Završni izveštaj - Upoznaj državu Srbiju 2012

Završni izveštaj: Letnja praksa za studente iz dijaspore

UPOZNAJ DRŽAVU SRBIJU 2012

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija

T:+ 381 11 3373063, F: + 381 11 3373061, E: [email protected], www.naled-serbia.org

1

SADRŽAJ

SAŽETAK IMPLEMENTACIJE PROJEKTA I OPIS SARADNJE SA PARTNERIMA.............. 2

OPIS PROJEKTNIH AKTIVNOSTI ......................................................................................................... 5

Tabela br. 1. Raspored praktikanata po lokalnim samoupravama i kompanijama ......................... 6

PREPORUKE .................................................................................................................................................. 7

Preporuke za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji ................................................ 7

Preporuke za uspostavljanje bolje saradnje sa dijasporom ............................................................... 8

Preporuke za lokalne samouprave u kojima je obavljena praksa................................................... 8

ANALIZA ANKETA .................................................................................................................................... 12

Analiza upitnika o praksi u lokalnim samoupravama .................................................................................... 12

Grafik 1: Na koji način su studenti saznali za projekat „Upoznaj državu Srbiju“ ........................... 12

Grafik 2: Opštinske službe koje su studenti posetili i u kojima su imali aktivnosti ...................... 13

Grafik 3: Opštinski dokumenti koji su bili dostupni praktikantima .................................................... 14

Grafik 4: Ocena rada opština na pojedinim oblastima .............................................................................. 15

Analiza upitnika o praksi u kompanijama .......................................................................................................... 17

Grafik 5: Struktura vlasništva kapitala 15 kompanija izražena u procentima................................ 17

Grafik 6: Vlasnička struktura kompanija u domaćem vlasništvu prikazana u procentima ....... 17

Grafik 7: Tržišta na kojima kompanije najviše posluju ............................................................................. 18

Grafik 8: Ocene KLER-a u 10 lokalnih samouprava u Republici Srbiji ............................................... 19

Grafik 9: Bodovane aktivnosti lokalne samouprave prema značaju za privredu .......................... 20

Grafik 10: Spremnost kompanija na dodatna ulaganja i proširenje poslovanja u opštinama .. 20

Grafik 11: Planirano otvaranja novih radnih mesta ................................................................................... 21

Pristupanje Srbije Evropskoj uniji iz ugla privrede ............................................................................................... 21

Analiza ankete o evaluaciji projekta ............................................................................................................................ 22

Grafik 12: Zadovoljstvo studenata praksom izraženo ocenom od 1 do 5 ......................................... 23

PRILOZI ......................................................................................................................................................... 25

Letnja praksa za studente iz dijaspore „Upoznaj državu Srbiju“ 2012. Uvodna radionica ................ 26

Plan aktivnosti za seminar u Beogradu, 13. i 14. jul ............................................................................................. 27

Svečani prijem povodom završetka projekta „Upoznaj državu Srbiju“ ........................................................ 28

Upitnik za studente projekta „Upoznaj državu Srbiju“ o praksi u lokalnim samoupravama ............ 29

Upitnik za studente projekta „Upoznaj državu Srbiju“ o praksi u kompanijama.................................... 34

Evaluacija projekta „Upoznaj državu Srbiju“ ........................................................................................................... 36

FOTOGRAFIJE I MEDIJSKE OBJAVE ................................................................................................. 38



2

Sažetak implementacije projekta i opis saradnje sa partnerima

U cilju uspostavljanja saradnje i jačanja veza matice sa dijasporom, Nacionalna alijansa za lokalni

ekonomski razvoj - NALED je, drugu godinu za redom, u periodu od 2. do 22. jula 2012. godine u

okviru projekta „Upoznaj državu Srbiju“ uz podršku partnera Telenor fondacije, Aerodroma

„Nikola Tesla”, Švajcarske ambasade u Srbiji i Fondacije za obrazovanje Prestolonaslednika

Aleksandra II, sprovela program letnje prakse za srpske studente iz dijaspore u lokalnim

samoupravama u Srbiji. Ideja projekta je da se naši mladi obrazovani ljudi sa najpoznatijih

univerziteta u svetu tokom leta upoznaju sa organizacijom i radom lokalnih samouprava,

privrednim potencijalima, ali i sa mogućnostima ličnog doprinosa budućem ekonomskom razvoju

Srbije.

Od ove godine sam koncept projekta je proširen, te su studenti, pored dvonedeljne prakse u

opštini, imali priliku da tokom treće nedelje projekta obave praksu i u konkretnoj kompaniji koja

posluje na teritoriji lokalne samouprave u kojoj su raspoređeni i na taj način stekli jedinstvenu

priliku da se upoznaju sa konkretnim uslovima i izazovima poslovanja privrednika u Srbiji i

njihovom odnosu sa lokalnim samoupravama.

Programom letnje prakse je bilo obuhvaćeno 18 studenata koji pohađaju osnovne, postdiplomske

ili doktorske studije na prestižnim svetskim univerzitetima u sledećim zemljama:

- Austriji,

- Italiji,

- Engleskoj,

- Makedoniji,

- SAD-u,

- Švajcarskoj i

- Švedskoj.

Oni su u okviru projekta „Upoznaj državu Srbiju“ obavili praksu u 12 lokalnih samouprava širom

Srbije, i to u:

- gradovima:

o Beograd,

o Vranje,

o Jagodina,

o Kragujevac i

o Užice;



3

- kao i opštinama:

o Bajina Bašta,

o Bečej,

o Kikinda,

o Novi Bečej,

o Paraćin,

o Pirot i

o Ruma.

Gradovi i opštine koji su učesvovali u projektu obezbedili su studentima:

Prostor za rad (u okviru LER-a)

Mentora koji je nadgledao i sproveo program prakse

Smeštaj i ishranu za studente u opštini (u porodici, studentskom domu, hotelu...)

Posetu privredniku na teritoriji opštine i upoznavanje sa radom javnih preduzeća

U poslednjoj nedelji prakse u saradnji sa 15 lokalnih i nacionalnih kompanija:

- Aerodrom „Nikola Tesla“, Beograd

- Ball Packaging, Beograd

- Plavi kamen, Vranje

- Stefi komerc, Vranje

- Jagodinska pivara, Jagodina

- Zebra Sweets, Kragujevac

- Sunce Marinković, Kragujevac

- Slobodna zona Užice, Užice

- Rolomatik, Bajina Bašta

- Sojaprotein, Bečej

- Metanol sirćetni kompleks, Kikinda

- Serbia manifatture, Novi Bečej

- Holcim, Paraćin

- Slobodna zona Pirot, Pirot i



4

- Mitas, Ruma;

studenti su imali prilike da se upoznaju sa konkretnim uslovima poslovanja ovih kompanija u

lokalnim zajednicama.

U cilju uspešne realizacije ovog projekta NALED je u saradnji sa partnerima obezbedio:

Medijsku kampanju i odabir studenata za praksu

Put studenata do lokalnih samouprava

Edukativne radionice i pripremu finalnog izveštaja

Inicijalno i završno okupljanje studenata i partnera na projektu u Beogradu

Sredstva za finansiranje projekta, interesovanje i učešće lokalnih samouprava

Na osnovu iskustva stečenog tokom prakse studenti su na završnoj radionici u Beogradu

formulisali preporuke koje bi daljom razradom mogle da doprinesu boljoj saradnji sa dijasporom i

unapređenju ekonomskog razvoja u gradovima i opštinama u Srbiji. Preporuke su raščlanjene na

tri dela:

Preporuke za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji

Preporuke za uspostavljanje bolje saradnje sa dijasporom

Preporuke za lokalne samouprave u kojima je obavljana praksa



5

Opis projektnih aktivnosti

Program projekta otpočeo je okupljanjem studenata iz dijaspore 1. jula u Beogradu i njihovim

upoznavanjem sa organizacijom i funkcijama lokalne samouprave i osnovama lokalnog

ekonomskog razvoja od strane NALED-ovog tima. Nakon toga studenti su obavili dvonedeljnu

praksu u lokalnim samoupravama u kojima su raspoređeni, gde su prošli kroz ključna odeljenja

opštinske uprave kao što su kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, kabinet predsednika opštine

ili gradonačelnika, odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne poslove, budžet i finansije i

skupštinsko-opštinske odnose, kao i kancelariju za mlade i dijasporu.

Praktikanti su imali prilike da prisustvuju zasedanjima skupštine opštine i opštinskog veća; da

posete turističku organizaciju, kulturne institucije, po jedno javno preduzeće i privrednika na

teritoriji lokalne samouprave u kojoj su obavljali praksu.

Nakon toga 13. jula usledio je seminar u Beogradu, u okviru koga su studenti posetili kompaniju

Philip Morris i prisustvovali predavanju o funkcijama i karakteristikama lokalne vlasti na

Fakultetu političkih nauka. U nastavku seminara 14. jula usledila je radionica na Aerodromu

„Nikola Tesla“ kao platforma za izradu završnog izveštaja. Pored razmene iskustava stečenih

tokom prvog dela prakse, studenti su davali konstruktivne predloge o unapređenju lokalnog

ekonomskog razvoja u Srbiji i unapređenja saradnje matice i dijaspore. U okviru seminara

studenti su imali jedinstvenu priliku da razgovaraju sa direktorom Aerodroma o izazovima i

perspektivama poslovanja našeg Aerodroma, čuju pojedinosti o poslovanju Telenor-a u Srbiji i

posete zgradu oblasne Kontrole leta.

Poslednje nedelje studenti su obavili praksu u 15 kompanija koje posluju na teritoriji lokalnih

samouprava u kojim su raspoređeni i upoznali se sa njihovim radom, kao i uslovima poslovanja u

Srbiji. Po završetku prakse, 22. jula održana je završna svečanost na Kraljevskom dvoru, gde su

predstavnici NALED-a studentima dodelili sertifikate o uspešno obavljenoj praksi, a partnerima,

predstavnicima lokalnih samouprava i kompanija zahvalnice za podršku u realizaciji projekta.



6

Tabela br. 1. Raspored praktikanata po lokalnim samoupravama i kompanijama

Ime i prezime studenta Predmet studija Opština domaćin i kompanija

1. Aleksandra Radojević (SAD)

Ekonomija Pirot Slobodna Zona

2. Aleksandra Sonja Sabo (Engleska)

Pravo i kriminologija Novi Bečej Serbia manifatture

3. Bojan Stojković (Švajcarska)

Istočno evropske studije i ekonomija

Bajina Bašta Rolomatik

4. Branislav Veljković (Italija)

Internacionalna ekonomija i finansije

Vranje Plavi kamen

5. Vanja Brankovan (Austrija)

Ekonomija Jagodina Jagodinska pivara

6. Vladimir Živadinović (Švedska)

Javno zdravlje Pirot Slobodna zona

7. Danijel Milošević (Austrija)

Slavistika Beograd Ball Packaging

8. Deni Gjorgieva (Makedonija)

Informatika i kompjutersko inžinjerstvo

Jagodina Jagodinska pivara

9. Katraina Kumpf (Austrija)

Hemija Bečej Sojaprotein

10. Marko Tašković (Engleska)

Menadžment i finansije Vranje Stefi komerc

11. Miloš Pupović (Austrija)

Ekonomija Užice Slobodna zona

12. Nikola Asurdžić (Italija)

Industrijsko inžinjerstvo, ekonomija i menadžment

Beograd Aerodrom „Nikola Tesla“

13. Nikola Todorović (Italija)

Ekonomija Užice Slobodna zona

14. Sanja Obrenović (Švajcarska)

Informatika Paraćin Holcim

15. Stefan Jović (SAD)

Menadžment i ekonomija Kragujevac Zebra Sweets i Sunce Marinković

16. Stipe Marković (Austrija)

Energetika i biofizika Ruma Mitas

17. Sunčica Dragaš (SAD)

Političke nauke i ruski jezik Kikinda Metanol sirćetni kompleks

18. Una Kubota (Italija)

Diplomatija i međunarodni odnosi

Kragujevac Zebra Sweets i Sunce Marinković



7

Preporuke

Ovim delom izveštaja obuhvaćene su preporuke studenata formulisane na završnoj radionici u

Beogradu 14. juna 2012. godine. Osnovni cilj ovih preporuka je uspostavljanje bolje saradnje sa

dijasporom i unapređenje ekonomskog razvoja u gradovima i opštinama u Srbiji.

Preporuke su raščlanjene na tri dela:



Preporuke za lokalne samouprave u kojima je obavljana praksa


S obzirom da su se studenti tokom prakse primarno bavili lokalnim ekonomskim razvojem, oni su

formulisali sledeće preporuke u cilju unapređenja lokalnog ekonomskog razvoja:

Kreirati i redovno ažurirati jedinstvenu bazu podataka malih i srednjih preduzeća,

postojećih i potencijalnih investitora, sektorskih investicionih profila i projekata;

Pojednostaviti i omogućiti transparentnost birokratskih i administrativnih procedura u

svim sektorima;

Omogućiti napredovanje odnosno vertikalni razvoj opštinskih službenika na osnovu

godišnje evaluacije zaposlenih radi poboljšanja motivacije da daju maksimum u segmentu

svog delovanja;

Dati šansu za zapošljavanje novim kadrovima, nezavisno od stranačke linije, preko

transparentnih javnih konkursa i postaviti za upravnike javnih službi i preduzeća

stručnjake iz te oblasti;

Uspostaviti plansku edukaciju mladih i prekvalifikaciju nezaposlenih lica prema

potrebama tržišta rada;

Unaprediti informacione sisteme, odnosno raditi na uvođenju „e-government“ na nivou

lokalne samouprave;

Uspostaviti on-line sistem evaluacije poslovanja privrednika u lokalnoj samoupravi;

Poboljšati privlačenje investicija kroz adekvatne i redovno ažurirane prezentacije

privrednih potencijala i izradu mesečnih biltena;

Unaprediti internet portale kroz redovno informisanje o investicionim mogućnostima i

postojanju odeljenja opštine, nadležnim za saradnju sa privrednicima;

Rešavati imovinsko-pravne odnose kroz mogućnost uspostavljanja privatno-javnog

partnerstva i olakšati proces privatizacije;

Racionalizovati raspoređivanje privrednih resursa;

Osnivati biznis inkubatore i privredne zadruge;



8

Održavati redovan dijalog sa postojećim privrednicima i osluškivati njihove potrebe;

Raditi sa privrednicima na zajedničkim projektima;

Rešavati imovinsko-pravne odnose na zemljište i pojednostaviti proceduru za dobijanje

dozvola;

Jačanje ekonomske nezavisnosti lokalne vlasti racionalnom reformom naplate tekućih i

zaostalih dugovanja;

Unaprediti saradnju među opštinama u Srbiji i sa opštinama drugih zemalja.


U cilju unapređenja saradnje lokalnih samouprava i dijaspore studenti su dali sledeće preporuke:

Oformiti odeljenja za saradnju sa dijasporom na lokalu;

Voditi statistike o broju sunarodnika u dijaspori i kreirati bazu kontakata;

Informisati sunarodnike u dijaspori o privrednim i kulturnim dešavanjima u matici i

uključivati ih u aktuelne projekte opštine;

Racionalizovati poreske namete za sunarodnike iz dijaspore;

Organizovati susrete sa dijasporom na lokalu, omogućiti razmenu znanja i iskustva

stručnjaka iz dijaspore i predstavnika lokalnih vlasti;

Razmenjivati iskustva porodica iz dijaspore sa porodicama u matici u cilju usvajanja druge

kulture, jezika i načina života;

Organizovati kamp u Srbiji za mlade iz dijaspore u okviru koga bi učili naš jezik, stare

zanate i upoznali se sa kulturno-istorijskim znamenitostima u matici;

Zainteresovati dijasporu da investira u Srbiju – u privrednom, kulturnom, obrazovnom i

tehnološkom smislu, dati primer kako poboljšati tehnologiju u smislu doniranja opreme i

olakšavanja svakodvenog poslovanja.

Preporuke za lokalne samouprave u kojima je obavljena praksa

U cilju unapređenja lokalnog ekonomskog razvoja i promocije konkretnih investicionih

potencijala gradova i opština u lokalnim zajednicama u kojima su strudenti obaljali letnju praksu

u okviru ovogodišnjeg projekta“Upoznaj državu Srbiju“ studenti su formulisali sledeće preporuke

za pojedinačne lokalne samouprave:

Grad Beograd

Pogodnosti kulturne i ekonomske prestonice grad treba da upotrebi pre svega za razvoj turizma,

jer bi relativno mala ulaganja u ovaj sektor ostvarila vidne rezultate za dobrobit celog grada.

Podatak da oko osamdeset procenata turista posećuje grad tokom radnih dana ukazuje na to da su

poslovni ljudi iz regiona i šire redovni posetioci prestoinice, te da bi turističku ponudu grada

trebalo prilagoditi upravo njima. Pristupačan transport, ugodan smeštaj, uslužnost i bogat sadržaj

kulturno-umetničkih dešavanja tokom cele nedelje su svakako presudni u ostvarenju tog cilja. S



9

obzirom na činjenicu da se Srbija kreće ka procesu evro-integracija, te da pored porasta turista,

beleži i veću zainteresovanost stranih privrednika, neophodno je da grad obezbedi povoljnu

poslovnu klimu koja bi osigurala uspešnost i kontinuitet dolazećih investicija. Tome bi svakako

doprinelo jasno definisanje zakona, pojednostavljenje propisa za dobijanje neophodnih dozvola,

rešavanje pravno-imovinskih odnosa za zemljište, ali i adekvatna promocija grada na evropskim i

svetskim sajmovima.

Grad Vranje

Sertifikati koje grad poseduje za povoljno poslovno okruženje i transparentnost su svakako dobra

osnova za dalji razvoj grada. Mlada intelektualna dijaspora bi zahvaljujući poznavanju stranih

jezika i svojim kontaktima mogla da doprinese promociji grada i njegovih investicionih potencijala

u inostranstvu. Stoga bi grad trebao da formira bazu kontakata svojih studenata u inostranstvu, da

održava redovnu komunikaciju sa njima i angažuje ih na aktuelnim programima i projektima. U

cilju olakšavanja poslovanja na teritoriji grada neohodno je unaprediti efikasnost postojećeg

uslužnog centra, sa akcentom na procedure izdavanja dozvola potencijalnim investitorima.

Takođe, grad bi trebao da upotrebi prirodne pogodnosti za razvoj banjskog i planinskog turizma

(Vranjska Banja sa najtoplijim izvorištem vode u Evropi, mnogobrojna jezera, ski centri).

Grad Jagodina

Preporuke gradu su usmerene pre svega na ulaganje u industriju kroz privlačenje novih ulaganja,

ali i obnavljanje i unapređenje postojećih proizvođača kao što je fabrika kablova,

Jagodinska pivara ili pak hotel Jagodina. I pored toga, što je dosta uloženo u novu industrijsku

zonu koja je urađena po najvećim standardima uz davanje parcela bez nadoknade kao i besplatne

komunalije, za sada postoji izgradnja samo fabrike cirade za automobile italijanske kompanije

„Andrea Confezioni“. Stoga je neophodna adekvatna promocija u inostranstvu, ali i podrška

brojnih sugrađana u dijaspori. U cilju građenja odnosa i saradnje sa svojom dijasporom grad bi

trebao da oformi odeljenje za dijasporu i pokrene inicijativu skupljanja informacija o njihovim

sugradjanima u inostranstvu. Preduzetnici iz inostranstva bi mogli da otpočnu poslovanje u gradu,

sarađuju sa domaćim preduzetnicima i prenesu im svoja iskustva i znanja. Takođe kancelarija za

lokalni ekonomski razvoj bi trebala da pomaže razvoj malih i srednjih preduzeća i pruža

informacije ne samo pri osnivanju preduzeća, već i tokom daljeg razvoja njihovog poslovanja.

Grad Kragujevac

Grad je prepoznat kao ambijent sa povoljnim poslovnim okruženjem i povoljan prostor za strane

investitore, što svedoče brojna strana ulaganja poput Fijata i drugih italijanskih, američkih,

izraelskih, švajcarskih kompanija. Jedan od problema ove lokalne samouprave su nedovoljno

razvijena putna infrasutuktura kao i nedovoljni smeštajni kapaciteti u samom gradu, što

delimično otežava poslovanje stranih investitora u ovom regionu. Sa ulaganjem u autoput prema

Kragujevcu, od Koridora 10 i povećanjem smeštajnih kapaciteta u gradu, ovi sekundarni problemi

mogu lako da se reše. U gradu vlada izuzetno prijatna i otvorena atmosfera za dolazak stranaca u

grad, što može ujedno da osvedoči osvežena gradska atmosfera, sa novopridošlim italijanskim

radnicima. Pored toga neophodno je uspostavljanje intezivne saradnje sa sugrađanima u dijaspori,

koji mogu doprineti pozitivnom imidžu grada, modernizaciji privrede i dugoročnoj strateškoj

saradnji sa svetom.



10

Grad Užice

Ekonomski razvoj grada mogao bi se unaprediti kroz privlačenje stranih ulaganja uz davanje

pogodnosti investitorima, ali i kroz podršku malim i srednjim preduzećima da prošire svoje

poslovanje. Prenošenje znanja stranih i domaćih menadžera sa dugogodišnjim iskustvom u

inostranstvu o upravljanju procesom proizvodnje i izvoza takođe bi doprineo tom cilju. Sugrađani u

dijaspori, a pre svega studenti bi mogli doprineti promociji privrednih potencijala grada na

sajmovima u inostranstvu kao i povezivanju sa stranim privrednicima. Zbog toga neophodna je

interaktivna komunikacija sa dijasporom o mogućnostim predstavljanja na sajmovima,

obaveštavanju o sertifikatima, privrednim trendovima i učestvovanju na tenderima.

Opština Bajina Bašta

Razvoj opštine bi se mogao unaprediti kroz saradnju sa dijasporom. Sa tim ciljem neophodno je

da se formira kancelarija za dijasporu i postavi jedan službenik, koji bi bio nadležan za

komunikaciju i saradnju sa sunarodnicima iz dijaspore. Saradnja bi trebala da počiva na poverenju

koje je najbolje graditi kroz direktno i aktivno učešće dijaspore u inicijativama i projektima

opštine. Poželjno je napraviti fond iz koga bi se na osnovu zajedničke odluke predstavnika opštine

i dijaspore finansirali prioritetni projekti. Jednan od predloga je da se kroz podršku i

nagrađivanje porodica sa troje i više dece doprinese pozitivnom rastu stope nataliteta. Takođe,

ulaganje u stočarstvo i turizam, po kome je Bajina Bašta poznata (sportski ribolov na rekama i

jezerima, planinarenje, rafting Drinom, poseta Manastiru Rača) doprinelo bi celokupnom razvoju

opštine. Bitna je podrška i manjim inicijativama kao na primer socijalno ugroženim grupama, za

koje bi se mogla organizovati SOS kuhinja ili renoviranje školskih objekata.

Opština Bečej

Preporuke upućene opštini odnose se na unapređenje funkcionisanja opštinske uprave, kao i

promocije turističkih potencijala. Neophodno je racionalizovati broj službenika u opštini, zaposliti

stručan kadar, motivisati i podržati zaposlene da se profesionalno usavršavaju, pre svega u

ovladavanju stranih jezika. Neophodno je posvetiti veću pažnju samom izgledu opštine i

unapređenju turističke ponude kroz uređenje parkova, restauraciju spomenika, renoviranje

hotela i obezbeđivanje transporta do najatraktivnijih turističkih obeležja poput zamka

Dunđerskog. Podršku postojećoj privredi trebalo bi unaprediti davanjem pogodnijih kredita, a

češćim sastancima sa privrednicama ojačati saradnju lokalne vlasti i privrede. Pri tome mogla bi

pomoći dijaspora, finasijski i stručno, podrškom postojećim inicijativama i projektima.

Opština Kikinda

Opština poseduje izuzetne prirodne resurse, ali nažalost nedovioljno razvijenu strukturu. Takođe,

ne poseduje samostalnu Knancelariju za lokalni ekonomski razvoj, već odeljenje za projekte i LER

koje je ograničeno u svojim kapacitetima i delovanju. To su otežaćavajuće okolnosti za

unapređenje poslovnog ambijenta u opštini, kao i dobijanje sertifikata o povljnom poslovnom

okruženju što se negativno implicira na konkurentnost opštine u privlačenju investicija. Korak ka

unapređenju ekonomskog razvoja predstavlja saradnja sa dijasporom koja bi mogla materijalno

da podrži projekte opštine. Regrutovanjem na praksu i zapošljavanjem mladih obrazovanih ljudi

iz inostranstva bi doprinelo implementaciji novih znanja i iskustava u rad opštine.



11

Opština Novi Bečej

Jasno definisati strategiju razvoja i afiramcije mlade opštine. Prepoznatljivosti mlade opštine u

inostranstvu svakako bi doprinela saradnja sa sugrađanima iz dijaspore, koji mogu promovisati

privredne potencijale opštine i aktuelne projekte. Prvenstveno treba formirati bazu ljudi iz Novog

Bečeja koji se trenutno nalaze u inostranstvu i uključiti ih u poljoprivredni i kulturni zivot opštine.

Unutar same opštine bi trebalo posvetiti pažnju kvalifikacionoj strukturi zaposlenih i

kontinuirano je unapređivati edukativnim seminarima i radionicima.

Opština Paraćin

Dobrom organizacijom, kontinuiranim radom i disciplinom opština postiže rezultate koje bi mogla

uvećati prilivom investicija. S jedne strane to podrazumeva intezivne obuke službenika za pisanje

projekata i apliciranje za sredstva donatora, a s druge podršku sunarodnika iz dijaspore. Stoga je

neophodno da opština ima uvid u broj ljudi koji su poreklom iz Paraćina, a žive u inostranstvu, da

sa njima održava kontakt, uspostavi i unapredi saradnju.

Opština Pirot

Uvođenje elektronske forme za podnošenje papirologije i elektronskog potpisa znatno bi

poboljšali efikasnost administracije i olakšali poslovanje privrednika. Tome bi doprinelo i

prebacivanje opštinske arhive u digitalni oblik. Implementacija informacionog sistema za

integrisan menadžment dokumentima (IDM – Integrated Document Management), uticao bi

dugoročno na smanjenje administrativnih troškova, a ujedno na umanjenje mogućnosti za

korupciju. Potrebno je dodatno obučiti opštinske službenike, pre svega u pogledu poznavanju

stranih jezika. Razvoju opštine bi doprinelo uključivanje dijaspore, pre svega naših stručnjaka iz

inostranstva u projekte opštine.

Opština Ruma

S obzirom da je mala opština, često se suočava sa problemom, da zbog zavisnosti od pokrajinske i

republičke vlasti prilikom finanasiranja projekata ne dođe do njihove realizacije što dodatno

odražava na poslovanje privrednika na teritoriji opštine. Kako bi povećala budžet za nove

projekte, neophodno je otkloniti probleme prilikom naplate tekućih i zaostalih dugova. Takođe,

napraviti strateški plan razvoja opštine sa jasno definisanim ciljevima i smerovima delovanja i

razvoja, uključujući konciznu i transparetnu prezentaciju privrednih, prirodnih i turističkih

potencijala opštine i racionalizovati ciljeve shodno kapacitetu opštine. To podrazumeva izradu

plana razvoja na godišnjem nivou, evaluaciju postignutih rezultata u cilju modifikacije i

unapređenja efikasnosti plana. Odgovornost za budućnost opštine treba prvenstveno usmeriti na

ulaganje u obrazovanje mladih, ali i dalje usavršavanje zaposlenih.



12

Analiza anketa

NALED je sproveo anketu među 18 studenata, koji su u okviru projekta obavili praksu u 12

lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije, sa ciljem da se utvrdi, u kojoj meri su studenti

zadvoljni praksom, sumiranjem njihovih utisaka i preporuka o praksi u lokalnoj upravi. Rezultati

upitnika poslužiće unapređenju rada lokalnih samouprava, ali i poboljšanju organizacije,

optimalnog trajanja i aktivnosti u okviru prakse iduće godine.

Analiza upitnika o praksi u lokalnim samoupravama

Prva dva upitnika odnose se na viđenje studenata prakse u lokalnim samoupravama i

kompanijama. Studenti su ocenjivali rad ključnih odeljenja opštine, njen rad u pojedinim poljima,

davali preporuke za unapređenje funkcionisanja lokalne uprave, njene saradnje sa privredom,

kao i mogućnostima održavanja komunikacije lokalnih samouprava sa dijasporom i aktivnim

uključivanjem dijaspore u privredne tokove matice. Upitnikom o kompanijama je istraživano

zašto su se kompanije opredelile za poslovanje u konkretnim lokalnim samoupravama, kakvi su

odnosi i saradnja lokalne privrede sa predstavnicima lokalne samouprave, kao i perspektive

razvoja poslovanja kompanija u Srbiji, sa osvrtom na izazove evropskih integracija.

Treći upitnik obuhvatio evaluaciju organizacije i programa prakse u opštinama i kompanijama,

sardanju sa mentorima i gostoprimstvo u opštinama, kao i saradnju sa NALED-om. Cij ovog

upitnika je da se dobiju relevantne informacije u cilju daljeg unapredjenja ovog projekta i same

letnje prakse u narednom periodu.

U cilju utvrđivanja kako da se ubuduće najefikasnije regrutuju studenti za praksu, NALED je

ispitao ovogodišnje učesnike na koji način su saznali za projekat:

Grafik 1: Na koji način su studenti saznali za projekat „Upoznaj državu Srbiju“

Iz rezultata upitnika jasno je da je 28 procenata studenata za letnju praksu saznalo putem NALED-

a, 16 procenata je za praksu saznalo preko drugih udruženja i organizacija (najčešće je navođena

Organizacija srpskih studenata u inostranstvu - OSSI), dok je najmanji broj studenata, njih oko 6

procenata, za praksu saznalo putem medija. Ono što je svakako interesantno je podatak da je

većinski deo, čak 50 posto studenata, za praksu saznalo putem „Word of mouth“ odnosno preko

preporuke prijatelja ili poznanika. To je već dovoljan indikator o uspešnosti ove projektne

inicijative, s obzirom da se većina studenata prijavila za učešće u projektu na osnovu preporuka

učesnika prošlogodišnjeg projekta „Upoznaj državu Srbiju“.

NALED

Udruženje ili organizacija

Mediji

Preporuka prijatelja



13

Gostoprimstvo u lokalnim samoupravama

Praktikanti su izuzetno zadovoljni gostoprimstvom u lokalnim samoupravama u kojima se

program realizovao, a tome govori u prilog, da je od ukupno 18 studenata, njih čak 16 je svojim

domaćinima dalo najvišu ocenu- odličan 5 i time iskazali veliko zadovoljstvo. Zasulge su upućene

prijatnim i ljubaznim domaćinima, mentorima i ostalim saradnicima, spremnim da pomognu i

svojim gostima studentima, pored srdačnog gostoprimstva, omoguće im uvid u informacije,

detaljan plan aktivnosti, udoban smeštaj – što su sami studenti naglasili u svojim komentarima.

Opštinske službe koje su studenti tokom prakse posetili i u kojima su imali aktivnosti

Težište prakse je bilo na kancelariji za lokalni ekonomski razvoj KLER odnosno odeljenjima koja

se bave lokalnim ekonomskim razvojem. Osim toga studenti su posetili druga odeljenja i službe

lokalne uprave i upoznali se sa privrednim i turističkim potencijalima opštine.

Od ukupno 18 studenata u sledećim aktivnostima učestvovalo je:

Grafik 2: Opštinske službe koje su studenti posetili i u kojima su imali aktivnosti

Posetauslužnom

centru

Posetajavnom

preduzeću

Posetaprivredniku/

investitoru

Posetaturističkoj

organizaciji

Posetakancelariji za

mlade

Posetakancelariji za

dijasporu

Pripremaprezentacije

Broj studenata 13 14 12 14 13 1 2

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Iz priloženog grafika se vidi da je samo jedan student posetio kancelariju za djasporu. Taj rezultat

svakako nije prouzrokovan nedostatkom uslužnosti službenika da sprovedu praktikante po

ključnim odeljenjima opštinske uprave, već iz razloga što u većini opština kancelarija za dijasporu

uopšte i ne postoji. Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da lokalne samouprave i dalje ne posvećuju

dovoljno pažnje unapredjenju saradnje sa dijasporom. Shodno ovom nalazu u delu sa

preporukama lokalnim samoupravama dati su konkretni predlozi u cilju unapredjenja saradnje sa

dijasporom.

Praksa u opštinama podrazumevala je i prisustvo praktikanata na zasedanjima skupštine opštine i

opštinskog veća. Ukupno 12 studenata prisustvovalo je zasedanju skupštine opštine, a njih 6

zasedanju opštinskog veća, dok se ostalima nije ukazala prilika, iz razloga što se zasedanja nisu ni

održala u vremenu trajanja prakse.



14

Opštinski akti koji su studentima bili dostupni tokom prakse

U toku prakse studentima je na raspolaganju bila mogućnost upoznavanja sa osnovnim

dokumentima lokalne samouprave (budžetom, statutom i raznim drugim aktima). O tome koji

broj studenata je imao pristup opštinskim dokumentima prikazuje sledeći grafik:

Grafik 3: Opštinski dokumenti koji su bili dostupni praktikantima

Od drugih dokumenata u gradu Jagodina studenti su imali pristup zahtevima za finansijsku pomoć

koje daje Republika i grad, zapisnicima inspekcije i sudskim presudama, u gradu Vranje Strategiji

održivog razvoja grada od 2010. do 2019., a u opštini Pirot programu rada SO Pirot za 2012.

godinu.

Viđenje rada opštinskih službi i uspešnosti rada lokalne uprave na određenim poljima iz

ugla praktikanata

Deo upitnika se odnosio na pitanja u vezi sa radom praktikanata i njihovo viđenje rada opštinskih

službi i uspešnost opština na različitim poljima. Studenti su ocenom od 1 do 5 ocenili rad 11

opštinskih službi i odeljenja:

Kancelarija za LER

Opštinski uslužni centar

Kancelarija/referent za mlade

Kancelarija/referent za dijasporu

Turistička organizacija

Javno komunalno preduzeće

Skupština opštine

Opštinsko veće

Predsednik opštine/Gradonačelnik

Odeljenje za skupštinske poslove

Kancelarija za dijasporu je dobila samo jednu ocenu, jer u većini opština ona ne postoji. S obzirom

da bi dijaspora znatno mogla da doprinese razvoju opština, preporučuje se formiranje ove

Budžet

Statut opštine

Akt o organizaciji UO

Akt o unutrašnjoj organizaciji

Druga dokumenta



15

kancelarije koja bi održavala redovan kontakt sa sunarodnicima u inostranstvu, informisala i

uključivala ih u ekonomska i kulturna dešavanja u matici. U većini optšina najboljom ocenom 5,

ocenjen je rad KLER-a i kabineta predsednika/gradonačelnika. Takođe, studenti su pohvalili i rad

Kancelarije za mlade koja je dobila ukupno 9 najboljih ocena.

Pojedine opštine su omogućile studentima da se upoznaju sa radom drugih odeljenja, uprava i

ustanova, poput Uprave za komunalnu policiju, Uprave za urbanizam, Poreske uprave, Uprave za

informativnu tehnologiju, Regionalnu agenciju, Javno pravobranilaštvo, Privrednu komoru, biznis

inkubatore, Centar za socijalnu zaštitu, kao i kulturne i sportske ustanve.Studenti su pored

ocenjivanja rada opštinskih službi ocenjivali i delovanje lokalnih samouprava na sledećim poljima:

Pomoć postojećoj privredi

Privlačenje investicija

Promocija i marketing

Odnosi sa medijima

Pisanje projekata i apliciranje za sredstva donatora

Pomoć mladima

Pomoć nezaposlenima

Grafik 4: Ocena rada opština na pojedinim oblastima

0

1

2

3

4

5

Iz priloženog grafika se vidi da su opštine najlošije kotirane u oblasti pomoći nazaposlenima,

pomoći postojećoj privredi, privlačenju investicija kao i promociji i marketingu. Sugestije

praktikanata se uglavnom odnose na neadekvatnu i nedovoljno ažuriranu prezentaciju

investicionih potencijala, te da je neophodno izraditi detaljnu prezentaciju prevedenu na više

stranih jezika i plasirati je potencijalnim ulagačima na sajmovima i skupovima kako u Srbiji tako i

u inostranstvu. Pojedinci su naveli da je veoma bitno da prezentacija sadrži podatke o

infrastrukturi opštine, a ukoliko je infrastruktura u procesu unapređenja, neophodno je redovno

obaveštavati potencijalne investitore dokle se stiglo sa izgradnjom. Osim u promociji privrednih

potencijala opštine su se kotirale loše i u pogledu podrške nezaposlenim licima. Prepouke za

unapređenje rada opštine u ovoj oblasti su prekvalifikovanje nazaposlenih lica prema potrebama

tržišta rada, oragnizovanje dodatnih kurseva i volontiranja, ali i određena socijalna pomoć.

Privlačenje

investicija

Promocija i

marketing

Odnosi sa

medijima

Pisanje

projekata

Pomoć

mladima

Pomoć

nezaposlenim

a

Pomoć

privredi



16

Pojedine lokalne samouprave, poput grada Jagodine, praktikanti su pohvalili ističući pogodnosti i

podršku koju lokalna vlast pruža socijalno ugroženim grupama.

Na pitanje koliko bi praksa trebala da traje i kada je optimalno da se održi, mišljenja studenata se

uglavnom poklapaju. Ispitanici se slažu da bi optimalno vreme trajanja prakse trebalo biti od 3 do

4 sedmice u julu ili avgustu mesecu, jer je to period kada većina ima letnje pauze u toku

školovanja. Studenti sugerišu da bi praksa u većim opštinama ili gradovima trebalo da traje bar

mesec dana, s obzirom da je zbog gustog rasporeda poseta različitih opštinskih odeljenja, bilo

malo vremena za praktičan rad studenata. Nasuprot tome u malim opštinama je preporučljivo da

praksa u opštinskoj upravi traje kraće, a predlog je da ukoliko koncept prakse podrazumeva i rad

u kompaniji, upravo tu studenti provedu većinski deo prakse.

Naredni deo analize upitnika odnosi se na viđenje studenata o organizaciji prakse - koliko bi

praksa trebalo da traje, koliko unapred i gde bi konkurs trebao da se objavi i na koji način je

najbolje održvati komunikaciju sa našim studentima u dijaspori, kao i na koj način će se saradnja

sa ovogodišnjim učesnicima nastaviti u budućnosti.

Na pitanje koliko unapred i gde bi praksa trebalo da se objavi, većina studenata se složila da bi

konkurs trebao biti objavljen 3 meseca pre početka prakse u medijima, poznatim internet

sajtovima i društvenim mrežama poput facebook, google awords, serbiancafe i sl. Otvaranjem

nove facebook grupe, Serbia calling NALED nastoji da isprati sugestije i potrebe studenata, a

učesnici ovogodišnjeg projekta su se složili da će oni sami biti najbolja preporuka budućim

generacijama da učestvuju u projektu.

U korelaciji sa prethodno navedenim su i odgovori na pitanje na koji način se može najlakše stupiti

u kontakt sa studentima u dijaspori. Odgovori ukazuju da su to prevashodno različite studentske

organizacije i naša udruženja u inostranstvu, fakulteti kao bitna karika u okviru projekata koji se

sprovode i razmene znanja studenata, srpskih kulturnih centara, privrednih komora, ambasada i

konzulata kojima su lokalni mediji dostupni kako bi se informacije pravovremeno plasirale.

Predlog je formiranje baze podataka na lokalnom nivou kao dobar početak povezivanja sa

studentima koji borave u inostranstvu, ali upravo sami projekti su odličan početak za

umrežavanje studenata. Takođe, jedan od predloga je da povezivanje na društvenim mrežama

treba da se finalizira u smislu formiranja ozbiljnijeg portala koji će služiti interaktvnoj

komunikaciji i saradnji sa studentima u inostranstvu.

Studenti su ostvarili dobru komunikaciju sa mentorima i drugim opštinskim službenicima i ističu

da će se saradnja nastaviti i u budućnosti. Većina njih je spremna da po da po povratku u zemlje u

kojima studira promoviše privredne i turističke potencijale opštine. „Planiram da održim aktivan

kontakt i da pružim volontersku pomoć radu kancelarije Kragujevačkog regiona u Briselu, za vreme

mog boravka u Briselu“ ističe Una Kubota praktikantkinja u gradu Kragujevac, dok Danijel

Milošević, praktikant u gradskoj upravi grada Beograda, planira da po povratku u Austriju

pomogne jednoj mladoj firmi da nađe partnere koji bi bili spremni da ulažu u njen projekat.



17

Analiza upitnika o praksi u kompanijama

NALED je sproveo upitnik nakon drugog dela prakse koju je 18 studenta obavilo u 15 kompanija

koje posluju na teritoriji lokalnih samouprava Republike Srbije u kojim su studenti bili

raspoređeni. Cilj ovog upitnika je da praktikanti steknu što bolji uvid u poslovanje kompanija, kao

i odnos i saradnju lokalne samouprave i kompanija.

Upitnik je obuhvatio deset pitanja koja se tiču osnovnih podataka o kompaniji, uslova poslovanja u

opštini i saradnju sa lokalnom vlašću, kao i perspektive razvoja kompanije u kontekstu evropskih

integracija.

Vlasnička struktura kompanija

Prema vlasništvu kapitala od 15 kompanija koje su obuhvaćene upitnikom čak 64 procenta je u

većinskom domaćem vlasništvu, dok je 29 procenata u većinskom stranom vlasništvu. Samo 7

procenata je mešovitog vlasništva.

Grafik 5: Struktura vlasništva kapitala 15 kompanija izražena u procentima

Domaće

Strano

Mešovito

Kompanije u domaćem vlasništvu su podeljene u tri grupe: a) državno vlasništvo, b) vlasništvo

fizičkih lica i c) vlasništvo pravnih lica.

Grafik 6: Vlasnička struktura kompanija u domaćem vlasništvu prikazana u procentima

Državnovlasništvo

Vlasništvofizičkih lica

Vlasništvopravnih lica

Plasman prema tržištu

Anketirane kompanije su u najvećoj meri orijentisane na poslovanje sa zemljama Evropske unije,

čak 29,17 procenata i ostatkom Srbije, oko 37,5 procenta. Promet sa zemljama iz regiona čini 16,7

posto od ukupnog prometa. Sa zemljama van Evropske unije ostvraruju samo 8,33 procenta

prometa.



18

Grafik 7: Tržišta na kojima kompanije najviše posluju

37,50

16

29,17

8,33

Srbija Region Zemlje EU Zemlje van EU

Neophodno je napomenuti da kompanija Aerodrom „Nikola Tesla“ u potpunosti svoje delatnosti

obavlja na području republike Srbije, ali sa privrednim subjektima koji su u 99 posto slučajeva iz

inostranstva. Priliv novca uglavnom dolazi izvan granica države.

Kriterijumi prema kojima se privredni subjekt odlučio da posluje u datoj opštini

Najčešći razlozi zbog kojih su se kompanije odlučile da otpočnu poslovanje na teritoriji lokalnih

samouprava u kojima studenti obavljaju praksu su dobra saradnja sa lokalnim vlastima, fiskalne i

finansijske pogodnosti, razvijena infrastruktura, kao i efikasna opštinska administracija. U dve

lokalne samouprave, gradu Užicu i opštini Pirot formirane su Slobodne zone, gde se od pogodnosti

ističu oslobađanje od poreskih opterećenja za direktne strane investicije, PDV-а, taksi i poreza;

plaćanja carine za uvoz opreme, sirovina i repromaterijala; slobodan protok kapitala, profita i

dividendi; lokalne subvencije kod korišćenja infrastruktura i jednostavna i brza carinska

procedura. Slobodna Zona, opštine Pirot, nastala je na inicijativu kompanije Tigar A.D., ali u

saradnji sa opštinom koja je svoj ulog obezbedila kroz zemljište i prava.

U nekim opštinama razlog za otpočinjanje poslovanja, poput vranjskog Plavog kamena i Stefi

komerca ili Rolomatika iz Bajine Bašte je činjenica da su osnivači firmi poticali iz te lokalne

samouprave i da je u momentu osnivanja postojala potreba za ovakvim profilom u opštini.

Porodična firma Sunce Marinković iz Kragujevca je svoje poslovanje prvenstveno prilagodila

lokalnim prilikama, dajući prednost maloprodajnim delatnostima u odnosu na velepordaju,

nastojeći da modernizacijom i kvaltetom održi konkurentnost i prepoznatljivost svojih proizvoda

na stranom tržištu.

Strani investitori Holcim u Paraćinu i Mitas u Rumi su preuzeli domaće firme u ovim opštinama, a

među razlozima investiranja u ovim opštinama navode dobre osnove postojećih firmi i postojanje

neophodnih sirovina za proizvodnju, kao i povoljan geografski položaj opštine, infrastruktura i

povoljna radna snaga. Nakon stabilizacije političke situacije, kompanija Ball Packaging Europe

otpočinje poslovanje u Beogradu, jer je uvidela značaj našeg tržišta i dobrih poslovnih prilika, kao

i kvalitet radne snage i života u prestoinici., javila se potreba postojanja kompanije ovakvog

profila u regionu. Osim toga presudni uslovi su povlastice od strane grada i države za dobijanje

dozvola, povoljna radna snaga i oslobađane od poreza na dobit.

Saradnja preduzetnika sa KLER-om

Na osnovu rezultata upitnika, saradanje preduzetnika sa Kancelarijom za lokalni ekonomski

razvoj može se zaključiti da rezultati variraju. U polovini slučaja istaknuto je da je delovanje

Kanceralije izuzetno značajno za razvoj privrede, da rezultati njenog delovanja daju rezultate i da

se njihova pomoć ističe kao važan činilac od momenta dolaska preduzetnika u tu opštinu.



19

Nasuprot ovim činjenicama, u manjem broju slučajeva navedeno je da su kapaciteti KLER-a

smanjeni, a delovanje ograničeno a rezultati neočljivi. Od ukupno 12 opština, KLER ne postoji u 2

opštine. U 6 je opština saradnja kompanija sa KLER-om ocenjena je najvišom ocenom 5, u 2

opštine sa ocenom 4, a u dve sa ocenom 3.

Grafik 8: Ocene KLER-a u 10 lokalnih samouprava u Republici Srbiji

2 2

6

0

1

2

3

4

5

6

7

3 4 5

*Ocene se kreću u rasponu od 1 do 5

Kakvu ulogu ima KLER, koji su njeni zadaci i kako doprinosi ekonomskom razovoju?

Ovo je prilika da se podsetimo zadataka KLER-a, kome je osnovna delatnost da omogući

privrednim subjektima nesmetano poslovanje kao i olakšavanje dobijanja dozvola; tako i

„osluškivanje“ problema privrede, upućivanje na njihovo rešavanje davanjem konstruktivnih

predloga, održavanje stalnog kontakta sa domaćim i stranim privrednim subjektima u cilju

poboljšanja uslova poslovanja kao i povećanja stepena uslužnosti i efikasnosti javnih službi.

Praktikanti ističu iskustva privrednika, da pored KLER-a, pojedini održavaju kontakte i sa

članovima opštinskih uprava, sekretarijatima za privredu i finansije, zatim sa odeljenjima za

urbanizam, građevinske i komunalne delatnosti.

Aktivnosti lokalne samouprave koju su značajne za privredu

Jedan od ključnih segmenata lokalnog ekonomskog razvoja predstavljaju aktivnosti lokalne

samouprave za pomoć privredi. Preduzetnici su aktivnosti bodovali na sledeći način: (Grafik 5):

Aktivno privačenje investicija i biznis inkubatori prednjače sa oko 20 procenata, zatim poreske

olakšice i centri za pomoć kompanijama sa 15, besplatne lokacije i direktna pomoć

preduzetnicima sa 12 i direktna pomoć sa 6 procenata glasova.



20

Grafik 9: Bodovane aktivnosti lokalne samouprave prema značaju za privredu

Infrastruktura kao okosnica razvoja

Ponovo je istaknuto je da izgradnja infrastrukture predstavlja ključan segment za ekonomski

razvoj. Pored više puta pomenute komunalne infrastrukture, za razvoj industrije, većih pogona ili

logističkih centara, nije dovoljana izgradnja putne mreže, nego modernizacija železnice, što će u

narednom periodu u svakom slučaju predstavljati veliki izazov za državu.

Razvojna perspektiva kompanija

Kada je u pitanju ostanak kompanija na teritoriji opštine na kojoj posluju, zabeležena je

saglasnost 14 komapanija, što sa jedne strane predstavlja povoljan signal za lokalne samouprave

na čijoj teritoriji posluju navedene kompanije, dok sa druge strane, ovaj podatak ukazuje na

veoma slabu mobilnost kako radne snage, tako i poslodavaca u Srbiji.

Stavovi kompanija o proširenju poslovanja

Ohrabrujuće deluju rezultati po pitanju odlučnosti komapanija da prošire poslovanje, a samim tim

i uposle novu radnu snagu. Na pitanje, da li planirate proširenje poslovanja, čak 71 procenat ili 10

kompanija odgovorilo je pozitvno.

Grafik 10: Spremnost kompanija na dodatna ulaganja i proširenje poslovanja u opštinama

DA

NE

11,7613,73

5,88

19,6121,57

11,76

15,69

0

5

10

15

20

25

30



21

Planirano upošljavanje dodatne radne snage

Sličan odgovor, u nešto manjem postotku, dat je na pitanje o planiranju upošljavanja nove radne

snage. 64% anketiranih kompanija, odgovorilo je potvrdno.

Grafik 11: Planirano otvaranja novih radnih mesta

DA

NE

Pristupanje Srbije Evropskoj uniji iz ugla privrede

Istaknute su pozitivne strane ulaska Srbije u Evropsku uniju:

Pre svega poštovanje državnog i ustavnog poretka, uspostavljanje vladavine prava, poštovanje

zakona, održavanje trajnog mira i stabilnosti, socijalna pravda, smanjena kurupcija i mito,

uvođenje reda u oblasti zaštite potrošača i kvaliteta proizvoda, ukidanje granica.

Kao važna činjenica, napominje se korišćenje sredstava Evropske unije za razvoj, izgradnju

infrastrukture, podršku za socijalne programe i obrazovanje i razvoj poljoprivrede. Posebno

strukturnih i kohezionih fondova namenjenih ravnomernijem regionalnom razvoju.

Od ekonomskih razloga navode se: Podizanje ugleda države u poslovnom svetu, integracija tržišta

kroz ukidanje granične i carinske procedure, što omogućava brži protok roba i usluga, mogućnost

uzimanja kredita pod povoljnim uslovima i nižim kamatnim stopama, ravnopravni uslovi za rad,

mogućnost mobilnosti radne snage. Ništa manje značajno je ukidanje monopola, što će po pravilu

dovesti do jačanja konkurencije, što će za ishod imati poboljšanje kvalitet roba i usluga, ali i

ujedno uticati na sniženje cena istih, a sve u korist krajnjih korisnika tj. potrošača.

Za Mitas doo. Ulazak u EU znači ukidanje carine za pojedine sirovine koje se koriste u procesu

proizvodnje; Sojaprotein A.D. ističe lakši izvoz robe i manje poreze, za beogradski aerodrom

Nikola Tesla, brojne su pozitivne strane ulaska Srbije u EU, a to su: Proširenje kapaciteta i tržišta,

olakšano procesiranje dolazećih i odlazećih putnika, integracija u evropski sistem komunikacije i

poslovanje međunarodnih aerodroma.

Negativne strane ulaska Srbije u Evropsku uniju:

Pridruženje EU ima za posledicu gubitak autonomije kao i povećanje cena. Dugotrajan proces

usklađivanja evropskih procedura i standarda, kao i odsustvo discipline i nedostatak finansijskih

sredstava da se izvrše sve potrebne reforme kako bi se postigli evropski standardi.

Pooštreni uslovi poslovanja pri većoj konkurenciji unutar Unije.

Nestanak komparativne prednosti za kompaniju Slobodna zona Pirot, uz činjenicu da za razliku od

običnih industrijskih zona nude povoljnost izuzimanja od carine.



22

Izvesnost gubitka sporazuma o izvozu sa Ruskom Federacijom i Belorusijom.

Poslednje navedeno je posledica, je gubljenje nekih prednosti koje trenutno koriste investitori, što

ujedno predstavlja razlog njihovog dolaska u Srbiju. Postoji opasnost da će previše strane robe

preplaviti tržište Srbije, preveliko otvaranje prema Zapadu.

Opšte utiske u odnosu lokalne samouprave sa privrednim subjektima studenti su ocenili dobrim i

pored činjenice da u pojedinim opštinama ne postoji kontinuirana komunikacija privatnog i

javnog sektora. Opštine su spremne da izađu u susret privrednicima po pitanju poreskih olakšica,

izdavanja dozvola za izgradnju, obezbeđivanja infrastrukture, smanjenja naknada za korišćenje

građevinskog zemljišta pružanju neophodnih informacija i tehničke podrške u pripremi

prezentacija. Pojedine opštine su pohvaljene za aktivan rad na privlačenju stranih investitora, ali i

za olakšanje poslovanja domaćim privrednicima. Grad Beograd je bio pohvaljen od strane

studenata za podršku koju pruža malim i srednjim preduzećima i biznis-inkubatorima. S obzirom

da ne postoji KLER, već sekretarijat za privredu koji dva puta godišnje dodeljuje sredstva

privrednicima za poboljšanje poslovanja i nabavku novih mašina i materijala. Svake godine se oko

stotinak preduzeća pomogne od strane grada, subvencijama koje su bezpovratne.

Ipak u nekim lokalnim samoupravama ne postoji jak i razvijen sistem komunikacije sa privrednim

subjektima. U cilju poboljšanja odnosa ova dva sektora studenti predlažu kontinuirano

organizovanje sastanaka direktora kompanija sa predsednikom opštine ili gradonačelnikom i

predstavnicima KLER-a, gde bi privrednici izneli sa kojim se problemima susreću i sugerišu kako

da se unaprede uslovi poslovanja, ali i da se upoznaju sa mogućnostima i radom opština u tom

segmentu. Takođe, neophodno je rešavati imovinsko-pravne odnose zemljišta, pojednostaviti

proceduru za dobijanje dozvola, omogućiti elektronsko dosatvljanje dokumentacije i otkloniti

pravne prepreke, poput poreza privrednicima koji žele proširiti poslovanje u okviru opštine.

Analiza ankete o evaluaciji projekta

U okviru projekta „Upoznaj državu Srbiju“ 18 studenata iz Austrije, Italije, Engleske, SAD-a,

Švajcarske, Švedske i Makedonije obavljali su praksu u 12 lokalnih samouprava i 15 kompanija

širom Srbije. U cilju evaluacije projekta odnosno, u kojoj meri su stuenti zadovlji praksom, kao i

ispunjene njihovih očekivanja, zadovoljstvo organizacijom, programom i aktivnostima prakse,

NALED je sproveo anketu među učesnicima.

Rezultati upitnika pomoći će da se slabosti i nedostaci ovogodišnjeg projekta ubuduće otklone i da

se naredne prakse, kao jedna od stalnih letnjih aktivnosti u okviru poslovanja NALED-a, podignu

na viši nivo. Evaluaciju projekta izvršilo je ukupno 17 studenata.

Ocena prakse od strane studenata

Izuzetno zadovoljstvo praksom izjasnilo je 12 studenata ocenivši je najvišom ocenom 5. Najveći

broj zadovoljnih studenata ističe da im je praksa bila veoma pozitivno iskustvo i jedinstvena

prilika da obiđu državne institucije i kompanije i upoznaju se sa njihovim radom. Pohvalili su rad

mentora, koji su napravili detaljan plan aktivnosti u opštini i trudili se da studentima radni deo

prakse bude što informativniji i korisniji, a da im boravak u opštini bude udoban i obogćen

kulturnim sadržajem. Oduševljenje pojedinaca rezultiralo je i organizacijom seminara na

Aerodromu, kao i posetom Oblasnoj kontroli leta. I pored toga što su 4 studenta ocenila praksu

ocenom 4, a jedan ocenom 3, svi su saglasni da je praksa ispunila njihova očekivanja. Razlog



23

dodeljenoj nižoj oceni je mišljenje studenta da mu oba dela prakse nisu podjednako korisna za

dalje profesionalno usavršavanje.

Grafik 12: Zadovoljstvo studenata praksom izraženo ocenom od 1 do 5

1

4

12

0

5

10

15

3 4 5

Program i organizacija prakse

Organizacijom prakse svi studenti su izrazili zadovoljstvo i pohvalili NALED-ov tim za

profesionalizam i redovan kontakt sa studentima i mentorima. Pojedine kritike su se odnosile na

suviše gust raspored aktivnosti i da je iz udaljenih gradova i opština predstavljalo otežavajuću

okolnost da se vremenski usklade obaveze u opštini sa seminarom u Beogradu, ali da je sam

program seminara bio veoma zanimljiv. Takođe, studenti su naveli da je program bio veoma

poučan i da su stekli izuzetno iskustvo da iz više uglova sagledaju funkcionisanje vlasti i privrede.

U cilju unapređenja buduće prakse studenti su predložili, da već pre početka prakse dobiju

informacije i priručnike o lokalnom ekonomskom razvoju, kako bi se što bolje spremili za

predstojeću praksu, a da se za potrebe uvodne radionice napravi kratka prezentacija

dokumentovana prilozima o iskustvima prošlogodišnjih učesnika. Takođe, studenti su poželeli da

dobiju više praktičnih zadataka tokom same prakse i da budu angažovani na projektima opštine.

Predloženo je i da u manjim opštinama praksa traje kraće u opštinskoj upravi, a duže u kompaniji,

ali i da bi trajanje projekta uopšte moglo biti duže.

Gostoprimstvo domaćina i zadovoljstvo mentorima

Izrazito zadovoljstvo prijemom u opštini i saradnjom sa mentorom izrazili su gotovo svi

praktikanti, pohvalivši mentore za trud i posvećenost. Samo jedan praktikant je izrazio

nezadovoljstvo zbog nedovoljne posvećenosti opštinskih službenika da ga detaljno upoznaju sa

radom opštine i njenih odeljenja. Razlog za to je kako praktikant uočava demotivisanost za rad

usled trenutno neizvesne političke situacije i formiranja nove vlasti.

Opštine su bile u obavezi da studentima obezbede smeštaj, ukoliko studenti ne potiču iz opštine u

kojoj su obavili praksu. Smeštaj je uglavnom bio hotelskog tipa, u pojednim opštinama dom za

učenike ili studente u neki slučajevima i privatna zgrada. Samo dva studenta koja su praksu

obavila u istoj opštini izrazila su nezadovoljstvo higijenom i hranom u studentskom domu. Ostali

učesnici su bili izuzetno zadovoljni smeštajem naglasiviši da su imali sve što je neophodno. U

jednoj opštini studenti su pohvalili mentore i opštinu koja je izašla u susret njihovoj inicijativi za

promenu smeštaja. Osim pohvale obezbeđenom smeštaju, studenti su bili izuzetno zadovoljni i

ishranom, koja je bila u sklopu hotela, doma ili u restoranima.



24

Mišljenje studenata o aktivnostima u kompanijama

Na pitanje o da li su zadovoljni praksom u kompaniji i koliko će im ista biti korisna za dalje

usavršavanje studenti su dali različite odgovore. Polovina ispitanih je izrazila zadovoljstvo

aktivnostima u kompaniji, izrazivši sigurnost da će im praksa biti veoma korisna za dalje

profesionalno usavršavnje. Druga polovina je izrazila delimično zadovoljstvo ili nezadovoljstvo

praksom, a kritike su se uglavnom odnosile na to da nisu imali konkretnih zadataka ili da je

poslovanje u pojedinim kompanijama svedeno na minimum, te da im ovo iskustvo neće biti od

velike koristi za dalje usavršavanje. Nasuprot tome pojedinci su pohvalili da su učestvovali u

pripremama za izvoz ili obilasku kupaca na terenu. Gostoprimstvo i uslužnost zaposlenih je

generalno pohvaljena, a preporuka studenata je da ubuduće praksa u kompanijama traje bar dve

nedelje radi boljeg sticanja uvida u poslovanje i učešća u konkretnim aktivnostima.

Stručna podrška studentima od strane NALED-a

Svi studenti su saradnju sa NALED-om i podršku koju su dobijali tokom trajanja prakse ocenili da

je na veoma visokom nivou profesionalnosti. Pohvaljena je koordinacija NALED-ovog tima i odnos

prema učesnicima projekta, kao i da je ovo najbolje organizovana praksa u Srbiji. Na osnovu

utisaka i iskustava stečenih tokom prakse studenti su složni da bi se se ponovo prijavili za sličan

program i da će preporučiti praksu svojim prijateljima i uopšte našim studentima koji studiraju u

inostranstvu.



25

Završni izveštaj: Upoznaj državu Srbiju 2012

PRILOZI



26

Letnja praksa za studente iz dijaspore „Upoznaj državu Srbiju“ 2012.

Uvodna radionica

Crystal Hotel Beograd, Internacionalnih brigada 9

Nedelja, 1. jul

18:00-18.45 Okupljanje studenata

18:45-20.00 Večera

Ponedeljak, 2. jul

09:45-10:00 Uvodno obraćanje

Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a

10:00-10:35 Osnove lokalnog ekonomskog razvoja

Uloga i organizacija državne uprave i lokalne samouprave

Jelena Bojović, direktor programa za regulatornu reformu

10:35-10:45 Kafe pauza

10:45-11:20 Uloga Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

Milica Stefanović, direktor marketinga u NALED-u

11:20-11:35 Pitanja i odgovori

11:35-11:45 Potpisivanje ugovora

11:45-13:00 Ručak

13:30 Odlazak na praksu u lokalne samouprave



27

Plan aktivnosti za seminar u Beogradu, 13. i 14. jul

Philip Morris International, GTC zgrada, Bulevar Zorana Đinđića 64a, VI sprat

Fakultet političkih nauka, Jove Ilića 165, Slušaonica 3

Petak 13.jul

18:00-19:30 PMI u Srbiji - liderstvo, talenat i razvoj unutar PMI-a

Sanja Tišma, HR DSSC Team Leader

Poslovanje PMI-a - lična iskustava

Aleksandar Stojić, Junior Brand Manager

20:00-21:30 Funkcije i karakteristike lokalne samouprave –

uporedni sistemi lokalne vlasti

Dr Snežana Đorđević, profesor za Lokalnu samoupravu FPN

Aerodrom „Nikola Tesla“, 11 180 Beograd 59

Subota, 14. jul

9:00 Polazak iz centra Beograda

10:00-10:35 Uvodno obraćanje

Predstavnik NALED-a

Velimir Radosavljević, generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“

Odnos lokalne samouprave i privrede – primer iz prakse

Katarina Panić, Telenor fondacija

10:35-11:35 Radionica na temu lokalnog ekonomskog razvoja

Milan Simić, Programski direktor, NALED

11:35-11:45 Pauza za kafu

11:45-13:00 Rad u grupama

13:00-14:00 Ručak

14:00-16:30 Obilazak Zgrade oblasne kontrole leta i Muzeja vazduhoplovstva

16:30 Prevoz do Beograda



28

Svečani prijem povodom završetka projekta „Upoznaj državu Srbiju“

Beli dvor, Bulevar Kneza Aleksandra Karađorđevića 96, Beograd

Nedelja, 22. jul

19:00 – 19:20 Okupljanje gostiju i pozdravljanje sa Njihovim Kraljevskim Visočanstvima

Prestolonaslednikom Aleksandrom II i Princezom Katarinom

19:20 – 19:30 Uvodna reč

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević

Gospodin Ervin Hofer, NJ. E. Ambasador Švajcarske u Srbiji

19:30 –19:50 Obraćanje učesnika i partnera projekta Upoznaj državu Srbiju

Gospodin Milan Simić, NALED, Programski direktor

Gđa Jasmina Vignjević, Telenor, Direktorka za odnose s Vladom i pravne

poslove

Gospodin Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin

Gđica Una Kubota, student master studija diplomatije i međunarodne

politike u Bolonji i praktikant u gradu Kragujevac

19:50– 20:10 Svečana dodela certifikata i zahvalnica

Zajednička fotografija

20:10– 20:30 Koktel / Izjave za medije



29

Upitnik za studente projekta „Upoznaj državu Srbiju“ o praksi u lokalnim

samoupravama

Poštovani studenti,

Vaši stavovi i predlozi su od ključnog značaja za sastavljanje kvalitetnog završnog izveštaja ,koje ima za cilj

unapređenje rada lokalnih samouprava na teitoriji Republike Srbije. Takođe, izrada ovog izveštaja koristiće pri

organizaciji sledećeih projekata sa sličnom tematikom. Iz tih razloga bismo Vas zamolili da odgovorite na

pitanja koja slede. Hvala!

1. Ime i prezime:

______________________________________________________________________________________________________

2. Datum i mesto rođenja:

______________________________________________________________________________________________________

3. Naziv fakulteta, godina i smer (navedite da li ste na osnovnim, post-diplomskim ili

doktorskim studijama):

______________________________________________________________________________________________________

4. Zemlja u kojoj studirate:

______________________________________________________________________________________________________

5. Kako ste saznali za projekat „Upoznaj državu Srbiju“ (obeležite polje ispred naziva

institucije, organizacije, medija preko kojih ste čuli za projekat. Ukoliko ste na drugi način saznali

za projekat, upišite to u poslednjem polju)?:

NALED Udruženje, organizacija : ___________________________

Ambasada/Konzulat Republike Srbije Mediji : ________________________________________________

Ostalo______________________________________________________________________________________________________

6. Navedite naziv lokalne samouprave u kojoj obavljate praksu, kao i ime i funkciju

Vašeg mentora u opštinskoj upravi:

______________________________________________________________________________________________________

7. Koje aktivnosti ste obavljali u okviru Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj? (Ukoliko

opština nema KLER, opišite koji deo lokalne administracije je zadužen za oblast lokalnog

ekonomskog razvoja i na koji način ste učestvovali u aktivnostima iste)

_________________________________________________________________________________________________________________

8. Da li ste prisustvovali zasedanju skupštine opštine? Da Ne

(Ukoliko niste, navedite razlog)

9. Da li ste prisustvovali zasedanju opštinskog veća? Da Ne



30

(Ukoliko niste, navedite razlog)

______________________________________________________________________________________________________

10. Obeležite koje aktivnosti ste obavljali u toku prakse:

Poseta uslužnom centru

Poseta javnom preduzeću

(Navedite naziv javnog preduzeća)

_____________________________________________________________________________________________________

Poseta odabranom privredniku/investitoru

(Navedite naziv kompanije/investitora)

______________________________________________________________________________________________________

O čemu ste razgovarali?

_________________________________________________________________________________________________________________

Poseta turističkoj organizaciji i upoznavanje s turističkim potencijalima opštine

(Navedite naziv organizacije, manifestacije i predlog kako bi opština mogla da poboljša turističku

ponudu)

______________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________

Poseta kancelariji za mlade (Kako bi po Vašem mišljenju mladi iz matice mogli da se bolje povežu

sa mladima iz dijaspore?)

_________________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________________________

Poseta kancelariji za dijasporu (Na koji način opština održava odnose sa dijasporom i kako bi po

Vašem mišljenju ti odnosi mogli da se unaprede?)

_________________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________________________

Priprema/unapređenje prezentacije investicionih potencijala

_________________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________________________

11. Da li ste uradili za potrebe opštine prevod prezentacije i/ili promotivnog materijala na jezik

zemlje iz koje dolazite ili neki drugi strani jezik (Navedite na koje strane jezike ste preveli

prezentacije), a ako niste zašto niste?

_________________________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________________________________



31

12. Kojim opštinskim aktima ste imali pristup?

Budžet

Statut opštine

Akt o organizaciji OU

Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji

Drugo (navesti koji)

_______________________________________________________________________________________________

13. U kojoj meri ste zadovoljni gostoprimstvom i uslužnošću u lokalnoj samoupravi?

1 (nezadovoljan) 2 3 4 5 (izuzetno zadovoljan)

Komentar:

________________________________________________________________________________________________________

14. Ocenite rad sledećih odeljenja/službi/organizacija

Kancelarija za LER

1 2 3 4 5

Opštinski uslužni centar

0 (nisam posetio/la to odeljenje) – 1 (loše) 2 (zadovoljavajuće) 3 (dobro) 4 (vrlo dobro) 5

(odlično)

Kancelarija/referent za mlade

0 1 2 3 4 5

Kancelarija/referent za dijasporu

0 1 2 3 4 5

Turistička organizacija

0 1 2 3 4 5

Javno komunalno preduzeće (naziv JP)

________________________________________________________________________________________________________

0 1 2 3 4 5

Skupština opštine

0 1 2 3 4 5



32

Opštinsko veće

0 1 2 3 4 5

Predsednik opštine/Gradonačelnik

0 1 2 3 4 5

Odeljenje za skupštinske poslove

0 1 2 3 4 5

15. Molim vas da ukratko date savet za unapređenje rada neke od navedenih službi ili preduzeća

Savet za unapređenje: _______________ _________

16. Ocenite rad opštine na sledećim poljima

A) Pomoć postojećoj privredi

0 1 2 3 4 5

Savet za unapređenje:

B) Privlačenje investicija

0 1 2 3 4 5


C) Promocija i marketing

0 1 2 3 4 5


D) Odnosi sa medijima

0 1 2 3 4 5


E) Pisanje projekata i apliciranje za sredstva donatora

0 1 2 3 4 5

Savet za unapređenje: ___

F) Pomoć mladima



33

0 1 2 3 4 5

Savet za unapređenje: ___

G) Pomoć nezaposlenima

0 1 2 3 4 5

Savet za unapređenje: ____

17. Ukoliko ste u toku prakse uradili aktivnosti (posetili odeljenja ili službe) koje nisu pomenute

ovim upitnikom, molimo navedite:

________________________________________________________________________________________________________

18. Kako ćete Vi u budućnosti pomoći opštini u kojoj ste bili na praksi?

________________________________________________________________________________________________________

19. Koliko bi po Vašem mišljenju praksa trebala da traje i kada bi trebala da se održi (u kom

periodu godine, odnosno u kom mesecu)?

________________________________________________________________________________________________________

20. Kada i gde bi bilo optimalno da se konkurs objavi (koliko pre početka prakse i u kojim

sredstvima informisanja)?

________________________________________________________________________________________________________

21. Na koji način se najefikasnije može uspostaviti kontakt sa studentima iz dijaspore?

______________________________________________________________________________________________________

22. Vaša preporuka za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji i promocija investicija?

________________________________________________________________________________________________________

23. Na koji način uspostaviti i unaprediti saradnju sa postojećom privredom i kako implementirati

preporuke privrednika javnom sektoru?

________________________________________________________________________________________________________



34

Upitnik za studente projekta „Upoznaj državu Srbiju“ o praksi u

kompanijama

Poštovani studenti,

Vaši stavovi i predlozi su od ključnog značaja za sastavljanje kvalitetnog završnog izveštaja. Cilj ovog

upitnika je da steknete što bolji uvid u odnos i saradnju lokalne samouprave i kompanija. Hvala!

1. Ime i prezime studenta:

______________________________________________________________________________________________________

2. Naziv i profil kompanije, broj zaposlenih:

______________________________________________________________________________________________________

3. Da li je kompanija prema strukturi kapitala u domaćem ili stranom vlasništvu?

______________________________________________________________________________________________________

Ukoliko je kompanija u domaćem vlasništvu, zaokružite njenu vlasničku strukturu:

državno vlasništvo društveno vlasništvo vlasništvo fizičkih lica vlasništvo

pravnih lica

4. Na kom tržištu kompanija najviše posluje?

Srbija region inostranstvo zemlje EU zemlje van EU

ostalo

____________________________________________________________________________________________________

5. Zašto se privredni subjekt odlučio da posluje u lokalnoj samoupravi u kojoj je student

raspoređen?

____________________________________________________________________________________________________

6. Sa kojim predstavnikom/službom/odeljenjem lokalne samouprave kompanija održava

kontakt?

____________________________________________________________________________________________________

7. Da li kompanija ima kontakt sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj i kako ocenjuje

saradnju sa KLER-om? (molimo ocenite u kojoj meri ste zadovoljni saradnjom sa KLER-om

prikažete ocenom, od najniže 1, do najviše 5

____________________________________________________________________________________________________

8. Koje od navedenih uloga bi lokalna samouprava trebalo pre svega da ima u razvoju lokalne

privrede:

Besplatne lokacije Biznis inkubatori Poreske olakšice

Centri za pomoć kompanijama Aktivno privlačenje investicija

Finansijska pomoć kompanijama Direktna pomoć preduzetnicima



35

9. Perspektiva razvoja

a) Da li komapnija planira da nastavi poslovanje u datoj loklnoj samoupravi?

____________________________________________________________________________________________________

b) Da li komapnija planira nove investicije radi proširenja poslovanja na teritoriji

opštine/grada u kome posluje? (Molimo navedite razlog)

DA_________________________________________________________________________________________

NE_________________________________________________________________________________________

c) Da li je prema strategiji kompanije planirano zaposlenje dodatne radne snage?

_____________________________________________________________________________________________________

d) Navedite koje su to pozitivne/ negativne strane ulaska Srbije u Evropsku uniju u i kako

će se to odraziti na poslovanje u Srbji?

pozitivno__________________________________________________________________________________________

negativno_________________________________________________________________________________________

10. Opšti utisak o odnosu lokalne samouprave sa privrednim subjektima koji posluju na

njihovoj teritoriji i predlog unapređenja saradnje?

__________________________________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________________________



36

Evaluacija projekta „Upoznaj državu Srbiju“

1. U kojoj meri ste zadovoljni praksom? Molimo ocenite (najniža ocena 1, najviša 5)

1 2 3 4 5

2. Da li je praksa ispunila Vaša očekivanja? Molim obrazložite.

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________

3. U kojoj meri ste zadovoljni organizacijom prakse?

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________

4. Kakvo je Vaše mišljenje o programu prakse? Navedite predloge za unapređenje prakse?

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________

5. Molimo ocenite gostoprimstvo Vaših mentora, kao i prijem i saradnju zaposlenih u samoj

opštini?

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________

6. Da li ste zadovoljni aktivnostima prakse u kompaniji? Kao i da li Vam znače za dalje

profesionalno usavršavanje?

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________

7. U kojoj meri ste zadovoljni obezbeđenim smeštajem u opštini?

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________



37

8. U kojoj meri ste zadovoljni saradnjom sa NALED-om tokom trajanja prakse i da li Vam je

tokom prakse pružena adekvatna stručna podrška?

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________

9. Da li biste se ponovo prijavili za sličan koncept studentske prakse u Srbiji i da li biste je

drugima preporučili?

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________________________________



38

Fotografije i medijske objave

Uvodno okupljanje i radionica, Beograd 1./2. jul 2012

.

Završna svečanost, Kraljevski dvor, 22. jul 2012



39

Radio-televizija Srbije www.rts.rs 6. 7. 2012.

http://www.rts.rs/



40

Radio - televizija Srbije 23. jun 2012. Politika 18. jun 2012.



41

Blic jul 2012.



42

Frankfurtske vesti 13. jul 2012.



43

Politika 21. jun 2012. Narodne novine Niš jul 2012.

www.rtv.rs, 18.07.2012.

http://www.rtv.rs/



44

Kikindske 13. jul 2012.

www.kikindske.net, 13.07.2012

http://www.kikindske.net/



45

Večernje novosti 7.7. 2012. Radio-televizija Vojodine RTV 18. 7. 2012.



46

Kontakti: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Makedonska 30/VII, 11 000 Beograd, Srbija T:+ 381 11 3373063, F: + 381 11 3373061 [email protected] www.naled-serbia.org Telenor d.o.o. Omladinskih brigada 90, 11070 Beograd, Srbija T: 063/9000 www.telenor .rs Embassy of Switzerland in the Republic of Serbia Bulevar oslobodjenja 4, 11000 Belgrade T: +381 11 306 58 18 F: +381 11 265 72 53 www.eda.admin.ch/belgrade Fondacija za obrazovanje NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II Kraljevski dvor 11400 Beograd Srbija T: +381 11 306 4010; +381 11 306 4012 F: +381 11 306 4040 www.pafond.rs Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd 11180 Beograd 59, Republika Srbija T: +381 11 209 4000 www.beg.aero

Documents

Završni izveštaj - Upoznaj državu Srbiju 2012