ZAVOD ZA PLANIRANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADA'

DETALJNI URBANISTIČKI PLAN IHDUSTRT1ЧКР ZONE DUŽ KOMODRASKE ULICE SpL'NA-OPSTIHA: VOŽDOVAC

BEOGRAD, novembar 19S5.godine

^J^PRIPREIHO: b r o j : 10404/79

ZAVOD ZA PLANIHANJB RAZ70JA GRADA BE0G5AĐA K 0 ? I J A

-

\

3) Б T A U N I U H B A N I S T I Č K I P L A N

INDUSTRIJ S2Z ZONE W Ž IUKODHAŠES ULICE - Đ 0 P U 21 A

T a č n o st o v e ra :

ŠS? OBSSKA ZA UHBAUIZAM ZAŠTTTU ŽI70CT2 SlffiDBrS

S lo b e d an k a S o i t je v ić ^ d ip l . i i i g ,

у Ј т

P3EI)SZĐNIZ SKUPŠTI2I2 OPŠTIKE V0ŽD07AC B o r i s l a v Z u zaan ov ić , s . r .

Iа г ћ .

S A D R Ž A J E L A B O R A T A

A. TEKSTUALNI DEO- Opšti deo- Urbanističko-tehnički uslovi- Tehno-ekonomska analiza- Obrazloženje plana

Б. GRAFIČKI DEO- Detaljna nacsna gradjevinskog zemljista- Stsčene urbanističke obaveze- Osnovno regulaciono i nivelaciono resenje

planiranih povrsina - hidrotehnicke uredjenje Kaljavog potoka

- Urbanisti'čko resenje sačbraćajnih povrsina- Urbanističko resenje tehnicke infrastrukture

x Hidrotehnička mreža i postrojenjax Energetska rareza i postrojenja x TT mreza i postrojenja x Toplovodna mreža i postrojenja

- Urbanistickorešenje rekreativnih i zelenih povrsina

- Geodetsko-analiticki element!- Etapa realizacije

DOKUMENTACIJA

Izvod iz GU?-a Rs1:20.000, ažurirane geodetske podloge Postojece stanje tehnicke infrastrukture 1:>000 i Inženjersko-geološki podaci R=1:2500

SADRŽAJ ELABORATA

A. TEKSTUALNI DEO

- OPŠTI DEOI - URBANISTIČKO-TEHNIČKI USLOVIII - ZAŠTITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA

I POTREBA ONOIII- EKONOMSKA ANALIZAIV - OBRAZLOŽENJE DETALJNOG PLANA

B. GRAFIČKI DEO

1. Detaljna namena zeraljišta2. Stečene obaveze3. Regulaciono i nivelaciono rešenje

Urbanističko rešenje saobraćaja5. Urbanističko rešenje tehničke

infrastrukture- Hidrotehnička mreža i postrojenja- Energetska nreža- TT mreža i postrojenja- Toplovodna mreža i postrojenja

6 . Urbanističko rešenje rekreativnih i zelenih površina

7- Analitičko-geodetski elementi8 . Etape realizacije

DOKUMENTACIJA1. Ažurirana geodetska podloga2. Postojeće stanje

tehničke infrastrukture

R=1:1000 R=1 : 1 0 0 0 R=1:1000 R=1:1000

R = 1:1000

R = 1:1000 R=1:1000 R=1:1000

R=1:1000

R = 1:1000

OPŠTI DEO

BROJ: lcMo^/1/79

PRAVftI OSNOV• ^ v Л - ;

I’zvori oravne regulative u kojinia se nalazi prarai osnov za izrađu i donošenje Dopuna Detaljnog urbanist ičkop plana idnustriiske zone duž Kumodraške ulice sadr'žan' je u:

- Zakonu o planiranju i uredjeniu prostora-* Odluci c Generalnom urbanističkom planu Beograda,- Odluci o poštupku za izracu i donošeirtje , sadržaju

i sprcvodjenju detalinih urbanističkih planova i u~ Odluci-o'pristuDan ju izradi ovog DUP-a.

Đopune Odluke o Cetaljnon urbanističkom planu in- dustriiske zone duž Kuir.odraške uliee (’’Sl.list l̂ rada Beojrrada,:, br. 25/6 7 i 14/7B) ( a sanim tim* i Detaljnog urbanističko^ plana) sastoje se u sledećera:

1 . Kenjaju se rranice Dstalinopr urbanisticko'T plana industrijske zone duž Kuinodraške ulice u tom smislu sto se tom Planu dodaju povrsina sa nairenoin “industri- je.

NaiTre, Odlukor. o Izmenama i dopunama Odluke o Ceneralnon urbanistickom planu Beograca (''Sl.list jrrada Beo?rada; , br. 2/85) površine namenjene zaštitnom zelenilu-'sumama i voćnjacima i oovršine namenjene koridorima istocne i južne rsagistrale promenile su n a menu u pcvršine za industriiu, ^roizvodno zanatstvo, ^radjevinarstvo i skladišta, a Ulica Kumodraška preuzela je funk-iiu poiDenutih saobraćajnica.

Porr.erutiir iznenama GUP-a Beoprada iriplicirane su izmene izvršene Odlukom o Prorramu prostornoR razvoja i iz^radn^e Beoprada zapericd 1976-1935. rodins ("Sl.list rrada Beo^rada1̂ br. 5/77).

- 2 -

2. Đopunjuje se pomenuti DUP u tore srsislu štc- se daju uslovi za izcrrađnju produžetka Kuir«odraške ulice do nienop povezivanja sa no\roplanirancm saobraćajnicop.

3. U izrreni pranice' DUP-a industrijske zone u Kcmo- dražu ("Sl.list grada Beogrrada", br. 14/So) u torn snislu što deo površine narcenjen kompleksu RO ':1Ч. de- cembar" zadržava svoju namenu u pranicama dopune DUP-a industrijske zone duž Kuroodraške ulice čime se menja granica ĐUP-a industrijske zone u Kojpodražu.

Razrada Dcpuna ĐUP-a industrijske zone duž Kumođraške ulice vršiće se putem:

• . л -v *— • ! * -

a) Uslova za uredjenje prostora za iz^radnju pojedi- načnih kompleksa i

b) uslova za uredjenje prostora za iz^radnju komunalns infrastrukture i sacbraćajnica za celu zonu.

Bopune DUP-a industrijske zone đuž Kuinođrašk-з ulice zasnivaju se na čl. бo Zakona o planiranju i uredjenju prcstora ("Sl.glasnik SR Srbije", br. 27/R5), na 51 - 6 . st. 2. Ođluke o GUP-u Beograda^ načl. 7. Odluke o postupku za izradu i concL-en je, sadržaju i sprovo- djenju DUP-ova ("Sl.list građa Beoff.rada::, hr. 22/83) > Odluci o pristuapnju izradi ovoga-DUP-a i na koncepciia~ ina ^oirenutcg GUP- a i njep.ovih izir.ena i dopuna.

- 3 -

1.1. Povod za izradu DUP-a

Detaljni urbanistički plan industrijske zone duž Xumodraske ulice donet je u 1967. godini (Odluka objavljena u "Službenom listu grada Beograda",broj 25/67).

Realizacija po ovom planu odvijala se prema urbani- stičko-tehničkim uslovima koji su se posebno izde*' vali za korisnike u ovoj zoni.

Heterogenost korisnika i težnja da se prvo koriste slobodne - neizgradjene površine ove zone, izazvala je u forrairanju pojedinačnih kompleksa neujednačeno korišćenje gradjevinskog zemljišta. Tako su u okviru ove zone ostale slobodne neizgradjene povrsine na kojima ima mogućnosti za nove korisnike kao i za proširenje postojećih kompleksa.

Industrijska zona duž Kumodraske ulice nalazi se iz~ medju prostorno rešenih celina (stambenog kompleksa "Brace Jerković II, Kumodraž II, stambenog kompleksa duž stare Kumodraske ulice"), Izmedju granice po- dručja ovih prostornih celina i industrijske zone ima neangažovanih površina, kao i površina koje su razradom Programa prostornog razvoja i izgradnje Beograda za period od 1990. godine i Izmenama i do- punama Generalnog urbanističkog plana Beograda ("SI. list grada Beograda11, br. 2/85), promenile namenu ili indicirale novi koncept prostornih rešenja (no- vi koncept ulične mreže, novi koncept razvoja spor- tsko rekreativnih površina itd.).

Analizom površina unutar područja industrijske zone i povrsina oko ove zone i uskladjivanje за Programom prostornog- razvoja i izgradnjo Beograda i sa Izmenama i dopunaraa Generalnog urbanističkog plana Beograda,

, stvoreni su uslovi za prosirenje industrijske zone, a time i razrešenje privrednih problema koje opština Voždovac već dugo ne može da resi.

1.2 , - Ciljevi izrado plana

Revizijom dosadasnjeg razvoja industrijske zone duž Kumodraske ulice i njenim proširenjem prema mogućno- stima iz Izmena i dopuna GUP-a Beograda i Programa drustveno-ekonomskog razvoja i izgradnje Beograda u periodu 1 981 — 1 9 9 0. ostvariće se uslovi za prostorni razvoj postojeće industrije, kao i uslovi za formiranje novih industrijskih kompleksa koji se sada nalaze na lokacijama sa ograničenim prostornim mogućnostima.

Razradom ovog plana, jedan deo privrede u opštini Voždovac steći će uslove za dalji razvoj, a s tim ce se ublažiti evidentni problemi u privrcdnom raz- voju ove opštine.

- ц -

u r b a n i s t iCk o-tehnički uslovi

I DEO

6

2.0. GRANICE DETALJNOG URBANISTIČKOG PLANA

Podrucje plana obuhvata površinu od oko 92.33 ha. a prostire se u pravcu severozapada i jugoisfcCka i graniči se:

- na severoistoku kompleks.om postojeceg naselja duž ulice Braće Jerković i zonom zaštitnog zelenila duž Kumodraškog potoka,

- na jugoistpku zonom zaštitnog zelenila i-kompleksom postojeceg naselja Kumodraž II*

: i V : -it.*. O'*- na jugozapadu kompleksom specijalne namene, posto-

jećim stambenim strukturaraa uz ulicu Vojvode.Stepe, kompleksom Saobraćajnog fakulteta i kompleksom postojeceg naselja duž stare Kumodraške ulice,

- na severozapadu novoplaniranom saobraćajnieora na koju se prikljupuje nova Kumodraška ulica. •

U popisu katastarskih parcela obuhvaćene su parcele iz bruto gradjevinskog zeraljišta dopune ovog detalj-

: nog plana. .> ■ '

2.0.1. Popis katastarskih parcela

KOB -> 3 razmera 1:1000 i 1:500

Cele parcele: 6284, 6137, 6138, 6223, 8151, 6143, 6144, 6145, 6146, 6147, 6148, 6148/3, 6123, 6151, 6149, 6672, 6677, 7223, 7224, 7225, 7220, 7242, 7241, 7243, 7244, 7240, 7239, 7237, 7238, 7236, 7235, 7234, 7233, 7232, 7231, 7219, 7213, 7214, 7215, 7216, 7217, 7 2 1 8 , 7226, 7227, 7228, 7229, 7253, 7230, 7302, 7395/2, 7396, 73S7, 7398, 7399, 7400, 7401, 7402/1, 7402/2, 7403/1, 7404/2, 7406, 7407/1, 7407/2, 7407/3, 7405/1, 7404/2, 7403/2, 7403/4, 7405/2, 7408/4, 7408/1, 7409/3, 7409, 7502/2,

- 7

7410, 7415, 7^43/1, 7443/2, 741)7/2, 7446/1, 7448/1, 7449/2, 7450/1, 7450/2. 7451/2, 7451/1, 7452/1, 7453/1, 7456/1, 7457/1, 7458/1, 7459/1, 7458/2, 7459/2, 7456/2, 7457/2, 7453/2, 7452/2, 7455, 7454, 7468, 7460/2, 7460/1, 7462, 7463, 7464/1, 7464/2, 7465/2, 7465/1, 7476/1, 7476/2, 7466, 7467, 7469, 7470/1, 7470/4, 7448/2, 7447, 2431/1, 2431/7, 2431/6, 7498, 7500, 7501, 7504, 7505/1, 7506/1, 7506/2, 7505/2, 7508, 7510/2, 7508/1, 7442/1, 7441/1, 7446/1, 7764/6, 7772/1, 7772/2, 7772/3, 7882/1, 7510/1, 7510/3, 7510/4, 7472/1, 7470/2, 7472/2, 7776/1, 7775/2, 7774/2, 7507/2, 7774/1, 7775/1, 7776/4, 7507/1, 7505/2, 7780/1, 7780/2, 7779/1, 7777, 7778/1, 7779/2, 7785, 7786, 7788/2, 7788/3-КО Kumođraž - razmera 1 :1 0 0 0.Cele parcele: 329, 137/3, 287/1, 287/3, 289/2, 291/1, 291/2, 294, 295, 298, 292/1, 292/2, 296, 297, 325/1, 325/2, 328/1.KOB - 3 гагтега 1:1000 i 1:500.Delovi parcela: 5186, 6279, 6280, 5390, 6281, 6281,6283, 6222, 6136, 6139, 6140, 6141, 6142, 5391/3, 6159, 6150, 6669, 6670, 6 6 6 8, 6673, 6674, 6370, 6675, 6676, 5176, 6667, 6666/2, 7222, 7199,7221, 7202/1, 7202/2, 7202/3, 7361, 7246, 7248, 7247, 7249, 7259, 7251, 7255, 7252, 2431, 7196, 7212, 7194, 7395/5, 7395/6, 7395/1, 7395/3, 7413, 7417, 7414, 7416, 7440, 7249/1, 7510/3, 7497, 7438, 7437, 7750, 7764/1, 7882/2, 7766, 7783/1, 7764/6, 7787/2, 7788/1, 7789/1.K0 Kumodraž - razmera 1:1000.Delovi pareela: 6 3 6 3, 136/2, 13 6/1, 290, 287/2, 287/5, 289/1, 299, 301, 302/1, 302/2, 303, 304, 306/1, 305/2, 307, 308, 326/2, 326/7, 325/3, 322/1, 324, 323.

- 9 -

Planirane haraene ^Tadjevinskoi?- rzemljiŠta na pcdručju plan~i :

Kroz područje industrijske zone, Kur.odraska ulica dispozicionim rešenjem obrazuje podužnu osu, duz ko je se forrciraju industrijski kompleksi i lokacije za one šadržaje koji su od zajeđničkoj? interesa za sve korisnike u ovoj zoni.

Konfiituracija terena kroz blatro zatalasane nagibe :prati podužni‘polozaj zone, tako da se formiranje industrijskih'kompleksa diiž Kuir.odraške ulice, javlja kao prircdni t’ok prilagodjavaanja.

x •« *-«U - ... ! ? . :

Prema severozapadu, područje zone se- u klinastoj formi završava saobraćajnim priključenjem Kumodraške ulice na sacbraćajnu vezu sa unutrašnj'irr. magistral- nim 'pršterioih. 'Zatim ee pođručje plana postuono širi pi’ema iugoistoku. oslanjajući se na severoistoku na slobcdne želene- površine starnbencg kompleksa “Siva Stena" i st ambenos kompleksa I i 'II u ulici Brace Jerković, pa nastavlja kcridorom re.qulacije Kunvodraš ko" potoke, sve do zone zaštitnotr zelenila u KUraodra

Ju.rrozapadno, podrucia plana se oslanja na slobodne zelene površine stanbenog konipleksa Kumdđraž II5 na "konpleks sneciialne nainene , a zatim prati koridor dela spcljne raatristralne tanpente , pa na nostojeće stambene strukture uz Bulevar Vojvode Stepe. do slo- bodni-ћ zelenih novršina stambenop: korepleksa uz staru ^KumođraškU ulicu. ' : •" '

* *' v • V

Podrucje postojeće industrijske zone duz Kumodraške ulice ima površinu od 4*fsll ha.

- 3 -

Ргетг.а DU?-u iz 1967. godinc u pođručja plana uraču- nate su saino površin.a duž ulice Kumodraske ,a povx>- šina saobraćajnica koje opslužuju ovu. zonuCDarvinova, Kumodraška od Darvinove do naselja Komođraž II i ‘ • Kružni put) ima 4?4o ha.

Proširenje postojeće industrijske zone cstvareno je na površini od 43,32 ha.

Prostorna orFanizacija gradjevinskor zemljista plani- rana je- tako da se ostva'ri največim delom za osnovnu namenu-naseljska industrija; ali i za one prateće sa'držaje koji svojoni funkcijom utiču na bolje uslove rada , a s tihri na veću produktivnog industrije i drugih delatnosti.

Nepcosredni dodir granića ovo£ detaljnojr plana sa fra- nicama susednih struktura, uticali su da se u okviru gradjevinskci? zemliišta ove? olsna predvide i one nairtene koje su od'interesa za susedne strukture.Tako se za r.aselje Brace Jerković I i II u okviru ove zone planira. kompleks za tržni centar.

Uz stambeni kompleks duž stare Kurocraške ulice, ne- posredno uz samački hotel ^Titorrad' planirana je oovrsina z? stanovanje. ša ciljem da se postoiećim stambeniro strukturamaomo^ući otpimalna or.ranizaci ja stambene zaiednice.

Retenzija na Kumodraskom potoku sa kombinovanom bra- non« (betonska brana na delu kompleksaRO ‘Xatko Kit- rović' ), kao stečena urbanistieka ob'aveza vo ranijci planskoj dokumentaciji, svojim tehničkim rešenjer. doprinosi repulisanju šliva Kumođraškop pctoka sa 7>o~ vršinskim vodama sa okolnih padina i nalazi se u j-ranicama- podrucja ovog ~lar.a.

10 -

Prostornom organizacijom gradjevinskog zemljišta napodrucju ovog plana, predvidjene su sledeće namenepovrsina :

- Površine za izgradnju objekata uslužnih delatnosti proizvodnog zanatstva.

~ Površine za izgradnju objekata proizvodnog zanatstva iz oblasti gradjevinarstva.

- Površine za izgradnju objekata drvno-preradjivačke zanatske proizvodnje.

- Površine za izgradnju. objekata metalno-preradjiva- eke zanatske p r o i z v o d n j e v * ‘Л.

- Površine za.izgradnju objekata prehrambene ihdus- trije. -V . - -

- Površine za izgradnju objekata proizvodnog zanatstva.

~ Površine za izgradnju objekata konžno-preradjiva- čke zanatske proizvodnje.

- Površine za izgradnju objekta grafieke industri- Je,

- Površine za izgradnju objekata iz delatnosti in- austrijskog zanatstva.

- Površine za izgradnju objekata iz delatnosti pro- dukcije gramofonskih ploča.

- Površine za izgradnju objekata naucno-istraživačke delatnosti.

- 11

- Povrsina za izgradnju S3đržaja zonskog centra.

- Povrsina za izgradnju objelcta - hotel za samce.

- Povrsina za izgradnju stambenih objekata.

- Povrsina za izgradnju tržnog centra - zelena pijaca.

- Saobraćajne površine podrucja plana.- Povrsina za izgradnju biciklisticke staze.

- Povrsina rekreativnog zelenila.

- Povrsina zelenila uz biciklističku stazu.

a.1. Povrsina za izgradnju objekata iz delatnosti proizvodnog zanatstva

Površine za razvoj naseljske industrije iz delatnosti proizvodnog zanatstva, planirane su u vise pro- stornih celina sa ukupnom površinom gradjevinskog zemljišta od 1 3 ,7^ ha.

U prostornim celinama ove namene, koje su planirane jugozapadno od Kumodraške ulice (postojeci koapleks RO "DES" i suseani kompleks) konfiguracija terena ima prirodni pad od oko 9,30%.

Kako tehnologija proizvodnog zanatstva ne uslovljava radne prostore velikog raspona, već se funkcionalne celine ovih delatnosti mogu razviti na manjim povrsinaraa,

ч

- 12

što daje mogućnost đa se objekti prilagode konfigu- raciji terena bez većih zasecanja i širokih otkopa.

Prilagodjavanje objekata konfiguraciji terena zna- čajno je i zbog geomehaničkih svojstava dela ove padine, koja je od kote terena 170 do kote terena 155 geološki nestabilna, pa se zasecanje terena i široki otkopi ne mogu primenjivati u sistemu izgradnje planiranih objekata.

Prirodni padovi terena na površinania ove namene po- kazuju da niveliranje terena ne zahteva veće gradje- vinske intervencije, a s tim i ostvarenje racionalne izgradnje objekata proizvodnog zanatstva.

• '« < *

Funkcije koje će se odvijati u objektima proizvodnog zanatstva, planirane su iz sledećih sađržaja:

v - .t ' Л 'j - s; ;.*’!< - . • * •• - tekstilne konfekcije,. - kožne; galanteri je- drvho preradjivačke,- metalno preradjivačke,- grafičke, ^ . • . • • .' r • • I A' ‘i 1- eiektro oprerae i uredjaji,- prehrambene i sličnih delatnosti.

> , t . . • * *

v • •Prostorno rasporedjivanje delatnosti proizvodnog zanatstva na neangažovanim površinama zavisi od teh-

’.:nologije i kapaciteta proizvodnog procesa i broja radnih mesta konkretnog korisnika gradjevinskog zem-

• . r- - - * • * ; .ljista ove narcene.

Na površinama ove namene ostvarena je prosečna1 gus- tina zaposlenosti G = 225 zap./ha, за mogućnošću razvoja tehnološkog procesa za ukupno 3.094 radnih mesta.

13

Visina izgradnje objekata planlrana je na sledeći način:

- 70% kapaciteta izgraditi u visini prizemlja, a- 30% kapaciteta izgraditi u visini max. P+3 sprata.

Na površinama ove namene planirana je izgradnja objekata u ukupnoj neto površini od 79-206 m2.

Za planiranu spratnost objekata u kompleksima ove namene predvidjen je procenat izgradjenosti Pr=51%.

Slobodnih ze-lenih povrsina ostvariti na 2,76 ha, što čini 24% pd površine gradjevinskog zemljišta ove namene.

a.2 2 .Povrsina za izgradnju objekata proizvodnog zanatstva iz oblasti gradjevinarstva

Povrsina za izgradnju objekata proizvodnog zanatstva iz oblasti gradjevinarstva razvijene su u vise pro- stornih celina sa ukupnom površinom gradjevinskog zemljišta od 1 6 , 9 6 ha.

Na površini ove namene od 14,04 ha. formirani su postojeci 'kompleksi gradjevinarstva u kojiraa se odvija remont gradjevinskih mašina. U daljoj realizaciji na ovim kompleksima planiran je intenzivniji razvoj proizvodnog zanatstva za potrebe gradjevinarstva. To podrazumeva, da se na ovim kompleksima ne može razvi- jati stacionar bazne mehanizacije, već samo remont i funkcije proizvodnog zanatstva koje Izradjuju razne tipove alata i rezervnih delova, kao i segmenata iz tehnološkog procesa obrade gradjevinsko-zanatskih elemenata.

14

Od slobodnih neangažovanih povrsina ove namene, for- miran je kompleks, veličine 2 , 9 2 ha. na kome je pla- niran razvoj proizvodnog zanatstva iz oblasti gra- djevinarstva (proizvodnja manjih gradjevinskih maši- na - vibro ploča, vibro valjci, proizvodnja'montaž- nih konstrukcija - radionice, hale, nastrešnice, kontejneri itd.), kao i servisno-reniontni radovi gradjevinskih mašina i •postrojenja.

Na površinama postojećih kompleksa ove namene koje su razvijene uz Kružni put od Kumodraške ulice do biciklisticke staze, konfiguracija terena ima priro~ dni pad od oko 9%.

Kako tehnologija reraonta gradjevinske mehani'zacije uslovljava radne prostore veeih raspona, kao i sire regulacije interne saobraćajne mreže i manipulativnog prostora dispozicija objekata i saobraćajnih pćvršina planirana je tako: •

da se podužne ose gabarita i saobraoajriih povrsina približno postave paralelno izohipsama sa manjim kore^cijama u nivelaciji terena.

U slobodnom kompleksu ove namene, konfiguraeija terena ima prirodni pad od 2,5% što pruža mogućnost da svi objekti visokogradnje i objekti niskogradnje svojim dispozicionim rešenjem prate prirodni pad te- r.ena. - . ..v"

Na svim površinaraa ove namene ostvarena je prosecna gustina zaposlenosti od 186 zap/ha., sa mogućnošću razvoja tehnološkog procesa za ukupno 3.157 radnih mesta.

- 15 -

Visina izgradnje objekata planirana je na sledeći nacin:

- 85% kapaciteta izgraditi u visini prizerolja,- 15% u visini max. P+3 sprata.

Postojeće i palnirane površine ove naraene pruzaju mogućnost za izgradnju 8 0 . 8 2 0 m2 neto površine objekata .

Za planiranu spratnost objekata u kompleksima ove namene predvidjen je procenat izgradjenosti шах. 5 1 %.

Slobodnih zelenih površina ostvariti približno na *J,7 ha., što čini 28% od površine gradjevinskog zemljišta ove namene.

a.3- Povrsina za izgradnju objekata prehrambene industrije

Površine za izgradnju objekata prehrambene industrije razvijene su kroz tri prostorne celine sa ukupnom površinom gradjevinskog zemljišta od 1 7 , 7 3 ha.

Postojeći kompleksi ove namene formirani su prema po- jedinačnim urbanisticko-tehničkim uslovima po ranijoj planskoj dokumentaciji.

Funkcije koje se odvijaju u objektima ovih kompleksa obuhvataju:

0 )industrijsku proizvodnju keksa, čokolade, bonbona i dezerta,

- industrijsku proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih pica i sirupa kao i trgovinu na veliko i malo.

- 16 -

Razvc-j ovih delatncsti plan ir an je kroz proširenje postojećih kompleksa sa F.o^ućnošću da se sađržaj ovih delatncsti proširi i na dru?:e proizvode na fcazi brašna, šećera, voća i pcvrći.

Prostcrrio resenje ovih prošrenja planirano je pre- ma tehnologiji i budućin kapacitetima ̂ roi^ 'ođno.? prograi-ia, Зсао i prema-'-bPoi’a radnih siesta. - •-

N-л pc-vrš inams cve namene ostvarena je prosečna gusti- na zaposlencšti скГ 244 zap./ha. sa mogu6ncšću razvoja tehnolcškog rrccesa za ukupno 4.311. radnih mesta.

Konfiguracija terena na površini ovih nasnena ima ca?ircrlni pad koj i se kreće ud 5,5% dc lo%.

Dispozicija objekata na cvr: namenama planirana je tako:

- dc. se podužne use ga bar it a i interne saobraćajne mreše .priblizno postave paralelnc izohipsama sa št;- manjip krrekcijama u nivelaciji terena.

Visina izgradnje objekata i.lanirana jt sa mo^ućnošću da se:

kapaciteta i'zgradi u visini prizemlja, akapaciteta u visini max. P+3 sprata.

Planirane povrsine ove namene pružaju :n£gućnost za izgradnju 1S7.161 m2 net'o pcvršine objekata.

Za predvv ?enu spratnost cbjekata planiran* je prc- cenat izgradjenosti od 6 9%.

Slofcodnih zelenih površir^ ustvariti na 2,6 ha. sto čini 1 S% od povrsine graajevinskog zemljišt^ cvc namene.

Kros izraau tehr.ičke dckirnientacije za kompleks 30 Soko~štark, predvideti mogucncst korišćenja izvr,ra mint- rains vode kac- javne česeme sa slcbođnim pristupom graćja

pjvršine za izgradnju objekata uslužnih delatnosti proizvodnorc zanatstva ~

Pcvršine za izgradnju objekata uslužnih delatnosti proizvodnog zanatstva razvijene su krez četiri pros- torne cel ins, sa ukupnora površincm gradjevinsko^ zea- lji£ta od 5,14 ha.

Fostcieci kompleksi ove namene obuhvataju pcvršinu ori 3,91 hr., i forinirani su ĵ rema pojedinaonira ur bail is tičko-tehničkim uslovima po ranijoj planskoj do- kumentaciji.

Funkcije koje se .cdvijaju u ̂bjektirca ovih kompleksa, obuhvataju:

- prevcz i sukladištenje robe, kao i funkciju unutra- šnje i medjunarodne speclicije.

Na površir.i od 1,23 ha koja je razvijena u dva kompleksa planiran je razvoj uslužnih delatnosti iz sađržaj л male privrede koji cbuhvata:

- zanatske usluge za potrefce stanovništvaiz obliž- njih naselja, kao i

- izradu ’lata i segmenata tehnološkop procesa prc- izvodnog zanatstva ove naseljske industrije.

Površine za razvoj male privrede precwidjene su za jednog ili viбе kcrisnika ^radjevinskog zemljišta srodnih sadrzaja, što zavisi od konkretnih kapacitcta koji će se razviti.

18

U postojećim kompleksima ove namene, konfiguracija terena, ima prirodni pad koji se kreće od 5,4% od max. 10%.

Konfiguracija terena na kompleksima male privrede ima prirodni pad koji se krece od 3,5% do max. 6%.

Dispozicija objekata planirana je uz maksimalno pra- cenje konfiguracije terena, a u denivelaciji terena predvideti prateće sadržaje ovih delatnosti."• : ■* - Д « : : •

Visina izgradnje objekata uslužnih delatnosti proiz- vodno zanatstvo planirana je sa mogućnošću dase:

- 50% kapaciteta izgradi u visini prizemlja, a- 50% kapaciteta u visini P+1

Površine za izgradnju objekata metalopreradjivačke zanatske proizvodnje

Površine za izgradnju objekata metalopreradjivacke zanatske proizvodnje razvijene su u dve prostorne ce- line sa ukupnom površinom gradjevinskog zemljišta od7,02 ha.

Na ovim površinama postojeci industrijski objekti izgradjeni su prema urbanisticko-tehnickim uslovima po ranijoj planskoj dokumentaciji, sa raogućnošću proširenja za deo novih kapaciteta.

Funkcije koje se odvijaju u postojećim objektima me- talopreradjivacke industrije obuhvataju:

- proizvodnju ručnih i prevoznih vatrogasnih aparata,

- proizvodnju vatrogasnih vozila i vozila za potrebe javne higijene*

- proizvodnju stabilnih sistema za gašenje požara sa automatskim i mehaničkim upravljačem, kao i

- pratece funkcije proizvodnog programa.

Na predvidjenoro proširenju postojeceg kompleksa ove namene planirano je:

- proizvodnja i promet opremom u sredstvima za pro- tivpožarnu zaštitu,

- proizvodnja i promet tehnicke i lične zaštite na radu i za potrebe teritorijalne odbrane.

- 20

U neizgradjenom koapleksu ove namene koji je dsion formiran kao stecena urbanistička obaveza, planirr. na je:

- proizvodnja termovent-i.lacione i ventilacione op- reme za klizaaiizaci ju svih vrsta raetalnih konstru- kcija,

• montaža opreroa i instaiacija klimatizacije, ven- tilacije. ternoizolacije gradjevineke limarije centralnog grejanja.

- servisne us.luge nietaloprerad jivačkog zanatstva. kao i svi ostali proizvodi iaetalopreradjivacke zanatske proizvodnje.

Prostorno resenje novih kapaciteta pianirano je prear tehnologiji proizvodnog programa, kao i prcna broju novih radnih niesta.

Na povrsinasia ove namene ostvarena je prosečna gus- tina zaposienosti od 250 zap./har sa mogućnošću raz- voja tehnoloakog procesa za ukupno 1.755 radnih mesta.

* * : I • -1 •Konfiguracija terena na površinaraa ovih naraena ima prirodni pad terena koji se kreće od $% do 6.5%.

Za veće raspone radnih pogona predvidjeno je:

- da se podužne ose gabarita pribiižno postave para - lelno izohipsama sa što jnanjim korekcijama u n?>ve- laciji terena.

21

Objekti pratećeg sadržaja proizvodnog programa, kao i radni pogoni manjih fnnkcionalnih celina, dispozi- ciono su planirani tako~ da prate konfiguraciju, prirodnog terena.

Visina izgradnje objekata planirana je sa mogucno- šću da se:

- 70% kapaciteta izgradi u visini prizemlja, a- 30% kapaciteta u visini max. P+3 sprata.

Na ovim površinama može se izgraditi 44.900 m 2 neto površine objekata.

Za predvidjenu spratnost objekata planiran je pro- cenat izgradjenosti od 62%„Slobodnih zelenih povrsina ostvariti na 1,26 ha. što čini 18% zelenila od površine gradjevinskog zemlji- šta ove namene.

a.6 . Površine za izgradnju objekata kožno- preradjivačke zanatske _proizvodnje

Površine za izgradnju objekata kožnopreradjivačke zanatske proizvodnje obuhvataju jedan kornpleks, ve-- ličine od 3,65 ha.

Postojeći objekti na ovom korapleksu izgradjeni su po urbanističko-tehničkim uslovima prema postojecoj planskoj dokumentaciji.

Funkcije koje se odvijaju u ovim objektima, obuhvataju:

~ industrijsku proizvodnju kožne obuće i galante- rije,

- 22

- industrijsku proizvodnju obuće od gume i plastike sa proizvodima galanterije,

- proizvodnju sredstava za- održavanje obuće i galan- teriskih proizvoda, kao i

~ promet proizvoda na veliko i malo.

Bazvoj ovih delatnosti, planiran je kroz proširenje postojećeg kompleksa sa moguenošeu da se sadržaj ovih delatnosti proširi izborom većeg asortimana u proiz- vodnoa programu. . . .

Prostorno rešenje prosirenja kompleksa predvidjeno je ргегаа tehnoiogiji i budućim kapacitetima proizvodnog prograraa, kao i prema broju novih .radnih mesta- o

U kompleksu cv-j namene ostvarena je gustina zaposle- nosti od 330 zap/ha sa mogućnošću razvoja tehnološkog procesa za 375 radnih mesta.

Konfiguracija terena ima prirodni pad od 10% do 73%.

Radne pogone većih raspona, podužnom osom gabarita, približno postaviti paralelno izohipsama.. .

Pratece funkcije proizvodnog programa, kao i radne pogone manjih funkcionalnih celina- prilagoditi pri~ rodnoj konfiguraciji terena, sa što manjim korekci- jama u nivelaciji terana,

Objekti ove namene planirani su u visini P+1 do max. P+3 sprata.

23

Planirana povrsina daje noguenost za izgradnju 22.400 ra2 neto površine objekata.

Za predvidjenu spratnost ostvariti procenat izgra- djenosti do max. 50%,

Velika gustina radnih raesta u ovoj naraeni uslovljava da se na površini od 0.79 ha. ostvare slooodne zele- ne površine, što čini 3 0% zelenila od površine gra- djevinskog zemljista ove namene.

a .7. Površine za izgradnju objekata grafičke industrije

Površine za izgradnju objekata grafičke industrije obuhvataju jedan kompleks, veličine 0 ?87 ha.

Postojeći objekti na ovom kompleksu izgradjeni su po urbanističko-tehničkim uslovima prema postojećoj planskoj dokumentaciji. Funkcije koje se odvijaju u ovim objektima, obuhvataju;

- grafičko-izdavačku industriju za štampanje otoota, gramofonskih р1 обаг razglednica i čestitki, kao i

- industrijsku proizvodnju papirne konfekcije.

Razvoj ove delatnosti, palniran je kroz proširenje postojeceg kompleksa i sa mogućnošću da se sadržaj delatnosti proširi izborcni većeg asortimana u proiz- vodnom programu.

Prostorno resenje proširenja kompleksa predvidjeno je prema budućim kapac-itetima proizvodnog programa, kao i prema broju novih radnih mesta.

U kompleksu ove nanene ostvarena je gustina zapos- lenosti od G=250 zap/ha, sa mogućnošću razvoja teh- nološkog process za 217 radnih mesta.

Xonfiguracija terena iraa prirodni pad od 6%.S obzirom, da se kompleks na severoistoku oslanja na površine za retenziju Kunođraškog potoka. niveia- ciju terena u pojasu kote 155, nasipanjem podići za 1,5 i tako ostvariti visinsku razliku za 3 , 0 m. od kote maksimalnog uspora retenzije Kumodraškog po~ toka.

Radne pogone većih raspona podužnorn osom gabarita, priblizno postaviti para3.elno izohipsaina.

Visina objekata planirana je sa mogućnošću, da se:

- 70% kapaciteta i zgrade u visini prizemlj-a,- 30% kapaciteta u visini max. P+3 sprata.

Na planoranoj površini ima mogućnosti za izgradnju 5.560 m 2 neto površine objekata.

Za planiranu spratnost ostvariti procenat izgradje- nosti do max, 65%.

Slobodnih zelenih površina ostvariti na min. 0,17 ha. što čini 20% zelenila od površine gradjevinskog zem- Ijista ove namene.

a .8 . Površina za izgradnju objekatadrvnopreradjivačke zanatske proizvodnje

Površine za izgradnju objekata drvnopreradjivačke zanatske proizvodnje obuhvataju kompleks, velicine 1 , 2 0 ha.

- 2*1 -

25 -

Za ove površine izdati su urbanističko-tehnički uslovi, broj 1017/75.

Delatnost koja je planirana na ovim površinaraa obu- hvata industriju nameštaja u završnoj fazi tehnolo- škog procesa.

U kompleksu ove namene ostvarena je gustina zapos- lenosti G=250 zap/ha, sa mogućnošću razvoja tehno- loškog procesa za 3 00 radnih mesta.

Konfiguracija terena ima prirodni pad od 9%.

Planirane objekte i internu saobraćajnu mrežu, pri« bližno postaviti paralelno izohipsama sa manjim ko- rekcijama u nivelaciji terena.

Objekti ove namene planirani su u visini P+1 sprat.

Na površini ove namene ima mogućnosti za izgradnju 7.700 m2 neto površine objekata.

Za planiranu spratnost ostvariti procenat izgradje- nosti do max. 50% od površine gradjevinskog zemlji- šta ove namene.

Slobodnih zelenih površina, ostvariti na 0,36 ha., što čini 3 0% zelenila od površine gradjevinskog zem- ljišta ove namene.

a.9- Površine za izgradnju objekata industrijskog zanatstva

Površine za izgradnju objekata industrijskog zanatstva obuhvataju kompleks, veličine 0,75 ha.

- 26 -

Na površinama ove namene, planiran je razvoj onih delatnosti koje obuhvataju:

- zanatsku proizvodnju predmeta od plemenitih □etala (nakita, suvenira, dekorativnih predmeta i si.),

- proizvodnju medicinskin instrumenata i aparata,

- proizvodnju optičkih instrumenata i aparata.

Konfiguracija terena ima prirodni pad od 3,2%..t ' . * - ’ V

Dispoziciono rešenje objekata, predvidjeno je uz max. praćenje,konfiguracije terena sa mogucnošću da se u denivelaciji predvide prateće funkcije ovih delatnosti.

Kako se položaj kompleksa nalazi na raskrsnici uli- ca Darvinove i Braće Jerković, prostorno resenje volumena razviti u odnosu na ovaj položaj , sa isti- canjem arhitektonskih elemenata prema ovim' ulicama.

U kompleksu ove namene; 03tvarena je gustina zapo- slenosti G=250 zap/ha, sa mogucnošću razvoja tehno- loškog procesa sa 188 radnih mesta.

Na površini ove namene ima mogućnosti za izgradnju 4.850 m2 neto.površine objekata.

Objekti industrijskog zanatstva planirani su u visini. P+.1 sprat.

Procenat izgradjenosti predvidjen je do max. 40% od površine gradjevinskog zemljista ove namene.

- 27

Slobodnih zelenih površina ostvariti min. na 0>3 ha. što čini 40% zelenila od površine gradjevinskog zemljista ove namene.

a .10.Površina za izgradnju objekata izdelatnosti produkcije gramofonskih ploča

Površina za izgradnju objekata iz delatnosti produkcije graraofonskih ploča obuhvata kompleks} veličine1 , 0 ha.

Na površini ove namene planiran je razvoj delatnosti koji obuhvata:

- proizvodnju gramofonskih ploča, muzičkih kaseta, video kaseta i drugih nosača zvuka,

- promet i plasman proizvoda ove delatnosti.

Konfiguracija terena ima prirodni pad od oko 12%.

Kako tehnološki proces ove delatnosti ne uslovljava radne prostore velikih raspona, već se funkcionalne celine mogu razviti na manjim površinama, dispozici- ju objekata prilagoditi konfiguraciji terena bez većih zasecanja i širokog otkopa.

U kompleksu ove namene ostvarena je gustina zapos- lenosti G=250 zap/ha> sa mogućnošću razvoja tehno- loškog procesa za 250' radnih mesta.

Veličina kompleksa ove namene pruža raogućnost za izgradnju 6 .MOO m2 neto površine objekata.

Objekti su planirani u visini izgradnje P+1 sprat.

28

Procenat izgradjenosti predvidjen je do max. 39% od površine gradjevinskog zemljišta ove namene.

Slobodnih zelenih površina ostvariti na min. 0,4 ha. što čini 40% zelenila od površine gradjevinskog zerc~ ljišta ove namene.

a .11. Površina za izgradnju objekata tercijarne delatnosti

Površina za izgradnju objekata tercijarne delatnosti obuhvata kompleks, veličine 1,56 ha. koji je formiran na osnovu pojedinačnih urbanističko-tehničkih uslova prema postojećoj planskoj dokumentaciji.

Delatnost koja se razvila na ovom koropleksu obuhvata:

- naučno-istraživački rad iz oblasti saobraćaja,

- projektovanje investiciono-tehnicke dokumentacije - iz oblasti saobracaja. '

- istraživanja i ispitivanja gradjevinskih materija- la i konstrukcija za puteve i objekte.

Razvoj ove delatnosti, planiran je kroz proširenje postojećeg kompleksa.

•* . . . 4 4 ’ *

U kompleksu ove namene ostvarena je gustina zaposle- nosti od G=250 zap/ha, sa mogućnošću razvoja tehno- loškog procesa za 390 radnih mesta.

Konfiguracija terena ima prirodni pad od oko 8%.

Planirane objekte i internu saobraćajnu mrezu* prib - ližno postaviti paralelno izohipsama, bez s zasecanja i širokih otkopa, a sa tnanjira korekcijama u nivelaciji terena.

29 ~

Severoistočni deo kompleksa koji se oslanja na po~ vršine za retenziju Kumodraškog potoka u pojasu kote 155, nasipanjem podići za 1,5 m. i tako ostvariti visinsku razliku za 3 , 0 m. od kote maksimalnog uspo- ra retenzije Kumodraskog potoka.

Veličina kompleksa pruža mogućnost za izgradnju8 . 0 0 0 m2 neto površine objekata.

Objekti naučno-istraživačkog rada planirani su u visini P+1 do P*

- зо -

Funkcije koje ce se odvijati u objektima zonskog centra, planirane su iz sleđecih sadržaja:

- dom medicine rada i izložbeno predajni paviljoni naseljske industrije sa ovog podrucja,

- kombinovana decija ustsnova,

- centar za profesionalnu rehabilizaciju invalidne omiadine grada.

Dom medicine rada i izložbeni paviljoni planirani su na kompleksu koji se severczapadno oslanja na* po~ vršine stanovanja i hotela za samce i obuhvata4 povr~ šinu od 0 , 9 6 ha. .. t.J.

Na ovoj površini ima mogucnosti za izgradnju 6;720 m2 neto površine objekata. . *■ •

Objekti dona medicine rada i izložbenih paviljona naseljske industrije planirani su u visini P+1 sprat.

Procenat izgradjenosti predvidjen je do max. 50% od površine gradjevinskog zemljista ovog kompleksa.

Slobodnih zelenih površina ostvariti na min. 0.28 ha. što cini 30% zelenila od površine gradjevinskog zemljista ovog kompleksa.

Kombinovana decija ustanova planirana je na kompleksu koji se na severozapadu oslanja na kompleks doma medicine •. л rada i obuhvata površinu od 0,85 ha.

Kapacitet ove ustanove planiran je za 328 raesta, oq čega je:

- 31 -

- u jaslarna predvidjeno 80 mesta, a- u vrtiću 240 mesta.

Bruto razvijena gradjevinska povrsina objekata, predvidjena je od 2.500 m2.

Visina izgradnje objekata, planirana je u visini prizemlja do max, P+1 sprat.

Procenat izgradjenosti predvidjen je do max. 30% od površine gradjevinskog zemljišta ovog kompleksa.

Slobodnih zelenih povrsina ostvariti na min. 0,42 ha. što čini 50% zelenila od površine gradjevinskog zem- ljišta ovog kompleksa.

Centar za profesionalnu rehabilizaciju invalidne om- ladine grada planiran je na kompleksu koji se osla- nja na kompleks dečije ustanove, i obuhvata površi- nu od 1 , 1 0 ha.

Kapacitet ovog centra planiran je za 330 polaznika profesionalne rehabilizacije.

Bruto razvijena gradjevinska povrsina objekata, predvidjena je od 4.850 mz.

Objekti ovog centra planirani su u visini prizemlja do max. P+1 sprat.

Procenat izgradjenosti predvidjen je do max. 44% cd površine gradjevinskog zemljišta ovog kompleksa.

Slobodnih zelenih povrsina ostvariti na min. 0,44 ha., što čini 40% zelenila od površine gradjevinskog zera- ljišta ovog kompleksa.

~ 32 -

Postojeći kompleks hotela zs samce, takodje čini deo zonskog centra.

Kako se ovim planom ne povećavaju kapaciteti hotela za samce, veličina njegovog kompleksa racunata je samo kroz bilans površine gradjevinskog zealjišta područja plana.

a .13. Površina za izgradnju tržnog centra - zelene pijace

Površina za izgradnju tržnog centra - zelene pijace, planirana je neposredno uz stambeni kompleks “Brace Jerkovic IIh i obuhvata 0,40 ha,

Tržni centar planiran je za snabdevanje okolnih stambenih naselja poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

Kapaciteti tržnog centra predvidjeni su za gravitaciono podrucje od oko 20.000 stanovnika iz naselja "Siva Stena”. nBraće Jerkovic I, II, 111“ i drugih iz bliže okoline..

Planiran je indeks izgradjenosti 1,0.

Za planirani indeks izgradjenosfei, u kompleksu tržnc-g centra može se izgraditi bruto razvijena graajevinska površina od 4.000 m2.Neto površina objekata obuhvata:- prodajni prostor lokala 900 m2- lokali ugostiteljstva i

zanatskih usluga- skladišni prostor

1 8 0 m2 1 8 0 m2

Ukupna neto površina objekta ima 1.260 m2 .Pešačka komunikacija i pijačni plato planirani su u površini od 2 , 0 0 0 in2.P a r k i n g površina predvidjena je na 470 m2.

33 -

Konfiguracija terena ima prirodni pad od 6%.Objekte lokala i skladišnog prostora približno postaviti paralelno izohipsama, a pijačni plato projektovati u vise nivoa, koji treba da prate konfiguraciju terena sa manjim korekcijama u niveiaciji zemljišta. Objekti tržnog centre, predvidjeni su u visini prizemlja do P+1 sprat.

a .14. Površine za izgradnju stambenih objekata

Povrsina za izgradnju stambenih objekata obuhvata kompleks, veličine 0,76 ha. i nalazi se izmedju postojeceg kompleksa hotela za samce i postojeceg stacbenog kompleksa duž stare Kumodraške ulice. Polcžaj kompleksa, kao i prostorne mo- gućnosti za razvoj kapaciteta, doprinose da se stanovanje sa ove površine funkcionalno veže za postojeće stambene strukture. To znači, da se na ovoj povrsini, planira iz- gradnja samo stambenih objekata, bez pratećihs adržaja snabdevanja i uslužnih delatnosti. Konfiguracija terena ima prirodni pad od 3% do 8%.

Đispoziciono resenje objekata, prilagoditi konfiguraciji terena, bez vecih aasecanja i širokih otkopa sa manjim korekcijama u niveiaciji terena.

Na ovoj povrsini plan-irana: je gustina naseljenosti G = 250 st/ha Za razvojni period do 1990. godine:- prosecna povrsina stana planira še po 18 m 2 po stanovniku

koji se useljava.

Planirani parametar omogucava:- izgradnju 70 stanova i- naseljavanje 224 stanovnika

Za razvojni period do 2000. godine:- prosecna povrsina stana, planira-se po 21 m2 po stanov- niku koji se useljava.

з* -

Planirani parametar cmcgućava;- naseljavanje 190 stanovnika

Indeks izgradjenosti. predvidjen je cd 0,8 - 1,0.

Za indeks izgradjenosti i = 0,8 na ovoj površini može se izgraditi 6 . 0 8 0 m2 bruto razvijene gradjevinske po- vrsine svih objekata.

Za indeks izgradjenosti i = 1,0 na ovoj površini može se izgraditi 7.600 m2 bruto razvijene gradjevinske površine svih objekata visokogradnje i niskogradnje.

Stambeni objekti planirani su u visini P+4 sprata. Procenat izgradjenosti predvidjen je od 14%.

Slobodnih zelenih površina ostvariti na rain. 0 T41 ha. što čini 5^% zeler.ila od površine grad jevinskog zemljišta ove namene.

OSNOVNI POKAZATELJI NA PODRUČJU PLANA, PREGLED KAPACITETA I BILANSA POVRŠINA

r 37 Т

-OStfOVNI POKAZATELJI NA PODRUCJU PLANA; PREGLEĐ KAPACITETA I BILANSA POVRSINA

A. POVRSINA RODRl/SJA-OUP-a .;>• .• 92,33 haA.I. Neto površina ppdručja plana bez

saobraćajnih i zelenih povrŠina 73,31 ha A.1.2. Površine za objekte proizvodnop

zanatstv? . 13,74 haA.1.3. Povrsina za objekte proizvodno;*

zanatstva iz oblasti pradjevi- L 'n'arstva . -• 16,96 ha

A.1.4. Povrsina za objekte prehrambeneindustrije 17,73 ha

A.1.5. Povrsina za objekte usluznih delatnosti proizvodncg zanatstva .5 Д 4 ha

A.1.6. Povrsina za objekte metalonrera-djivačke zanatske prozoodnje 7 ,o2 ha

A.I.7. Površina za objekte kožnopreradjiva-бке zanatske proizvodnje ‘ ' ..... 2,65 ha

A.1.8. Površina za objekte rrafičkeindustrije o,87 ha

A.1.9. Fovršina za objekte drvnopreradjivač-ke zanatske proizvodnje 1 ,2 oha

A.l.lo. Povrsina za objekte industrijskor .zanatstva o,75 ha

A .1.11. Povrsina za objekte iz delatnostiDrodukcije erairofonskih ploča l,o ha

A.1.12. Povrsina za objekte tercijarnedelatnosti .. -• 1,56 ha

A.1.13. Površina za objekte zonskop centra 2,91 haA. 1.14. Površina tržnop centra- zelena

pijaca ' - - o,4o ha

- -38 -

A.1.15. Površina za atombene objekte c,76 haA. 1.16. Površina za obj^ekat -* note la

za samce o,62 haB.l. Saobraćajne površine 9,31 haB.1.2. Površine biciklističke staze о,4Ц haB.1.3. Površina saobraćajnice bez

saobraćajne mreže unutar industri jskih kompleksa 8>37 ha

6.1. Slobodne zelene površine ; 9,71 haC.1.2. Površina rekreativnop zelenila 4,9o haC.1.3. Površina zelenil? uz biciklističku•• ' *' '1/‘Л• ̂ stazu _ if ,81 ha

P-ovršina područja plana:

V = a+b + c - 73,31 + S,31 + 9,71 P = 92,33 ha

Qdnosi*. parametara

- Ukupno radnih mesta na podrucju plana 17.o6c- Prosecna gustina zaposlenosti na nodrucju plana:

G = 17 . 0 6 0 = 1 85 zap./ha92,33

- Broj radnih mesta na podrucju planau I smeni - 11.7oo

- Broj parkinr mesta na području plana( uz pretpostavku da će 2 7% zaposlenih dolaziti putničkim vozilimas a ostali javnim p.radskim prevozom) 3.ISS

-Radnih mesta u objektima proizvodnogzanatstva 3.o94

Gustina zaposlenosti na površinama proizvodnop zanatstvaG = 3.o94 = 225 zap./ha

13.73

- 39 -

Radnih mesta u objektima proizvodnogzanatstva iz oblasti gradjevinarstva 3.157

Gustina zaposlenosti na površinamaG r = 186 zap./ha

16,96Radnih mesta u objektima prehrambnesindustrije 4.311

Gustina zaposlenosti na površinama prehrambne industrije

4 311G = — *---- = 244 zap./ha17,73

Radnih mesta u objektima usluznihdelatnosti proizvodngo zanatštvo :-'lv'6o5

Gustina zaposlenosti na površinama usluznih delatnosti

G = A : 6 ? 5 = 3 1 2 zap./ha5,14

Radnih mesta u objektima drvno-prera-djivačke zanatske proizvodnje 3oo

Gustina zaposlenosti na površinama drvno-preradjivačke zanatske proizvodnje

3oo1 2 zaP*/ha

Radnih mesta u objektima metaloprerad jivačke zanatske proizvodnje 1 . 7 5 5 Gustina zaposlenosti na površinama metalopreradjivačke zanatske proizvodnjeG - iiZŽŽ 25o zap./ha

7, o2

- 40 a-

Radnih mesta u objetkima kožno-pre-radjivačke zanatske proizvodnje 8 7 5

Gustina zaposlenosti na površinama kožno-preradjivačke zanatske proizvodnje

8 75G = --- 33o zap./ha2,65

Radnih mesta u objektima grafičkeindustrije 217Gustina zaposlenosti na površinama. grafičke industrije

217G = — — 25o zap./ha0,87

Radnih mesta u objektima industri-jskog zanatstva 188

Gustina zaposlenosti, na povrsini industrijskog zanatstva n 188G = (T~75 zap*^haRadnih mesta u objektima iz delatnosti produkcije gramofonskih ploca 25oGustina zaposlenosti 25o zap./haRadnih mesta u objetima terci-jarnih delatnosti 390

Gustina zaposlenosti na povrsini tercijarnih delatnosti

39o •G = ---- = 25o zap./ha1,56

Broj stnaovanika na povrišnistanovanja 1 9 oGustina naseljenostig = M 2

0,76Radnih mesta u objektimazonskog centra 728

C = Ш -2»91 2 5o zap./ha

25o st/ha

- 41

Bilans povrsina fizičkih rstruktura

•г : т • > . . • , . . — !I naseijska industrija - • •

Kopisteći ’ pai^ametćir đa se za sadržaie u sekundarnim delatnostima može planirati pc zaDCSlenom 25*6о m2 korisne površine objekata, na području ovo^ detalj- nop; plana u industrijskim kompleksima može se ostvariti :

- - 4 8о.о85 m2 korisne površine objekata

•x-Korisna povrsina objekata proizovdnorzanatstva 79.2об m2

x Korisna površina objekata proizvodnonrzanatstva iz сБ1asti•gradjevinarstva 8 0.82c n2

■ x Korisna površina objekata prehrambene •• - ’ . industri je •- -• = •* 187.161 m2

x Korisne povrsina objekata uslužnih • 1delatnosti proizvodnog'zanatstva UI.0S8 m2

x Kcrisna povrsina objekata drvnoprera-djivačke zanatske- prcizvodnje : ‘ 1 .loo t?2

- Korisna povrsina objekata metalopreradji-vačke zanatske proizvodnje .. .. ...L**U.9oc m2

x Korisna povrsina objekata kožnoprara-djivačke zanatske prcizvodnje 22.4cc m2

x Korisna pćvršina objekata .prafičkeindustri je ' * ' : 5.56o r 2

x Korisna povrsina objekata industrijskogzanatstva 4 , 35o ir.Z

x Korisna povrsina objekata iz delat- 'nssti proc*-ukcije pramofonskih ploča S.Uoo r2

- 42 -

II Tercijsrne delatnosti

Koristeći parameter da se za sađržaje u tercijarno-- komerci j alnim delatnostima može planirati pa.zapo- sler.oir 2o,3o г.2 korisne površine objekata, г.а pođručju ovog plana u kompleksima tercijamih delatnosti može se ostvariti:

s - 2 3.93o m2 korisne povšrine objekata,

x Korisna povrsina objekata naučno-istraži-vačkog rada ' • 8 . 0 0 0 m2

x Korisna površina objekata zonskogcentra ' ' vc --12.320 m2

Sadržaj zonskog centra-- dom medicine rada i izlozbeni

parijalrio naseljske industrije S.72c m2- kombinovana đečiia ustanova ■ 1.9oo m2 -- centar za prcfesionalnu rehabili-

taciju invalidne cmladine grada 3.7co r2x Korisna povrsina objekata tržnog :'

centra - zelene pijace 1.23c m2

III Stanovanje •* -

Za razvojni period do 2oo-te godine, prosečna povrsina stana planira se prosečno po 2 1 ,o m2 po stanovniku koja se useljava: a to znači da se moz.e izgraditi 4 .0 0 0 m2 neto površine stambenih objekata za 7o stanova za' i na* seljavanje 19o stanovnika*

- 43 -

Bruto razvijene qradjevinska povrsina objekata:

I Haseljska industrija

- Objekti proizvodnog zanatstva- Objekti prcizvodnog zanatstva iz

obalsti prađjevinarstva- Objekti prehrambene industrije- Objekti uslužnih delatnosti proi-z-

vodnog zanatstva- Objekti drvnopreradjivačke zanatske proizvodnje - ::

- Objekti metalopraradjivačke zanatske proizvodnje •••

- Objektikožnopreradjivačke: zanatske proizvodnje '< . •

- Objekti prafiHce industrije'- Objekti industrijskog zanatstva- Objekti iz delatnosti produkcije

pramofon s k i h p loc a

II Tercijarne delatnosti

- Objekti naučno-istraživačkog rada- Objekti doma medicine rada i izlo-

žbenih paviljona naseljske industrije

91.1oo m2

98.5Đ4 m2 22u.5 93 m2

49•3o6 m2

9.2 4o m2

51.635 m2

26.9co m2 6 . 7co m2 6 . 0 0 0 m2

7 . 25 o m2

lo.4oc m2

9.6co m2

- Objekti kombinovane dečije ustanove- Objektir skolsko^ centra za profesi-

2.5oo тп2

onalnu rehabilitaciju invalidne oirlâdine "r̂ ida

- Objekti trznep centra - zelene pijace4.85o 0.2 1.4 70: m2

III Stanovanje

Stairibeni objekti S.2oo m2

Visina izgradnje i procenat izgrad jenosti • r

I Sekundarne delatnosti - naseljskc- industrija

I. 1. Objekti proizvodnog zanatstva pla.- nirani su sa mogućnošću da se 7o% kapaciteta izgradi u visini prizemlja, a 3o% u visini P+3 strata

1.2. Objekti proizvodnog zanatstva iz oblasti gradje- vinarstva planirani su sa mormćnošću da se Q5?- kapaciteta izgradi u visini prizemlja, a 15?u visini P+3 sprata.Procenat izjrradjenosti max.

P = 57.439 x loo = 51% r ------169.6oc

1.3. Objekti prehrambene industrije planirani su sa mosućnošću da se 4o% kapaciteta izrradi u visini

prizemlja, a So% u visini P+3 sprata.Procenat izrradjenosti max.P = 123.528 x loo - 59% r -------

177.300

Procenat" izr.rađ jenosti max.P = 7o.6o2 x loo = 51%r

137.MOC

- U5 -

1,4« Objekti usiužnih delatnosti proizvoanog zanatstva planirani su sa moguenošću đa se 5o%' kapaciteta izgradi u visini prizemlja, a 5o% u visini P

- 46 -

I.S.- Objekti industrijskog zanatstva planirani su u visini P+l sprat

Procenat izgradjenosti max.p - 3.000 x loo _ ц0сј r " 7.500

I.10.Objekti iz delatnosti produkcije gramofonskih ploca planirani su u visini P+l sprat.

Procenat izgradjenosti max.P = 3.925 x loo _ 39%1 lo.ooo

II. Tercijarne delatnosti

II.1.Objekti naučno-istraživačkog rada planirani su u visini P->1 sprat do P+3 sprata.

Procenat izgradjenosti max. p = 3.120 x loo = 2 o %

15.600

II.2.Objekti doma medicine rada i izložbenih paviljona naseljske industrije planirani su u visini P-:*l sprat.

Procenat izgradjenosti max.p = 4 8°-° * loo = 5o%Г 9.600

II.3.Objekti kombinovane dečije ustanove, kapaciceta 328 dece, planirani su u visini prizeralja do P+l sprat.Procenat izgradjenosti max. p .. 2.5oo x loo ono,P r ■ T 1 S 3 ------------------------------ = 2 9 %

~ 47 -

II.4.Objekti školskog centra za profesionalnu rehabi- litaciju invalidne omiadine grada. sa icapacitetom od 33o polaznika, planirani su u visini prizealja P do P+l sprat.Procenat izgradjenosti max.p - 4,85o x loo Г - ll. 000 ’ :-r.

II.5.Objekti tržnog centra - zelene pijace planirani . su u visini prizemlja P do P+l sprat,

Procenat izgradjenosti max.P = 1»2бо x loo _ r 4.000 i ' • * ■ -•

S obzirom da je u tržnom centru planiran otovreni pija- čni prostor u procenat izgradjenosti potrebno je uklju- čifci i.ove površine .P _ 3.l80 X lOO гуЛ Č *r = -— -------- = 79,5% max.

4.000

IIleStanovanje

Stambeni objekti planirani su u visini P-j-4 sprata.P f - lo'io X loo = 1Ц%

7 . 6 0 0

Indeks izgradjenosti

Indeks izgradjenosti planiran je za sledeće namene:

- tercijarne delatnosti i = 6 , 8 1 , 6- stanovanje i = o,3 - lfo

k Sa planiranom visinom izgrandje objekata i max. procentom izgradjenosti, kao i procenom optimalne površine za izgradnju internih saobracajnica, u okviru pojedinačnih kompleksa ima mogucnosti za uredjenje slobodnih zelenih povrsina na oko 1 6 6 . 6 0 0 m.

- U8 -

Procenat izgradjenosti zelenih povrsina na podrucju plana:

2 8 1 . 3 0 0 x loo _ pr = ' g i O o o -- 3o*

x Slobodnih zelenih povrsina po zaposlenom 15,27 m2

2.0.3. Uslovi za projektovanje objekata na podrucju plana

Prema konfiguraciji terena, geomehanickim karakteristika- ma zemljišta i palniranoj spratnosti, arhitektonsko re- šenje objekata koncipirati na izboru konstruktivnog si~ stema koji obez'oedjuje razvoj racionalne tehnologije gra- djenja, sa posebnim osvrtom na dubinu i nacin fundiranja.

Heterogenost struktura koje su planirane na podrucju plana, uslovijavaju različit, pristup prostornoj koncepciji objekata i primeni arhitektonskih elemenata.

Vizuelno jedinstvo na podrucju plana, ostvariti slobodnim postavljanjem objekata u prostoru sa strukturalnim treti- ranjem konsturktivnog sistema na fasadnim zidovima ili sa izraženora strukturom po sistemu obešenih fasadnih eleae* nata.

U primeni konstruktivnih sistema, pored armiranog betona i čelika, mogu se koristiti prefabrikovani sistemi u armi- ranom betonu.

Specifičnost pojedinih namena i funkcija koje se odvijaju u takvim objektima, kao na primer: dečja ustanova, speci- jalizovana škola, tržni centar i naučni instituti, uslovi javaju posebnu obradu pešačkih kretanja. U te svrhe, pre- dvideti primenu arkada i kolonada, čirne se postižu, ne samo pokrivene pešačke komunikacije, već i zaštita prosto- rija od ulične buke kod objekata blizu Kumodraske ulice, kao i zaštita prostorija na izrazito osuncanim fasadama.

- 149

Holju р ove zanost funkcija u c! ̂ ktiir.r. ovih n amen p. . ostvariti r̂irr.̂ nom pasaža. Ak-~ se pasežima savladjuje denivelacij a -terena, stepenike predvideti no širini prolaza, ili na nekora drupon, dobro os vetljenom r.estu.

Obziror na ma1u spratncst objekata ( ? do P+H sprata) obliko vanju )zrr vnih povrsina i prim-̂ ni krovnor pckrivača3 posvetiti pcsebnu pažnju.

Stambene objekte kompcncvati od larela, Roje se zbop. strukture stanova mopu razlikovati neznat.no u veličini ^abarita, a u primeni arhitektonskih elemenata ostvariti jJsdihstvo u'nrcstomor rešenju kompleksa stanov.~nj i.

-"2a zaštitu od nepovoljnih vetrov?., na glavnim st airier, ir. prosotrijama predvideti duboje lodie.

Strukturu st an ova predvideti r:rern= potrebi SII> a za sta- ncvanie opstir.e Vbždovac, s tir, da se oko pre-dvi !i u strukturi dvointJSGbnih. i.'dvosobnih, oko 3o% u struktur* jednoiposobnih i 2c% u strukturi trosobnih.

Evaukaciju sneća i ir.dustri jskih -otpadake rešavati cer. tralizovano u okviru kompleksa odredjenih naner.a. a sistemu koji se cdabira u sa

O v a ć e o r t i c a j e c s n o v n c r . r*= ’ u l a c i o n o r r . ' š . i r i n r r

c d 2 f i , c c r r d e d o l a z i s r e d n j e r a z d e l n o o s t r v o o d 2 , sr d v e k c l o v c z n e ^ l o ž e - c 7 , o r : i v i č n o z a l e n i l o p c 3 , c r.

.1- o b o s t r e n i t r o t c a r i *>o 3 , o n .

U z o n i r . i s k r s n i c e k o c * u c - u t r a š n j e i n a p i s t r a l n o g p r s t e n a

r e j r u l a c o n a š i r i n a s e p c v e ć a v a s : 3c , o m j e r j e p o v e ž -лг.с r a z d e l n o o s t r v o n a 4 , c t” . r a d i c f o r n l i e n a ” n i s e r: z a l e v -

s k r e t a n j a . - -

U z d u ž n i p r c f i l i n i v e l a c i o n e c n k a z a t e l j e ■ z a o v a j d o c

t r . - s e s m a t r a t i o r i i e n t n c i o n i rr. j a r . s e t a č n i p o d a c i ir .o -

r a j u d o b i t i , n a b a z i p r e c i z n i h . s e o l o š k i h i s t r a ž i v r : n j a i

d e t a l j n i j e r s n i n k a p o s t o j c ć e r t e r e n a .

Ulica Nora I kao deo prisarae ulične creže od Kianodraeke do naselja Brace Jerkorić П,obradjena je krez Detaljni plan stsabenog naselja Brace Jerkoric H( broj: 5^23/72) •

U r . i v e l a c i c n o n p o ^ l e d u s v e - ^ t c j e г з б е п о z a K u j n o đ r n š k t t

u l i c u v a ž i i z a M o v u I «

D i m e n z i o n i s a n j e k o l o v e z a . . k a k o z a K in r o đ r .? - š k u u l i c u t r k c

i Zr~ N o v u I . i z v r š i t i z a t e ž a h s a o b r a ć a j s a a s v a l t n i i r

k o l G v o z n i n r z a s t o r o m .

O s t a l a u i i c n a n r e S a k a o i p r i k l j u č c i n a r j o j e d i n e k o r~ ~

p l e k s e u t v r d i e n i s u u p r i l c f ; u r,U r b a n i s t i č k o r e š a n j a sr^- b r a ć a j n i h p o v r š i n a ' * , a l i i z v e s n a o d s t u p a n j a s u m o f u ć a

u o d n o s u n a p r e d l o ž e n o r e š e n i e u z a v i s n o s t i o d t e h n o l o ? r . r

p r o c e s a u p o j e đ i n o i r k o m p l e k s u š t o ć e s e d e f i n i s a t i

k r o z d a l j u r a z r a d u t e h n i č k e đ o k u r a e n t a c i j e u z k o n s u l t a

• c i v n u s a r a ć n j u s a o v i .m Z a v o ć o r r .

- 51 -

Biciklistička staza je takođje situaciono definisana i - ,-data- je sa širinom od 3*5 rn. Po syqm položaju ona sa- r Darvinovora ulicora preseca se denivelisano jer to i

• v terenski je lako izvođljivo a ujecno je to i najpterećeni jc. . sacbračajnica u. njencir pružarvju.

Površine za mirujući saobraćaj nisu detaljno razT;atrane jer se predvidja da parking prostori budu smešteni u odgovarajućim kompleks.ima pri čemu če položaj i veličina biti odredieni u zavisnosti od potreba, rasporada objekata i ostalih funkcija krcz đalju razradu svakoj< komp- pekša pcnaosob. .

•V' ‘ . V ГЈЛПХ. јЈ. * .* ? -9

2.0 .5 . Tehnička inrrastruktura~urbanističko-tehnički uslovi

Vod'ovod

Prema koncepciji rešenja snabdevanja vodom Beograda predmetna teritcrija pripada II i III visinskoj zoni sna- ;bdevanja vcdom; a što je u skladu sa ?eneralnim rešer.јегз snabdevanja vcdom Beograda do 2oco-te gođine.

Snabdevanie vodom terena II visinske zone predvidja se iz postojeceq vodovodnc^ sistema-тзгекозпа magistralno«? đovoda vode 0 боо mm kcji povazuje rezervoar ::Ledinje:‘ sa razersroarom "Zvezdara".

Snabđevanje tejrena III visinske »zone predvidja se iz postojeeeg vodovednog s.istema preko dovoda vode 0 3oo cun.

Postojeće vodcvodne cevi 0 8co mrs,

delu predmetne teritorije rezerviše se prostor za pcstsvljanje prirrarne vodovodne cevi I -visinske zone koja povazuje CS ;Vracar’,: sa punktom ''Brace Jerković”, za čiju se izgradnju radi poseban pi an ski dokumenat.

Uredno snabdevanje vodom nrecimetne teritcrije može se garantovati pcsle izgradnje i puštanja u rad postoroje- nja za prečišćavanje prstena sa vezama na postcjeću primarnu vodovodnu mrežu. У .

U grafičkom prilopu razmere l:looo koji je sastavni deo ovih uslova date su trase primame i sekundarne vodovc- dne mre že.

Projekat vodovodne mreže raditi prema koncepciji Genera- lnog rašenja vodosnabdevanja.Mrežu vodovoda prcjekto- vati prema urban!stičkom rešenju tako da se omogući povezivanje svih objekata.

Predroetni kompleks pripada II i III visinskoj zoni vodosnabdevanja,'te sekundarnu mrežu priključiti na ma- 'ristralne vodove eve zone.Vezu sekundarne mreže -a pri mam u cati prek cr zatvarača.

Potrebne količine vode računati prema planiranom broju stanovnika i ostalih potrošača predvidjenih na ovora po dručju.

Ukelikc je pctrošnja vode na pojedinim deonicama manj• od potrebne istu dimenzionirati za protivpožarnuJ koli- činu.

Specifičnu potrošnju vode usvojiti prema Generalnom r.še nju vodosnabdevanja Beograda.Sve postojeće vodovodne cevi zađržati u funkciji vodosnabdevanja zavisno ođ stazč i kapaciteta istih. Sve vodovodne cevi koje se kreću var. repulacije sacbraćajnica rskonstruisati.Planirane vodovodne cevi i one koje se rekenstruisi: nol~ žiti isood trotoara saobraćajnica.Minimalni prečnik cevi vodovodnu mrežu usvojiti # ISor nun.

- 53 -

Vodovodnu mnežu projektovati sitemom zafcvoremh prste- nova.Na potrebriim mestima, duž trase vodovoda, predvi- deti požarne hidrante.I'rase vodovoda u svim saobraćajnicama uskiaaiti sa osta- lim podzemnira instalacijama prema sinhron i planti-

Kanalizacija

Prema koncepeiji generalnog rešenja beogradske kanaiizacije do 2000-te godine predmetna teritorija%prjipada "Centralnom sistemu i nalazi se u slivu kumodraskog potoka i kumodraskog kolektora.

%Resenje kanaiizacije u slivu Kumodraskog potoka radi se prema koncepciji generalnog rešenja kanaiizacije Beogra- da i Studijr hidrotehniekih problema na slivnim podru- čjima malih vodotoka u zoni Beograda (Inscitufc za vodo- privredu " Jarosia'v Černi11).

Urbanized jom ovog dela siiva Kumodraskog poitoka’ zaoštra- va se problem odvodjenja atmosferskih i otpadnih voda.Zato je prema ovoj •'Studiji1' potrebnčr preduzeti- odredjene mere na uredjenju doline Kumodraskog potoka;

1. Izgradnja retenzije na Kumodraškom potoku naposredno uzvodno od objekata preudzeća ”Ratko Mifcrovl6fl nešto niže od Institute za puteve. Ovom retenzijom bi se iz vršila trnasformacija popiavnog talasa velikr.h voda, jer bi u protivnom nizvodni kolekton koji pr.lmaju vode bili neprihvatljivo velikih dimenzija (kofca max. uspora oko 153,50).

Kao usporna gradjeivna (brana) za ovu refcenziju služi buduća komunikacija koja preseea ovu'dolinu (kofca krune brane 154,0). .Izdati UTU br. 6123/1/70),-

- 54 -

2. Regualcija Kumodraškog potoka uzvodno od brane retenzije: Predlaže se forrairanje korita u obliku trapeznog kanala. Izdati UTU br. 1531/2/71.

3. Regulacija Kumodraškog potoka nizvodno od retenzije:Od temeljnog ispusta koritora se voda odvodi do zahvatne gradjevine postojećeg kolektora 90/100 c-a. odakle se priključuje na mrežu gradske kanalizacije.Najnizvodniju deonicu Kumodraškog potoka gpredstavlja fcra- sa njegovog nekadašnjeg toka od vodozahvata do "Auto- koraande". Ovaj prostor širine oko 30 m. treba da evaku- iše vode veće od računskih sa medju slivova pri izuze- tno kritičnira hidrološkim situacijama i ima karakter po- vremenog toka. Korito bi se formiralo u obliku širokog trapeznog kanala sa biciklističkom stazom po dnu širine 3,5 m. Ovim se omogućava protok ‘kišnih voda do retenzije пAutokoпlanda,,* sa ulaznom gradjevinom i kišnim kolekto- rom.

4. Odvodjenje otpadnih i atmosfer3kih voda u zonama uzvodno od retenzije mora biti strogo separaeiono. Odvodjenje otpadnih voda vrši se posebnira kanalima. Potok se uzvodno od brane regulište i igra ulogu odvodnika atmosferskih voda.Nizvodno od retenzije zajedničkim kolektorom 90/100 cm. odvode se otpadne i kišne vode koji ima izgradjen vodoza- hvat neposredno nizvodno od brane. To je područje mešo- vitog sistema. Postojeći kolektor 90/100 cm, ostaje u funkciji samo se uzvodno na ušću u novi Mokrcluski kolektor predvidja izgradnja novog Kumodraškog kolektora koji bi se u zoni ovog plana gradio u trasi biciklisfcičke trase.

U grafičkom prilogu razmere 1:1000, koji je sastavni deo ovih uslvoa date su trase kanalizacione mreže.Projekat kanalizacije raditi prema generalnom rešenju kana- lizacije Beograda.

- 55 -

Odvodjenje otpadnih i atmosferskih voda uzvodno od retenzije predvideti po separacionom sistemu. Nizvodno od r*etenžije kanalizaciju projektovati po opštem sistemu.

Г-. Odvodjenje kanalizacionih voda vršiti zajedničkim po- stojećim kolektorom 90/100 cm, uz izgradnju nov.og kolektora pored'postdjećeg, ispod trase Bicik.iističke staze.

Na području separacionog sistema nije dozvoljeno lšpušta- ti otpadne vode u kišne kanale.Kišne vode ispustiti u regulisano korito Kuuicdraskog potoka. 2a regualciju Kumodraškog potoka ostaju \i dalje na snazi rnaiej izdati UTU br. 1531/2/71.Planirane kanele. i kanale koji: se rekonstruišu postaviti ispod kolovoznih povšrina.Iznad postojećeg kanala van regulacije saobracjanica koji ostaju i dalje u funkciji predvideti kolsko-pešačke.*{ 4̂.’štaze zbog održavanja.Iznad kanalizacionih cevi nije dozvoljena isgradnja obje-

- kta. Spoj šekundarne kanalizacione rareže na ulienu izvrši- ti preko revizionih šahtova, vodeći rčauna o gravitacionom slivu.Izvršiti hidrauličku proveru i stepen opterećenja mreže na koju se vrši priključenje objekata i kompleks indu- striske zone. •. " .Minimalni prečnici kanalizacionih ceiv su za fekalne vode0 250 mm za kišne vode 0 300 mm. -• ; ; j- Prema uslovima točenja i ostalim uslovljenosoima tehnolo- ških voda analizirati i.usvojiti izbor cevnog raaterijala za otpadne vode.

Predvideti odvodnjavanje svih slobodnih povrsina.Projekat kanalizacije treba da je deo projekt'a komple- ksnog rešenja kanalizacije Kumodraške doline. Poštojeće izlive kišnih voda uzvodno od brane retenzije prilagodi- ti budućoj retenziji i koritu potoka tako da se iste na izlivaju nekonstrolisano po površini terena.

~ 56 -

Kišnu kanalizaciju na ovom slivu rešavati na osnovu "Studije hidrotehničkih problema na slivnim područjima manjih vođotoak u zoni Beograda” i Idjenog projekta ure- djenja sliva Mokroluškog potoka (projekat radio Institute za vodoprivredu "Jaroslav Cerni'1)- Predvideti sledeće mere koje se odnose na uredjenje Ku- modraškog potoka prema navedenoj situaciji:

r; '■ .1. Izgraditi retenziju na Kumodraškom potoku sa zadržava-

njem poplavnih talasa.2. Regulisati Kumodraški potok uzvodno od brane retenzi-

ja-naselje Kuraodraž) ,

3. Regualcija Kumodraskog potoka nizvodno od retenzije uz formiranje zaštitnog pojasa širine oko 3o m. do’*• c i • *retenzije "Autokomanda".

4. Temeljni ispust brane povezati sa: zahvatnom graajevi- nom postojeceg kolektora 90/100 cm.

Postojeće korisnike u zoni retenzije zaštititi od pla- vljenaj iznad kote maksimalnog uspors za izradu tehnicke dokumetnaicje koristiti urbanističke uslove za izgradnju retenzije na Kumodraškom potoku pod br. 6123/2/77.

Projekat nivelacije i uredjenja zelenog zastitnog pojasa raditi u saradnji sa Zavodom za planira^je razvoja grada Beograda i R0 "Hidrozavod*.

Projekte vodovodne i kanalizacione mreže kao i hidrote- hničko uredjenje sliva Kumodraskog potoka raidti uz sara- dnju sa R0 Beogradski vodovod i kanaiizacije R0 Hirozavod a u saglasnosti sa Zavodom za planiranje razvoja grada Beograda.

- 57 -

Elektrika

Izmedju elektroprivrede i ostalih privrendiri grana po- stoji realtivno visoka medjuzavisnost. StogfL je prodvi- djeno da se obezbedi da svaki potrošač u radnoj zoni ima nesmetan razvoj u pogledu kolieine snabdevanja elektri- cnora energijom, da se obezbedi snabdevanje potrosaea električnom energijom i u slučaju ispada pojedinzh ele- menata mreže, da vrednosti napona budu u dopustcnim gra- nicnma, a sve to da se postigne uz što niže ćroškove.

Snabdevanje industriske..zone .električnom energijom pre- dvidjeno je obzirom na njen položaj i veličinu potrebnog kontigenta elektricne energije iz postqjecih trsnsfop- matorskih stanica: llo/lo kV "Voždovac"> 35/lo IcV *}Du- šanovac" i planiranih transformatorskih stanica llo/lo kV "Mitrovo brdo" i "Medaković III".

U provj etapi od TS llo/lo kV "Voždovacr: i TS 357io kV “Dusanovac" postavice se dva podzemna voda lo kV do radne zone, a u drugoj fazi iz TS llo/lo kV. "Mitrovo brdo,r i TS llo/lo kV "Medaković III" do industriske zone posta-

*' vice se dva odnosno jedan podzemni vod lo kV.

Trase priključnih vodova'od TS 35/lo kV "Dušanovac",TS llo/lo kV "Voždovac" i TS llo/lo kV "Medaković III" do granice DUP-a industriske zone predmet su posebnog do- kumenta koji je sastavni deo ovog DU plana, a trasa po-

' dzemnog voda lo kV od TS .llo/lo kV "Mitrovo brdo" defi- nisaće se po odredjivanju mikrolokacije ove TS llo/lo kV injenog uklapanja u mrežu. : •

U okviru zone za pojedine planirane potrošače predvi- ’ djeno je da se u svakom kompleksu izgradi potrqbanybroj transformatorksih stanica lo/o,4 kV.Povećanje potrošnje i vršnog opterećenja postojećih po- trošaca savladaćemo rekonstrukcijom i povećanjem kapa- citeta postojećih TS lo/o,4 kV odnosno izgradnjom novih TS lo/o,4 kV.

- 58 -

Distributivna mreža 10 kV predvidjena je da se izvede opdzeronim elektroenergetskim vodovima, a koji će se po- staviti ispod trotoarskog prostora i siobodnih povrsina duž postojećih i planiranih saobrćajanicn.

Razvod 1 kV u pojedinim kompleksima kao i vodova javne raevete izvešće se takodje podzenmo.

Sve saobraćjanice predvidjeno je da se oprerne instala- cijom javne rasvete.Trasa postojeceg nadzemnog visokonaponskog voda 35 kV koji prelazi preko povrsina predmetnog plana zadrzava se i u novom rešenju.

Mreža 10 i 1 kV

Distributivnu mrežu lo kV izvesti podzeumim eiektx-oene- rgetskim vodovima. Planirane. podzemne vodove lo kV po- staviti slobodno u zemlju ispod zelenih i tr-otoarskih povšrina duž soabraćjanica i pešačkih stazi. Nisku napo- nsku mrežu takdoje izvesti podzemnim elektroenergetskim vodovima.Planirane podzemne vodove 1 kV postaviti duž internih saobrcajanica ispod siobodnih povrsina, a u rovu potre- bnih dimenzija.

Na prelazu preko oklovoza saobrcajanica, staza i pristupnih puteva, kao i na svim onim mestima gde se mogu očekivati veća mehanička naprezanja tla ili postoji cventuaina mo- gućnost mehaničkog oštećepja energetskih vodova lo i 1 kV, vodovi lo i 1 kV se isključivo polazu kroz kablovsku kanalizaciju.

Po z^vrsetku radova, trase podzemnih vodova lo kV vidno obeležiti.

Novo projektovane traris format or ske stanice lo/o?4 kV pdstaiti u pojecline težišta opterečenja.Lskaciju TS 1о/о5*4 k 'V odrediti take đa se omoguču opti- malan raspelt niskonaponskih visoko naponskih vodova 1 kV i lo kV.

prostorije za trans forma tor ski: stanicu lo/o,4 kV pred- videti ili u slobodno stojećim posebnim objektima ili u sklopu frrad jevinskog dela planiranih proizvodno-admi nistrativnih objekata.

Prostprije .za transformatorsku stanicu predvideti u nivou terena.

Objekat za smeštaj TS lo/c,4 kV mora da zadovolji uslove predvidjene propisima iz oblasti prenosa i distribucije električne enerpije kao i propisima neposredno^ isporučio- ca elekcriSne energije.

Do prostorija TS lo/o,4 kV pristup obezbediti izgradnjem pristupner- puta. najmanje širine 3,oo m do najbliže javne saobracajnice.U postojedim kompleksima kapaciteta transformatorskih stanica Ic/OjU kV povećati rekonstrukci jora, a ukoliko zbc^ nedostatka prcstc-ra to nije moguće u tim kompleksima iz graditi nove transformatorske stanice.

■- *':Пј- Madzemni vod 35 kV. - ' r

Pcložaj planiranih objekata uskladiti sa trasom poster* 2~ ćeg nadzemnog visoko naponskog voda 35 kV - prema. Vc.žećem pravilniku o tehničkin normativima za izgradnju nadseirni'i elektroenerpetskih vodova.Ukoliko postojeći dalekovod nije izveden sa pojačancm ,električnom i mehaničkcm izolacijom na delu€rase kroz pre: r.etni korapleks, izvršiti rekonstrukci iu dalekovoda i pojačati hemaničku i elektricnu sigumost dalekovoda.

Vransformatorske stanice lo / c ,1! &V

- 5o -

- Javna rasveta

Osvetliti sve saobraćajnice u kompleksu tako da se svim učesnicima,u saobraćaju ostvare takvi vidni uslovi. koii 6e ,.u' surr.rak i u nočnim čascvima omofiučiti siguran i pravilantok saobračaja.

* ‘ . ■* " - . • • - . -

?ri projektovanju planirane javne rasvetek pridržavati se vrednosti svetlotehničkih parametara:

- Za tranzitnu saobraćajnicu sa đve kolovdzne trake i razdelnim ostrvom.Sjajnost (luminacija) 2 Gć/n2

Minimalno opšta ravnonemost Lmin/L = o,4 Mini main a uzdužna ravnoicemost L1 min./l тах.=о.,7 Hinimalni indeks bleštanja 5.

•* Za ostale saobraćajnice u kompleksu Sjajnost (luminacija)o,5 - 1 cđ/m2

Minimalno opšta ravnomeraost Lmin/L=o,3-o, 14 Hinimalna uzdužna ravnomernost'1.1 min./l max. = o,5 Minimalan indeks bleštanja

Fodzemni vodovi lo kV od TS 35/1о kV ;;Dušanovact; do koirpleksa industrijske zone

BU planom predvidjeno je da se od TS 35/1о kV đo ^ranice Г._ plana po stave dva lo kV podzemr.a voda.

Planirani podzemni vodovid lo kV na jednom delu trase pc- iagaće se u isti rov i to duž ulice Podravske* Bjelovarske, a zatim će se polagati u zasebr.e: x'vove po -razlicitim tras .*-Jedan vod se dalje polaže ispod Kumodraske ispod slobodr.i- površina duž pešačkih stazas duž Kraljevačke ulice is~o ' slbtodnih pcvršina do planirane TS lo/o,1* kV.

Tru^i vod se polaže ispod Kumodraške duž> Kumođraške is .-c trotoarskog prcstora uz samu re^ulacionu' liniju dc f̂ ranice kompleksa.

- 61 -

Planirane podzemne vodove postaviti.u roy■dimenzija; dubine 0 ,8 0 m. sirine o ,5 5 m.ođnosno dubine o,8o m. sirineo,4o Ш.

Duž Podravske ulice planirane podzemne vodove postaviti ispod kolovoza, a duž ostalih saobraćajnica ispod trotoarskog prostora i siobodnih povrsina.

Na prelazu preko kolovoza saobraćajnica, sbaza i pristupnih puteva, kao i na svim onim mestima gde se mogu ocekivati veća mehanička naprezanja tla ili postoji eventuaina mogucnost me- haničkog oštećenja podzemnih vodova lo kV, vodovi lo kV se isključivojpolažu kroz kablovsku kanalizaciju.

....

Po završetku radova trase podzemnih vodova. vidno obeležiti.. : 1. ~ • • -Podzemni vodovi 10 kV od TS 110/10 kV ;;Voždovaca

do kompleksa industriske zone— ------------------------ .. . ^ ?

Planirane podzemne vodove lo kV postaviti od TS llo/lo kV "Vozdovac" ispod kolovoza ulice Vojvode Stepe auž ulice Vojvode Stepe, duž interne saobraćajnice stambenog nase- lja Kumodr.až II do granic'e predmetnog kompleksa.

Planirane podzemne vodove postaviti ispod siobodnih povrsina, a u rov dimenzija dubine o ,8 m, sirine o,55 m. Rov kopati tako da osovina rova paralelno prati regulacionu liniju saobraćjanica.Na preiJazu preko kolovoza ulica i staza kao i na svim onim mestima gde se mogu ocekivati veća mehanička naprezanja tla ili postoji eventuaina mogućnost mehaničkog oštećenja plani- ranih vodova lo kV, vodove lo kV isključivo polagati kroz kalbovsku kanalizaciju.

Po zavrsetku radova trasu podzemnih vodova lo kV vidno obe- ležiti.

- 62 -

Urbanističko-tehnički uslovi za izgradnju poćzemnog voda kV od TS llo/lo kV nMedaković III” do kompleksa industriske zone • .

Planirani podzemni vod lo kV od TS llo/lo kV "Medaković III" postaviti u rov potrebnih diraenzija duž ulice Vojislava Ilića, duž nove ulice I-I, duž ulice Braće Jerković. duž nadvožnjaica do kompleksa industriske zone.

Rov kopati tako da osnovina rova paralelno prati ivicu kolovoza saobrćajnica duž kojih se lo kV vod polaže.

Planrani podzemni vod uskladiti sa ostalim podzemnim instalaicjama.Na prolazu preko lovoza ulica i stza kao i na svim onim mestima gde se mogu ocekivati veća mehanička naprezanja- tla ili postoji eventuaina mogućnost mehaničkog oštećenja pla- niranog voda lo kV, vod lo kV isključivo položiti kroz kablovsku kanalizaciju.

Po zavrsetku radova trasu podzemnih vodova lo kV vidno obeležiti.

- 63 -

TT komunikacija

Telefonski prikijučci u okviru predmetnog plana biće po- vezani osnovnim TT kablom odgovarajućeg kapaciteta na pođručju ATC "Voždovac" lociranu u ulici “Kuraodraškoj".

Polaganje TT kabla od ATO “Vozdovac1* do kompleksa izvršiće se kroz postojeću odnosno kroz planiranu TT kanalizaciju.

Na pojeidnim deonicaraa izvršiće se proširenje postojeće, odnosno izgradnja nove TT kanaiizacije da bi se onogucilo po potrebi polagnaje TT kabla za radnu zonu i polagnaje tranzitnih TT kablova.

Kapacitet TT rmeže planirati tako da se zadovolje sav- remeni stamdardi života i rada. _ -.i..--

Plariiranu TT mrezu postaivti u kablovsku TT.kanlizaciju odnosno slobodno u zenilju, a u rov dimenzije: dubine .0 ,8 0 m. širine o,4o m.

Planirani kapacitet TT kanaiizacije graditi duž troto- ara, pešačkih staza i zelenih povrsina sa poprečnim prelazima ispod kolovoza saobraćjanica na minimalnoj dubini 0 ,8 m. od gornje ivice cevi u odnsou na kotu tro- toara i zelenih povrsinat a 1 m. u odnosu nakotu kolovoza.

Sve radove predvidjene za izgrandju i montažu kablovske TT mreže i kablovske TT kanlaizacije izvršifci ргеиа po~ stojećem uputstvu za gradnju kablovske TT mreže.

GasovodKroz industrijsku zonu proveden je i pušten u eksploa- taciju gradskih gasovod GM o5-o4 od Voždovca do Konjar- nika.Radni pritisak je 6 bara.

- 64 -

U zoni od gasnih potrošača evidentirani su "Soko-Štark" i RO ,sProkupacn.

IZgradjen gradski gasovod GM o5-o4, deonica Voždovac - Konjarnik, zadržava se, a ostale. funkcije se njemu pod- redjuju. . . .

Gasovodni priključak ce se odrediti na osnovu biižih podataka, po donošenju pozitivne odluke o mogucnostima priključivanja RO ''Soko-Štark’1 i RO wProkupac"„

Toplovod

Procena toplovodne snage potrošača izvršena je po zo- nama, neto rzavijenim građ^evinskira povrsinaaa, posto- jećim i planiranira normativima i prikazana je tabelar- no i na situacionom planu u ražmeri lilooo.

PROCENA TOPLOTNE SNAGE POTROSAĆAJi..-

Broj , i Povrs. Gusti- RM Postojece stanje Toplotnazone Namepa ha•• na RM broj Bruto Nê o Toplotna Bruto Neto Toplotna ’snaga

0 • * ' • . .•• Ж /Fia ■" razv. râ v. • snaga razv. r.azv. snaga ukupno. ' • v'-7 gradj. •pov.m2gradj. ,poyr. m2

MW gradj.površ.ma

gradj.površ.ro2

MW MW

1 ' .-2 : 3 4 5 6 7 8 9 10 '11 121 . Usluzbne delatnosti

prbizv;zanat. 1,45 33o 478 0 0 . © 15.300 12.24o 2,26 2,262. Koflfecijsko. proiz.

o,83 2o8Ŝ hat3tvo 25o 0 0 Q 6.650 5.320 0,98 0 so CO3. ;.Pqstojeci zanatskicentar 0,^0 16o 64 2.o5o 1.64o 0,24 0 0 ,ч 0 0,244. Industrijsko ...zanatstvo o,75 25o 188 0 © - Q 6.0I0 4.810 0,89 0,895. Proizv.dno .zanatstvo 1,47 33o 485 0 Q e 15.530 12.420 2,3o 2,3o

6. Proizvodno ..?:•••' izanatstyo* v. oT,67 .25.0 168 0 0 0 5.З80 4. 300 0COsO 0,80

7: Proizv.graraofonskih r

8. ploca1,00 25o 25o 0 0 0 8.000 6.4op 1 ,18 1,18Proizv.zanatstvo .

0 oblasti §radj.,4 2,92 25o 73o .. ©• ,• Q 0 23.36o 18.690 3,46 3.469. Stanbvanje o,76 25o 19o 0 0 0 5.190 3.990 o,74 o,749a. Hotel "Titograd’'.... o,62 4.000 З.080 o,46 1.000 77o 0,14 7 1 • 10,6010. Iziožbeno prod.deo • * 7

1 1.i zdravstY. centar o,96 'С 0 .• 0 0 4.800 3.84o o,71 . ... . o,71KDU-V. o,85 " 0 0 0 ... 1.920

З.З001.54o ■ o,23 w 9o,23..

12. Spe9ijalna;škola l,lo 0 .......... 0 - - • '& i 2.64o o,4o o,4o13. Tržni centar-Pijaca o,4o 0 0 .. f t . . . .......... l:ooo 800 o,15 o,15, , r .. •*•»* . • - ' ---- * I ^14,18. 2:761 6.t>5o 4.7ao o,7o 97.44o 77.76o 14,24 14,94

1 2 3 4 V 5 614. Prehrambena ind.

"Soko-Šcark" 12,lo 25o 3.025 27.54o15. Metalopreradj.

proizv ;DES 3,72 25o 93o 3.25o16. Metalopreradj.proizv.

Vatrosprem 3,6 25o 9oo 13.8oo17. Proizvodno zanats. 2,lo 25o 525 0ie. Proizvodno zanatstvo

iz obi.gradj."Energo-projektf l,5o l6o 24o 4.000

19. Proizvodno zanatstvo 1,35 25o 338 020. Proizvodno zanatstvo

GRO "Mapt

•J y . »' 8W 9 10 11 12

22.030 4,85 З0.000 24.000 4,44 9,292.600 o,57 13.600• ч I0.880 2,ol1' . 2,58ll.o4o 2,43 9.600 7.68o 1,42 3,85Q Q 16.800 13.44o 2,49 2,49

З.200 o,7o 0 © Q o,7oe - I0.8I0 8.65o l,6o l,6o

5.120 1 ,12 1.5oo I.200 o,22 1,3511.792 2,59 0 0 e 2,59

2.160 o,48 Q 0 0 o,486.290 1,38 З.000 2.4oo 0,44 1,82II.680 2,57 6.. 800 5.44o 1,0 1 3,58

I.6004.320

. o,35 \ o,95

9.8oo 7-84o 1,45 l,8o7:39o o,74 I.6I0 ll46o o,lo 1,791 .26o o,28 0 - Q 0 o,28I.660 o,37 V * 1.000 800 o,15 o,52

92.142 19,39 lo4.52o 83.790 15,33 - 34,72

1 2 3 4 5 6

29. Proizv.zanat.iz obi.gradj. "Izolacija" 1,18 33o 39o 3.75o

30. Graficka ind. 1,0 25o 25o 031. Tercijarna

delatnosti Xnstitut za puteve 1,63 25o 42o 3.39o

32. Prehrambena indus- trija "Prokupac" 4,3o 25o 1.07515«9oo

33. Kožno preradj.zanat."PetarVelebit" 2,65 33o 875

7.66o

5.8oo3L Metalopreradj.

ind. 3,42 25o 855 035. Proizv.zanat. iz

obi.grad.El.mramor l,2o l6o 192 4oo36. Brvnopreradj.

zanat.proizv. ”20. oktobar" 1 ,2 25o 3oo 0

37. Proizvod.zanat. l,2o 25o 3oo 038. Proizvodno za-

natstvo l,o4 25o 26o 0

UKUPNO IND.ZONA: 73,85 23o 16.256 157.oloGustina toplotnog konzuma ....

odnosno ....

7 8 9 10 11 12

3.000 0,66 2. loo I.680 o,31 o,970 0 8.000 6.4oo 1,18 1,18

2.71o 0,60 5.830 4.66o 0,86 1,4612.72o 2,8o

6.960 o,7o 0 0 0 3,5

4.64o l,o2 4.5oo З.600 o,67 1,690 0 27.360 21.890 4,o5 4,o5

32o o,o7 4.5oo З.600 o,67 o,74

0 0 9.6oo 7.68o 1,42 1,420 0 8.45o 7.68o 1,42 1,420 0 7.34o 6.67o 1,23 1,23

127.212 25,94 279.640 225.4lo 41,38 67,3291,2 MW/kraao,92 MW/ha

68 -

Postojeća snaga potrošača iznosi oko 26 MW.f a ukupno sa proširenjima oko 67 MW.

i . . . * * -' *Gustina toplotnog konzuma je 91,2 MW/km2, odnosno okoo,92 MW/na, što je apsolutno ispunjen uslov za fcop.li- fik&cijom područja.

Planirano podrucje industrijske zone u celosti pripada grejnom podrueju toplane "Voždovac". Izgradnjom raagi- stralnog toplovoda br. 1, od toplane do naseija Braće Jerković II, upravo kroz pomenutu zonu, stvoreni suuslovi za totalnom toplifiakcijom ovog područja.

• . -

U objektima i kompleksima industrijske zone planirati korišćenje toplotne energije za potrebe grejanj'aV Venti- lacije i pripreme tople vode. Za ovo postoje svi potre- bni preduslovi,^obzirom daje u grejriora sistemu topia-i J 1 ̂ . r ‘» .ne "Voždovac", u naseljima "Braće Jerković II”, Bnaji-ca i Kumodraž II uvedena i RTV. ... .

. w . f • * ч ’

J- - :• ' . I . ■■’■‘k • ’s':Toplotne podstanice planirati kao indirektnu vezu na primarne toplovode sa opremom za grejanje i RTV.

Kod instalaicje PTV voditi računa da se projekfcuje i izgradi 3istem horizontalne i vertikalne cirkulacije.■ ' ' - • * * •

Potrošnju tople vode planirati prema broju radnih mesta u prvoj smeni rada po lokacijama i zonama.- *тMagistralna toplovodna mreža u sverau se zadržava prema Detaljnom urbnaističkom planu za izgrandju magistralnih toplovoda br. 1, 2 i 3 , br.*8445/76/1 i magistralnih toplovoda br. 4,5 i 6, br. 8445/76/2.

U predmetnom DUP-u orijentaciono su prikazani toplovodni prikljueci za pojeidne zone /korisnike/, a precizno će se cfefinisati tehničkom dokumetnacijom.

Novi objekti u zonama raoraju se palnirati i izgraditi u skladu sa Pravilnikom o jugoslovenskim standarđj.na za toplotnu tehniku u gradjevinarstvu /aSlužbeni list SFRJ:I, br. 3/80/, jer im se ne mogu obezbediti veći obroci energije nego što je u programu predvidjeno.

- 69 -

Ukoliko dodje do povećanja neto razvijene gradjevinske povšrine, investitor i dalje dobija predvidjen obiok energije, ali mora da izgradi bolju termičku izoiaeiju od zakonom propisane. Osnovni razlog je, što je izgra- djeni magistralni toplovod br. 1 . maksimalncg kapaciteta oko 12o MW, od cega oko 65 MW angažuje predmetna zona, 35 MW naselje B. Jerković II, lo MW specijalne namena, 2o MW naselje B. Jerković I i rezerva lo MW za rušenja u Marinskovoj bari, ukupno l4o MW.

Sve toplovode položiti podzemno do gradjevinskih lini- ja u zonama, a unutar istih može biti i nadzemno vo- djenje, sto zavisi od namene korišćenja svakog kori- snika.

Svi korisnici moraju u toplotnoj podstanici agraditi merač toplote. ... • .. ;

- 70 -

Svu postojeću kvalitetnu vegetaciju sačuvati. i ukiopiti u novo resenje. ,. :- . . • -5 - * • “ ‘ ’Nivelaciono rešenje prilagoditi priroanom nâ lbii terena, nivelatama okolnih saobrćajanica i kotama ulaza u objekte.Za održavnaje vegetacije projektom predvideti postavlja- nje mreže spoljnog vodovoda sa baštenskim hidrantima.

Projekte uredjenja slobodnih i zelenih povrsina uskla- diti sa rešenjem soabracaja, arhitektonsko-gradjevinskim rešenjima objekata i trasama komunalnih instalacija.

B. Posebni uslovi1. Zona industrijskih kompleksa- SLobodne povšrine postojećih kompleksa urediti i iz- vršiti ozelenjavnaje. r _

- Duž Kumodraske ulice, na prostoru izmedju gradjevinske i regulacione linije, predvideti kontinualni pojas za- štitno-izolacionog zelenila širine lo do 2o metara, kako je prikazano u grafičkom prilogu: :rUrbanističkor eše- nje slobodnih i zelenih povrsina*1 R l:looo. Zaštitni pojas formirati od kompaktnih zasada visoke i niske vegetacije.

- Izmedju pojedinih randih zona predvideti pojaseve internog izolaciono-zastitnog zelenila širine lo do 2o m. sa manjom gustinora zasada zelenila.

- - r : - '- U cilju sanacije i veziranja nestabilnih terena i kli- zista na padini iznad Kumodraske nove ulice forrairati pojas sanacionog zelenila, širine oko 30 metara. Za ozelenjavanje ovog pojasa primeniti vegetaciju srednjeg i niskog uzrasta, odnosno one vrste koje se odlikuju razgranaoim korenovim sistemom i imaju sposobnost ve- zivanja zemljišta (npr. fam. Papilionaceae). Na akti- vnim klizištima koristiti veštačke travnjake sastavlje ne od trava sa rizomima. Pojas sanacionog zelenila podići u I fazi realizacije Detaljnog plana.

- 71 -

- Glavni prilaz kompleksu i prostor oko upravne zgrade rešiti parternom ogradom. Na parking prosooru predvi- deti zastor od raster elemenata sa zatravljanim spo- jnicama i drvoredne sadnice visokih lišćara.

- Zelenilo unutar radne zone treba da eini min. 30% od ukupne bruto površine kompleksa.

2. Zona stanovanja

Slobodne i zelene površine stambne zone prostora i ni- velaciono povezati sa postojećim stancvanjcm. Predvideti blokovski sistem ozelnejavanja, u okviru koga treba formi- rati dečja igralista i prostore za odmor odrasiih. Pot