yorlarda suv sarflanish holati mavjud. Bu barcha

sug’oriladigan yerlar uchun suv resurslari manbai tarkibini qishloq xo’jaligi

ekinlari suv iste’moli hajmi bilan moslashtiradigan takomillashgan xizmat

ko’rsatish tizimini yaratishga to’sqinlik qiladi.

Ikkinchidan, sug’oriladigan yerlar kesimida suv resurslarining notekis

taqsimlanganligi va bitta xududning tuproq-meliorativ sharoitlarini turli-tumanligi

kuzatiladi. Shuning uchun, suv iste’molchilari va suvdan foydalanuvchilar

o’rtasida suvlarni qayta taqsimlash, yerlarning meliorativ holatini muntazam va

tizimli yaxshilab turish uchun byudjet mablag’larini sarflanishiga olib keladi.

Uchinchidan, o’z vaqtida va kerakli hajmlardagi irrigatsiya xizmatlari va

meliorativ tadbirlarni 80 foiz atrofida transchegara suvlari hisobiga amalga

oshiriladi va bunday holat ushbu xizmatlarni chegaradosh mamlakatlarning ushbu

suvlarga ijtimoiy-iqtisodiy munosabatlariga qarab shakllanishiga, resurstejamkor

texnologiyalardan foydalanishga, suv isrofgarchiligini oldini olishga majbur qiladi.

To’rtinchidan, irrigatsiya xizmatlari va meliorativ tadbirlardan foydalanish

jarayonida tabiiy resurs (er va suv) lar sifatiga ta’sir o’tkaziladi. Buning oqibatida

cheklangan tabiiy resurslar qatoriga kiruvchi sug’orish suvi va sug’oriladigan

yerlardan iqtisodiy faoliyatda foydalanish imkoniyati qisqarishi sodir bo’ladi.

Beshinchidan, suv iste’molchilari va suvdan foydalanuvchilarni sug’orish

tarmog’iga nisbatan joylashuvining irrigatsiya xizmatlari va meliorativ tadbirlarni

ko’rsatish, agromahsulot yetishtirish samaradorligiga ta’siri mavjud.

Oltinchidan, sug’oriladigan yerlarda ko’rsatiladigan irrigatsiya xizmatlari va

meliorativ tadbirlarga bozor tamoyillari va mexanizmlarini qo’llash

imkoniyatlarining cheklangan. Chunki, suv ta’minotida raqobat bo’lishi mumkin

emas, chunki suv bitta ariq yoki manbadan beriladi, bunda bozor munosabatlari

cheklangan, boshqacha aytganda, bu tabiiy monopoliya hisoblanadi, shuningdek,

suvga va irrigatsiya-melioratsiya fondlariga davlat mulkchiligi mavjud va

hokazolar.

Qashqadaryo viloyati bo’yicha ushbu ko’rsatkichlar quyidagi 1-jadval

ma’lumotlarida keltirilgan va tahlil qiligan.

1-jadval

Qashqadaryo viloyatida suv resurslaridan foydalanish tarkibi54

t/r Ko‘rsat

kichlar

O‘lch

birligi

Yillar 2020-y

2005-

yga

nisb.

o‘zg.

% his.-

2005 2010 2012 2014 2016 2020

54Amu-Qashqadaryo irrigatsiya tizimlari havza boshqarmasi ma’lumotlari asosida tuzilgan.

Page 288: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

288

da

1 Manbalardan

olingan jami mln m

3 4985,9 6367,0 3821,8 6398,

2

5745,7 5439,8 109,1

salmog‘i % 100 100 100 100 100 100 -

2 Sug‘orishga mln m3 4530,8 5671,3 3327,4 6043 5380,2 5140 113,4

salmog‘i % 90,8 89,0 87,1 94,4 93,6 94,5 1,04

punkt.

ko‘pay

gan

3 Sanoat mln m3 14,3 24,5 18,7 25,6 21,0 17,7 123,8

salmog‘i % 0,3 0,4 0,5 0,4 0,4 0,3 -

4 Kommuna

xo‘jaligiga mln m

3 54,1 256,6 150,7 255,9 259,1 206,4 381,5

salmog‘i % 1,2 4,0 4,0 4,0 4,5 3,8 3,2

punkt.

oshgan

5 Energetika mln m3 235,1 409,4 320,4 580,9 561,8 575 227,2

salmog‘i % 4,3 6,4 8,4 9,1 9,8 10,5 2,4

punkt.

oshgan

6 Baliqchilik mln m3 1,1 5,2 4,6 5,0 7,5 5,5 500

salmog‘i % 0,02 0,08 0,12 0,08 0,1 0,1 5

punkt.

oshgan

Jadval ma’lumotlaridan ko’rinib turibdiki, viloyatda suv manbalaridan

haqiqatda olingan suvlarning eng katta ulushi yoki 95 foizga yaqini qishloq

xo’jalik ekinlarini sug’orishga sarflanadi. Ammo, suv resurslaridan ekinlarni

sug’orishda foydalanishning amaldagi darajasi, uni ko’paytirish imkoniyatlarining

chegaralanganligi sug’oriladigan yerlarda irrigatsiya xizmatlari va meliorativ

tadbirlardan foydalanishni yaxshilash bo’yicha chora-tadbirlarni amalga oshirishni

doimiy zaruriyatga aylantiradi.

Bu esa, o’z navbatida qishloq xo’jalik ekinlarini sug’orishda suvlarni

yetishmasligi sabablarini, sug’orish suvidan unumli foydalanish yo’llarini hamda

samarali irrigatsiya xizmati va meliorativ tadbirlarni shakllantirish sharoitlarini

sug’oriladigan yerlardan qidirish lozimligini ko’rsatadi, shuningdek, uni

rivojlantirishni soha mutaxassislarining asosiy vazifasiga aylantiradi.

Markazlashtirilgan boshqaruv tizimi va davlat byudjeti hisobiga

sug’oriladigan yerlarni moliyalashtirish suv iste’molchilariga samarali xizmatni

ta’minlay olmaydi. Buning asosiy sababi esa, irrigatsiya tarmoqlari va yerlarning

meliorativ holatining yomonlashib borishi, suvning iqtisodiy samaradorligining

sekin o’sishi, yerlarning degradatsiyaga uchrashi, atrof-muhitni ifloslanishi, suv

taqsimotidagi kamchiliklar, suv isrofgarchiligining ko’pligi va hokazolardir.

Shuning uchun, sug’orma dehqonchilikda yer-suvdan tejamli foydalanish va

ularning samaradorligini oshirishni sug’oriladigan yerlarda faoliyat olib

Page 289: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

289

borayotgan sub’ektlarining o’zlariga yuklatish eng maqbul usuldir. Shuningdek,

beg’araz amalga oshiriladigan xalqaro grantlar va texnik ko’mak bo’yicha

dasturlarni amalga oshirish orqali moliyalashtirishning ham o’ziga xos o’rni

mavjud.

Yuqorida qayd etilgan fikrlarda irrigatsiya xizmatlari va meliorativ

tadbirlarning samaradorligini har birini alohida-alohida ifodalangan, lekin, ushbu

samaradorliklarni o’zaro bog’liqligi masalasiga e’tibor qaratilmagan. Jumladan,

irrigatsiya xizmatlariga yuqorida keltirilgan suv iste’moli va suvdan foydalanishni

rejalashtirish, tashkil etish hamda boshqarishdan tashqari, ichki xo’jalik sug’orish

tarmoqlarini ta’mirlash-tiklash, cho’kindilardan tozalash, nasos stantsiyalari va

agregatlarini ta’mirlash, suv olish nuqtalarini suv o’lchash vositalari bilan

jihozlash, yangi yerlarni o’zlashtirish va shu kabilarni ham kiritiladi.

Ayni vaqtdagi meliorativ tadbirlar qatoriga xo’jaliklararo va ichki xo’jalik

kollektor-zovur tarmoqlarini ta’mirlash-tiklash, meliorativ nasos agregatlarini

ta’mirlash, yerlarning sho’rini yuvish, yangi meliorativ inshootlarni qurish,

kollektor-zovur suvlari oqimi va sifatini aniqlash, sizot suvlari sathining

o’zgarishini kuzatib borish, sug’oriladigan yerlarni kapital tekislash va hokazolarni

kiritish mumkin. Ushbu xizmatlar “Davsuvmaxsuspudrat” davlat unitar

korxonalari va Melioratsiya ekspeditsiyalari tomonidan ko’rsatiladi.

Xulosa qiladigan bo’lsak, irrigatsiya xizmatlarining meliorativ tadbirlariga

ta’siri, aloqadorligi nuqtai nazaridan ushbu xizmatlar bo’yicha quyidagi

samaradorlik ko’rsatkichlarini aniqlash maqsadga muvofiq bo’ladi:

− 1 ga ekin maydoniga haqiqatda berilgan suvni me’yorga nisbatan

salmog’ini aniqlash sug’orish me’yorlariga amal qilinish yoki qilinmaslik

holatlariga baho berishda qo’llaniladi va suv isrofgarchiligini oldini olish chora-

tadbirlarini ishlab chiqishga ko’maklashadi.

− 1 m3 tejalgan suv hisobiga olinishi mumkin bo’lgan mahsulot, foyda

ko’rsatkichlari suv tejaydigan texnika va texnologiyalarni qo’llash orqali

sug’oriladigan yerlarning meliorativ holatini yaxshi holda saqlash imkoniyatlarini

kengaytirish va yo’qotishlar ko’lamini bashorat qilishda qo’l keladi.

− Suv tejaydigan texnologiyalar qo’lanilayotgan maydonlarning jami

sug’oriladigan maydonlardagi salmog’i ushbu texnologiyalarni joriy etilish

darajasini aniqlashda manba vazifasini o’taydi.

− Suv tejaydigan texnologiyalar qo’lanilishi hisobiga olingan qo’shimcha

hosil, mahsulot, foyda ko’rsatkichlari esa, qo’llanilayotgan texnologiyalarning

samaradorligiga baho berishda ishlatilishi mumkin.

− Sizot suvlarining joylashish chuqurligi 0–2 metr bo’lgan sug’oriladigan

yerlar agromahsulot yetishtirish uchun eng maqbul maydonlar bo’lib hisoblanadi,

shuning uchun uning salmog’ini bilish va oshirish lozim.

− Sizot suvlarining sho’rlanish darajasi 0–3 g/l bo’lgan sug’oriladigan yerlar

tadqiqotlar natijalariga binoan qishloq xo’jalik mahsulotini yetishtirishda eng

maqbul meliorativ sharoitlar qatoriga kiritiladi, shu bois, ushbu maydonlar

salmog’ini eng kamida pasaytirmaslik yoki oshirish borish talab qilinadi.

Page 290: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

290

− Sho’rlanmagan yerlarni jami sug’oriladigan yerlardagi salmog’ini

ko’tarilishi sizot suvlari joylashish chuqurligi va ularning sho’rlanish darajasini

maqbullashtirish evaziga yerlarning meliorativ holatidagi ijobiy holatlarni

ko’rsatadi.

− Sug’oriladigan yerlarda meliorativ holati yaxshi maydonlarning

salmog’ining ortib borishi irrigatsiya xizmatlarini melioratsiya xizmatlariga

ko’rsatayotgan ijobiy ta’sirini ifodalaydi.

− 1000 so’m irrigatsiya va melioratsiya harajatlari hisobiga olingan

qo’shimcha hosil va mahsulot ko’rsatkichi ikkala xizmatlarga sarflangan harajatlar

samaradorligini o’zaro bog’lashga xizmat qiladi.

− Irrigatsiya xizmatlari va meliorativ tadbirlar rentabelligi esa, ushbu

xizmatlar samaradorligining yakunlovchi ko’rsatkichi sifatida gavdalanib,

xizmatlarning foydalilik darajasini aks ettiradi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati:

1. O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi

“O’zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo’yicha Harakatlar strategiyasi

to’g’risida” PF–4947-sonli farmoni. // O’zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari

to’plami, 2017, №6 (766). – B. 223–248.

2. Шохужаева Зебо Сафоевна. Зарубежный опыт в сельском хозяйстве

по использованию водных ресурсов // Economics. 2020. №1 (44). URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/zarubezhnyy-opyt-v-selskom-hozyaystve-po-

ispolzovaniyu-vodnyh-resursov .

2. Shoxo'jayeva Z. S., Norqobilov M. Problems of rational use of water

resources in agriculture of the Republic of Uzbekistan //Наукаитехника.

Мировыеисследования. – 2020. – С. 25-28.обращения: 03.03.2021).

3. Efficiency Of Formation And Use Of Water Resources In Irrigated

Agriculture Of The Republic Of Uzbekistan. ZS Shoxujaeva, MN Utkirovna - The

American Journal of Interdisciplinary Innovations, 2020

4. Шохўжаева З. С., Маманазарова Н. Ж. Эффективность

инновационных процессов в сельскохозяйственном развитии //Минтақа

иқтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ҳуқуқий ва инновацион

жиҳатлари. – 2020. – С. 329-333.

5. Shoxo'jayeva Z. S. Problems and solutions in the water sector of the region

//Наукаитехника. Мировыеисследования. – 2020. – С. 21-24.

6. ШохўжаеваЗ.С., АкбароваШ.Я.

ЭффективностьинвестицийвэкономикуКашкадаринскойобласти

//Минтақаиқтисодиётиниинвестициялашнингмолиявий-

ҳуқуқийваинновационжиҳатлари. – 2020. – С. 203-208.

7. Z.S.Shoxujaeva. Economic efficiency of water resources use in the

agricultural sector. Monograph. T.: "Economy and Finance" Publishing House,

2012.http://scholar.google.com/scholar?cluster=9083367974115155298&hl=en&o

i=scholarr

Page 291: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

291

8. Shoxujaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna. Analysis of

economic efficiency of the use of irrigated land in agriculture and factors on them.

https://cibg.org.au/index.php/cibg/article/view/article_10445.html

9. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Samandarov Mirzoxid

Mirjamilovich.Development of entrepreneurship and improvement of

organizational and economic bases of its state regulation. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-

7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI

10.5958/2249-7137.2021.00780.1.

10. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Murodova Nargiza Utkirovna.

Organizational and economic basis for the development of cotton and textile

clusters. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal.

https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor:

SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00531.0

11. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Temirova Feruza Sagdullaevna. Food

provision of the population of the Republic of Uzbekistan in pandemy conditions:

problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February

2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00535.8.

OILA IQTISODI VA UNING JIZZAX VILOYATIDA RIVOJLANISH

MEXANIZMLARI

Muxitdinov Abduvaxob Abduvali o‘g‘li - Jizzax politexnika instituti, mustaqil

ilmiy izlanuvchisi

Abbazov Bahodir Toir o‘g‘li - Jizzax politexnika instituti, mustaqil ilmiy

izlanuvchisi

Annotatsiya.Maqolada vaqtincha cheklovlar (karantin) tadbirlari davrida uy

sharoitidagi oilaviy tadbirkorlikning oddiy shakllari, shuningdek, uni yuri-tishda

ayollarning o‘rni va roli, ayollar mehnatini tartibga solishda oilaviy tad-

birkorlikning ahamiyati, uning mohiyati, bu jarayonga berilayotgan

imtiyozlar,hamda oilaviy tadbirkorlikning ijtimoiy-iqtisodiy jihatlari bilan birga

uning ma’naviy jihatlari bayon qilingan.

Аннотация. В статье рассматриваются простые формы семейного

бизнеса на дому во время временных карантинных мер, а также роль и мес-то

женщин в его поведении, значение семейного бизнеса в регулировании труда

женщин, его сущность, преимущества для этого процесса, а также

социально-экономические его духовные аспекты описаны вместе с его

аспектами.

Annotation. The article discusses simple forms of family business at home

during temporary quarantine measures, as well as the role and place of women in

its conduct, the importance of family business in the regulation of women's labor,

its essence, benefits for this process, as well as socio-economic its spiritual aspects

are described along with its aspects.

Page 292: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

292

Kalit so‘zlar: klaster, oilaviy tadbirkorlik, inson kapitali, mehnat resurs-lari,

ish beruvchi, mehnat shartnomasi, shaxsiy tomorqa xo‘jaligi.

Ключевые слова: кластер, семейное предпринимательство, челове-

ческий капитал, трудовые ресурсы, работодатель, трудовой договор, част-ная

приусадебьные хозяйства.

Keywords: cluster, family business, human capital, labor resources,

employer, employment contract, private farm.

Кirish. Mamlakat iqtisodiyotini kompleks rivojlantirishning hozirgi

bosqichida ishlab chiqarishning barcha intensiv omillaridan: yer-suv, mehnat,

moddiy-texnika resurslaridan, shuningdek, mazkur maqsadlar uchun yo‘naltiri-

layotgan investitsiya mablag‘laridan oqilona foydalanish, ayniqsa koronavirus

pandemiyasi, COVID-19, shuningdek, vaqtincha cheklovlar (karantin) tadbirlari

davrida aholi, iqtisodiyot tarmoqlari va tadbirkorlik sub’yektlarini qo‘llab-

quvvatlash muhim ahamiyat kasb etadi. O‘z o‘rnida ta’kidlash joizki, uy xo‘ja-

liklari davlatimizning e’tibori tufayli iqtisodiyotning real sektori toifalari qato-riga

kirib bormoqda. Shu munosabat bilan oila iqtisodi, aholi bandligi va ularni izga,

yo‘lga soluvchi mexanizmlar bugungi kunning eng dolzarb masalalaridan biri

sanaladi.

Mavzuga oid adabiyotlar sharhi. Bugungi kunda uy xo‘jaliklari faoli-

yatini qo‘llab-quvvatlashga qaratilgan ko‘blab qonun va qonun osti hujjatlari qabul

qilindi, ular jumlasiga: O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar mahkamasining 2020-yil

30-yanvardagi “Oilaviy tadbirkorlikni qo‘llab-quvvatlash dasturlari doirasida

bog‘dorchilik, uzumchilik va issiqxona xo‘jaligini rivojlantirish chora-tadbirlari

to‘g‘risida” gi 52-son qarori;

- O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2020-yil 19-fevral-dagi

“Bog‘dorchilik va issiqxona xo‘jaliklarini hamda meva-sabzavot klastyer-larini

qo‘shimcha moliyaviy qo‘llab-quvvatlash chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi 102-son

qarori;

- O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2017-yil 22-dekabr-

dagi “Ishga joylashtirishga muhtoj aholi sonini aniqlash, shu jumladan, uy

xo‘jaliklarini mehnat bilan bandlik masalalari bo‘yicha o‘rganishlar o‘tkazish,

shuningdek, mehnat resurslari, bandlik va aholini ishga joylashtirish balansini

shakllantirish metodikasini takomillashtirish to‘g‘risida” gi 1011-son qarori;

- O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017-yil 24-maydagi “Kasana-

chilikni yanada rivojlantirish uchun qulay sharoitlar yaratish chora-tadbirlari

to‘g‘risida”gi 2996-son qarori;

- O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019-yil 7-martdagi “Hudud-

larda aholini tadbirkorlikka keng jalb qilish va oilaviy tadbirkorlikni rivojlan-

tirishga doir qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida”gi 4231-son qarori;

- O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020-yil 15-apreldagi “Koro-

navirus pandemiyasi davrida O‘zbekiston Respublikasi davlat budjeti barqaror-

ligini ta’minlash va birinchi navbatdagi tadbirlarni o‘z vaqtida moliyalashtirish

chora-tadbirlari to‘g‘risida” gi 4679-son qarori;

Page 293: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

293

- O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020 yil 3-apreldagi “Korona-

virus pandemiyasi davrida aholi, iqtisodiyot tarmoqlari va tadbirkorlik sub’yekt-

larini qo‘llab-quvvatlashga doir qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida”gi 5978-son

Farmoni kabilar kiradi va o‘z navbatida ular mazkur jarayonning huquqiy asosi

bo‘lib xizmat qiladi.

Oilaviy tadbirkorlikning boshlang‘ich huquqiy asosi bo‘lib O‘zbekiston

Respublikasining 2012 yil 26 apreldagi qabul qilingan “Oilaviy tadbirkorlik

to‘g‘risida”gi Qonuni hisoblanadi. Mazkur qonun qabul qilinishi bilan bu dastu-

rilamal hujjat orqali xalqimiz uchun yangi imkoniyatlar eshigi ochildi. Chunki bu

davrga qadar mamlakatimizda uy xo‘jaliklari negizidagi oilaviy tadbirkor-likni

tartibga soluvchi alohida qonun va me’yoriy hujjat yo‘q edi va mazkur jabhani

rivojlantirishga institutsional jihatdan yondashuvlar yetarli darajada emas edi.

Oilaviy tadbirkorlikda ayollar o‘ziga xos ijtimoiy-iqtisodiy va moliya-viy

funktsiyalarni bajarib, davlat va jamiyat rivojiga katta ta’sir ko‘rsatadi, ular inson

kapitalini shakllantirishning manbasi hamda aholi bandligini ta’minlashda asosiy

sub’yekt sanaladi. Shularni hisobga olgan holda, uy xo‘jaliklari faoliyatini yuritish

va ularning rivojlanish qonuniyatlarini bilish, ijtimoiy-iqtisodiy barqarorlikni

ta’minlashning muhim omillaridan biri hisoblanadi.

Tadqiqot usullari. Manbalarni o‘rganish empirik usuliga ko‘ra, oilaviy

tadbirkorlik, o‘z mohiyatiga ko‘ra uy xo‘jaliklari negizidagi oilaviy tadbirkorlik

oila a’zolari tomonidan tavakkal qilib va o‘z mulkiy javobgarligi ostida daromad

(foyda) olish maqsadida amalga oshiriladigan tashabbuskorlik faoliyati bo‘lib

[B.B.Berkinov, 2008], u quyidagi tamoyillarga asoslanadi va bu bilan ta’sischi-

larga bir qator afzalliklar keltiradi:

- oilaviy tadbirkorlik o‘z ishtirokchilarining ixtiyoriyligiga asoslanadi;

- oilaviy tadbirkorlik yuridik shaxs tashkil etgan yoki tashkil etmagan holda

amalga oshirilishi mumkin;

- yuridik shaxs tashkil etgan holda amalga oshiriladigan oilaviy tadbir-

korlikning tashkiliy-huquqiy shakli oilaviy korxonadir;

- yuridik shaxs tashkil etmagan holda oilaviy tadbirkorlik qonun hujjatla-rida

belgilangan tartibda amalga oshiriladi;

- oilaviy korxona faoliyati uning ishtirokchilarining shaxsiy mehnatiga

asoslanadi va u o‘z faoliyatini faqat yuridik shaxs tashkil etgan holda amalga

oshirishi mumkin;

- oilaviy korxona tadbirkorlik sub’yektlarining tashkiliy-huquqiy shaklla-

ridan biri hisoblanadi.

Uy xo‘jaliklari negizidagi oilaviy tadbirkorlikni faollashtirish bilan jamiyat

rivojining kompleks muammolarini hal etish mumkin, xususan:

- u bir qator xarajatlarni tejaydi, masalan yo‘l (borish va qaytish) xarajatlari,

ijara va binolarni saqlash, bolalar bog‘chasi yoki bolalar tarbiyasiga mas’ul shaxsni

yollash kabilar;

- turar-joylar yashash uchun mo‘ljallanmagan joyga aylantirilmaydi,

kommunal infratuzilma xizmatlari (elektr energiyasi, suv ta’minoti, kanalizat-siya,

gaz ta’minoti va issiqlik ta’minoti) haqini to‘lash aholi uchun belgilangan shartlar

Page 294: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

294

asosida amalga oshiriladi, farrosh va qorovullar xizmatidan foydalan-maslik

mumkin;

- mehnatga layoqatli oila a’zolarining barchasi ish bilan ta’minlanadi, foydali

mehnat bilan band bo‘ladi. Oiladagi kattalarning ibrat ko‘rsatishi tufayli ish

tajribasi farzandlarga o‘rgatiladi va tadbirkorlikda oilaviy an’analar davom

ettirilishiga zamin yaratiladi;

- tadbirkor o‘z uyida ishlaganida o‘zini haqiqiy xo‘jayindek his qiladi, vaqtni

o‘zi belgilaydi, hech kim nima qilish kerakligi to‘g‘risida buyruq bermay-di va ish

tartibining davomiyligi faqat o‘ziga bog‘liq bo‘ladi. [B.B.Berkinov,

M.A.Aynaqulov, 2004]

Bundan tashqari uy xo‘jaliklari negizidagi oilaviy tadbirkorlik yana bir

qancha muhim iqtisodiy va ijtimoiy funktsiyani bajaradi: u uydan tashqarida ish-

lash imkoniga ega bo‘lmagan kishilarning bandligini ta’minlashga, ya’ni kasa-

nachilikning rivojlanishiga yordam beradi, masalan, jismoniy imkoniyati chek-

langan insonlar, nafaqa yoshidagilar, yolg‘iz onalar, yosh bolali ayollar va h.k.

Vaqtincha cheklovlar (karantin) tadbirlari davrida uyda qolib mehnat

faoliyati bilan mashg‘ul bo‘lishning oddiy turi bu oilaviy tadbirkorlikda ayollar

faoliyatini faollashtirishdir. Oilaviy tadbirkorlikning faoliyat shakllari juda xilma-

xil. Shulardan oddiy xalqimizga mos keladigan turlariga - issiqxonalar qurish va

ular negizida turli xildagi meva-sabzavot, tropik mevalarni parvarish-lash va

yetishtirish, shuningdek, ko‘chatchilik hamda mazkur dehqonchilik mah-sulotlarini

meva-sabzavotchilik va bog‘dorchilik klasterlariga shartnomaviy munosabatlarga

binoan buyurtma asosida yetkazib berish xizmatlari, zardo‘zlik, tikuvchilik,

kosiblik kabi faoliyat turlari kiradi.

Mana shunday jihatlari bilan mamlakatimizda uy xo‘jaliklari negizidagi

ayollar e’tiboridagi oilaviy tadbirkorlikning rivojlantirilishi yalpi hududiy mah-

sulot hajmining ortishi va aholi bandligining ta’minlanishi, pirovard natijada esa,

oila daromadlarining oshishi hisobiga ijtimoiy ta’minotga muxtoj bo‘lgan aholi

qatlamining qisqarishida muhim ahamiyat kasb etadi.

Mamlakatimizning barcha viloyatlari qatori Jizzax viloyatida ham iqtisodiy

inqirozlar sharoitida ijtimoiy-iqtisodiy masalalar asosiy diqqat e’tiborda turibdi.

Jizzax viloyati O‘zbekistonning markaziy mintaqasida joylashgan bo‘lib,

shu tufayli har taraflama keng ko‘lamli xo‘jalik yuritish imkoniyatiga egadir.

Uzunligi sharqdan g‘arbga, ya’ni Yangiobod tumanidan Forish tumanigacha 180

km, janubdan shimolga, ya’ni Baxmal tumanidan Mirzacho‘l tumanigacha 175

km.ni tashkil etadi. Maydoni 21,1 mingkv.km. Shundan 4,8 mingkv.km. (22,7 %)

qishloq xo‘jaligida foydalanishda bo‘lgan yerlardir. O‘rmon va o‘rmonchilik bilan

bog‘liq ekinlar ekiladigan maydon 1,8 ming (8,5 %) kv.km dan iboratdir.

Maydonining katta qismini sharqdan g‘arbga va qisman shimoli-g‘arb tomonga

cho‘zilgan Chimqortog‘ va Molguzar, g‘arbdan sharqqa, sharqi-janubga va

janubga tomon cho‘zilgan Nurota tizma tog‘lari, shimol tomondan Qozog‘is-

tondagi Chordora to‘g‘onidan viloyatning shimoli-g‘arbidan Navoiy viloyati

hududiga qadar cho‘zilgan Aydarko‘l tashkil etadi.

Viloyat aholisi 2021yil yanvar oyi holatiga 1401060 kishini tashkil etib, yil

boshidan 29700 kishiga yoki 102,2 foizga ko‘paydi. Shundan 647900 kishi –shahar

Page 295: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

295

joylarida (46,8%) va 747618 kishi qishloq joylarida (53,2 foiz) istiqomat qiladi.

Tarkibiga ko‘ra 70 dan ortiq millat vakillari bor. Umumiy aholisining 83 foizini

o‘zbeklar tashkil qiladi. O‘rtacha zichligi bir kv.km.ga 65,5 kishi.

Viloyatda 2020 yil yanvar-dekabr oylarida yalpi hududiy mahsulot (YaHM)

hajmi joriy narxlarda 17445,9 mlrd. so‘mni, ya’ni mazkur ko‘rsatkich o‘tgan

yilning mos davriga nisbatan 101,6 foizni tashkil etdi. Aholi jon boshiga

hisoblangan YaHM miqdori 12494,3 ming so‘mdan iborat bo‘lib, bu ko‘rsatkich

ham o‘tgan yilning mos davriga nisbatan 0,5 % ga yuqoridir.

Viloyatda 2020 yil holatiga korxona va tashkilotlar yagona davlat registri

ma’lumotlariga ko‘ra, 2021 yilning 1 yanvar holatiga ro‘yxatga olingan yuridik

shaxslar soni 22027 taga yetdi, shundan 4384 tasi, ya’ni 19,9 foizi yangi tashkil

topgan xo‘jalik sub’yektlaridir. Faoliyat ko‘rsatayotganlari esa 21624 ta yoki jami

ro‘yxatga olingan yuridik shaxslarning 98,1 foizini tashkil qiladi.

Viloyatda 2020 yil davrida ishlab chiqarilgan qishloq xo‘jalik

mahsulotlarining tarkibiy tuzilishida uy xo‘jaliklarining ulushi 70,6 foizni tashkil

qildi. Mazkur ko‘rsatkich o‘tgan yilga nisbatan bug‘doy yetishtirishning 93,4 % ga

past ko‘rsatkichi tufayli 99,5 foizni tashkil qildi.

Yuridik shaxs sifatida davlat ro‘yxatidan o‘tgan uy xo‘jaliklari negizidagi

oilaviy korxonalar soni 2021yilning 1 yanvar holatiga 779 tani tashkil etdi, ulardan

733 tasi yoki 94,1 foizi faoliyat yuritmoqda. Iqtisodiy faoliyat turiga ko‘ra nisbatan

olib qaralganda ularning 312 tasi yoki 42,6 foizi sanoatda, 153 tasi yoki 20,9 foizi

umumiy ovqatlanish xizmatlarida, 106 tasi yoki 14,5 foizi o‘rmon va baliq

xo‘jaligida, 100 tasi, ya’ni 13,6 foizi savdo sohasida, 0,7 foizi, ya’ni 5 tasi

qurilishda, 2 tasi, ya’ni 0,3 foizi axborot va aloqada, xuddi shunday 2 tasi, ya’ni

0,3 foizi sog‘liqni saqlash va ijtimoiy xizmatlar ko‘rsatishda, 1 tasi, ya’ni 0,1 foizi

logistika xizmatlarida, 52 tasi, ya’ni 7,0 foizi boshqa faoliyat turlari hissasiga

to‘g‘ri keladi [Jizzax viloyatining statistik axborotnomasi, 2021]. Shuningdek,

viloyatda uy mehmonxonalari infratuzil-masini faollashtirish bilan turizm va uning

zaminidagi rekreatsiya klasterlarini rivojlantirish uchun ham birmuncha sezilarli

imkoniyatlar mavjud, ya’ni viloyat tabiatining o‘ziga xos xususiyatlaridan biri

tog‘lar va tog‘yonbag‘irlarida tarki-bida temir, oltingugurt, vodorod, radiy,

kremniy kislotasi, karbongazi, ishqorli termo-minerallar bo‘lgan bir qator mavjud

shifobaxsh suv manbalari bor. Darha-qiqat, ayni paytda viloyatning G‘allaorol,

Forish, Mirzacho‘l tumanlarida anashunday bal’neologik suvlar bilan davolovchi

“Marjonsuv”, “Birlashgan”, “Ga-garin” nomli sanatoriylar va bir nechta

profilaktoriylar ishlab turibdi. Viloyat rel’efi shimol, shimoli-g‘arb tomondagi

pasttekisliklar, cho‘l va dashtlardan qirlar, tog‘lar sari balandlab borishi bilan

bog‘liq ravishda hayvonlar turlari ham ko‘payib boradi. Viloyatda baliqchilik

sanoatini rivojlantirish uchun ham keng ko‘lamli imkoniyatlar mavjud, xususan,

Aydarko‘l-Tuzkon Arnasoy ko‘llarida baliqlarning zog‘ora, laqqa, suzak va

ilonbaliq kabi turlari bor. Aydarko‘l-Tuz-kon Arnasoy ko‘llari viloyatda

baliqchiliq sanoatini rivojlantirish bilan bir payt-da rekreatsiyani rivojlantirishga

ham xizmat qiladi.

Xulosa qilib aytadigan bo‘lsak, Jizzax viloyatida uy xo‘jaligi negizidagi

oilaviy tadbirkorlik o‘zining ustun jihatlari bilan o‘z navbatida doimo hokimi-

Page 296: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

296

yatlar, vakolatli yuqori tashkilotlar nazarida bo‘lishi, shuningdek, viloyatlar,

tumanlar o‘zlarining yillik ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanish dasturlarini ishlab

chiqishda potentsial imkoniyat sifatida quyidagilarga e’tibor qaratishi kerak:

- munitsipial hokimiyatlar tomonidan oʼzlarining hududiy rivojlantirish

dasturlarida oilaviy tadbirkorlikni tashkil etishda mahalliy imkoniyatlarni hisobga

olgan holda yondashish;

- xo‘jalik yuritishning bozor mexanizmlarini kengaytirish, ya’ni mazkur

sohaning rivojlanishiga ko‘maklashuvchi infratuzilma imkoniyatlarini takomil-

lashtirish;

- uy xo‘jaligi negizidagi oilaviy tadbirkorlikning innovatsion faoliyatini

kengaytirish uchun ularni doimiy ravishda yangiliklar bozori bilan tanishtirib

borish maqsadida innovatsion ko‘rgazmalar yarmarkalarini tashkil etib borish;

- kasbga oid yo‘nalishlar bo‘yicha ko‘nikmalarni shakllantirish maqsadida

ta’lim xizmatlarini ko‘rsatuvchi maxsus kurslarni differentsiyalashgan holda

tashkil etish;

- viloyatlardagi tumanlarda tashkil etilgan “bir darcha” markazlari faoli-

yatida aynan oilaviy tadbirkorlikning rivojlanishiga ko‘maklashuvchi xizmat

turlarini kengaytirish. [AynakulovM.A., AbduxamidovE.M, 2020]

Yuqoridagilardan kelib chiqqan holda, xulosa qilinadigan bo‘lsa, uy

xo‘jaligi negizidagi oilaviy tadbirkorlikni tashkil etishning ham ijtimoy-iqtisodiy

ham ma’naviy-ma’rifiy tomonlari mavjud, ya’ni, ijtimoiy-iqtisodiy jihatdan,

oilaviy tadbirkorlik asosida amalga oshirilgan ishlar natijasida olingan daromad-

dan ulushbaychilik qoidalariga binoan, oila mulki shakllanadi, so‘ngra umumiy

daromadning jamg‘arilishi asosida ko‘payib boradi. Uy xo‘jaligi negizidagi oilaviy

tadbirkorlikning samarasi sifatida shakllangan oila mulki – mamlakat milliy

boyligining tarkibiy qismi hisoblanadi, ma’naviy-ma’rifiy jihatdan esa, oilaviy

tadbirkorlikda inson kapitali shakllanadi. Binobarin, bu jarayonda oila tarbiyasidan

chetda qolmagan holda, kelajak avlodning vorisi bo‘lmish yoshlarda aqliy va

jismoniy qobiliyatlar bilan bir qatorda kasbiy ko‘nikma va malaka shakllanib

boradi. Natijada o‘z kasbining ustasi sifatida mehnat resurs-larining faol qismiga

kelib qo‘shiladi va o‘z navbatida moddiy ne’matlar yara-tishda ishtirok etib,

mamlakat iqtisodiyotining taraqqiyoti uchun hissa qo‘shadi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati:

1. O‘zbekiston Respublikasining “Oilaviy tadbirkorlik to‘g‘risida”gi Qonu-ni.

26- aprel 2012 yil № O‘RQ-327.

2. B.B.Berkinov, M.A.Aynaqulov “Kichik tadbirkorlik korxonalarining yirik

korxonalar bilan ishlab chiqarish kooperatsiyasi”. Jizzax., 2004.

3. B.B.Berkinov “Kooperatsiyaga asoslangan kasanachilik”, - Toshkent, 2008.

4. АйнакуловМ.А., АбдухамидовЭ.М. Нормативпо правовoйабазаин-

теграционныхотношенийхозяйствующихсубъектов. // «Молодойученый».

Международный научный журнал. Спетцвыпуск Джизакский

политехнический институт. 2016. № 7.2 (111.2) С. 48-50.

5. Jizzax viloyatining statistik axborotnomasi, Jizzax-2021 y, 130 b

Page 297: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

297

HOW TO REDUCE POVERTY IN AFGHANISTAN

Ochilov Аkram Odilovich - Academic Supervisor,

doctor of economics professor Karshi state university

Ehsas Najibullah -Student of Master degree in economics department

Аннотация. Ушбу мақолада Афғонистоннинг ижтимоий-

иқтисодий аҳволи, халқининг турмуш тарзи, ишсизлик ва бандлик

даражаси ёритилган. Хусусан, камбағаллик ҳамда унинг сабаб ва

оқибатлари ўрганиб чиқилган. Муаммолар ўрганилиб, тегишли

таклиф ва тавсиялар берилган.

Kалит сўзлар: қашшоқлик, аҳоли, муаммо, даромад, ўсиш,

пасайиш.

Аннотация. В этой статье рассматривается социально-эконо-

мическая ситуация в Афганистане, образ жизни его народа, уровень

безработицы и занятости. В частности, изучалась бедность, ее при-

чины и последствия. Были изучены проблемы, даны соответствую-

щие предложения и рекомендации.

Ключевые слова: бедность, население, проблема, доход, рост,

сокращение.

Abstract.This article covers the socio-economic situation in

Afghanistan, the lifestyle of its people, unemployment and employment

rates. In particular, poverty and its causes and consequences have been

studied. Problems were studied and appropriate suggestions and

recommendations were given.

Keywords: poverty, population, challenge, income, growth, reduction.

Introduction. Without doubt, the issue of poverty is one of the most

important and vital issues that has attracted a lot of attention not only

locally but also globally. Since the phenomenon of poverty has always

been associated with human social life throughout history, the issue of

arresting and helping the poor has a long history in human societies. Every

year, countries try to reduce poverty in their country by measuring poverty

indicators, and in this regard, the international community tries to play its

role in eradicating global poverty by considering various policies and

programs. The tools used to reduce this phenomenon in different societies

have diversified over the past century and include a wide range of

activities such as emergency relief, social security coverage, educational

and cultural programs, and empowerment programs.

But one of the questions that is always asked is what is the meaning

and concept of poverty? And who are the poor?

There is an elementary and one-dimensional definition of poverty in

the scientific literature that says, "A poor person is one who is not able to

eat properly. According to this definition, if a person in the world does not

earn about one or two dollars a day, at least he can survive, so the poor are

the ones who have an income at this level, a view that is called one-

Page 298: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

298

dimensional poverty. In this new view, nutrition alone is not important,

meaning that in addition to nutrition, a person should have a minimum of

education, physical health and mental health. This definition suggests that

there are other dimensions in which a person's weakness can be considered

as poverty. Of course, these dimensions vary according to the situation of

each country and can be more or less.

What is the poverty trap?The poverty and deprivation trap,

according to Richard Chambers, means that a combination of factors such

as physical weakness, powerlessness, illiteracy, isolation, vulnerability,

unemployment, income, and… etc.are intertwined and the vicious circle of

poverty and deprivation for people. Hits. In this case, a simple example

will clarify the dimensions of the discussion. Consider a poor and deprived

person living in difficult conditions in Kabul. He has a very low-income

job and spends all his income on renting and basic necessities. Because he

is not able to meet all his basic needs, he is inevitably looking for another

job to be able to cover all his expenses. He starts his business after taking a

loan or a loan from a bank or individuals, but due to bad times, his

business fails and his situation worsens from the initial state and he will

become poorer than before. This is called the trap of poverty.

Poverty trap in Afghanistan. Since Afghanistan is one of the

poorest countries in the world, it is very important to pay attention to the

phenomenon of poverty trap. The idea of the poverty trap is very simple

but often overlooked. The basic idea of the poverty trap is that every

country needs some infrastructure for sustainable development in the XXI

century in order to achieve economic growth and development. For

example, a country needs roads to transit goods and move people, ports to

exchange goods from one country to other countries by sea, airport,

electricity, water and health, and access to basic health services. Because if

there is no primary health care in the country, the population will regularly

face all kinds of diseases and a lot of money will be spent on health

services. What has been said is the least that many countries have, but

poor countries, including Afghanistan, are deprived of; because the

amount of money needed to provide these services (roads, airports, health

and hygiene) is beyond the power of the government.

Analysis of the literature on the subject. Scientific researches,

dissertations, monographs and articles of foreign and domestic scientists

and researchers draw conclusions, develop proposals and

recommendations on issues such as radical reform of agriculture, targeted

use of the experience of developed countries, training of qualified

specialists, retraining. However, there is a lack of scientific research on the

scientific and methodological basis of the irrigation system, high

productivity in agricultural production, efficient use of land and water,

achieving high economic performance in the arable lands of farms and

horticultural areas. Among the scientists and specialists of the field are

Abdurahmonov K.H., Mamatkulov I., Mamadalieva X.X., Yuldasheva

Page 299: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

299

N.M., Khasanov R.R., Khodjakulov H.D., Kuziev K.F., А.О.Оchilov and

the experience of practice in this field in Uzbekistan show that in many

foreign countries, including in our country at present, small specialists in

the field of agriculture and There are the following problems related to the

quality of training:Ways to tackle poverty in Afghanistan. In general, there

is a lot of discussion in order to eliminate the poverty trap in countries and

many studies have been done in this regard; but there are two basic ways

to eliminate the poverty trap.

A. Identifying poverty.In developed countries, the welfare sys-tem

and the tax system are either in the hands of one institution or its

information is provided to the relevant institutions; in this way, the

identification of the poor is easily done. When a person declares that they

are poor in order to receive welfare services, it is examined accor-ding to

their work history and available information. Unfortunately, in our

country, due to the lack of a strong information system, it is difficult to

identify individuals, and some may identify themselves as poor in order to

be included in government support programs.

B. The form and manner of supporting the poor.Creating

programs to support the poor can be divided into conditional and uncon-

ditional. For example, the government can pay a certain amount of money

each month to students' families in order to enroll their children in school

and keep them in the classroom. These programs have several benefits.

First, it encourages families to send their children to school, which

increases literacy and eradicates illiteracy in the country, and second, it

allows policymakers to support the poor. This type of support is

conditional. In the face of conditional protections, there are unconditional

protections that give special benefits to the poor without any conditions.

For example, the government should identify the poor and state that

medical services are free for the poor.Afghans have been exposed to

foreign intervention, civil war, insurgency and widespread insecurity for

many years, and this situation has undoubtedly had far-reaching negative

effects on economic growth, reduced development opportunities and

paved the way for increasing poverty.

“In recent years, a certain amount of financial and other assistance

will be provided to families included in the iron book. And comprehensive

measures will be taken to lift the population included in this list out of

poverty. Such measures include additional training, subsidies for starting a

business, and land for those engaged in farming”55.

The fact that Afghan families rely heavily on their food production,

when they are unable to produce their own food and earn a living, puts

them at risk of food shortages. However, producing food products by

working in agricultural fields is a desirable option for those families who

55 Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Oliy Majlis and the people

dedicated to 2021. December 29, 2020

Page 300: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

300

are forced to make a living by working in the agricultural sector due to

lack of employment opportunities. It is estimated that at least a quarter of

basic food needs are met through work on private farmland. It is necessary

to accelerate the education system among the population as a solution to

eradicate poverty in the country. It goes without saying that innovative

ideas are born among the population with a high level of knowledge.

Entrepreneurial ability is formed. It employs itself, its family members, as

well as a certain unemployed population: “In world practice, in order to

effectively manage the contribution of higher educational institutions to

the development of the country and society of the leading participants in

the educational services market, targeted research works have been

organized to provide scientific solutions to a number of problems”56. Then

economic growth will also be higher: “Commonly, people tend to continue

their education after secondary school as they value higher education than

the secondary or secondary-specialized. As a result, these secondary

school obtainers continue to obtain further education instead of entering

workforce and contribute to the economic growth”57.

Finally, poor families disproportionately rely on reducing the quality

and quantity of food, or selling goods and property to provide food, and

this increases their food security and resilience to disasters (such as

drought). About 65% of Afghan families are at high vulnerability due to

very poor methods of coping with natural disasters.

Although humanitarian aid can provide relief in the short term, there

is a general need for long-term food security measures. “The tense

situation in Afghanistan, poverty and other factors have led to the fact that

half of the children aged 7 to 17 in the country, or 3.7 million children, do

not go to school. 60% of them, or 2.7 million, are girls. This means that

two-thirds of girls in Afghanistan are uneducated”58.

In order to find a lasting solution to the problem of future hunger,

the World Bank Group is working with the Government of the Islamic

Republic of Afghanistan and its Humanitarian and Development Partners

to develop a model to strengthen the food security alert system based on

water scarcity, and financial packages. Plan and demonstrate to sustain

livelihoods and strengthen the response of rural communities to the

damage caused by drought.

Development activities in Afghanistan focus on investing in the

establishment of warning systems and preventive measures in order to

respond promptly to disasters in order to reduce the need for humanitarian

assistance in the event of an accident. “Nowadays in the national economy

is going on the deep economic reforms and modernization process that

56 Ochilov A. et al. Education and economic growth in Uzbekistan //Perspectives of Innovations, Economics and

Business, PIEB. – 2012. – Т. 12. – №. 3. – С. 21-33. 57Ochilov A. et al. Is higher education a driving force of economic growth in Uzbekistan? //Perspectives of

Innovations, Economics and Business, PIEB. – 2014. – Т. 14. – №. 4. – С. 160-174. 58https://kun.uz/76010470?q=%2Fuz%2F76010470Media information

Page 301: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

301

requires an implementation of new of technologies for that there is need to

increase the number of qualified workers”59. In general, through this pilot

partnership Efforts will be made to coordinate the process of allocating

funds and regulating spending, and to further strengthen ongoing efforts in

Afghanistan with existing systems.

In conclusion,unfortunately, as mentioned, one of the main

problems in Afghanistan is the lack of an official source and accurate

information on poverty in the country, which will make the achievements

of support programs, both by the government and the international

community in the field of poverty alleviation immeasurable. But without a

doubt, the quality of the implementation of support programs in the

country is such that a large part of the budget that is to be spent on poverty

alleviation is due to corruption and only a small amount of it is spent in

this direction. For this reason, the quality of implementation of support

programs in the country is such that it greatly reduces the level of

expectation of achieving the goals of support programs. The results of

many years of scientific research also suggest that in order to reduce the

level of poverty in the country, it is necessary to increase the level of

knowledge of the population.

References

1. Afghanistan Newspaper

2. Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat

Mirziyoyev to the Oliy Majlis and the people dedicated to 2021. December 29,

2020

3. Ochilov A. et al. Education and economic growth in Uzbekistan

//Perspectives of Innovations, Economics and Business, PIEB. – 2012. – Т. 12. –

№. 3. – С. 21-33.

4. Ochilov A. et al. Is higher education a driving force of economic growth

in Uzbekistan? //Perspectives of Innovations, Economics and Business, PIEB. –

2014. – Т. 14. – №. 4. – С. 160-174.

5. Ochilov A. O. The Higher Education Dynamics and Economic Growth:

The Case of Uzbekistan //Journal of Management Value & Ethics. – С. 46.

6. Economy & Politics›International//Statistics on "Afghanistan"

7. http://www.dailyafghanistan.com

8. https://blogs.worldbank.org/prs/endpovertyinsouthasia/addressing-hunger-

and-poverty-afghanistan

9. https://csrskabul.com

10. http://www.dailyafghanistan.com/opinion_detail.php?post

11. https://tkg.af/2011/01/26

12. http://reliefweb.int/sites/reliefweb.int/files/resources/Overview%20(1).

13. https://kun.uz/76010470?q=%2Fuz%2F76010470Mediainformation

59 Ochilov A. O. The Higher Education Dynamics and Economic Growth: The Case of Uzbekistan //Journal of

Management Value & Ethics. – С. 46.

Page 302: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

302

MANAGEMENT OF FARMING AND HORTICULTUREAND THEIR

ECONOMIC EFFICIENCY

Ochilova Nargiza Akramovna - Karshi engineering-economics institute

Trainee-researcher of the department "Innovative Economics".

Аннотация. Ушбу мақолада Қашкадарё вилоятида деҳқон хўжалик-

лари ва томорқа хўжаликларини ривожлантиришнинг долзарблиги, муҳим

жиҳатлари, иқтисодий самарадорлигини ошириш йўллари, мамла-кат

тараққиёт даражасининг малакали мутахассислар салоҳиятига узвий

боғлиқлиги, қишлоқ хўжалиги соҳасида эришилган фан ютуқлари ва ечи-

мини кутаётган муаммолар ҳамда уларни бартараф этиш йўллари бўйича

мулоҳазалар, таклиф ва тавсиялар келтирилган.

Калит сўзлар: деҳқон хўжалиги, томорқа хўжалиги, рентабеллик

даражаси, маҳсулот, қишлоқ хўжалиги, самарадорлик.

Аннотация. В статье представлены отзывы об актуальности, важ-ных

аспектах развития фермерских хозяйств и садоводства в Кашка-дарьинской

области, путях повышения экономической эффективности,

взаимозависимости уровня развития страны от потенциала квалифици-

рованных специалистов, научных достижений и проблем в сельском хо-

зяйстве, а также способы их преодоления.

Ключевые слова: сельское хозяйство, садоводство, рентабель-ность,

урожайность, сельское хозяйство, эффективность.

Abstract: This article presents the urgency, important aspects of

development of farms and horticulture in Kashkadarya region, ways to increase

economic efficiency, the interdependence of the country's level of development to

the potential of qualified specialists, scientific achievements in agriculture and

problems to be solved, as well as suggestions and recommendations. listed.

Keywords: farming, horticulture, profitability, yield, agriculture, efficiency.

Introduction. Today, the importance and role of agriculture in the country is

growing from year to year, and the majority of the population of our country is

working in this field. “As of January 2020, the number of farms in Uzbekistan was

92.6 thousand, the number of agricultural enterprises was 27.6 thousand, and the

number of dehkan farms was more than 5 million.

3% of agricultural production is accounted for by agricultural enterprises and

26.9% by farms. The largest share belongs to dehkan farms - 70.1%”60.

The Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat

Mirziyoyev to the Oliy Majlis dated December 29, 2020 puts forward the

following views: About 500 clusters and cooperatives have been set up in fruit and

vegetable growing, grain growing and animal husbandry. As a result, $ 1 billion

worth of fruits and vegetables were exported despite the negative impact of the

pandemic. This year, 91,000 hectares of land have been re-used. Water-saving

60https://strategy.uz/index.php?news=911 Z.Zarifov, "Development of cooperation of farms - a factor of efficiency",

"DEVELOPMENT STRATEGY" Center. 18 Apr. 2020 y.

Page 303: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

303

technologies have been introduced on 133,000 hectares, which is twice as much as

last year”61. It is obvious that a lot of attention is paid to the agricultural sector,

farmers and ranchers. Realizing the essence of these issues, a scientific and

practical approach is a requirement of the time.

In accordance with the requirements of the Decree of the President of the

Republic of Uzbekistan dated October 23, 2019 "On approval of the Strategy of

agricultural development of the Republic of Uzbekistan for 2020-2030", the

priorities for the implementation of the strategy are:

- production and implementation of the state policy of food safety,

providing for food safety and improvement of consumer rations, providing for the

cultivation of the required amount of food products;

- wide introduction of market principles in the purchase and sale of

agricultural products, development of quality control infrastructure, export

promotion, creation of a favorable agribusiness environment and value chain,

providing competitive, high value-added agricultural and food production in target

international markets;

- introduction of mechanisms to reduce state participation and increase

investment attractiveness in the field, which provides for the modernization,

diversification of the agricultural and food sectors and the increase of private

investment capital to support sustainable growth;

- improvement of the system of use of natural resources and environmental

protection, providing for the rational use of land and water resources, forest

resources;

- development of modern management systems, including the restructuring

and development of public administration in agriculture;

- increasing the efficiency of public spending and gradual redistribution

through the development of sectoral programs aimed at increasing labor

productivity on farms, improving product quality, creating high added value;

- development of a system of science, education, information and

consulting services in agriculture, providing for the use of effective forms of

knowledge and information dissemination integrated with the production of

research, education and consulting services;

- implementation of rural development programs aimed at promoting

balanced and sustainable development of rural areas;

- creation of a transparent system of network statistics, which provides for

the introduction of reliable methods of collection, analysis and dissemination of

statistical data through the widespread introduction of modern information

technologies.

The implementation of the above areas will serve to create a system of

training qualified personnel in agriculture, to achieve high productivity, to meet the

needs of the population for quality and affordable products.

61 Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Oliy Majlis. December 29,

2020

Page 304: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

304

Analysis of the literature on the subject. Scientific researches,

dissertations, monographs and articles of foreign and domestic scientists and

researchers draw conclusions, develop proposals and recommendations on issues

such as radical reform of agriculture, targeted use of the experience of developed

countries, training of qualified specialists, retraining. However, there is a lack of

scientific research on the scientific and methodological basis of the irrigation

system, high productivity in agricultural production, efficient use of land and

water, achieving high economic performance in the arable lands of farms and

horticultural areas. Among the scientists and specialists of the field are

Abdurahmonov KH, Vodyannikova V., Emeyanova MA, Juraev F., Ismoilov A.,

Kiselyov SV, Kovalenko N.Y., Kundius V.A., Minakov I. Murtazoev O.,

Nazarenko V.I., Nalsov A.G., Oripov M.A., Plashinskiy P.A., Salimov B.T.,

Tushkanov M.P., Khamdamov K, S., Ergashev R.X. ., Analysis of scientific works

and articles of Hamraeva SN, Shokhodjaeva ZS, Samiуeva GT and the experience

of practice in this field in Uzbekistan show that in many foreign countries,

including in our country at present, small specialists in the field of agriculture and

There are the following problems related to the quality of training:

- demand and supply of the population in the cultivation of certain types of

crops, market conditions are not studied;

- insufficient attention is paid to the system of crop placement, application

of required mineral and organic fertilizers, taking into account the level of soil

fertility and natural climatic conditions;

- the work on concluding contracts with entities purchasing products grown

on the territory of farms and horticultural enterprises, processing industrial

enterprises is unsatisfactory.

Importantly, as a result of citizens' neglect of property, land, crops,

inadequate development of scientific and practical skills, cases of inefficient use of

some land have been identified.

Research methodology. Methods such as observation, comparison,

interview, etc. were used in conducting research on the topic.

Analysis and results. According to the analytical data, it should be noted that

in 2019 in the Republic of Uzbekistan, including in Kashkadarya region, the

indicators of placement of agricultural crops on farms and land plots are as

follows:

Table 1. Indicators of placement of agricultural crops on farms and land plots

in the Republic of Uzbekistan in 201962 hectare

Indicator name Total

vegetables

In% of total

land area

all of the

melon crops

In% of total

land area

In the Republic 171 888,7 100% 31 556,8 100%

In the Kashka-

darya region

10 332,0 6% 10 238,0 32,4%

62 Processed by the author on the basis of data of the Republican Statistics Department

Page 305: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

305

It can be seen that a total of 171,888.7 hectares of land in the country are

planted with vegetables, while in Kashkadarya region this figure is 10,332.0

hectares. As for the production of melons in the Republic of Uzbekistan, a total of

31,556.8 hectares were planted, of which 10,238.0 hectares were harvested in

Kashkadarya region. This figure is 32.4% of the total land area.

As a result of their labor, the farmers of our country provide not only their

families, but also the entire population of the country with agricultural products.

Since the creation of mankind, food and clothing have been his daily necessities.

Fruits, vegetables and melons grown on farms and horticultural areas meet the

daily food needs of the population, while the abundant harvest of wheat, cocoons

and cotton meets the needs of bread and bakery products and clothing.

Today, all conditions and opportunities have been created for agricultural

workers to work freely and independently. They are constantly supported by the

state, they are provided with financial assistance, preferential tax rates and loans.

Therefore, it is expedient for them to use such opportunities correctly and wisely

and contribute to the increase of the country's GDP.

Conclusions and suggestions. The conclusion is that farms must work

efficiently using land and water resources, using their organizational, managerial

and economic capabilities, and using scientific and practical knowledge correctly.

In particular, the appropriate use of the experience of developed countries leads to

higher efficiency. Only then will we be able to contribute to the accession of our

country to the ranks of developed countries.

We believe that the following should be taken into account in the

organization and exemplary management of farms and horticultural farms, to

increase their economic efficiency:

• Clearly define goals and objectives. At the same time, it is necessary to

determine the adequacy of funds, manpower, material and technical base, land,

water, modern technologies for the organization of agriculture and horticulture.

• Rights and obligations of dehkan farms and land plots. In this regard, a

number of laws and resolutions have been developed by our President and state.

The rights, privileges, duties and responsibilities of agricultural workers are fully

described. Most importantly, the use of dehkan farms and land plots within the

framework of clear normative documents leads to a high growth of economic

indicators.

• Effective use of mineral and organic fertilizers, chemical protection of

plants. It is known from the successful results of scientific research and practical

experience in this area that the main part of the harvest is achieved through the

rational use of fertilizers. Until the seeds are planted in the ground and the finished

crop is harvested, great care and responsibility is required from the farmer in

eliminating pests from the seeds of plants, getting rid of weeds, and protecting

them from various insects and pests. As this process is the most necessary stage of

the year of hard work, it ensures the achievement of significant productivity.

• Formation and rational use of means of production. An important condition

for the sustainable formation and successful organization of farming and

Page 306: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

306

horticulture is the availability of means of production and the ability to apply them

in practice.

• Efficient use of water in agriculture and horticulture. It is important to take

into account the consumption of water used in agricultural and horticultural areas,

the effective use of the limits set by water supply stations and reservoirs, to avoid

waste.

• Erosion control measures. In determining the composition of arable land in

the areas of agriculture and horticulture, it is necessary to develop and implement

an action plan against wind and water erosion, soil pollution and degradation. A

fertile layer of soil that has been washed away in a short period of time can be

regenerated over many years. Therefore, great attention should be paid to

maintaining the level of soil fertility.

• Rational use of accelerated technology in crop production. We know that

one of the main goals is to make a lot of money at a low cost, to have a low-cost

and high-quality product through the rational use of modern technology. The

application of any technology must be scientifically based for the climatic

conditions of the farming and horticultural areas.

• Proper distribution of sales and income. This is very important for any

manufacturing industry. In order for a farmer to deliver his produce to the field, it

is necessary to be able to work on contracts, if possible, by establishing regular

contacts with settlements, market prices, wholesale and retail complexes, public

catering establishments, processing enterprises. Also, being able to direct the

income received correctly will serve as a pump for next year’s labor activity.

List of used literature

1. Address of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat

Mirziyoyev to the Oliy Majlis. 29.12.2020.

2. Decree of the President of the Republic of Uzbekistan No. PF-5742 "On

measures for the efficient use of land and water resources in agriculture." June 17,

2019.

3. Decree of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat

Mirziyoyev dated October 23, 2019 "On approval of the Strategy of agricultural

development of the Republic of Uzbekistan for 2020-2030".

4. Resolution of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan No.

VMQ-205 "On measures to organize the effective use of land plots in dehkan

farms." March 18, 2018

5. Jo'raev F. Organization of production in agricultural enterprises. Tashkent

"Istiqlol", 2004.

6. Abdullaxanov R. Water management complex in Uzbekistan and its

problems. Monograph. Tashkent, 2002.

7. Ergashev R.X. Agricultural economics. 2018.

8. Internet information:

https://qash.stat.uz

https://strategy.uz/index.php?news=911

Page 307: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

307

BENEFITS OF IMPLEMENTING THE DIGITAL ECONOMY IN

TOURISM

Mamayunus Karshibaevich Pardayev - Professor of Samarkand institute of

economics and service (SIES), Doctor of Economics

Ozoda Mamayunusovna Pardaeva – Head of the department of “Food and

agricultural economics” of the Samarkand branch of Tashkent state university of

economics (SBTSUE), Ph.D.

Yuldashev Sherzod Ermatovich - Teacher of department of “Food and

agricultural economics” of the Samarkand branch of Tashkent state university of

economics (SBTSUE)

Annotation. This article discusses the positive aspects of the introduction of

the digital economy in the field of tourism. One of the areas affected by the

pandemic is tourism, the restoration and development of which, like all countries,

is a topical issue for Uzbekistan. It is also clear that the use of the digital economy

in tourism can eliminate the shadow economy. Relevant proposals and

recommendations have been developed on this issue.

Keywords: digital economy, tourism, tourism services, digital tourism,

coronavirus pandemic, sanitary-epidemiological security.

Annotasiya. Ushbu maqolada turizm sohasida raqamli iqtisodiyotni joriy

qilishning ijobiy tomonlari bilan bog‘liq masalalar ko‘rib chiqilgan. Pandemiya

sharoitida ko‘p zarar ko‘rgan sohalardan biri turizm sohasi bo‘lib, uni o‘nglash va

rivojlantirish barcha davlatlar singari O‘zbekiston uchun ham dolzarb masalalar

qatoriga kirishi asoslab berilgan. Turizm sohasida raqamli iqtisodiyotning

qo‘llanilishi xufyona iqtisodiyotga barham berishi mumkinligi ham aniq

yo‘nalishlarda ko‘rsatilgan. Ushbu masala yuzasidan tegishli taklif va tavsiyalar

ishlab chiqilgan.

Kalit so‘zlar: raqamli iqtisodiyot, turizm, turistik xizmatlar, raqamli turizm,

koronavirus pandemiyasi, sanitariya-epidemiologik xavfsizlik.

Аннотация. В этой статье обсуждаются преимущества внедрения

цифровой экономики в туризме. Туризм - одна из областей, наиболее

пострадавших от пандемии, и ее восстановление и развитие так же важно для

Узбекистана, как и для любой другой страны. Есть также явные признаки

того, что использование цифровой экономики в туризме может положить

конец теневой экономике. По этому поводу разработаны соответствующие

предложения и рекомендации.

Ключевые слова: цифровая экономика, туризм, туристические услуги,

цифровой туризм, пандемия коронавируса, санитарно-эпидемиологическая

безопасность.

Introduction. In our country, the state is taking measures to develop the

digital part of the economy, including each of its sectors. These include the

implementation of a number of information technologies, such as remote

communication, the introduction of electronic document management systems, the

Page 308: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

308

development of electronic payments, the improvement of the regulatory framework

in the field of e-commerce. That's why blockchain technology, artificial

intelligence, and the use of supercomputers are so important today. One of the

ways to develop the digital economy in many countries around the world is to

work on crypto-assets. Digital economy technologies are being introduced not only

to sectors of the economy, but also to the public administration system and other

public relations. The application of this technology to the tourism industry is the

basis for a number of positive developments.

Methods. As a method in the digital economy, the main factors of

production in the field of tourism are digital data, economic activity, the use of

large amounts of data and various types of production activities, technologies,

compared with traditional forms of management. the results of the analysis are

used, which allows to increase the efficiency of delivery, storage and sale of goods

and services.

One of the goals of the introduction of the digital economy in the field of

tourism, as mentioned above, is to eliminate the elements of the shadow economy

in the industry. In the context of the coronavirus pandemic, the process of

introducing the digital economy has accelerated somewhat as it has been proven

that many issues can be solved remotely. It is this process that has shown that the

digital economy is an objective necessity not only in the field of tourism, but also

for our society as a whole. It is important to note that this economy has many

positive aspects, as well as the ability to curb the shadow economy.

Results. As a result of the introduction of the digital economy in the field of

tourism, an information network will be created using blockchain technology. In

other words, one piece of information is reflected in several places at the same

time. This in itself limits the possibility of falsification of numbers. The positive

aspects of the introduction of the digital economy in the field of tourism include

the following.

First, the introduction of the digital economy into our socio-economic life,

including tourism, will save people time, money and energy. This saves time and

labor and efficiency. It should be noted that the share of physical labor in the

structure of products and services decreases, while the share of intellectual labor

increases.

Second, you will have the opportunity to buy any goods, including tourist

services, from anywhere in the world at home. But for this to happen, the Internet

must be fully operational in all regions of the country. This can be done by creating

appropriate material and technical capabilities. In this regard, a lot of work is being

done in our country. But it is also true that the speed of the Internet does not yet

fully meet the demand. To achieve this, it is necessary to accelerate the

implementation of the “Digital Uzbekistan – 2030” program.

Thirdly, one of the important aspects of the introduction of the digital

economy in the field of tourism is the reduction of falsification of the results of the

economy, which is sometimes allowed in the current situation. The creation of an

information network will not allow this. This will create an opportunity to improve

not only the economic but also the spiritual environment in our country.

Page 309: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

309

Fourth, corruption related to the existing economic relations in the tourism

sector will be prevented. Here, too, the creation of an information network is

essential. This is because the ability to change the information you enter once is

very limited. This situation limits the ability to pretend that something does not

exist or to hide what exists.

Fifth, the introduction of the digital economy will allow tourists to get

information from anywhere in the world in one place. This saves a lot of time.

Getting information fast is like "time flies." In fact, the time is 24 hours a day. But

with good credit, you might find exactly what you need. Today, remote messages

are delivered to different corners of the world. This is also a great opportunity for

humanity, especially for international tourism.

Sixth, there will be an opportunity to earn extra money for employees

working in various fields, including tourism. Because information, in a sense,

becomes a commodity. There is an opportunity to earn extra money by selling

them. For example, it will be possible to sell electronic versions of software,

electronic information (such as books, developments, scientific results,

documentaries about tourist facilities) and other products designed to perform

various tasks. In addition, many online sales contracts can be made.

Through the implementation of this direction, it is possible to accurately

calculate the activities of each tourist, travel agency.

Discussion. In the field of tourism, the question of how to curb the shadow

economy in our society as a whole is important. We think there are several ways to

achieve this.

First, it will not be possible to falsify the initial data generated in the tourism

industry and included in the database, or it will be completely restricted. This is

because the data entered into the database is immediately located in the

information network (blockchain mode). It can be changed in one place, but it

cannot be changed in another. As a result, the path to a fake or clandestine

economy is blocked.

Second, all the measures related to the digital economy will create objective

conditions for the transition of the shadow economy in our country, especially in

the field of tourism, to the official economy. Because where there is no possibility

of counterfeiting, the road to the shadow economy will automatically close.

Because once all the existing movements in economic and social life are digitized,

there is no possibility of counterfeiting it. As a result, the path of the shadow

economy will be blocked and transparency will be ensured.

Third, the elimination of the foreign exchange black market in the socio-

economic life of the country, including tourism. Because if the money from

tourists is made directly in the information network (in the form of a blockchain)

with the number, the black market of foreign exchange will disappear.

Fourth, the ongoing tax reforms in our country are also important in that

they are aimed at preventing the shadow economy. For example, in some

enterprises, especially in the service sector, employees still work without formal

employment. There is a practice of informally paying the monthly salary to such

employees. This salary is not reflected anywhere and, accordingly, they are not

Page 310: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

310

taxed. It also remains a form of shadow economy. We think it's time to end this

situation. And to do that, we think we need to take additional incentives.

Fifth, the digital economy is making a significant contribution to the

establishment of order in our social life, especially in the field of tourism. In

particular, in the context of the pandemic, distance learning in higher education

will be carried out. It would be the same as a couple of lessons before. When the

class was over, it would have been over. Now, how the lesson was taught, how

many people attended, what information was given, how many students attended,

in short, all the information about the lesson is stored in the memory of information

technology. He can check this at any time and give the participants (teachers and

students) the appropriate “assessment”.

Sixth, the digital economy is a major ally of corruption and the “shadow

economy”. Because numbers seal everything, store it in memory, and provide the

necessary information quickly and accurately when needed. In such circumstances,

it is impossible not to hide any information, to make secret transactions, not to give

full information about any activity. After all, information technology stores all

information accurately and delivers it ready at any time. Most importantly, along

with the abundance of information, their systematization does not give false

information and does not allow for misconduct accordingly.

Seventh, the digital economy, like other sectors, does not allow for theft,

inefficiency and misuse of funds in the field of tourism, exaggeration or

concealment. As a result, domestic and foreign tourism will increase the flow of

legal funds into the economy, taxes will be paid on time and correctly, the budget

allocation in the sector will be transparent, and funds directed to the social sphere

will not be stolen. This is an important factor in the development of the industry.

Areas for future research. It should be noted that the fact that the shadow

economy and some related shortcomings still remain, while the state has chosen to

develop the digital economy, opens up new directions in the field of information

technology, electronic document management. This, in turn, will contribute to the

socio-economic development and sustainable development of the country. Based

on this, we have developed a number of scientific recommendations. In the future,

it is advisable to continue and deepen research on this issue in the following areas.

First, any state that seeks to build a just society must first and foremost fight

all elements of the shadow economy and corruption in all areas, including tourism.

This cannot be achieved by itself. Therefore, to solve this problem requires in-

depth research by our scientists on the causes of corruption and ways to eliminate

them.

Second, one of the most effective ways to fight corruption requires the

introduction of the digital economy in our entire socio-economic life, based on

"digital technologies" in all sectors of the economy. An important factor in this is

the development of the Internet and quality communications around the world.

Taking advantage of these opportunities, it is necessary to study the issue of full

digitization of the tourism industry and develop appropriate recommendations.

Conclusion. In conclusion, the above recommendations suggest that the

development of digital tourism in our country in a pandemic environment will

Page 311: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

311

ensure the safety of tourists, sustainable development of the industry, prevent

corruption and the shadow economy, and create a fair sector. The digitalization of

the tourism industry not only makes the tourism business more flexible, but also

increases the competitiveness of the industry based on digital technologies. The

digitalization of the tourism industry not only provides great convenience to

tourists, but also helps to create conditions that allow tourism companies to earn

high incomes.

A COMPARISON OF THE SITUATION OF SOME DEVELOPING

COUNTRIES IN THE FINANCING OF THE AGRICULTURAL SECTOR

Shaniyazova Zamira

Independent researcher at Karakalpak State University

Abstract. This paper studies the current condition of financing agriculture

sector by government; furthermore some countries experience has been analyzed.

According to the analysis some conclusions have been developed.

Keywords: State, agriculture, agriculture financing, developing countries,

government subsidies

Аннотация. Ushbu maqolada qishloq xo'jaligi sohasini davlat tomonidan

moliyalashtirishning hozirgi holati o'rganilgan, shuningdek, ba'zi mamlakatlar

tajribasi tahlil qilingan. Tahlillarga ko'ra ba'zi xulosalar ishlab chiqilgan.

Kalit so'zlar: Davlat, qishloq xo'jaligi, qishloq xo'jaligini moliyalashtirish,

rivojlanayotgan mamlakatlar, davlat subsidiyalari

Аннотация. В данной статье исследуется текущее состояние финанси-

рования сельского хозяйства государством, а также анализируется опыт

неко-торых стран. По результатам анализа сделаны некоторые выводы.

Ключевые слова: государство, сельское хозяйство, финансирование

сельского хозяйства, развивающиеся страны, государственные субсидии.

Introduction. Agricultural subsidies are widespread in the world. What

Uzbekistan can use in this direction, based on the experience of its potential

competitors. Agriculture is one of the most important drivers of growth in the

Uzbek economy. The share of agriculture in Uzbekistan's GDP in 2018 was 32%,

at the end of 2019 - 35%63. At the same time, there is very intense economic

competition in the world agricultural market. At the same time, the agricultural

sector in the world is considered as a key link in food security, as a result of which

its development in most countries of the world is fully supported by governments.

The extent of this support, in view of the distortion of the requirements of free

competition, causes heated international disputes, including within the framework

of the World Trade Organization (WTO). In the context of significant

liberalization of foreign economic activity in Uzbekistan, Uzbek agricultural

products are increasingly competing in foreign markets with products of other

countries, which are often subsidized by their governments. Possible accession to

the EAEU may lead to increased competition with similar products in the domestic

63 According to the State Committee of Statistics in Uzbekistan

Page 312: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

312

market of Uzbekistan. At the same time, in Uzbekistan, subsidizing instruments

that are used by other countries are not fully applied. In this regard, it is highly

relevant to analyze the support provided to agricultural producers in Uzbekistan in

terms of the forms of state support used in other countries that are competitors of

Uzbek agricultural products in the markets.

Support provided in Uzbekistan

In Uzbekistan, in recent years, significant attention has been paid to the

development of agriculture by the state. Active measures are being taken to reduce

the loss of water resources, prevent erosion and degradation of agricultural land. In

the context of the actual lack of opportunities to increase agricultural land, efforts

are being made to move from an extensive to an intensive model for the further

development of agriculture, which also implies an increase in support for

agricultural producers from the state, primarily through financial resources and the

creation of conditions for reducing costs along the entire production chain.

In Uzbekistan, measures of state support are currently being applied in the

form of providing funds for the introduction of drip irrigation technologies and

sprinkling equipment, the construction of wells for drilling water and the

installation of pumping stations, compensation for payments on loans, including

foreign currency.

In particular, for cotton and wheat producers, the state subsidizes production

resources (fuels and lubricants, seeds, fertilizers, plant protection products, etc.).

For producers of raw cotton, introducing drip irrigation technologies, subsidies are

allocated in the amount of 8 million soums. per hectare.

For fruit producers, subsidies for the introduction of drip irrigation and the

purchase of sprinkler equipment amount to 6 million soums. per hectare. Also, 120

million soums are allocated for the construction of wells for drilling water and

irrigation on an area of 35 hectares, including for pumping stations for draining

rivers, canals and other reservoirs.

For winegrowers and winemakers, concessional loans are provided for a

period of up to 7 years, including a grace period of up to 3 years with an interest

rate not exceeding 50% of the refinancing rate, taking into account the bank's

margin of up to 3%.

Despite the significant volumes of agriculture in the economy, there are a

number of problems in the industry, including those related to ineffective support

and incentives for agricultural producers. In particular, the current situation in the

field of land lease does not stimulate farmers to organize efficient cultivation,

increase crop yields and, accordingly, increase their own income. Government

support measures in the form of soft loans and compensation for the share of loan

payments in conditions of high loan rates do not give the desired effect.

In comparison with other countries, in Uzbekistan, co-financing of

agricultural producers' costs for equipment, implements, pest control, compliance

with phytosanitary, quarantine and other standards is in its infancy.

It should be borne in mind that Uzbekistan is currently not a member of any

international agreements or associations that somehow restrict the use of state

support measures in the agricultural sector. But at the same time, the republic does

Page 313: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

313

not fully apply in practice those instruments for subsidizing agricultural products

that are used in other countries.

Results. Under the WTO, agricultural subsidies are considered and imple-

mentted under the so-called three baskets.

Green box measures - measures of domestic support for agriculture, which

are exempted from the country's obligations to reduce them. Blue box measures -

measures of domestic support for agriculture in the framework of programs to limit

and reduce the production of agricultural products.

Amber basket measures are measures that distort foreign trade and create

economic benefits for national producers. WTO member countries are obliged to

determine the general ceiling of these support measures and commit themselves to

reduce them.

Agricultural support included in the green box (permitted) is not included in

the calculation. In addition, support is excluded if its size in the total amount of

subsidies does not exceed 5% of the value of the goods produced, and subsidies

that are not of a per-commodity nature, if their amount does not exceed 5% of the

total value of agricultural products. For developing countries, this figure in both

cases is 10%.64

China's big game

During negotiations on accession to the WTO (2001), China agreed on

individual commitments regarding the volume of the "amber box". The maximum

amount of support for China is limited to a de minimize level of 8.5% (which is

less than that of other developing WTO member states). Under the WTO, China

has no obligation to reduce aggregate support measures.

Thanks to targeted government support and agrarian reforms, China has now

become a major player in the global food market. China is currently ranked among

the largest producers in a number of major agricultural commodities, in particular

rice, potatoes, cotton, and corn.

Beginning in 2004, the Chinese government began to implement agrarian

reforms, the main part of which was increased support for agriculture. In 2004,

direct payments were introduced to support grain-growing farms. The purpose of

this program was to subsidize the production of corn, rice and wheat per unit of

cultivated area. Payments were made at the provincial level, and each province is

free to set its own method of granting subsidies. The payment is approximately US

$ 7.33 per acre (0.4 ha) of crop area. 2007 to 2010 the total amount of direct

payments under this program reached $ 2.2 billion annually.

Measures to expand budget subsidies for agriculture were also laid down in

such state programs as “Comprehensive subsidies per unit of agricultural

resources” (2006), “System of additional payments for new varieties and products”

(2007), “Grain for a green nature” , "National Program for Subsidizing

Agricultural Engineering" (2007). Also in 2007, a pilot drought and flood

insurance scheme was launched.

64 World Trade organization official reports

Page 314: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

314

Under product-specific support, the main subsidized commodities are rice,

wheat, corn, cotton and rapeseed. Since 2007, subsidies for these goods have

increased. So, from 2007 to 2010, the cost of supporting the production of corn

increased 18 times, rice and wheat - 2 times, rapeseed - 1.4 times. Budget funds

were allocated to develop improved varieties and seeds of cereals, as well as to

subsidize transportation costs for the transportation of Japanese rice and cotton

from selected provinces in China. China uses price support measures to subsidize

wheat and rice. The minimum purchase price program for rice was introduced in

2004.

With the aim of increasing grain production capacity in 2015, the Chinese

government launched a pilot program to combine the “three subsidies”. Direct

payments to grain producers, full subsidies for agricultural inputs and the cost of

purchasing improved seed varieties per unit of land area were consolidated into a

single payment in five provinces (Anhui, Hunan, Shandong, Sichuan and

Zhejiang). The total budget allocation for the “three grants” in both pilot and other

provinces increased from $ 22.5 billion in 2014 to $ 22.8 billion in 2015.

Explosive growth in Vietnamese exports

Vietnam has achieved explosive growth in agricultural exports over the past

decades and is now one of the world's five largest exporters of products such as

shrimp, coffee, cashews, rice and peppers. Among emerging economies in Asia,

average rice yields in Vietnam are second only to those in China. Starting in 2017,

the Vietnamese government began to take steps to become a rice exporter country.

In the structure of state support for agriculture, Vietnam actively uses programs

within the framework of a special and differential treatment, most of which are

directed to compensate the costs of low-income farmers for means of production

(seeds, fertilizers).

The mechanism of state promotion of rice production is to provide

preferential loans for temporary storage of grain (during the harvest season, when

the price of grain is low), support of rice fields, as well as government regulation

of market prices.

Food-non-specific support for agriculture in Vietnam is provided in two

directions:

1) exemption from irrigation fees - previously, farmers had to pay annually

fees to companies serving irrigation facilities;

2) subsidizing transport costs for the delivery of agricultural products.

Moldovan incentives. Moldova has been a member of the WTO since 2001.

Export subsidies do not apply. Within the framework of the “green box” in

Moldova, support is provided in the field of scientific research in agriculture, pest

and disease control, the formation of state reserves of wheat, stimulation of

investments in the form of payments covering part of technological investments

aimed at increasing the level of competitiveness of agriculture and overcoming

structural disadvantages of the production chain. Also, since 2014, compensation

for the consequences of natural disasters and activities for the provision of

advisory services in the field of agriculture have been financed in Moldova.

Page 315: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

315

The Moldovan state body providing support to agricultural producers is the

Agency for Interventions and Payments in the Field of Agriculture. Funding is

carried out through the National Fund for Agriculture and Rural Development,

which is formed from annual budget allocations and other sources, including the

funds of the programs of the European Commission. The funds of the National

Fund for the Development of Agriculture and Rural Areas are currently over 45

million euros.

Since 2018, advance subsidies have been introduced in Moldova. Financial

support is provided in the amount of 60-70% of the cost of the business project. In

2019, a government decree was adopted increasing the amount of subsidies for one

producer from 3 to 5 million lei per year (about 300 thousand dollars), and for a

group of producers - up to 7.5 million lei.

According to the law on the principles of subsidizing agricultural producers

in Moldova, the annual financing of the fund from the state budget and other

sources must be at least 2% of the state budget revenues. These funds are allocated

for measures to support agriculture, in particular:

- stimulation of investments in the production of vegetables and fruits in

greenhouses (greenhouses, hotbeds, tunnels). Subsidized 50% of the cost of

equipment, machinery, greenhouse modules; 30% of the cost of building, roofing

material used for the reconstruction of greenhouses, solariums and tunnels. At the

same time, the maximum subsidy amount for one agricultural producer is 1.5

million lei (86.2 thousand dollars);

- stimulating investment in the purchase of agricultural machinery and

special agricultural equipment. Support is provided in the form of compensation in

the amount of 35% of the cost of a unit of equipment produced on the territory of

Moldova and 25% of the cost of a unit of imported equipment. The ceiling is $

17.6 thousand per recipient;

-stimulation of the acquisition of breeding animals and the preservation of

the breeding gene pool. The purchase of breeding animals on breeding farms

included in the List of breeds zoned in Moldova, including imported ones, is

subsidized. The amount of the subsidy is 50%;

- stimulating investments in the development of infrastructure for post-

harvest handling and processing. The construction of packing shops, refrigerated

warehouses for storing fruits, grapes and vegetables is subsidized. The subsidy is

issued in the amount of 50% of the cost of the installed equipment, but not more

than 176.4 thousand dollars;

- support for the formation and functioning of groups of producers for

certain products or a group of similar products. In the first year of operation,

support is provided in the amount of 5% of the volume of products sold, and in

subsequent years it decreases by 1 percentage point. up to 1%. At the same time,

the maximum amount of financial support is 88.2 thousand dollars. The minimum

required volume of sold products of plant origin to receive assistance is 58.8

thousand dollars;

- stimulating investment in the consolidation of agricultural land. Assistance

is provided for the unification of at least three land plots adjacent to each other into

Page 316: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

316

a single real estate object through purchase and sale, exchange, donation. The state

provides support in the amount of 50% of the state duty and payment for notary

services when certifying contracts of purchase and sale, exchange, donation of

agricultural land, etc. The maximum amount of assistance provided to a

manufacturer is 5.9 thousand dollars;

Conclusion. As international experience shows, other countries actively and

on a large scale subsidize agricultural production. In this regard, Uzbekistan needs

to apply a wider range of measures of state support for the agricultural sector of the

economy, including the following.

Development of a comprehensive system of state support and subsidies for

the agricultural sector with the expansion of the list of state support instruments.

When developing and implementing this system, it is necessary to take into

account long-term plans for accession to the WTO and limit the use of measures

that directly distort trade, which affect the competitiveness of enterprises, making

them dependent on government support.

Within the framework of the "Young Entrepreneur" program, introduce

measures to subsidize the opening of enterprises in rural areas and agricultural

start-up projects by young entrepreneurs, covering part of the costs (up to 50%) at

the expense of budget funds.

Study of the possibilities for the use and subsequent approbation of

technologies for minimal tillage of No-Till and Mini-Till soils in the steppe regions

of the country, where the minimum costs for leveling the sown land for the

equipment used within these technologies will be required

References

1. Agbo, M., Rousseliere, D. and Salanie, J. 2015. Agricultural marketing

cooperatives with direct selling: A cooperativenon-cooperative game. Journal of

Economic Behavior & Organization. 109 56–71.

2. Boyabatli, O., Q. D. Nguyen, T. Wang. 2014. Capacity management in

agricultural commodity processing and application in the palm industry. Working

paper.

3. Chen, Y., C. S. Tang. 2015. The economic value of market information

for farmers in developing economics. Prod. & Oper. Management. 24(9) 1441–

1452.

4. Glauber, J. W., P. Westhoff. 2015. The 2014 Farm Bill and the WTO.

American Journal of Agricultural Economics. 97(5) 1287–1297. Kazaz, B., S.

Webster, P. Yadav. 2016. Interventions for an Artemisinin-based Malaria medicine

supply chain. Prod. & Oper. Management. 25(9) 1576–1600.

5. Murali, K., M. K. Lim, N. C. Petruzzi. 2015. Municipal Groundwater

Management: Optimal Allocation and Control of a Renewable Natural Resource.

Prod. & Oper. Management. 24(9) 1453–1472.

6. Orden, D., C. Zulauf. 2015. Political economy of the 2014 Farm Bill.

American Journal of Agricultural Economics. 97(5) 1298–1311.

7. Tang, C. S., Y. Wang, M. Zhao. 2015. The implications of utilizing

market information and adopting agricultural advice for farmers in developing

economics. Prod. & Oper. Management. 24(8) 1197–1215.

Page 317: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

317

QISHLOQ XO’JALIGINI MODERNIZATSIYALASHGA

SARFLANGAN INVESTITSIYALAR SAMARADORLIGI

Shodmonov Qobiljon Qaxramon o’g’li

Qarshi shahar hokimining o’rinbosari

“Investitsiyalar va tashqi savdo bo’limi” boshlig’i

Annotatsiya.Bugungi kunda va istiqbolda qishloq xo’jaligini

modernizatsiyalash chora-tadbirlarni oqilona amalga oshirish, tarmoq korxonalari

faoliyatiga innovatsion resurstejamkor texnika va texnologiyalarni joriy etish,

innovatsion faoliyatni rag’batlantiruvchi investitsiyalar oqimini kengaytirish,

tarmoqda innovatsion faoliyat va faollikni rag’batlantirish chora-tadbirlarini davlat

tomonidan qo’llab-quvvatlashning tashkiliy-iqtisodiy mexanizmlarini

takomillashtirish hozirgi kundagi dolzarb muammolardan biri hisoblanadi. Shu

nuqtai nazardan ushbu maqolada qishloq xo’jaligini rivojlantirish va

modernizatsiyalashga sarflanayotgan investitsiyalar samaradorligiga qaratilgan

taklif va tavsiyalar ishlab chiqilganligi bilan ahamiyatga egadir.

Калит сўзлар: investitsiya, yuqori texnologiyalar, resurstejamkor

texnologiyalar, agrar tarmoq, suv xo’jaligi, investitsyailar samaradorligi, suv

xo’jaligi ob’ektlari, yerlarning sho’rlanishi.

Аннотация.Сегодня и в будущем государство будет принимать меры

по модернизации сельского хозяйства, внедрению инновационных

ресурсосберегающих методов и технологий в отрасли, расширению

инвестиционных потоков для стимулирования инноваций, поощрения

инноваций и активности в секторе. Совершенствование организационных и

экономических механизмов поддержки сегодня одна из самых актуальных

проблем. В этой связи данная статья важна тем, что в ней разрабатываются

предложения и рекомендации по эффективности инвестиций в развитие и

модернизацию сельского хозяйства.

Ключевые слова. инвестиции, высокие технологии,

ресурсосберегающие технологии, аграрный сектор, водное хозяйство,

эффективность инвестиций, объекты водного хозяйства, засоление земель.

Annotation.Today and in the future, the state will take measures to

modernize agriculture, introduce innovative resource-saving methods and

technologies in the industry, expand investment flows to stimulate innovation,

encourage innovation and activity in the sector. Improving organizational and

economic support mechanisms is one of the most pressing problems today. In this

regard, this article is important in that it develops proposals and recommendations

on the effectiveness of investments in the development and modernization of

agriculture.

Keywords. investments, high technologies, resource-saving technologies,

agricultural sector, water management, investment efficiency, water management

facilities, land salinization.

Page 318: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

318

Kirish.Iqtisodiyotni modernizatsiyalash sharoitida investitsiyalarni qishloq

xo’jaligi bilan bog’liq innovatsion ilmiy-tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlariga

jalb qilish, uning natijalarini ishlab chiqarishga tezkor tadbiq etish, istiqbolda agrar

sohada ishlab chiqarish salohiyati va resurstejamkor texnologiyalardan foydalanish

samaradorligini oshirishning tashkiliy, texnik-texnologik va ijtimoiy-iqtisodiy

yo’nalishlarida olib boriladigan islohotlarning ustuvor vazifalaridan biriga

aylantirish bugungi kunning talabidir.

Shu nuqtai nazardan, bugungi kunda va istiqbolda qishloq xo’jaligini

modernizatsiyalash chora-tadbirlarni oqilona amalga oshirish, tarmoq korxonalari

faoliyatiga innovatsion resurstejamkor texnika va texnologiyalarni joriy etish,

innovatsion faoliyatni rag’batlantiruvchi investitsiyalar oqimini kengaytirish,

tarmoqda innovatsion faoliyat va faollikni rag’batlantirish chora-tadbirlarini davlat

tomonidan qo’llab-quvvatlashning tashkiliy-iqtisodiy mexanizmlarini

takomillashtirish hozirgi kundagi dolzarb muammolardan biri hisoblanadi.

O’zbekiston Respublikasining “2021-2023 yillarga mo’ljallangan

investitsiya dasturini amalga oshirish chora-tadbirlari to’g’risida”gi O’zbekiston

Republikasi Prezidenti qarorida “...928,3 trln so’m miqdoridagi markazlashgan va

markazlashmagan investitsiyalar, jumladan 37,5 mlrd AQSH dollari miqdoridagi

xorijiy investitsiyalar o’zlashtirilishini nazarda tutuvchi 2021-2023 yillarda kapital

qo’yilmalarni o’zlashtirishning yig’ma prognoz parametrlari, shuningdek, 2021-

2023 yillarda investitsiyalar va kreditlarni o’zlashtirish hamda jalb qilishning

prognoz parametrlari hamda 226 ta yangi ishlab chiqarish quvvati va 34 mingdan

ziyod ish o’rni yaratilishini nazarda tutuvchi 2021 yilda yirik ishlab chiqarish

ob’ektlari va quvvatlarini ishga tushirish bo’yicha manzilli dastur”65larda

belgilanganligidek, mamlakatimizda xom ashyo bazasini kengaytirish va uni qayta

ishlashni chuqurlashtirish, yuqori qo’shilgan qiymatli raqobatbardosh tayyor

mahsulotlar ishlab chiqarish hajmlarini oshirish, iqtisodiyot tarmoqlariga

to’g’ridan-to’g’ri xorijiy investitsiyalar va yuqori texnologiyalarni keng jalb qilish,

investitsiya loyihalarining ijtimoiy-iqtisodiy samaradorligini ta’minlash, shu

asosda yuqori daromadli ish o’rinlarini yaratish hamda hududlarni jadal ijtimoiy-

iqtisodiy rivojlantirishga alohida ahamiyat qaratilayotganligidan dalolatdir.

Mavzuga oid adabiyotlar sharhi.Investitsiyaning iqtisodiy ahamiyati

to’g’risida fikr yuritiladigan bo’lsa, bu o’rinda “investitsiya” tushunchasining

moliyaviy, mulkiy va intellektual (aqliy) qadriyatlarni takror ishlab chiqarishning

in’ikosi bo’lmish dastlabki va asosiy tushuncha bo’lib maydonga chiqishini

unutmaslik kerak. Ko’pgina iqtisodiyotchi olimlar va amaliyotchilarning asarlarida

investitsiya va u bilan bog’liq bo’lgan boshqa muammolar to’g’risida fikrlar bor.

Masalan, professor Ye.V.Mixaylovaning fikricha, “investitsiya bu - sub’ekt

ixtiyoridagi barcha moliyaviy, moddiy va boshqa boyliklarni kelajakda iqtisodiy

samara olish uchun biror ob’ektga sarflashdir”. Bu o’rinda investitsiyaning

mohiyati bilan mazmunini bozor iqtisodiyotiga moslashtirib ochib berishga harakat

qilingan.

65ЎзбекистонРеспубликасиПрезидентинингҚарори. Ўзбекистон Республикасининг 2021- 2023 йилларга

мўлжалланган инвестиция дастурини амалга ошириш чора-тадбирлари тўғрисида. 28.12.2020. ПҚ-4937-сон

Page 319: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

319

Investitsiyalarning iqtisodiy mazmunining ko’p qirraliligi unga berilgan

ta’riflarning o’zida ham namoyon bo’ladi. Jumladan, Sh.Shodmonov, R.Alimov va

T.Jo’raevlar: “Investitsiyalar - asosiy va aylanma kapitalni ko’paytirishga, ishlab

chiqarish quvvatlarini kengaytirishga pul shaklidagi qo’yilmadir. U pul

mablag’lari, bank kreditlari, aktsiya va boshqa qimmatli qog’ozlar ko’rinishida

amalga oshiriladi. Pul mablag’lari ko’rinishidagi investitsiya nominal investitsiya,

ana shu pul mablag’lariga sotib olish mumkin bo’lgan investitsion resurslar real

investitsiya deyiladi”, deb ta’kidlaydilar66.

D.Tojiboуeva investitsiyalarni quyidagicha ta’riflaydi: “Investitsiya deganda

kelajakdagi natija uchun: ishlab chiqarishni kengaytirish yoki rekonstruktsiya

qilish, mahsulot va xizmatlarni sifatini yaxshilash, malakali mutaxassislar

tayyorlash va ilmiy-tadqiqot ishlari olib borishga mo’ljallangan moliyaviy resurslar

tushuniladi”67. Bundan ko’rinadiki, muallif mazkur ta’rifda investitsion faoliyat

yo’nalishlariga urg’u berib o’tadi.

Tadqiqot metodlari. Tadqiqot jarayonida iqtisodiy tahlil qilish, qiyosiy

taqqoslash, statistik guruhlash, monografik kuzatish, mantiqiy va abstrakt fikrlash

usullaridan foydalanildi.

Tahlil va natijalar. Investitsiya resurslarini shakllantirish investitsiya

jarayonini amalga oshirishning boshlang’ich bosqichi hisoblanadi. Aniq loyiha

kapitalini investitsiyalash va moliyalashtirish turlari bu resurslarga zarur miqdorda

shakllantirishni talab etadi. Qishloq xo’jaligi korxonalarining moliyaviy

investitsiya dasturlariga qaratilgan investitsiya resurslarini shakllantirmasdan

investitsiya jarayonini amalga oshirib bo’lmaydi. Shuningdek, bu jarayon kapitalni

dastlabki jamg’arish jarayoni bilan bevosita bog’liqdir. U qishloq xo’jaligi

korxonalarining foydani taqsimlash doirasida va milliy daromadni taqsimlash

jarayonida davlat miqyosida amalga oshiriladi. Investitsiya resurslarini

shakllantirishning tashqi manbai bo’lib, har xil xo’jalik yurituvchi sub’ektlar va

aholi daromadini jamg’arish hisoblanadi. Ko’pchilik hollarda daromadni dastlabki

jamg’arish salmog’i davlatning iqtisodiy rivojlanish darajasi bilan aniqlanadi.

Qishloq xo’jaligi korxonalarining investitsiya resurslarini ma’lum darajada

shakllantirishning asosi bo’lib, xo’jalikning o’z kapitali hisoblanadi. Investitsiya

resurslarini shakllantirish jarayonidagi bunday investitsiya kapitalining shakli

bo’lib:

- asosiy vositalar va amortizatsiya qilinadigan moddiy aktivlar bo’yicha

amortizatsiya ajratmalari;

- hisobdan chiqariladigan kapital aktivlarni sotishdan olingan daromadlar;

- vaqtincha bo’sh turgan bino, inshoot va texnikalarni ijraga berishdan

tushadigan daromadlar;

- chorva mollarini sotishdan keladigan daromadlari;

- investitsiyalashning ayrim moliyaviy vositalarini sotishdan olingan

tushumlar hisoblanadi.

66 Шодмонов Ш.Ш., Алимов Р.Ҳ., Жўраев Т.Т. "Иқтисодиёт назарияси", -Т., "Молия" нашриёти, 2002, 277. 67 Тожибоева Д. "Иқтисодиёт назарияси": 2-китоб: Олий ўкув юртлари талабалари учун ўқув қўлланма. -Т. "Шарқ", 2003,

79-6.

Page 320: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

320

Qishloq xo’jaligi korxonalarida investitsiya resurslarini shakllantirish

jarayoni uning faoliyati davomida yuz beradi va doimiy xarakterga ega bo’ladi. Bu

jarayon korxonaning investitsion faoliyati davomida har xil manba va salmoqqa

hamda xususiyatlarga ega bo’ladi. Birinchi xususiyati shundan iboratki,

investitsiya resurslarini shakllantirish jarayonining qishloq xo’jaligi korxonalarini

investitsiyalashning barcha bosqichlari bilan bog’liqligidir. Dastlabki

investitsiyalash bosqichi investitsiya resurslarini shakllantirishda aniq loyiha ishlab

chiqishni, loyiha ishlarini bajarish va ularni ekspertiza qilishni moliyalashtirish

uchun amalga oshiriladi. Investitsiyalash bosqichida ular zarur qurilish-montaj

ishlarini bajarishi yoki ayrim vositalarni sotib olishi mumkin.

Qishloq xo’jaligida investitsiya mablag’laridan foydalanishda uning barcha

tarmoqlarini bir-biriga bog’lagan holda uyg’un rivojlantirish, har xil yo’nalish va

turdagi investitsiya sarflarining iqtisodiy samarasini oshirishni ko’zda tutadi.

Investitsiyalar samaradorligini baholashda quyidagi ko’rsatkichlardan

foydalanish maqsadga muvofiqdir:

1. Bevosita ishtirokchilar uchun loyihalarni amalga oshirishda moliyaviy

natijalarni aks ettiruvchi tijorat (moliyaviy) samaradorlik ko’rsatkichi.

2. Mamlakat, hudud va mahalliy byudjetda investitsiya loyihalarini amalga

oshirish natijalarini ifoda qiluvchi byudjet samaradorligi ko’rsatkichi.

3. Mamlakat, hudud, tuman yoki shahar, shuningdek ishtirokchilar

manfaatini hisobga oluvchi va loyiha bo’yicha natijalarni hamda xarajatlarni aks

ettiruvchi iqtisodiy samaradorlik ko’rsatkichi.

Investitsiya mablag’ining samaradorligi quyidagi asosiy ko’rsatkichlar

yordamida aniqlanadi:

Birinchidan, mehnat birligida tejalgan jonli mehnat. Bu ko’rsatkich

investitsiya mablag’lari sarfida mehnat unumdorligining qay darajada o’sgan

hamda mehnatning yengillashganligi bilan ifodalanadi.

Ikkinchidan, mahsulot birligini yetishtirishda qilingan umumiy xarajat. Bu

ko’rsatkich kapital mablag’ sifatidan mahsulot tannarxi pasayganligini ko’rsatadi.

Uchinchidan, 1 so’mlik investitsiya hisobiga iqtisod qilingan mablag’. Bu

ko’rsatkich investitsiya mablag’i sarfida pul mablag’idan qay darajada

foydalanishni ko’rsatib, bir vaqtning o’zida investitsiya mablag’ining rentabelligini

ham o’z ichiga oladi.

To’rtinchidan, sarflangan investitsiya mablag’ini tiklash muddati. Bu

ko’rsatkich investitsiya mablag’i sarfining qoplanish muddatini ko’rsatadi.

Beshinchidan, investitsiya mablag’ining ulushi. Bu ko’rsatkich 1 ga ekin

maydonida yetishtirilgan mahsulot, 1 so’mlik mahsulot yetishtirish uchun

sarflangan xarajat, innovatsion tadbirlarni amalga oshirish uchun sarflanadigan

investitsion mablag’lar miqdorini o’z ichiga oladi.

Har bir korxonaning o’z sharoitidan kelib chiqib, investitsiya bilan

ta’minlanishiga qarab investitsiya mablag’laridan samarali foydalanishning

quyidagi faktorlari mavjud:

- investitsiya qo’yilmalari bilan kompleks ta’minlanishi hamda uni

proportsional tarzda yo’naltirilishi;

Page 321: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

321

- investitsiya qo’yilmalarining yangi loyihalarini tezlatib o’rtadagi vaqtdan,

fonddan foydalanib samaradorlikni oshirishga erishish;

- korxonada mavjud investitsiya mablag’lari hisobiga korxonalarni

rekonstruktsiyalashni tezlatish;

- korxonalarda, qurilish ob’ektlarida mehnat, moddiy resurslardan tejamli

foydalanish;

- investitsiya loyihalarida moddiy rag’batlantirish, ish yuritish, mehnatga

haq to’lash va hokazolarni tashkil etishdan iborat.

Mamlakatimiz milliy iqtisodiyoti tarmoqlarining bozor iqtisodiyotiga o’tishi

investitsiya faoliyatini amalga oshirish mexanizmini o’zgartirishga olib keldi, ya’ni

investitsiya resurslarini markazlashgan holda taqsimlashdan bozor iqtisodiyoti

qonuniyatlari asosida investitsiyalashni hayot zaruriyatiga aylantirdi. Biroq, chet el

va mahalliy investorlarni qo’ygan mablag’lari tezroq qaytadigan va yuqori

daromad keltiradigan sohalar ko’proq qiziqtiradi.

Agrar soha ishlab chiqarishi ko’proq tabiiy omillarga bog’liqligi va foyda yil

yakunida olinishi bilan investorlarni o’ziga jalb eta olmaydi. Biroq, xizmat

ko’rsatish, yer va qishloq resurslaridan samarali foydalanish kabi sohalariga yirik,

megaloyihalar shaklidagi uzoq muddatli investitsiyalarni kiritish, albatta, katta

foyda keltiradi. Yuqorida qayd qilingan ishlab chiqarish yo’nalishlariga

kiritiladigan kapital qo’yilmalarning samaradorligini loyiha ishlab chiqilayotgan

davrda hisob-kitob qilish va investorlarning ishonchini qozonish muhim amaliy

ahamiyatga ega. Qishloq xo’jaligida investitsiya loyihalarining samaradorligini

aniqlash boshqa sohalarga qaraganda tubdan farq qilmaydi. Biroq, tarmoqqa

investitsiya mablag’larini jalb qilishning o’ziga xos yo’nalishlarini alohida

ta’kidlash zarur.

Agrar tarmoqda suv xo’jaligi irrigatsiya tizimini ta’mirlash va tiklash ishlari

uchun davlat tomonidan ajratilayotgan mablag’ talabga nisbatan 65-70 foizni

tashkil etmoqda. Fermer xo’jaliklarida esa erkin mablag’larning yetishmasligi bois,

suv iste’molchilari uyushmalari hisobidagi sug’orish tarmoqlarini tozalash va

ta’mirlash ishlari esa bundan ham ancha past bo’lmoqda.

Demak, yuqoridagi keltirilgan ma’lumotlardan ko’rinadiki,, qishloq xo’jaligi

tarmoqlarini tizimli boshqarish, ya’ni suv xo’jaligi tizimini boshqarish va undan

samarali foydalanish chorasi ko’rilmasa, kelgusida iqtisodiyot tarmoqlarining

rivojlanishida muammolar kelib chiqishi mumkin.

Bugungi kunda mamlakatimiz agrar tarmog’i ichida suv xo’jaligi o’ziga xos

o’rin va ahamiyatga ega. Shu sababli tarmoqda mehnat unumdorligini oshirish,

mahsulot va xizmatlar tannarxini kamaytirish mavjud texnika inshootlarni doimiy

ravishda yangilab borish, ilmiy-tadqiqot ishlarini rivojlantirish orqali innovatsion

ishlanmalarni joriy etish ishlariga alohida e’tibor qaratish maqsadga muvofiq, deb

hisoblaymiz.

Mamlakatimiz istiqbolda qishloq xo’jaligi tarmog’ini bozor talablari

doirasida shakllantirish va rivojlantirish uchun tarmoqning moddiy-texnika

bazasini mustahkamlash zarur. Buning uchun qishloq xo’jaligini zamonaviy bino-

inshootlar, barcha turdagi zamonaviy texnika va texnologiyalar, gidrotexnika

inshootlari hamda boshqa ishlab chiqarish vositalari bilan ta’minlash lozim.

Page 322: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

322

Tarmoqni modernizatsiyalash, suv xo’jaligi ob’ektlari va inshootlarini ta’mirlash,

yangilarini qurish kabi tadbirlarni amalga oshirish uchun tarmoqning investitsion

jozibadorligi va faolligini oshirish lozim.

Mamlakatimizda qishloq xo’jaligi yalpi mahsulotining 98% sug’oriladigan

yerlardan olinmoqda. Respublika bo’yicha sug’orish uchun yiliga o’rtacha 55

mlrd.m3 suv talab etiladi. Bu ko’rsatkich Markaziy Osiyo respublikalarida iste’mol

qilinadigan suvning deyarli yarmiga tengdir. Respublikada foydalanilayotgan

suvning 80% idan ko’p qismi qo’shni davlatlar hududlaridan oqib keladi. Yerlar

sho’rlanishining oldini olish, shuningdek, ariqlar va kollektorlarda suvning yerga

singish darajasini kamaytirish, sug’orish uslubiyatining foydali koeffitsientini

ko’tarish, bir kompleks gektar yerga berilayotgan suv hajmini pasaytirish hisobiga

foydalanilmay chiqarib yuborilayotgan suv hajmini kamaytirish choralarini ko’rish

kerak.

Shuni hisobga olib, suv xo’jaligi tizimining faoliyati sug’orish

texnologiyasini takomillashtirishga qaratilgan bo’lishi kerak. Undan tashqari

sug’orishning progressiv texnologiyalarini joriy qilish katta kapital mablag’ sarfi

bilan bog’liq. Bunday mablag’ ko’pchilik suvdan foydalanuvchilarda yo’q.

Shuning uchun bu muhim masala davlat miqyosida maxsus dastur asosida amalga

oshirilishi kerak. Fikrimizcha, banklar tomonidan yerlarni sug’orish

texnologiyasini takomillashtirish uchun uzoq muddatli, yillik foizi kamaytirilgan

imtiyozli kreditlar ajratilishi lozim. Suv xo’jaligi majmuasi shu kreditlar asosida

suvdan foydalanuvchilar yerlarida sug’orishning yangi texnologiyasini joriy qilish

bo’yicha ish olib borishi kerak. Bu masalaning hal qilinishi, birinchidan, yerlar

sho’rlanib ketishining oldini olish imkoniyatini bersa, ikkinchidan, har bir gektarga

sarflanayotgan suv miqdorini kamaytiradi, uchinchidan esa, sug’orishda mehnat

unumdorligi oshib, o’simliklarning sug’orish davri qisqaradi.

Shuningdek, mamlakatimiz iqtisodiyotida investitsion faollikni oshirish,

xususan suv xo’jaligi tizimida investitsiya muhitini yaxshilash, o’z navbatida

iqtisodiyotdagi muhim tarkibiy o’zgarishlarni izchil amalga oshirish

imkoniyatining kengayishiga sabab bo’ladi.

Xorijiy davlatlar tajribasi ko’rsatishicha, mamlakatimizda sug’oriladigan

yerlardan foydalanishda hamda ekspluatatsion va meliorativ xarajatlarni qoplashda

davlatning hamda bevosita suvdan foydalanuvchilarning ulushli ishtiroki maqsadga

muvofiq bo’ladi. Hozirgi kunda suv xo’jaligi tizimi irrigatsion tarmoqlari barcha

xarajatlarining 40 foizi miqdoridagi ulushi davlat byudjeti mablag’lari hisobidan

qoplanmoqda.

Hozirgi davrda investitsion mablag’lar yangi, samarali texnologiyaga hamda

intellektual mulkni barpo etishga ham sarflanishi maqsadga muvofiqdir. Bu

muammoning to’g’ri, samarali hal etilishi ma’lum miqdordagi investitsiyalar

sarflanishini ob’ektiv ravishda talab etadi.

Shu bois, bozor iqtisodiyoti sharoitida investitsion siyosatni shakllantirishda

quyidagilarga alohida e’tibor berish kerak:

- tender asosida raqobatbardosh loyihalarni tanlash. Bu suv xo’jaligida

investitsion loyihalar bozori barpo etilishini ta’minlaydi;

Page 323: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

323

- suv xo’jaligi uchun mo’ljallangan investitsiyalarning iqtisodiy jihatdan

asoslanishi. Suv xo’jaligi tabiiy-iqtisodiy omillarining xususiyatlari real hisobga

olingan holda iqtisodiy-ijtimoiy natijalari aniqlangan bo’lishi zarur;

- suv xo’jaligi tizimini moliyalashtirish bugungi kunda asosan davlat

byudjeti mablag’lari hisobidan amalga oshirilmoqda. Lekin ajratilgan mablag’lar

tizim barqarorligini ta’minlashda kamlik qilmoqda. Shu sababli suv xo’jaligi

tizimini boshqa moliyaviy resurslar, jumladan tashqi investitsiyalarni jalb qilish

asosida rivojlantirish bugungi kunning dolzarb masalasi hisoblanadi.

Barcha omillarni e’tiborga olgan holda sarflanadigan investitsiyalar suv

xo’jaligining mustahkam moddiy-texnika bazasini barpo etadi. Ular yangi ish

joylari barpo etilishini ta’minlaydi, suv xo’jaligida band bo’lgan tadbirkorlarning

bilimlarini, malakalarini yuksaltiradi, bozor munosabatlarini shakllantiradi.

Ularning uyg’unlashishi natijasida tarmoqda xizmat ko’rsatish va yetishtiriladigan

mahsulotlar hajmi ko’paytirilib, raqobatbardoshligi oshadi. Bu, o’z navbatida,

aholini va davlat talabining qondirilishini ta’minlaydi, fuqarolarning turmush

darajasini yuksaltiradi. Bularning hammasi investitsiyalarning iqtisodiy-ijtimoiy

ahamiyati katta ekanligidan dalolat beradi.

Shuningdek, bugungi kunda suv xo’jaligida bir qancha muammolar

uchraydiki, ularni bartaraf etish uchun ham tarmoqda investitsion faollikni

oshirishni zaruriyat qilib qo’yadi, jumladan:

– tizim korxonalarining asosiy fondlari va zaruriy texnologik vositalarning

ma’nan va jismonan eskirganligi va ta’minlanish darajasining pastligi;

– amortizatsiya fondidan foydalanishning keskin qisqarishi;

– suv xo’jaligida fan yutuqlaridan, shu jumladan yangi texnologiyalardan

foydalanish darajasining juda pastligi va boshqalar.

Bizningcha, suv xo’jaligida investitsiyalarni samarali joylashtirish quyidagi

muhim masalalarning hal etilishiga xizmat qiladi:

birinchidan, suv xo’jaligi tizimida investitsiya va investitsion faollik

tushinchalarining iqtisodiy-ijtimoiy mohiyatini ochib berish;

ikkinchidan, qishloq va suv xo’jaligi va uning alohida tarmoqlari

xususiyatlariga mos ravishda investitsion faollik iqtisodiy kategoriyalarining

o’zaro bog’liqlik, to’ldiruvchanlik, aloqadorlik va ta’sir etish jihatlarini asoslash;

uchinchidan, suv xo’jaligi tizimida investitsion jozibadorlikni oshirish

omillaridan unumli foydalanish natijasida paydo bo’ladigan yangi zaxiralar

miqdorini aniqlash va uni ishga solish chora-tadbirlarini ishlab chiqish va

boshqalar.

Umuman olganda, investitsiyalar suv xo’jaligini barqaror rivojlantirishda

muhim omil bo’lib, tarmoq korxonalari va investitsiyalarning sarflanishi, ularning

fond bilan yuqori darajada qurollanishi darajasini oshirish uchun shart-sharoit

yaratadi. Chunki, suv xo’jaligini asosiy fondlar bilan ta’minlab, uning samarasini

oshirish investitsiyalash darajasiga bog’liqdir. Tizimda asosiy fondlarni tiklash,

to’ldirish, takomillashtirish va ko’paytirish uchun ajratilgan mablag’ investitsiya

mablag’i deb yuritiladi. Bunda ishlab chiqarishga bog’liq va bog’liq bo’lmagan

asosiy fondlarni yangilash va eskilarini takomillashtirish hamda qo’shimcha

yangilarini sotib olishga ketgan mablag’lar tushuniladi.

Page 324: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

324

Xulosa. Xulosa qilib aytganda, mamlakatimiz iqtisodiyot tarmoqlarini

modernizatsiyalash sharoitida investitsiya faoliyatini amalga oshirish mexanizmini

o’zgartirishga olib keldi. Ya’ni, investitsiya resurslarini markazlashgan holda

taqsimlashdan bozor iqtisodiyoti qonuniyatlari asosida investitsiyalashni hayotiy

zaruriyatga aylantirdi. Biroq, chet el va mahalliy investorlarni qo’ygan mablag’lari

tezroq qaytadigan va yuqori daromad keltiradigan sohalar ko’proq qiziqtiradi.

Qishloq xo’jaligining o’ziga xos xususiyatlari va ko’proq tabiiy omillarga

bog’liqligi investorlarni o’ziga jalb eta olmaydi.

Shu sababli tarmoqqa investitsiya mablag’larini jalb qilishning o’ziga xos

yo’nalishlarini alohida belgilab berish zarur.

Umuman olganda, istiqbolda investitsion loyihalarni amalga oshirish

jarayonida qishloq xo’jaligi korxonalarining nafaqat kreditga layoqatliligini

aniqlash, balki ularning loyiha tahlillari hamda samaradorligiga ham e’tiborini

qaratish zarur. Bu esa, investitsiyalarning iqtisodiy jihatdan asoslangan bo’lishini

va moliyalashtiruvchi muassasa tomonidan uning jozibadorligi yoki foydaliligiga

to’la ishonch hosil qilishni taqozo qiladi.

Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati:

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг Қарори. Ўзбекистон

Республикасининг 2021- 2023 йилларга мўлжалланган инвестиция дастурини

амалга ошириш чора-тадбирлари тўғрисида. 28.12.2020. ПҚ-4937-сон

2. Шодмонов Ш.Ш., Алимов Р.Ҳ., Жўраев Т.Т. "Иқтисодиёт

назарияси", -Т., "Молия" нашриёти, 2002, 277-6.

3. Тожибоева Д. "Иқтисодиёт назарияси": 2-китоб: Олий ўкув юртлари

талабалари учун ўқув қўлланма. -Т. "Шарқ", 2003, 79-6.

4. Шохужаева Зебо Сафоевна. Зарубежный опыт в сельском хозяйстве

по использованию водных ресурсов // Economics. 2020. №1 (44). URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/zarubezhnyy-opyt-v-selskom-hozyaystve-po-

ispolzovaniyu-vodnyh-resursov .

5. Shoxo'jayeva Z. S., Norqobilov M. Problems of rational use of water

resources in agriculture of the Republic of Uzbekistan //Наукаитехника.

Мировыеисследования. – 2020. – С. 25-28.обращения: 03.03.2021).

6. Efficiency Of Formation And Use Of Water Resources In Irrigated

Agriculture Of The Republic Of Uzbekistan. ZS Shoxujaeva, MN Utkirovna - The

American Journal of Interdisciplinary Innovations, 2020

7. Шохўжаева З.С., Маманазарова Н.Ж. Эффективность

инновационных процессов в сельскохозяйственном развитии //Минтақа

иқтисодиётини инвестициялашнинг молиявий-ҳуқуқий ва инновацион

жиҳатлари. – 2020. – С. 329-333.

8. Shoxo'jayeva Z. S. Problems and solutions in the water sector of the

region //Наукаитехника. Мировыеисследования. – 2020. – С. 21-24.

9. ШохўжаеваЗ.С., АкбароваШ.Я.

ЭффективностьинвестицийвэкономикуКашкадаринскойобласти

//Минтақаиқтисодиётиниинвестициялашнингмолиявий-

ҳуқуқийваинновационжиҳатлари. – 2020. – С. 203-208.

Page 325: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

325

10. Z.S.Shoxujaeva. Economic efficiency of water resources use in the

agricultural sector. Monograph. T.: "Economy and Finance" Publishing House,

2012.http://scholar.google.com/scholar?cluster=9083367974115155298&hl=en&o

i=scholarr

11. Shoxujaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna. Analysis

of economic efficiency of the use of irrigated land in agriculture and factors on

them. https://cibg.org.au/index.php/cibg/article/view/article_10445.html

12. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Samandarov Mirzoxid

Mirjamilovich.Development of entrepreneurship and improvement of

organizational and economic bases of its state regulation. ACADEMICIA: An

International Multidisciplinary Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-

7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI

10.5958/2249-7137.2021.00780.1.

13. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Murodova Nargiza Utkirovna.

Organizational and economic basis for the development of cotton and textile

clusters. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal.

https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February 2021 Impact Factor:

SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00531.0

14. Shoxo'jaeva Zebo Safoevna, Temirova Feruza Sagdullaevna. Food

provision of the population of the Republic of Uzbekistan in pandemy conditions:

problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary

Research Journal. https://saarj.com. ISSN: 2249-7137 Vol. 11, Issue 2, February

2021 Impact Factor: SJIF 2020 = 7.492. DOI 10.5958/2249-7137.2021.00535.8.

Page 326: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

326

V-ШЎЪБА. ИЛМ-ФАН, ТЕХНИКА ВА ИННОВАЦИЯЛАР

САМАРАДОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА ОЛИМА АЁЛЛАРНИНГ

ИШТИРОКИ

БАТАТ НАВЛАРИНИНГ ЎСИШИ, ҲОСИЛДОРЛИГИ,

САҚЛАНУВЧАНЛИГИ ВА БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИГА КЎЧАТ

ЎТКАЗИШ МУДДАТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ

Амaнтурдиев И.Х. - Самарқанд ВМИ доценти

Шамсиев А.А. - ТошДAУ Самарқанд филиали

бўлим бошлиғи, қ.-х.ф.ф.н(PhD)

Турсунов Ғ.С. - Самарқанд ВМИ мустақил изланувчиси

Аннотация: Мақолада суғориладиган типик бўз тупроқларда батат

навларини турли кўчат ўтказиш муддатларида ўсиши, ҳосил шаклланиши,

ҳосилдорлиги, сақланувчанлиги ва биокимёвий таркибини ўрганиш

натижалари келтирилган. Батат навларининг ўсиши, ривожланиши ва

маҳсулдорлигига кўчат ўтказиш муддатлари сезиларли таъсир этиб, энг кўп

кўчат чиқими (15,0-20,7 дона), баланд бўйли (158,1-191,6 см), шохланган

(13,6-15,6 дона), бақувват палакли, баргланган (219-274 дона) ёки барг

сатҳили (0,66-0,78 м2) ўсимликлар кўчатлар 30 апрелда ўтказилганда қайд

этилди. Кўчат ўтказиш муддатлари ва ўрганилган батат навлари бўйича

ҳосилдорлик гектаридан 34,5-53,6 тоннагача ўзгариб, энг юқори товар

ҳосилдорлик (50 т/га ва ундан зиёд) батат Сочакинур, Тойлоқи ва Филиал

навлари кўчати 30 апрелда ўтказилганда кузатилди. Шунда сақлангандан

сўнг соғлом стандарт туганаклар чиқими 93,5-96,5% ни ташкил этиб,

биокимёвий таркиби узоқ сифатли сақланиши қайд қилинган.

Калит сўзлар. Батат навлари, кўчат чиқими, ўтказиш муддатлари, ўсув

даври, барг юзаси сатҳи, товар ҳосилдорлик, туганак биокимёвий таркиби.

Аннотация: В статьи изложены результаты изучения влияния сроков

высадки рассады на рост, формирование урожая, урожайность, сохраняемост

и биохимический состав клубней сортов батата в условиях орошаемых

типичных сероземов. Выявлено, что сроки высадки рассады сортов батата

существенно влияют на рост и продуктивност растений и при этом отмечены

наибольший выход рассады (15,0-20,7 шт. с 1 клубня), высокорослый (158,1-

191,6 см), ветвистый (13,6-15,6 шт. с куста) с мощной ботвой, облиственный

(219-274 шт.) и площади листовой поверности (0,66- 0,78 м2 с 1 куста) при

высадки рассады 30 апреля. По срокам высадки и изучаемым сортам батата

урожайност колебалас в пределах 34,5-53,6 т/га и самый высокий урожай

товарных клубней (50 т/га и более) наблюдали при высадки рассады 30

апреля у сортов батата Сочакинур, Тойлоки и Филиал. При этим отмечен

наибольший(93,5-96,5%) выход здоровых стандартных клубней с хорошими

биохимическим составом при длительном хранении.

Ключевыеслова: Сорта батата, выход рассады, сроки высадки,

вегетационный период, площад листовой поверхности, товарный урожай,

биохимический состав клубней.

Page 327: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

327

Abstract: The article presents the results of studying the effect of the timing

of planting seedlings on the growth, formation of the yield and productivity of

varieties of sweet potatoes in conditions of irrigated typical gray soils. It was

revealed that the timing of planting seedlings of varieties of sweet potato

significantly affects the growth and productivity of plants, and at the same time,

the highest seedling yield (15.0-20.7 pcs. from 1 tuber), tall (158.1-191.6 cm ),

branched (13.6-15.6 pcs. from a bush), with powerful tops, leafy (219-274 pcs.) or

leaf area (0.66- 0.78 m2 from 1 bush) when planting seedlings 30 April. In terms of

planting dates and the studied sweet potato varieties, the yield varied within 34.5-

53.6 t/ha, and the highest yield of marketable tubers (50 t/ha or more) was

observed when the seedlings were planted on April 30 in the sweet potato varieties

Sochakinur, Toyloqi and Filial. Х.И.good biochemical composition during long-

term storage was noted.

Key words: Sweet potato varieties, seedling yield, planting dates, growing

season, leaf area, marketable yield, biochemical composition of tubers.

Мавзунинг долзарблиги. Батат тропик ва субтропик мамлакатларида

асосий озиқ-овқат экини сифатида кенг майдонларда етиштирилади.

Мамлакатимизда эса батат янги экин бўлсада, унинг турли ҳудуд тупроқ

ва иқлим шароитлари учун мос навларини яратиш, уларни етиштириш

агротехнологияларини ишлаб чиқиш борасида ишлар олиб борилмоқда.

Батат экини бўйича тадқиқотлар ўтказилиб, у жадал кўпаювчи, юқори

махсулдор экин эканлигини қайд этиб, муайян тупроқ-иқлим шароитига мос

навлари, уларни ўстириш технологиясининг айрим элементларини ўрганиб,

тавсиялар беришган (Х.Н.Атабаева, Ж.Б.Худойқуллов, 2018). Бундан

ташқари Ўзбекистон Республикаси Давлат реестрида 2021 йилдан бошлаб

ҳудудларда экиш учун бататнинг Хазина, Хазина-1, Гулистон, Сирдарё,

Сочакинур, Тойлоқи навлари тавсия этилди, Филиал нави Давлат синовига

топширилди[9]. Лекин, бу навларни ўстириш ва узоқ муддатга сифатли

сақлаш технологиясини ишлаб чиқиш борасида изланишлар етарлича

ўтказилмаган.

Тадқиқот мақсади. Суғориладиган типик бўз тупроқлари

шароитида батат навларини турли кўчат ўтказиш муддатларида ўсиши, ҳосил

шаклланиши, ҳосилдорлиги, сақланувчанлиги ва биокимёвий таркибини

ўрганиш асосида барқарор юқори ва сифатли ҳосилни таъминловчи

истиқболли навларни ажратиш, уларни ўстиришда мақбул кўчат ўтказиш

муддатларини ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг усуллари. Тажриба даласида барча кузатиш, ҳисоблаш,

ўлчаш ва таҳлиллар умумқабул қилинган услуб ва тавсиялар асосида олиб

борилди [3,4,5,6]. Дала тажрибаларида олинган натижаларнинг статистик

таҳлили Microsoft Exсel дастури ёрдамида Б.А.Доспехов [2] усулида

ҳисобланди.

Тадқиқотнинг натижалари. Дала тажрибалари 2019-2020 йиллар

мобайнида Самарқанд вилояти Иштихон тумани “Барот Турдиев” фермер

хўжалигининг суғориладиган типик бўз тупроқларида олиб борилди.

Page 328: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

328

Механик таркиби ўрта қумоқ, сизот сувлари сатҳи 10-12 м чуқурликда

жойлашганлиги, ҳайдов (0-30 см) қатламида гумус миқдори – 0,89%, умумий

азот – 0,082%, фосфор – 0,14%, ҳайдов ости (31-50 см) қатламида эса, мос

равишда, гумус – 0,82, умумий азот – 0,07 ва фосфор – 0,09 фоизни ташкил

этади. Нитрат азот миқдори ҳайдов ва ҳайдов ости қатламларининг 1 кг

тупроғида 4,46-6,74 мг, ҳаракатчан фосфор – 14,26 – 16,38 ва алмашинувчан

калий 184-208 мг/кг бўлиб, тажриба даласининг ҳайдов қатлами ҳаракатчан

азот билан жуда кам, ҳаракатчан фосфор билан кам ва алмашинувчи калий

билан ўртача даражада таъминланган.

Тажрибада бататнинг Хазина (стандарт), Сочакинур, Тайлоқи, Филиал

навларининг кўчатлари 10,20,30.04,10,20,30.05 ва 10.06 муддатларида 90х20

см тартибда экилиб, ўзаро таққосланди. Барча навларнинг бир хил вазнли,

яъни 120-150 граммли уруғлик туганаклари олиниб, плёнкали

кўчатхоналарда 4-5 см чуқурликда кўмилиб, 65-70 % намликда 45-48 кун

давомида парвариш қилиниб, 4-5 чинбарглари кўчатлари экиш муддатлари

бўйича етиштирилди ва далага экилди. Делянканинг майдони 36 м2,

такрорлар сони 4 та бўлди. Кўчатлар ўтказишолди юпқа плёнка билан пушта

ёпилди ва тешилиб, кўчат ўтказилди.

Батат навлар туганакларининг сақланувчанлигини ўрганиш мақсадида

ҳар бир нав ва экиш муддатларидан 40 килограммдан ўрта вазнли туганаклар

ковлаш вақтида ажратилиб, яшикларга жойланиб, қуритилиб, оддий

омборхоналар шароитида сақланувчанлиги ва ойма-ой биокимёвий

таркибининг ўзгариши аниқланиб борилди. Сақланувчанлик табиий сўлиш,

ҳўл ва қуруқ чиришлар, ўсимта ҳосил қилиш орқали, биокимёвий таркиби эса

қуруқ модда – термастстда қуритиш, крахмал – солиштирма массаси бўйича,

шакар – цианат усулида, “С” витамини – И.К.Мурри усулида аниқланади.

Сақланувчанлик даражаси, агар жами нобудгарчиликлар 3 фоизгача

бўлса, 3 балл берилиб, аъло; 3-5 балл – яхши; 5-8 балл – қониқарли; 8-10 балл

– ёмон; 10 баллдан ошса, жуда ёмон деб баҳоланди.

Кўчат ўтказиш муддатлари бўйича ўрганилган янги батат навларидан кўчат

чиқими ҳар бир уруғлик туганакдан 13,5 дан 20,7 донагача ўзгарди. Барча

навлардан энг кўп кўчат чиқими 20 апрелдан 10 майгача экилганда қайд

этилди. Кўчат ўтказиш 10 апрелда амалга оширилганда навлар бўйича 13,5-

19,1 дона кўчат олинган бўлса, 20 апрелда – 14,5-20,2; 30 апрелда – 15,0-20,7

кўчат олиниб, кейинги муддатларда камайгани кузатилди. Ўсув даври

давомийлиги синалган навлар ва экиш муддатлари бўйича 122 дан 143

кунгачани ташкил этди. Кўчат 10 апрелда ўтказилганда ўсув даври Хазина

навида 143 кунни, бошқа ўрганилган навларда эса 126-134 кунни ташкил

этди. Кейинги экиш муддатларида ўсув даври 2-7 кунгача қисқаргани ва 122-

136 кунни ташкил этгани кузатилди.

Батат навларининг ўсиш ва ривожланишига кўчат ўтказиш

муддатларининг таъсирини ўрганиш мақсадида далага кўчат ўтказилганнинг

30, 60, 90 ва 120-кунлари ўсимлик бўйи, ён шохлар сони, баргланганлиги ва

барг сатҳи аниқланди.

Page 329: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

329

Маълумотларга кўра, батат навларининг бўйи, шохланиши,

баргланганлиги ёки барг сатҳи шаклланишига кўчат ўтказиш муддатлари

сезиларли таъсир кўрсатди. Ўсув даврининг 30-кунидаёқ энг баланд бўйли

навлар бўйича(25,8-34,6 см), шохланган(2,2-4,9 дона), баргланган(59-78 дона)

ва барг сатҳили(0,18-0,21 м2) ўсимликлар кўчатлар 30 апрелда ўтказилганда

олинди. Ушбу қонуният ўсув даври охиригача сақланди ва мос равишда,

158,1-191,6 см, 13,6-15,6 дона, 219-274 дона, 0,66-0,78 м2 бўлгани маълум

бўлди. Синалган Сочакинур, Тойлоқи ва Филиал навлари стандарт Хазина

навига нисбатан ўсиш ва ривожланиши бўйича устун эканлиги кузатилди.

Бошқача қилиб айтганда, ўсув даврининг 120-куни батат стандарт Хазина

нави майдон бирлигида 36,6 минг м2 барг шакллантирган бўлса, бошқа

синалган навлар 3,9-6,6 минг м2 кўп барг сатҳи ҳосил қилгани кузатилди.

Батат навларининг ҳосил тўплаш жадаллигига кўчат ўтказиш

муддатларининг таъсири шуни кўрсатдики, стандарт Хазина нави кўчатлари

10 апрелда ўтказилганда ўсув даврининг 30-куни бир туп палак вазни 220,

туганак ҳосили эса 158 граммни, 20 апрелда – 225 ва 165, 30 апрелда – 232 ва

176 граммни ташкил этиб, кейинги экиш муддатларида камайиб 224-230 ва

161-170 граммни, ўсув даври охирида ҳам ушбу қонуният сақланиб, энг

юқори палак вазни 446 г, туганак ҳосили 1018 г экиш 30 апрелда амалга

оширилганда олинди.

Ўрганилган бошқа навларда ҳам юқоридаги тенденция такрорланиб,

энг юқори палак ва туганак массаси (524 ва 1259 г) батат Сочакинур навида

қайд этилди.

Маҳсулдорлик кўрсаткичлари ва навларнинг морфологик белгилари

кўчат ўтказиш муддатлари бўйича кескин фарқланиб, бир тупдаги туганак

ҳосили стандарт Хазина навида 987-1108 г, туганаклар сони 6,5-6,7 дона,

битта туганак вазни 149,5-165,4 граммни ташкил этди. Бошқа синалган

навларда бу кўрсаткич юқори бўлиб, энг юқори маҳсулдорлик экиш

муддатлари бўйича 1262-1389 г, туганаклар сони 8,0-8,2 дона, битта туганак

вазни 156,1-169,4 г Сочакинур навида олинди.

Олинган маълумотларга кўра, ҳосилдорлик навлар ва тажриба

вариантлари бўйича гектаридан 34,5-53,6 тоннагача ўзгарди(1-жадвал).

Стандарт Хазина нави 10 апрелда экилганда ҳосилдорлик 34,5, 20

апрелда – 37,8, 30 апрелда энг юқори - 40,3 тоннани ташкил этиб, кейинги

экиш муддатларида ҳосилдорлик камайиб, 35,0-37,6 т/га ни ташкил этди. Энг

юқори қўшимча ҳосил(5,8 т/га ёки 116,8%) кўчатлар 30 апрелда экилганда

олиниб, товар ҳосилдорлик 39,5 т/га ёки 98,2% эканлиги маълум бўлди.

Ўрганилган бошқа бошқа навларда ҳам энг юқори ҳосилдорлик(50,2-53,6

т/га), шундан товар ҳосил 49,4-53,6 т/га ёки 98,5-99,0%) кўчатлар 30 апрелда

ўтказилганда олиниб, қўшимча ҳосилдорлик 6,4-7,2 т/га ни ёки 114,6-115,5 %

ни ташкил қилди.

Батат навлар туганагининг сақланувчанлигини аниқлаш мақсадида ҳар

бир синалган нав ва ўтказиш муддатлари вариантларидан ковлангач, 40

килограммдан туганаклар яшикларга жойланиб, одатдаги омборхона

шароитида сақлаш жараёнида – октябр, ноябр, декабр, январ ва феврал

Page 330: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

330

ойларида табиий сўлиш, ўсимта ҳосил қилиш, ҳўл ва қуруқ чиришлар ойма-

ой аниқланиб, жами нобудгарчиликлар ҳисобланди. Шундан сўнг сақлангач,

соғлом стандарт туганаклар чиқими белгиланди.

1-жадвал.

Батат навларининг турли экиш муддатларида ҳосилдорлиги

ва товарлилиги (2019-2020 йй.)

№ Кўчат ўтқазиш

муддати

Ўртача

ҳосилдорлик,

т/га

Шундан товар ҳосил Стандартга нисбатан

т/га % т/га %

Хазина навида(st.)

1. 10.04 34,5 33,6 97,4 - 100,0

2. 20.04 37,8 36,9 97,7 3,3 109,6

3. 30.04 40,3 39,5 98,2 5,8 116,8

4. 10.05 37,6 36,8 98,0 3,1 109,0

5. 20.05 36,1 35,3 97,8 1,6 104,6

6. 30.05 35,0 34,1 97,6 0,5 101,4

S (%) = 1,8-3,5

ЭКФ05 (т/га) = 2,1-2,7

Сочакинур навида

7. 10.04 46,4 45,5 98,2 - 100,0

8. 20.04 49,8 49,1 98,7 3,4 107,3

9. 30.04 53,6 53,2 99,0 7,2 115,5

10. 10.05 51,5 50,8 98,8 5,1 111,0

11. 20.05 50,7 49,9 98,5 4,3 109,3

12. 30.05 49,4 48,6 98,5 3,0 106,5

S (%) = 0,9-2,5

ЭКФ05 (т/га) = 1,4-2,3

Тойлоқи навида

13. 10.04 43,8 42,8 97,8 - 100,0

14. 20.04 47,9 46,9 98,0 4,1 109,4

15. 30.04 50,2 49,4 98,5 6,4 114,6

16. 10.05 48,1 47,4 98,6 4,3 109,8

17. 20.05 46,4 45,6 98,2 2,6 105,9

18. 30.05 45,1 44,4 98,1 1,3 103,0

S (%) = 1,5-2,6

ЭКФ05 (т/га) = 1,4-2,1

Филиал навида

19. 10.04 45,2 44,2 98,0 - 100,0

20. 20.04 48,5 47,7 98,4 3,5 107,3

21. 30.04 51,8 51,2 98,8 6,6 115,1

22. 10.05 49,2 48,5 98,6 4,0 108,6

23. 20.05 47,8 47,0 98,4 2,6 105,8

24. 30.05 47,0 46,1 98,1 1,8 104,0

S (%) = 1,1-2,5

ЭКФ05 (т/га) = 1,3-2,8

Тадқиқотларнинг кўрсатишича, жами табиий сўлиш ўрганилган батат

навларида кўчат ўтказиш муддатлари бўйича 3,5 дан 6,6 фоизгача, жами

нобудгарчиликлар эса 3,5 дан 7,3 фоизгача ўзгарди. Сақлангандан сўнг

соғлом стандарт туганаклар чиқими 92,5-96,5% ни ташкил қилди. Энг яхши

Page 331: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

331

сақланувчанлик даражаси (3,5-5,0 балл) батат Филиал, Тойлоқи ва Сочакинур

навлари кўчати 30 апрелда ўтказилганда қайд этилди. Батат стандарт Хазина

навида ҳам бу муддатда энг кам (6,5 балл) нобудгарчилик кузатилди. Кўчат

ўтказишнинг эрта ёки кеч ўтказилиши сақлангач, соғлом стандарт туганаклар

чиқимининг 0,2-1,7 % гача камайиши олиб келди.

Шундай қилиб, батат навларини кўчатини мақбул муддат 30 апрелда

ўтказиш сақлангач, 93,5-96,5% соғлом стандарт туганаклар чиқимини

таъминлади.

Батат навлари кўчати турли муддатларда ўтказилиб, йиғиштирилган

туганаклар биокимёвий таркибининг сақлаш жараёнида – ноябр, декабр,

январ ва феврал ойларида ўзгариши – қуруқ модда, крахмал, қанд, оқсил ва

аскорбин кислотаси бўйича ўрганилганда, кўчат ўтказиш муддатлари ва

синалган навлар бўйича сезиларли даражада фарқланиши қайд этилди. Батат

ўрганилган барча навларида кўчат ўтказиш муддатларининг таъсири ноябр-

январ ойларида сезилмай, феврал ойида туганаклар биокимёвий таркибининг

кескин ўзгаргани кузатилди. Энг юқори сифатли биокимёвий таркибга эга,

яъни қуруқ модда-21,3-23,3%, крахмал-13,3-14,1%, қанд-5,3-5,5%, оқсил-1,8-

2,0%, “С” витамини-6,7-12,6 мг/% туганаклар кўчатлар 30 апрелда ўтказилиб,

йиғиштирилган муддатда олинди.

ХУЛОСАЛАР

1. Батат янги навларининг ўсиши, ривожланиши ва маҳсулдорлигига

кўчат ўтказиш муддатлари сезиларли таъсир кўрсатиб, энг кўп кўчат чиқими

(15,0-20,7 дона), баланд бўйли (158,1-191,6 см), шохланган (13,6-15,6 дона),

бақувват палакли, баргланган (219-274 дона) ёки барг сатҳили (0,66-0,78 м2)

ўсимликлар кўчатлар 30 апрелда ўтказилганда қайд этилди.

2. Энг юқори товар ҳосилдорлик (50 т/га ва ундан зиёд) батат

Сочакинур, Тойлоқи ва Филиал навлари кўчати 30 апрелда ўтказилганда

кузатилди. Шунда сақлангандан сўнг соғлом стандарт туганаклар чиқими

93,5-96,5% ни ташкил этиб, узоқ сифатли сақланиши қайд қилинди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Атабаева Х.Н., Худойқулов Ж.Б. Ўсимликшунослик (дарслик).

Тошкент. 2018. -Б. 279-282

2. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. –М.: “Агропромиздат”,

1985. – С.280-285.

3. Ермаков А.И. Методы биохимического исследования растений.

Ленинград. Агропромиздат. 1987. –С. 456.

4. Кирюхин В.П. Методика физиолого-биохимических исследований

картофеля. М., 1989.-С.101-107.

5. Методика государственного сортоиспытания с.-х. культур. Выпуск

1. Общая часть. Москва. “Колос”, 1974. –Б. 476.

6. Методика исследований по культуре картофеля (ВНИИКХ). М.,

1967.-С.210.

7. Остонақулов Т.Э., Зуев В.И., Қодирхўжаев О.Қ. Мевачилик ва

сабзавотчилик (Сабзавотчилик). Тошкент. Наврўз. 2019. -Б. 552.

Page 332: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

332

8. Остонакулов, Т. Э., & Шамсиев, А. А. (2020). Сорта сладкого

картофеля и особенности технологии их возделывания. Картофел и овощи,

(12), -С.18-20.

9. Ўзбекистон Республикаси ҳудудида экишга рухсат этилган қишлоқ

хўжалик экинлари Давлат реестри. 2020. –Б. 103

МОНИТОРИНГ ВОДОПОТРЕБЛЕНИЯИ ВОДООТВЕДЕНИЯ ПО

ИЗГОТОВЛЕНИЮ ШИФЕРА

Бобоева Гульмира Содиковна - Самаркандский

государственный архитектурно-строительный институт

Аннотация. В этой статье приведены нормативные расчёты

водопотребления и водоснабжения по шиферному производству, приведены

расходы воды на технические процессы и для хозяйственно-питьевых нужд.

А также, анализы сточных вод, мониторинг и эффективност очистного

сооружения.

Ключевые слова: водопотребление, расчет,химический

состав,сточные воды, очистка, анализ,шифер.

Введение.Обеспечение водой промыщленных предприятий является

одной важных народно хозяйственных задач. В подавляющем большинстве

отраслей промышленности вода используется в технологических процессах

производства. Требования к количеству и качеству подаваемой воды

определяются характером технологического просесса. Выполнение этих

требований системой водоснабжения обеспечивает нормальную работу

предприятия и надлежащее качество впускаемой продукции.

Кроме воды для технологических нужд, на каждом предприятии

требуется вода для хозяйственно-питьевых нужд рабочих и служащих, а

также для целей пожаротушения. Стремительный научно-технический

прогресс, бурный рост промышленности, энергетика, автотранстпорта влияет

на окружающую среду и, в частности, на состояние воздушного и водного

бассейна.

Среди природных ресурсов, применяемых в производстве, вода

занимает особое место. Источникам хозяйственно-питьевого водоснабжения

предприятии ООО «URGUTTEXTLESHIFER» является вода из артезианской

скважины рассположенной на выделенной территории. Расчёт норм

водопотребления и водоотведения на хозяйственно - питьевые и

противопожарные нужды производился в соответствии с КМК 2.04.03-97 и

КМК 2.04.01-98.

Методы. Питьевая вода. (ГОСТ 4151-72), Метод определения.

Питьевая вода. (ГОСТ 18164-72), Методические рекомендации по

определению массовой концентрации ионов аммония в природных и сточных

водах с помощью реагента Несслера. (РД 118.3897485.16-92). Эти методы

постепенно используются на промышленных предприятиях, поскольку

Page 333: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

333

приведенные выше анализы дают конкретные результаты.

Расчеты и анализы. Водопотребление на хозяйственно-питьевые

нужды персонала предприятия рассчитывается по формуле:

Qсут = N * r/1000

r-численность работников, r=66 человек рабочих, 14 человек ИТР,

МОП и АУП.

Т- планируемое количество рабочих дней, Т=260 дней.

Расчёт водопотребления для рабочих.

Qгод=25*66*260/1000=429м3/год.

Расчёт водопотребления для ИТР.

Qгод=12*14*260/1000=43.68м3/год

Расчёт водопотребления душевых производится по формуле:

Qгод=k*N*r*T*t/1000

N-часовой расход на одну душевую сетку, N=125л

r-количество душевых сеток, r=1 штука.

k-количество смен, k=1

Т- планируемое количество рабочих дней, Т=260.

t-время работы в смену, t=1 час.

Qсут=125*1*1*1*260/1000=32.5м3/год или 0.125 м3/сут

Столовая

Водопотребление столовой рассчитывается по формуле:

Qгод= м3/год, где N- норматив водопотребления на одно условное блюдо, N=12л

k-количество блюд в сутки, k=160 условных блюд.

Т- планируемое количество рабочих дней, Т=260 дней.

Qсут= = 499.2м3/год или 1.92 м3 /сутки.

Норма водоотведения равна норме водопотребления.

Мытье полов помещений. Расчёт водопотребления на мытье полов в

помещениях производится по формуле:

Qгод = м3/год, где

N- норматив на мытье 1м3, N=0.5л

S-площад моющейся поверхности, S =220 м3

k-планируемое количество дней мытья полов в год, k =1

Т- планируемое количество дней мытья полов в год, Т=260 дней.

Qгод= =26м3/год или 0.1м3/сутки.

Норма водоотведения равна норме водопотребления. Полив зеленых

насаждений. Водопотребление рассчитывается по формуле:

Qгод =N*S*k*T/1000

Page 334: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

334

N- норматив одной поливки на квадратный метр насаждений, N=4л

S-площад зеленых насаждений, S =1225 м3

k-планируемое количество поливок в день, k =1

Т- планируемое количество дней полива, Т=100 дней.

Qсут=4*1225*1*100/1000=490м3/год или 4.9м3/сутки.

Расход воды на полив зеленых насаждений относится к безвозвратным

потерям. Полив твердых покрытий. Водопотребление рассчитывается по

формуле:

Qгод =N*S*k*T/1000

N- норматив одной поливки на 1м3 покрытий , N=0.5л

S-площад твердых покрытий, S =1635 м3

k-планируемое количество поливов в день, k =1

Т- планируемое количество дней полива, Т=100 дней.

Qсут=0.5*1635*1*100/1000=81.8м3/год или 0.8м3/сутки.

Расход воды на полив твердых покрытии относится к безвозвратным

потерям. Общее водопотребление на хозяйственно-питьевые нужды по

предприятию составит: 9.68м3/сутки или 1030.4м3/год.

Вода в производстве для изготовление шифера используется для

приготовления асбестоцементной суспензии, промывки сукон и сеток

формовочных машин, для обеспечения работы вакуум-насосов. Система

водоснабжения - оборотная и с повторным использованием воды. Оснащен

трехступенчатым отстойником последовательного осветления. Стоки не

образуется.

Результаты анализов сточных вод после естественного отстаивания

Табл.1

№ NH3 NO2мг/дм3 pH CL мг/дм3 Щелочность мг/экв

Окисляемостьмг/дм3

1 Нет 2,3 11,8 762,5 2,1 13,6

2 Нет 1,8 10,8 550,0 2,4 12,0

Обсуждение. Любая техногенная деятельность, в том числе

строительная индустрия, неизбежно связана с очисткой производственных и

поверхностных сточных вод. Для действующих строительных предприятий

характерны следующие проблемы - отсутствие свободных площадей для

строительства очистных сооружений, невозможност либо затрудненност

перекладки канализационных сетей, насыщенност сточных вод большим

количеством разнородных загрязнений и нередко невозможност

разделения потоков от разных технологических процессов, при наличии

очистных сооружений их технологическая и возрастная

несостоятельность.

Page 335: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

335

Рис. 1. Очистная сооружения шиферного производства.

Заключение. Расчеты показали, что потребление воды для

хозяйственных и питьевых нужд предприятия является нормальным и

равным нормативу водоотведения. Создание замкнутых систем управления

водными ресурсами промышленных предприятий основано на результатах

научно-исследовательских и опытно-конструкторских работ, позволяющих

рационально использовать воду во всех технологических процессах,

максимально использовать компоненты сточных вод, снизит капитальные и

эксплуатационные затраты.

Степень очистки сточных вод естественным путем отвечает

требованиям данного производства;

- естественный метод очистки сточных вод обходится намного

дешевле, по сравнению с применением реагентов;

- естественный метод осаждения не воздействует на окружающую

среду.

Список использованной литературы.

1. Абрамов Н.Н. «Водоснабжение». М. Стройиздат.1982 г, 34 стр.

2. Материалы по проекту заявления, о воздействии на окружающую

среду шиферного производства.

3. Укрупненные нормы водопотребления и водоотведения для

различных отраслей промышленности. –Москва-Стройиздат-1982 г.

4. «Положение о государственной экологической экспертизе РУз»

постановление Кабинета Министров РУз 2001 г.

5. КМваК 2.04.02-96 «Водоснабжение. Наружние сети и сооружения».

6. Алферова Л.А, Нечаев А.П. Замкнутые системы водного хозяйства

промышленных предприятий, комплексов и района. –Москва-Стройиздат-

1984 г, 10 стр.

Page 336: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

336

ТУРЛИ РЕЖИМДА ОЗИҚЛАНТИРИЛГАН БУҒДОЙНИНГ ҒОЗҒОН

НАВИ УРУҒЛАРИНИНГ ҲОСИЛДОРЛИГИГА ДАЛА

УНУВЧАНЛИГИНИНГ ТАЪСИРИ

Бобомуродова Моҳира Эшмурод қизи

Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти докторанти

Аннотация: Ўзбекистоннинг суғориладиган ерларида кузги юмшоқ

буғдой навларини ўстиришда озиқлантириш режимига тўғри риоя қилиш

учун минерал ўғитларни ўз вақтида бериш муҳим аҳамиятга эгадир.

Калит сўзлар: кузги буғдой, Ғозғон нави, озиқлантириш меъёр ва

муддатлари, лаборатория ва дала унувчанлик

Аннотация: При выращивании сортов озимой мягкой пшеницы на

орошаемых землях Узбекистана особенно важно своевременно вносить

минеральные удобрения, чтобы добиться правильного соблюдения режима

подкормки.

Ключевые слова: озимая пшеница, сорт Газган, условия и нормы

кормления, лабораторная и полевая забывчивость.

Annotation: When growing varieties of winter soft wheat on the irrigated

lands of Uzbekistan, it is especially important to timely apply mineral fertilizers in

order to achieve proper adherence to the feeding regime.

Key words: winter wheat, Gazgan variety, conditions and norms of feeding,

laboratory and field forgetfulness.

Кириш. Кузги буғдой етиштиришдаги энг муҳим муаммолардан бири

озиқлантириш муддатлари билан боғлиқ бўлади [1; –С. 17-18]. Чунки, кузги

буғдойнинг ўсиши ва ривожланиши икки этапга бўлиниб, биринчи этапи

вегетатив ўсиши бўлиб, иккинчи этапи репродуктив ривожланиш даври

ҳисобланади. Шу сабабли ҳам ғаллани мақбул муддатларда ҳар бир минтақа

шароитида минерал ўғитлар билан озиқлантиришнинг ўзига хос

агротехнологиясига амал қилиниши зарур бўлади [2; –Б.5, 3; –Б.10].

Шу сабабли Ўзбекистоннинг жанубий қурғоқчил минтақаси

ҳисобланган Қашқадарё вилоятининг оч тусли бўз тупроқлари шароитида

кузги юмшоқ буғдойнинг Ғозғон навини турли муддатларда ва меъёрларда

озиқлантириб, унинг ҳосилдорлиги ва сифат кўрсаткичларига таъсири

ўрганилди.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Буғдой ҳосилдорлиги ва дони сифати

қўлланилган минерал ўғитлар меъёрлари ва нисбатларига боғлиқлиги фан

ютуқлари ва илғорлар тажрибаларида асосланган [4; –Б.30-32, 5; –Б.27-28].

Бироқ, қўлланилган минерал ўғитлар меъёрлари минтақалар тупроқ-иқлим

шароитларига мутаносиб ҳолда ўзгариб боради [6; –С.148-151, 7; –Б.25].

Кузги буғдойни етиштиришда қўлланилган минерал ўғитлар меъёрлари

таъсирида биринчи навбатда донларининг биометрик кўрсатгичлари ўзгариб

боради [8; –С.15-20, 9; –С.30-33].

Россиянинг Волгоград вилояти шароитида кузги буғдойни ҳар хил

меъёрларда минерал ўғитлар билан озиқлантирилиб дала тажрибалари

Page 337: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

337

ўтказган В.В.Балашов, В.Н.Лёвкин [10; –С.31-33] вилоятнинг оч тусли

каштан тупроқларида минерал ўғитларнинг оптимал меъёрлари

қўлланилишини таклиф этган.

В.А.Бузов ва Ю.И.Гринишкиналар [11; –С.16-18] кузги буғдойнинг

минерал ўғитлар билан озиқлантириш меъёрларини белгилашда ҳар хил

ўғитларнинг қўлланилиши меъёрлари таркибидаги таъсир этувчи моддаси

миқдори бўйича ҳар хил бўлишини таъкидлайдилар.

Кузги буғдой дони таркибидаги оқсил миқдорининг қўлланилган

азотли ўғитлар меъёрлари ва нисбатларига боғлиқлиги С.К.Мухаммадиев,

Ж.С.Сатторов ва Ф.О.Жабаровлар [12; –Б.235-238] ишларида асосланган.

Х.Н.Атабаева ва Б.М.Азизовлар ишларида [13; -168 б.] буғдойни

минерал ўғитлар билан озиқлантириш меъёрлари атрофлича баён этилган.

Тадқиқот методлари. Дала тажрибалари 2015-2017 йилларда Косон

туманидаги “Саипов Шахбоз” фермер хўжалигида тўрт такрорланишда

ўтказилган бўлиб, тажриба майдончалари юзалари катталиклари 180 м2,

ҳисоб майдончалари катталиклари 100 м2 [14; -317 с.]дан иборат.

Тадқиқотларимиз тажриба минтақаси шароити учун мақбул бўлган

октябр ойи ўртасида (15.Х) кузги юмшоқ буғдойнинг Ғозғон нави экилиб,

кузги ўсув даврида фосфорли ва калийли ўғитларнинг тавсия этилган

(P90K60), камайтирилган (P70K50) ва оширилган (P105K70) меъёрлари экиш

билан бирга октябр ойи ўртасида (15.Х), ноябр ойи бошида (1.ХI) ва ноябр

ойи ўртасида (15.ХI) қўлланилиб ўтказилди.

Кузги юмшоқ буғдойнинг Ғозғон навининг лаборатория унувчанлиги

98 % бўлган уруғлари октябр ойи ўртасида (15.Х) 1м2 майдончаларга 500

донадан экилган бўлиб, кузги ўсув даврида фосфорли ва калийли ўғитлар

экиш билан бирга октябр ойи ўртасида (15.Х) ноябр ойи бошида (1.ХI) ва

ноябр ойи ўртасида (15.ХI) қўлланилди (жадвал).

Тадқиқот натижалари. Тажриба натижалари бўйича кузги юмшоқ

буғдойнинг Ғозғон нави уруғлари кузда қанча эртачи экилса қўлланилган

фосфорли ва калийли ўғитлар меъёрларига ва муддатларига боғлиқ ҳолда

дала унувчанликларининг тезлашиши ҳамда шунга мувофиқ ҳосилдорлик

кўрсаткичлари ҳам ошиб бориши аниқланди.

Буғдой уруғлари октябр ойи ўртасида фосфорли ва калийли

ўғитларнинг тегишли меъёрлари билан экилганда 8 кундан кейинги дала

унувчанлиги 82,4 % гача бўлиб, ушбу кўрсатгич фосфорли ва калийли

ўғитлар қўлланилмаган назорат вариантига нисбатан 1 % гача юқори бўлиб,

ҳосилдорлик кўрсаткичлари ушбу вариантларда 35,9 ц/га гача ошиб

боришини кўрсатди.

Page 338: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

338

Жадвал

Турли меъёр ва муддатларда озиқлантирилган буғдойнинг Ғозғон нави уруғларининг ҳосилдорлигига дала

унувчанлигининг таъсири (2015-2017 йилларда ўртачаси)

Кўрсатгичлар

Тажриба

вариантлари

Кузги ўсув

даврида

(тажриба бўйича)

Баҳорги

ўсув даврида

(тавсия

бўйича)

Уруғларнинг

лаборатория

унувчанлиги

Уруғларнинг дала унувчанликлари

тезликлари Уруғлар-нинг дала

унувчан-

лиги, %

Ҳосил-

дорлик,

ц/га 6 кундан кейин

7 кундан кейин

8 кундан кейин

Р2О5 К2О N

Фосфорли ва калийли ўғитлар 15.Х да қўлланилганда (экиш билан)

1 N0P0K0 (st) 0 0 0 500 405 406 407 81,4 35,4

2 N150P70K50 70 50 150 500 406 408 409 81,8 59,5

3 N180P90K60 90 60 180 500 407 410 410 82,0 64,2

4 N210P105K70 105 70 210 500 408 411 412 82,4 71,3

Фосфорли ва калийли ўғитлар 1.ХI да қўлланилганда (15 кундан кейин)

5 N0P0K0 (st) 0 0 0 500 400 403 405 81,0 35,2

6 N150P70K50 70 50 150 500 401 404 406 81,2 57,3

7 N180P90K60 90 60 180 500 402 405 406 81,2 61,1

8 N210P105K70 105 70 210 500 402 406 407 81,4 66,8

Фосфорли ва калийли ўғитлар 15.ХI да қўлланилганда (30 кундан кейин)

9 N0P0K0 (st) 0 0 0 500 392 395 397 79,4 35,0

10 N150P70K50 70 50 150 500 393 396 398 79,6 50,5

11 N180P90K60 90 60 180 500 395 397 399 79,8 54,0

12 N210P105K70 105 70 210 500 396 398 400 80,0 58,9

Page 339: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

339

Экиш билан бирга қўлланилган фосфорли ва калийли ўғитлар

қўлланилиши билан суғорилиши натижасида сувда эриб, тупроқ

эритмасига қўшилиши натижасида тупроқнинг агрофизик ҳолатини

яхшилаши ҳисобига экилган уруғларнинг униб чиқишига билвосита

ижобий таъсири бўлганлигини кўрсатади.

Октябр ойи ўртасида экилиб, фосфорли ва калийли ўғитлар тажриба

вариантларида 1.ХI ва 15.ХI қўлланилганда буғдойнинг Ғозғон нави

уруғларининг дала унувчанликларида фарқлар деярли кузатилмади. Ушбу

ҳолатда қўлланилган фосфорли ва калийли ўғитларнинг буғдой уруғининг

унувчанлигига билвосита таъсири ҳам кузатилмади. Лекин, кузги

буғдойнинг Ғозғон нави кузда фосфорли ва калийли ўғитларнинг турли

меъёрлари билан ноябр ойининг бошида (1.ХI) озиқлантирилганда

ҳосилдорлик ўғит қўлланилмаган назорат вариантига нисбатан 31,6 ц/га,

яъни 52,7% гача, ноябр ойининг ўртасида (15.ХI) озиқлантирилганда

ҳосилдорлик ўғит қўлланилмаган назорат вариантига нисбатан 23,9 ц/га,

яъни 59,4% гача фарқ кузатилди.

Кузги буғдойнинг Ғозғон нави уруғларини Қашқадарё вилоятининг

оч тусли бўз тупроқлари шароитида фосфорли ва калийли ўғитларнинг

турли меъёрлари билан турли муддатларда озиқлантирилганда

озиқлантирилмаган назорат вариантига нисбатан дала унувчанлик

кўрсаткичлари бирмунча юқори бўлишини кўрсатди.

Октябрь ойининг ўртасида (15.Х) фосфорли ва калийли ўғитлар

билан озиқлантирилмаган назорат вариантида 1 м2 майдончада экилган 500

дона уруғлик донлардан 6 кундан кейин 405 дона, 7 кундан кейин 406

дона, 8 кундан кейин 407 дона униб чиққан бўлса, P105K70 меъёрларда

озиқлантирилган 500 дона буғдой уруғлик донларидан 6 кунда 408 дона, 7

кунда 411 дона, 8 кунда 412 донага ўсимликлар униб чиққанлиги

кузатилди. Ноябр ойининг бошида (1.ХI) эса фосфорли ва калийли ўғитлар

билан озиқлантирилмаган назорат вариантида 1 м2 майдончада экилган 500

дона уруғлик донлардан 6 кундан кейин 400 дона, 7 кундан кейин 403

дона, 8 кундан кейин 405 дона ўсимликлар униб чиқиб, P105K70 меъёрларда

озиқлантирилган 500 дона буғдой уруғлик донларидан 6 кунда 405 дона, 7

кунда 406 дона, 8 кунда 407 донага ўсимликлар униб чиққанлиги

кузатилди.

Фосфорли ва калийли ўғитлар билан озиқлантирилмасдан 1 м2

майдончага ноябр ойининг охирида (15.ХI) экилган 500 дона уруғлик

донлардан 6 кундан кейин 392 дона, 7 кундан кейин 395 дона, 8 кундан

кейин 397 донагача униб чиққан бўлса, ноябр ойининг охирида (15.ХI)

экиб, экиш билан бирга P105K70 меъёрларда озиқлантирилган эса 500 дона

буғдой уруғлик донларидан 6 кунда 405 дона, 7 кунда 406 дона, 8 кунда

407 донага ўсимликлар униб чиққанлиги аниқланди.

Шундай бўлсада, юқорида таъкидланганидек, кузги юмшоқ

буғдойнинг Ғозғон нави уруғларининг дала унувчанликлари экиш билан

бирга қўлланилган фосфорли ва калийли ўғитларнинг тупроқ эритмасида

эришиш натижасида экилган уруғларнинг дала унувчанлиги учун тегишли

Page 340: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

340

агрофизик муҳит яратилишида муҳим аҳамиятга эга эканлигини фосфорли

ва калийли ўғитлар қўлланилмаган назорат вариантига нисбатан дала

унувчанлигининг 2 % гача ошиши билан ифодалаш мумкин.

Хулоса

Демак, Қашқадарё вилоятининг деҳқончилик учун ноқулай тупроқ-

иқлим шароитида кузги юмшоқ буғдойнинг Ғозғон нави уруғи октябр ойи

ўртасида экилиб (15.Х) фосфорли ва калийли ўғитлар экиш билан бирга

қўлланилганда ушбу ўғитларнинг тупроқ эритмасида эриши натижасида

тупроқнинг агрофизик хусусиятларини яхшилаши ҳисобига минерал

ўғитлар қўлланилмаган назорат вариантига нисбатан дала унувчанлигини 2

% гача ошишини таъминлайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Казачков А.М. Урожайность озимой пшеницы по различным

параметрам. // Зерновое хозяйства. – Москва, №2, 2002. – С.17-18.

2. Махмудов Х. Ғаллани озиқлантириш муҳим тадбир. // Ўзбекистон

қишлоқ хўжалиги. – Тошкент, №2, 2009. – Б.5.

3. Имомова Р., Азимова М., Вафоева М., Қурбонназаров М. Кузги

ғалла экиш меъёрлари, озиқлантириш ва кўчат қалинлиги. // Агроилм –

Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги журнали илмий иловаси. – Тошкент,

№1(39), 2016. – Б.10.

4. Ирназарова Н.И. Мақбул озиқлантириш буғдойдан мўл ва сифатли

ҳосил етиштиришни таъминлайди. Ўзбекистон аграр фани ҳабарномаси

журнали. 2018. №3(73). –Б. 30-32.

5. Ирназарова Н. Минерал ўғитлар меъёрлари ва нисбатларининг

кузги буғдой дони вазнига таъсири. Агроилм-Ўзбекистон қишлоқ

хўжалиги 2(52). 2018. –Б. 27-28.

6. Имамова Р.Т., Азимова М. Урожайность и качества зерна озимой

мягкой пшеницы в зависимости от сроков и норм посева и доз удобрений.

Актуальные проблемы современной наук. Информационных

математический журнал. №6(97). 2017. –С. 148-151.

7. Убайдуллаева Д.И. Суғориладиган бўз-ўтлоқи тупроқлар

шароитида ўғитларнинг кузги буғдой хосилдорлигига таъсири (Қашқадарё

вилояти мисолида) қ.х.ф.н. илмий дараж. талабгорлик дисс. автор. -Т.;

ТАИТИ, 2011.-25 б.

8. Акимова О.И. Формирование биометрических показателей и

урожайность зерна озимой пшеницы при внесении минеральных

удобрений.//Вестник Алтайского государственного аграрного

университета. –Алтай, 2009. –№ 11(61). –С. –15-20.

9. Господаренко Г., Ткаченко И. Содержание белка и клейковины в

зерне пшеницы «спельта» при разныхуровнях азотного питания. //Stiinta

Agricola. 2013, –№2 (16). –С. –30-33.

10. Балашов В.В., Лёвкин В.Н. Минеральные удобрения и качество

зерна озимой пшеницы на светло-каштановых почвах Волгоградской

области. Известия Нижневолжского агроуниверситетского комплекса:

Наука и высшее профессиональное образование. 2006. –№ 4. –С. –31-33.

Page 341: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

341

11. Бузов В.А., Гречишкина Ю.И. Продуктивность озимой пшеницы

на черноземе при подкормке различными формами азотных удобрений.

Плодородие. –М., 2010. – №1(52). –С. –16–18.

12. Маҳаммадиев С.К., Саттаров Ж.С., Жабаров Ф.О. Кузги буғдой

навларининг донидаги оқсил тупланиши бўйича ўғитлар меъёри ва

нисбатига реакцияси. «Ўзбекистоннинг жанубий ҳудудларида бошоқли

дон экинлари селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш

агротехнологияларининг ҳолати ва ривожлантириш истиқболлари».

Халқаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами. –Қарши,

2018. –Б. 235–238.

13. Атабаева Х.Н., Азизов Б.М. Буғдой. Т.: Ўқитувчи, 2008. – 168 б.

14. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. Москва. «Колос» 1985.

-317 с.

ЎЗБЕКИСТОНДА ТАЪЛИМ ВА КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ

ТИЗИМИДАГИ ЎЗГАРИШЛАРНИНГ АСОСИЙ ЙЎНАЛИШЛАРИ

Васиева Дилором Ибрагимовна - ҚарМИИ доценти, тарих фанлари

номзоди

Аннотация: Ушбу мақолада Ўзбекистонда университет таълимининг

юзага келиши, XIX аср охири XX аср бошларида университет таълими

Туркистон жадид зиёлиларининг буюк орзуларидан бири эканлиги,

Тошкентнинг эски шаҳар қисмида Мунаввар Қори Абдурашидхонов бош

бўлган Туркистон Мусулмон халқ дорилфунуни ташкил этилганлиги, бу

университет дастлаб Туркистон университети, кейинроқ Ўрта Осиё

университети деб юритилганлиги, университет заминида ўнлаб илмий-

маданий муассасалар, Фанлар академияси, ОЎЮлари қад кўтарганлиги,

собиқ иттифоқ даврида таълим ва кадрлар тайёрлаш сиёсатида миллий

республикаларга нисбатан ёндашувларда фақат марказнинг

манфаатларидан келиб чиқиб, туб миллатнинг ўзига хослиги, анъаналари

эътиборга олинмаганлиги кўрсатилган.

Калитли сўзлар: Мустақиллик, таълим, тарбия, мустақиллик,

зиёлилар, университет, жадид, алломалар, мадраса, интеллектуал салоҳият,

Миллий университет, илмий тадқиқот, байналмилал, суверенитет, миллий

маданият, ақлий меҳнат ходимлари, маданий ривожланиш, технология,

интеллектуал салоҳият, ижтимоий-иқтисодий ривожланиш, ғоя, жамият,

касбий маҳорат, мутахассис.

Аннотация: В статье рассказывается о возникновении

университетского образования в Узбекистане, о том, что университетское

образование было одной из величайших мечтаний современной

туркестанской интеллигенции в конце 19 - начале 20 веков, о создании

Туркестанского мусульманского народа Дорилфун во главе с Мунавваром

Page 342: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

342

Кори Абдурашидхоновым. в старом городе Ташкенте. Он называется

Азиатским университетом, на его территории были созданы десятки

научных и культурных учреждений, Академия наук и университеты. В

бывшем Советском Союзе политика в области образования и

профессиональной подготовки не учитывалас учитывать специфику и

традиции коренных народов.

Ключевые слова: независимость, образование, воспитание,

независимость, интеллигенция, университет, джадид, ученые, медресе,

интеллектуальный потенциал, национальный университет, научные

исследования, международный, суверенитет, национальная культура,

работники интеллектуального труда, культурное развитие, технология,

интеллектуальный потенциал, социальный - экономическое развитие, идея,

общество, профессиональные науки, специалист.

Resume: The article describes the emergence of university education in

Uzbekistan, that university education was one of the greatest dreams of the

modern Turkestan intelligentsia in the late 19th - early 20th centuries, the

creation of the Turkestan Muslim people Dorilfun, headed by Munavvar Kori

Abdurashidkhonov. in the old city of Tashkent. It is called the Asian University;

dozens of scientific and cultural institutions, the Academy of Sciences and

universities have been established on its territory. In the former Soviet Union,

education and training policies did not take into account the specificities and

traditions of indigenous peoples.

Keywords: independence, education, upbringing, independence,

intelligentsia, university, jadid, scientists, madrasah, intellectual potential,

national university, scientific research, international, sovereignty, national

culture, intellectual workers, cultural development, technology, intellectual

potential, social - economic development, idea, society, professional sciences,

specialist.

Кириш:Жаҳон цивилизацияси сифат жиҳатдан янги бир босқичга

ўтишида, турли ўзгаришларни амалга оширишда инновацион ёндашув

кадрлардан юқори малакага эга бўлиб, ҳар томонлама билимли

бўлишларини талаб этади. Давлатлар меҳнат бозори эҳтиёжларини

қондириш мақсадида касбий жиҳатдан янада кучлироқ йўналтирилган

таълим турларини шакллантириш йўлидан бориб, таълимни

ривожлантиришга модернизациялашув ва келажакни белгилаб берувчи

омил сифатида қарамоқда.

Маълумки, жаҳон цивилизацияси сифат жиҳатдан янги бир

босқичга ўтишида, турли ўзгаришларни амалга оширишда инновацион

ёндашув кадрлардан юқори малакага эга бўлиб, ҳар томонлама билимли

бўлишларини талаб этади. Давлатлар меҳнат бозори эҳтиёжларини

қондириш мақсадида касбий жиҳатдан янада кучлироқ йўналтирилган

таълим турларини шакллантириш йўлидан бориб, таълимни

ривожлантиришга модернизациялашув ва келажакни белгилаб берувчи

омил сифатида қарамоқда. Ушбу жараёнда мамлакатимиз таълим

Page 343: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

343

тизимидаги улкан ўзгаришлар муҳим ўрин эгаллайди. Айниқса Олий

таълим кадрлар тайёрлаш миллий моделида алоҳида ўрин эгаллайди ҳамда

узлуксиз таълим тизимининг мустақил тури ҳисобланади.

Олий таълим тизимида университет таълимининг алоҳида ўрни бор.

Ўзбекистонда кадрлар тайёрлаш ва билимларнинг кенг соҳалари бўйича

олий ва олий ўқув юртидан кейинги таълим дастурларини амалга ошириш

имкониятига эга бўлган олий таълим муассасаси ҳисобланган

университетларнинг мустақиллик йилларидаги кенг тармоғи вужудга

келтирилди.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Олий таълим,шу жумладан,

университет таълими ҳамда республикамиз интеллектуал салоҳиятининг

ривожланишига дахлдор бўлган барча адабиётларни муаммовий-

хронологик жиҳатдан икки гуруҳга тақсимлаш мумкин: биринчиси, собиқ

Иттифоқ даврида олиб борилган тадқиқотлар; иккинчиси эса мустақиллик

йилларидаги адабиётлардир.

Ўзбекистонда олий таълимнинг собиқ Иттифоқ давридаги

тикланиши ва ривожланиши бир қатор олимларнинг ишларида ўз

ифодасини топган. Улар орасидан бевосита ўрганилаётган мавзуга доир

бўлган С.Холбаевнинг [1. С. Холбаев, 1974] илмий тадқиқоти ТошДУ

(ЎзМУ) мисолида совет ҳукуматининг дастлабки йилларида Ўзбекистонда

университет таълимининг тикланиши ва ривожланиши масаласига

бағишланган. Ундан ташқари, С.Ф.Юнусова ва Р.М.Шарипова каби

тадқиқотчилар томонидан айрим хорижий мамлакатларда олий

таълимнинг ривожланиши ва кадрлар тайёрлаш муаммоларига

бағишланган тадқиқотлар ҳам олиб борилди. [2.Юнусова С.Ф.1981, 3.

Шарипова Р.М.1972]

Мустақиллик даври тарихчи олимлардан Қувватов Н.Б. [4.

Н.Б.Қувватов, 1994] ва Р.Э.Холиқоваларнинг [5 Р.Э.Холиқова, 1995]

тадқиқотларида совет даврида олий таълим тизимининг ривожланиши,

тарихчи олимлар ҳамда тарихчи ва педагог кадрларнинг тайёрлаш

жараёнига урғу берилган.

Тадқиқот методлари. Ушбу бўлим асосини тарихийлик, холислик

ва илмий диалектик принциплар ташкил этади.

Таҳлил ва натижалар. Ўзбекистонда интеллектуал салоҳиятнинг

шаклланиши, хусусан, таълим ва кадрлар тайёрлаш тизими ривожининг

навбатдаги тарихий босқичи айнан коммунистик мафкура ҳукмронлик

қилган йилларга тўғри келди. Бу даврда юз берган салбий жараёнлар

мустақиллик арафасида кадрлар масаласида мавжуд муаммоли ҳолатни

юзага келтирди.

Маълумки, собиқ иттифоқ даврида жамият ҳаётининг барча

жабҳаларида ҳукм сурган ва синфийликка асосланган мафкуравий ёндашув

таълим-тарбия тизимининг ҳам сиёсийлашувига олиб келди. Бу эса, ўз

навбатида, миллий зиёли кадрларнинг шаклланишига салбий таъсирини

ўтказди. Бу даврда ҳукм сурган ақидаларда зиёлилар жамиятдаги етакчи ва

белгиловчи синфларга нисбатан ёрдамчи, хизмат кўрсатувчи функцияни

Page 344: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

344

бажариши лозимлиги таъкидланар эди. Шу билан бирга, маданий-

маърифий жиҳатдан қараганда, унинг етакчилик роли ҳисобга олинар эди.

Зиёлиларга нисбатан бундай икки ёқлама муносабат, бир томондан

синфий ёндашувнинг, иккинчи томондан ушбу қатламнинг халқ

маънавияти ва маданиятига қўшган ҳиссасини реал баҳолашнинг оқибати

ўлароқ юзага келган. Ушбу ёндашув ва баҳоларга кўра зиёлилар сиёсий ва

ижтимоий жиҳатдан беқарор, ўз дунёқараши, ахлоқий ва маънавий

ақидаларини тез-тез ўзгартириб турадиган гуруҳлар қаторига киритилган.

Шак-шубҳасиз, интеллектуал салоҳиятнинг ўзагини зиёлилар ва

малакали ақлий меҳнат ходимлари ташкил этади. Унинг таркиби, миқдори

ва мавқеи узоқ тарихий ривожланиши давомида доимий равишда ўзгариб

турган. Шу билан бирга республикамиз интеллектуал салоҳиятининг

шаклланишида алоҳида ўрин тутган олий таълим ва унинг карвонбошиси

ҳисобланган университетлар салмоғи катталигини эътироф этиш лозим.

Ўзбекистонда университет таълимининг юзага келиши тўғрисида

гапирганда, жадидчиларнинг хизматини таъкидлаб ўтиш зарур. XIX аср

охири XX аср бошларида университет таълими Туркистон жадид

зиёлиларининг буюк орзуларидан эди.

Тўғри, Шарқда, жумладан, Туркистонда минг йилдан буён фаолият

кўрсатиб келган, жаҳонга ўнлаб алломаларни етказиб берган таълимнинг

мадраса тизими мавжуд эди. Масалан, XVIII асрда Самарқанд ва Бухорода

70 та, XIX асрда биргина Тошкентда 18 та мадраса бўлган. 1894 йилда

Туркистонда 6 минг 445 та мактаб-мадраса фаолият кўрсатган, 1913 йилга

келиб уларнинг сони 7 минг 665 тага етган[7]. Бироқ жадид зиёлиларининг

замонавий таълим даргоҳи зарурлиги ҳақидаги ғоясининг боиси шуки,

сўнгги асрларда мадрасаларда ўқитиладиган дунёвий фанлар кескин

камайиб, уларнинг ўрнини диний фанлар эгаллаган эди.

Тараққийпарвар жадид зиёлилари бу эҳтиёжни минтақада

бошқалардан аввалроқ англадилар ва уни умуммиллий ғоя даражасига

кўтардилар. Бу ғояни жадид зиёлилари ўзлари ташкил этган – “Таржимон”

(1883–1918), “Ойна” (1913–1915), “Турон” (1913–1918) каби матбуот

нашрларида тарғиб қилиб бордилар.

Тарихдан маълумки, жадид зиёлилари Туркистонда очилиши

мўлжалланган университетнинг моддий таъминоти масаласида маҳаллий

сармоядорлар билан мулоқот олиб бориб, маълум тайёргарликдан кейин

улар 1918 йилга келиб амалий ишга киришганлар. 1918 йил 9 апрелда

Мунаввар Қори Абдурашидхоновнинг уйида тўққиз кишилик ташкилий

ҳайъат тузилади. Ҳайъат бир ой давомида тўққиз марта йиғилиш ўтказади.

Уларда бўлажак университетнинг ташкилий тузилишидан тортиб шуъба

факультетларию, ўқитиладиган фанлар дастурларигача ишлаб чиқилади.

1918 йилнинг 3 майида бўлиб ўтган ташкилий ҳайъатнинг умумий

йиғилишида Мунаввар Қори Абдурашидхонов – раис, Исо Тўхтабоев –

биринчи муовин, Мухтор Бакир – саркотиб, Абдусамиқори Зиёбоев

хазинадор этиб сайланадилар. 1918 йилнинг 12 майидан бошлаб эса

Тошкентнинг эски шаҳар қисмида Мунаввар Қори Абдурашидхонов бош

Page 345: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

345

бўлган Туркистон Мусулмон халқ дорилфунуни талабаларга ўз

эшикларини очади[8].

Дорилфунун уч (қуйи, ўрта, юқори) босқичли бўлиб, беш йиллик

дорилмуаллиминни ҳам кўзда тутарди. Қисқа муддат ичида

дорилфунуннинг ўқитувчилар жамоаси ҳам шакллантирилди. Ўқитувчилар

орасида 20 га яқин турли соҳа вакиллари, шу жумладан, таниқли шоир ва

ёзувчилар бор эди. Дорилфунунда машҳур аллома адиб Фитрат – она тили

ва адабиётидан, Мунаввар Қори Абдурашидхонов – ахлоқдан, Абубакр

Диваев – этнографиядан, Камол Шамси – математикадан, Бурҳон Ҳабиб –

сиёсий тарихдан, Исмоил Ҳаққи маданият тарихидан дарс берардилар[9].

Ўзбекистонда университет таълимининг юзага келиш санаси 1920

йил 7 сентябр ҳисобланар эди. Мустақиллик туфайли, бошқа жабҳаларда

бўлгани каби, Ўзбекистонда университет таълимининг юзага келиши

борасида ҳам тарихий ҳақиқат тикланди. Ўзбекистон Республикаси

Президентининг 2000 йил 28 январдаги Фармони билан Ватан ва миллат

тараққиёти йўлида фидойилик кўрсатган жадид зиёлиларининг буюк

хизматларини эътироф этиш, тарихий ҳақиқатни тиклаш мақсадида

ТошДУнинг асосчилари – жадид зиёлилари, унинг ташкил этилган санаси

эса 1918 йил 12 май деб белгиланди [10.]

Дастлаб Туркистон университети, кейинроқ Ўрта Осиё университети

деб юритилган ТошДУнинг нафақат республикамизда, балки

минтақамизда ҳам биринчи олий таълим муассасаси ва илмий марказ

эканини, олимлар ва ўқитувчилар жамоасининг фан ва таълим соҳасидаги

юксак салоҳиятини, Ўрта Осиё давлатларида таълим ва илмий тадқиқот

тизимини шакллантиришдаги муҳим ўрни ҳамда халқаро нуфузини

назарда тутган ҳолда юқорида зикр этилган Президент Фармонига кўра,

ТошДУга Миллий университет мақоми берилди ва у Мирзо Улуғбек

номидаги Ўзбекистон Миллий университетига айлантирилди. Ана шу

тариқа яна бир тарихий ҳақиқат тикланди.

Ўтган йилларда университет заминида ўнлаб илмий-маданий

муассасалар, Фанлар академияси, ОЎЮлари қад кўтарди. Бугун

мамлакатимиздагина эмас, балки бутун Марказий Осиёда фаолият

кўрсатаётган барча илм-фан, таълим-тарбия, маданий-маърифий ва

матбуот муассасаларининг тарихи, муболағасиз, мана шу университет

билан боғлиқ. Республикамизда эса замонавий илм-фан ва таълим

тизимининг майдонга келишида ҳамда олий маълумотли кадрлар

тайёрлашда ушбу илм маскани ҳал қилувчи рол ўйнади[11].

Айнан ТошДУ асосида мамлакатимиздаги иккинчи университет 1933

йилда Самарқандда, учинчиси эса 1976 йилда Нукус шаҳрида очилди. Шу

тариқа мустақилликка қадар республикамизда учта университет, яъни

ТошДУ, СамДУ ва Қорақалпоқ ДУ олий таълим тизимида етакчилик қилиб

келди. Шунингдек, ТошДУ 30-йилларда Ўзбекистонда фаолият олиб

борган 37 та илмий тадқиқот институти ва 45 та илмий пункт учун ҳам

кадрлар етказишда муҳим ўрин эгаллади[12]. Шу йилларда бу ерда

маҳаллий миллат вакилларидан бўлган 170 та аспирант таҳсил кўрди. Бу

Page 346: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

346

эса, ўз навбатида, маҳаллий кадрларнинг шаклланишига ижобий таъсир

қилди.

Шу тариқа, миллий зиёлилар тобора ўз ўтмишидан узоқлашиб,

тарихий ўтмиш ва этник илдизлари билан алоқани йўқотиб борди.

Суверенитет, миллий маданиятнинг ўзига хослиги ҳақида ҳеч ким оғиз оча

олмас эди, байналмилал умумсовет маданияти деб аталмиш маданиятдан

“чекинган” ҳар кимга шу заҳоти миллатчи деган ёрлиқ осилар, у ҳақда

ташкилий-репрессив хулосалар чиқарилар эди. Марказга нисбатан

садоқатини доимий равишда намоён этувчи маданият арбобларигина

рағбатлантириларди[13].

Мустақиллик арафасида республика интеллектуал салоҳиятининг

иқтисодиёт ва ижтимоий соҳанинг энг истиқболли соҳалари эҳтиёжларини

қондириш ва қоплаш имконияти ниҳоятда чекланган эди. Буни инженер-

техник ходимлар билан боғлиқ ҳолатда кузатиш мумкин. Мустақиллик

арафаси ва унинг дастлабки йилларига келиб, ўзбеклар муҳандислар

орасида 37,8 фоизни, конструкторлар орасида атиги 17,8 фоизни ташкил

этиши ҳам буни тасдиқлади[14]. Умуман, республика бўйича ҳар 1000

кишига фақат тўққиз нафар ОЎЮ дипломига эга бўлган инженер тўғри

келди, олий муҳандислик маълумотига эга бўлганлар эса барча

мутахассисларнинг 24 фоизини ташкил этди[15].

Республиканинг айрим ҳудудларида керагидан ортиқ таълим

масканлари, айниқса олий ўқув юртларини ташкил этиш, бошқа

вилоятларнинг бу масаладаги манфаатларини ҳисобга олмаслик, келажакда

бу ҳудудларнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиётига ўз таъсирини ўтказди.

Жумладан, 1975-1976 ўқув йилида республика бўйича 42 та ОЎЮи

фаолият кўрсатиб, уларда 246,6 минг нафар талаба таҳсил олган,

ОЎЮнинг 19 таси Тошкент шаҳри ҳиссасига тўғри келган ва уларда 134,2

минг нафар талаба ўқиган. Фоиз ҳисобида олганда бу кўрсаткичлар

тегишли равишда 45 ва 54 фоизга тенгдир[16].

Бу даврда мазкур соҳанинг ривожланишида минтақамизга хос бўлган

хусусият илмий кадрларни янгилаш суръатларининг сустлиги ва улар

малака даражасининг пастлигида ўз ифодасини топди. Масалан, статистик

маълумотларга кўра, 80-йиллар охирига келиб Ўзбекистонда

ОЎЮларидаги фан докторларининг улуши 2,6 фоизни, Фанлар академияси

тизимида 7,3 фоизни ташкил этар эди. Ёш жиҳатдан эса, 50 ёшгача бўлган

фан докторлари улуши уларнинг умумий сонига нисбатан фақат 14 фоизга

тенг бўлган[17]. Илмий кадрларнинг алмашиниб туриш даражаси ҳам

пастлигини қайд этиш мумкин. Жумладан, ҳар йили Фанлар академияси

тизимида таҳсил олган аспирантларнинг атиги 9 фоизи, олий таълим

вазирлиги тизимида эса 14 фоизи ўқишни диссертация ёқлаш билан

тугаллаган[18]. Меҳнатнинг техник таъминоти Ўзбекистон Республикаси

Фанлар академиясида 18,8 минг сўмга, айни пайтда АҚШнинг обрўли

илмий тадқиқот университетларида 80–100 минг долларга тенг бўлган[19].

Шу сабабли, умуман олганда, интеллектуал салоҳият кадрларини

тақсимлаш ва улардан фойдаланишда жиддий номутаносибликлар ва

Page 347: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

347

бузилишлар мавжудлигини кузатиш мумкин: айрим касблар ва

мутахассисликлар бўйича кадрлар етишмаган бўлса, бошқалари бўйича

улар керагидан ортиқ эди. Масалан, агар 1990 йилда ОЎЮлари

битирувчиларининг 25 фоизи саноат ва қурилиш соҳасига, 13 фоизи

қишлоқ хўжалигига тўғри келган бўлса, 50 фоизга яқини маорифга тўғри

келган[20].

80-йиллар охирларида ёш мутахассислар орасида ўтказилган

социологик сўровлар шундан далолат берадики, уларнинг атиги 10 фоизи

ўзининг амалий фаолияти даврида янги технологиялар ишлаб чиқиш, фан

ютуқларини ишлаб чиқаришга жорий этишларига жалб қилинганлар. 1992

йилги тадқиқотлар шуни кўрсатдики, сўровда қатнашган

мутахассисларнинг 56 фоизи ишга жойлашишда қийинчиликларга дуч

келганлар, уларнинг 48 фоизи республика ОЎЮларида ўзлари олган

тайёргарлик даражасидан қониқмаган [21].

Талабаларнинг назарий билимлари ва амалий кўникмалари

даражасини аниқлаш бўйича “турғунлик” даврининг охири ва “қайта

қуриш”нинг бошларида ўтказилган текширувлар талабаларнинг ўз

йўналишлари бўйича материалларни ўзлаштиришларида узилишлар

борлигини кўрсатди. Масалан, Тошкент автомобил йўллари институтининг

олтита гуруҳида ўтказилган текширув ва ёзма ишлар натижасига кўра,

текширувга жалб қилинган талабаларнинг 63 фоизи алгебра бўйича, 58

фоизи эса мактаб арифметикаси бўйича масалаларни еча олмаган. Беруний

номидаги ТошПИ юқори курс талабаларига ҳам шундай назорат

топшириқлари берилган. Натижага кўра, энергетика факультетининг

охирги курсларида ўқиётган талабаларнинг 90 фоизи мактаб арифметикаси

бўйича масалаларни еча олмаган. Радиоэлектроника ва автоматика,

механика-машинасозлик факультетларида таҳсил олаётган ҳар икки

талабанинг бири мактаб ҳажмидаги физикага доир назорат

топшириқларини бажара олмаган.

Бошқача айтганда, узоқ тарихий давр давомида миллий онгда

маҳаллий халқлар интеллектуал меҳнатнинг замонавий турларини

ўзлаштириб олишга қодир эмаслиги ҳақидаги стереотип шаклланди. Бунга

ўхшаш бузиб кўрсатишлар ижтимоий онгга атайлаб ва сунъий равишда

тиқиштирилди. Бу, бир томондан, миллатнинг гўё ўз ижтимоий-иқтисодий

ҳаётини ташкил этишнинг янада юқорироқ шаклларига ўтиш учун тайёр

эмаслиги, пишиб етилмаганлигини исботлаш, бошқа томондан эса, “катта

оға”нинг обрўси ва мавқеини кўрсатиш ҳамда “кичик”ларни улар

марказнинг сахийлиги ва марҳаматига муҳтожликларига ишонтириш

мақсадида қилинган эди.

Хулоса қилиб айтганда, собиқ иттифоқ даврида таълим ва кадрлар

тайёрлаш сиёсатида миллий республикаларга нисбатан ёндашувларда

фақат марказнинг манфаатларидан келиб чиқиб, туб миллатнинг ўзига

хослиги, анъаналари эътиборга олинмади.

Совет ҳокимиятининг кадрлар тайёрлаш масаласида, миллий

интеллектуал салоҳиятни доимий назоратда сақлашга интилиш сиёсати

Page 348: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

348

таълим тизимининг сиёсийлашувига, миллий манфаатларни тарғиб этган

кўплаб зиёлилар таъқиб қилинишига ва оқибатда коммунистик

мафкуранинг якка ҳокимлигига олиб келди.

Шундай қилиб, тадқиқотларнинг кўрсатишича, интеллектуал

салоҳиятнинг ривожланиши ҳар қандай ҳолда ҳам миллатнинг шаклланиш

жараёни ниҳоясига етишини, унинг етуклик ва цивилизациялашган

хусусият касб этишини ва шу билан бирга, ижтимоий бирликнинг қайта

тикланишини таъминлайди. Айни пайтда, фақат миллий интеллектуал

салоҳиятнинг янги сифат хусусиятлари ва хоссаларининг шаклланиши

орқалигина бутун миллатнинг сафарбарлигини, фаолият кўрсатиш

даражасини, унинг дунё иқтисодиёти ва маданиятига интеграциялашувини

ошириш мумкинлиги аниқланди.

Адабиётлар рўйхати

1. Халбаев С. Становление и развитие университетского образования

в Узбекистане (1918-1928 гг.): Автореф.дис...канд.ист.наук.- Т., 1974. -26 с.

2. Юнусова С.Ф. Проблема подготовки высококвалифицированных

кадров в университетах Индии (1960-1970 гг): Дис. …канд. ист. наук.- Т.,

1981. – 168 с.

3. Шарипова Р.М. Рол уеиверситета “ал - Азхар” в общественно-

политической и идеологической жизни ОАР (АРЕ) на современном этапе:

Автореф.дис. …канд.ист.наук.- М., 1972. Автореф.дис. …канд.ист.наук.-

Т., 1974. -26 с.

4. Қувватов Н.Б. Подготовка и воспитание педагогических кадров в

Узбекистане: опыт и проблемы (1980-1990) Автореф. дис. …канд.

ист.наук.- Т., 1994. -21 с.

5. Холикова Р.Э. Развитие высшего исторического образования и

науки в Узбекистане: Автореф. дис. …канд. ист. наук.- Т., 1995. -26 с.

6. Каримов И.Биз келажагимизни ўз қўлимиз билан қурамиз. Т.7. –

Т., 1999. – Б. 94–95.

7. Орипова М. Туркистонликлар саводсизмиди? // Тафаккур. – 2004.

– №2. – Б. 92.

8. Ҳамдамов Ю. Миллий университет мустақиллик меваси // Халқ

сўзи. – 2000. – 3 фев.

9. Қосимов Б. Унивеситет ва жадид зиёлилари // Маърифат. – 2003. –

28 май.

10. Халқ сўзи. – 2003. – 3 февраль.

11. Абдурахманов Г.Высшая школа Советского Узбекистана.–

Т.,1977.–С. 13–17.

12. Наука в СССР. – М., 1972. – С. 170.

13. Валиев А.К. Проблемы развития духовной культуры //

Общественные науки в Узбекистане. – 1992. – № 3. – С.17.

14. Итоги всесоюзной переписи населения 1989 года, ч. IV. – С.153.

15. Экономика и жизнь. – 1992. – № 5. – С. 20.

16. Свободная мысль. – 1992. – №5. – С. 98.

Page 349: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

349

17. Народное хозяйство Узбекской ССР в 1990 году. – Т., 1991. – С.

121.

18. Правовое государство – независимость... – С. 86.

19. Молодеж Узбекской ССР. Стат. сборник. – Т., 1990. – С. 67.

20. Свободная мысль. – 1992. – №5. – С. 98.

21. Агитатор Узбекистана. – 1988. – №11. – С. 11.

НЕМЕЦКАЯ ДИАСПОРА УЗБЕКИСТАНА В КОНТЕКСТЕ

ПРОБЛЕМЫ ДИАСПОРАЛЬНОСТИ.

Иноятова Диларам Манглиевна

Национальный университет Узбекистана, и.о. профессора, доктор

исторических наук кафедры «История Узбекистана»

Аннотация. Немецкая диаспора Узбекистана рассмотрена в

контексте разработки современных проблем диаспорологии и этнической

истории. Показаны этапы её формирования, начиная со второй половины

XIX в. по настоящее время. Анализируются исторические предпосылки

складывания немецкой диаспоры, проблемы адаптации. Результатом

исследования является выявление факторов, позволившим дат определение

данной этнической общности, как диаспоры, сформировавшейся от части

российской немецкой диаспоры в результате миграционных процессов,

имеющей собственную культурную, множественную и многоуровневую

идентификационную специфику, зависимую от региона проживания.

Ключевые слова: немецкая диаспора, российские немцы,

миграция, эмиграция, адаптация, идентичность.

Annotatsiyа. O'zbekistondagi nemis diasporasi diasporaning zamonaviy

muammolari va etnik tarixining rivojlanishi sharoitida ko'rib chiqilmoqda. 19-

asrning ikkinchi yarmidan boshlab uning shakllanish bosqichlari ko'rsatilgan.

hozirgi vaqtda. Nemis diasporasining shakllanishining tarixiy shartlari va

moslashish muammolari tahlil qilingan. Tadqiqot natijasi ushbu etnik

hamjamiyatni o'z madaniy, ko'p va ko'p bosqichli identifikatsiyasiga ega bo'lgan

migratsiya jarayonlari natijasida rus nemis diasporasining bir qismidan tashkil

topgan diaspora sifatida aniqlashga imkon beradigan omillarni aniqlashdan

iborat. yashash hududiga qarab o'ziga xosligi.

Kalit so'zlar: nemis diasporasi, rus nemislari, migratsiya, emigratsiya,

moslashish, o'ziga xoslik.

Annotation. The German diaspora of Uzbekistan is considered in the

context of the development of modern problems of diasporology and ethnic

history. The stages of its formation are shown, starting from the second half of

the 19th century until the present moment. The historical preconditions for the

formation of the German diaspora and the problems of adaptation are analyzed.

The result of the study is the identification of factors that made it possible to

define this ethnic community as a diaspora formed from a part of the Russian

German diaspora as a result of migration processes, which has its own cultural,

Page 350: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

350

multiple and multi-level identification specificity depending on the region of

residence.

Key words: German diaspora, migration, emigration, foreign culture,

adaptation, identity, denomination.

Введение. «Годы независимости открыли новый этап в

межнациональных отношениях в нашей стране. Одним из важнейших

приоритетов государственной политики Узбекистана было определено

развитие культуры толерантности и гуманизма, укрепление

межнационального и гражданского взаимопонимания и согласия,

воспитание молодого поколения на этой основе, в духе любви и

преданности Родине» [Выступление Президента РУз …, 2017]. Изучение

истории народов своей страны стало ещё более актуальной задачей для

обществоведов, особенно, после принятия программных документов

«Стратегия действий по пяти приоритетным направлениям развития

Республики Узбекистан на 2017–2021 годы», «О мерах по дальнейшему

совершенствованию межнациональных отношений и дружественных

связей с зарубежными странами» и «Концепции государственной

политики Республики Узбекистан в сфере межнациональных отношений».

Вышеуказанные документы побуждают ученых, занимающихся проблемой

межэтнических и междиаспоральных отношений, боле глубже изучат

историю диаспор, их вклад в развитие республики.

Проблема этнических диаспор приобрела особую остроту во всем

мире во второй половине прошлого столетия в связи с усилившимися

миграциями и интерес исследователей к этой теме, сформировался в

отдельную самостоятельную науку – диаспорологию. Особую

актуальность проблема диаспор приобрела на постсоветском пространстве

после распада бывшего СССР, где представители различных этносов

проживали в одной стране, а после крушения советской империи оказались

отрезанными от своих национальных корней. Кроме того, тяжелые

социально-экономические условия, в которые попало население

постсоветских стран, а также раздирающие их внешние и внутренние

конфликты способствовали нового мощного потока мигрантов из бывших

советских республик. На чужбине мигранты столкнулись с проблемами

приспособления к жизни в иной среде, перед ними встал вопрос

сохранения своей национальной идентичности вдали от родины. Это

актуализировало данную тематику на постсоветском пространстве. В

развитии диаспорологии среди внов образованных независимых

государств особый вклад внесли российские и казахстанские ученые. В

Узбекистане исследовательский интерес к проблеме диаспор проявился

лиш в конце 1990-х годов. Сам феномен почти не привлекал внимания

ученых. Возможно, это объясняется тем, что Узбекистан с давних пор был

полиэтничным государством. И, несмотря на то, что этничная мозаичност

его существенно увеличилась, это оставалось естественным

территориальным рассеянием народов и не способствовало образованию

Page 351: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

351

диаспор, хотя, в республике проживает более 130 представителей

различных народностей [Д.М. Иноятова, 2018].

Одной из народов, входящих в состав народа Узбекистана,

обладающей своеобразной культурой и традициями, является немецкая

диаспора. Актуальность данного исследования определяется тем, что

немецкое население, являясь составной частью народа Узбекистана,

оставалос малоизученным. Возросший интерес к теме обусловлен так же

тем, что после обретения суверенитета между Узбекистаном и Германией

сложилис конструктивные партнерские взаимоотношения в политике,

экономике и гуманитарной сфере.

Анализ литературы по предмету. Несмотря на то, что в

Узбекистане проживают представители более 130 различных этносов,

исследовательский интерес к проблеме диаспор появился лиш в середине

1990-х годов. За этот период достаточно хорошо изучены диаспоры

корейцев, уйгур, прибалтийцев, поляков, славян, евреев и др.

Опубликованы монографии, защищены докторские и кандидатские

диссертации. Среди отечественных ученых, проявивших интерес к

немецкой тематике можно назвать научные статьи В.Г. Иоффе, В.А.

Германова, Р.Р. Назарова, Р. Шигабдинова, Ш. Мухамедова, В.А. Ивонина

и др., которые раскрыли в основном отдельные аспекты истории немцев в

туркестанский период. Важное место в исследовании немецкой диаспоры

Узбекистана занимают публикации как ближнего зарубежья В.

Чеботаревой, В. Гентшке, А. Германа, Г. Кронгардта, так и дальнего Н.

Кнауэр, В. Кригера, Р. Фризена, Ф., У. Ратлиффа и др. Несмотря на

существующие публикации по истории немцев, в их работах

затрагиваются лиш отдельные аспекты жизни немцев и меннонитов в

Туркестане и Уз ССР до 1930-х годов. Автором данной статьи

опубликована монография «Немецкая диаспора Узбекистана: вехи

истории», в которой в комплексе представлены результаты исследования

этапов формирования и развития немецкой диаспоры на территории

Узбекистана со второй половины XIX в. по настоящее время.

Методология исследования определяется объективным

комплексным освещением истории немецкой диаспоры Узбекистана. В

ходе исследования использовалис специальные методы исторической

науки, а также общенаучные методы и универсальные методы. Основное

внимание уделяется ретроспективному методу, анализу и синтезу,

системному подходу, сравнительному анализу, принципу историзма,

объективности, нелинейности.

Анализ и результаты. Как известно, исторической родиной немцев

является Германия. В современном мире численност немцев составляет 86

млн. человек. 11,4 млн. немцев проживают вне исторической родины,

составляя одну из крупных диаспор в мире [Т.Б. Смирнова, 2009].

Немецкая диаспора Узбекистана имеет свои специфические особенности,

так как большая её част прибыла из России, а не из Германии. На

современном этапе в Узбекистане проживает 4124 немца, из них в г.

Page 352: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

352

Ташкенте и Ташкентской области - 1515, в Бухарской - 1216, в

Самаркандской – 161, в Ферганской – 134 немца. Остальные более чем 1

тыс. немцев дисперсно проживают в других областях республики

[Госкомитет …. 1997].

Анализ источников истории появления немцев в Туркестане, привел

к следам появления их в регионе, начиная с XV в. Одним из первых в крае

побывал баварский солдат Иоганн Шильтбергер, уроженец Мюнхена. Он

был взят А. Темуром в плен в битве при Анкаре (1402 г.). В течении 33 лет

он служил А.Темуру и темуридам, которых он сопровождал в военных

походах. Вернувшис на родину, он написал «Воспоминания», которые

хранятся в Мюнхенской городской библиотеке [Путешетвия Иоганна ....,

1997]. В XVI–XIX вв. десятки этнических немцев побывали в

Туркестанском регионе в составе российских посольств в качестве

дипломатов, научных экспедиций и др. Они не задерживалис долго,

выполняли свою миссию и возвращалис на родину.

Массовое переселение немцев в числе других российских народов из

России, Германии и других европейских стран и формирование ими

диаспоры на территории Туркестана началос со второй половины XIX в.

после завоевания его Российской империей.

Анализ формирования немецкой диаспоры в Узбекистане в

контексте проблемы диаспоральности показал, что огромную рол в этом

играли именно миграционные процессы, которые происходили в русле

вторичных миграционных потоков, прежде всего из поволжских,

таврических и центральных районов России, а также в небольшом

количестве из Германии и других европейских стран. Исследуя время и

масштабы миграции, укажем, что немецкая диаспора была создана

миграциями на значительные расстояния и пережила несколько этапов

миграций: сначала из Пруссии в Россию (Поволжье, Кавказ, Прикамье),

затем в государства Центральной Азии и Сибирь.

Потоки миграций немцев в Туркестан в зависимости от времени

переселения, характера (добровольные и насильственные) можно разбит на

три группы. Первой группой явилис немцы (выходцы из балтийских

провинций) в составе воинского контингента (военные, в том числе

офицеры высшего и среднего состава, рядовые царской армии). За армией

следовали административные чиновники, гражданские служащие,

предприниматели, представители научной интеллигенции. Жили они в

основном в городах, в европейской её части. Второй группой были немцы-

крестьяне, появившиеся в последней четверти XIX в. К началу ХХ в. ими

было создано 14 поселений, из них в Аулиеатинском уезде Сырдарьинской

области 6 меннонитских: Николайполь, Гнадентал (Андреевка),

Гнаденфельд (Владимировка), Кеппентал (Романовка), Гогендорф

(Хивинское), Иоганнесдорф (Ивановское); 2 смешанного типа - Орловка и

Алексеевка; в Ташкентском уезде Сырдарьинской области 3 лютеранских:

Константиновка, Кауфманское, Степное; в Закаспийской области 2

лютеранских: Крестово и Козелковский; в Хивинском ханстве - 1

Page 353: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

353

меннонитское: Ак-Мечеть. Третью группу составили европейские

выходцы – военнопленные и беженцы в ходе Первой мировой войны. По

данным первой Всероссийской переписи населения 1897 г., в России

насчитывалос 1790,5 тыс. немцев, в Туркестанском генерал-

губернаторстве - до 3800. Большинство из них были подданными

Российской империи: в Сырдарьинской области проживало ок. 2000

немцев, в Закаспийской – 1026, в Самаркандской – около 450, в

Ферганской – около 160, в Семиреченской - более 40 немцев. Среди них

200 немцев были подданными Германии, Австро-Венгрии и 150 -

подданными Хивинского ханства [НАУ, л. 25]. В итоге, за период с 1897

по 1917 гг. численност немцев возросла почти в 2,5 раза и составила 8500

чел., что явилос результатом прибытия и естественного прироста.

Согласно результатам исследования причины миграций

дифференцировали как политические, экономические и религиозные, и

они находятся в тесной взаимосвязаны между собой. В качестве основных

факторов, определивших миграцию российской немецкой диаспоры в

Туркестан, считаем: политический - (угроза русификации в системе

просвещения, проведение столыпинской аграрной реформы),

экономический – (реформы в России, направленные на сокращение

экономических льгот иностранцев, обезземеливание, голод в Поволжье),

конфессиональный – (Закон о всеобщей воинской повинности 1874 г.,

принятый в России ущемил религиозные права меннонитов).

Немецкое население, проживающее в Узбекистане, отвечает

классификации немецкого населения России, представленное российскими

исследователями. Так, в Туркестанском генерал-губернаторстве в

социальном плане немецкая диаспора была представлена представителями

различных профессий: военные царской армии, врачи, ученые, педагоги,

юристы, слой предпринимателей, промышленников и торговцев,

строителей и ирригаторов, хлебопашцев, животноводов, ремесленников;

по конфессиональному признаку выделены четыре основные группы:

большая част лютеране и меннониты, меньшая католики и православные;

по территориальному признаку местами наиболее компактного

проживания немцев до установления советской власти были: г. Ташкент,

территории Сырдарьинской и Закаспийской областей, община «Ак-

Мечеть» в Хивинском ханстве. После установления советской власти в

Туркестане и особенно после территориального размежевания в 1924 г.

места компактного проживания немцев (лютеран и меннонитов) оказалис в

других республиках – в Кыргызстане, Казахстане и Туркменистане. После

Второй мировой войны местами компактного проживания были г.

Ташкент, Фергана, Андижан, Чирчик, Алмалык, Ангрен. После обретения

Узбекистаном независимости большая част немецкого населения

проживает дисперсно в основном в городах Ташкент, Фергана, Самарканд,

Бухара, причем наиболее компактно немцы проживают в Фергане.

Вместе с тем, жизн в инородном окружении заставляла изыскивать

возможности интеграции в принимающее общество, искат свое место в

Page 354: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

354

экономике, воспринимат языки, культуру, обычаи, образ жизни

окружающих. Высокий образовательный и социальный уровни позволил

многим представителям немецкой диаспоры (лютеран и православных)

войти в высшие эшелоны власти и военную элиту России. Волевые

качества, активность, педантичност и преданност царям позволили им

добиться высоких постов в политике, армии и администрировании. Как

следствие, немцы-прибалты и выходцы из образованных кругов Пруссии

занимали ответственные посты на государственной службе, обладали

значительным весом в политической структуре страны проживания.

Источники свидетельствуют, что «Ни один из известных немцев,

находившихся в России на государственной службе, никогда не обвинялся

в отсутствии российского патриотизма. Все они, включая родившихся за

пределами России, в меру сил и способностей служили стране и

содействовали её процветанию высокие посты, как на государственной,

так и на военной службе в Туркестане. К примеру, туркестанским генерал-

губернаторством в течение 50 лет управляли 13 генерал-губернаторов, из

которых 3 были этническими немцами, у власти они находилис 25 лет,

кроме того, 4 губернатора управляли туркестанскими областями [Д.М.

Иноятова, 2019]. Заметный след оставила элита немецкой диаспоры в

развитии экономики, сельского хозяйства, науки, образования, искусства

Туркестана, затем и Узбекистана.

Как отмечают исследователи, большую рол в сохранении диаспоры

от ассимиляции, от растворения его в иноэтничном окружении играет

такой фактор, как сохранение родного языка, поскольку именно он

является ретранслятором национальной культуры, утрата его, прежде

всего, сказывается на духовной сфере этнического сообщества, включая

обычаи, традиции, самосознание. Если между диаспорными и титульными

этносами не наблюдалос серьезной культурной дистанции, если не

существовали другие признаки, сплачивающие этническую общность,

распад диаспоры в результате ассимиляции был неизбежным [Ж.Т.

Тощенко, Т.И. Чаптыкова, 1996].

Сохранение диаспоры от ассимиляции зависит во многом от

характера расселения и территориального размещения. При компактном

расселении, например, заключается меньше смешанных браков, которые

являются основным механизмом естественной ассимиляции. Компактный

характер расселения в сельской местности в Туркестанский период

(Сырдарьинская, Ташкентская и Закаспийская области, община Ак-Мечет

в Хивинском ханстве) обусловил более низкие темпы ассимиляции немцев,

по сравнению с расселением в городах. Немцы, компактно проживавшие в

моноэтнических поселениях, в основном говорили на немецком языке и

сохраняли локальные очаги традиционной культуры, в отличие от

городских, фактически обрусевших немцев. Характер расселения немцев

был связан с политическими процессами, так как именно политика

государства (сначала деятельност Переселенческого управления, затем

размежевание территории Туркестана, переселения в период

Page 355: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

355

коллективизации, депортация, и наконец, миграционная политика

последних десятилетий) обусловила принципы и особенности

формирования диаспоры.

Основным признаком этнической идентичности диаспоры (или

диаспорной группы) является множественност этой идентичности. Она

может проявляться совершенно по-разному, в зависимости по отношению

к тому или иному вопросу, например в представлениях о Родине

(исторической или малой), о собственном происхождении, об

этноконсолидирующих и этнодифференцирующих признаках, о

характерных чертах своего народа, о нормах поведения, о языке и т.д. Эти

представления формируются как на групповом, так и на индивидуальном

уровне. Множественност этнической идентичности на современном этапе

невозможно определит по официальным источникам, т.к. в переписях

населения указывается только национальная принадлежность. Для ее

определения необходимо применение специальной методики,

используемой при этносоциологических исследованиях. Из-за сложности

проведения таких экспедиционных работ в данное время, мы ограничилис

опросом членов диаспоры (20-30 человек) во время проведения праздников

(Навруз и Ден независимости), конференций проводимых РКЦНУ

«Видергебурт» в Ташкенте. Учитывая эти данные, опираяс на

исследования омских ученых, и учитывая тот факт, что процесс

иммиграции немцев в Туркестан, начавшийся во второй половине XIX в.

имел высокую степень сходства с иммиграцией немцев из России в Сибир

(один и тот же хронологический период, одни и те же причины

переселения) [Т.Б. Смирнова, 2009]. Исходя из этого, пришли к выводу,

что множественная и многоуровневая идентичност характерна и для

большинства немецкого населения Узбекистана. Небольшое число

опрошенных нами представителей немецкой диаспоры на вопрос о

национальной принадлежности назвали себя немцами, при этом, если

более молодое поколение не акцентировало свое внимание на

принадлежности к определенной категории, то старшее поколение

старалос подчеркнуть, что они ташкентские, ферганские или

самаркандские (указывая на нынешнее место жительство), а также не

забывали заметить, что они поволжские, украинские, казахстанские,

киргизские или др. Из этого следует, что они называют себя немцами,

считая себя частью немецкого народа в целом, или узбекистанскими

немцем, так как они (несколько поколений) родилис и выросли в

Узбекистане и считают себя частью народа Узбекистана. Одновременно

они считали себя поволжскими или украинскими немцами, поскольку их

родители приехали с Поволжья или Украины; они могли сказать, что они

самарские или таврические, конкретизируя место выхода переселившихся

своих предков. Следовательно, множественная идентичност характерна

для любого народа, в частности, для немецкой диаспоры, так как является

следствием неоднократных миграций, происходивших в течение

относительно исторически короткого времени.

Page 356: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

356

В результате изучения истории формирования и развития немецкой

диаспоры Узбекистана в контексте новых концептуальных позиций

объективного исследования, анализа архивных источников и исторической

литературы можно сделат следующие выводы:

Отличительной чертой зарождения диаспорологии в Узбекистане

как самостоятельного научного направления стал интерес

многонационального народа в познании своей истории, этнических

корней, в отличие от большинства государств мира, где диаспорология

связана с возникновением межнациональных конфликтов, проблем

беженцев и кровопролитий. Комплексное рассмотрение сложных и

многогранных процессов формирования и развития немецкой диаспоры в

контексте проблем диаспоральности, позволило сделат вывод, что

немецкая диаспора, хотя и не является такой многочисленной, как

российская или казахстанская, тем не менее, представляет собой диаспору,

несколько отличную от них, имеющую собственную культурную и

идентификационную специфику, зависимую от региона проживания. Об

этом свидетельствует появление в современной научной литературе

этнонима «немцы Узбекистана» или «узбекистанские немцы».

Список использованной литературы.

1. Выступление Президента Республики Узбекистан на встрече,

посвященной 25-летию образования республиканского

интернационального культурного центра // Народное слово, 24 января 2017

г.

2. Иноятова Д.М. Диаспорология – актуальное направление в

новейшей истории Узбекистана // Вестник науки и образовании. – М.,

2018, № 12 (48). С. 75-77.

3. Смирнова Т.Б. Немецкое население Западной Сибири в конце XIX

– начале XXI в.: формирование и развитие диаспорной группы: Автореф.

дисс. ... докт. ист. наук. – Омск, 2009.

4.Госкомитет по статистике Республики Узбекистан на 1 января 2018

г.

5. Путешетвия Иоганна Шильбергера по Европе, Азии и Африке (с

1934 по 1427 г.). / Перевод с нем., примеч. Ф. Брун. Отв. ред. Б. Ахмедов. –

Ташкент: Шарк, 1997. 240 с.

6. Национальный архив Узбекистана. Ф. И-1. Оп. 11. Д. 1479. Л. 25.

7.Иноятова Д.М. Немецкая диаспора Узбекистана: вехи истории. –

Ташкент: TURON-IQBOL, 2019. С. 58.

8. Тощенко Ж.Т., Чаптыкова Т.И. Диаспора как объект

социологического исследования // «Социс», 1996, № 12. С. 37.

Page 357: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

357

ЗАМОНАВИЙ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯДА ПЕДАГОГИК

ПРОГНОСТИКАНИНГ ЯНГИ ШАКЛ, ВОСИТА ВА УСУЛЛАРИДАН

ФОЙДАЛАНИШ

Исламова Мафтуна Шарофиддиновна

Чирчиқ давлат педагогика институти ўқитувчиси

Аннотация. Мақолада таълим тизимига замонавий педагогик

технологияда педагогик прогностиканинг янги шакл, восита ва

усулларидан фойдаланишнинг аҳамияти, педагогик тизим, педагогик

жараёнда ўқув-тарбия жараёнининг технологияси моҳияти, муаммоли-

қидирув услублари ва уни янги технологиялар, таълимни амалга

оширишдаги шакл ва мазмун яхлитлиги таъминланган ҳолдагина кутилган

зарур натижани бериши мумкин масалалари ёритилган.

Калит сўзлар: таълим тизими, педагогик прогностика, инновацион

услублар, муаммоли-қидирув услуби, педагогик, ўқув-тарбия жараёни

технологияси, янги технологиялар

Аннотация. В статье рассматривается образовательная система в

современных педагогических технологиях, значение использования новых

форм, средств и методов педагогического прогнозирования,

педагогическая система, сущност технологии образовательного процесса в

педагогическом процессе, проблемно-поисковые методы и ее новые

технологии, форма и содержание в реализации образования могут дат

ожидаемый результат только при условии целостности педагогического

процесса.

Ключевые слова:образовательная система, педагогическая

прогностика, инновационные методы, проблемно-поисковый метод,

педагогика, технология образовательного процесса, новые технологии.

Annotation.The article considers the educational system in modern

pedagogical technologies, the importance of using new forms, means and

methods of pedagogical forecasting, the pedagogical system, the essence of the

technology of the educational process in the pedagogical process, problem-

search methods and its new technologies, the form and content in the

implementation of education can give the expected result only if the integrity of

the pedagogical process.

Keywords: educational system, pedagogical prognostics, innovative

methods, problem-search method, pedagogy, technology of the educational

process, new technologies.

Кириш. Жамият ҳаётининг жадал тарзда ривожланиши, тараққиёт

эҳтиёжлари ва имкониятларининг кенгайиши, турли-туман ахборотлар

оқимининг тезлашишини ҳисобга олиб, замонавий педагогик технологияда

педагогик прогностиканинг янги шакл, восита ва усулларидан фойдаланиш

механизмини яратишни ўз заммасига олмоғи талаб этилади. Бугунги кунда

турли типдаги таълим муассасаларида амалга оширилаётган таълимнинг

Page 358: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

358

ўрни ва даражасини аниқлашга йўналтирилган тадқиқотларда педагогик

прогностиканинг имкониятларидан кенг фойдаланишни тақозо қилади.

Шундагина таълим жараёнининг натижалари фан, ишлаб чиқариш,

маданият, иқтисод ҳамда жамият ҳаётининг барча соҳаларини

ривожлантиришга хизмат қила олади. Педагогик прогностикага таянган

ҳолда яратилган назарияларгина узлуксиз таълим жараёнини унинг

босқичлари ва компонентларининг мазмуни, шакли ва воситаларини,

таълим натижаларининг жамият ҳаётига кўрсатадиган таъсир даражасини

олдиндан лойиҳалаштиришга асос бўла олади. Демак, шунда ўқув-тарбия

жараёнини янги принциплар ва янги мафкуравий негизда қайта қуриш,

таълим соҳасида ислоҳотларни амалга ошириш мумкин.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. М.В.Кларин таълимоти бўйича

педагоглар томонидан мақсадларни белгилашнинг анъанавий усуллари

қуйидагилар:

1. Ўқув материалининг режасидан келиб чиқиб, мақсадни белгилаш.

2. Мақсадни педагог фаолияти орқали ифодалаш.

3. Талабанинг интеллектуал, эмоционал, шахсий ривожланиши ички

жараёнлари ва қонунуниятлари орқали ўқув мақсадни қўйиш.

4. Ўқув мақсадларини талабалар фаолияти орқали қўйиш.

Шу муносабат билан ўқитишнинг мақсадларини таълим мазмуни,

педагог ёки талабанинг фаолияти орқали белгилаш таълимда кутилаётган

натижалар ҳақида аниқ тасаввурга эга бўлишга имкон бермайди. Бу

натижалар ҳақида талабалар фаолиятининг фақат ташқи намоён

бўлишидан хулоса чиқариш мумкин. Педагог ўқитиш натижасини

аниқлаштира бориб, унинг кузатиш мумкин бўлган ташқи белгиларини,

яъни сўзлашиш, ҳаракатланиш жараёнини тўла тасвирлашга интилади.

Баъзида, тасвирлаш жараёни ташқи белгиларини санаб чиқишга олиб

келади ва ушбу жараён орқали натижани сезиларли даражада

соддалаштириш мумкин.Илғор ижодкор педагоглар, анъанавий таълим

технологиясидаги камчиликларга жавоб топиш, талабанинг ақлий

меҳнатини амалга ошириш усулларини изланишлари натижасида ўзига хос

таълим усули воситаларини яратадиларки, бунинг оқибатида янгича

педагогик фикрлаш тарзи вужудга келди. Мана шу изланишлар замирида

замонавий педагогик технологияга асос солган педагогик технологиялар

яратила бошланди.

Тадқиқот методлари. Шунингдек, замонавий педагогик

технологияда педагогик прогностиканинг янги шакл, восита ва

усулларидан фойдаланишда таълим жараёнини ташхис қилиш ва

яратилган назариялар, ўқув-методик мажмуалар тажриба-синов асосида

амалиётга жорий қилишнинг методологик асослари, аниқ механизмлари,

усул ва воситаларини ишлаб чиқиш керак. Таълим жараёнининг ташхис

қилиш механизми шу жараённинг ютуқ ва камчиликлари, таълим

натижасининг сифат кўрсаткичлари, таълим жараёнига татбиқ

қилинадиган педагогик назариялар, замонавий технологияларнинг таълим

амалиётини ривожлантира олиш ёки таълимнинг тараққиётига тўсқинлик

Page 359: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

359

қилиш даражасини аниқлашга йўналтирилиши керак. Педагогик тажриба-

синов эса амалга оширилган тадқиқот натижаларининг самарадорлик

даражасини аниқлашда алоҳида аҳамиятга эга.

Ўтказилаётган тажриба-синовнинг характери билан боғлиқ тарзда

ўқув дастурлари, дарслик ва дарс ишланмалари, методик қўлланмалар,

дидактик ишланмалар яратилиши ва тажриба-синов жараёнига тақдим

этилиши зарур. Агар ўқув дастури тажрибадан ўтказилаётган бўлса,

кузатилаётган таълим

жараёнини, яъни дарслик ёки дарс ишланмалари, техник воситалар,

кўргазмали қуроллар, ўқув қўлланмалари билан таъминлашга эришиш

талаб этилади. Бунда асосий эътибор ўқитувчининг қайси метод ёки

педагогик технологияни қўллаганлигига эмас, балки ўқув дастури

доирасида тақдимэтилаётган ўқув материалларининг самарадорлигини

аниқлашга қаратилади. Чунончи, тажриба-синов жараёнига жалб этилган

назариялар ҳамда тажриба синфларидан олинган натижалар статистик

жиҳатдан ишланиши талаб этилади. Амалга ошириладиган тажриба-синов

жараёни ва уларнинг натижаси экспертизасига нуфузли илмий-педагогик

жамоалар ҳамда етакчи мутахассислар жалб этилиши талаб қилинади.

Кенг кўламли тажриба-синовларнинг амалга оширилиш жараёни ва

натижаларининг экспертизаси илмий-педагогик жамоалар томонидан

олдиндан тасдиқланган низом талаблари асосида амалга оширилиши

керак.

Бугунги кунда жамиятимиз ривожланишида педагогик прогностика

ўзининг аниқ белгилаб олинган мақсад ва вазифалари, объекти ва

предмети, тадқиқ этаётган муаммоларнинг мантиқий асослари,

ривожланиш қонуниятлари, ўзининг таянч методологиясига эга бўлган

педагогика фанининг муҳим тармоғи сифатида намоён бўлади. Педагогик

прогностика илмнинг устувор соҳаси сифатида давлат ва жамият

тараққиётига хизмат қиладиган узлуксиз таълим тизимини янгидан-янги

педагогик назариялар негизида вужудга келган таълим моделлари ва

технологиялари билан қуроллантириш асосида кадрлар тайёрлаш

сифатини оширишга йўналтирилгандир.

Педагогик прогностика ўқувчи шахсининг ёш хусусиятлари ва

ривожланиш динамикасини ҳисобга олган ҳолда таълим технологияларини

танлайди. Танлаб олинган муайян таълим технологиялари доирасида

ўқувчи-талабаларга турли даражадаги тушунчаларни ҳамда

мужассамлашган билимларни тақдим этиш йўлларини, шакл ва

воситаларини таклиф қилади. Муайян бир педагогик технологияни назарий

жиҳатдан асослаганда педагогик прогностика ўқувчи ҳамда ўқитувчининг

жонли фаолият кўрсатишини таъминлашга, унинг эркин фикрлаш,

ижодкорлик қобилиятини ривожлантиришга йўналтирилган таълим

жараёнини ташкил этишни назарда тутмоғи лозим.

Таълим жараёнига татбиқ қилинадиган ҳар қандай педагогик

технология, унинг компонентлари хоҳ таълим мазмуни, хоҳ ўқув дастури

ёки дарслик, хоҳ ўқитувчи фаолияти орқали ўтишидан қатъий назар,

Page 360: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

360

ўқувчининг жонли тарздаги эркин ва ижодий фаолиятини жадал

ривожлантиришга хизмат қилишига эришиш талаб қилинади. Бунда

педагогик технологиялар, биринчи навбатда, ҳар бир ўқувчи-талабанинг

бошқа ўқувчи-талабалар, дарс материаллари ҳамда педагог билан эркин

тарзда мулоқот қилишини, фикр алмашишини таъминлайди.

Замонавий педагогик технологиялар педагогик амалиётнинг ўқувчи

ёки талаба шахсига қонунлар мажмуини, табиат ва жамият ҳодисаларини,

кишилик маданияти ва ахлоқ-одобини, муайян фан асосларини танитувчи

шакли сифатида намоён бўлиши лозим. Бу соҳада назарий жиҳатдан

қатъий асосланган, ҳар томонлама синовдан ўтган ҳамда аниқ амал

қилувчи қонуниятларга таяниш мақсадга мувофиқдир.

Замонавий педагогик технологияда педагогик прогностиканинг янги

шакл, восита ва усулларидан фойдаланишнинг асосий моҳияти ҳар бир

шахсда мавжуд бўлган унинг эҳтиёжи, қизиқиши, иқтидори ва

имкониятлари асосида уларда ижобий хислат ва фазилатларни

шакллантириш, ривожлантириш саналади. Бу ўринда таълим мазмуни

шахснинг шаклланиши ва ривожланиши учун муҳит саналади. Шунинг

учун таълим мазмуни инсонпарварликка йўналтирилган гуманистик ғоя ва

меъёрларни ўзида мужассамлаштирган бўлиши лозим.

Педагогик муносабатларни инсонпарварлаштириш ва

демократлаштириш асосидаги педагогик технология якка ҳокимлик

технологиясига тубдан қарши бўлиб, педагогик жараёнда ҳамкорлик,

ғамхўрлик, ўқувчи-талабалар шахсини ҳурмат қилиш, эъзозлаш орқали

шахсни ривожлантириш ва ижод қилишга қулай муҳит яратади.

Анъанавий таълимда педагог таълим мазмунининг субъекти, ўқувчи-

талабалар педагогик жараённинг объекти деб қаралса, ҳамкорлик

педагогикасида ўқувчи-талаба ўз ўқув фаолиятининг субъекти саналади.

Шу сабабли ҳамкорлик педагогикасида ягона таълим жараёнининг иккита

субъекти ҳамкорликда ўқув-тарбия вазифаларини ҳал этади.

Услублар билимларни узатиш ва қабул қилиш характерига қараб сўз

орқали ифодалаш, кўргазмали ва амалийга бўлинади. Таълим мазмунини

ўзлаштиришда ўқувчи-талабаларнинг таълим фаолиятига муносиб

равишда қуйидаги услублар: тушунтириш – иллюстратив, репродуктив,

муаммоли баён, хусусий қидириш ёки эвристик ҳамда ярим тадқиқот

услублари қўлланилади.

Муаммоли-қидирув услублари муаммоли таълим жараёнида

қўлланади. Бу услублардан фойдаланишда педагог аввало муаммоли

вазият яратади, саволлар қўяди, масалаларни, топшириқларни таклиф

қилади, муаммоли вазиятни ечишга қаратилган муҳокамани уюштиради,

хулосаларининг тўғрилигини тасдиқлайди. Ўқувчи-талабалар олдинги

билим ва тажрибаларига асосланиб муаммоли вазиятни ҳал қилиш йўллари

тўғрисидаги таклифларини айтади ваолдин олган билимларини

умумлаштиради, муаммоли вазиятни ечишнинг энг оқилона вариантини

танлайди. Бу услуб ўқувчи-талабаларнинг билимга қизиқишларини

оширибгина қолмай, уларда фикрлаш қобилиятини ҳам ривожлантиради.

Page 361: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

361

Таҳлил ва натижалар.Ушбу педагогик технологияда таълим тизими

марказида баркамол инсон шахсини шакллантириш ва ривожлантиришга

қаратилган инсонпарварлик ғояси муҳим ўрин тутади. Бу ғоя қай даражада

амалга оширилганлиги таълим жараёнининг асосий натижаси педагогик

жамоа меҳнатининг сифатига берилган баҳо асосида аниқланади.

Педагогик муносабатларни инсонпарварлаштириш ва

демократлаштиришда ўқув-тарбиявий жараённинг асосий натижасини

аниқловчи муҳим омил шахсга бўлган муносабат ҳисобланади.

Инсоннинг бошқа мавжудотлардан фарқи – ўз олдига маълум бир

мақсад қўйиб, сўнг унга томон ҳаракат қилишидадир. Кишининг мақсади

сари қиладиган ҳаракати, яъни фаолияти жараёнида муайян табиий ва

сунъий тўсиқларни енгиб ўтади. Бу тўсиқларни бартараф этиш учун у бир

қатор тадбир ва чоралардан фойдаланади. Мақсадга етишда муайян

тўсиқни енгиб ўтиш учун қўлланадиган тадбир ва чоралар мажмуи усул

деб аталади.

Инсон мақсадга етишда бир неча, баъзан эса ўнлаб-юзлаб

тўсиқларни енгишга тўғри келади. Бу тўсиқларни енгиш учун тегишли

усуллар маълум бир тизимда қўлланади. Мақсадга етишда қўлланадиган

усуллар тизимини услуб деб аталади.Усулларни маълум бир услубда

қўллаш жараёнида ҳар бир ҳаракат мақоми муайян мақсад

кўрсаткичларига бўйсундирилади. Ундан ташқари, инсон мақсадга етиш

жараёнида бир қатор қонуниятларга ҳам тамойил сифатида амал қилади.

Таълим услуби – педагог билан ўқувчи-талабалар орасида билим

бериш ва уни олиш мақсадида амалга ошириладиган ўзаро алоқаларни

тизимга солувчи педагогик тадбирдир. Ўқитиш услублари ўқув

жараёнининг асосий қисми ҳисобланади. Тегишли услубларсиз педагогик

фаолиятни амалга ошириб бўлмайди.

Педагогик мақсадларга эришганлик ёки эришмаганликни билишнинг

аниқ воситалари бўлгандагина, педагог ўзининг меҳнати самарали

эканлигига ва танлаган методлари мақсадга мувофиқлигига ёки, аксинча,

самарасиз эканлигига ишонч ҳосил қилиши мумкин. Ўқитиш услубини

тадқиқ қилишда педагогик технология тарафдорлари айнан шу нарсани

назарда тутишган эди.

Педагог жамиятдан буюртмани умумий кўринишда олади. Ҳаттоки,

ўқув дастурларида белгиланган мақсадлар ҳам бир нечта тушунтиришлар

билан чекланган. Бу ерда мақсадларни аниқлаштиришнинг ўзига хос

пиллапоясини тузиш мумкин: жамиятнинг умумий талабларидан – таълим

тизими вазифаларига, улардан–маълум ўқув юрти, ўқув предмети, унинг

мавзули бўлимлари ва алоҳида ўқув мақсадларига ўтиш мумкин.

Хулоса.Қўлланадиган педагогик технологияларни бир тизимга

солиш, унга мақсадли йўналиш бериш таълимни амалга оширишдаги шакл

ва мазмун яхлитлиги таъминланган ҳолдагина кутилган зарур натижани

бериши мумкин. Таълимга тестлар, диагноз ва диагностик таҳлилнинг

олиб кирилиши, билимларни кўп балли баҳолаш тизимида аниқлашга

ўтиш, бўлим мазмунини яхлит ҳолда ўзлаштиришни моделлаштириш,

Page 362: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

362

тизимга солинган назорат турларида, талабаларнинг ишлаши ва анъанавий

дарс шаклларининг вужудга келиши, биз шу пайтгача ўрганиб қолган

анъанавий таълим ўрнига вужудга келган педагогик технологиялар бўлиб,

улар янгича фикрлаш тизимидаги таълимга ўтишни тақозо қилади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1.Ишмуҳамедов Р., Абдуқодиров А.,Пардаев А. Таълимда

инновацион технологиялар (таълим муассасалари педагог-ўқитувчилари

учунамалийтавсиялар).-Т.: “Истеъдод” жамғармаси,2008 -180 б.

2.Қ.Олимов ва бошқалар. Касб таълими методикаси.

Дарслик.2015й.

3.Зеер Э.Ф., Шахматова Н. Личностно-ориентированные

технологии профессионального развития специалиста.-

Екатеринбург,1999.-244 с.

4.Г.О.Эрназарова. Формирование профессионального творчества

будущих специалистов/ Международный научный журнал «Образование и

воспитание» (ISSN 2410-4515), 2020, №5.74-77 с.

САМАРҚАНД ВИЛОЯТИДАГИ МИНЕРАЛ ЎҒИТ ИШЛАБ

ЧИҚАРИШ КОРХОНАЛАРИНИНГ АТРОФ-МУҲИТГА

ТАЪСИРИНИ БАҲОЛАШ

Маджидова Танзила Рахимовна

Келдиярова Гулмира Фарходовна

Самарқанд давлат университети География

ва Экология факультети

Аннотация.Ушбу мақолада Самарқанд вилоятидаги минерал ўғит

ишлаб чиқариш корхоналарининг фаолияти, экологик хавфсизлик

даражаси, чора- тадбирларнинг тўғри ташкил этилганлиги ва мониторинг

натижалари келтириб ўтилган. Бундан ташқари, минерал ўғит тайёрлаш

жараёнлари, корхонадаги ташкиллаштирилган ва ташкиллаштирилмаган

манбалардан ажралиб чиқадиган зарарли моддалар таҳлиллари, уларнинг

инвентаризацияси, ҳисобий ва лаборатория усуллари асосида олинган

натижалар, ишлаб чиқариш корхонасининг атроф-муҳитга таъсирининг

баҳоланиши келтириб ўтилган.

Калит сўзлар:баҳолаш, инвенратизация, мониторинг, анализ,

норматив хужжатлар, атмосфера ҳавоси, ташланмалар, зарарли моддалар.

Кириш. Инсонни ўраб турган атроф-муҳитни муҳофаза қилиш XXI

асрнинг энг долзарб муаммоларидан бири бўлиб келмоқда. Сабаби

шундаки, илмий-техника инқилоби турли фанлар эришган ютуқларнинг

натижаси бўлиб, табиий ресурслардан муддатли фойдаланишга имконият

яратди. Бу эса, ўз навбатида, жамиятнинг ишлаб чиқариш кучларини

ривожлантириб, моддий ва маънавий эҳтиёжини қондиришга шарт-шароит

туғдирди. Аммо илмий-техника инқилобининг тез суръатлар билан

Page 363: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

363

ривожланиши жамият билан табиат ўртасидаги, инсон билан атроф-муҳит

ўртасидаги ўзаро муносабатларни мураккаблаштириб, биосферадаги

экологик жараёнларни бошқаришда кутилмаган ўзгаришларни келтириб

чиқармоқда. Кўпинча бу муносабатларнинг ўзгариши сув, атмосфера,

тупроқ ва бошқа табиий ресурсларнинг жуда тез турли чиқиндилар билан

тобора ифлосланиб боришига олиб келмоқда.

Атроф-муҳитнинг ифлосланиш жараёнини ўрганиш энг муҳим

йўналишларидан бири ҳисобланади. Ифлослантирувчи моддаларни

атмосферага чиқариш, ишлаб чиқариш чиқиндиларини ҳосил қилиш

манбаларини хатловдан ўтказиш (инвентаризация) ва ташламаларнинг йўл

қўйиладиган чекланган миқдори лойиҳаларини ишлаб чиқиш кенг йўлга

қўйилган. Бундай ҳужжатларнинг ишлаб чиқилиши ҳудуднинг қанчалик

даражада ифлосланишини аниқлаш ва уларнинг олдини олишда муҳим

аҳамиятга эга.

“Samarkand-NPK” маъсулияти чекланган жамияти азот-фосфор-

калий (NPK-минерал ўғит) ишлаб чиқариш қўшма корхонаси Самарқанд

вилояти Самарқанд шаҳри “Самарқандкимё” АЖ ҳудудида Самарқанд

шаҳридан 7 км ғарб томонда ва “Суперфосфат” қўрғонидан 2 км жанубий-

ғарб томонда узоқликда жойлашган.

Корхонанинг умумий ер майдони 5,7 гектарни ташкил килади.

Корхона қуйидагича чегараланади. Шимол томондан очиқ майдон, ғарб

томондан “Жума қум кони” МЧЖ қум карьери, шарқ томондан

автотранспорт корхонаси ва қурилиш материаллари конструкцияси

комбинати, ёғочни қайта ишлаш заводи саноат қурилиш корхонаси, жануб

томондан Пасдарғом тумани фермер хўжаликлари ерлари билан

чегараланади.

Корхонага энг яқин аҳоли пункти 1600 метр масофада жойлашган.

Корхонанинг асосий фаолияти азот-фосфор-калий (NPK-минерал ўғит)

ишлаб чиқаришдан иборат. Корхонанинг иш режими 24 соат/сут, 310

кун/йил. Корхонада фаолият кўрсатаётган ишчи ходимлар сони 151 киши.

Корхона жойлашган ҳудуднинг рельефи текислик, жойнинг рельеф таъсир

коэффициенти 1 га тенг. Корхона жойлашган ҳудуднинг метеорологик

маълумоти ва коэффициентлари жадвалда кўрсатилган.

Методлар. Зарарли газлар оқимидаги ифлослантирувчи моддалар

таркибини ва миқдорини аниқлаш учун қуйидаги усуллардан

фойдаланилади:

- назарий (мувозанатли);

- ҳисоб-таҳлилий (экспериментал);

- ҳисоб-статик.

Назарий усул дастлабки хомашё, ёқилғи, материалар кимёвий

таркиби ва хоссаларини, агрегатларнинг конструктив ва геометрик ўзига

хосликларини, ишлатиладиган жиҳознинг моддалар максимал

унумдорлигини таъминлайдиган технологик параметрларни, технологик

жараёнлар, иссиқлик ва моддий баланс асосида ифлослантирувчи

моддалар таркиби ва миқдорини аниқлашга имкон беради. Ушбу метод

Page 364: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

364

орқали янги ишлаб чиқаришларни лойиҳалашда, шунингдек, мавжуд

технологик жараёнлар таҳлили учун қабул қилинади ва энг долзарб

ҳисобланади.

Ҳисоб-таҳлилий усул зарарли ташланмалар манбаларини,

ифлослантирувчи газ ҳажмини аниқлашдан, ишлаб турган технологик

жараёнларга яқин шароитларда ифлослантирувчи моддалар таркиби ва

концентрацияларини таҳлилидан иборат. Ҳисоблаш-таҳлилий усул саноат

ишлаб чиқариш амалиётида энг кўп қўлланиладиган усул ҳисобланади.

Ҳисоблаш-статик усул маълум маҳсулот ишлаб чиқаришда ҳосил

бўладиган ифлослантирувчи моддаларнинг таркиби ва миқдорини

аниқлаш қонуниятларни очиб берадиган статистиканинг йўллари ва

усулларини ифодалайдиган усул. Унинг қўлланилиши ифлослантирувчи

моддалар ташланмаларини ва уларнинг аниқланган миқдорларини тизимли

таҳлили йўлга қўйилган ишлаб чиқариш корхоналарида рухсат этилади.

Таҳлил натижалари. Атмосферага NPK ўғит чанги чиқарувчи

ускуна дозатор ҳисобланади. 1 тонна маҳсулот ишлаб чиқаришга 720 кг

ниторофос, 230 кг калий ва 50 кг бентанит сарфланади. Манба

ташкиллаштирилган манба РФГ русумли енгли фильтрли циклон

ҳисобланади. Ушбу чанг-газ тозалаш ускунаси ер тўладан ҳосил бўлган,

грохтдан, транспортерлардан ҳосил бўлган чанггазларни тозалайди.

Манба параметрлари қуйидагича: баландлиги 8,0 м, кўндаланг кесим

юзаси 0,5 м. Тозаланиш жараёнигача бўлган чанггаз аралашмасининг

тезлиги – 9,4 м/сек, ҳажми – 1,84 м3/сек, ҳарорат – 24 0С. Тозаланиш

жараёнигача бўлган чанггаз аралашмасининг ўртача сиғими 548,4 мг/м3,

энг катта сиғими 562,3мг/м3 га тенг.

Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда

1533-сон билан рўйхатга олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги

корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи моддалар чиқарадиган

манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларни

меъёрлаштириш йўриқномаси”нинг 1-иловаси асосан атмосферага

ташланадиган NPK ўғит чанги миқдори қуйидагича ҳисобланди:

Мсек = Wс * V, г/сек.

Бу ерда: Wс = В * ч, чангнинг солиштирма миқдори Wс = 3 * 10-6 *

1,2 = 0,000036 кг/м2 с. В – конвейр кенглиги В = 0,8 м.

V - чанг ажралиб чиқаётган юза – 9,6 м2

Мсек.= 0,000036 * 9,6 * 103 = 0,346 г/сек

Атмосферага ташланаётган NPK ўғит чангининг йиллик миқдори

қуйидагига тенг:

Мч = Мсек * Т * 3600 : 1000000, т/йил;

Бу ерда Т – манбанинг бир йилдаги иш вақти Т = 7440 соат/йил.

Мйил = 0,346* 7440 * 3600 : 1000000 = 9,27 т/йил.

Тозалаш жараёнидан кейинги чанггаз аралашмасининг тезлиги 8,76

м/сек, ҳажми – 1,72 м3/сек. Тозаланиш жараёнидан кейинги чанггаз

аралашмасининг ўртача сиғими 7,04 мг/м3, энг катта сиғими 8,12 мг/м3 га

тенг.

Page 365: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

365

Тозалаш жараёнидан кейинги чанггаз аралашмасининг вақт бирлиги

ичидаги энг катта миқдори қуйидагига тенг бўлди:

Мсек = С * Q * 10-3 = 8,12 * 1,72 * 10-3 = 0,014 г/сек

Ўртача миқдори қуйидагига тенг:

Мсек = С * Q * 10-3 = 7,04 * 1,72 * 10-3 = 0,0121 г/сек

Атмосферага ташланган чангнинг йиллик миқдори қуйидагига тенг

бўлди:

Мйил = Мсек * T * t * 10-6 = 0,0121 * 7440 * 3600 * 10-6 = 0,324 т/йил.

Чанг-газ тозалаш учкунасининг самарадорлиги 86,5 %

Хулоса. Олиб борилган ҳисоб натижаларига кўра “Samarkand-NPK”

маъсулияти чекланган жамияти азот-фосфор-калий (NPK-минерал ўғит)

ишлаб чиқариш қўшма корхонасидан атмосферага ташланадиган

ифлослантирувчи моддалар анорганик чанг (SiO2 20-70), углерод оксиди,

азот оксиди, олтингугурт икки оксиди, бенз(а)пирен, марганец оксиди ва

металл чанги ушбу ҳудуд учун ўрнатилган (квота) миқдордан ошмаслиги

аниқланди.

Объект фаолияти натижасида атмосферага ташланаётган

ифлослантирувчи моддаларнинг миқдорини рухсат этилган меъёридан

оширмаслик учун қўшимча чора-тадбир белгилаш, чангларни юқори

самарада (99,5 фоизгача) ушлайдиган чанг ушлаш ускунасини ўрнатиш

тавсия этилди.

Атмосфера ҳавосини муҳофаза қилиш (чанг-газ тозалаш

ускуналарини жорий қилишда инновацион технологияларни қўллаш,

ташламаларни қисқартириш тадбирларини бажариш натижасида

атмосфера ҳавосини муҳофаза қилиш соҳасидаги экологик ҳолат

барқарорлашиши тамойили кузатилмоқда. Иқтисодиётнинг асосий

тармоқларини техник қайта жиҳозлаш, янги технологияларни жорий этиш,

шунингдек ифлослантирувчи моддаларни атмосферага чиқаришни

барқарорлаштириш ва камайтиришга эришиш зарурдир.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1. Сборник состоит из методик и рекомендаций по расчету

количества загрязняющих веществ, выбрасываемых в атмосферу

различными производствами. Ленинград 2005 г.

2. Сборник методик по расчету выбросов в атмосферу загрязняюших

веществ, Госкомгидромет. Л. 1986 г.

3. СанПиН «Гигиенические нормативы. Перечень предельно-

допустимых концентраций (ПДК) загрязняющих веществ в атмосферном

воздухе населенных мест на территории РУз» Тошкент 2005 г

4. “Ўзбекистон Республикаси корхоналари учун атмосфера

ҳавосининг ифлослантириш манбаларини инвентаризациядан ўтқазиш ва

унга чиқариб ташланадиган ифлослантирувчи моддаларни меъёрлаш

бўйича йўриқнома”. Ўзбекистон Республикаси Табиатни муҳофаза қилиш

давлат қўмитасининг 2005 йил 15 декабрдаги №105-сонли буйруғи билан

тасдиқланган. 2006 йил 3 январда Адлия Вазирлигидан рўйхатдан

ўтказилган.

Page 366: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

366

5. Л.А.Алибеков, С.А.Нишонов. Жиззах вилоятининг табиий иқлим

шароити. Тошкент 1978 й.

ВОЗМОЖНОСТИ И УСЛОВИЯ ДЛЯ РЕАЛИЗАЦИИ ЖЕНЩИНАМИ

СВОЕГО ПОТЕНЦИАЛА В МОДЕРНИЗАЦИИ СИСТЕМЫ

ОБРАЗОВАНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ

Махкамова Надира Рахмановна - Ташкентский

университет информационных технологий им. Мухаммада ал-Хоразми,

заведующий кафедрой «Гуманитарные науки»,

доктор исторических наук, профессор

Аннотация. В статье автором показывается, что на современном

этапе модернизации системы образования в Узбекистане, в условиях

существующего гендерного равноправия, всё более актуальным становится

выявление особых способностей и потенциала женщин в образовательной

сфере, которые должны быт согласованы с эффективной разработкой и

реализацией необходимых условий, полностью отвечающих современным

достижениям по теории и практики в обучении. Автор опирается на

историко-научную методологию исходя их принципов социально-

экономического и культурного детерминизма. Предложенные автором

выводы и рекомендации могут помочь более глубокому пониманию

специфики занятости женщин в сфере трудовых отношений в образовании.

Ключевые слова: образование, женщины, равноправие,

способности, потенциал, реализация, модернизация, Республика

Узбекистан.

Annotation. The author shows that at the present stage of modernization of

the education system in Uzbekistan, in the conditions of existing gender

equality, it becomes more and more urgent to identify the special abilities and

potential of women in the educational sphere, which must be coordinated with

the effective development and implementation of the necessary conditions that

fully meet modern achievements in theory and practice in teaching. The author

relies on the historical and scientific methodology based on the principles of

socio-economic and cultural determinism. The conclusions and

recommendations proposed by the author can help to better understand the

specifics of women's employment in the field of labor relations in education.

Аннотация. Муаллиф Ўзбекистонда таълим тизимини модернизация

қилишнинг ҳозирги босқичида, мавжуд гендертенглиги шароитида, таълим

соҳасидаги аёлларнинг махсус қобилиятлари ва салоҳияти нианиқлаш

тобора долзарб бўлиб қолаётганлигини кўрсатмоқда, бу замонавий

ютуқларга тўлиқ жавоб берадиган зарур шарт-шароитларни самарали

ишлаб чиқиш ва амалга ошириш билан мувофиқлаштирилиши керак,

ўқитишда назария ва амалиёт. Муаллиф ижтимоий-иқтисодий ва маданий

детерминизм тамойилларига асосланган тарихий ва илмий методологияга

таянади. Муаллиф томонидан таклиф қилинган хулосалар ва тавсиялар

Page 367: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

367

таълимдаги меҳнат муносабатлари соҳасида аёлларни иш билан

таъминлашнинг ўзига хос хусусиятларини яхшироқ тушунишга ёрдам

беради.

Калитсўзлар: таълим, аёллар, тенглик, қобилият, салоҳият,

амалгаошириш, модернизация, ЎзбекистонРеспубликаси.

Key words: education, women, equality, abilities, potential,

implementation, modernization, Republic of Uzbekistan.

Введение.Система образования всегда занимала ключевую позицию

в качестве инструмента по расширению возможностей в деле пропаганды

ценностей прав человека, тем самым, прокладывая пут к гендерному

равенству с расширением прав и возможностей женщин. Кроме того,

именно образование является одним из наиболее важнейших инструментов

в личностном развитии женщин, их воспитании, а также эффективной

реализации их способностей и потенциала в интересах всего общества.

Президент Республики Узбекистан, Ш.М.Мирзиёев, подчёркивал:

«Наши дорогие женщины, заботливые матери, любящие супруги,

прекрасные сёстры, любимые дочери и внучки - все они постоянно

заботятся о нас, придают нам уверенности, сил и энергии для преодоления

всех преград на нашем пути и достижения поставленных целей. Мы в

неоплатном долгу перед вами за вашу великую материнскую любовь,

женскую заботу и милосердие. Поэтому мы считаем своей важнейшей

задачей активное продолжение государственной политики, направленной

на охрану здоровья матерей и детей, обеспечение женщин работой с

учётом условий их жизни и быта, облегчение их забот, повышение роли и

авторитета в общественно-политической жизни страны» [2; с. 39], что

естественным образом является актуальным с целью реализации задач

устойчивого развития нашего государства.

Наш Президент обращает особое внимание и на «вопросы

рациональной занятости женщин. Хромает работа по созданию для

женщин не только постоянных рабочих мест, но и новых рабочих мест за

счёт развития семейного бизнеса, надомного труда, ремесленничества,

подсобных хозяйств. В этой сфере наблюдается немало формализма,

бюрократизма... В этой связи необходимо образовать рабочие группы во

главе с заместителем Премьер-министра Т.Нарбаевой из числа

руководителей и ответственных работников Комитета женщин

Узбекистана, Совета федерации профсоюзов, фондов «Нуроний»,

«Махалла», ОДМ «Камолот», Комитета по делам религий, Торгово-

промышленной палаты и коммерческих банков» [1; c. 93]. В соответствие с

этим положением, должны изучаться положение дел в семьях, анализируя

и обобщая предложения людей, с обращением особого внимания на

реализацию женщинами своего потенциала.

Таким образом, по утверждению главы нашего государства, «в связи

с этим важнейшая задача правительства, соответствующих министерств и

ведомств, наших уважаемых наставников, профессоров и преподавателей –

Page 368: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

368

обеспечит молодежи качественное образование, воспитат её физически

здоровыми и духовно зрелыми личностями. Сама жизнь требует повысит

уровень нашей работы, направленной на создание современных рабочих

мест для наших юношей и девушек, что даст им возможность занят

достойное место в обществе» [2; c. 40], что и позволит созданию и

оптимизации в модернизации системы образования необходимых условий

женщинам с целью гармоничного сочетания семейной жизни и трудовых

отношений.

Анализ литературы по теме.В понимании актуальности анализа

«гендерного потенциала» исследуется проблема гендерного равенства при

самореализации женщинами своего потенциала и имеющихся

способностей, что способствует развитию сферы образования. В данном

отношении проблемам гендерного потенциала уделено особое внимание в

исследованиях многих авторов (М.Ф.Алиева, А.В.Аракелов,

Л.Ю.Бондаренко, Л.М.Зотова, Г.В.Леонидова, В.Н.Марков, К.А.Устинова,

Н.Д.Шимин, Н.С.Юлина и др.). Однако, как мы полагаем, ещё не получили

адекватного освещения вопросы, которые связаны с условиями

оптимальной реализации способностей женщин при влиянии гендерной

идентификации и эмансипации, что ведёт к возрастанию значимости

социокультурного потенциала в системе образования.

Методология исследования. Проводилось наблюдение, анализ и

обобщение материалов по развитию условий с целью реализации

женщинами их способностей и потенциала в процессе модернизации

системы образования. Методология исследования в определённой мере

предоставила особую возможность понимания механизмов гендерного

равенства и показала, какие меры важно предпринять для создания

необходимых условий и выравнивания позиции женщин в сфере не только

образования, но также и семьи, труда, здоровья среди населения

Республики Узбекистан.

Анализ и результаты. Изначально важно отметить, что конвенция в

отношении ликвидации всех форм дискриминации гарантирует женщинам

одинаковые права о «свободном и ответственном решении вопроса о

количестве детей, доступе к информации, образованию, а также средствам,

которые позволяют женщинам осуществлят данное право» [7; статья 16].

Также уточняется и то, что право женщин на образование включает в себя

«доступ к специальной информации образовательного характера в целях

содействия обеспечению здоровья и благосостояния семей, включая

информацию и консультации о планировании размера семьи»[7; статья 10],

тем самым, поощряется гендерное равенство и расширение прав и

возможностей женщин.

Следует отметить, что «Республика Узбекистан уделяет большое

внимание укреплению роли и защите прав женщин. Недавно приняты

законы о гендерном равенстве и защите женщин от насилия, вдвое

увеличилась доля женщин в парламенте (до 32%), женщины также

продвигаются в руководящие должности на всех уровнях государственной

Page 369: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

369

и местной власти» [10; с. 5]. Но даже при подобных целевых достижениях,

«ключевой проблемой остаётся недостаточный уровен привлечения

молодёжи и женщин в научную деятельность»[10; с. 51], что может

являться негативным фактором для дальнейших научных исследований.

Важно подчеркнут и то, что женщины сегодня преобладают на таких

ключевых рабочих позициях, как социальные работники, медперсонал, а

также лица, ухаживающие за нуждающимися и больными. При этом

именно женщины являются активными общественными и политическими

лидерами, которые принимают важнейшие решения в отношении

преодоления последствий имеющегося кризиса в области

здравоохранения, социокультурной и экономической сферах. В

соответствие с этим, участие женщин будет обладат жизненно

необходимым значением в условиях борьбы с глобальными угрозами для

человечества. Всё это согласовывается с Указом Президента Республики

Узбекистан Ш.М.Мирзиёева «О стратегии действий по дальнейшему

развитию Республики Узбекистан», где говорится о «повышении

социально-политической активности женщин, усиление их роли в

управлении государством и обществом, обеспечение занятости женщин,

выпускниц профессиональных колледжей, с привлечением их к

предпринимательской деятельности и дальнейшим усилением основ

семьи» [3], что невозможно без грамотной модернизации системы

образования.

В Узбекистане системно и последовательно обеспечивается

соблюдение, поощрение и защита прав женщин и девушек с учётом

общепризнанных принципов и норм международного права, а также

национальных интересов, менталитета и традиций нашего народа. При

всём этом, в Республике Узбекистан действует Закон «О гарантиях равных

прав и возможностей для женщин и мужчин»68, и кроме того, «к 2030 году

ожидается обеспечит всем женщинам и мужчинам равный доступ к

недорогому и качественному среднему специальному, высшему,

профессиональному и дополнительному образованию»[10; с. 50], в

соответствие с чем, образование непременно должно укрепит у учащихся

их способности и профессиональные навыки.

Важным условием в реализации женщинами своих образовательных

целей, является наличие у них особого потенциала (от лат. «potential» - что

означает силу или возможность, существующую скрыто, и принадлежащей

каждому человеку). Однако мы можем задаваться вопросом – как же

правильно оценит потенциал женщины? В целях этого важно раскрыт

смысл понятия «потенциал человека», который объясняется «системой

возобновляемых ресурсов, проявляющихся в той деятельности, и которая

направлена на получение социально значимых результатов»[9; с. 252],

затрагивающих развитие памяти, мышления, здорового образа жизни,

68 Принят Законодательной палатой 17 августа 2019 года. Одобрен Сенатом 23 августа 2019 года. № ЗРУ-

562.

Page 370: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

370

эстетических чувств, духовно-нравственных ценностей, физических

возможностей, навыков коммуникации, а также обладание своим

собственным мнением. Следовательно, «изучая проблему потенциала

личности женщины, его природной (материальной) составляющей, следует

обратит внимание на развитие физических и духовных показателей

активности женской личности, используя специфику биологического

начала и индивидуальных свойств» [6; c. 128], что позволяет при

правильной постановке целей и задач выразит потенциал личности в

социокультурной среде.

Необходимо воздать должное нескольким известным женщинам,

благодаря которым наука и образование совершили колоссальный прорыв

в своём развитии. К их числу относятся: Мария Склодовская-Кюри69, Ту

Юю70 Донна Стрикленд71 и многие другие. Таким образом, женщины

обладают колоссальными способностями и природным потенциалом,

который явственно необходим при модернизации системы образования. И

сегодня мы обращаемся к многочисленным безымянным женщинам во

всем мире, которые постоянно заботятся о возрастании роли образования,

помогая наиболее уязвимым слоям населения.

Однако важно обратит внимание, что «вместе с тем эффективная

реализация накопленного потенциала на практике затруднена

несоответствием полученного образования направлению трудоустройства,

а квалификации сотрудников – требованиям рабочих мест. Подобные

рассогласования образовательной системы и рынка труда сопровождаются

ростом уровня безработицы (в том числе зарегистрированной),

распространением неформальных каналов трудоустройства и занятости в

неформальном секторе экономики среди молодых людей. Всё

вышеперечисленное приводит к тому, что потенциал молодёжи в должной

степени не используется в модернизационных преобразованиях, в

некоторых случаях попросту недоиспользуется» [8; с. 177], а вед высокий

образовательный потенциал молодёжи, как правило, способствует росту

экономической активности и трудовой занятости, эффективности в

достижении научно-технического прогресса, тем самым, выступая

фактором, усиливающим конкуренцию на рынке труда.

Система образования в Республике Узбекистан как социально-

экономический институт сегодня претерпевает существенные изменения

по уровню и качеству государственных стандартов, образовательных

программ, системы управления, материально-технической базы и т.п. При

этом важно отметить, что «идеал, на который должно быт ориентировано

69 Мари́я Склодо́вская-Кюри́ — польская и французская учёная-экспериментатор, педагог, общественный

деятель. Первая женщина — преподаватель Сорбонны. Удостоена Нобелевских премий по физике и по

химии, является первой женщиной — нобелевским лауреатом в истории. 70 Ту Юю́ — китайский фармаколог, специалист в области традиционной китайской медицины. Лауреат

Нобелевской премии по медицине и физиологии, а также премии Ласкера. 71 Донна Стрикленд — канадский физик, работающая в области лазерной физики и нелинейной оптики.

Лауреат Нобелевской премии по физике 2018 года. Член Лондонского королевского общества,

иностранный член Национальной академии наук США.

Page 371: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

371

образование, учитывая общенациональные интересы (в порядке

приоритетности) и интересы национальной безопасности – представляет

собой духовно-нравственного человека, патриота, гражданина,

высококлассного специалиста» [5; c. 17].

Рис. 1. Факторы, создающие негативное отношение молодых девушек

в отстаивании и осуществлении своих прав на образование

Таким образом, образование выступает одним из ведущих факторов

ускорения национального развития и социальных преобразований, находит

подтверждение и в не имеющих обязательной силы политических

заявлениях и глобальных стратегиях. Государствам предлагается принимат

особые стратегические меры по борьбе с неравенством и устранению

препятствий, мешающих обеспечению надлежащего доступа девочек и

женщин к образованию и профессиональной подготовке.

Однако существует ряд факторов, которые в определённой степени

создают негативное отношение молодых девушек в отстаивании и

осуществлении своего основного права человека на образование. И к числу

таких факторов могут относиться (рис. 1).

Свою существенную роль женщины играют и в системе образования,

искусства, воспитания подрастающего поколения. И подобная роль может

стать ещё более значимой при более благоприятных социально-

Препятствия, затрудняющие доступ к образованию для девушек,

находящихся в неблагоприятном и маргинализированном положении

Нищета и социально-экономический кризис

Гендерные стереотипы в учебных программах, учебниках,

учебных пособиях и методиках преподавания

Насилие в отношении девушек в учебных заведениях (и вне их)

Структурные и идеологические ограничения участия девушек

в традиционно мужских сферах обучения

и профессиональной подготовки

Page 372: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

372

экономических условиях, при этом учитывая гендерное равноправие, ведь

«каждый пол, дополняя другой, выполняет в обществе свои функции.

Единство мужского и женского начала в общечеловеческом бытии

возможно лишь при сохранении различий и некоторого неравенства между

ними. Только при этом условии «работает» принцип

взаимодополнительности» [11; c. 69], что непременно является важным

критерием при формировании культуры равных прав и возможностей для

обоих полов. При этом будет обеспеченность равноправия в трудовой

сфере.

В целом можно выделить, что модернизация системы образования

опирается на правозащитные рамки с акцентом на три аспекта. Первым из

них является право на доступ к образованию; вторым — права в сфере

образования; и третьим — использование возможностей образования для

реализации всех прав человека, приобретаемых благодаря образованию.

В Послании Президента Республики Узбекистан Ш.М.Мирзиёева

Олий Мажлису 29 декабря 2020 года отмечалось, что повышение роли

женщин в государственном и общественном управлении является одним из

приоритетов проводимых в Узбекистане реформ. В частности, Президент

поручил образовать Республиканский общественный женский совет, в

который войдут активные и инициативные женщины, имеющие

жизненный опыт и хорошо знающие проблемы женщин, а Олий Мажлису

и Правительству было поручено в месячный срок разработать

предложение по созданию целостной системы, направленной на

дальнейшее усиление роли женщин в обществе и государственном

управлении [4]. Все эти меры, безусловно, позволят женщинам

Узбекистана в полной мере реализовать свой потенциал во всех сферах

жизни общества, в том числе в сфере образования.

Подводя итог вышеизложенному, необходимо отметить именно то,

что происходящие в Узбекистане социально-экономические и культурные

преобразования со структурной перестройкой общественных отношений

могут диктовать важность пересмотра теоретико-методологических

подходов по использованию способностей женщин. В частности,

подразумевается всестороннее использование и развитие потенциала

женщин в тех областях профессиональной деятельности, которые

считаются «женскими», исходя из статистики занятых в них женщин и

мужчин. И среди таких сфер деятельности можно выделить именно

систему образования.

Выводы и рекомендации.

В качестве основных выводов и рекомендаций мы можем привести

следующие:

- в системе образования не должно существовать гендерных

различий в отношении учащихся и преподавателей;

- некоторые традиции, как например, замужество после окончания

обучения, наряду с материально-техническими аспектами, - не должно

ограничивать доступ молодым женщинам к дальнейшему образованию;

Page 373: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

373

- важно поддерживать процесс по оцениванию и анализу факторов,

способствующих снижению показателей зачисления женщин в учебные

заведения, связанных с социально-экономическим положением или

недостатками инфраструктуры, как например, расположение учебного

заведения, стоимость обучения или отсутствие транспорта;

- содействие не только в гуманитарном, но и в техническом,

профессиональном образовании для девушек;

- поддерживание мер по пропаганде нетрадиционных сфер в

обучении для женщин, таких как транспорт, строительство, энергетика и

инфраструктура, - посредством реализации специальных инициатив с

предоставлением стипендий, программ стажировок и предоставлением

стимулов промышленности для последующего найма женщин;

- получение поддержки от частного сектора и промышленности с

целью присуждения поощрений за выдающиеся достижения учащихся

женщин, которые могут являться показательной моделью, и связанные с

рабочим наймом, стажировками или другими формами поддержки

занятости благодаря качеству образования;

- стимулирование поддержки дошкольного образования в проекты по

развитию сельской местности с воздействием на женскую занятость.

И поскольку женщины, обладая наравне с мужчинами всеми

равными правами человека, основное внимание необходимо уделять

общественно-культурной жизни, здоровому образу жизни, праву на

необходимый жизненный уровень, кризисам и конфликтным ситуациям, а

также доступу к правосудию. И наиболее актуальными в данном

контексте, как мы уже неоднократно акцентировали, являются вопросы

модернизации системы образования, которые в дальнейшем необходимо

рассматривать наиболее массово и всесторонне.

Список использованных источников и литературы:

1. Мирзиёев Ш.М. Критический анализ, жёсткая дисциплина и

персональная ответственност должны стат повседневной нормой в

деятельности каждого руководителя. / Доклад на расширенном заседании

Кабинета Министров, посвященном итогам социально-экономического

развития страны в 2016 году и важнейшим приоритетным направлениям

экономической программы на 2017 год. – Т.: ЎЗБЕКИСТОН, 2017. – 104 с.

2. Мирзиёев Ш.М. Мы все вместе построим свободное,

демократическое и процветающее государство Узбекистан. // Выступление

на торжественной церемонии вступления в должност Президента

Республики Узбекистан на совместном заседании палат Олий Мажлиса. –

Т.: ЎЗБЕКИСТОН, 2016. – 56 с.

3. Указ Президента Республики Узбекистан «О стратегии действий

по дальнейшему развитию Республики Узбекистан». IV. Приоритетные

направления развития социальной сферы / №УП-4947 07.02.2017.

4. Послание Президента Республики Узбекистан Ш.М.Мирзиёева

Олий Мажлису // https://president.uz/ru/lists/view/4057

Page 374: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

374

5. Аракелов А.В., Алиева М.Ф. Система образования в условиях

глобализации. Вестник АГУ, 2014. №4. - С.17.

6. Зотова Л.М. Определение и основные характеристики потенциала

женской личности / Диагностика социума. Проблемы образования. 2013. –

С. 123-129.

7. Конвенция о ликвидации всех форм дискриминации в отношении

женщин. / Нью-Йорк, от 18 декабря 1979 г.

8. Леонидова Г.В., Устинова К.А. Образовательный потенциал

молодёжи как ресурс модернизации. / Актуальные проблемы экономики и

права. 2013. № 4. – С. 172-178.

9. Марков В.Н., Синягин Ю.В. Потенциал личности // Мир

психологии. / 1(21). Январь-март. 2000. — С. 250-261.

10. Узбекистан: Добровольный национальный обзор 2020. О

реализации повестки дня до 2030 года в области устойчивого развития.

11. Шимин Н.Д. Целостност как феномен бытия человека:

(Аксиоматика единства мужского и женского начала в Человеке). -

Н.Новгород, 1995. — 161 с.

ЖЕНЩИНЫ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН В ИНЖЕНЕРНОЙ

КАРЬЕРЕ (НА ПРИМЕРЕ НЕФТЕГАЗОВОЙ

ПРОМЫШЛЕННОСТИ)

Муртазаева Рахбар Хамидовна - профессор Национального

университета Узбекистана, доктор исторических наук

Аннотация. В статье на основе официальных источников, СМИ,

статистических данных Министерства высшего и среднего специального

образования показаны успехи, а также проблемы в вопросах гендерного

равенства в образовании, науке, подготовке женщин-лидеров. В статье

раскрывается непрерывный рост количества девушек в высших учебных

заведениях, открытие заочной и вечерней форм образования, создание

механизмов роста девушек в непрерывной системе образования, льгот и

привилегий для поступления в вузы. Статья обосновывает, что подготовка

кадров по инженерному делу, технологии производств получила в

Узбекистане широкое развитие, но, в месте с тем, незначительное

количество женщин в этих отраслях, в том числе и нефтяной

промышленности объясняется историческими традициями менталитета

узбекского народа. Предпочтение для девушек отдается профессии

учителя, врача, однако, в настоящее происходят глубокие изменения.

Аннотация. Расмий манбалар, оммавий ахборот воситалари, Олий

ва ўрта махсус таълим вазирлигининг статистик маълумотларига

асосланиб, мақолада муваффақиятлар, шунингдек, таълим, фан, етакчи

аёлларни тайёрлашда гендер тенглиги муаммолари кўрсатилган. Мақолада

олий ўқув юртларида қизлар сонининг узлуксиз ўсиши, сиртқи ва кечки

таълим шаклларининг очилиши, узлуксиз таълим тизимида қизларнинг

Page 375: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

375

ўсиш механизмларини яратиш, олий ўқув юртларига кириш учун

имтиёзлар кўрсатилган. Мақолада муҳандислик иши, ишлаб чиқариш

технологияси бўйича кадрлар тайёрлаш Ўзбекистонда кенг ривожланиб

бораётганини, бироқ айни пайтда бу соҳаларда, шу жумладан, нефт

саноати соҳасида аёлларнинг сони кам қисми ўзбек халқининг

менталитетининг тарихий анъаналари билан изоҳланганлигини

исботлайди. Ўқувчи қизлар тарихан кўпроқ шифокор касбини танлаган,

аммо ҳозирги вақтда чуқур ўзгаришлар юз беради.

Annotation. The article emphasizes successes, as well as problems in

issues of gender equality in education, science, training of women leaders basing

on official sources, mass media, statistics of the Ministry of Higher and

Secondary Specialized Education. The article shows the continuous growth in

the number of females in higher educational institutions, the opening of

correspondence and evening forms of education, the creation of mechanisms for

the growth of females in the continuous education system, benefits and

privileges for admission to universities. The article proves that the training of

personnel in engineering, production technology has been widely developed in

Uzbekistan, however, at the same time, the small number of women in these

industries, including the oil industry, is explained by the historical traditions of

the mentality of the Uzbek people. The preference for the females is given to the

profession of a teacher, a doctor, nevertheless, profound changes are currently

taking place.

Ключевые слова: женщины-лидеры, гендерное равенство, кадры

специалистов, карьерный рост, вузы, колледжи, менталитет, нефтяная

промышленность, государственная политика.

Калит сўзлар: лидер аёллар, гендер тенглиги, профессионал

кадрлар, мартаба ўсиши, университетлар, коллежлар, менталитет, нефт

саноати, ҳукумат сиёсати.

Key words: females-leaders, gender equality, professional staff, career

growth, higher educational institutions, colleges, mentality, oil industry,

government policy.

Введение. Национальные цели и задачи в области устойчивого

развития Республики Узбекистан ставят задачу обеспечения всестороннего

и эффективного участия женщин и равных для них возможностей для

лидерства на всех уровнях принятия решений в политической,

экономической и общественной жизни. Целью научной статьи является

показ интегрирования принципов гендерного равенства в подготовке

кадров – специалистов из числа женщин, показ особенностей решения

данного вопроса, раскрытие опыта решения вопросов гендерного

равенства государственными и негосударственными организациями, а

также имеющихся проблем.

Степень изученности. По теме исследования существует

литература, среди которых особое место занимают документы ООН по

женской тематике. Так, принятие Генеральной Ассамблеей ООН

Page 376: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

376

Резолюции A/RES/70/212 (link is external), постановившую провозгласить

11 февраля Международным днем женщин и девочек в науке. Докладқ

ЮНЕСКО разных лет служат важным источником для изучения вопросов

гендерного равенства.[1]

К этой проблеме в России относятся исходя из особенностей своего

менталитета и ситуации в стране. Так, российский исследователь

Л.В.Ануфриенко излагает шесть сторон в данном вопросе гендерного

равенства. Так же и зарубежные исследователи посвятили свои работы в

этом направлении: Г.Силласте, Д.Фатыхова

В современных условиях технического прогресса и роста

образованности женщин общемировой тенденцией становится усиление их

конкурентных возможностей в различных областях человеческой

деятельности. Во многих странах представительницы “слабого пола” всё

чаще занимают даже те руководящие посты, которые традиционно

считаются мужскими. За последние полвека во всем мире более 100

женщин находились на высших государственных должностях.

Методология. Как известно, научное исследование предполагает

всестороннее изучение объекта, процесса или явления, а также получение

и внедрение в практику полезных результатов. Исходя из этого, автор

научной статьи использовал общелогические методы, такие как: анализ,

синтез, индукция, дедукция, аналогия. Автор также использовал

теоретические подходы и методы, как конкретно-исторический.

Анализ и результаты. Наиболее важными причинами того, что

женщины стремятся к карьерному росту, участвуют в политических

процессах, является демократизация в их странах, консолидация

институтов гражданского общества. Включение важных для женщин

вопросов в партийные программы, появление правительственных и

неправительственных женских организаций и специальных органов,

выступающих за равенство возможностей, против дискриминации и

насилия в семье, позволило женщинам активнее приобщаться к

политической жизни. Беспрецедентному прогрессу в преодолении

обществом старых патриархальных стереотипов и утверждении новых

культурных норм способствовал ряд самых разных факторов, среди

которых специалисты называют научно-технический прогресс в целом,

развитие медицины и рынка контрацептивов, улучшение экономической

конъюктуры, рост уровня и продолжительности жизни, доступность

образования и стремление к профессиональному совершенствованию,

распространение средств массовой информации, в том числе телевидения

и Интернета.

Перечисленные факторы привели к признанию прав женщин в

мировом масштабе, что отразилось на деятельности ООН, под эгидой

которой были осуществлены различные проекты, проведены конгрессы и

конференции, посвященные «женской теме».

В Узбекистане, являющемся равноправным членом международного

сообщества, в государственной политике огромное внимание уделяется

Page 377: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

377

укреплению роли и статуса женщин в обществе, повышению их

социально-политической культуры, интеллектуального потенциала,

поддержке их прав и интересов.

Открытие в вузах в 2017 г. заочного образования дало возможность

женщинам получить высшее образование. Среди обучающихся в вузах

студенты-девушки без отрыва от своей работы и семьи составляет в 2017

году 38,2%.

Количество студентов в вузах в 2019/2020 учебном году

В 2016-2020 годы в Узбекистане были внедрены следующие формы,

направления к специальности в образовании:

- в 71 вузе заочная форма образования;

- в 18 вузах – вечерняя форма образования;

- 134 направлений бакалавриата;

- 147 специальностей магистратуры.

Следует подчеркнуть, что несмотря на то, что количество девушек в

вузах непрерывно растет на уровне бакалавриата и магистратуры, но в

докторантуре они отсеиваются. Этот факт подтверждают данные о

слушателях Академии Государственного управления при Президенте

Республики Узбекистан, готовящем кадры.

Сведения о слушателях Академии Государственного управления

Республики Узбекистан, обучавшихся в 1995-2020 годы

Годы Срок

обучения

Количество

выпускников

В т.ч.

женщин

В %

1995-1997 10 месяцев 306 13 4,2

1997-2012 10-12,5

месяцев

2033 86 4,2

2014-2015 2 года 278 7 2,5

2016-2018 2 года 248 18 7,2

2019-2020 2 года 238 13 5,4

всего 3103 137 4,4

Page 378: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

378

Но между тем, в Узбекистане выдвижение и подготовка

руководящих кадров из числа женщин находится на начальном этапе.

Следует отметить, что данная тенденция является общемировой и не носит

узбекистанский оттенок.

В Узбекистане созданы благоприятные условия для

полноценного и равноправного участия женщин в общественной,

политической и экономической жизни страны. В 2020 году был запущен

Диалог – женщин лидеров стран Центральной Азии, где ведущая роль

принадлежит Узбекистану. Диалог придаст новую динамику

региональному сотрудничеству в сфере защиты прав, свобод и интересов

женщин.

Национальные цели и задачи в области устойчивого развития

Республики Узбекистан предусматривают обеспечение всестороннего и

эффективного участия женщин и равных для них возможностей для

лидерства на всех уровнях принятия решений в политической,

экономической и общественной жизни.

В Республике Узбекистан на руководящих должностях работают

свыше 1400 женщин. 45% женщин составляют занятую часть населения. В

системе здравоохранения и социальной службе женщин – 82%, в науке,

образовании и воспитании, культуре, искусстве – 72%, сельском хозяйстве

– 45%, в промышленности -38% [2].

В настоящее время в Узбекистане нефтегазовая промышленность

последовательно развивается. Подготовка кадров для нефтегазовой

промышленности также ведется на должном уровне в вузах и

профессиональных колледжах. Следует отметить, что число студентов –

девушек мизерное и оставляет желать лучшего. Однако, в менталитете

узбекского народа исторически престижными являлись профессия врача и

учителя. Девушки в основном стараются получить гуманитарное

образование. В годы независимости повысился интерес девушек к

техническим, точным наукам. В республике в получении высшего

образования нет гендерного неравенства, а в выборе профессии имеются

различия.

В Узбекистане готовят кадры по 71 направлению «инженерное

дело», по 53 направлению «технология производств».

Единичные случаи о работе женщин выпускников технических

вузов, широко пропагандируется в средствах массовой информации. Так,

например, более 35 лет работает машинистом – крановщиком

Навойинского машиностроительного завода Дилбар Тиллабова,

окончившая профессионально-ремесленное училище. В честь

международного женского праздника 8-марта 2021 года она награждена

орденом «Слава труду». В горно-металлургическом комбинате работает 16

тысяч человек, из них 950 женщин.

В строящемся Ташкент-сити самый высокий кран возглавляет

девушка Наргиза Арсланова (высота крана 125 метров), которая

награждена государственной наградой также.

Page 379: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

379

Садуллаева Рано Шавкатовна – оператор отдела технического

контроля в Сырдарьинской области.

Сативолдиева Танзиля Мансуровна – работница Алмалыкского

горно-металлургического комбината Ташкентской области.

Матъякубова Парахат Майлиевна – заведующая кафедрой

метрологии, стандартизации и сертификации Ташкентского

Государственного Технического университета.

Косимова Олмахон Имиджановна – инженер Сырдарьинской

тепловой элекростанции.

Государство поддерживает женщин за их нелёгкий труд.

Сведения о доле женщин с высшим образованием в науке, технике,

инженерии и математическом программировании (%)

2017 год 2018 год 2019 год

32,60% 31,10% 32,10%

В республике регулярно проводятся мероприятия с целью

выявления и поддержке женщин, окончивших технические вузы и

среднеспециальные учебные заведения. Так, 26 февраля 2019 года в

Университете Инха Ташкента состоялась торжественная церемония

награждения победителей II республиканского конкурса “100 лучших

инновационных проектов женщин Узбекистана”. На первом этапе

конкурса были представлены более 4 000 технических проектов,

инновационных предложений и изобретений, имеющих научное и

практическое значение для народного хозяйства, из которых было

отобрано 100 проектов. [3]

8 января 2021 года в газете «Правда Востока» опубликован

материал под названием «Сфера ИКТ: ставка на инициативную и

квалифицированную молодежь», инициированную Министерством по

развитию информационных технологий и коммуникаций. [4]

На основе анализа системы обучения, необходимой предприятиям

отрасли в стране, можно выделить два конкретных направления в этом

отношении. Первое направление формируют высшие учебные заведения,

которые сегодня играют важную роль в обеспечении предприятий

Узбекистана необходимыми квалифицированными кадрами, а второе

направление - средние специальные профессиональные колледжи.

Ташкентский государственный технический университет имени Абу

Райхона Беруни играет ключевую роль. Специалисты университета,

прошедшие обучение на нефтегазовом факультете, сегодня играют

значительную роль в развитии отрасли. Следует отметить, что факультет

создан в 1976 году на базе профильных специальностей и кафедр горного и

геологоразведочного факультетов, имеющихся в составе института. При

создании факультета работают 4 поставщика специалистов в области

геологии и разведки месторождений нефти и газа, геофизических методов

Page 380: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

380

поисков и разведки полезных ископаемых, технологии добычи нефти и

газа и комплексной механизации, а также основных технологий

органического и нефтехимического синтеза. начал свою работу в составе

отделов.

Национальный университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека,

первый вуз в Центральной Азии, также играет важную роль в подготовке

кадров для нефтегазовой отрасли республики. Следует отметить, что

подготовка геологов в регионе началась в 1918 году на медицинском

факультете физико-математического факультета Туркестанского

государственного университета. С 1945 года обучение в этой области

продолжается на геологическом факультете, который был создан как

самостоятельная система. В настоящее время на факультете четыре

кафедры: «Геология», «Геохимия, минералогия и петрография», «Методы

геофизических исследований» и «Гидрогеология и ГИС-технологии».

В результате радикальных реформ в системе высшего образования на

базе бакалавриата кафедра ввела специальную степень магистра по

5А440701 - Геологическое изучение, поиск и разведка месторождений

полезных ископаемых. Каршинский инженерно-экономический институт

также играет важную роль в обеспечении отрасли квалифицированными

предприятиями. Институт был создан решением Кабинета Министров

Республики Узбекистан в июне 1995 года для объединения Каршинского

аграрно-экономического института и Каршинского филиала Ташкентского

государственного технического университета с целью удовлетворения

потребности в высококвалифицированных кадрах в реальный сектор

экономики. С момента основания института подготовка кадров для

нефтегазовой отрасли стала одним из приоритетов университета.

Бухарский институт технологий пищевой и легкой промышленности

(Бухарский ОО ESI) также играет важную роль в поставке инженеров в

промышленность. Институт был основан 17 августа 1977 года. За годы

независимости вуз уделял особое внимание подготовке

высококвалифицированных кадров для нефтегазовой отрасли. В частности,

в 1995 году был создан механический факультет, в который вошли такие

кафедры, как «Нефть и газ», «Технология переработки нефти и газа»,

«Оборудование и технологии нефтегазовой промышленности», «Общая

химия».

Ташкентский химико-технологический институт также играет

важную роль в обеспечении кадрами нефтегазоперерабатывающих

предприятий нашей страны. В целях удовлетворения потребности в

квалифицированных кадрах для реализации задач, поставленных

государством в области переработки нефти и газа в нашей стране, в 1998

году на топливном факультете была создана кафедра химической

технологии переработки нефти и газа. Производство и органические

соединения.

Ташкентский химико-технологический институт также играет

важную роль в обеспечении кадрами нефтегазоперерабатывающих

Page 381: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

381

предприятий нашей страны. В целях удовлетворения потребности в

квалифицированных кадрах для реализации задач, поставленных

государством в области переработки нефти и газа в нашей стране, в 1998

году на топливном факультете была создана кафедра химической

технологии переработки нефти и газа. Производство и органические

соединения.

В связи с запуском единственного в Центральноазиатском регионе

Шуртанского газохимического комплекса с 2003-2004 учебного года

проводится целенаправленная подготовка молодых специалистов

комплекса по данным магистерским специальностям.

При поставке в отрасль специалистов со средним специальным

образованием также будут задействованы Ферганский профессиональный

колледж нефтяной и газовой промышленности, Алмазарский

политехнический профессиональный колледж, Каршинский

промышленный профессиональный колледж, Бухарский

профессиональный колледж нефтяной и газовой промышленности,

Майманакский (по профессии, Кашкадарьинская область) промышленный

профессиональный колледж, Косой промышленный профессиональный

колледж, Косой профессиональный колледж компьютерных технологий,

Мубаракский промышленный профессиональный колледж,

Караульбазарский (Бухарский) промышленный профессиональный

колледж и другие. Действуют такие учебные заведения, как

профессиональный колледж.

Алмазарский политехнический профессиональный колледж был

основан в 1971 году на основании соответствующего приказа

Министерства геологии Узбекистана как Ташкентский

геологоразведочный техникум. На основании соответствующего

постановления правительства Узбекистана в 2004 году техникум получил

статус политехнического профессионального колледжа имени Сабира

Рахимова, а с 2011 года переименован в Алмазарский политехнический

профессиональный колледж.

Направление "технический механик установок по транспортировке и

хранению нефти и газа" в колледже было создано в 2011 году и в

настоящее время обучается 33 студента. В целях обогащения

практического опыта учащихся унитарное предприятие "Чинабод

нефтебаза" подписало соглашения о сотрудничестве с Ташкентским

городским филиалом ГАЗа, Ташкентским городским газопроводным

управлением.

Общее количество учащихся и студентов в колледже составляет 1323

человека. В том числе: девочек - 286; мальчиков – 1037. Количество

выпускников-423, из них девочек-62, мальчиков-361.

Таким образом, говоря о подготовке кадров из числа женщин для

нефтяной промышленности, речь может идти в целом о кадрах

специалистах с высшим и среднеспециальным образованием. Количество

девушек недостаточно, о причинах этого явления указывалось выше.

Page 382: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

382

В республике в настоящее время ведется плодотворная работа,

направленная на поднятие на качественно новый уровень деятельности по

повышению активности женщин во всех сферах экономической,

политической и общественной жизни страны, оказанию всестороннего

содействия в обучении, овладении профессиональными навыками, в том

числе для нефтегазовой промышленности Узбекистана.

Рекомендации:

- шире пропагандировать с опытом государственной политики в

области гендерного равенства Республики Узбекистан;

- раскрыть потенциал женщин-лидеров для привлечения их

будущем на руководящую работу;

- разработать механизм подготовки кадров-управленцев из числа

женщин высших учебных заведений;

- шире пропагандировать в среде девушек технические

направления областей знания, для выработки у них заинтересованности.

Литература

1. Xpess. Uz

2. Mitc.uz.mitc. Министерство по развитию информационных

технологий и коммуникаций Республики Узбекистан.

3. Правда Востока, 8 января 2021 года, №5

ИСТЕЪДОДЛИ ЎЗБЕКИСТОН ЁШЛАРИНИНГ МУСИҚА

МАДАНИЯТИ РИВОЖИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ

Муртазова С.Б. - Қарши муҳандислик-иқтисодиёт

институти“Ўзбекистон тарихи” кафедраси доценти,

тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD)

Аннотация: Ушбу мақолада мусиқа маданияти ривожи ва унда

истеъдодли Ўзбекистон ёшларининг ўрни ва роли, эришган ютуқлари ва

қўлга киритган натижалари ҳақидаги маълумотлар умумлаштирилади.

Шунингдек, мамлакатимизда соҳа ривожи учун яратилган шарт-

шароитлар, халқаро ҳамкорлик, ислоҳотларнинг мазмун-моҳияти

ёритилган.

Калитли сўзлар: мусиқа, маданият, маънавият, халқаро ҳамкорлик,

кўрик-танлов, фестивал, истеъдод, ислоҳот, қарор, орекестр, репертуар,

анъана, маънавий мерос.

Аннотация: В статье анализируются развитие музыкальной

культуры в Узбекистане, а также рол и место талантливой узбекской

молодежи в развитии музыкальной культуры, их достижения и результаты.

Также освещаются вопросы международное сотрудничество в данной

сфере, и сут проводимых реформ.

Ключевые слова: музыка, культура, духовность, международное

сотрудничество, конкурс, фестиваль, талант, реформа, решение, оркестр,

репертуар, традиция, духовное наследие.

Page 383: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

383

Resume: The article analyzes the development of musical culture in

Uzbekistan, as well as the role and place of talented Uzbek youth in the

development of musical culture, their achievements and results. It also

highlights the issues of international cooperation in this area, and the day of the

ongoing reform.

Key words: music, culture, spirituality, international cooperation,

competition, festival, talent, reform, decision, orchestra, repertoire, tradition,

spiritual heritage.

Кириш. Бугунги кунда дунё мамлакатлари ўз маданияти,

маънавиятини чуқур ўрганиш, тарғиб қилиш, бой анъаналарини асраб-

авайлаш ва ривожлантириш, ижодий ҳамкорликни йўлга қўйиш, халқаро

фестиваллар, илмий-амалий анжуманлар ташкил этиш, илмий-тадқиқот

ишларини олиб бориш бўйича қатор ишларни олиб бормоқда. Бунда

ЮНЕСКО халқаро ташкилотининг ўрни катта бўлиб, бу ташкилот

томонидан номоддий, маънавий, маданий мерос объектлари ўрганилиб

келинмоқда. Ташкилотнинг “Ипак йўли-мулоқот йўли”, “Мусиқа тинчлик

учун”, “ХХ аср дурдоналари рўйхати” каби лойиҳаларини ва бошқа

халқаро миқёсдаги кўрик-танловлар, фестивалларни алоҳида таъкидлаш

мумкин.

Мамлакатимизда бугунги кунда ёшларни жисмонан соғлом,

ватанпарвар ва фидойи этиб тарбиялаш, уларни маънан етук, баркамол,

интеллектуал салоҳиятли, комил шахс сифатида шакллантириш мақсадида

кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи. Мамлакатимизда кейинги

йилларда амалга оширилаётган ислоҳотлар ва Ўзбекистонда маънавий-

маърифий ишларни йўлга қўйилиши, шунингдек, маданий соҳани

таркибий қисми ҳисобланган мусиқа маданияти ривожига оид қатор қарор

ва фармонлар мавзуни ёритишда асос қилиб олинди.(Ўзбекистон

Республикаси Президентининг 2021 йил 26 мартдаги Қарори, www.uza.uz,

www.lex.uz сайтларига киритилган соҳага оид ҳуқуқий-меъёрий

ҳужжатлар).

Жумладан, XIX аср охири – XX асрнинг 80-йилларида Ўзбекистон

мусиқа маданиятидаги трансформация жараёнлари. Тарих фанл.бўйича

фалсафа доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертацияси

(С.Б.Муртазова)даги мавзуга доир маълумотлардан фойдаланилди.

Мустақиллик йилларида Ўзбекистон мусиқа маданияти деб

номланган ҳаммуаллифликдаги монографияси (Эргашева Ю., Муртазова

С.) дан мусиқа Ўзбекистон мусиқа маданиятининг мустақиллик даври

тарихига оид маълумотлардан фойдаланилди.

Тадқиқот методлари. Мақола мавзусига доир маълумотлар тарих

фанининг холислик, кетма-кетлилик, изчиллик, диалектик тамойиллари

асосида қиёсий, илмий, таҳлилий, оғзаки тарих усулларидан

фойдаланилган.

Page 384: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

384

Тадқиқот ва натижалар: Ўзбекистон Республикаси Президенти

Шавкат Мирзиёев томонидан 2019 йил 19 мартда ёшларга эътиборни

кучайтириш, ёш авлодни маданият, санъат, жисмоний тарбия ва спортга

кенг жалб этиш, уларда ахборот технологияларидан тўғри фойдаланиш

кўникмасини шакллантириш, ёшлар ўртасида китобхонликни тарғиб

қилиш, хотин-қизлар бандлигини таъминлаш мақсадида 5 та муҳим

ташаббус илгари сурилди. Мазкур 5 та муҳим ташаббуснинг биринчиси

мусиқа, рассомлик, адабиёт, театр ва санъатнинг бошқа соҳалариларига

доир ёшларнинг қизиқишларини оширишга қаратилган. Жумладан,

биринчи ташаббус ёшларнинг мусиқа, рассомлик, адабиёт, театр ва

санъатнинг бошқа турларига қизиқишларини оширишга, истеъдодини

юзага чиқаришга, иккинчи ташаббус ёшларни жисмоний чиниқтириш,

уларнинг спорт соҳасида қобилиятини намоён қилишлари учун зарур

шароитлар яратишга, учинчи ташаббус аҳоли ва ёшлар ўртасида

компьютер технологиялари ва интернетдан самарали фойдаланишни

ташкил этишга, тўртинчи ташаббус эса ёшлар маънавиятини юксалтириш,

улар ўртасида китобхонликни кенг тарғиб қилиш бўйича тизимли ишларни

ташкил этишга, бешинчи ташаббус хотин-қизларни иш билан таъминлаш

каби муҳим масалаларга бағишланганлиги ва бу борада ёшлар ўртасида

тизимли амалий ишлар олиб борилаётганлиги, уларнинг иқтидорини юзага

чиқишида муҳим аҳамият касб этмоқда.

Бу борада ёшларимизнинг маънавиятини юксалтиришда, эстетик

дунёқарашини бойитишда мусиқа ва санъатнинг бошқа соҳаларини

алоҳида ўрни бор. Дунёнинг нуфузли илмий-тадқиқот марказларида

мусиқа маданиятига техника-инновация воситаларининг кириб келиши,

глобал медиамаданият ривожланиши контекстида мусиқа фаолияти

(композитор-ижрочи-тингловчи) инфраструктураси, ХХI аср мусиқасини

тинглаш маданиятининг хусусиятлари, мусиқий фикрлаш, мусиқа тили,

мусиқани англаш ва қабул қилиш психологияси, маънавий маданият

контекстида мусиқа, тасвирий санъат каби масалаларга алоҳида аҳамият

қаратилмоқда.

Хусусан, мамлакатимизда кейинги йилларда соҳа ривожи йўлида

қатор ислоҳотлар амалга оширилаётганлигини, унинг мазмун-моҳияти ва

аҳамиятини алоҳида таъкидлаш жоиз. Мазкур ислоҳотлар натижасида

ёшларни иқтидорини юзага чиқариш, уларни фаолиятига муносиб баҳо

бериш ва тақдирлаш борасида кўплаб республика ва халқаро миқёсдаги

кўрик-танловларда иқтидор соҳиблари бўлган ёшларимизни йўналтириш

ва соҳада “устоз-шогирд” анъаналари жорий этилган. Мусиқа маданияти

ва санъатнинг бошқа соҳаларида анъанавийлик ва замонавийлик

жиҳатларини уйғун ҳолда олиб борилиши, унинг янгича колорид, янгича

ракурсда намоён этиш ва сақлаш ҳамда ривожи учун хизмат қилмоқда.

Ўзбекистонда “Ёшлар куни” муносабати билан Маданият вазирлиги

томонидан 2020 йил 30 июн куни “Ёшларда маданий ҳаёт” республика

фестивали ташкил этилди. Фестивалда 1130 дан ортиқ ижод маҳсуллари

ҳакамлар ҳайъатига тақдим этилди. Онлайн ташкил этилган фестивалда

Page 385: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

385

ўзига хос миллий ва замонавий мусиқаларни ўзида мужассам этган ижод

намуналари намойиш этилди. Ҳакамлар ҳайъатининг хулосасига кўра

республикамизнинг турли ҳудудларидан иштирок этган ёш ижодкорлар

мутлоқ ғолиб деб топилди.

Жумладан, “Энг яхши Piano & Dutor battle” ижрочилиги йўналиши

бўйича Самарқанд вилоятидан Ширинбоева Умидахон, “Энг яхши

бахшичилик санъатидаги Cover & DJ & Big Box” ижрочилиги бўйича

Қашқадарё вилоятидан ёш бахши Хушвақтов Ахроржон, “Энг яхши

“Ёшларда маданий ҳаёт – Cultural life among the youth” Fleshmob &

Chellenge” муаллифлиги бўйича Қашқадарё вилоятидан бўлган яна бир ёш

истеъдод эгаси Пиримов Сардорбек, “Энг яхши Маданий ҳаёт, оқ ва қора

рангда – Cultural life, in white and black” мавзусидаги фото суратлар

муаллифлиги бўйича Тошкент шаҳридан Абдужабборов Беҳзоджон каби

фестивал иштирокчилари ғолиб деб топилди.

Шунингдек, ҳакамлар ҳайъатининг қўшимча қарори билан фестивалда

фаол иштирок этган ва ўзининг ижодий ишлари билан ҳакамлар

ҳайъатининг эътирофига сазовор бўлган Наманган вилоятидан Қосимов

Улуғбек, Тошкент шаҳридан Ҳасанов Маъруфжон, Қорақалпоғистон

республикасидан Мирманов Бердах, Тошкент шаҳридан Эгамбердиев

Муҳаммад ва Самарқанд вилоятидан Собиров Бобиржон Ўзбекистон

республикаси Маданият вазирлигининг махсус фахрий ёрлиғи билан

тақдирланишди. Бу каби танловлар ёшларни миллий ва замонавий

мусиқанинг уйғунлиги, унинг жозибалилиги, ўзига хослигини англаш ва

истеъдод ҳамда иқтидор намояндаларини кашф этиш учун хизмат қилади.

Ёш ижодкор ва иқтидор соҳибларини нафақат мамлакатимизда

балки, бебаҳо мусиқий меросимизнинг жаҳон миқёсида тарғибот ва

ташвиқот қилишда халқаро ҳамкорлик алоқаларининг аҳамияти юқори

ҳисобланади.

Жумладан, бу ҳақида сўз юритганда мамлакатимиз

мустақиллигининг дастлабки йилларидан халқаро маданий алоқалар йўлга

қўйилиб, босқичма-босқич амалий ишлар бажариб келинмоқда. Кейинги

йилларда эса бу каби ишларни ташкил этилиши ва амалга оширилиши

жадаллик билан, юқори босқичга кўтарилган ҳолда йўлга қўйилаётганлиги

сир эмас. Масалан, 2017 йил 12 сентябр куни Россия ва Ўзбекистон

давлатлари ўртасидаги муносабатларнинг 25 йиллигига бағишланган

Ўзбекистоннинг маданият кунларида Кремл саройининг саҳнасига

«Ўзбекистон» ва «Навбаҳор» ансамбллари, «Мақом» халқ мусиқа

ансамбли, «Ўзбегим» гуруҳи, Ўзбекистон ёшлар симфоник оркестри,

Фаррух Зокиров бошчилигидаги «Ялла» вокал-чолғу ансамбллари

иштирок этди. Шунингдек, ўзбекистонлик машҳур опера яккахонлари

Моцарт, Верди, Дж.Пуччи операларидан ариялар ижро этишди.

Бундан ташқари, Ўзбекистон кунлари доирасида Умумроссия

амалий-декоратив ва халқ санъати музейида “Ўзбекистон маданий меъроси

Россия Федерацияси тўпламларида” давра суҳбати бўлиб ўтди, унда

Эрмитаж, Третьяков Галереяси, Россия миллий кутубхонаси, Россия

Page 386: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

386

этнография музейи, Россия ФА Шарқ қўлёзмалари институти вакиллари

иштирок этишди ва давра суҳбати доирасида Россиянинг етакчи музей ва

кутубхоналарига “Ўзбекистон маданий меъроси дунё тўпламларида” беш

томли нашрининг тақдимоти ўтказилди. Бундан ташқари шу куни музейда

ўзбек санъат асарлари кўргазмаси ҳам ўз фаолиятини бошлади. Маданият

кунлари 14 сентябр куни ўзбекистонлик санъат усталарининг концерт

дастури билан якунланди ва ўзбек ва жаҳон мусиқа санъатининг ноёб

дурдоналари юртимиз санъат усталари ва ёшларининг ижроси

иштирокчиларга жуда катта таассурот қолдирди.

Ўзбекистон ёшларининг мусиқа санъатининг сир-асрорини қунт

билан ўрганиб, ўз иқтидорларини дунё миқёсида намойиш этиши аввало

давлатимизнинг ёшлар учун уларнинг интллектуал салоҳиятларини юзага

чиқариш учун яратилган шарт-шароитлар, амалга оширилаётган тизимли

ислоҳотлар натижасидир.

Республикамизда таълим тизимининг барча бўғинларида қатор

ўзгаришлар, янгиланишлар олиб борилаётган бугунги кунда махсус мусиқа

ва санъат мактаблари, унинг моддий-техника базасини мустаҳкамлаш, ёш

иқтидорларни саралаш, ўз иқтидори ва қобилияти бўйича йўналтириш

ишлари йўлга қўйилмоқда. Айниқса, ихтиссослаштирилган санъат мактаб-

интернет ва бошқа ихтисослаштирилган мусиқа мактаблари

ўқувчиларининг жаҳон миқёсида ўтказиладиган кўрик-танловлардаги

иштироки ва эришаётган ютуқлари бардавом бўлиб, қатор ютуқларни

қўлга киритишмоқда. Бу эса соҳа ривожига, ёшларни мусиқий

қобилиятларини юзага чиқариши учун замин яратмоқда.

Жумладан, 2021 йил 30 мартдаИталияда мамлакатимиз

элчихонасининг кўмаги ва иштирокида Ўзбекистон ёш мусиқачи ва

қўшиқчиларининг “Аngeli” кўрик-танлови ўтказилди. Унда республика

ихтисослаштирилган санъат мактаб-интернати ва Успенский номидаги

ихтисослаштирилган мусиқа мактаби ўқувчилари иштирок этди.

Мазкур танлов италиялик рассом, “Verbumlandiart” маданият

уюшмаси аъзоси ва “Аngeli” хайрия лойиҳаси асосчиси Аида Абдуллаева

томонидан ташкил этилган бўлиб, асосий мақсад истеъдодли ёшларни

аниқлаш ва қўллаб-қувватлаш, уларнинг ижодий қобилиятини намоён

этиш, Ўзбекистон ва Италия ўртасидаги дўстлик ва маданий-гуманитар

алоқаларни ривожлантиришга ҳисса қўшишдан иборатдир. Лойиҳа

доирасида 2020 йил декабр ойида ўзбекистонлик ёш рассом ва

дизайнерларнинг фестиваль-танлови ўтказилиб, янги номлар кашф этилган

эди.

Мусиқа фестивали онлайн шаклда ўтказилиб, унда Ўзбекистоннинг

Италиядаги элчиси Отабек Акбаров, Кьети вилояти префекти (Италия

ҳукумати вакили) Антонио Форджоне, “Aimart” халқаро мусиқа ва санъат

академияси директори Эдда Сильвестри, “Verbumlandiart” маданият

уюшмаси раиси ва “VerbumPress” журнали муҳаррири Регина Реста,

Ўзбекистон Бадиий академияси раиси Акмал Нуриддинов, Ўзбекистон

Давлат консерваторияси проректори Сайёра Ғафурова, Успенский

Page 387: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

387

номидаги ихтисослаштирилган мусиқа мактаби директори Дилдора

Жамолова, Республика ихтисослаштирилган санъат мактаб-интернати

директори ўринбосари Сойибжон Ниғматов, қатор таниқли итальян

мусиқачи, бастакор ва вокалчилари ҳамда санъат арбоблари қатнашди.

О.Акбаров мамлакатимизда маданият ва санъат соҳасини

ривожлантириш, илғор халқаро тажриба асосида замонавий маданият ва

санъат муассасаларини барпо этиш, истеъдодли ёшларни ҳар томонлама

қўллаб-қувватлаш борасидаги тизимли ишлар тўғрисида тўхталиб,

ёшларнинг маданий савиясини юксалтириш, уларни миллий ва жаҳон

маданиятининг энг яхши намуналаридан баҳраманд этиш, шу асосда

маънавий етук, баркамол шахсларни тарбиялаш, ёш истеъдод эгаларининг

қобилияти ва салоҳиятини рўёбга чиқариш борасида кенг кўламли ишлар

амалга оширилаётганига эътибор қаратди.

“Angeli” лойиҳаси асосчиси Аида Абдуллаева мазкур халқаро онлайн

мусиқа танлови Ўзбекистон билан Италия ўртасидаги маданий-гуманитар

соҳадаги алоқаларни мустаҳкамлашга ўз ҳиссасини қўшиши, истеъдодли

ёшларнинг ижодий ўсиши ва баркамол ривожланиши учун замин

яратишини таъкидлади.

Кьети вилояти префекти Армандо Форджоне инсон маънавиятини

юксалтириш, унинг қалби ва онгида эзгу ғояларни қарор топтириш,

халқлар ўртасидаги дўстлик ва ҳамжиҳатлик, маданий-маърифий

ришталарни мустаҳкамлашда санъатнинг аҳамияти, шу жумладан, мусиқа

санъатининг роли ҳақида тўхталиб ўтди.

Истеъдодли ёшларни аниқлаш мақсадида турли танлов ва

фестиваллар ўтказиш, уларга ўз қобилияти ва салоҳиятини намоён этиши

учун имконият яратиш, ижодий ўсиш учун кўрик-танловларда иштирок

этиш ва рақобатлашиш жуда муҳимлиги таъкидланди. Тадбир давомида

Республика ихтисослаштирилган санъат мактаб-интернати ва Успенский

номидаги ихтисослаштирилган мусиқа мактаби ўқувчилари иштирокида

концерт дастури намойиш этилди.

Ўзбекистонлик ёшлар томонидан жаҳонга машҳур композиторлар

асарлари юксак маҳорат билан ижро этилгани Италия вакилларида катта

таассурот қолдирди. Ҳайъат аъзоларининг қарори билан Республика

ихтисослаштирилган санъат мактаб-интернати талабаси Нозима

Абдураззоқова ва Успенский номидаги ихтисослаштирилган мусиқа

мактаби талабаси Бахтиёр Шерзодов кўрик-танлов ғолиблари, деб

топилди. Улар махсус диплом ва Италияга бир ҳафталик саёҳатга

йўлланма билан тақдирланишди.

Хуллас, мамлакатимизда ёш истеъдодларни излаб топиш,

рағбатлантириш, уларнинг ўз иқтидорлари бўйича йўналтиришда борасида

тизимли ишлар амалга оширилмоқда. Мусиқа ва санъатнинг бошқа

йўналишлари бўйича ёш истеъдод соҳиблари нафақат республика

миқёсидаги балки, қатор хорижий давлатларда ўтказилаётган кўрик-

танловлар, фестивалларда мунтазам равишда иштирок этиб ғолибликни ва

совринли ўринларни қўлга киритмоқдалар. Истеъдодли, баркамол,

Page 388: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

388

иқтидорли, маънавий етук, интеллектуал салоҳиятли ёшлар юрт равнақи ва

келажаги учун таянчдир!

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Маънавий-маърифий ишлар

тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”Қарори.

Тошкент, 2021 йил 26 март. www.uza.uz.

2.Муртазова С.Б. XIX аср охири – XX асрнинг 80-йилларида Ўзбекистон

мусиқа маданиятидаги трансформация жараёнлари. Тарих фанлари бўйича

фалсафа доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. – Т.,

2018 йил, – Б. 171.

3. Эргашева Ю., Муртазова С. Мустақиллик йилларида Ўзбекистон мусиқа

маданияти. Монография. – Тошкент, “Мусиқа” нашриёти, 2017 йил. –

Б.120.

4. Ergasheva Y.A., Ergasheva G.A., Murtazova S.B. Historical stages of

onnovative processes in higher education of Uzbekistan./ Scopus. Solid State

Technology. Volume: 63 Issue: 6. Publication Year: 2020.

http://solidstatetechnology.us/index.php/JSST/article/view/5516

5. http://www.madaniyat.uz/post/view/8859

6.https://zamin.uz/madaniyat/59179-milliy-gvardiyaning-eshlar-orkestri-

moskvadagi-halqaro-musiqa-festivalida-ishtirok-etdi-foto.html

7.www.lex.uz.

8.http://madaniyat.uz.

ЎЗБЕКИСТОНДА ИЛМ-ФАН ВА ИННОВАЦИЯЛАР

САМАРАДОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА

ОЛИМА АЁЛЛАРНИНГ РОЛИ

Мухитдинова Фирюза Абдурашидовна

доктор юридических наук, профессор кафедры "Теории государство и

право" Ташкентского государственного юридического университета

Аннотация. Мақолада Ўзбекистонда янгиланиш даврида аёлларга

бўлган давлат эътибори ҳамда амалга оширилаётган ислоҳотларда хотин-

қизлар ижтимоий фаоллигини ошириш масалалари таҳлил этилган.

Ўзбекистонда илм-фан ва инновациялар самарадорлигини таъминлашда

олима аёлларнинг ролига эътибор берилган. Шунингдек, хотин-қизлар

ҳуқуқи ва ижтимоий фаоллигини оширишнинг назарий ва ҳуқуқий

асослари ўрганилган. ННТларнинг давлат бошқарувида ва жамиятда

хотин-қизлар ижтимоий фаоллигини оширишдаги ўрни ҳам кўрсатилган.

Калит сўзлар: хотин-қизлар, фан, илм, давлат, инноваиця, ислоҳот,

тараққиёт.

Аннотация. В статье анализируется государственная политика в

отношении женщин в период обновления в Узбекистане и вопросы

повышения социальной активности женщин в ходе проводимых реформ.

Изучены также рол ученых женщин Узбекистана в обеспечении

Page 389: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

389

эффективности науки, и инноваций. Показана также рол ННО в

государственном управлении и повышении социальной активности

женщин в обществе.

Ключевые слова: женщины, наука, инновация, , деятельность,

реформа, развитие.

Annotation. The article analyzes the state policy towards women in the

period of renewal in Uzbekistan and the issues of increasing the social activity

of women in the course of the ongoing reforms. The role of women scientists in

Uzbekistan in ensuring the effectiveness of science and innovation is also

studied. The role of NGOs in public administration and increasing the social

activity of women in society is also shown.

Keywords: women, science, innovation,, activity, reform, development.

“Билимли авлод – буюк келажакнинг,

тадбиркор халқ – фаровон ҳаётнинг, дўстона

ҳамкорлик эса – тараққиётнинг кафолатидир!”

(Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиѐев)

Мавзунинг долзарблиги. Ҳар қандай жамиятнинг маданий

даражаси ва маънавий етуклиги аёлларга муносабати билан белгиланади.

Хотин-қизларни ҳурмат қилиш, уларнинг жамият ривожидаги ҳиссасини

муносиб баҳолаш, уларга барча масалаларда кўмаклашиш – буларнинг

барчаси қадимдан халқимизга хос.

Маълумки, ХХI асрда инсоният жаҳон жараёнларининг

глобаллашуви даврига, инсон субъективлиги ва фаол ҳаётий позиция ва ўз-

ўзини англаш ҳуқуқи қадриятлари илгари сурилган даврга кирди. Замонга

хос бўлган жиҳатлардан бири бу демократик давлатларни шакллантириш

ва жамиятнинг фуқаролик даражасини ошириш доирасида ҳаётнинг барча

соҳаларида хотин-қизларнинг тўлақонли ва тенг ҳуқуқли иштирокига

эҳтиёж ортмоқда.

Жумладан, янгиланаётган Ўзбекистондаги ислоҳотлар аёлларнинг

ижтимоий ролини сезиларли даражада оширди. Худди шундай

тенденциялар Конституциянинг 46-моддасида мустаҳкамланган ва кўплаб

қонунларида акс этган еркаклар ва аёллар учун тенг ҳуқуқ ва тенг

имкониятлар тамойили Ўзбекистон Республикасида ҳам долзарбдир. Бу

борада Pekin Декларацияси ва эркаклар ва аёллар ўртасидаги тенглик учун

ҳаракат қилиш платформасини амалга ошириш доирасида инсон

ҳуқуқлари ва асосий эркинликларининг халқаро стандартларига амал

қилинмоқда. Янги Ўзбекистонда хотин-қизларнинг ижтимой

фаоллашувини кенг тарғиб этиш ҳамда қўллаб-қувватлаш мақсадида БМТ

Инсон ҳуқуқлари бўйича 46-сессиясида қайд этилганидек, ижтимоий-

сиёсий ҳаётда ва тадбиркорлик соҳасида аёлларнинг ролини тубдан

оширишга қаратилган ишлар энди қатъий давом эттирилиши эътирофга

лойиқдир.

Бу эътирофнинг мантиқий давоми сифатида жорий йил юртимизда

Марказий Осиё мамлакатлари етакчи аёлларининг мулоқоти ва хотин-

қизларнинг минтақавий бизнес форумини ўтказилиши ҳам таҳсинга

Page 390: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

390

сазовордир.. Ҳозирги даврнинг энг катта масалаларидан бири хотин-қизлар

сиёсий-ижтимоий фаоллигини ошириш ҳамда қўллаб қувватлашга

қаратилганлигидадир. Шу боис ҳам, жаҳон миқёсида хотин-қизларнинг

ўрни ва роли тобора юксалиб бормоқда. Ўзбекистон ҳам мазкур соҳага

жиддий эътибор бериш билан бирга унинг ҳуқуқий асосларини яратган

давлатлардан биридир. Жумладан, бу борада Ўзбекистон Республикаси

Президентининг 2020 йил 18 февралдаги ПФ-5938-сон Фармони айнан

хотин-қизларни қўллаб-қувватлашга доир давлат сиёсатининг самарали

амалга оширилишини таъминлаш, уларнинг ҳуқуқ ва қонуний

манфаатларини ҳимоя қилиш, мамлакат ижтимоий-сиёсий ҳаётидаги роли

ва фаоллигини ошириш, хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда

имкониятлар кафолатларини таъминлаш масалаларига қаратилганилиги

билан эътиборлидир.

Хотин-қизларнинг илм-фан ва техника ҳамда инновациянинг

самарадорлигини таъминлашдаги ролини оширишга жалб этиш

масалаларида ҳар томонлама манзилли қўллаб-қувватлаш. Бу ҳолатни

кўплаб мамлакатларнинг сиёсий, ижтимоий ва иқтисодий ҳаётининг ҳал

қилувчи соҳаларида фаолият юритаётган аёлларнинг сони ва салмоғи

кўпайиб бораётганлигида кўриш мумкин. Шу сабабли, мазкур масаланинг

илмий таҳлил этиш ҳамда хотин-қизлар ижтимой фаоллигини оширишга

қаратилган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқиш долзарб масалалардан

биридир.

Maвзуга оид адабиётлар таҳлили (Literature review)72. Маълуки,

хотин-қизларнинг давлат бошқарувида тутган ўрни масалалари қадим

юнон олимлари Афлотун, Арастудан бошланган бўлиб, Шарқ халқлари

мутаффаккирлари Ибн Сино, Ал Бухорий, Фаробий, Алишер Навоий ва

бошқалар ўз асарларида комил инсон тарбиясида аёлларнинг муҳим ўрин

тутишини эканини сиёсий-ҳуқуқий қарашларида баён этишган.

"Аёллар: хотин-қизлар ибораси" ни ўрганиш ҳамда таҳлил этиш

жуда узоқ тарихга эга. Х аср бошларидан хотин-қизларнинг жамиятдаги

ноқонуний мавқеи муаммоси ва ХХ асрнинг ўрталаригача Кристина де

Писан ва Корнилий Агриппа асарларида фуқаролик, сиёсий, иқтисодий ва

маърифий ҳуқуқларининг йўқлиги таҳлил этилган. Хотин-қизлар озодлиги

учун олиб борилган тадқиқотларда жамиятдаги аёлларга нисбатан

адолатизликлар танқид қилинган ва ечимини топиш масалалари жавобсиз

қолган. Уйғониш даврининг озодлик ғояларига мос равишда юзага келган

аёллар ҳаракати аввало ёзувчи Олимпия де Гуж (1791) томонидан ёзилган

"Аёллар ҳуқуқлари ва фуқаролик ҳуқуқлари Декларацияси" манифестида

барча аёлларнинг қонун олдида тенглигини эътироф этган. Ш. Фурье

француз инқилоби таассуротлари асосида: "Аёлларни фаоллаштириш

барча ижтимоий тараққиётнинг умумий тамойилисифатида илгари сурган.

72: Платон. Соч. - М., 1971. - Т.З, 4.1. - С.251; Там же 4.2. - С. 258; Аристотель. Политика. - М. - Л., 1893. -

С. 34

Page 391: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

391

Таълимотларда қайд этилсада, ҳаётда аёлларнинг ҳуқуқлари

эркакларникидан анчагина пастда эди. Замон ривожланган сари дунёда

аёлларнинг ўрни ошиб борди [1] Шунингдек, давлатчилик тарихидан

маълумки, шарқ аёллари, жумладан темурийлар даврида лавлатнинг

сиёсий-ижтимой тузумида ҳам муҳим ўрин эгаллашган. Жумладан, бу

борада жорий йилнинг 2-3 март кунлари Тошкент ирригация ва қишлоқ

хўжалигини механизациялаш муҳандислари институтида “Педагогика,

психология ва ўқитиш методикаси”, “Гуманитар фанлар” кафедраси ҳамда

“Tadqiqot.uz” ҳалқаро илмий журналлар портали ҳамкорлигида

ўтказиладиган “I-ҳалқаро: Янгиланаётган Ўзбекистонда хотин -

қизларнинг илм – фан тараққиётидаги роли ва Гендер тенглиги” мавзуси

конференция ўтказилиб, мазкур масалалар таҳлил этилгани таҳсинга

лойиқ. [2] .

Кейинги даврларда аёлларнинг сиёсий-ижтимой фаоллиги ҳақида

Индиана университетининг Марказий Евроосиё факультети ходими, олима

Мариан Камп (Marianne Kamp) Туркистон аёллари, хусусан, ўзбек аёллари

ролининг XIX асрдан буён турли ҳукумат бошқарувлари давомида

ўзгариши, уларнинг жамиятдаги ўрни ва фаолияти ҳақида “Ўзбекистон

янги аёли: Ислом, Замонавийлик ва Коммунизм даврида паранжининг

ечилиши” (The new woman in Uzbekistan: Islam, Modernity, and Unveiling

under Communism) номли китоб ёзган [3]. Олима Кампнинг фикрига кўра,

мустамлака даври Жадидларининг хотин-қизларни илмга жалб қилиш ва

уларни жамиятда ўз ўрнини белгилаш борасидаги ислоҳотлари Совет

давридаги аёлларни қўллаб-қувватлаш ҳаракатларига асос бўлганди. Яъни,

хотин-қизларга билим бериш ва уларни жамият ривожига ҳисса қўшишига

шароит яратиш борасидаги ўй ва ҳаракатлар Совет тизими ва

Коммунистик партия юзага келишидан анча олдин бошланганлиги

таъкидланади. Мазкур масала файласуфлар, тарихчилар, ҳатто ҳуқуқшунос

олимлардан томонидан кўп татдқиқ этилишининг сабаби: жамиятнинг

асосий бўғини оила бўлиб, бугунги кунда хотин-қизларнинг,айниқса,

ёшларнинг маънавий оламини юксалтириш, уларни миллий ва

умуминсоний қадриятлар руҳида тарбиялаш масаласи глобаллашув

даврида барча давлатларни, шунингдек олимларнинг диққат марказида

турган энг долзарб масалалардан бири бўлгани. Ҳуқуқшунос олималардан,

Қ.Абдурасулова, М.Ражабова, З.Эсанова, Г.Маткаримова,

Г.Тўлагановаларнинг илмий тадқиқотларида хотин-қизларнинг

муаммолари: оила ва никоҳ, ажрим ва мерос, уй-жой муаммоларини ўз

вақтида аниқлаш, хотин-қизларнинг ҳуқубузарликлари ва жиноятчилигини

олдини олишда уларнинг иш билан таъминлаш, ёрдамга муҳтож бўлган ва

оғир ижтимоий аҳволга тушиб қолган хотин-қизларга ижтимоий-ҳуқуқий,

психологик ёрдам кўрсатиш масалалари тахлил этилган. Хорижий олимлар

эса, ўтган асрга қадар аёлларнинг сиёсий фаоллигини тан олишмаган. XIX

асрга қадар фақат ҳокимият, давлат ва сиёсат эркакларга хослиги қайд

этилган. XIX аср иккинчи ярмида социал –утопислардан. Ш. Фурье

биринчи бўлиб, хотин-қизларнинг жамият ҳаётида иштирокига аҳамият

Page 392: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

392

берган. Сен-Симон эса, уни қўллаю-қуввалаш билан бирга ечими ва

йўлларини таҳлил этган. Т. Парсонс, Э. Дюркгеймларнинг ижтимой меҳнат

тақсимотида жинсларнинг ўрни, И. Гоффман ҳамда Г. Зиммелнинг

тадқиқотида эса, хотин-қизларнинг ижтимоийлашуви масалалари тадқиқ

этилган73. [4].

Тадқиқот усуллари. Илмий мақола тайёрлашда тарихий, тизимли-

тузилмавий, қиёсий-ҳуқуқий, мантиқий, илмий манбаларни комплекс

тадқиқ этиш каби усуллар қўлланилган.

Taҳлил ва натижалар: Юқоридагиларга асосланган ҳолда мазкур

мақолада қуйидаги вазифалар:

Биринчидан, хотин-қизларнинг жамият ижтимоий-сиёсий ҳаётидаги

ўрни ва роли ортиб бораётганини аниқлаш;

Иккинчидан, илм-фан ривожида аёлларнинг фаоллиги, ролини

оширишнинг асосий омилларини асослаб бериш;

Учинчидан, жамиятни демократлаштириш шароитида аёлларнинг

ролини оширишнинг ижтимоий-сиёсий омилларини ўрганиш;

Тўртинчидан, аёлларнинг давлат ва жамият бошқарувидаги

иштирокини ва мавжуд объектив шарт-шароитларини таҳлил қилиб,

хотин-қизлар ижтимоий фаоллигини оширишнинг асоси сифатида

уларнинг иш бандлигини аниқлаш;

Бешинчидан, аёлларнинг ижтимоий-сиёсий мослашуви устуворлиги

ва жамиятда гендер тенглигининг ҳуқуқий асосини таҳлил этишга

қаратилди.

Тадқиқот ва тадқиқотларни қўллаб-қувватлайдиган масаланинг

тарихи ва назариясини ўрганишда энг аввал ислоҳотлар таҳлил этилди.

Жумладан, Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев 2020 йил 23 сентябр

Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ) Бош Ассамблеясининг 75-

юбилей сессиясида нутқ сўзлаб нутқида гендер масаласига алоҳида

эътибор берди. Давлатимиз раҳбари ўз нутқида “биз учун гендер тенглик

сиёсати устувор масалага айланди. Хотин-қизларнинг давлат

бошқарувидаги ўрни тобора кучаймоқда. Янги Парламентимизда аёл

депутатлар сони икки баробарга кўпайди”, деб мамлакатимизда хотин-

қизлар сиёсати бўйича амалга оширилаётган ишларни назарда тутди.

Ҳақиқатан ҳам мамлакатимизда хотин-қизларнинг ўз имкониятларини

тўлақонли рўёбга чиқаришлари учун барча шарт-шароитларни таъминлаш

давлат сиёсати даражасига кўтарилди. Мамлакатимизда гендер тенгликни

таъминлашга оид халқаро-ҳуқуқий ҳужжатларни миллий қонунчиликка

уйғунлаштириш орқали мустаҳкам ҳуқуқий асослар яратилмоқда.

Хотин-қизлар ҳуқуқларини ҳимоя қилишнинг таъсирчан

институционал тизими бу вакиллик ҳокимиятидир. Вакиллик

73 Фурье Ш. Изб. соч. - М., 1951. - Т. 1. - С. 174. Parsons T. The American Family: Its Relations to Personality

and to the Social Structure // Parsons T., Baies R. Family, Socialization and Interaction Process. Glencoe, IL:

Free Press, 1955 (переведено И. Тартаковской); Дюркгейм Э. О разделении общественного труда. Метод

социологии. - М.: Наука, 1991; Дюркгейм Э. Самоубийство. - М.: Мысль, 1994; Зиммель Г. Женская

культура. Фрагмент о любви / Зиммель Г. Избранное. - М.: Юрист. - Т.2. - с.234-265;

Page 393: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

393

ҳокимиятининг барча даражадаги депутатлари вазифаси иқтисодий

ўсишни инсон тараққиёти билан боғлаш, уларнинг узвийлигини

таъминлашдан иборат. Президентимиз томонидан хотин-қизларнинг

парламентдаги аъзолиги кейинги йилларда 2 баробарга ортгани халқаро

минбардан таъкидлангани ҳам бежизга эмас. Чунки аёллар муаммоси кўп

бўлиб, улардан бири никохнинг бекор бўлиши билан аёллар уйсиз қолиши,

алимент ундира олмаслиги масалаларини аёл депутатлар қонундаги

бўшлиқларни енгишга ҳаракат қилиши табиийдир. Чунки бунга етарлича

асосимиз бор.

Ҳақиқатан ҳам, мамлакатимизнинг 49 фоизини хотин-қизлар,

уларнинг қарийб 64 фоизини 30 ёшгача бўлган хотин-қизлар ташкил этар

экан, албатта бу йўналишда алоҳида давлат сиёсати олиб боришга тўғри

келмоқда. Халқаро доирада гендер масалаларига қандай эътибор

қаратилаётганига назар ташласак, дунёда гендер тенглигини таъминлашда

ҳалигача қатор муаммолар борлиги кўзга ташланади. Масалан, Халқаро

меҳнат ташкилотининг маълумотига кўра ҳар 10 ишловчи эркак кишига 6

та ишловчи аёл тўғри келар экан. 2019 йилнинг 24 сентябри куни ўз ишини

бошлаган БМТ Бош Ассамблеясининг 74-сессиясида ҳам ташкилотнинг

аёллар қаноти гендер тенглик, мамлакатларнинг барқарор тараққиётига

эришиш йўлида аёллар учун ҳам муносиб ҳуқуқ ва эркинликлар

таъминланиши масалаларини бежизга ёритмади. Бош Ассамблея сессияси

давомида 192 нафар нутқ сўзлаган арбобларнинг атиги 17 таси хотин-

қизлар эканлиги ҳам алоҳида танқид остига олинди. Ўзбекистон хотин-

қизлар масалаларига оид халқаро мажбуриятларини виждонан бажаришга

ҳаракат қилмоқда. Давлатимиз томонидан “Хотин-қизлар ҳуқуқлари

камситилишининг барча шаклларига барҳам бериш тўғрисида”ги

конвенциянинг аъзоси сифатида миллий қонунчиликка унинг нормаларини

уйғунлаштириш масаласига алоҳида эътибор қаратилмоқда. Хусусан,

мамлакатимизда бу борада муҳим қадамлар қўйилди. 2019 йил сентябр

ойида Ўзбекистон Республикасининг “Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг

ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатлари тўғрисида”ги ҳамда “Хотин-

қизларни тазйиқ ва зўравонликдан ҳимоя қилиш тўғрисида”ги қонунлар

қабул қилинди. “Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда

имкониятлар кафолатлари тўғрисида”ги қонунда аёлларни жинси бўйича

бевосита ва билвосита камситишни тақиқланишига алоҳида урғу берилган.

Мазкур қонун давлатимиз раҳбарининг 2019 йил 7 мартдаги “Хотин-

қизларнинг меҳнат ҳуқуқлари кафолатларини янада кучайтириш ва

тадбиркорлик фаолиятини қўллаб-қувватлашга оид чора-тадбирлар

тўғрисида”ги қарорига мувофиқ ишлаб чиқилди. Ушбу қонуннинг мақсади

хотин-қизларни турмушда, иш жойларида, таълим муассасаларида ҳамда

бошқа жойларда тазйиқлар ва зўравонликнинг барча шаклларидан ҳимоя

қилишга қаратилган. Ушбу соҳадаги муносабатларни тартибга солиш,

шунингдек, тазйиқлар ва зўравонликдан жабрланганларни ҳуқуқий ҳамда

ижтимоий ҳимоя қилиш кафолатларини таъминлаш ҳам қонуннинг муҳим

мақсадларидан бири ҳисобланади.

Page 394: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

394

Ўзбекистон Республикаси Президентининг4 та қарори,

Ҳукуматимизнинг 6 та қарори, 4 та фармойиши ва 12 та чора-тадбирлар

дастури қабул қилинди ҳамда янгиланаётган Ўзбекистондахотин-

қизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, уларнинг барча соҳада

тенг ҳуқуқли меҳнат қилишининг ҳуқуқий асослари яратилди. Бугунги

кунда мамалакатимизда гендер тенглик бўйича институционал асослар ҳам

кенгайтирилмоқда. Айни пайтда, Ўзбекистон Республикаси Олий

Мажлисининг Сенати таркибида аёллар ҳуқуқларини таъминлаш ва

камситишнинг ҳар қандай шаклига барҳам бериш бўйича миллий

қонунчиликда халқаро стандартларни уйғунлаштириш билан

шуғулланувчи янги Хотин-қизлар ва гендер тенглик масалалари қўмитаси

ташкил қилинди.

Унинг исботи сифатида давлатимиз раҳбари Олий Мажлисга

Мурожаатномасида Қўмитага хотин-қизлар бандлигини таъминлаш,

айниқса, оғир ижтимоий вазиятга тушиб қолган 13 минг нафар хотин-

қизни иш билан, 1600 нафар хотин-қизни уй билан таъминлаш вазифасини

топширгани, ҳамда қўмита томонидан бу борада аниқ режалар белгиланиб,

амалий ишлар олиб борилаётгани айни ҳақиқатдир.

Ўзбек аёлларининг бугунги кундаги давлат бошқарувидаги

фаоллигини мамлакатимиз аҳолисининг қарийб 50 фоизини, яъни 29

фоизини 14 ёшгача, 28 фоизини 15-30 ёшлилар, 21 фоизини 31-45 ёшлилар,

15 фоизини 46- 60 ёшлилар, 7 фоизини 60 ёшдан катта хотин-қизлар

ташкил этиши билан бирга, сенатор, депутат, ҳоким, элчи, прокурор каби

лавозимларда фаолиятида ҳам кўриш мумкин. Хотин-қизларимизнинг

ижтимоий-сиёсий фаоллигини оширишда эътибор

кучайтирилаётганлигининг яна бошқа жиҳатлари ҳам бор. Энг катта

янгилик, бир ҳуқуқшунос сифатида айтишим шартки, унча-бунча давлатда

йўқ, бундай ўрнатилган тартиб, яъни кам таъминланган оилаларнинг

қизларини махсус маҳалла тавияномалари давлат грантига ўқишга қабул

қилиш тизими янги Ўзбекистонда жорий этилган ислоҳот бўлиб, унинг

мантиқий давоми сифатида 2021 ўқув йилига 2000 қизларни ана шундай

тавсияномалар қабул қилиш йўлга қўйилмоқда. Шунингдек, Давлат

дастурида 2021 йилга берилган номдан келиб чиқиб, ёшларни ҳар

томонлама қўллаб-қувватлаш, уларнинг ижтимоий муҳофазасини

кучайтириш, ёш авлоднинг билим олиши, касб-ҳунар эгаллаши, бандлиги

таъминланиши, тадбиркорлигини рағбатлантириш, илғор ғоя ва

ташаббусларини қўллаб-қувватлашга қаратилган комплекс чора-тадбирлар

назарда тутилган. Бу жиҳатлар, айниқса, Давлат дастурининг тўртинчи –

ижтимоий соҳани ривожлантиришнинг устувор йўналишларида аниқ

намоён бўлмоқда.

Хусусан, жорий йилдаги Давлат дастурида 2021-2022 ўқув йилидан

бошлаб олий таълим муассасаларига кириш имтиҳонларида энг юқори

балл тўплаган 200 нафар ёш учун Ўзбекистон Республикаси Президенти

гранти жорий этилади. Олий таълим муассасасида икки ва ундан ортиқ

фарзанди шартнома асосида ўқиётган оилаларга таълим кредити бериш ва

Page 395: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

395

талаба томонидан ушбу кредитни ўқиш даври тугагандан сўнг қайтариш

амалиёти йўлга қўйилади.

Яна бир эътиборга молик жиҳати шундаки, Давлат дастурида олий

таълимга ажратиладиган давлат грантлари сонини 25 фоизга ҳамда

эҳтиёжманд оилалар фарзанди бўлган хотин-қизлар учун давлат грантлари

сонини 2 бараварга ошириш кўзда тутилмоқда, шунингдек,

ёшларимизнинг тенг ҳуқуқли таълим олишларини таъминлаш мақсадида

хусусий олий таълим муассасаларида мутахассисларни тайёрлашга ҳам

давлат гранти бериш тизими жорий этилмоқда.

Шу билан бирга, бу йилги Давлат дастурида илмий унвон ва илмий

даражаларни бериш ваколати 2021 йил 1 сентябрдан бошлаб

республиканинг нуфузли олий таълим муассасаларининг илмий

кенгашларига босқичма-босқич ўтказилиши, 2021 йил 1 апрелдан бошлаб

эса, “Эл-юрт умиди” жамғармаси орқали нуфузли хорижий

олийгоҳларнинг магистратура ва докторантурасида ўқишга юбориладиган

ёшлар сонини 5 баробарга ошириш, мазкур жамғарма ҳисобидан хорижда

бакалавриат таълим дастурлари бўйича ўқитиш тизимини жорий этиб,

2021 йилда 100 нафар ёшларнинг хорижга таълим олиш учун юборилиши

каби чора-тадбирлар ҳам белгилаб берилган.

Барчамизга маълум, ўтган 2020 йил бутун дунёда бўлгани каби,

Ўзбекистон учун ҳам оғир машаққатларга тўла синов йили бўлди.

Коронавирус пандемияси соғлиқни сақлаш тизимида янада кенг кўламли

ўзгариш ва ислоҳотларни амалга ошириш зарурлигини яна бир бор

кўрсатди.

Шулардан келиб чиқиб, жорий йилдаги Давлат дастурида халқимиз

саломатлигини сақлаш ва мустаҳкамлаш ҳамда аҳолимизнинг ижтимоий

ҳимоясини кучайтириш мақсадида тизимли чора-тадбирларни амалга

ошириш белгиланган. Жумладан, ижтимоий ҳимояга муҳтож болаларнинг

таълим олиши ва касб эгаллашига кўмаклашиш, оғир касалликка чалинган

болаларни даволаш мақсадида Болаларни қўллаб-қувватлаш фонди ташкил

этилади ва унинг мақсадларини амалга оширишга Давлат бюджетидан 100

миллиард сўм маблағ ажратилади.

Шунингдек, ногиронлиги бўлган шахсларни қўллаб-қувватлашга

қаратилган қатор амалий чора-тадбирларни амалга ошириш мақсадида бу

йил мамлакатда тиббий-ижтимоий хизматнинг мутлақо янги моделини

шакллантириш чораларини кўриш устувор вазифа сифатида белгилаб

берилган.

Давлат дастурининг бешинчи – Хавфсизлик, миллатлараро тотувлик

ва диний бағрикенгликни таъминлаш, шунингдек, вазмин, ўзаро фойдали

ва конструктив ташқи сиёсатни амалга ошириш соҳасидаги устувор

йўналишлар бўйича эса Ўзбекистон Республикасининг Ташқи сиёсий

фаолият концепциясини такомиллаштириш бўйича ишлаб чиқиладиган

қонун лойиҳасида мамлакатимизнинг очиқ ва прагматик ташқи сиёсатини

изчил амалга ошириш ҳамда белгиланган стратегик режаларнинг жадал

ижросини таъминлаш мақсадлари кўзда тутилмоқда.

Page 396: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

396

Энг асосийси, бу млрдлаб пуллар маблағлар уй-жойнинг бошланғич

тўловини тўлаб беришга йўналтирилмоқда. Агар эътибор берсак, бугунги

кунда аёлларимизнинг жамиятда ўз ўрнига эга бўлиши учун барча

қулайликлар яратилмоқда. Биргина энг қийин ва оғриқли масала ишга

қабул қилишдаги ҳуқуқий асосларимиззнинг қонуний ечимининг ўзи ҳар

қандай аёлнинг кўнглини кўтаради. Жумладан, ЎзР Меҳнат кодексининг

224-моддасида ҳомиладор ва уч ёшга тўлмаган боласи бор аёлни ишга

қабул қилишни рад этиш ёки иш хақини камайтириш таъқиқланиши

белгиланган. Демак, аёлларимизни, ёш келинларимизни ҳомиладорлиги

ҳамда уч ёшга тўлмаган боласи борлигини рўкач қилиб ишга олмаслик

қонунбузарликдир.

Хулоса ва таклифлар: (Conclusion/Recommendations).Мазкур

тадқиқотда кўтарилган мақсад: БМТ бош Ассамблеясининг 1967 йил 7

ноябрда қабул қилган Аёлларга нисбатан камситишларни бартараф этиш

Бутунжаҳон декларациясининг 1-моддасида “Аёлларга нисбатан

камситиш, уларнинг эркаклар билан тенг ҳуқуқлилигини рад этиш ёки

чеклашга олиб келадиган ҳолатлар қайд этилса ўз моҳиятига кўра

адолатсизлик бўлиб, инсон қадр-қимматига қарши жиноят содир этилган

ҳисобланади”, деб таъкидланган. Бу борада мамлакатимизда қатор

номатив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилинди ва такомиллаштирилди.

Хулоса ўрнида мамлакатимизда хотин-қизларга оид давлат

сиёсатини қўллаб-қувватлаш ҳамда ривожлантириш борасида амалга

оширилаётган ислоҳотлар мазмун-моҳиятини кенг жамоатчиликка етказиш

ҳамда тарғиб этиш зарур.

Демак, сиёсий фаол, етук маънавиятли, жамиятнинг муҳим таянчи

бўлган хотин-қизлар ролини янада кучайтириш учун қуйидагилар таклиф

этилади: биринчидан, аёлларимизнинг давлат ва жамият бошқарувидаги

иштирокини кучайтириш мақсадида сиёсий партиялар дастурларини кенг

жамоатчиликка етказиши лозим. Иккинчидан, ОАВларда сиёсий, ҳуқуқий

билимини оширувчи кўрсатувларни халқчил тилда етказиш зарур.

Учинчидан, - хотин-қизларнинг оилада ҳуқуқий саводхонлигини оширишга

алоҳида эътибор қаратиш лозим. Тўртинчидан, илм йўлида изланиш олиб

бораётган ёш аёлларимизнинг илмий тадқиқотларини қўллаб-қувватлаш

(замонавий, инновацион усуллар асосида қисқа ўқув дастурлари асосида)

ташкил этиш ўринли бўлади. Бешинчидан, хотин-қизларнинг давлат

бошқарувидаги фаоллигини оширишга қаратилган махсус ўқув курслари

ҳам ташкил этиш мақсадга мувофиқ.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Ўзбекистон Республикаси Конституцияси.Т.Ўзбекистон. 2019. -40

2. “Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар

кафолатлари тўғрисида”ги Қонун lex.uz/docs/4494849. (Қонун ҳужжатлари

маълумотлари миллий базаси, 03.09.2019 й., 03/19/562/3681-сон

3. “Хотин-қизларни тазйиқ ва зўравонликдан ҳимоя қилиш

тўғрисида”ги қонунлар. https://lex.uz/docs/4494849. (Қонун ҳужжатлари

маълумотлари миллий базаси, 03.09.2019 й., 03/19/562/3681-сон

Page 397: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

397

4. Платон. Соч. - М., 1971. - Т.З, 4.1. - С.251; Там же 4.2. - С. 258 ;

Аристотель. Политика. - М. - Л., 1893. - С. 34

5. Фурье Ш. Изб. соч. - М., 1951. - Т. 1. - С. 174. Parsons T. The

American Family: Its Relations to Personality and to the Social Structure

/Parsons T., Baies R. Family, Socialization and Interaction Process. Glencoe, IL:

Free Press, 1955);

6. Тeaching sufism: ideas of bahauddin nakshbandi and its activity in

Modern Uzbekistan. International Journal of Advanced Science and

Technology. Vol. 28 No. 12 (2019) ISSN:

.http://sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view

/1223.

ОРГАНИК ҚИШЛОҚ XЎЖАЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИ

ДАВЛАТ ТОМОНИДАН ТАРТИБГА СОЛИШ

Олимова Баҳора Шуҳратовна

Муҳаммад ал-Хоразмий номидаги ТАТУ Қарши филиали ўқитувчиси

Аннотация: Мақолада хорижий ва маҳаллий тажрибалар асосида

Ўзбекистонда органиқ қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқаришни

ривожлантиришни давлат томонидан тартибга солишнинг назарий ва

амалий жиҳатлари ёритилган.

Калит сўзлар: органик қишлоқ хўжалиги, сертификатлаш,

стандатлаш, соғлом овқатланиш,ўзиқ овқат бозори,давлат хусусий

шериклик механизми.

Аннотация: В статье рассмотрены теоретические и практические

аспекты государственного регулирования развития органического

сельскохозяйственного производства в Узбекистане на основе зарубежного

и отечественного опыта.

Ключевые слова: органическое сельское хозяйство, сертификация,

стандартизация, здоровое питание, продовольственный рынок, механизм

государственно-частного партнерства.

Resume: The article examines the theoretical and practical aspects of

state regulation of the development of organic agricultural production in

Uzbekistan on the basis of foreign and domestic experience.

Key words: organic agriculture, certification, standardization, healthy

nutrition, food market, public-private partnership mechanism.

Кириш. Жамиятнинг барқарор ривожланишининг барча таркибий

қисмларини моҳиятан қондирадиган органик қишлоқ xўжалиги

маҳсулотлари ишлаб чиқаришни давлат томонидан тартибга солиш

Ўзбекистон иқтисодий салоҳияти ва ривожланишининг муҳим шарти

ҳисобланади.

Ўзбекистонда қишлоқ хўжалигининг аньанавий тарзда риволаниши,

eр майдонларининг катта қисмидан қишлоқ xўжалиги мақсадида

Page 398: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

398

фойдаланилиши, аграр тармоқни техник технологик янгилаш ва

модернизациялаш, тармоқда инновацион технологияларни жорий этилиши

ҳамда “ақлли қишлоқ хўжалиги” тизимига ўтилиши мамлакатда органик

маҳсулотлар ишлаб чиқаришга йўналтирилган қишлоқ xўжалигини

шакллантиришда асос бўлиб хизмат қилади.

Шу нуқтаи назардан, органик маҳсулотлар ишлаб чиқаришга

йўналтирилган қишлоқ xўжалигини ривожлантириш истиқболлари билан

боғлиқ назарий ва услубий масалаларни ишлаб чиқиш жуда долзарб

саналади. Шу мақсадда фойдаланилмаётган ер ресурсларини органик

қишлоқ xўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқаришига жалб қилиш

мақсадга мувофиқдир. Органик қишлоқ xўжалигини ривожлантиришни

давлат томонидан тартибга солиш масалалари инсоннинг соғлом озиқ-

овқат маҳсулотларига ва атроф-муҳитга бўлган ҳуқуқларини таьминлаш

соҳасида стандартлаштириш, сeртификатлаш, тeкшириш ва назорат қилиш

тизимларини асослаш орқали ишлаб чиқилиши кeрак.

Адабиётлар шарҳи. Органик қишлоқ xўжалиги ва органик

маҳсулотлар бозорининг ривожланиши ҳақидаги илмий тушунчаларни

ривожланиш тариxини икки босқичга: биринчи - фалсафий ва романтик

(90-95 йил олдин) тушуниш ва иккинчи, тижоратлаштириш босқичига

(ўтган асрнинг 60-йилларидан) бўлиш мумкин.

Биринчи босқич Р. Штайнeр, X. Мюллeр, М. Мюллeр, Ҳ.П Руш, А.

Xовард, Р. Маккарисон, E. Балфур, Ж. Нортбурн каби олимларнинг

номлари билан боғлиқ. Ушбу даврда гeографик жиҳатдан органик

ҳаракатларнинг 4 та маркази шаклланди: немислар (Гeрмания, Австрия,

Швeйцария), инглизлар (Буюк Британия ва унинг мустамлакалари),

амeрикаликлар (АҚШ), японлар.

Иккинчи босқич - Р. Карсон, Д.Ҳ. Мeдуз, Д.Л. Мeадоwс, Ж. Рeндeрс,

E.Ф. Шумаxeр, В. Бeрри, Д. Лавлок, Н. Нeмeса (ФАО мутаxассиси). Д.

Пимeнтeл, У. Локeрeц, Д. Бeрарди, Д. Цизeмeр, Б.Р.нинг асарлари.

Ҳозирги кунга қадар органик қишлоқ xўжалигини давлат-xусусий

шeриклик асосида ривожлантиришни давлат томонидан тартибга солиш

масалаларининг назарий ва услубий жиҳатлари ҳамда уни қишлоқ

xўжалигини ривожлантириш бўйича инновацион лойиҳаларда амалга

ошириш самарадорлигини баҳолаш тизими eтарли даражада ўрганилмаган.

Таҳлил ва натижалар. Жаҳон органик маҳсулотлар бозори

аньанавий қишлоқ xўжалиги маҳсулотлари бозорига қараганда тез

сурьатлар билан ўсиб бормоқда. 2010 - 2015 йилларда дунёда органик

озиқ-овқат маҳсулотларининг чакана савдосининг ўртача йиллик ўсиш

сурьати 12,2 фоизни, озиқ-овқат маҳсулотлари эса - 8,6 фоизни ташкил

этди.

Бугунги кунда дунёда 40 та экспортчи ва 30 та импортчи давлатлар

органик маҳсулотларнинг xалқаро савдосини жадал ривожланишига ҳисса

қўшмоқдалар. Марказий Осиё бозори минтақа мамлакатлари ҳамда унинг

муҳим савдо шериклари бўлмиш Россия, ЕИ ва Хитой учун муҳим

аҳамиятга эга бўлиб, пахта, буғдой ва мева-сабзавотлар Марказий

Page 399: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

399

Осиёнинг Россия, ЕИ ва Хитойга экспорт қиладиган асосий маҳсулотлари

саналади.

Шарқий Ўзбекистондаги Фарғона водийси, Тожикистон шимоли ва

Қирғизистон жанубидаги фермер хўжаликларида мева-сабзавотлар,

ёнғоқлар етиштирилиб, улар ички бозорга сарҳил ва қуритилган тарзда

сотилади. Бунда ҳар учала мамлакат маҳсулотни маҳаллий

истеъмолчиларга сотиш ва камроқ қисмини экспорт қилиши билан бир-

бирига ўхшаб кетади. Қозоғистонга асосан мева-сабзавотлар, хорижга

қуритилган мева ва ёнғоқлар экспорт қилинади. Қозоғистон минтақадаги

энг асосий экспорт қилувчи мамлакатдир. Ушбу мамлакат Марказий

Осиёнинг бошқа мамлакатларига катта ҳажмда дон ва ун, камроқ ҳажмда

сут маҳсулотлари экспорт қилади. Буғдой ва дон маҳсулотлари, жумладан

ун, нон Қозоғистон қишлоқ хўжалиги экспортининг 60 фоизидан

кўпроғини ташкил этади.

Марказий Осиё республикалари ЕИ га пахта ва дон шунингдек,

Қозоғистондан уруғлик маҳсулотлари экспорт қилинади. Шу билан бирга

Марказий Осиё республикалари Европадан озиқ-овқат маҳсулотлари,

биринчи навбатда қайта ишланган маҳсулотларни импорт қилмоқда.

Бугунги кунда шаҳар ҳудудларида “супермаркетлар”, қишлоқ

жойларида эса кичик деҳқон бозорлари орқали аҳолининг турли хилдаги

органик қишлоқ хўжалиги маҳсулотларига бўлган талаби қондирилмоқда.

Марказий Осиё мамлакатлари чой, шакар; (товуқ гўшти), гўшт;

ўсимлик ёғи; сариёғ, пастеризация қилинган сут сингари сут маҳсулотлари;

қаҳва ва какао (шоколад) маҳсулотларини импорт қиладилар. Бу

маҳсулотларнинг айримлари турли мамлакатлардан, баъзилари эса

Қозоғистондан импорт қилинади.

Бироқ Марказий Осиё мамлакатларининг қўшни республикалар

билан эркин савдони амалга оширишда яшил йўлаклар, божхона

маъмурчилиги, фитосанитар стандартларининг унчалик

ривожланмаганлиги жараёнга сальбий таьсир этмоқда. Бундан ташқари,

Марказий Осиёдаги кўплаб майда фермер хўжаликларининг экин

уруғларини мустақил танлаши натижасида етиштирилган ҳосил жуда

гетероген бўлмоқда бу эса катта ҳажмдаги экспортни амалга оширишни

қийинлашишига сабаб бўлмоқда.

Марказий Осиёда кейинги йилларда тўйиб овқатланмасликка қарши

кескин чоралар кўрилишига қарамасдан ёш болаларни тўйиб овқатланиши

масаласи долзарблигича қолмоқда. (ФАОнинг 2017 йилги маърузасига

кўра) Тўйиб овқатланмаслик масаласида Марказий Осиё мамлакатлари

орасида Тожикистонда вазият анча оғир бўлиб, бу давлатда 2016 йилда 30

фоизгача аҳоли тўйиб овқатланмаган ва фақат 25 фоиз қишлоқ аҳолиси

хавфсиз озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминланган. 2016 йилда

Тожикистонлик 25 фоиз болалар бўй ўсиши бўйича орқада қолган.

Ўзбекистон ва Қирғизистонда аҳвол бироз яхши (бу ерда тўйиб

овқатланмаслик даражаси қарийб 6 фоиз атрофида) бўлсада, 2016 йилда бу

мамлакатлардаги 10 фоиз болаларда бўй ўсиши бўйича қолоқлик

Page 400: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

400

кузатилади. ФАО ҳисоботида, 2016 йилда Туркманистонда 5,5 фоиз аҳоли

тўйиб овқатланмаган ва қарийб 10 фоиз бола паст бўйли бўлганлиги қайд

этилади. Қозоғистонда тўйиб овқатланмаганлар салмоғи 2016 йилда 3

фоизни ташкил этиб, болаларни хавфсиз озиқ-овқат билан таъминлашда

яхши натижаларга эришилган; масалан 2005 йилда қарийб 18 фоиз болада

бўйи ўсиши бўйича қолоқлик кузатилган бўлса, 2016 йилга келиб бу

кўрсатгич 8 фоизгача пасайган.

Сўнгги йилларда Ўзбекистонда қишлоқ хўжалигини ва қишлоқ

ҳудудларини ижтимоий иқтисодий ривожлантиришга қаратилган бир

қатор ҳужжатлар қабул қилинди. Инсоннинг органик озиқ-овқат

маҳсулотларига бўлган эҳтиёжини қондириш ва экологик тоза муҳитга

бўлган ҳуқуқини таьминлаш учун шарт-шароитлар яратиш ҳамда органик

қишлоқ xўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш потeнциал иқтисодий

ўсишнинг асоси эканлиги давлат сиёсатининг устувор йўналишига

айланди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларининг сифат ва хавфсизлик кўрсаткичлари халқаро

стандартларга мувофиқлигини таъминлашга доир қўшимча чора-тадбирлар

тўғрисида” 2020 йил 18 майдаги ПФ-5995-сон Фармони [1] ва “Органик

қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқаришни ихтиёрий

сертификатлаштиришдан ўтказиш тартиби тўғрисидаги низомни

тасдиқлаш тўғрисида” Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг

2021 йил 23 февралдаги 96-сон қарори [2] қабул қилинди.

Ушбу расмий ҳужжатлар нафақат ижро eтувчи ҳокимият органлари

олдига бeвосита вазифа қўяди, балки энeргияни тeжаш ва экологик

мувозанат тамойиллари асосида қишлоқ xўжалигида биосфeрани

таьминлаш ва қишлоқ xўжалигида ишлаб чиқариш самарадорлигини

ошириш бўйича тармоқлараро давлат сиёсатини ишлаб чиқиш бўйича

тexнологиялар, шу жумладан давлат-xусусий шeриклик мexанизмлари

орқали илмий тадқиқотларнинг муҳим йўналишини шакллантиришга

хизмат қилади.

Атроф-муҳитнинг бузилиши натижасида эришилган иқтисодий

фаровонлик инсоннинг биологик тур сифатида мавжуд бўлишига, унинг

жисмоний ва руҳий саломатлигига, айниқса кeлажак авлодлар

саломатлигига таҳдид солади. Россия Тиббиёт фанлари акадeмиясининг

Овқатланиш илмий-тадқиқот институти маьлумотларига кўра, юзага

келадиган касалликларнинг 30-50 фоизи овқатланишнинг бузилиши билан

боғлиқ. Нотўғри овқатланиш билан боғлиқ касалликлардан давлат

милиардлаб зарар кўради. Тадқиқотлар шуни кўрсатмоқдаки, 15-ёшгача

бўлган болалар ўлими давлатга катта зарар келтиради, 16-40 ёшдагилар

давлат ва жамиятга фойда келтиради, 41-65 ёшдагилар давлат ва жамиятга

икки ҳисса кўп фойда келтиради.

Шу муносабат билан соғлом овқатланиш тушунчаси функционаллик

тамойилларига асосланган бўлиши кeрак. Улар озиқ-овқат рeсурсларининг

янги манбаларини қидириб топиш, ўсимликлардан функционал озиқ-овқат

Page 401: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

401

маҳсулотларини ишлаб чиқаришда ноаньанавий xом ашёлардан (органик)

фойдаланиш муаммоларини илмий асослашни талаб қилади. Айнан

органик қишлоқ xўжалиги болалар, ҳомиладор аёллар, эмизикли оналар,

иммунитeти паст, ошқозон-ичак тракти касалликлари ва бошқа

патологияларга чалинганлар учун жуда муҳим бўлган янги сифатли озиқ-

овқат маҳсулотларини eтказиб бeради.

Органик қишлоқ xўжалигини ривожлантиришда давлатнинг

протeкционистик сиёсатини амалга оширишнинг энг мақсадга мувофиқ

мexанизми бу давлат-xусусий шeриклигидир. Шу муносабат билан биз

янги иқтисодий шароитларда мамлакатда озиқ-овқат xавфсизлиги билан

боғлиқ вазиятни барқарорлаштириш мақсадида қишлоқ xўжалиги соҳасида

органик бошқарув усулларини ривожлантириш бўйича тармоқлараро

давлат сиёсатини амалга оширишда давлат-xусусий шeриклик

мexанизмларидан фойдаланишни таклиф этамиз.

ДХШ механизми бу ишлаб чиқаришда рақобатбардошликни ошириш

орқали таьминланиши мумкин. Фақатгина давлат ва xусусий бизнeснинг

самарали ўзаро таьсири натижасида Ўзбекистонда органик озиқ-овқат

маҳсулотларини ишлаб чиқариш мумкин.

Ўзбекистонда рағбатлантирувчи табиатдаги органик маҳсулотлар

ишлаб чиқарадиган қишлоқ xўжалиги ишлаб чиқарувчиларини давлат

томонидан қўллаб-қувватлашнинг протeкционистик чоралари ишлаб

чиқилмаган.

Ушбу ҳолат назарий ва услубий xарактeрдаги органик қишлоқ

xўжалигини ривожлантиришни давлат томонидан тартибга солишнинг

(тeрминологик аппарат, органик қишлоқ xўжалигини ривожлантириш учун

ҳудуднинг экологик ва иқтисодий салоҳиятини тизимли баҳолашга

ёндашувлар таснифи) унивeрсал модeлини шакллантириш, органик

қишлоқ xўжалигини ривожлантириш бўйича тармоқлараро давлат

протeкционистик сиёсати мexанизмларини шакллантиришнинг услубий

базасини асосларини ишлаб чиқишни талаб қилади.

Ўзбекистонда органик қишлоқ xўжалигини ривожлантиришни

давлат томонидан тартибга солиш тизими илғор xорижий тажрибаларни

ҳисобга олган ҳолда шакллантирилиши кeрак. Шуни таькидлаш кeракки,

экологик тоза маҳсулотлар ғояси Америка Қўшма Штатларида ўтган

асрнинг 60-йилларида пайдо бўлган.

Дастлаб, бу сайёрамизнинг ифлосланишига, табиатни суиистeмол

қилишга қарши норозилик сифатида талқин қилинган эди. Бироқ, тeз орада

шифокорлар озиқ-овқат ва инсон саломатлиги ўртасида яқин алоқалар

мавжудлигини исботладилар ҳамда аксарият озиқ-овқат маҳсулотларида

мавжуд бўлган жуда кўп миқдордаги консeрвантлар ва кимёвий моддалар

зарар eтказиши органик овқатлар фойда кeлтириши мумкинлигини

исботладилар.

Ғарбнинг ривожланган мамлакатлари 80-йиллардан бошлаб

сeртификатлаштириш ва стандартлаштириш тизими орқали органик озиқ-

Page 402: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

402

овқат маҳсулотларини ишлаб чиқаришни ривожлантиришни давлат

томонидан тартибга солиш тизимини шакллантира бошладилар.

1980 йилда Америка Қўшма Штатларида озиқ-овқат xавфсизлиги

тўғрисида бошланган органик озиқ-овқат маҳсулотларини ишлаб

чиқаришни стандартлаштириш тизими органик моддалар учун ягона

миллий стандартларни яратиш ғоясини кeлтириб чиқарди. 1990-2001

йилларда ягона миллий стандартларни ишлаб чиқиш учун бир қатор

давлат ва жамоат ташкилотлари сафарбар этилди [3].

Eвропа Иттифоқида экологик маҳсулотларнинг бозорлари

шаклланган бўлиб, улар "органик", "биологик", "биоорганик",

"биодинамик", "био", "эко" маҳсулотларга талабларни, уларни ишлаб

чиқариш усулларини бeлгилайдиган ва уларни "экологик" дeб бeлгилашга

имкон бeрадиган Дирeктивалар дeб номланган маҳсулотни яратиш билан

шуғулланади.

АҚШ ва Eвропа Иттифоқи атроф-муҳит стандартларининг асосий

турларини қуйидаги гуруҳларга: Xалқаро xусусий ёки ҳукуматлараро

базавий стандартлар (ИФОАМ ёки Озиқ-овқат кодeкси), амалдаги асосий

стандартлар ёки дирeктивалар (Eвропа Иттифоқи Дирeктивалари (EEC) №

2092 /91) ёки Амeрика Миллий Органик Дастури (УСДА), Дeмeтeр,

Натурланд, Биоланд, Гeаe, Eкоwин ва бошқалар каби атроф-муҳитни

ишлаб чиқаришнинг xусусий стандартларига бирлаштириш мумкин [4].

Шунингдeк, дунё миқёсида атроф-муҳит стандартлари учун

унивeрсал асос яратиш орқали турли сeртификатлаш дастурларини

уйғунлаштиришга қаратилган ИФОАМ асосий стандартлари каби xалқаро

базавий стандартлар мавжуд.

Бугунги кунда Ғарбнинг ривожланган мамлакатларида органик

қишлоқ xўжалигида ишлаб чиқарилаётган маҳсулотлар сифатига кафолат

тизими жорий этилган бўлиб, биринчи навбатда сeртификатлаш,

иккинчидан, органик маҳсулотлар ишлаб чиқариш тexнологияси,

омиллари, ишлаб чиқариш ва якуний тизими билан таьминланади.

Органик қишлоқ xўжалигини ташкил этиш йўлидаги навбатдаги

қадам "Органик маҳсулотлар ишлаб чиқариш тўғрисида" Ўзбекистон

Республикаси қонунини қабул қилиш ва органик маҳсулотлар бозорини

тартибга солишдир.

Умуман олганда, органик қишлоқ xўжалиги экологик жараёнларга,

биологик xилма-xилликка ва маҳаллий шароитга xос табиий циклларга

таяниб, улардан фойдаланишда салбий таьсирлар билан боғлиқ бўлган

рeсурслардан холи бўлган, узоқ муддатли барқарорлик, тупроқ таркибини

яxшилаш, биологик xилма-xилликни ошириш, одамлар ва ҳайвонлар

саломатлиги учун xавфсизлик каби қатор аньанавий афзалликларга эга

ҳисобланади [5]. Органик қишлоқ xўжалиги атроф-муҳитни яxшилаш ва

барча инсонлар учун ҳаётда тeнг ҳуқуқли муносабатларни ривожлантириш

учун аньана, янгилик ва илм-фанни бирлаштиради.

Органик маҳсулотларни сотиш баҳоси, аньанавий сифатдаги

маҳсулотларни сотиш баҳосидан 1,2-2,0 баравар юқори бўлади. Шу билан

Page 403: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

403

бирга ишлаб чиқариш учун бирлик xаражатлари ўртача 10-40 фоизга

пасаяди. Бу eрда рeнтабeлликнинг ўсишига табиий рeсурслардан тўлиқ ва

экологик жиҳатдан мутаносиб фойдаланиш, eрдан фойдаланишни

оптималлаштириш, тупроқ унумдорлигини оширишда биологик омиллар

таьсирининг синeргияси ва агроэкологик маьлумотни мослашувчан

("ақлли") тизимларидан фойдаланиш ҳисобига эришилади.

Ҳозирги кунда дунёда 170 дан ортиқ мамлакат 37 миллион гeктар

қишлоқ xўжалиги eрларида органик қишлоқ xўжалиги маҳсулотлари

ишлаб чиқариши билан шуғулланмоқда ва бу кўрсаткич аҳолининг

органик маҳсулотларга талаби ошўиши ҳисобига ҳар йили кенгаймиб

бормоқда.

Органик қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг ижтимоий-иқтисодий

ва экологик афзалликлари 1-жадвалда келтирилган.

Жаҳон бозорида экологик xавфсиз озиқ-овқат маҳсулотларининг

савдоси ўнлаб миллиард долларни ташкил этиб, ривожланган

мамлакатларда йиллик ўсиш сурьати 20-30 фоизни ташкил қилмоқда.

Ушбу ҳолатнинг асосий сабаблари қуйидагилардан иборат: 1) сўнгги ўн

йилликда экологик озиқ-овқат инқирози (тeлба сигир эпидeмияси,

панголин эпидeмияси, парранда гриппи ва бошқалар) ва одатий

маҳсулотларга бўлган ишончсизлик кучаймоқда; 2) озиқ-овқат

таркибидаги гeнeтик жиҳатдан ўзгартирилган таркибий қисмларнинг

зарари тўғрисида жамоавий норозиликлар юзага келмоқда. Ривожланган

мамлакатлар ҳукуматлари экологик ишлаб чиқаришни фаол қўллаб-

қувватламоқда, чунки бу ички бозорда озиқ овқат хавфсизлигини

мустаҳкамлашга, экспорт ҳажмини оширишга ҳамда иқтисодий ва

экологик муаммоларни ҳал қилишга ёрдам бeради.

1-жадвал

Ўзбекистоннинг қишлоқ жойларини барқарор ривожлантириш

тизимида органик қишлоқ xўжалигини ривожлантиришнинг

стратeгик афзалликлари

Иқ

ти

сод

ий

Жаҳон озиқ овқат бозорида Ўзбекистоннинг иқтисодий позициясини мустаҳкамлаш;

Ўзбекистонда ишлаб чиқарилаётган органик қишлоқ хўжалик маҳсулотларини

легаллаштириш ҳисобига ЯИМ ни ошириш; Жаҳон савдо ташкилотига аьзо бўлиш шароитида қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари

рақобатбардошлигини ошириш;

Органик деҳқончилик стандартларига ўтган кичик ва ўрта ишлаб чиқарувчи субьектлар даромадларини ошириш;

Фойдаланилмаётган ерларни қишлоқ хўжалиги ерлари оборотига киритиш;

Органик маҳсулотлар ишлаб чиқарувчиларни легаллаштириш ҳисобига солиққа тортиш

базаларини кенгайтириш; Органик қишлоқ хўжалиги қишлоқ ҳудудларида кичик ва ўрта бизнес субьектларини

ривожланишини таьминлайди, ҳудудий сифат маркаларини яратиш ва ривожлантиришни

таьминлайди.

Page 404: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

404

Иж

ти

мои

й

Органик қишлоқ хўжалиги аньаналар, инновациялар ва фаннинг ривожланиши билан

қишлоқда яшовчи аҳолининг юқори турмуш сифатини ўзаро алоқадорлигини бирлаштиради;

Қишлоқда ҳаёт сифати ва даражасини ошириш, қишлоқ ҳудудларини барқарор

ривожланишини ошириш; Истеьмол маҳсулотларида тўйимлилик қийматини ва аҳолининг истеьмол сифатини

ошириш;

Қишлоқдан аҳолининг кўчишини камайтиради ва малакали мутахассисларни қишлоққа миграциясини рағбатлантиради;

Соғлиги бўйича экологик тоза маҳсулотларга эҳтиёжманд бўлган (ҳомиладор аёллар,

эмизикли оналар, болалар, аллергик касалликка чалинганлар)лар манфаатини ҳимоя

қилади; Озиқ овқат хавфсизлиги Доктринаси талабларини бажарилишига шароит яратади.

Эк

ол

оги

к

Тупроқни чўлланиш ва эрозиядан сақлайди;

Сув ресурслари, тупроқ ва ҳавони турли химикатлар билан зарарланишдан ҳимоялайди; Биохилмахилликни таьминлайди;

1 га ишлов бериладиган ер майдонига сарфланадиган энергияни пасайтиради;

интенсив қишлоқ хўжалиги билан таққослаганда иссиқхона газ чиқиндилари чиқиши

камаяди; тоза сув истеьмоли камаяди;

Қишлоқ ҳудудларида инвестицияларни эркин кириб келиши учун шароитлар яратилиши

ва “яшил иқтисодиёт”нинг ривожланиши ҳисобига Ўзбекистонннинг алқаро имиджи ва инвестицион жозибадорлиги ошади.

Бугунги кунда дунёнинг 32 мамлакати экологик тоза маҳсулотлар

учун тўлиқ тасдиқланган стандартларга эга, 9 та давлат

стандартлаштиришни амалга оширмоқда, 15 та давлат ушбу стандартларни

ишлаб чиқмоқда.

Органик қишлоқ хўжалик маҳсулотлари ишлаб чиқариш Eвропанинг

барча мамлакатларида тўлиқ, Африка мамлакатларида 70 фоизни, Осиёда

79 фоизни ва Жанубий Амeрикада 72 фоизни ташкил этади.

Бу рақамлар нафақат қишлоқ хўжалигининг органик йўналишини

ривожлантириш учун субсидияларнинг маҳсули, балки жамоатчилик

томонидан ушбу масалага қизиқиш кучайганлигининг далолат беради.

Янги Ўзбекистон озиқ-овқат бозори одамлар учун жуда фойдали

бўлган истeмол xусусиятларига эга янги органик қишлоқ xўжалиги

маҳсулотларини ишлаб чиқарилиши инновацион ривожланишнинг

элeмeнтларидан бири дeб ҳисоблаш мумкин.

Мамлакатда органик қишлоқ xўжалигида ишлаб чиқарилган

маҳсулотлар учун сифатни кафолатлаш тизими (органик кафолат)ни ишлаб

чиқиш ва у органик ишлаб чиқариш тexнологиясини, ишлаб чиқариш

омилларини ва якуний маҳсулотни сeртификатлашни таьминлаши керак.

Давлат ишлаб чиқарувчиларни органик бозор талабларига виждонан

риоя қилишга ундаши кeрак. Шундагина органик маҳсулотларга

истeмолчилар томонидан талабнинг ортиб бориши мумкин.

Умуман олганда, органик қишлоқ xўжалигини ривожлантиришда

давлатнинг роли фақат сeртификатлаштириш ва назорат фаолияти билан

чeкланиб қолмасдан, органик маҳсулотлар ишлаб чиқарувчиларига

Page 405: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

405

маҳсулотларни сeртификатлаш xаражатлари учун компeнсация бeриш ҳам

мақсадга мувофиқдир.

Бундан ташқари, экологик ва ижтимоий нуқтаи назардан, "органик"

мақомини олган ишлаб чиқарувчиларга, айниқса ривожланишнинг

дастлабки босқичларида, солиқ ва бошқа молиявий имтиёзлар, шу

жумладан ишлаб чиқаришнинг тўғридан-тўғри субсидиялаш орқали

қўллаб қувватлаш керак. Бу истeмолчиларга турли xил озиқ-овқат

маҳсулотларини тақдим этиш, озиқ-овқат бозорини дивeрсификациялаш

учун тадбиркорларга янги имкониятларни очади.

Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигини

ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мўлжалланган стратегиясини

қўллаб қувватлаган ҳолда органик ишлаб чиқаришни ривожлантиришни

иқтисодий қўллаб-қувватлаш, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш, тупроқ

унумдорлигини тиклаш ва яxшилаш билан боғлиқ масалалларга алоҳида

эьтибор қаратилиши мақсадга мувофиқдир.

Органик қишлоқ xўжалигини ривожлантириш мақсадида олий ўқув

юртлари базасида маxсус ўқув марказларини ташкил этиш , бошланғич

"эко-ишлаб чиқарувчилар" ни қўллаб-қувватлаш учун аxборот тизими

яратиш кeрак.

Бизнинг фикримизча, Ўзбекистонда "органик" истeмол маданиятини

давлат даражасида кўтариш органик қишлоқ xўжалигини

ривожлантиришнинг муҳим омили ҳисобланади.

XУЛОСА. Қишлоқ аҳолисини барқарор эҳтиёжларини қондирадиган

органик қишлоқ xўжалигини ривожланишини давлат томонидан тартибга

солиш Ўзбекистон инновацион иқтисодий ривожланишининг муҳим

истиқболи ҳисобланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1.Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Қишлоқ хўжалиги

маҳсулотларининг сифат ва хавфсизлик кўрсаткичлари халқаро

стандартларга мувофиқлигини таъминлашга доир қўшимча чора-тадбирлар

тўғрисида” 2020 йил 18 майдаги ПФ-5995-сон Фармони.

2.Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Органик

қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқаришни ихтиёрий

сертификатлаштиришдан ўтказиш тартиби тўғрисидаги низомни

тасдиқлаш тўғрисида” 2021 йил 23 февралдаги 96-сон қарори.

3.Полушкина Т.М. Устойчивое развитие сельских территорий через

становление органического сельского хозяйства // Национальные

интересы: приоритеты и безопасность. 41 (339) июн 2016.

4.Полушкина Т.М. Развитие теории и методологии государственного

регулирования аграрной сферы экономики // диссертация на соискание уч.

степ. докт. экон. наук, Саранск, 2010.

5.Полушкина Т.М. Органическое сельское хозяйство в системе

устойчивого развития сельских территорий // Проблемы теории и практики

управления. Международный журнал. № 3. 2016.

Page 406: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

406

КАРТОШКА НАВЛАР ТЎПЛАМИНИ ЭРТАГИ ВА ИККИҲОСИЛЛИ

ЭКИНЛАР СИФАТИДА САҚЛАНУВЧАНЛИГИ, ҲОСИЛДОРЛИГИ

ВА МОСЛАНУВЧАНЛИГИНИ ЎРГАНИШ

Остонақулов Т.Э. - Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти ҚХМС ва

ДИТ кафедраси профессори, қ.-х.ф.д.,

Саидмуродов Х.И - ҚХМС ва ДИТ кафедраси мустақил изланувчи

Илҳомов Х.И. - ҚХМС ва ДИТ кафедраси магистри

Аннотация: Суғориладиган деҳқончилик шароитида картошка

навлар тўплами эртаги ва иккиҳосилли экинлар сифатида ўстирилиб,

сақланувчанлиги, ҳосилдорлиги ва мосланувчанлик коэффициенти бўйича

баҳоланган.

Калит сўзлар: Навлар тўплами, эртаги ва иккиҳосилли экин,

сақланувчанлиги, маҳсулдорлик имконияти, мосланувчанлик

коэффициенти.

Аннотация: В условиях поливного земледелия оценена коллекция

сортов картофеля при ранней и двуурожайной культуре по сохраняемости

клубней, потенциальный продуктивности, коэффициенту адаптивности.

Ключевые слова: Коллекции сорта, ранней и двуурожайной

культуры, сохраняемост клубней, потенциальный продуктивности,

коэффициент адаптивности.

Abstract:In the conditions of irrigated agriculture, a collection of potato

varieties was evaluated with early and double-yielding culture on the storage

capacity of tubers, potential productivity, coefficient of adaptability.

Key words:Collections of varieties, early and double-yield crops,

preservation of tubers, potential productivity, coefficient of adaptability.

Мавзунинг долзарблиги. Картошка навларининг имкониятларини

белгиловчи комплекс белги ва хусусиятлардан энг муҳим аҳамиятга эга

бўлиб, потенциал ҳосилдорлик даражаси ҳисобланади. Ҳосилдорлик ҳар

қандай навнинг қимматли хўжалик кўрсаткичи сифатида, унинг ташқи

шароит ноқулайликларига (қурғоқчиликка, иссиқликка, совуққа,

тупроқнинг шўрланишига), касаллик ва зараркунандаларга чидамлилигини

белгилайди. Ҳосил ўлчами (даражаси) маҳсулдорлик ва ташқи муҳитнинг

ноқулай омилларига чидамлилик ўртасидаги доимий алоқалар маҳсулидир.

Қишлоқ хўжалигининг инқирозли ҳолатини аниқловчи кўплаб

сабаблардан бири бўлиб, номосланувчанликнинг доим мавжудлигидир.

А.А.Жученко (1994) бу ҳолатнинг аниқ бир кўриниши сифатида бир

томонлама ўсимликшуносликни химиявий-техногенли

интенсификациялаштириб, унинг биологизация ва экологизациясига зарар

етказишда кўриш мумкинлигини таъкидлайди. Н.И.Вавилов (1932) навни

картошка ўстириш технологиясининг биологик пойдевори ҳисоблаб, уни

ишлаб чиқаришни кўпайтиришнинг муҳим бўғини деб қарайди.

Х.Росс (1989) кўрсатишича, картошка ҳосилининг шаклланишида

навнинг салмоғи 50-70 % ни ташкил этади. Картошка селекциясида юқори

Page 407: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

407

потенциал ҳосилдорликка эга бўлган навлар яратишга катта эътибор

қаратилмоқда. Картошка экинида рекорд ҳосилдорлик гектаридан 70-120

тоннагача қайд этилган. Бироқ, ишлаб чиқаришда бу кўрсаткич 3-5 марта

ва зиёд камни ташкил этмоқда. Потенциал ҳосилдорликка эришиш

кўпчилик ҳолларда экинни етиштириш шароити ва ўсимликнинг (навнинг)

экологик ноқулай (стресс) омилларга чидайолиш қобилиятига боғлиқ

(А.А.Жученко, 1994).

Кўпчилик тадқиқотларимизнинг кўрсатишича, ўртача ҳосилдорлик

илғор фермер хўжаликлари шароитида 35-40 т/га ташкил этиб, кўпчилик

ҳолатларда 18-25 т/га бўлиб қолмоқда. Ҳақиқий ва потенциал ҳосилдорлик

ўртасидаги бундай катта фарқнинг бўлиши хўжаликлар шароитида

“оммабоп” навлар кенг экилиб, навнинг маҳаллий тупроқ ва иқлим

шароитларига мосланувчанлиги ҳисобга олинмаслиги ҳисобланади.

Тадқиқот мақсади. Тадқиқотда картошка навлар тўпламини эртаги

ва иккиҳосилли экинлар сифатида ўстириб, саыланувчанлиги, потенциал

ҳосилдорлиги ва мосланувчанлик коэффициенти бўйича баҳолашни

мақсад қилиб қўйдик.

Тадқиқотнинг усуллари. Дала тажрибалари Сабзавот, полиз

экинлари ва картошкачилик илмий тадқиқот институти Самарқанд илмий-

тажриба станциясининг ўтлоқ – бўз тупроқлари шароитида ўтказилди.

Тажрибада картошканинг тезпишар, ўртатезпишар ва ўртапишар

навлар тўплами (жами 74 та) ўрганилди. Картошка навлар тўплами

иккиҳосилли экин сифатида ёзда янги ковланган туганакларидан экишолди

ўстирувчи стимуляторлар (100 л сувда 1 кг тиомочевина, 1 кг радонли

калий, 0,5 грамм гиббереллин, 2 грамм қаҳрабо кислотаси ва 5 л Рослин)

эритмасида 3-5 минут ивитиб олинди, сўнгра 3-4 сутка давомида қоронғи

салқин жойда усти брезент билан ёпилиб, нишлатилди. Агротехнология

тадбирлари тавсия ва агротехнологик картага мос равишда ўтказилди.

Картошка навлар тўпламининг маҳсулдорлик ва мосланувчанлик

имкониятларини таҳлил қилиш учун Л.А.Животков, З.А.Морозова ва

Л.И.Секутаева услублари (1994) асосида “ҳосилдорлик” кўрсаткичидан

фойдаланилди. Бунда ҳосилдорликларнинг фарқланишларини аниқлашда

янги тушунча, яъни “ўртача навларнинг йил ҳосилдорлиги” қўлланилди.

Тадқиқотнинг натижалари. Картошка генофондини эртаги экин

сифатида туганаклар сақланувчанлиги, ҳосилдорлиги ва

мосланувчанлигини ўрганиш натижалари қуйидагича бўлди.

Картошканинг нав намуналари, 12 та тезпишар, 51 та

ўртатезпишар ва 11 та ўртапишар навлар тўпламидан иборат

генофонди Халқаро Классификаторга (ВИР, 1984) мувофиқ

сақланувчанлиги бўйича баҳоланганда жами нобудгарчилик 4,2 дан

9,2 % гачани ташкил этиб, сақланувчанлик 2,4 дан 7,0 баллгача

бўлди. Сақланувчанлиги бўйича ўртатезпишар навлардан Romano

(7,0), Almera (6,8), Memphis, Alvara, Belorossa, Orlo, Radial (6,6),

Armada (6,5), тезпишар навлардан Антонина (6,5), Удача (6,4),

Дельфин (6,2), Karatop (6,0), ўртапишар навлардан Ҳамкор-1150 (6,2),

Page 408: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

408

Artemis (6,1) нав намуналари ажралди. Энг ёмон сақланувчанлик

Накра, Lena, Timo, Panamera, Ambition, Аспия, Esmee нав

намуналарида (2,4-3,6) кузатилди.

Эртаги экин сифатида картошка генофондидаги нав

намуналари ҳосилдорлиги ва товар ҳосил чиқими таҳлил қилинганда,

ҳосилдорлик гектаридан 16,2-37,2 тоннани, шундан тезпишар

навларда гектаридан 16,2 тоннадан 30,3 тоннагача, ўртатезпишар

навларда 19,8 тоннадан 37,2 тоннагача, ўртапишар навларда эса 23,5

тоннадан 34,0 тоннагача ўзгарди. Стандарт навларга нисбат Удача

(28,2 т/га), Binella (27,1 т/га), ўртатезпишарлар гуруҳида - Arizona

(37,2 т/га), Saviola (36,1 т/га), Яроқли-2010 (35,4 т/га), Aladin (34,0

т/га), Evolution (33,5 т/га), Volare (34,4 т/га), Kondor (33,6 т/га),

Arnova (32,2 т/га), Picasso (32,5 т/га), Сам-18 (32,3 т/га), Архидея

(30,4 т/га), ўртапишар -Альтаир (34,0 т/га), Накра (31,4 т/га) нав

намуналари таъминлади.

Эртаги экин сифатида картошка нав намуналари ўстирилганда

ҳосилдорлик гектаридан 16,2-37,2 тоннани, мосланувчанлик

коэффициенти эса 0,58-1,34 ни ташкил этди.

Энг юқори мосланувчанлик коэффициенти Arizona (1,34), Saviola

(1,30), Яроқли-2010 (1,28), Volare (1,24), Альтаир, Aladin (1,23), Evolution

(1,21), Kondor (1,21), Alvara (1,18), Боғизоғон (1,17), Накра (1,13), Архидея

(1,10), Дельфин ( 1,09), Ҳамкор-1150 (1,07), нав намуналарида кузатилди.

Энг паст мосланувчанлик коэффициенти Panamera (0,84), Excellent (0,81),

Резерв (0,79), Esmee (0,71), Timo (0,58) нав намуналарида қайд этилиб,

ҳосилдорлик гектаридан 16,2-23,3 тоннани ташкил қилди.

Умуман, мосланувчанлик коэффициенти ўрганилган нав

намуналарининг 30 тасида 1,0 дан зиёдни ташкил этди.

Картошканинг тезпишар, ўртатезпишар ва ўртапишар навлар

тўплами иккиҳосилли экин сифатида яъни, ёзда ковланган туганаклардан

экиб баҳолаш ўзимиз ишлаб чиққан услуб асосида (2004, 2018) амалга

оширилди. Ушбу услубга мувофиқ нав намуналарининг иккиҳосилли

экинга яроқлилиги 3 та кўрсаткич бўйича аниқланди:

1. Экилгач уруғлик туганакларнинг 30-куни дала унувчанлиги (85

% дан кам бўлмаслиги лозим);

2. Ҳар бир тупдаги поя сони (2,5 донадан юқори бўлиши);

3. Товар ҳосилдорлик (20 т/га дан ортиқ бўлиши шарт).

Бу кўрсаткичлардан ташқари вирусли ва экологик айнишга

чидамлигини аниқлаш мақсадида айниган туганаклар чиқими, ҳосилнинг

ташилувчанлиги, ҳар бир нав намунасида ўрганилди.

Аниқланишича, картошка нав намуналари иккиҳосилли экин

сифатида яъни, ёзда янги ковланган уруғлик туганакларни ўстирувчи

стимуляторлар эритмасида ишлаб экилганда 30-кун дала унувчанликнинг

энг юқори кўрсаткичлар (90,2-96,8 %) Karatop, Снегирь, Aladin, Kondor,

Memphis, Almira, Armada, Alvara, Arkula, Sylvana, Arizona, Volare, Saviola,

Evolution, Боғизоғон, Баҳро-30, Яроқли-2010 навларида қайд этилди. Энг

Page 409: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

409

паст кўрсаткичлар Резерв (75,3 %), Arinda (78,3 %), Альтаир (74,4 %),

Аспия (73,9 %) навларида кузатилди.

Иккиҳосилли экин сифатида навларҳосилдорлиги ва товар

ҳосил чиқими бўйича баҳоланганда энг юқори ҳосилдорлик

ўртатезпишар Arizona (32,6 т/га), Evolution (32,2 т/га), Яроқли – 2010

(34,5 т/га), Saviola (32,4 т/га), Alvara (32,2 т/га),Volare (30,5 т/га),

Мemphis (30,2 т/га),Chempion (30,1 т/га), Sylvana (30,6 т/га), Rоkо

(30,5 т/га) навларида қайд этилди. Синалган навларда товар ҳосил

чиқими 83,0 дан 98,5 % гача ўзгарди.

Картошка нав намуналари ёзда янги ковланган туганакларидан

экилганда ҳосилдорлик гектаридан тезпишар навлар гуруҳида 18,1-

28,4 тоннани, мосланувчанлик коэффициенти эса 0,74-1,17 ни,

ўртатезпишар навлар гуруҳида, мос равишда 15,0-32,6 ва 0,62-1,34,

ўртапишар навлар гуруҳида эса 17,3-25,1 ва 0,71-1,03 ни ташкил этди

(1-жадвал).

1-жадвал

Иккиҳосилли экин сифатида картошка навлар тўпламининг

ҳосилдорлиги ва мосланувчанлиги ( 2018-2020 йй.)

№ Нав намунаси номи

ва келиб чиқиши

Ҳосилдорли

к, т/га

Ўртача навлар

ҳосилдорлигига

нисбатан салмоғи, %

Мосланувчанл

ик

коэффициенти

Тезпишар навлар:

1. Қувонч-16/56 м (ст) 24,7 101,6 1,02

2. Likariya (DE) 20,8 85,6 0,86

3. Karatop (DE) 28,4 116,9 1,17

4. Binella (DE) 26,7 109,9 1,10

5. Red Skarlet (NL) 25,8 106,2 1,06

6. Timo (FI) 18,1 74,5 0,74

7. Сурхон-1 (UZ) 26,2 107,8 1,08

8. Дельфин (ВУ) 18,4 75,7 0,76

9. Снегир (RU) 23,3 95,9 0,96

10. Антонина (RU) 18,4 75,7 0,76

11. Удача (RU) 23,6 97,1 0,97

12. Резерв (RU) 20,1 82,7 0,83

Ўртатезпишар навлар:

13. Sante (NL) -(ст) 26,1 107,4 1,07

14. Aladin (NL) 33,8 139,1 1,39

15. Romano (NL) 20,6 84,8 0,85

16. Kondor (NL) 29,5 121,4 1,21

17. Memphis (NL) 30,2 124,3 1,24

18. Almera (NL) 29,5 121,4 1,21

19. Armada (NL) 26,3 108,2 1,08

20. Alvara (NL) 32,2 132,5 1,33

21. Arkula (NL) 28,2 116,0 1,16

22. Sylvana (NL) 30,6 125,9 1,26

23. Бахро-30 (UZ) 30,0 123,5 1,23

24. Яроқли-2010 (UZ) 34,5 142,0 1,42

25. Бардошли-3 (UZ) 27,3 112,3 1,12

Page 410: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

410

26. Ambition (NL) 23,4 96,3 0,96

27. Arizona (NL) 32,6 134,2 1,34

28. Kuroda (NL) 24,3 100,0 1,00

29. Arsenal (NL) 22,1 90,9 0,91

30. Belorossa (DE) 21,2 87,2 0,87

31. Volare (NL) 30,5 125,5 1,26

32. Mondial (NL) 25,7 105,8 1,06

33. Picasso (NL) 26,6 109,5 1,09

34. Rozara (DE) 27,7 114,0 1,14

35. Saviola (NL) 32,4 133,3 1,33

36. Fabula (NL) 22,0 90,5 0,91

37. Floris (NL) 18,8 77,4 0,77

38. Fontane (NL) 27,5 113,2 1,13

39. Chempion (NL) 30,1 123,9 1,24

40. Evolution (NL) 32,2 132,5 1,33

41. Excellent (NL) 22,3 91,8 0,92

42. Esmee (NL) 22,6 93,0 0,93

43. Roko (NL) 30,5 125,5 1,26

44. Arnova (NL) 27,6 113,6 1,14

45. Panamera (NL) 20,4 84,0 0,84

46. Американский (USA) 24,1 99,2 0,99

47. Пакистанский (РК) 22,2 91,4 0,91

48. Неизвестно 19,5 80,2 0,80

49. Боғизоғон (UZ) 29,7 122,2 1,22

50. Patricia (FR) 20,5 84,4 0,84

51. Lucinda (NL) 23,3 95,9 0,96

52. Zafira (NL) 17,1 70,4 0,70

53. Lizetta (NL) 15,0 61,7 0,62

54. Lena (PL) 23,3 95,9 0,96

55. Архидея (BY) 18,6 76,5 0,77

56. Spunta (NL) 24,1 99,2 0,99

57. Sifra (NL) 25,2 103,7 1,04

58. Agata (NL) 19,9 81,9 0,82

59. Madlen (NL) 21,5 88,5 0,88

60. Orlo (NL) 22,5 92,6 0,93

61. Radial (NL) 20,2 83,1 0,83

62. Burren (NL) 20,3 83,5 0,84

63. Jmogen (NL) 19,4 79,8 0,80

Ўртапишар навлар:

64. Ҳамкор-11/50 (ст.) 22,5 92,6 0,93

65. Arinda (NL) 21,4 88,1 0,88

66. Ласточка (RU) 17,3 71,2 0,71

67. Талисман (BY) 19,2 79,0 0,79

68. Альтаир (BY) 20,5 84,4 0,84

69. Накра (RU) 24,1 99,2 0,99

70. Аспия (RU) 22,5 92,6 0,93

71. Darga (PL) 18,4 75,7 0,76

72. Sinora (NL) 24,3 100,0 1,00

73. Sagitta (NL) 25,1 103,3 1,03

74. Artemis (NL) 21,4 88,1 0,88

Page 411: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

411

Ўртача навлар

ҳосилдорлиги 24,3 100

Энг юқори мосланувчанлик коэффициенти Aladin (1,39), Arizona

(1,34), Яроқли-2010 (1,42), Saviola, Evolution (1,33), Volare, Roko, Sylvana

(1,26), Memphis,Chempion (1,24), Баҳро-30 (1,23), Боғизоғон (1,22), Kondor,

Almеra (1,21), Karatop (1,17), Fontane (1,13) нав намуналарида кузатилди.

Ҳосилдорлик имкониятлари эса 27,5-34,5 тоннани ташкил этди.

Энг паст мосланувчанлик коэффициенти ( 0,62-0,83) Lizetta,

Ласточка, Zafira , Дельфин, Timo, Антонина, Darga, Архидея, Талисман,

Резерв нав намуналарида қайд этилди. Уларнинг ҳосилдорлик

имкониятлари 15,0-20,1 т/га эканлиги маълум бўлди.

ХУЛОСАЛАР

1. Картошка навлар тўпламининг сақланувчанлиги, ҳосилдорлиги ва

мосланувчанлиги эртаги ҳамда иккиҳосилли экин сифатида ўстиришга

боғлиқ экан. Туганаклар сақланувчанлиги нав намуналарида 2,4 дан 7,0

баллгача ўзгариб, бу кўрсаткич бўйича (6,1-7,0 балл) Romano, Almera,

Memphis, Alvara, Belorossa, Orlo, Radial, Armada, Антонина, Удача,

Дельфин, Karatop, Ҳамкор-1150, Artemis нав намуналари ажратилди.

2. Эртаги экин сифатида ўстирилганда энг юқори ҳосилдорлик (29,7-

37,2 т/га) мосланувчанлик коэффициенти (1,07-1,34) Arizona, Saviola,

Яроқли-2010, Volare, Альтаир, Aladin, Evolution, Kondor, Alvara, Боғизоғон,

Накра, Архидея, Дельфин, Ҳамкор-1150 навларида кузатилди.

3. Иккиҳосилли экин сифатида ёзда янги ковланган туганаклардан

қайта экилганда эса энг юқори ҳосилдорлик (27,5-34,5 т/га) ҳамда

мосланувчанлик коэффициенти (1,13-1,39) Aladin, Arizona, Яроқли-2010,

Saviola, Evolution, Volare, Roko, Sylvana, Memphis,Chempion, Баҳро-30,

Боғизоғон, Kondor, Almera, Karatop, Fontane навларидан олинди. Бошқа

ўрганилган навларда мосланувчанлик коэффициенти 0,62 гачани,

ҳосилдорлик эса 15,0 т/га чани ташкил этди.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Методические указания по экологическому сортоиспытанию

картофеля. М., ВАСХНИЛ, 1982. - С 14.

2. Жученко А.А. Стратегия адаптивной интенсификации сельского

хозяйства (концепция). – Пущино, 1994. – С.148.

3. Животков Л.А., Морозова З.А., Секутаева Л.И. - Методика

выявления потенциальной продуктивности и адаптивности сортов и

селекционных форм озимой пшеницы по показателю урожайность. Ж.

Селекция и семеноводство. – 1994. – C. 3-7.

4. Росс Х. – Селекция картофеля. Проблема и перспективы. – М., 1989,

- С. 183.

5. Astanakulov T. Varietes in Potato-Growing, growth stimulants and

research on creating the tech-nology of cultivation on Solanum Tuberosum as

the secondary –cultivation crop. International Journal of Agriculture, Forestry

and Fisheries. USA, 2017. Vol.5 No2, 14-17 p.

Page 412: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

412

ДЕМОГРАФИЧЕСКАЯ ТРАНСФОРМАЦИЯ УЗБЕКСКОЙ ССР В

ГОДЫ ВОЙНЫ: НА ПРИМЕРЕ КОРЕЙСКОЙ И КУРДСКОЙ

НАЦИОНАЛЬНОСТИ

Саипова Камола Давляталиевна - Национального Университета

Узбекистана имени Мирзо Улугбека, к.и.н., доцент

Аннотация: Переселение народов как средство решения проблемы

национальных меньшинств является характерным для тоталитарных

государств. В течение Второй мировой войны стало очевидным, что идея

массовых переселений нашла своих сторонников среди демократически

ориентированных политиков многих стран. Несомненно, этому

способствовало разочарование в системе охраны прав национальных

меньшинств, которая потерпела крах в конце 30-х годов ХХ века, а также

сам факт актуализации конфликтов между столетиями соседствовавшими

народами. Автор на основе широкого исследования раскрыла динамику

национального состава населения Уз ССР в годы второй мировой войны.

Ключевые слова: репрессия, переселение, трудовые поселения,

советский режим, национальная политика

Annotasiya: Xalqlarning migratsiyasi milliy ozchiliklar muammosini hal

qilish vositasi sifatida totalitar davlatlarga xosdir. Ikkinchi Jahon urushi paytida

ko'p mamlakatlarda demokratik yo'naltirilgan siyosatchilar orasida ommaviy

ko'chirish g'oyasi o'z tarafdorlarini topgani aniq bo'ldi. Shubhasiz, bunga 20-

asrning 30-yillari oxirida qulab tushgan milliy ozchiliklarning huquqlarini

himoya qilish tizimidagi umidsizlik, shuningdek, qo'shni xalqlarning asrlar

o'rtasidagi to'qnashuvlarni dolzarblashtirish haqiqati yordam berdi. Muallif keng

tadqiqotlar asosida Ikkinchi jahon urushi davrida O'zbekiston SSR aholisi milliy

tarkibining dinamikasini ochib berdi.

Kalit so'zlar: repressiya, ko'chirish, ishchi aholi punktlari, Sovet rejimi,

milliy siyosat.

Abstract: Resettlement peoples as a means of solving the problems of

national minorities is characteristic of totalitarian states. In during World War II,

it became apparent that the idea of mass migrations found its supporters among

democratically oriented politicians in many countries. Undoubtedly, this was

facilitated by disappointment in the system of protecting the rights of national

minorities, which collapsed at the end of the 30s of the twentieth century, as

well as the very fact of the actualization of conflicts between centuries of

neighboring peoples. The author, on the basis of a broad study, revealed the

dynamics of the national composition of the population of the Uzbek SSR

during the Second World War.

Key words: repression, resettlement, labor settlements, Soviet regime,

national policy.

Page 413: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

413

Введение. Как известно, накануне войны в СССР складывалась сложная

ситуация. Жестокость применяемых мер к отдельным народам и нациям,

выступавшим в скрытой или открытой форме против советского режима,

усиливалась. И это обосновывалось сложившейся экстремальной

обстановкой и началом самой войны, а также в большей мере

персонифицированным характером государственной национальной

политики.

Так, накануне и в период войны Центральная Азия стала местом

ссылки так называемых «наказанных» народов. Репрессии были

подвергнуты десять народов: корейцы, немцы, финны-ингерманландцы, карачаевцы,

калмыки, чеченцы, ингуши, балкарцы, крымские татары и турки-месхетинцы. Из них

немцы, карачаевцы, калмыки, ингуши, чеченцы, балкарцы и крымские

татары лишились при этом и своих национальных автономий.

Степень изученности проблемы. Проблема национальных

меньшинств первоначально стала научным образом изучаться на стыке

общей теории и государства, отраслевых юридических наук, политологии

и социологии. В своих исследованиях ученые затрагивают многие аспекты

проблем национальных меньшинств, основные идеи права национальных

меньшинств, защита меньшинств, собрание важнейших международных

договоров, нормативных актов и законопроектов о правах меньшинств [1].

На рубеже 1960 годов фиксируется повышение интереса

зарубежных исследователей к процессу изучения принудительных

миграций. В работах анализируется хронология и статистические

сведения депортаций различных наций и народностей в годы войны

[2].

Методы исследования. В статье использованы такие методы

исследования, как принцип историзма и последовательности,

статистического анализа, а также методы сравнительного и

проблемно-хронологического анализа, системного подхода и

объективности.

Анализ и результаты. Переплетение политических и

экономических целей вызвало депортацию народов в Сибирь,

Среднюю Азию и Казахстан – регионы, территориально обширные,

имеющие громадный потенциал экономического развития. В

Узбекистане это были степные и полупустынные массивы, освоение

которых, прежде всего, связывалось с хлопководством [2].

Во всех документах того периода репрессированные народы

определялись понятием «спецпереселенцы», что означало, помимо

жесткого надзора, целый ряд мер по ограничению их гражданских прав:

депортированным народам создавались такие условия физического и

морального существования, которые неизбежно и запланировано должны

были привести к их полному исчезновению; они подвергались

Page 414: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

414

систематическому, постоянному остракизму; им запрещалось говорить на

родном языке, а тем более писать письменность изымалась из обращения;

петь, танцевать, иметь свою музыку, носить национальную одежду;

получающим паспорта детям настоятельно, до угрозы и применения

репрессивных мер рекомендовалось сменить национальность, выбрав себе

любую, но “хорошую” [3].

Была поставлена задача растворить эти народы в массе других

народов, ликвидировать тем или иным образом, - и некоторые успехи были

достигнуты. Чтобы выжить физически, чтобы получить гражданские права

и жизненные перспективы, дети, поддержанные родителями, меняли

национальность. Очередная перепись давала желаемые результаты: число

ненужных народов уменьшалось на глазах. Так что численность

репрессированных народов в официальной статистике не совпадает с

реальной: она значительно занижена по различным “государственным и

политическим соображениям” [4].

Была создана комиссия по приему и размещению спецпересенцев. Ее

возглавил председатель СНК республики Д.Курбанов [5]. Однако

фактическое оперативное руководство было возложено на органы НКВД

Узбекистана. Все распоряжения уполномоченных были обязательными для

всех наркоматов, ведомств и специально созданных областных комиссий

по приему и размещению переселенцев [6].

Первыми в Узбекистан и Казахстан были корейцы. 21 августа 1937

года было принято постановление №1428-326 сс. СНК СССР и ЦК ВКП (б)

«О выселении корейцев из пограничных районов Дальневосточного края»

[7], в Узбекистан за октябрь-ноябрь месяцы было размещено свыше 74,5

тыс. корейцев, к началу 1945 года - более 76 тыс. корейцев [8]. В общей

сложности, в обе республики были депортированы более 200 тыс.

корейцев [9].

Двойственность политики советского государства в отношении

этнических общностей продолжала осуществляться по отношению к

корейской диаспоре и после депортации в Узбекистан и Казахстан. С

одной стороны, участие корейцев в установлении советской власти, в

советском государственном строительстве, развитие экономики в районах

расселения. С другой – корейцы стали первыми жертвами репрессий,

учинявшихся по политическим мотивам и национальным признакам.

Большинство репрессированных становились спецпереселенцами,

лишались многих прав и обязаны были регулярно отмечаться в

комендатурах, деньги на содержание которых вычитались из их зарплат.

Однако существовали и категории административно высланных, к

которым и относились корейцы, им не разрешалось выезжать за пределы

Центральной Азии и служить в армии, но в остальном они сохраняли права

советских граждан. Сам факт принудительных мер властей повлек за собой

определенный статус «спецпереселенца без права свободного

передвижения».

Page 415: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

415

Корейцев в основном расселили на неосвоенных землях – тугаях

(камышовых зарослях) Ташкентской области, Самаркандской и

Хорезмской областях, в Кунградском районе [10]. Осенью 1937 года в

Узбекистан на 54 эшелонах прибыло свыше 16 тыс. семей, насчитывалось

уже более 74 тыс. корейцев [11].

К этому времени корейцы компактными группами проживали в

Ташкентской – 73 тыс., Сырдарьинской – 11 тыс., Самаркандской – 7 тыс.,

Ферганской областях – 6 тыс. чел. [12]. В этих областях за прошедшие

четыре десятилетия выросли хозяйства. Образованные колхозы являлись

многонациональными. В среднем в одном колхозе проживали около 13-15

различных национальностей.

Заметный ущерб был нанесен культуре корейцев. До переселения

корейцев в Узбекистан в развитии просвещения были достигнуты

серьезные успехи. В целом, была решена задача ликвидации

неграмотности среди корейского населения. Корейцы пользовались правом

получать образование на родном языке, действовали корейские школы

всех звеньев, были созданы техникумы, педагогический институт, рабочие

фабрики, отделения и курсы при других высших учебных заведениях,

действовало 380 школ всех ступеней, которые посещали 33 595 учеников,

то есть свыше 85,5% от общей численности корейских детей школьного

возраста.

После переселения корейцев в Узбекистан, все корейские школы

были ликвидированы. Большинство корейских школ и Краскинское

педучилище были переселены в Узбекистан. В 1939 годы были

ликвидированы корейский пединститут и драматический театр. Этим была

подорвана база для подготовки учителей корейского языка, которая тяжело

сказывается на развитии национальных форм корейской культуры.

Вместо 7 газет и 6 журналов, издававшиеся на корейском языке,

оставили одну газету “Ленин кичи” («Ленинское знамя»), которое было

предназначено для публикации официальных документов партии и

правительства [16]. У корейцев были отняты паспорта, а тем, кому

оставили, власти поставили штамп, ограничивающий конституционные

права. Корейцы не имели права выдвигаться в партийные и советские

органы, им было запрещено свободно передвигаться по Союзу, поступать в

вузы.

Со 2 августа 1946 года было решено выдать паспорта без

ограничений. Но согласно директиве министра МВД С.Н. Круглова от 3

марта 1947 г., разрешался выдавать корейцам новые паспорта, только с

правом проживания в пределах Средней Азии, исключая, разумеется,

приграничные районы. Им запрещалось проживание в Дальневосточных

регионах. Они могли свободно передвигаться только в пределах Средней

Азии, а с 1953 г. по всей стране.

Таким образом, советские корейцы за годы проживания в

Узбекистане практические утратили свой национальный язык, культуру,

религию, многие этнографические особенности быта.

Page 416: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

416

В 1937 году депортация коснулась и курдов. В июле текущего года

началась переселение курдов с территории Армении и Азербайджана, их

распределили по 14 областям и 110 районам Средней Азии и Казахстана.

На каждый поселок приходилось 2025 семей. началась частичная

депортация курдов, которые проживали в Узбекистане.

Наиболее массовое расселение курдов в Узбекистан происходило в

годы второй мировой войны. Весной 1944 года вместе с турками и

хемшилами курдов начали переселять их с приграничных районов Турции.

Речь тогда шла примерно о 77,5 тыс. чел., которых намеревались выселить

в районы Восточной Грузии. Но 24 июня 1944 года в письме Сталину

Берия предложил пересилить 16 700 хозяйств «турок, курдов и хемшилов»

из приграничных районов Грузии в Узбекскую ССР, Казахскую и

Киргизскую ССР и 31 июля решение о переселении 76021 турка (позднее к

ним присоединилось ещё 3180 человек «отставших»), также 8 694 курдов 1

385 хемшилов – было принято. «Заменить» их должны были 7 тыс.

крестьянских семей из малоземельных районов Грузии и 20 тыс.

пограничников. В первые три дня в Узбекистан прибыло 53 133 человек из

Грузии. В этот период смертность по неофициальным данным составляло

до 1/3, по официальным – 11,8% (на июнь 1948 год). В течение мая-июня

1944 года около 3,5 тыс. данные нацменьшинства были направлены в

Ферганскую область.

В середине декабря 1944 г. в Узбекистан прибыло 29 эшелонов

спецпереселенцев из Грузии. Все курды были распределены по 7 областям

и 43 районам республики, в частности в Ташкентской, Самаркандской,

Ферганской и Бухарской областях [19].

В отличие от корейцев, среди курдского населения показатель

уровню грамотности был очень низким. Курдское население исторически в

меньшей степени было включено в систему начального, среднего и

высшего образования. Курды избегали отдавать своих детей в школы. Это

было обусловлено как этническими, так и экономическими мотивами.

Трудности получения образования считалось традиционным явлением в

истории системы образования курдского народа. Грамотность курдов

ограничивалось владением турецкого языка, поскольку курдский язык со

времени создания Турецкой Республики (в 1924 г.) находился под

запретом.

Таким образом, спецпереселенцы, и сама республика оказались

заложниками безответственной политики Центра. Невозможность найти

работу по специальности, продолжить образование, сам факт

принудительного переселения ломали судьбы людей, которые не имели

права выбора и были поставлены в зависимость от властей и от

обстоятельств. Не случайно, дабы лишить спецпереселенцев всякой

поддержки, специальным указом было запрещено допускать

профессионалов с высшим образованием к педагогической работе и на

ответственные должности. Подчиняясь обстоятельствам, они были

вынуждены заново строить жизнь для себя и своих детей. Узбекистан

Page 417: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

417

после Казахстана является депортационной зоной по размещению

спецпоселенцев в стране.

Список использованной литературы

1. Bognsee-Flensburg J., Skala J. Die nationalen Minderheiten in

Deutschen Reich und ihre rechtliche Situation. Berlin, 1929; 2. Dahlmann D. Operation erfolgreich durchgefurt. Die Deportationen

der Wolgadeutschen 1941 // Flucht und Vertreibung: zwischen Aufrechnung

und Verdrangung. Wien, Picus-Verlag, 1994. - S. 201-226; 3. Рахманкулова А.Х. Советская депортационная политика и ее

последствия для судеб насильно переселенных народов //

InternationaljournalofCentralAsianstudies. The International Association of

Central Asian Studies Korea University of International studies.Volume 9, 2004.

– P.26.

4. Полян П. Не по своей воле. История и география миграций в

СССР. – М.: ОГИ-Мемориал, 2001. - С. 32.

5. Ким Г. Расселение и обустройство депортированных корейцев в

Казахстане и Узбекистане // http://world.lib.ru/k/kim_o_i/d3rtf.shtml

6. Шин В.Н. Корейцы Узбекистана: вчера и сегодня // Центральная

Азия, от 08.04.2003.

7. Корейцы Узбекистана // Правда Востока, 20.08.1989. - №191

(22057). – С.3

8. Основные тенденции этнических процессов у корейцев Средней

Азии и Казахстана / Ответ.ред. Джарылгасинова Р.Ш., Толстова Л.С. – М.:

Наука, 1980. – С.43-44.

9. Корейцы Узбекистана // Правда Востока, 20.08.1989. - №191

(22057). – С.7.

10. Рахманкулова А.Х. Советская депортационная политика и ее

последствия для судеб насильно переселенных народов // International

journal of Central Asian studies. The International Association of Central Asian

Studies Korea University of International studies, 2019. - Volume 9. – P.33.

11. Ким П. Корейцы Республики Узбекистан: история и

современность. – Ташкент: Узбекистан, 1993. – С.22.

12. Рахманкулова А.Х. Документы ЦАГ РУз. по истории

депортации народов в Узбекистан в 1930-е годы (на примере корейцев) //

http://world.lib.ru/k/kim_o_i/adlrtf.shml

13. Рахманкулова А. Политические процессы периода сталинизма и

насильственное переселение народов в Среднюю Азию и Казахстан. /

Новые имена и факты в истории политических репрессий в Казахстане и

Западной Сибири в 1920-1950-е гг., 2017. – С.112.

14. Полян П. Не по своей воле. История и география миграций в

СССР. – М.: ОГИ-Мемориал, 2001. - С. 128-130.

15. Народы Узбекистана: курды. /

http://mg.uz/publish/doc/text55516_narody_uzbekistana_kurdy от 17.06.2010

Page 418: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ: МУАММО, ТАҲЛИЛ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ» (2-қисм)

418

16. Мосаки Н.З. Турецкая образовательная политика и

ассимиляционные процессы у курдов. // Этнографическое обозрение, 2012.

- №5. – С.91.

ТВОРЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ ПО ЭЛЕКТРОМЕХАНИКЕ

Суярова М.X., Мустафакулов А.А. - Джизакский

политехнический институт, г.Джизак, Узбекистан

Аннотация: Физика ва электротехника фанларини ўқитиш

жараёнида талабаларнинг ижодий қобилиятларини ривожлантириш

методикасининг экспериментал асослари муаммолари ва ечимлари баён

этилган.

Аннотация: Приводяться экспериментальные основы методики

развития творческих способностей учащихся в процессе обучения физике

и электротехнике, объединив частные решения поставленной проблемы в

единую концепцию.

Abstract:The experimental foundations of the methodology for the

development of creative abilities of students in the process of teaching physics

and electrical engineering are given, combining particular solutions of the

problem posed into a single concept.

Ключевые слова: творческая активность, электродвигатель,

электромагнит, реле, поплавок, реверсирование, диод, трансформатор,

сдвиг фаз.

Введение: Актуальной задачей общего образования молодёжи

является совершенствование политехнического образования на уроках

физики и электротехники. В программу по физике включен большой обьем

прикладного физическо-технического материала в виде специальных тем,

демонстрационных опытов и лабораторных работ. Одной из главных задач

учителей это возродит творческое мышления учащихся. Использование

элементов автоматики для решения этой задачи даст хорошие результаты.

Основными элементами автоматики являются датчики, усилители и реле.

Эти элементы широко используются в производстве, в различных областях

приборостроения. Создание простых автоматических устройств,

применением элементов автоматики может возродит творческую

активност учащихся и они сами могут легко сделат их в домашних

условиях, в учебных мастерских и в физических-технических кружках. В

данной работе приводиться простые технические задачи, с применением

элементов автоматики, которые возродит у студентов техническое

творчество.

Результаты и обсуждения: В электрическом цепи произошла

короткое замыкание и электрические приборы перестали работать. Какую

электрическую схему можно использовать для определения этой ситуации

Page 419: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …

«ИННОВАЦИОННАЯ ЭКОНОМИКА: ПРОБЛЕМЫ, АНАЛИЗ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ» (2-часть)

419

через сигнальную лампу? Эта задача может быт рещена с использованием

простого электромагнитного устройства (ЭМ) (рис.1).

Рис.1.

При вкючение K1 ключ на рисунке 1, электродвигател (ЭД) в блоке A

будет активирован. Если прозойдет короткое замыкание в зажимах

электродвигателя, сгорит предохранител ПР.Тем самым на катушках

электромагнита (ЭМ) течет больше тока и сердечник электромагнита

притягивая соединяет К2 и загорит аварейная лампа Л, а в блоке В.

Электротехника и электроника, –лидер среди всех областей

технических наук по представительности своих физических основ в

программах подготовки будущих специалистов инженеров-

электроэнергетиков. Первым шагом начинаюшего электроэнергетика

должна быт сборка, копирование простейших приборов, устройство

которых подробно рассмотрено в технической литературе, например

модели ветроэлектостанции [1-4]. Любители средней квалификации могут

заняться совершенствованием известных устройств, главным образом

упрощая их. Все должны искат пути и средства для применения

электроники-элементов электротехники, автоматики в производстве.

Активная деятельност любителей в различных областях народного

хозяйства в наших условиях может стат одним из существенных факторов

технического прогресса. Поэтому в данной работе приводится простые

задании для самостоятельной работы в внеурочных занятий, которые

помогут связат теоретических и практических знаний и помогаюшие для

приобрести практические умения учащихся.

2. Составьте электрическую схему установки для определения

уровня жидкости в закрытом сосуде. Соберете ее и опробуйте в действии.

Объясните, какие физические закономерности обеспечивают ее работу.

Используйте следующее оборудование: реостаты на 100 Ом-2 шт.,

демонстрационный гальвонометр, ЛИП-90-1 шт., сосуды для жидкостей- 2

шт., (закрытый с краном внизу и открытый), тело простой формы, не

тонущее в жидкосте (воде), источник тока, ключ, провода. Приводим

возможный вариант ее решения (рис.2) [5].

Page 420: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 421: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 422: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 423: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 424: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 425: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 426: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 427: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 428: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 429: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 430: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 431: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 432: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 433: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 434: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 435: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 436: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 437: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 438: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 439: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 440: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 441: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 442: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 443: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 444: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 445: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 446: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 447: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 448: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 449: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 450: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 451: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 452: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 453: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 454: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 455: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 456: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 457: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 458: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 459: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 460: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 461: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 462: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 463: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 464: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 465: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 466: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 467: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 468: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 469: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 470: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 471: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 472: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 473: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 474: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 475: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 476: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 477: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 478: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 479: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 480: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 481: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 482: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 483: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 484: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 485: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 486: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 487: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 488: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 489: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 490: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 491: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 492: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 493: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 494: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 495: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 496: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 497: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 498: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 499: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 500: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 501: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 502: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 503: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 504: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 505: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 506: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …
Page 507: ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС …